[T] #2 figure u pokretu Edicija TEORIJA  figure u Grupa VUJIČIć KOLEKCIJA srpska umetnost XX veka pokretu autora* Savremena Izdavač: Atoča Beograd, 2009. Miško Šuvaković i Aleš Erjavec (ur.) Za izdavača: Zoran Vujičić Umetnički direktor: Aleksandra Lalić Urednici edicije: Ješa Denegri i Miško Šuvaković zapadna Recenzenti: dr Darko Štrajn (Ljubljana), dr Mirjana Veselinović-Hofman (Beograd), dr Ješa Denegri (Beograd) Urednici knjige: dr Aleš Erjavec i dr Miško Šuvaković estetika, Autori tekstova: Jelena Arnautović, Bojana Cvejić, Đinhi Čoi, Nevena Daković, Jos de Mul, Nikola Dedić, Dubravka Đurić, Aleš Erjavec, Ivana Ilić, Oleg Jeknić, Entoni Dž. Kaskardi, Katja Kolšek, Lev Kreft, Ketrin Livr, Grejem Mekfi, Klif MakMahon, Ivana Miladinović, Tajrus Miler, filozofija i teorija Jelena Novak, Radovan Popović, Lidija Prišing, Nika Radić, Sanela Radisavljević, Marivon Sezon, Biljana Srećković, Miško Šuvaković, Gabriela Švitek, Polona Tratnik, Rašida B. Triki, Ana Vujanović, Dejvin Zane Šou, Paula Zupanc, Ernest Ženko umetnosti Prevodi tekstova: Margarita Petrović, Biserka Rajčić, Maja Solar, Dragana Starčević Stručna redakcija tekstova: dr Miško Šuvaković i Sanela Radisavljević Tehnički urednik: Sanela Radisavljević Korektura: Ivana Ilić i Sanela Radisavljević Dizajn i prelom: Katarina Popović * Jelena Arnautović, Bojana Cvejić, Đinhi Čoi, Nevena Daković, Jos de Naslovna strana: Zdravko Joksimović, O čemu se ne može govoriti (detalj), Mul, Nikola Dedić, Dubravka Đurić, Aleš Erjavec, Ivana Ilić, Oleg Jeknić, porcelan, 53 x 54 x 7 cm, 2003. Entoni Dž. Kaskardi, Katja Kolšek, Lev Kreft, Ketrin Livr, Grejem Mekfi, Klif MakMahon, Ivana Miladinović, Tajrus Miler, Jelena Novak, Radovan Štampa: Standard 2 Popović, Lidija Prišing, Nika Radić, Sanela Radisavljević, Marivon Sezon, Tiraž: 500 / prvo izdanje Biljana Srećković, Miško Šuvaković, Gabriela Švitek, Polona Tratnik, Rašida B. Triki, Ana Vujanović, Dejvin Zane Šou, Paula Zupanc, Ernest Ženko Knjiga je realizovana kao istraživački projekat Grupe za teoriju umetnosti i medija Interdisciplinarnih studija Univerziteta umetnosti u Beogradu VUJIČIć KOLEKCIJA / Beograd / 2009. uvod Miško Šuvaković i Aleš Erjavec: kratak tehnički uvod Merlo-ponti_ 384 Marivon Sezon: Mikel difren_ 395 Lidija u knjigu Figure u pokretu – savremena zapadna Prišing: Žak Lakan_414 Jelena Novak: rolan Bart_431 Rašida estetika, filozofija i teorija umetnosti_7 Aleš Erjavec: B. Triki: Žil delez_446 Rašida B. Triki: Mišel fuko_458 estetika dvadesetog veka: uvodne primedbe_11 Rašida B. Triki: Žak derida_469 feMiNiStiČke Miško Šuvaković: estetika, filozofija i teorija pLAtforMe Paula Zupanc: Lus irigaraj_482 Paula umetnosti tokom dugog dvadesetog veka_ 21 Zupanc: Julija kristeva_496 Ana Vujanović: džudit Batler_ 511 koNtrAdikCiJe ModerNiZMA Jos de Mul: poSLe ModerNe: poStModerNA i Sigmund frojd_41 Ketrin Livr: Anri Bergson_ 55 kritikA poStModerNe Polona Tratnik: Artur Lev Kreft: Benedeto kroče_65 Grejem Mekfi: robin džordž danto_ 531 Ernest Ženko: fredrik džejmson_ 549 Nevena kolingvud_87 Miško Šuvaković: Martin Hajdeger_100 Daković: edvard v. Said_ 564 Ernest Ženko: volfgang Miško Šuvaković: Ludvig vitgenštajn_123 kritiČki/ velš_ 585 Klif MakMahon: teri iglton_601 Ivana Ilić: rodžer kritiČNi ModerNiZAM Entoni Dž. Kaskardi: Skruton_614 iZvoĐeNJe fiLoZofiJe i Hoze ortega i gaset_145 Aleš Erjavec i Miško Šuvaković: NovA kritiČkA teoriJA Dejvin Zane Šou: Alen Đerđ Lukač_159 Tajrus Miler: valter Benjamin_174 Badiju_645 Katja Kolšek: Žak ransijer_658 Katja Kolšek: Lev Kreft: Herbert Markuze_193 Tajrus Miler: teodor Đorđo Agamben_678 Nikola Dedić: Boris grojs_690 v. Adorno_ 205 Gabriela Švitek: Stefan Moravski_ 236 Bojana Cvejić: Brajan Masumi_704 Oleg Jeknić: Mark B. uMetNoSt u poLJu teoriJe Ivana Miladinović: Hansen_721 Jelena Arnautović: Nikola Burio_740 priLog: džon kejdž_ 255 Miško Šuvaković: Situacionizam_ 270 fiLoZofiJA viZueLNoSti Radovan Popović: Miško Šuvaković: Tel Quel_ 282 Sanela Radisavljević: pjer Bečka škola istorije umetnosti_759 Radovan Popović: Bulez_ 296 Sanela Radisavljević: glen guld_ 309 Nika Radić: Alojz rigl_769 Đinhi Čoi: vizuelni formalizam_795 Art&Language_ 319 Dubravka Đurić: Čarls Bernstin_ 336 Miško Šuvaković: Nova istorija umetnosti_815 Aleš Erjavec: pitANJA o grANiCAMA fiLoZofiJe i vizuelna kultura, umetnost i vizuelne studije_838 eStetike Biljana Srećković: vladimir Jankelevič_ 357 ApeNdikS Biografije autorki/autora tekstova i Rašida B. Triki: Žan-pol Sartr_ 373 Aleš Erjavec: Moris prevoditeljki_861 indeks imena_869  k r AtA k t e H N i Č k i u v o d u k N J i g u figure u pokretu 6 7 kratak tehnički uvod u knjigu Figure u pokretu – savremena zapadna estetika, filozofija i teorija umetnosti : Miško šuvaković i Aleš erjavec Knjiga Figure u pokretu – savremena zapadna estetika, filozofija i teorija umetnosti je zbirka rasprava i eseja o zapadnim filozofima, estetičarima i teoretiča- rima dvadesetog i ranog dvadeset prvog veka. Zbirka je koncipirana i zamišljena kao detaljni problemski i kritički prikaz pojedinačnih autora i time kao pregled najvažnijih “pojava” i “događaja” u hibridnim i otvorenim poljima estetike, filozofije i teorije umetnosti, odnosno, kulture, društva i politike. Prvi razlog za pripremanje ove zbirke bio je obiman projekat knjige Istorija zapadne estetike Kineske akademije društvenih nauka iz Pekinga. U tom projektu je M i š ko š u vA kov i ć i A L e š e r J Av e C učestvovalo nekoliko autorki i autora iz knjige Figure u pokretu: Jos de Mul, Ketrin Livr i Marivon Sezon, dok su članci nekih drugih (Lev Kreft, Grejem Mekfi, Entoni Dž. Kaskardi, Rašida B. Triki, Ernest Ženko, Klif MakMahon, Džinhi Čoi) zbog promene koncepta kineskog projekta objavljeni u kineskim časopisima. Urednik izbora bio je Aleš Erjavec. Kako je naznačeni “kineski” projekat samo delimično realizovan, Aleš Erjavec i Miško Šuvaković su preuredili i razvili koncepciju pregledne i problemske zbirke studija i rasprava sa namerom da ova knjiga bude uvodni i polazni udžbenik u studije o estetici, filozofiji i teoriji umetnosti za studente koji studiraju master i doktorske studije estetike, filozofije umetnosti, teorije umetnosti, teorije medija i teorije kulture. Učešće na projektu su uzeli novi saradnici, pre svega, nastavnici, te sadašnji i nekadašnji studenti sa Interdisciplinarnih studija Univerziteta umetnosti u uvod uvod Beogradu, Fakulteta muzičke umetnosti u Beogradu, te kulturalnih studija i postdi- plomskog programa filozofije i teorije vizuelne kulture na Fakultetu za humanističke  studije Primorskog univerziteta u Kopru, kao i pisci po pozivu. Prvobitnoj ekipi su se zalistički orijentisane metafizike ka kritičkim teoretizacijama aktuelnosti umetnosti, k r AtA k t e H N i Č k i u v o d u k N J i g u figure u pokretu 8 priključili saradnici kao što su Gabriela Švitek, Ivana Miladinović, Sanela Radisavlje- kulture i društva. 9 vić, Nika Radić, Dubravka Đurić, Biljana Srećković, Lidija Prišing, Jelena Novak, Ana Treći deo knjige se odnosi na “umetnost u polju teorije”, a to znači na Vujanović, Polona Tratnik, Nevena Daković, Ivana Ilić, Katja Kolšek, Nikola Dedić, izuzetnu pojavu u kulturama dvadesetog veka, tj. na premeštanja interesa teorij- Bojana Cvejić, Oleg Jeknić, Jelena Arnautović, Radovan Popović i Miško Šuvaković. skog rada iz hijerarhijskih opštih i sigurnih polja znanja unutar estetike i filozofije Knjiga Figure u pokretu – savremena zapadna estetika, filozofija i teorija u problemska i hibridna polja umetničkog rada kao “teorijskih praksi” i “praktičnih umetnosti je zbirka rasprava i eseja o filozofima, estetičarima i teoretičarima dvade- teorija”. setog i ranog dvadeset prvog veka strukturirana u osam celina: Četvrti deo knjige se odnosi na teorijska “pitanja o granicama filozofije i estetike”, zapravo, na karakterističan i uticajan teorijski obrt u francuskoj filozofiji Kontradikcije Kritički/kritični Umetnost u polju Pitanja o granicama od “tradicionalne” fenomenologije, hermeneutike i egzistencijalizma ka dinamičnim i modernizma modernizam teorije filozofije i estetike otvorenim teorijama i teoretizacijama strukturalizma, te filozofskih i teorijskih praksi posle strukturalizma. Jankelevič Peti deo knjige se odnosi na “feminističke platforme”, a to znači na bitnu Kejdž Sartr promenu univerzalističke estetike, filozofije i teorije umetnosti, kulture i društva u Frojd Ortega i Gaset Situacionizam Merlo-Ponti smeru rodnih studija, ženskih studija, feminizma, studija identiteta i strategija/tak- Bergson Lukač Tel Quel Difren tika preispitivanja filozofije, estetike i teorije razlike. Kroče Benjamin Bulez Lakan Kolingvud Markuze Šesti deo knjige se odnosi na “situaciju posle moderne” sa ukazivanjem na Guld Bart Hajdeger Adorno A&L Delez sasvim hibridne i pluralne pristupe u kojima se odigravaju “transfiguracije” estetike, Vitgenštajn Moravski filozofije i teorije umetnosti kroz preobražaj estetike u filozofsku kritiku umetnosti, Bernstin Fuko Derida preobražaj estetike u filozofiju kulture, uspostavljanje teoretizacija postkolonijalnih studija, razvoj postmoderne estetike i filozofije, te kritike postmoderne sa stanovišta Posle moderne: aktivnog materijalizma ili pragmatičko-analitičke estetike. Feminističke postmoderna Izvođenje filozofije i Prilog: Filozofija Sedmi deo knjige se odnosi na aktuelnu kritički orijentisanu situaciju este- platforme i kritika nova ktitička teorija vizuelnosti tike, filozofije i teorije u epohi globalizma i tranzicije devedesetih godina dvadesetog postmoderne veka i tokom prve decenije dvadeset prvog veka sa posebnim ukazivanjima na ob- novu intersovanja za “novu” filozofiju i filozofsku estetičku teoriju, te za teorijski Bečka škola istorije Danto Badiju umetnosti aktivizam, kritičku filozofiju novih medija i savremene umetnosti u epohi kulturalnih Džejmson Ransijer Rigl kontradikcija posle postmoderne. Irigaraj Said Agamben Vizuelni formalizam Osmi deo knjige se odnosi na jedno izabrano i detaljno prorađeno područ- je – na područje “vizuelnosti” u opsegu od moderne istorije umetnosti Bečke škole M i š ko š u vA kov i ć i A L e š e r J Av e C Kristeva Velš Grojs Nova istorija Batler Iglton Masumi umetnosti preko kritika modernističkih formalizama i revizionističkih pristupa istoriji umetnosti Skruton Hansen Vizuelna kultura, te konstitutivnih zahvata u filozofiju vizuelne kulture i studije vizuelne kulture. Burio umetnost i vizuelne studije --- Prvi deo knjige se odnosi na “kontradikcije modernizma”, a to znači na us- Ovako postavljena i razvijena zbirka studija i rasprava je nastala u sasvim postavljanje i razvijanje filozofskih i estetičkih pitanja o granicama modernog pojma specifičnoj “teorijskoj” atmosferi, tj. nastala je na specifičnoj platformi preobražaja umetnosti, statusa umetničkog dela, uloge i funkcije subjekta modernosti, moderne smisla, statusa i funkcija estetike, filozofije i teorije umetnosti i kulture. Kritički i metafizike, estetičke teorije i granica jezika. revizionistički preobražaj platformi estetike, filozofije i teorije umetnosti započeo Drugi deo knjige se odnosi na “kritički/kritični modernizam”, a to znači na je niz autora (Lev Kreft, Aleš Erjavec, Janez Strehovec, Nadežda Čačinović, Marina uspostavljanje i razvijanje moderne teorijski i kritički razvijane “levičarske” estetike, Gržinić, Ernest Ženko, Valentina Hribar, Bojana Kunst i kao čest gost Miško Šuva- uvod uvod filozofije i teorije umetnosti, kulture i društva preusmeravane od moderne univer- ković) okupljenih oko Slovenačkog estetičkog društva (Slovensko društvo za estetiko,  Ljubljana) dalekih osamdesetih i dramatičnih devedesetih godina dvadesetog veka. k r AtA k t e H N i Č k i u v o d u k N J i g u figure u pokretu 10 Kritički i revizionistički preobražaj, pre svega estetike, vodio je u smeru otvaranja 11 filozofske estetike ka novim filozofskim i teorijskim studijama umetnosti, kulture, društva i medija u uslovima transformacije socijalističkog u tranzicijsko društvo, od- nosno, postmoderne u globalnu epohu. Otvaranje estetike se odigralo kako u smeru razvijanja novih disciplinarnih ili interdisciplinarnih suočenja sa “aktuelnim svetom razlika”, tako i uspostavljanjem novih epistemologija istraživanja – studiranja slo- žene i mnogostruke savremenosti. Bio je to bitan čin otvaranja lokalnih estetika, jugoslovenske, tj. slovenačke i srpske, ka internacionalnim razmenama i saradnjama na brojnim konferencijama i kongresima Internacionalnog udruženja za estetiku (IAA – International Association for Aesthetics) tokom devedesetih godina i u prvoj dece- niji novog veka. Preorijentacije teorijskih praksi estetike i teorije umetnosti su se, zatim, realizovale u akademskom smislu pedagoškim i istraživačkim radom na Filozofskom estetika fakultetu u Ljubljani (Lev Kreft i Valentina Hribar) i Filozofskom institutu Naučno- dvadesetog veka: istraživalačkog centra Slovenačke akademije nauke i umjetnosti u Ljubljani (Aleš Erjavec, Ernest Ženko), Fakultetu muzičke umetnosti u Beogradu (Mirjana Veselino- uvodne primedbe vić-Hofman, Miško Šuvaković), na Interdisciplinarnim studijama Univerziteta umet- nosti u Beogradu (Nevena Daković, Milena Dragićević Šešić, Vesna Mikić, Aleksandra : Aleš erjavec Jovićević, Ana Vujanović, Divna Vuksanović, Novica Milić, Miško Šuvaković), te na Fakultetu za humanističke studije Primorskog univerziteta u Kopru (Aleš Erjavec, Ernest Ženko, Polona Tratnik, Katja Kolšek). Često, kad govorimo o istorijskim periodima, naizgled haotični teorijski korpus diskursa teško možemo da uklopimo u jasno razgraničene vekove. Međutim, --- kada govorimo o estetici prošlog veka ovo nije slučaj, jer dvadeseti vek obrazuje re- lativno homogenu celinu: Estetika Benedeta Kročea (Benedetto Croce, 1866–1952), Priređivači knjige Figure u pokretu – savremena zapadna estetika, filozofija jedna od ključnih estetičkih teorija prošlog veka, začeta je 1900. godine. Poslednja i teorija umetnosti zahvaljuju se svim piscima tekstova na njihovoj nesebičnoj i dra- godina dvadesetog veka, 2000. godina, nije tako određena, ali smo svedoci zanimlji- gocenoj saradnji u razmeni znanja. vog slučaja “oživljavanja estetike” u periodu kraja veka, što je tema – hipoteza koja Zahvaljuju se na izuzetnom, velikom i požrtvovanom prevodilačkom do- je kasnije potvrđena i u knjizi koju je uredio autor ovog eseja.1 prinosu Margareti Petrović, te na izuzetnim prevodima Biserki Rajčić, Dragani Star- Pre nego što otpočnemo da ispitujemo šta se dogodilo u ovih sto godina, M i š ko š u vA kov i ć i A L e š e r J Av e C čević i Maji Solar. dozvolite nam da prvo ukažemo na neke epistemološke i metodološke dvosmislice Zahvaljuju se na pedantnom i stručnom tehničkom uređenju zbirke Saneli ovakvog ogleda, odnosno na pitanje o čemu u stvari raspravljamo? Da li je naš pred- Radisavljević i na provokativnom dizajnu Katarini Popović. met, prema poznatoj razlici koju je uveo Vladislav Tartakjevič (Władisław Tatarkiewi- Ove knjige svakako ne bi bilo bez izuzetne podrške Grupe za teoriju umet- cz, 1886–1980), istorija izraza “estetika”, ili je to njegov “pojam” i “koncept”? nosti i medija Interdisciplinarnih studija Univerziteta umetnosti i Katedre za muziko- Pokazaće se da su urednici odlučili da u ovu knjigu uvrste ne samo teorije logiju Fakulteta muzičke umetnosti u Beogradu gde su brojna istraživanja i tehnički koje izričito sebe nazivaju “estetičkim”, nego i teorije koje iz različitih razloga strogo rad na pripremi knjige omogućeni i izvedeni. izbegavaju ovaj izraz. Većina autora o kojima se u ovoj knjizi govori, razumljivo, nala- Knjiga se pojavljuje zahvaljujući izuzetnoj podršci izdavača Atoče iz Beo- ze se između ove dve krajnosti. grada, pre svega, gospodina Zorana Vujičića i, njegove saradnice, izvršne direktorke Treba napraviti još jednu srodnu primedbu: uprkos namerama autora koji kolekcije Vujičić, Aleksandre Lalić. su se suprotstavljali upotrebi termina “estetika”, takve teorije se danas – iako mož- uvod uvod Beograd – Ljubljana, 9. maj 2009. god. 1 Aleš Erjavec (ed.), “Revival of aesthetics” (thematic issue), Filozofski vestnik vol. 28, no. 2, Ljubljana, 2007.  da još uvek sa određenom ogradom ili uz neka ograničenja – smatraju estetičkim od kojih svako organizuje konferencije, predavanja i ponekad objavljuje svoje stručne figure u pokretu e S t e t i k A dvA d e S e t o g v e k A : u vo d N e p r i M e d B e 12 teorijama. časopise. Da te aktivnosti nisu u opadanju dokazuje osnivanje Evropskog društva za 13 Prvi primer bi bio Adorno (Theodor W. Adorno, 1903–1969), koji svoju estetiku novembra 2008. godine, kao i pripreme za osnivanje Mediteranske asoci- filozofiju umetnosti nije odredio kao “estetiku” nego kao “estetičku teoriju”. Njegovi jacije za filozofiju kulture. Jasno, aktivnosti takvih profesionalnih društava ne utiču razlozi su bili jasni: prema njegovim rečima, neposredno na sadržaj ili “suštinu” onoga što je estetika bila ili što jeste, ali utiču Estetika filozofiji ispostavlja račun zbog činjenice da ju je aka- na “politike estetike” i svedoče da je estetika “un enjeu”, nešto što je “u pitanju”, jer demski sistem sveo na prostu specijalizaciju.2 nosi akademske, profesionalne, ideološke i ekonomske – pa i političke – odjeke i Slično tome, ali iz drugih razloga, pariski časopis Tel Quel, saradnik ra- posledice. 4 dikalne levice (i u izvesnoj meri maoistički), šezdesetih godina je žestoko osudio Tekuća globalizacija i transnacionalni karakter savremene kulture u širem pojmove i izraze kao što su estetika, autor, umetnik, umetnost i umetničko delo, smislu reči (uključujući estetiku) i iscrpljivanje nacionalnih granica nosi određene vid- tvrdeći da književnik ljive posledice za estetiku na međunarodnom organizacionom nivou. Međunarodna nije “autor” koji potpisuje “umetničko delo”, nego tekst koji pot- asocijacija za estetiku, na primer, gubi od svoje ranije važnosti jer je suštinski zasno- pisuje ime. [...] Ovo ime u isto vreme izražava oznaku proizvoda vana na “nacionalnim” društvima za estetiku, što je uloga koja, zajedno sa nacional- i društvenu odgovornost ovog proizvoda u određenom pravnom nim državama, polako umanjuje njihov nacionalni i međunarodni značaj. sistemu.3 Druga i jednako važna činjenica je geografsko i kulturalno – da ne kažemo Ovakva kritika grupe Tel Quel trebalo je iz političkih razloga da razori političko – mesto estetike. Estetika je evropski izum, čiji je termin ustanovio Alek- pojmove kao što su umetnost i stvaranje, zamenivši književnost (fikciju) “označi- sandar Baumgarten (Alexander Gottlieb Baumgarten, 1714–1762) u četvrtoj deceniji teljskom praksom” i “pisanjem” i tvrdeći da je pojam umetnika bio romantičarski osamnaestog veka. Baumgarten je pod “estetikom” označio novu nauku, čija bi svrha ideološki konstrukt koji zamenjuje Boga i da bi iz istog razloga demistifikacije po- bila sistematizacija nižih saznajnih sposobnosti (gnoseologia inferior), to jest nauku jam umetničkog stvaralaštva trebalo da se zameni pojmom proizvodnje. Pobuna Tel o čulnom, nasuprot umnom saznanju. Imanuel Kant (Immanuel Kant, 1724–1804) Quel-a imala je mnogo zajedničkog sa kritikom francuske fenomenologije, u kojoj je estetiku je još uvek shvatao na isti način kao Baumgarten, ali su je nemački roman- “estetika” bila ključna kategorija. Stoga bi izgledalo da bi grupa Tel Quel (čija je čla- tičari, a posebno Hegel (Georg Wilhelm Friedrich Hegel, 1770–1831), tumačili kao nica u to vreme bila i Julija Kristeva /Юлия Кръстева, 1941–/) mogla da se uključi u filozofiju umetnosti. Otada je estetika ostala vezana za tri teme i oblasti: saznanje, knjigu posvećenu “estetici” samo uz stroga ograničenja. A ipak danas, četiri decenije umetnost i lepotu. kasnije, takvo uključivanje više ne izgleda kao pogrešna identifikacija. Estetika je, sa drugim “imperijalističkim” kulturalnim artefaktima i uti- Pitanje “estetike” dalje se komplikuje dvema dodatnim činjenicama. cajima, dosegla do kontinenata, zemalja i kultura koje prethodno nisu posedova- Prva je da u svakom slučaju u dvadesetom veku estetika nije samo aka- le ekvivalente zapadnog pojma estetike, koji najčešće pretpostavlja “bezinteresno” demska disciplina koja potiče iz akademskih i obrazovnih zahteva univerziteta devet- razmatranje umetnosti i lepote. Period prosvetiteljstva, romantizma, realizma i mo- naestog veka, nego i organizacijska aktivnost – aktivnost organizacija estetičara koji dernizma – periodi koji su posvećeni estetici i umetnosti – podudaraju se sa perio- organizuju međunarodne skupove (kongrese ili konferencije) posvećene estetici još dima kolonizacije i imperijalizma. Kantovsko tumačenje umetnosti je tako hegemo- od 1913. godine. Najbrojnije i najstarije međunarodne organizacije posvećene estetici nizovalo planetu. 1988. godine su se reorganizovale pod imenom Međunarodno udruženje za estetiku Tokom širenja svetom estetika je sticala svoje posebne varijante. Dva (International Association for Aesthetics). Pod njegovim okriljem organizuju se me- možda najupečatljivaja slučaja bili su Japan i Kina – dve zemlje i kulture koje su iz đunarodni kongresi estetike svake tri do četiri godine, od kojih se poslednji održao u različitih razloga lako usvojile zapadne pojmove umetnosti i estetike, iako su ih u isto Ankari (2007), dok je planirano da se sledeći (2010) održi u Pekingu. vreme u velikoj meri izmenile. U drugim slučajevima nekadašnjeg kolonijalnog sveta Postoje i nacionalna društva za estetiku, kao što je Američko društvo za – posebno u Jugoistočnoj Aziji i Africi – novije estetike delile su sudbinu “umetno- estetiku (American Society for Aesthetics) (sa oko tri hiljade članova), japansko (sa sti” i bile povezane sa njom: ona je podvrgnuta posebnom posmatranju od strane A L e š e r J Av e C dve hiljade članova), kinesko (šest stotina članova) i slovenačko (šezdeset članova) – postkolonijalnih autora i kritičara, koji danas tvrde da su oba ova pojma zapadni izu- mi i zato nepodesni za određivanje artefakata i diskurzivnih praksi prethodno kolo- 2 Theodor Adorno, Aesthetic Theory, University of Minnesota Press, Minneapolis, 1997, str. nizovanih sredina. Prema njihovom gledištu, te sredine ne bi trebalo samo da izgrade 262. uvod uvod 3 Jean-Louis Baudry, “Écriture, fiction, idéologie”, Théorie d’ensemble, Tel Quel Seuil, Paris, 4 Takav međunarodni kongres se održao 1980. godine u Dubrovniku i 1988. godine u 1968, str. 137. Ljubljani.  svoje sopstvene kulturalne i umetničke arhive (suštinski nezavisne od vrednosti i Da bi se utvrdilo koje su bile vladajuće i značajne orijentacije ili struje i pri- figure u pokretu e S t e t i k A dvA d e S e t o g v e k A : u vo d N e p r i M e d B e 14 normi koje su u prošlosti nudile kolonijalne sile), nego bi njihovi teoretičari trebalo da stupi u estetici u prvoj polovini dvadesetog veka, dovoljno je pogledati dva istorijska 15 “provincijalizuju Evropu” i ponude sopstvene teorijske procene zavičajnih umetnosti pregleda iz tog perioda koja su čitale generacije studenata filozofije i estetike: Istoriju i artefakata. estetike (History of Aesthetics) Katarine E. Gilbert (Catherine E. Gilbert) i Helmuta Estetika je tako bila, mada to više nije, evropski projekat, sa nemačkom, Kuna (Helmut Kuhn) iz 1954. godine 6 i Savremenu estetiku (L’esthétique contempo- francuskom i anglo-američkom “filozofskom imperijom” kao glavnim hegemonim raine) Gvida Morpurga-Taljabuea (Guido Morpurgo-Tagliabue, 1907-1997) iz 1960. centrima.5 Ova razlika, koja je danas očigledno zastarela, bila je realnost tokom godine7. najmanje prve dve trećine prethodnog veka. Između druge polovine devetnaestog Ove dve knjige o estetici su pokazale i pristup različitih estetičkih teorija i i kasnih sedamdesetih godina dvadesetog veka, kada su poststrukturalizam i pos- njihovih autora tog vremena: “estetika” je u ovom kontekstu označavala proučava- tmodernizam započeli svoj mučan ulazak u anglo-američki akademski svet analitičke nje estetičkih teorija, što je bio epistemološki pristup vezan za dominaciju formali- filozofije, komunikacije između britanske i francuske filozofije, ili, na primer, između stičke estetike, nasuprot hegelovskoj i posebno marksističkoj estetici koju je Mor- nemačke i francuske, bilo je malo: Aleksandar Kožev (Alexandre Kojève, 1902–1968) purgo-Taljabue tiho uključio u svoju knjigu u jedanaestom poglavlju, pod naslovom – ruski emigrant i univerzitetski profesor filozofije – tridesetih godina dvadesetog “Umetnost zbog društva”, gde je predstavio uglavnom teorije Raskina (John Ruskin, veka je pariskim studentima filozofije (Sartru /Jean-Paul Sartre, 1905–1980/, na 1819–1900), Morisa (Charles W. Morris, 1903–1979), Djuia (John Dewey 1859– primer) predstavio Hegela. 1952), Lenjina (Влади́мир Ильи́ч Ле́нин, 1870–1924) i Lukača. Izvan tematizacija Ono što je bilo istinito za filozofiju, bilo je istinito i za filozofsku estetiku: ove dve istorije estetike bile su pojave estetike u bivšoj Jugoslaviji, gde se razvio više estetika koju su razvili hegelovski filozof Benedeto Kroče, fenomenolog-formalista “zapadni tip” marksističke teorije i estetike. Glavne reference jugoslovenske este- Nikolaj Hartman (Nikolai Hartmann, 1882–1950), marksista Đerđ Lukač (György Lu- tike tokom šezdesetih i sedamdesetih godina bili su nezvanični marksisti – autori kács, 1885–1971), fenomenolog Roman Ingarden (Roman Ingarden 1893–1970) itd. Frankfurtske škole, rani Lukač, “antropološki” marksisti kao Karl Kosik (Karel Kosik, – do ranih šezdesetih sledila je epistemološku logiku lociranja estetike, obrazovanu u 1926–2003) i časopis Praxis (jugoslovensko izdanje: 1964–1974; internacionalna iz- devetnaestom veku – prema nezaboravnim rečima Pola Valerija (Paul Valéry, 1871– danja 1965–1973). Oko Praxisa su se okupljali brojni marksistički filozofi i sociolozi. 1945) – “u krilu palate zvane filozofija”. U kontinentalnoj Evropi, estetika je ostala U tom krugu su Ivan Foht (Ivan Focht, 1927–1992) i Danko Grlić (1923–1984) bili filozofska disciplina (činjenica koju je kritikovao Adorno) i tako imala sličan status najznačajniji autori koji su pisali i predavali o estetici. U Beogradu je Milan Dam- kao etika, gnoseologija (filozofija saznanja), filozofija prirode i ontologija. Esteti- njanović (1924–1994), koji nije bio povezan sa časopisom Praxis, bio najznačajnija ka je bila deo zdanja sistematske filozofije. U nemačkoj filozofskoj imperiji, esteti- figura u oblasti estetike. ka se uglavnom smatrala filozofijom umetnosti (umetnosti u jednini); u francuskoj Ono što su dve pomenute knjige Gilbert i Kuna te Taljaubea nudile bile [imperiji] bila je praktikovana uglavnom kao niz filozofskih ili empirijskih diskursa o su estetičke teorije ili različite filozofije umetnosti, ali su one često bile lišene od- različitim umetnostima (Etjen Surio /Etienne Souriau, 1892–1979/), dok je u Velikoj nosa prema umetničkim delima. Ovaj tip estetike kao svoj predmet proučavanja nije Britaniji uglavnom bila tumačena kao teorija ili filozofija ukusa. postavio umetnost u istorijskom ili aktuelnom smilsu. Umetnost je tretirana kao Danas su granice između tri filozofske imperije najvećim delom razrušene. nekakvo “skladište” primera koji bi mogli da posluže tek kao ilustracije za različite Prve dve čine “kontinentalnu” filozofiju, iako je i ovaj pojam tokom proteklih deceniju estetičke teorije. Umetnička dela su bila tek naznake apstrahovanog pojma “umet- ili dve gubio svoj raniji, privremen značaj. nosti” koja su sadržavala obeležja pripisana umetnosti od romantizma i koja su tako Sporedni efekat ovakvog razvoja događaja je da su od strukturalizma (ka- oštro kritikovana od strane grupe Tel Quel. snih pedesetih i ranih šezdesetih godina) “nacionalne” filozofske imperije (i kultural- Razume se da su pojedinačni autori koji su bili predmet razmatranja u ta- ne teritorije) počele da se gase. Više ne možemo govoriti o “marksizmu”, “egzisten- kvim knjigama uglavnom bili izuzetni stručnjaci za različite umetničke vrste od knji- cijalizmu”, a samo uslovno govorimo o “fenomenologiji”. ževnosti do muzike. Međutim pošto je cilj akademske estetičke teorije bio da ostane A L e š e r J Av e C 5 U svom članku Priča o četiri reči (The Story of Four Words) savremeni kineski estetičar Gao 6 Ovaj izraz je skovao Ričard Šusterman (Richard Shusterman, 1949–). Videti: Richard Shu- Đianping (Gao Jianping, 1955–) otkriva kako određeni estetički koncepti nisu bili samo sa- sterman, “Aesthetics Between Nationalism and Internationalism”, The Journal of Aesthetics stavni deo kulturalnog i političkog preobražaja u Kini, utirući put otvaranju teorije i autonomije and Art Criticism vol. 51, no. 2, Madison Wis., Spring 1993, str. 157–167. umetnosti, nego su bili suštinski podsticaji takvih promena. Videti: Gao Jianping, “The Stories 7 Catherine Everett Gilbert and Helmut Kuhn, A History of Aesthetics, Indiana University Pre- uvod uvod of Four Words”, iz Aleš Erjavec (ed.), “Revival of aesthetics” (thematic issue), Filozofski vestnik ss, Bloomington, 1954. Prevod: Katarina Everet Gilbert & Helmut Kun, Istorija estetike, Kultura vol. 28, no. 2, Ljubljana, 2007, str. 203–216. – Zavod za izdavanje udžbenika, Sarajevo – Beograd, 1969.  na nivou apstrakcije, ovo je zahtevalo i apstraktni pristup umetnosti. Estetičari su prošlog, dvadesetog veka, bile su filozofske i teorijske “škole”: grupe filozofa bi se figure u pokretu e S t e t i k A dvA d e S e t o g v e k A : u vo d N e p r i M e d B e 16 tražili remek dela, uzorne radove koji bi neproblemski mogli da služe kao ilustrativni obrazovale oko određene filozofske figure, teorijske tradicije itd. 8 – lakanovski psi- 17 apstrahovani primeri za određenu estetičku teoriju. hoanalitičari u Ljubljani osamdesetih, na primer, ili merlo-pontijevska egzistencijalna “Estetika” je bila žrtva akademskog statusa i veličine: dok su mnogi au- fenomenologija na Nortvestern univerzitetu u Sjedinjenim Državama. tori koristili izraze kao “estetika”, “estetike” ili “estetično”, oni su obično izbegavali Ono što je strukturalizam postigao, bio je prelaz u mnogo više empirijsku da svoju teoriju odrede kao potpuno razvijenu “estetiku”. Ovo se smatralo isuviše oblast, gde su neodređene predstave “umetnosti” i “lepote” izgubile svoj prethod- apstraktnim, jer je moralo da obuhvati filozofsko razmatranje svih, ili većine, umet- ni značaj i esencijalističku jedinstvenost. Pošto je strukturalizam nastojao da bude ničkih vrsta. Sa druge strane, govoriti samo o “umetnosti” (Kunst) u jednini, u očima “naučan”, nasuprot fenomenologiji, te je vodio empirijskom istraživanju i bliskom mnogih značilo je podleći najgorim formama metafizike, idealizma i konceptualne čitanju “tekstova” i diskursa različitih vrsta, teorijski diskurs o umetnosti koji je na- apstrakcije. “Umetnost” je bila reč kojom se olako baratalo, pri čemu se njen sadržaj stajao nije više bio filozofski ili estetički u smislu apstraktnog teorijskog diskursa o gubio u njenim mnogim manifestacijama. umetnosti i lepoti. Dosetka američkog slikara apstraktnog ekspresionizma Barneta Ova tvrdnja bi možda trebalo da se ograniči na tri evropske filozofske “im- Njumana (Barnett Newman, 1905–1970) perije”, iako je i u Americi, posebno među analitičkim estetičarima, postojao takav Estetika je za umetnost ono što je ornitologija za ptice 9 apstrahovan pristup umetnosti. Razume se da je bilo izuzetaka. U Sjedinjenim Dr- možda se još uvek mogla primenjivati, ali je estetika kao takva polako bi- žavama se može, kao na značajan izuzetak, ukazati na Artura Dantoa (Arthur C. vala zamenjivana “drugom vrstom estetike”, koja šezdesetih i sedamdesetih godina Danto, 1924–), koji je izveo izuzetan podvig približavanja Hegela i analitičke tradicije još uvek nije nosila to ime, ali je postojala pod različitim terminima, od semiotike, – postižući ga izuzetnim tumačenjem modernističke umetnosti. U Francuskoj, Mo- dekonstrukcije i marksizma, do psihoanalize itd. Ova estetika koja je nastajala i koja ris Merlo-Ponti (Maurice Merleau-Ponty, 1908–1961), Žan-Pol Sartr i Žan-Fransoa više nije postojala pod tim imenom, jer je izraz očigledno bio kontaminiran metafizič- Liotar (Jean-François Lyotard, 1924–1998) svoje estetičke i filozofske poglede su kim i esencijalističkim osnovama i zahtevima, označavala je mnoštvo načina na koje čvrsto utemeljili na umetnosti i književnosti tog vremena. Slično tome, u Nemačkoj, su se “teorija” i filozofsko razmatranje – označavajući prvenstveno samorefleksivni Martin Hajdeger (Martin Heidegger, 1889–1976) sa svojom filozofskom analizom i pristup – pružili prema umetnostima. Tako je estetika postojala kao pojam ali ne i predstavljanjem različitih umetničkih dela – koje je u najvećoj meri bilo filozofsko – kao termin, jer se za termin uglavnom smatralo da je ostatak prošlosti i da je ne- ponudio je uvide u sadržaj i formu konkretnih umetničkih dela. što što treba odbaciti. Ova estetika kao pojam estetike pružila se prema umetnosti, Moje je gledište da su uglavnom odeljci fenomenologije i marksizma bili ali da bi postala produktivna u tom ponovo uspostavljenom odnosu, morala je biti prazna estetička teorijska apstrakcija. Prvi su koristili “umetnost” kao središnji pluralna u mnogo većoj meri nego što je to bila estetika pod modernizmom. Ove objekt njihovog filozofskog razmatranja na neodređen i poetski način, dok su drugi estetike su se zatim uputile u različitim pravcima, proizilazeći iz filozofskih tradicija i – na primer, marksistički estetičar Anri Lefevr (Henri Lefebvre, 1901–1991) – težili struja, ili ih mešajući i sastavljajući u ono što će ubrzo biti nazvano “teorijom”, a ne da izgrade estetičke “sisteme” koji su istovremeno bili prazni i za konkretna tuma- više “filozofijom” ili “filozofskom estetikom”. Estetički pristupi su u jednoj krajnosti čenja umetnosti beznačajni. Vredi pomenuti da su ove teorije, verovatno u skladu sa definisali umetnost na osnovu graničnih slučajeva. Dobar primer su rani spisi Ar- modernističkim kanonom, naglašavale književna i muzička dela na račun dela lepih tura Dantoa u kojima je razvio argumente za uključivanje Dišana (Marcel Duchamp, umetnosti. Kada se raspravljalo o ovim drugim, ona su uglavnom bolje prolazila, jer 1887–1968) ili Vorhola (Andy Warhol, 1928–1987) u okvir koji se naziva “umetnost”. su njihove analize i procene bile u većoj meri postavljene na empirijskom istraživanju Granični slučajevi kao što su ovi pomogli su da se umetnost određenog perioda i tipa i postojećoj tradiciji istorije umetnosti. definiše u načelu. Druga krajnost bili su autori kao Valter Benjamin (Walter Benja- Veliki deo promena koje su se dogodile šezdesetih godina prošlog veka, min, 1892–1940) koji je za života uglavnom bio zanemarivan. Benjamina je često prvo u kontinentalnoj Evropi a zatim i na američkoj zapadnoj obali, nastale su za- kritikovao Teodor Adorno, koji je sa oklevanjem podržao objavljivanje njegovog eseja hvaljujući strukturalizmu, koji nije započeo kao teorija ili filozofija, nego kao metod Umetničko delo u veku svoje tehničke reprodukcije. Benjamin je stekao priznanje tek sposoban da “prodre” u sve oblasti humanističkih nauka i naruši granice među disci- osamdesetih, sa nastupanjem postmodernizma. U ovim novim okolnostima, Benja- A L e š e r J Av e C plinama. To je nehotice prouzrokovalo raspadanje prethodno oštro razdvojenih obla- minov fragmentarni diskurs, posvećen svemu od Kafke (Franz Kafka, 1883–1924) i sti humanistike, pa čak i same filozofije, jer su pre toga ove druge samo u posebnim slučajevima – u kritičkoj teoriji Frankfurtske škole, na primer – namerno i delotvorno 8 O ovome videti: Aleš Erjavec, “Philosophy: National and International”, Metaphilosophy vol. prevazišle disciplinarne podele. Ono što se pojavilo posle velikih i relativno homo- 28, no. 4, Oxford, October 1997, str. 329–345. uvod uvod genih filozofskih struja marksizma, egzistencijalizma i fenomenologije prve polovine 9 Citirano u: Arthur C. Danto, The Philosophical Disenfranchisement of Art, Columbia Univer- sity Press, New York, 1986, str. x.  Bodlera (Charles Baudelaire, 1821–1867), do flâneur i reproduktibilnosti umetničkog Možda su na osnovu ovog otkrića klasične avangarde i njihove novije ema- figure u pokretu e S t e t i k A dvA d e S e t o g v e k A : u vo d N e p r i M e d B e 18 dela, ne samo da je dobio priznanje, nego je očevidno dotakao pitanja koja su mogla nacije osamdesetih godina privukle posebnu pažnju – koju su zadržale do današ- 19 da budu beznačajna tridesetih, ali su postala suštinska osamdesetih godina dvade- njeg dana. One imaju nečeg subverzivnog i estetskog u romantičarskom, Šelingovom setog veka. Mehanička reproduktibilnost umetnosti, aura, estetizacija politike, nova (Friedrich Wilhelm Joseph Schelling, 1775–1854) smislu, u svom traganju za neo- uloga filma u odnosu na njegovu masovnu publiku, fotografija, promenjen način ljud- graničenom slobodom avangardnih delovanja, delovanja koja negiraju individualnost ske percepcije – samo su neke od tema kojima se bavio Benjamin. Nijedna od njih se i umetničku autonomiju i koja negiraju i odbacuju instituciju umetnosti. Sa avan- ne uklapa u kalup tradicionalne “estetike”. Ove naglašeno fragmentarne teme kojima gardama se ostvaruje umetnički “trenutak” – beskrajni trenutak potpune slobode, nedostaje homogen i sistemski okvir su u svakom pogledu suprotstavljene tradicio- koji nema na umu posledicu osim čistog delovanja. Osim toga, delovanja avangardi nalnom akademskom diskursu, čiji je estetika bila sastavni deo. nemaju ništa sa istinom; ona su traganja koja nisu reprezentacije koje ukazuju na Pokazalo se da je upravo ova fragmentarna estetika danas preovlađujuća neku istinu, ili je otkrivaju kako su Hajdeger i Adorno očekivali od umetnosti, nego su forma estetičke teorije kao filozofije umetnosti, u ovom smislu upotpunjujući sli- kao delovanja istine po sebi. Ona ne predstavljaju nešto, već jesu proces, “trenutak” čan “dekonstrukcionistički” ili delezovski tip teorijskog diskursa koji kritikuje granice neke stvari. Avangarde suštinski premošćuju ponor između modernizma i postmo- između teorijskih disciplina i umetničkih vrsta. Baš kao što više ne postoje jasno dernizma, bivajući kod kuće i u jednom i u drugom i prevazilazeći podelu između njih. određene umetničke vrste (slikarstvo, skulptura, arhitektura), tako više ne postoje ni Tako možda nije iznenađenje što su osamdesete proizvele izvanredno zanimanje za posebne i jasno odvojene filozofske discipline. U ovom kontekstu, “estetika” ozna- klasične avangarde u celom svetu, zanimanje koje je započelo objavljivanjem studije čava obilje različitih teorijskih diskursa koji se često razilaze, od kojih svaki zadobi- Petera Birgera (Peter Bürger, 1936–) Teorije avangarde (1974). ja i zadržava legitimnost unutar svog sopstvenog okvira referenci. Ova situacija u Tek je kasnih osamdesetih i ranih devedesetih godina prošlog veka este- estetici i filozofiji podseća na situaciju u umetnosti u još jednom pogledu, u pogledu tika dostigla konkurentne događaje u umetnosti. Pre toga, ranih osamdesetih, ona pluralnosti: neko odobrava izvesne estetičke teorije i estetičke i filozofske trendove, je težila da se dovede u vezu sa delima modernizma iz šezdesetih, dok je u stvari dok drugi odobravaju neke druge. Svaka od ovih grupa obrazuje specifičan i relativno raspravljala o postmodernim delima osamdesetih. Naravno, pošto se njen okvir teo- autonoman “teorijski svet” – baš kao i Danto/Dikijev (Georg Dickie, 1926–) – “svet rijske reference razlikovao od njenog aktuelnog umetničkog referenta, to jest, pošto umetnosti”. je smatrala da govori o modernizmu dok se u stvari obraćala postmodernizmu, ali na Estetika ima tendenciju da bude konzervativna disciplina, oblast i aktiv- modernističkim osnovama, rezultati su uopšte uzev bili nezadovoljavajući. Prodor se nost. Estetičari su tek kasnih osamdesetih otkrili postmodernizam, iako je u to vreme dogodio kada je i estetika postala odgovorna mešavina različitih teorijskih diskursa, postojao već čitavu deceniju, kao što su postojali i svi najvažniji spisi o postmoder- pri čemu je ono što ih je držalo na okupu u stvari bilo samo ime “estetika”. Ovo je nizmu Čarlsa Dženksa (Charles Jencks, 1939–), Džejmsona (Fredric Jameson, 1934–) naravno značilo gubljenje sistemske forme estetike i otvaranje vrata normativnom i Liotara. Razlog za nelagodu prema postmodernizmu među estetičarima verovatno relativizmu, ali je barem u to vreme – osamdesetih i devedesetih – takav gest izgle- ima veze sa činjenicom da je predstavljao novu paradigmu, te da tradicionalne forme dao kao oslobađajući čin. i pristupi estetici kakve su promovisali Morpurgo-Taljabue, Gilbert i Kun, više nisu Ako smo u prošlosti govorili o feminističkoj – Hilde Hajn (Hilde Hein, mogli da se primenjuju. Estetici je trebala čitava decenija da se prilagodi ovom pro- 1932–), Karolajn Korsmajer (Carolyn Korsmeyer), recepcijskoj – Robert Jaus (Robert menjenom “načinu ljudske čulne percepcije”. U početku, jedino što je mogla bilo je Jauss, 1921–1997), psihoanalitičkoj – Didje Onzje (Didier Anzieu, 1923–1999) ili da ponovo uđe u domen transcendentalnog, otpremivši Hegela u zaborav i uzdigavši strukturalističkoj – Jan Mukaržovski (Jan Mukařovský, 1891–1975) estetici, danas se kantovsku filozofiju i estetiku do izuzetnih visina – čak i više, jer ono što se ovom ovi izrazi teško mogu primenjivati: savremene estetičke teorije su snopovi različitih prilikom nudilo nije bila formalistička estetika kao što je bio slučaj na kraju devet- teorijskih diskursa, sve češće sa različitim vlaknima teorijskih referenci. naestog i u ranom dvadesetom veku, nego relativnost ukusa i umetnosti. Umetnost Najnovije forme estetike verovatno su one koje prevazilaze kao oblast bav- je prestala da se dovodi u vezu sa istinom – kao kod Hajdegera gde je konačan cilj ljenja umetnost i pružaju se prema studijama kutlure. Tako više ne govorimo, ili više umetnosti bio da ponudi razotkrivenost ili kod Adorna gde je umetnost bila subver- ne govorimo samo, o estetici kao filozofiji umetnosti, nego i (kao o filozofiji) kulture. A L e š e r J Av e C zivna upravo zbog napetosti između sadržaja i forme – i počela da postaje proizvođač Moguća istorijska polazišna tačka za ovaj ogled bila bi knjiga Filozofija simboličkih značenja – ali značenja koje je bilo samo-proizvedeno i zato bez značaja za referen- formi (Philosophy of Symbolic Forms) (1923–1931) Ernesta Kasirera (Ernst Cassirer, cijalni svet, ili u referencijalnom svetu. Umetnost je bila uhvaćena u sopstvenoj auto- 1874–1945). Ona danas postaje značajna, jer sve manje upućujemo na umetnost, a nomiji – u autonomiji kojoj je težila tokom dvadesetog veka. Postignuta autonomija sve više na kulturu. Ili preciznije: sve vreme govorimo o umetnosti, ali u stvari upu- uvod uvod sada se pokazala kao ponor između umetnosti i sveta: društva, politike, političkog... ćujemo na kulturu, jer je kultura lišena normativnih kriterijuma, dok umetnost to nije.  Danas umetnost jeste sve što se tim imenom odredi, a ne nešto što je steklo svoj e S t e t i k A dvA d e S e t o g v e k A : u vo d N e p r i M e d B e figure u pokretu 20 umetnički značaj na osnovu ove ili one estetske vrednosti. Ako je umetnost do te 21 mere lišena tih kriterijuma, onda se ona u osnovi ne razlikuje od kulture. Verovatno u ovoj oblasti leži budući zadatak estetike shvaćene kao filozo- fija umetnosti i kulture: kako prekoračiti liniju – koju je povukao Adorno, na primer – između umetnosti i kulture na ubedljiv i valjan način? Čini se da tekući pokušaji oživ- ljavanja univerzalnog značaja umetnosti i estetike, na primer kod Alana Badijua (Alain Badiou, 1937–) ili Žaka Ransijera (Jacques Rancière, 1940–), nude samo ograničeno avangardno i romantičarsko tumačenje umetnosti. Iako univerzalistički, ovi pokušaji još nisu ponudili kriterijume koji bi prevazišli granice kantovskog entuzijazma. Ono što treba da istražimo možda se više nalazi duž onoga što je Benja- min nazvao: promenjen[im] način[om] ljudske čulne percepcije.10 estetika, filozofija Ako je Hegelovo doba za svoj umetnički ekvivalent i “kulturalnu domi- nantu” imalo romantičarsku poeziju, ako je Adornovo doba imalo atonalnu muziku i teorija umetnosti i ekspresionizam, ako je Merlo-Ponti paradigmatski filozof slikarskog modernizma, tokom dugog ako je Benjamin postmoderni teoretičar umetnosti avant la lettre i ako je rana teorija Artura Dantoa filozofski ekvivalent konceptualne umetnosti i stoga filozofska reflek- dvadesetog veka sija, ko i šta zauzima to mesto danas? Koja će estetička teorija – koja filozofija umet- nosti – biti teorijska refleksija savremene umetnosti koja je proizvedena i predstav- : Miško šuvaković ljena, ali dosada ostala suštinski nedovoljno teoretizovana? Tvrdnja da nas aktuelna umetnost više ne zanima i da je sada sve kultura – pri čemu je kultura sinonimna sa kulturalnom industrijom – može biti donekle prenagljena tvrdnja. Estetika je, u osnovnom smislu, filozofska disciplina u čijem se kontek- stu izučava čulna spoznaja, odnosno čuno lepo, čulne pojavnosti kulture i, svakako, umetnost u najširem smislu reči. U užem smislu estetikom se naziva: (1) opšta me- tajezička filozofska teorija, kojom se izučavaju čulna saznanja, vrednosne kategorije prosuđivanja i tradicijom određena područja estetskog – pre svega, lepo, (2) opšta metajezička filozofski orijentisana teorija, najčešće izvedena kao filozofija umetno- sti, kojom se uspostavljaju i izvode protokoli izučavanja umetnički lepog, pojam i smisao umetnosti, odnosno teorije o umetnosti, tj. teorije o poetici, teoriji umetnika, kritici, istorijama umetnosti, sociologiji umetnosti, semiotici umetnosti, psihologiji umetnosti itd.; (3) skup pravila, oblika izražavanja, normi upotrebe umetničkih me- dija, vrednosti i ciljeva izražavanja i stvaranja koji su zajednički pripadnicima jednog stila, pokreta i grupe ili koje jedan umetnik razvija u okviru svog opusa. Zato se go- vori o estetici lirske apstrakcije koja je različita od estetike postslikarske apstrakcije ili estetike minimalne umetnosti. U likovnim umetnostima estetskim se naziva vizuelni, uže likovni, fenomen koji izaziva estetski učinak – na primer doživljaj lepog – ili koji A L e š e r J Av e C zadovoljava kriterijume estetičke teorije. Estetičkim se nazivaju teorijske konstrukci- je kojima se uspostavljaju analize filozofskog pojma “lepo”, definišu estetski vredno- sni kriterijumi, pravila, filozofske interpretacije umetničkog rada ili teorije umetnosti. Ako je umetničko stvaralaštvo prvostepeni umetnički jezik sveta umetnosti, onda je uvod uvod 10 Walter Benjamin, “The Work of Art in the Age of Mechanical Reproduction”, Illuminations, jezik kritike i teorije umetnosti drugostepeni jezik, metajezik o prvostepenim jezicima Schocken Books, New York, 1968, str. 222.  umetnosti, a diskurs estetike je meta-metajezik ili N-to stepeni jezik, koji raspravlja estetički problemi9 su lepo, umetnost, ukus, estetski doživljaj i iskustvo, estetičko e S t e t i k A , f i L o Z o f i J A i t e o r i J A u M e t N o S t i t o ko M d u g o g dvA d e S e t o g v e k A figure u pokretu 22 o različitim oblicima izražavanja i komuniciranja u svetu, kulturi i istoriji umetnosti. prosuđivanje vrednosti umetničkog dela, forma umetničkog dela, stvaralaštvo, mi- 23 Estetika se u odnosu na svoj objekt deli na: mezis, ekspresija. 1) filozofsku estetiku1 koja se bavi opštim filozofskim pitanjima Za predočavanje estetike dvadesetog veka, a to znači estetike u razdoblju (pojmom lepog, moćima suđenja, jezicima estetičkih diskursa, od 1900. godine do početka dvadeset i prvog veka karakteristične su brojne hibridne pojmom umetnosti, pojmom stvaranja, smislom umetnosti), a estetičke škole, pojave ili sasvim individualne prakse, odnosno, individualna preu- ne posebnim problemima umetnosti ili lepog u kulturi i priro- smerenja iz polja filozofske estetike u polja umetničkih ili kulturalnih teoretizacija. di – primeri takve estetike su estetička teorija Imanuela Kanta2 Ako se o devetnaestom veku može govoriti kao o “vremenu estetike”, o dvadese- (Immanuel Kant, 1724–1804) i Nikolaja Hartmana3 (Nicolai Har- tom veku se može govoriti kao o veku hibridnih teorija i teoretizacija. Na prelazu tmann, 1882–1950); devetnaestog u dvadeseti vek je došlo do kritičnog razvoja metafizičke estetike u 2) primenjenu estetiku4 koja se bavi konkretnim tematizacijama pronaučnu estetiku, na primer kod Robina Džordža Kolingvuda (Robin George Co- pojma lepog u kulturi, umetnosti i prirodi, odnosno razvija se llingwood, 1889–1943) ili Benedeta Kročea (Benedetto Croce, 1866–1952): esteti- kroz specijalizirane estetičke studije umetničkih i kulturalnih dis- ku koja teži ka nauci u smislu pozitivne i opšte nauke o umetnosti kao kod Maksa ciplina: filozofija slikarstva, estetika filma, filozofija književnosti, Desoara10 (Max Dessoir, 1867–1947) ili estetičke komparativistike, tj. uporedne fi- ambijentalna estetika, estetika muzike. lozofske i naučne teorije o umetnostima kao kod Etjena Surioa11 (Etienne Souriou, Estetiku kao filozofsku disciplinu formulisao je nemački filozof Aleksandar 1892–1979). Došlo je do zasnivanja složene fenomenološke i hermeneutičke naučne Baumgarten5 (Alexander G. Baumgarten, 1714–1762) u osamnaestom veku. Esteti- teorije o istoriji umetnosti i nauci o likovnim umetnostima u kontekstu bečke škole ka je zato, u pravom smislu reči, disciplina modernog doba i označava određivanje istorije umetnosti – na primer, bitna su istraživanja i rasprave Maksa Dvoržaka (Max posebnog autonomnog područja spoznaje i doživljaja posle raspada “jedinstvenog Dvořák, 1874–1921), Alojza Rigla (Alois Riegl, 1858–1905), Hansa Zedlmajra (Hans hrišćanskog svetonazora”6. Javlja se uporedno zasnivanju autonomnih područja i Sedlmayr, 1896–1984) i dr.12 Suprotnost bečkoj školi istorije umetnosti su, svakako, praksi etike, političke teorije, umetnosti i nauke u doba prosvetiteljstva.7 Baumgar- razvoji modernističkog formalizma među koje se mogu svrstati sasvim različiti autori tenov pojam estetike je nastao kritičkom sintezom britanskog empirizma i nemačkog racionalizma sa namerom da se prevaziđe rascep između čulnog i saznajnog. Istorija od Hajnriha Velflina13 (Heinrich Wolfflin, 1864–1945) preko Lionela Venturija14 (Li- filozofije i estetike je primarno evropski “problem”,8 mada se pokazuje da se otvoreni onello Venturi, 1885–1961) do britanskih postimpresionističkih kritičara i estetičara pojam estetike može primeniti sinhronijski ili dijahronijski na sasvim različite evrop- kao što su Rodžer Fraj15 (Roger Fry, 1866–1934) i Klajv Bel16 (Clive Bell, 1881–1964). ske i vanevropske teorije, doktrine i filozofske modele o umetnosti. Tradicionalni Radikalni antidiskurzivni – pa time bitno modernistički – perceptualizam je razradio na uticajan način Anri Bergson17 (Henry Bergson, 1859–1941). Fenomenološka estetika se uspostavlja na analizi i raspravi estetskog fe- 1 Oswald Hanfling (ed.), Philosophical Aesthetics – an introduction, Blackwell, Oxford UK, nomena, estetskog doživljaja i estetičke svesti. Fenomenološki opis, analiza i raspra- 1994; Clive Cazeux (ed.), The Continental Aesthetics Reader, Routledge, London, 2000. 2 Imanuel Kant, Kritika moći suđenja, BIGZ, Beograd, 1991. va razlikuju se od običnog opisa, analize i rasprave time što zanemaruju egzistenci- 3 Nikolaj Hartman, Estetika, BIGZ, Beograd, 1979. jalna određenja stvari i objašnjenja običnog iskustva, usmeravanjem prema čistom 4 Miško Šuvaković, Diskurzivna analiza. Prestupi i/ili pristupi ‘diskurzivne analize’ filozofiji, poetici, estetici, teoriji i studijama umetnosti i kulture, Univerzitet umetnosti u Beogradu, Be- ograd, 2006. 9 Vladislav Tatarkijevič, Istorija šest pojmova: umetnost, lepo, forma, stvaralaštvo, podraža- 5 Aleksandar Gotlib Baumgarten, Filozofske meditacije o nekim aspektima pesničkog dela, vanje, estetski doživljaj; dodatak: o savršenstvu, Nolit, Beograd, 1978. i Berys Gaut, Dominic BIGZ, Beograd, 1985; Alexander Gottlieb Baumgarten, “Prolegomena to Aesthetica”, iz Char- Mciver Lopes (eds.), The Routledge Companion to Aesthetics, Routledge, London, 2001. les Harrison, Paul Wood, Jason Gaiger (eds.), Art in Theory – An Anthology of Changing Ideas, 10 Max Dessoir, Estetika i opća nauka o umjetnosti, IP Veselin Masleša, Sarajevo, 1963. M i š ko š u vA kov i ć Blackwell, Oxford – Cambridge Mass., 1993, str. 489–490. 11 Etjen Surio, Odnos među umetnostima, IP Svjetlost, Sarajevo, 1958. 6 Jürgen Habermas, “Modernity – An Incomplete Project”, iz Hal Foster (ed.), Postmodern 12 Snješka Knežević (ed.), Bečka škola povijesti umjetnosti, Barbat, Zagreb, 1999. culture, Pluto Press, London, 1983, str. 9. 13 Hajnrih Velflin, Osnovni pojmovi iz istorije umetnosti. Problemi razvitka stila u novijoj umet- 7 Theodor W. Adorno, Max Horkheimer, Dijalektika prosvetiteljstva – filozofijski fragmenti, nosti, IP Veselin Masleša, Sarajevo, 1958. Veselin Masleša – Svjetlost, Sarajevo, 1989; Mišel Fuko, “Šta je prosvetiteljstvo?”, Treći pro- 14 Lionello Venturi, Istorija umetničke kritike, Kultura, Beograd, 1963. gram RB-a br. 102, Beograd, 1995, str. 232–244. 15 Roger Fry, “Art and Life” (1917), iz Vision and Design, Chatto & Windus, London, 1920. 8 Danko Grlić, Estetika II – Epoha estetike, Naprijed, Zagreb, 1983; Danko Grlić, Estetika III 16 Clive Bell, Art, Chatto & Windus, London, 1913. uvod uvod – Smrt estetskog, Naprijed, Zagreb, 1978; Danko Grlić, Estetika IV – S onu stranu estetike, Na- 17 Anri Bergson, Stvaralačka evolucija, Izdavačka knjižarnica Zorana Stojanovića, Sremski Kar- prijed, Zagreb, 1979. lovci, 1991.  estetskom fenomenu, tj., intencionalnom predmetu, sagledavajući njegovu bit. Vo- prednost akcije (rada i društvenog praksisa) nad estetskom kontemplacijom i estetič- e S t e t i k A , f i L o Z o f i J A i t e o r i J A u M e t N o S t i t o ko M d u g o g dvA d e S e t o g v e k A figure u pokretu 24 deći fenomenološki filozofi i estetičari pored Martina Hajdegera18 (Martin Heidegger, kom spoznajom. Značajni predstavnici su Đerđ Lukač 29 (Görgy Lukács, 1885–1971), 25 1889–1976), su Eugen Fink19 (1905–1975), Roman Ingarden20 (Roman Witold Ingar- Hoze Ortega i Gaset 30 (Jose Ortega y Gasset, 1883–1955), Teodor Adorno31 (Theo- den, 1893–1970), Moris Merlo-Ponti (Maurice Merleau-Ponty, 1908–1961) i Mikel dor W. Adorno, 1903–1969), Valter Benjamin32 (Walter Benjamin, 1892–1940), Her- Difren21 (Mikel Dufrenne, 1910–1995). bert Markuze33 (Herbert Marcuse, 1898–1979), Stefan Moravski34 (Stefan Morawski, Hermeneutička estetika se prema svom osnovnom zadatku bavi moguć- 1921–2004) i dr. nostima definisanja opšteg pojma umetničkog dela i primenama filozofskog diskursa Analitička estetika je kritička metajezička teorija kojom se, pre svega, kon- tumačenja na “izvorno” razumevanje umetničkog dela ili tekstova o umetnosti. U ceptualnim, logičkim, lingvističkim i semiotičkim pristupima izvode analize diskursa izvedenom smislu, za hermeneutičare, estetika se mora utopiti u hermeneutiku da bi estetike, teorije umetnosti, kritike i žargona unutar svetova umetnosti. Za analitičke mogla pravilno proceniti iskustvo umetnosti. Filozofi hermeneutike su Hans Georg estetičare filozofska analiza je usmerena na jezike umetnosti, jezik umetničke kritike Gadamer 22 (1900–2002) i Pol Riker 23 (Paul Ricoeur, 1913–2005). i jezike teorija o umetnostima. Vodeći predstavnici post-vitgenštajnovske35 analitič- Egzistencijalistička estetika se temelji na izučavanju, analizi i raspravi ke estetike su: Moris Vajc 36 (Morris Weitz, 1916–1981), Nelzon Gudmen37 (Nelson subjekta i subjektivnosti moderne epohe, tj. pitanja izražavanja, ekspresije, jastva, Goodman, 1906–1998), Džordž Diki38 (George Dickie, 1926–), Artur Danto39 (Arthur otuđenosti i ljudske egzistencijalne drame. Značajni predstavnici su Žan-Pol Sartr 24 C. Danto, 1924–), Ričard Volhajm40 (Richard Wollheim, 1923–2003), Džozef Margo- (Jean-Paul Sartre, 1905–1980), Alber Kami25 (Albert Camus, 1913–1960) i Moris lis 41 (Joseph Margolis, 1924–) i dr . Merlo-Ponti.26 Estetika ili filozofija muzike se uspostavljala kao posebno područje unutar Formalistička estetika visokog modernizma je, zapravo, estetika likovnih različitih škola i teorijskih praksi tokom dvadesetog veka. Estetika muzike se u svo- umetnosti u kojoj se umetničko pokazuje kao zatvoreni autonomni sistem estetsko- jim različitim “pojavnostima” ukazuje kao filozofija modernog shvatanja autonomije umetničkih vrednosti koje se ostvaruju postizanjem čiste/same pikturalne vrednosti muzike. Estetika muzike se razvijala u širokom rasponu od ontologije Romana Ingar- u slikarstvu ili čiste skulpturalne vrednosti u skulpturi. Važniji predstavnici teorije dena42 i fenomenologije Vladimira Jankeleviča43 (Vladimir Jankelevich, 1903–1985) slikarskog formalizma su Klement Grinberg 27 (Clement Greenberg, 1909–1994) i Majkl Frid28 (Michael Fried, 1939–). Marksistička estetika se temelji na kritičkoj i, zatim, revolucionarnoj te- 29 Đerđ Lukač, Osobenost estetskog, Nolit, Beograd, 1980. oriji uslova i okolnosti u kojima umetničko delo nastaje, koje prikazuje i u kojima se 30 Jose Ortega y Gasset, Dehumanization of Art and Other Essays on Art, Culture, and Lite- doživljava i spoznaje kao umetnost sa bitnim društvenim funkcijama. Marksistič- rature, Princeton University Press, Princeton NJ, 1968. 31 Teodor V. Adorno, Estetička teorija, Nolit, Beograd, 1979. ka estetika je revolucionarni pristup umetničkom prikazivanju i doživljaju koji ističe 32 Walter Benjamin, Uz kritiku sile – Eseji, Studentski centar sveučilišta u Zagrebu, Zagreb, 1971; Walter Benjamin, Eseji, Nolit, Beograd, 1974. 18 Martin Heidegger, O biti umjetnosti – Izvor umjetničkog dela / čemu pjesnici, IKP Mladost, 33 Herbert Marcuse, Estetska dimenzija, Školska knjiga, Zagreb, 1981. Zagreb, 1959; Martin Heidegger, Uvod u Heideggera, Centar za društvene delatnosti Omladine 34 Stefan Moravski, Predmet i metoda estetike, Nolit, Beograd, 1974; Stefan Moravski, Mar- RK SOH, Zagreb, 1972. ksizam i estetika 1–2, NIO Pobjeda, Titograd, 1980; Stefan Moravski, Sumrak estetike, Novi 19 Eugen Fink, Oaza sreće: misli za jednu ontologiju igre, Revija, Osijek, 1979; Eugen Fink, glas, Banja Luka, 1990. Osnovni fenomeni ljudskog postojanja, Nolit, Beograd, 1984. 35 Richard Shusterman (ed.), Analytic Aesthetics, Basil Blackwell, Oxford, 1989; Miško Šuva- 20 Roman Ingarden, Ontologija umetnosti, Književna zajednica Novoga Sada, Novi Sad, 1991. ković, Prolegomena za analitičku estetiku, Četvrti talas, Novi Sad, 1995. 21 Mikel Difren, Umjetnost i politika, Svjetlost, Sarajevo, 1982. 36 Morris Weitz, “The Role of Theory in Aesthetics”, iz Joseph Margolis (ed.), Philosophy 22 Hans Georg Gadamer, Istina i Metoda – Osnovi filozofske hermeneutike, Veselin Masleša, Looks at the Arts – Contemporary Readings in Aesthetics (treće izdanje), Temple University Sarajevo, 1978; Hans Georg Gadamer, Pohvala Teoriji – filozofski eseji, Oktoih, Podgorica, Press, Philadelphia, 1987, str. 143–153. 1996. 37 Nelson Goodman, Jezici umjetnosti – Pristup teoriji simbola, Kruzak, Zagreb, 2002. M i š ko š u vA kov i ć 23 Paul Ricoeur, Živa metafora, GZH, Zagreb, 1981. 38 George Dickie, Art and the Aesthetic: An Institutional Analysis, Cornell University Pre- 24 Žan Pol Sartr, Biće i ništavilo, Nolit, Beograd, 1984. ss, Ithaca NY, 1974. 25 Alber Kami, Mit o Sizifu, Veselin Masleša – Svjetlost, Sarajevo 1987. 39 Arthur C. Danto, “The Artworld”, Joseph Margolis (ed.), Philosophy Looks at the Arts – 26 Maurice Merleau-Ponty, Fenomenologija percepcije, IP Veselin Masleša, Sarajevo, 1978. Contemporary Readings in Aesthetics (treće izdanje), Temple University Press, Philadelphia, 27 Clement Greenberg, Art and Culture: Critical Essays, Beacon Press, Boston, 1961; Clement 1987, str. 154–167. Greenberg, Homemade Esthetics – Observations on Art and Taste, Oxford University Press, 40 Ričard Volhajm, Umetnost i njeni predmeti, Clio, Beograd, 2002. Oxford, 1999. 41 Joseph Margolis, Art and Philosophy, The Harvester Press, Brighton, 1980. uvod uvod 28 Michael Fried, Art and Objecthood: Essays and Reviews, University of Chicago Press, Chi- 42 Roman Ingarden, Ontologija umetnosti, Književna zajednica Novoga Sada, Novi Sad, 1991. cago, 1998. 43 Vladimir Jankelevič, Muzika i neizrecivo, Književna zajednica Novog Sada, Novi Sad, 1987.  preko kritičke teorije Teodora Adorna44 do analitičke estetike Rodžera Skrutona45 1931–1992), Žan-Lui Šefer58 (Jean-Louis Schefer, 1938–), Norman Brajson 59 (Nor- e S t e t i k A , f i L o Z o f i J A i t e o r i J A u M e t N o S t i t o ko M d u g o g dvA d e S e t o g v e k A figure u pokretu 26 (Roger Scruton, 1944–), Pitera Kivija46 (Peter Kivy) ili Stivena Dejvisa 47 (Stephen man Bryson, 1949–), Mike Bal60 (Mieke Bal, 1946–) i dr. 27 Davies). Izvan estetike i filozofskih kompetencija mišljenja o umetnosti, tokom Estetika teorije informacija je pronaučna u pozitivističkom smislu, a struk- dvadesetog veka su nastajale brojne individualne ili grupne prakse koje se vodile ka turalistički usmerena estetička teorija čiji je zadatak opisivanje, objašnjavanje i in- istraživanju umetnosti, te zasnivanju neizvesnih epistemologija umetnosti, unutar terpretiranje postupaka stvaranja, izgleda i procesa komunikacije u društvu, kulturi konkretnih umetničkih praksi. Nastajale su specifične prakse “teorije umetnika”, za- i umetnosti. Pristupi zasnovani na teoriji informacija se bave komunikacijom umet- pravo, teorije koje su nastajale avangardističkim, neoavangardnim ili postavangar- ničkog dela kao informacije, te komunikacijskim događajima estetičke informacije. dnim teoretizacijama umetnosti, subjekta umetnosti, objekta umetnosti, kulture i Estetička teorija informacija se zasniva na strukturalističkim, statističkim, kiber- društva iz područja interesovanja umetnika. Reč je o “teorijskim praksama” unutar netičkim, informatičkim i semiotičkim modelima analize. Predstavnici su: Umberto specifičnih konteksta eskperimentalne – avangardne, neoavangardne ili postavan- Eko48 (Umberto Eco, 1932-), Maks Bense49 (Max Bense, 1910–1990), Abraham Mol50 gardne – književnosti61, radikalnog i kritičkog modernističkog slikarstva 62, postmo- (Abraham Moles, 1920–1992) i dr. Bliska teoriji informacija i lingvistici je semio- derne fotografije 63, avangardnog filma 64 , nove i eksperimentalne muzike 65, ekspe- tička estetika, ili formalistička filozofska teorija u kojoj se smatra da se umetničko rimentalnog teatra 66 ili neoavangardnog kulturalnog aktivizma67. S druge strane, delo može prikazati kao model ili poredak znakova kojima se uspostavljaju specifična izvesni umetnici i umetničke grupe su težili ka kritici imanentnih i autonomnih praksi estetska značenja i efekti. Vodeći opredstavnici su Čarls Moris51 (Charles W. Morris, umetnosti ukazivanjem na izlazak iz prakse umetnosti68 u polje otvorenih izvođenja 1903–1979), Jan Mukaržovski52 (Jan Mukařovský, 1891–1975), Abraham Mol, Maks teoretizacije unutar “graničnih teritorija”69 umetnosti, kulture i društva70. Bense, Umberto Eko,53 Jurij Lotman54 (Юрий Миха́йлович Ло́тман, 1922–1993) i dr. Odvijao se, zatim, paradoksalan proces nastajanja ili grananja, odnosno, Semiološka teorija ili semiološka interesovanja za estetiku su razvijeni i ukršatanja velikog broja estetičkih škola, pojava individualnog rada i kritike discipline primenjeni stupanj semiotičke estetike. Razvoj semiotike je utemeljen na uverenju estetike, odnosno dovršenja estetike kao teorijske discipline od sredine šezdesetih da umetničko delo nije završeni znakovni sistem nego tek jedan tren u praksama označavanja koje uspostavlja subjekt ili društvena grupa. Drugim rečima, semiološka estetika proučava društvene prakse proizvodnje i recepcije značenja u određenim kulturalnim ili istorijskim kontekstima. Predstavnici su Rolan Bart55 (Roland Barthes, 58 Jean-Louis Schefer, Scénographie d’un tableau, Seuil, Paris, 1969. 59 Norman Bryson, Vision and Painting – The Logic of the Gaze, Yale University Press, New 1915–1980), Julija Kristeva (Юлия Кръстева, 1941–)56 , Lui Maren57 (Louis Marin, Haven, London, 1983. 60 Mike Bal, Naratologija, Narodna knjiga, Beograd, 2000; Mike Bal, Norman Brajson, “Se- miotika i istorija umetnosti (I)”, Prelom br. 1, Beograd, 2001, str. 161–192 i Mike Bal, Norman 44 Richard Leppert (ed.), Theodor W. Adorno: Essays on Music, University of California Press, Brajson, “Semiotika i istorija umetnosti (II)”, Prelom br. 2–3, Beograd, 2002, str. 139–158. Berkeley, 2002. 61 Lawrence Alloway, Network – Art and the Complex Present, UMI Research Press, Ann Ar- 45 Roger Scruton, The Aesthetics of Music, Clarendon Press, Oxford, 1997. bor, 1984. 46 Peter Kivy, The Fine Art of Repetition – Essays in the philosophy of music, Cambridge 62 Aleksandar Flaker (ed.), Sovjetska književnost 1917–1932 – Manifesti i programi, književna University Press, Cambridge, 1993. kritika, nauka o književnosti, Naprijed, Zagreb, 1967; Charles Bernstein (ed.), The Politics of 47 Stephen Davies, Musical Meaning and Expression, Cornell University Press, Ithaca, 1994. Poetic Form, New York, Roof, 1990. 48 Umberto Eko (ed.), Estetika i teorija informacija, Prosveta, Beograd, 1977. 63 Troels Andersen (ed.), Kazimir Malevich, Essays on Art 1915–1928, I–II, Rapp and Whiting, 49 Max Bense, Estetika, Otokar Keršovani, Rijeka, 1978. London, 1969; Marc Devade, Ecrits théoriques 1, Lettres Modernes, Paris, 1989. 50 Max Bense i Abraham Moles (eds.), “Teorija informacija i nova estetika” (temat), Bit inter- 64 Victor Burgin, The End of Art Theory/Criticism and Postmodernity, Humanities Press Inter- national br. 1, Zagreb, 1968. national INC, Atlantic Highlands, N. J, 1987. 51 Čarls Moris, Osnove teorije o znacima, BIGZ, Beograd, 1975. 65 Sergej M. Ajzenštajn, Montaža atrakcija – Eseji o filmu, Nolit, Beograd, 1964; Dušan Sto- 52 Jan Mukaržovski, Struktura, funkcija, znak, vrednost – Ogledi iz estetike i poetike, Nolit, janović (ed.), Teorija filma, Nolit, Beograd, 1978. M i š ko š u vA kov i ć Beograd, 1987. 66 John Cage, Silence, Wesleyan University Press, Hanover, 1961; Jean-Jacques Nattiez (ed.), 53 Umberto Eco, A Theory of Semiotics, Indiana University Press, Minneapolis, 1979. Pierre Boulez. Orientations – Collected Writings, Harvard University Press, Cambridge Mass, 54 Jurij M. Lotman, Semiotika filma i problemi filmske estetike, Institut za film, Beograd, 1976; 1986; Tim Page (ed.), The Glenn Gould Reader, Vintage Books, New York, 1990. Jurij Lotman, Struktura umetničkog teksta, Nolit, Beograd, 1976. 67 Antonen Arto, Pozorište i njegov dvojnik, Prosveta, Beograd, 1971; Richard Schechner, Per- 55 Roland Barthes, The Responsibility of Forms – Critical essays on Music, Art, and Represen- formance Theory, Routledge, New York – London, 1988. tation, University of California Press, Berkeley, 1991. 68 Guy Debord, Društvo spektakla & Komentari društvu spektakla, Arkzin doo, Zagreb, 1999. 56 Julia Kristeva, Desire in Language – A Semiotic Approach to Literature and Art, Columbia 69 Art&Language, Art&Language: Texte zum Phänomen Kunst und Sprache, DuMont, Köln, uvod uvod University Press, New York, 1980. 1972. 57 Louis Marin, Etudes sémiologiques, Klincksteck, Paris, 1971. 70 Philippe Sollers, Logiques, Collection “Tel Quel”, Editions du Seuil, Paris, 1968.  godina dvadesetog veka. U tom kontekstu kraj71 ili smrt estetike72 označava dovrše- strategije dekonstrukcije diskursa metafizike, pa u tom smislu i estetike, tj. estetika e S t e t i k A , f i L o Z o f i J A i t e o r i J A u M e t N o S t i t o ko M d u g o g dvA d e S e t o g v e k A figure u pokretu 28 nje modernističkog koncepta autonomije umetnosti nastajanjem interdisciplinarnih je poligon ili tekstualni prostor dekonstrukcije i arheologije značenja u istoriji filozof- 29 i proteorijskih umetničkih pokreta.73 Zatim, pojavu tendencija prekoračenja granica skog, književnog, pa, zatim i svakog drugog umetničkog ili kulturalnog pisma. Tu je umetnosti, teorije umetnosti i estetike utopijskom sintezom umetnosti i njenih teori- reč, pre svega, o dekonstrukciji filozofske metafizike u delu Žaka Deride 83 (Jacques ja, te života, etike i ideologije.74 U okviru samih estetičkih teorija javlja se autokritika Derrida, 1930–2004) i Pola de Mana 84 (Paul de Man, 1919–1983). Pojam “paraeste- velikih aksioloških i interpretativnih sistema filozofije i estetike, odnosno dominacije tike” je uveo teoretičar književnosti Dejvid Kerol 85 (David Carroll, 1944–) razvijajući relativističkog i antiesencijalističkog tumačenja estetike kao filozofije umetnosti i fi- strategije i taktike istraživanja i rasprave granica teorije o umetnosti i granica kulture, lozofije umetnosti kao praktične i operativne teorije umetnosti ili autokritike sistem- odnosno izvodeći rasprave modela prikazivanja smisla, značenja i vrednosti u pos- skog metateorijskog mišljenja.75 tmodernističkim ili istorijskim sistemima jezičkih igara (language games). Kerolova Postmodernistička estetika kao teorijski orijentisana sistemska filozofi- rasprava je išla u smeru kritičke rasprave dela Fridriha Ničea (Friedrich Wilhelm Ni- ja ne postoji. Međutim, karakteristične su teorije umetnosti koje preuzimaju inter- etzsche, 1844–1900), Žan-Fransoa Liotara, Mišela Fukoa (Michel Foucault, 1926– pretativne metafunkcije filozofskog diskursa, odnosno, koje postaju kritike univer- 1984) i Žaka Deride. Pod terminima “post-teorija”, “postfilozofija” ili “postkritika”86 zalizma filozofskih diskursa kao kod istoričara umetnosti Čarlsa Herisona (Charles razmatrane su pojedinačna izvođenja teatralizacije, 87 narativnog predočavanja teorije Harrison, 1942–), Donalda Kaspita (Donald Kuspit, 1925–), Marselina Plejnea (Mar- i estetizacije teorijskog govora 88 unutar filozofskog diskursa. Time su interpretativ- celin Pleynet, 1933–) ili Akila Bonita Olive (Achile Bonito Olliva, 1939–), te auto- ne i eskplanatorne funkcije estetičkog teksta izvedene kao književni erotizirani 89 i ra76 okupljenih oko američkog časopisa October. Izvesni filozofski pristupi izlaze iz estetizirani diskurs. Ovim diskursom se demonstriraju filozofski principi ili estetski “filozofskih žargona modernizma” i sprovode se kao otvorene kritičke i problemske doživljaji teorijskog teksta u prelasku granice praga književnosti ili praga umetničkih rasprave pojedinih sasvim parcijalnih i fragmentarnih, tj. indeksiranih i mapiranih, produkcija. Svim ovim zahvatima je postmoderna estetika, s jedne strane obnovljena kontradikcija umetnosti, kulture i društva, te čulnih doživljaja sveta kao kod Žan- pokretanjem potencijalnosti “čulnog dejstva” ili estetizacije teorijskog diskursa, a sa Fransoa Liotara77 (Jean-François Lyotard, 1924–1998), Volfganga Velša78 (Wolf- druge strane je izvedena iz filozofskog građenja metateorije u područje singularnih, gang Welsch, 1946–), Đanija Vatima79 (Gianni Vattimo, 1936–), Albrehta Velmera 80 antiesencijalističkih i kritičnih teorija izvan sigurnih kontekstualnih identiteta tradi- (Albrecht Wellmer, 1933–), Petera Sloterdajka 81 (Peter Sloterdijk, 1947–) ili Ričarda cionalne humanističke zapadne estetike i filozofije.90 Estetika91 kao singularizovana Rortija 82 (Richard Rorty, 1931–2007). Za postmodernu situaciju su bitne filozofske teorija je način predočavanja i interpretiranja jezičkih sistemskih i nesistemskih za- stupanja telesnog, medijski efektnog i umetničkog u smislu otvorenog dela. 71 Patrick ffrench, Roland-Franç ois Lack (eds.), The Tel Quel Reader, Routledge, London, 1998. Paralelno postmodernoj teoriji nastajale su druge ili asimetrične kritičke 72 Đani Vatimo, Kraj moderne, Bratstvo i jedinstvo, Novi Sad, 1991. teorije koje nisu imale određeni referentni status prema filozofiji, estetici ili teorijama 73 Mario Kopič (ed.), “Umjetnost i filozofija” (temat), Delo br. 11–12, Beograd, 1990. umetnosti. Te teorijske prakse su najčešće bile određene “transatlantskim dijalogom” 74 Patrick ffrench, The Time of Theory. A History of Tel Quel (1960–1983), Clarendon Press, Oxford, 1995. 75 Herbert Marcuse, Kraj utopije / Eseji o oslobođenju, Stvarnost, Zagreb, 1978. 83 Ričard Rorti, Konsekvence pragmatizma, Nolit, Beograd, 1992. 76 Arthur C. Danto, Filozofija svakidašnjeg – Filozofija umejtnosti, Kruzak, Zagreb, 1997; Ar- 84 Jacques Derrida, O gramatologiji, Veselin Masleša, Sarajevo, 1976; Jacques Derrida, Wri- thur C. Danto, The Philosophical Disenfranchisement of Art, Columbia University Press, New ting and Difference, University of Chicago Press, Chicago, 1978; Jacques Derrida, Disseminati- York, 1986. on, University of Chicago Press, Chicago, 1981. 77 Rosalind Krauss, Annette Michelson, Yve-Alain Bois, Benjamin H. D. Buchloh, Hal Foster, 85 Paul de Man, Blindness and Insight: Essays in the Rhetoric of Contemporary Criticism, Uni- Denis Hollier, Silvia Kolbowski (eds.), October. The Second Decade, 1986-1996, An Octo- versity of Minnesota Press, Mineapolis, 1983; Paul de Man, The Resistance to Theory, Univer- ber Book, The MIT Press, Cambridge MA, 1997; David Carrier, Rosalind Krauss and American sity of Minnesota Press, Minneapolis, 1986. Philosophical Art Criticism – From Formalism to Beyond Postmodernism, Praeger, Westport i 86 David Carroll, Paraesthetics – Foucault. Lyotard. Derrida, Methuen, New York London, London, 2002. 1987. M i š ko š u vA kov i ć 78 Claire Nouvet, Zrinka Stahuljak, Kent Still (eds.), Minima Memoria – In the Wake of Jean- 87 Gregory Ulmer, “Predmet post–kritike”, iz “Postmodernizam” (temat), Republika 10–12, François Lyotard, Stanford university Press, Stanford CA, 2007. Zagreb, 1985, str. 91–118; Achile Bonito Oliva, “Postkritika”, iz “Postmodernizam” (temat), 79 Wolfgang Welsch, Undoing Aesthetics, SAGE Publications, London, 1997; Volfgang Velš, Republika 10–12, Zagreb, 1985, str. 254–260. Naša postmoderna moderna, IK Zorana Stojanovića, Sremski Karlovci, 2000. 88 Peter Sloterdijk, Mislilac na pozornici, IP Veselin Masleša, Sarajevo, 1990. 80 Gianni Vattimo, Čitanka, AB, Zagreb, 2008. 89 Jean-François Lyotard, Économie libidinale, Éditions de minuit, Paris, 1974; Jean-François 81 Albreht Velmer, Prilog dijalektici moderne i postmoderne – Kritika uma posle Adorna, Brat- Lyotard, Pacific Wall, The Lapis Press, Venice CA, 1989. stvo-jedinstvo, Novi Sad, 1987. 90 Rolan Bart, Zadovoljstvo u tekstu, Gradina, Niš, 1975. uvod uvod 82 Peter Sloterdajk, Tetovirani život, Dečje novine, Gornji Milanovac, 1991; Peter Sloterdijk, 91 Luc Ferry, Alain Renaut, French Philosophy of the Sixties – An Essay on Antihumanism, The Kritika ciničkoga uma, Globus, Zagreb, 1992. University of Massachusetts Press, Amherst, 1990.  između francuskog elitnog filozofsko-teorijskog eksperimenta šezdesetih i sedam- svaka filozofija hibridna politika izvođenja protokola o zasnivanju filozofije u odnosu e S t e t i k A , f i L o Z o f i J A i t e o r i J A u M e t N o S t i t o ko M d u g o g dvA d e S e t o g v e k A figure u pokretu 30 desetih godina i američkih recepcija poststrukturalizma pod imenom “nove teorije”92 na društvenu borbu za ljudsko bivanje u svetu. U tom kontekstu su se pojavile sasvim 31 u kontekstima intelektualnih tržišta unutar poznog kapitalizma.93 U tom smislu, izve- različite teorijske prakse feminističke estetike,96 ali i post-filozofski orijentisane različite sni filozofi ili teoretičari (Žak Derida, Žak Lakan /Jacques Lacan, 1901–1981/, Rolan hibridne teoretizacije subjekta i društva sa promenljivim i dinamičnim relacijama izme- Bart, Julija Kristeva, Mišel Fuko, Žil Delez /Gilles Deleuze, 1925–1995/, Feliks Gatari đu feminističke teorije i aktivizma kod autorki kao što su Julia Kristeva,97 Elen Siksu98 /Pierre-Félix Guattari, 1930–1992/, Žan-Fransoa Liotar, Žan Bodrijar /Jean Bau- (Hélène Cixous, 1937–), Lis Irigaraj99 (Luce Irigaray, 1932–), Džudit Batler100 (Judith drillard, 1929–2007/), su pisali i govorili u međuprostorima između tradicionalnih Butler, 1956–) ili Dona Haravej101 (Donna Haraway, 1944–). disciplina stvarajući situacije ili, tačnije, hibridne teorijske događaje.94 Njihov rad se Još jedno bitno izmeštanje izvan stvarnih ili metafizičkih granica filozofije u jednom trenutku od sredine sedamdesetih do kraja osamdesetih godina dvade- i estetike je ostvareno kretanjem ka studijama kulture u neodređenom dijapazonu od setog veka mogao tumačiti kao post-filozofski ili post-estetički, a, pri tome, kao studija roda preko studija svakodnevice i studija popularne kulture do postkoloni- pro-kulturalni interpretativni i produkcijski zahvat u polju fragmentiranih teorijskih jalnih102 studija, balkanskih,103 američkih ili britanskih kulturalnih studija, odnosno, izvođenja mogućnosti, potencijalnosti, ograničenja ili nemogućnosti individualnog, studija masovnih medija.104 Sa estetičke analize ili analize teorije umetnosti prešlo kolektivnog ili opšteg znanja. se, tokom sedamdesetih godina dvadesetog veka, na analizu studija kulture u trenut- Suočenje sa granicama teoretizacije je vodilo i ka pitanjima o uslovima ra- ku kada se pažnja pomerila sa dela ili uzorka zastupanja na prakse kojima se kontekst zličitih rodnih (gender) ili rasnih, te, mnogostrukih drugih društvenih identiteta u ak- reprezentuje u uspostavljanju subjekta kojim će biti zastupan drugi za kulturu, od- tuelnom svetu. Time je, na primer, postalo sasvim moguće puitanje: Ko je žena? Jedno nosno, kojim će kultura biti izvedena kao društveni tekst ili događaj. Važnost izve- takvo pitanje, neosporno, povlači druga pitanja: “Ko to pita?” ili “Odakle dolazi pita- denog konteksta je predočena kao bitna i funkcionalna instrumentalnost okružujuće nje?” ili “Kome je upućeno pitanje?”ili “Od koga se očekuje odgovor?”, odnosno, “Šta prakse kojom se proizvodi predočivi subjekt i odnos subjekta i sveta, a to znači odnos tim pitanjem hoće onaj ili ona koja pita?” itd… I, tada, kao da je pokrenuta neizvesna društvenih ideologija.105 Umetnička praksa i dela, visoke i popularne umetnosti, ne aparatura dekonstruisanja i rekonfigurisanja tradicionalnih protokola filozofije koji obe- posmatraju se kao autonomni “svet umetnosti” unutar modernizma ili, tek, daleki ćavaju univerzalnu platformu govora o filozofskim apstrakcijama. Kao da se postavlja odraz sveta izvan umetnosti, već kao instrumenti praksi označavanja unutar svakod- problem prikazivanja i argumentovanja razloga za pitanje o ženi i pitanje o načinu na koji nevnog življenja u sasvim određenom vremenskom i geografskom prostoru. Teori- žena jeste u odnosu na određenu ili bilo koju filozofsku platformu. Pri tome, svaka velika je koje su uspostavljene i ponuđene tumačenju te interpretiranju ovih platformi su tradicionalna platforma filozofije je postavljena protokolima koji procerdure apstraho- vanja izvode iz dominantnog i hegemonog pozicioniranja muškarca koji misli u uređenom identifikovane kao hibridne teorijske prakse studija kulture. Kulturalne studije (cultu- svetu dominantnih heteroseksualnih strukturacija zapadnih društava. Privilegovanim ral studies) su novija akademska platforma proučavanja, tumačenja i rasprave kulture protokolima o “muškarcu koji misli” unutar samorazumljivog heteroseksualnog sveta kao životnog događaja u svakodnevici.106 Studije kulture su – za razliku od istorijskih konfrontiraju se protokoli koji započinju od postavljanja problema “posebnosti žene” i od mogućnosti apstrahovanja u mišljenju koje izvodi žena na potencijalno asimetričnom 96 Françoise D’Eaubonne, “The Feminine and Philosophy”, iz Christina Howells (ed.), Fren- odnosu prema apstrahovanom filozofskom muškarcu i njegovom projektu univerzalne ch Women Philosophers: A Contemporary Reader – Subjectivity, Identity, Alterity, Routledge, “bez-rodne” filozofije.95 Taj problem se postavlja kao pitanje koje sugeriše odgovore u London, 2004, str. 274–282. 97 The Journal of Aesthetics and Art Criticism. Feminism and Traditional Aesthetics (temat), neodređenom rasponu od esencijalizma (sudbonosne granice anatomije i fiziologije za vol. 48, no. 4, Madison Wis., 1990. pol, pa time i rod /gender/) do antiesencijalizma (izvođenja relativne uloge roda, kon- 98 Julia Kristeva, Moći užasa – Ogled o zazornosti, Naprijed, Zagreb, 1989. struisanja relativnih rodnih uloga i funkcija). Ali, tada protokoli ženske filozofije ne samo 99 Hélène Cixous, Susan Sellers (eds.), The Hélène Cixous Reader, Routledge, London, da pokazuju mogućnost za drugačiju filozofiju od muške filozofije, već pokazuju da je 2000. 100 Luce Irigaray, Ja, ti, mi – za kulturu razlike, Ženska infoteka, Zagreb, 1999. M i š ko š u vA kov i ć 101 Judith Butler, Gender Trouble – Feminism and the subversion of the identity, Routledge, 92 Jonathan Loesberg, A Return to Aesthetics – Autonomy, Indifference, and Postmodernism, New York, 1990. Stanford University Press, Stanford CA, 2005. 102 Donna J. Haraway, Simians, Cyborgs, and Women – The Reinvention of Nature, Routledge, 93 Sylvère Lotringer, Sande Cohen (eds.), French Theory in America, Routledge, New York, New York, London, 1991. 2001. 103 Edward W. Said, Orijentalizam, Biblioteka XX vek, Beograd, 2000. 94 Fredric Jameson, Postmodernism or The Cultural Logic of Late Capitalism, Verso, London, 104 Marija Todorova, Imaginarni Balkan, Čigoja – Biblioteka XX vek, Beograd, 1999. 1992. 105 Daglas Kelner, Medijska kultura, Clio, Beograd, 2004. uvod uvod 95 Françoise Proust, “Kaj je dogodek?”, iz “Filozofija in njeni pogoji – Ob filozofiji Alaina 106 Louis Althusser, Lenin and Philosophy and Other Essays, New Left Books, London, 1971; Badioua” (temat), Filozofski vestnik sv. 1, ZRC SAZU, Ljubljana, 1998, str. 9-19. Slavoj Žižek (ed.), Mapping Ideology, Verso, London, 1995.  nauka ili teorija o kulturi kao što su antropologija, etnologija, književne studije, stu- Kriza filozofije je, svakako, započela u veku filozofije. Započela je Mar- e S t e t i k A , f i L o Z o f i J A i t e o r i J A u M e t N o S t i t o ko M d u g o g dvA d e S e t o g v e k A figure u pokretu 32 dije umetnosti, sociologija, sociologija kulture ili kulturologija – interdisciplinarna ksovim (Karl Marx, 1818–1883) ukazivanjem na “bedu filozofije”109 u svetu stvarne 33 hibridna proučavanja kulture zasnovana na tri modela: ljudske bede unutar kapitalističkog industrijskog društva eksploatacije. Započela je i 1) studije zasnovane na analizi kulturalnih produkcija, drugim re- Ničeovim grandioznim imanentno filozofskim neuspehom – pravim epistemološkim čima, proučavaju se kulturalni procesi u svakodnevnom životu; porazom pri pokušaju da izvede još jedan totalizujući filozofski sistem velikog i oz- 2) studije zasnovane na analizi tekstualnih produkata, drugim re- biljnog mišljenja. Sa njim je po prvi put zamisao postignutog filozofskog nesupeha čima, proučavaju se rezultati ili efekti kulturalnih procesa koji su postala temelj preuređenja aktuelne i potencijalno buduće filozofije. Konačno, kriza predočeni modelima teksta, i filozofije je započela i kada je Frojd (Sigmund Freud, 1856–1939) postavio univer- 3) studije živih, aktuelnih, kultura; drugim rečima, proučavaju se zalni diskurs o subjektu unutar ljudskog života; reč je o humanističkom diksursu koji formacije, konteksti i institucije koje učestvuju u organizovanju i je prelazio preko empirijskih polja biomedicinskih i kulturalno-društvenih hipoteza artikulisanju svakodnevnog života u savremenom svetu. izvan profesionalne sigurnosti filozofskih paradigmi. Zatim, filozofija Martina Hajde- Studije kulture nisu razrađena i integrativna nauka ili filozofija o kulturi, gera krajem prve polovine veka bila je pokušaj iznalaženja suštinske potencijalnosti već pre mnoštvo razlikujućih pozicija i protokola postavljenih na zajedničkoj platformi samo još jednog bitnog koraka za filozofiju sada i tu unutar, za njega, neprihvatljive izučavanja kulture i primene znanja i uverenja izvedenih iz jezičkog obrta dvadesetog modernosti.110 Taj jedan korak za filozofiju bio je pretpostavljen u konzervativnom veka na analizu kulturalnih tekstova. Studije kulture se ne orijentišu ka univerzalnosti smeru prizivanja i odazivanja na filozofske “izvorne” glasove unutar košmara velike filozofije ili estetike, već ka pojedinačnosti aktivizma ili interventnog identifikovanja zapadne tradicije mišljenja u metaforama, tj. metafizičkim figurama bitka, istine i životnog intervala u aktuelnosti koja je uslovljena uticajima i dejstvom društvenih subjekta. Ali, taj jedan korak bio je obeležen i konkretnim političkim neuspehom moći i hegemonija. tradicionalistički i konzervativno orijentisanog modernog filozofa sa gotovo nihili- stičkom sumnjom u napredak. On je rekonstituisao svoje antimoderno “pravo na --- univerzalnu istinu” suočen sa moćima i događajima sveljudske katastrofe – razor- nog totalizujućeg vanrednog stanja nacizma u Trećem rajhu.111 Sasvim asimetrično u U nastavku ove uvodne rasprave biće reči o kontradikcijama u odnosima odnosu na Hajdegera stoji antifilozofski, u smislu čuvanja i negovanja tradicije za- između “teorije”, “filozofije” i “estetike”, odnosno o kritičkim reagovanjima na fi- padne samosvojne filozofije, zahvat Ludviga Vitgenštajna (Ludwiga Wittgenstena, lozofski obrt ili preuređenje polja znanja na početku dvadeset i prvog veka. Svako 1889–1951) koji je u pojedinačnoj ispoljenoj ljudskoj drami pokušao da postavi bitna preuređenje izaziva izvesne probleme koje postavlja pred različite teorijske nazore: i osnovna pitanja – gotovo “diletantska” – pred sigurnošću filozofskog žargona i od filozofije preko nauka i teorije/a do različitih plutajućih žargona u sasvim različitim, njegovog apstrahovanja u odnosu na pojedinačnu životnu aktivnost. Vitgenštajnova često neuporedivim mikrosvetovima i mikroekologijama u savremenim kulturama. kritička i analitička filozofija filozofije je diletantska u tom smislu da on postavlja Svako preueđenje koje se tiče filozofije, nauka, teorija i žargona kulture je praksa koja zdravorazumski i sa platformi svakodnevnog govora pitanja o unutrašnjim poslovima ima interventne efekte na ono čime se bavi. Ti efekti nisu tek “semantičke vrednosti” filozofije, koja učeni filozofi uobičajeno sa dostojanstvom svoje profesije ne postav- tj. značenja u posredovanju “jezika”, već i “događaji”107 koji jesu sa svim potporama i ljaju. Ovde se pod “diletantom” ne razume autodidakt ili posvećeni amater–ljubitelj, otporima u nekom trenutku i prostoru, te uvek jesu, ako jesu, za nekoga. već filozof koji namerno i autorefleksivno pokazno krši “profesionalnu etiku” filozo- U jednom trenutku u samoj filozofiji, ako je filozofija ikada bila sama, došlo firanja izlaskom iz normativnog/kanonskog žargona zapadne filozofije. Takav filozof je do prekida unutar bitne platforme zastupanja pojedinačnog znanja za univerzalno postavlja “nepristojna pitanja” o osnovnom značenju reči i interventnim posledicama znanje i time do postavljanja pitanja ne samo o smislu filozofije (Čemu filozofija?),108 tih značenja na životnu aktivnost filozofa i filozofije kao društvene prakse. On je već i o događajnim, diskurzivnim, ideološkim i fantazmatskim granicama filozofskog izvan doxe filozofa koji ne postavljaju ta osnovna pitanja kao bitna pitanja filozofije, M i š ko š u vA kov i ć nasleđa i nesigurnim platformama koje se mogu naći u područjima u blizini ili daljini već unutar razgrađenih mreža značenja i metoda filozofije grade narative ili modele u odnosu na filozofiju. 109 Josip Brkić (ed.), Čemu još filozofija, Centar za kulturnu djelatnost, Zagreb, 1982. 107 Elaine Baldwin, Brian Longhurst, Greg Smith, Scott McCracken, Miles Osborn, “Introduc- 110 Karl Marx, Beda filozofije: odgovor na filozofiju bede g. Proudhona, Kultura, Beograd, tion”, iz Introducing Cultural Studies, University of Georgia Press, Athens, 2000, str. 3. 1946. uvod uvod 108 Françoise Proust, “Kaj je dogodek?”, iz ”Filozofija in njeni pogoji – Ob filozofiji Alaina 111 Vanja Sutlić, Kako čitati Heideggera: uvod u problematsku razinu “Sein und Zeit”-a i okolnih Badioua” (temat), Filozofski vestnik sv.1, ZRC SAZU, Ljubljana, 1998, str. 9–19. spisa, August Cesarec, Zagreb, 1989.  predočavanja misli. Njima je blizak diskurs filozofske hijerarhije moći. Reč je o ka- odgovornom delanju za društvenu intervenciju i rizik intervencije.117 Ovakav zahtev za e S t e t i k A , f i L o Z o f i J A i t e o r i J A u M e t N o S t i t o ko M d u g o g dvA d e S e t o g v e k A figure u pokretu 34 nonskoj prihvatljivosti žargona i konceptualne atmosfere “stabilnog” mišljenja unu- opet–velikom–politizacijom na filozofskoj i interventnoj razini globalnih društvenih 35 tar definisanih društvenih okvira. U tom smislu, veliki antifilozof bio je i Žak Lakan procesa desio se na različite načine kod ponekad neuporedivih i često konfrontiranih, koji pribegava “baroknom” prolasku kroz sve filozofije na način, metaforično govo- pre svega, filozofa: Derida i novo čitanje Marksa,118 Šantal Muf (Chantal Mouffe, reći, “slona u staklarskoj radnji”.112 Ova metafora govori o autoru koji neudobnost 1943–) i diskusija povratka političkog,119 Ernesto Laklau (Ernesto Laclau, 1935–) i u poretku značenja vidi kao svoj krunski zahvat u materijalnost besede koja je pod teorija emancipacije u epohi postmoderne i globalizma,120 Alen Badiju (Alain Badi- uplivom označiteljskog poretka, a to znači nesvesnog. Lakanov raskošni diletantizam ou, 1937–) i “platonistički orijentisana” metapolitika i metaetika,121 Teri Iglton (Terry je različit od Vitgenštajnovog puritanskog analitičkog rada na “besmislicama” filo- Eagleton, 1943–) i levičarska kritika hibridnih antiesencijalističkih i antiuniverzali- zofije, ali smisao je isti: uraditi nešto sa filozofijom na način koji njeni tradicionalni stičkih teorija postmoderne,122 Žak Ransijer (Jacques Rancière, 1940–)123 i očuvanje diskursi ne dopuštaju, odnosno žargonski okviri čine nemogućim. Za Lakana je to tradicionalnog evropskog “aristotelovskog” filozofskog “političkog”, Antonio Negri bilo pokretanje relanosti nesvesnog u svakom pa i filozofskom diskursu. Filozofski (Antonio Negri, 1933–) i Majkl Hart (Michael Hardt, 1960–)124 i kritika globalne im- diskurs se, po njemu, mora suočiti sa svojom nosećom označiteljskom mrežom – sa perije u aktuelnosti, Đorđo Agamben (Giorgio Agamben, 1942–)125 i rekonstrukcija strukturalnim principom determinacije koji izmiče nameri i volji filozofa da iskaže “to velike filozofije sredstvima biopolitike, Paolo Virno126 (1952–) i teoretizacija ljudskog i to tu i tada” tj. teoretičar psihoanalize se suočava sa materijalnim poretkom besede rada u globalnom ili postfordističkom kapitalizmu, Brajan Masumi (Brian Massu- koja pokazuje ono što izostavlja, potiskuje, prekriva ili poništava. mi, 1956–)127 i analiza novih medija na horizontu kritične društvenosti, Nikola Burio Ali, krizom postmodernog liberalnog pluralizma nakon pada Berlinskog (Nicolas Bourriaud, 1965–) i politizacija same produkcije umetnosti kao kulturalne i zida, odnosno dovršetka hladnog rata, te sa uspostavljanjem globalne politike i do- društvene prakse ponude i potražnje “odnosa”. minacije jedne supersile i jednog ekonomskog i biotehnološkog političkog poretka, Izvesni filozofi su u tumačenju procesa integracije hibridnih i antiesenci- ponovo je isprovocirana mogućnost za propitivanje “politike” i “političkog” kao bitnog jalističkih teoretizacija u neoliberalni globalni sistem moći predložili, kao alternativu, odgovora na prividnu slabost ili odsutnost političkog u neoliberalnim prividno nepo- potencijalnost opiranja univerzalistički postavljene filozofije globalnom tržišnom ka- litičkim tehnološkim praksama uređenja javnog i privatnog života.113 Sama politika je pitalizmu. Reč je o filozofskom zahvatu koji je proistekao iz: u neoliberalnom društvu postmoderne114 i, zatim, globalizma, dobila karakter tehno– • sloma ili dezorijentacije tradicionalne levice i njene teorije i menadžerske kulturalne prakse koja se izmešta iz globalnih društvenih temeljnih pi- • globalne dominacije “desnih”, “neoliberalnih” ili “populističkih” tanja u pojedinačna kulturalna i umetnička delovanja u polju identiteta i prikazivanja diskursa unutar svakodnevice. Jedna cinička konstatacija može glasiti da je u epohi globalizma sve – misli se na kulturu i umetnost – politizovano osim same politike koja je depo- 117 Milorad Belančić, “Poststrukturalizam i povlačenje političkog”, Djialog br. 1–2, Sarajevo, litizovana.115 Zato je tokom devedesetih i početkom novog veka postalo bitno prizi- 2007, str. 55–66. 118 Jacques Derrida, Sablasti Marxa – Stanje duga, rad tugovanja i nova internacionala, Hr- vanje i rekonstruisanje politike i političkog u odnosu na politiku kao oblik uređenja, vatska sveučilišna naklada, Zagreb, 2002; Michael Spinker (ed.), Jacques Derrida, Terry Eagle- vladanja, kontrole ili realizovanja društvenog u makrosmislu. Tog trenutka, “politika ton, Frederic Jameson, Antonio Negri, et al. Ghostly Demarcations – A Symposium on Jacques kao praksa unutar ili preko opšte društvenosti” pokazala je potrebu za metateorijom Derrida’s Spectres on Marx, Verso, London, 2008. kao uređenjem singularnog naspram partikularnog u odnosu na univerzalno političko 119 Chantal Mouffe, The Return of The Political, Verso, London, 2005. 120 Ernesto Laclau, Emancipation(s), Verso, London, 2007. znanje i delanje, a tradicionalno metateorija politike je filozofija.116 Filozofski univer- 121 Alain Badiou, Metapolitics, Verso, London, 2006; Alain Badiou, Ethics: An Essay on the zalizam kao metateorija velike politike je upotrebljen kao interventni znak za kritiku Understanding of Evil, Verso, London, 2001. antiesencijalizma i socijalnog konstruktivizma malih politika i mikroekologija u kultu- 122 Terrey Eagleton, Teorija i nakon nje, Algoritam, Zagreb, 2005; i Terrey Eagleton, Sveti ri i umetnosti. Filozofskim univerzalizmom je time omogućeno postavljanje pitanja o teror, Naklada Jasenski i Turk, Zagreb, 2006. 123 Jacques Rancière, Dis–agreement – politics and philosophy, University of Minesota Press, M i š ko š u vA kov i ć Minneapolis, 1999; Jacques Rancière, The Politics of Aesthetics, Continuum, London, 2004. 124 Antonio Negri, Michael Hardt, Empire, Harvard University Press, Cambridge Mass, 112 Martin Heidegger, Rektorski govor, Matica hrvatska, Zagreb, 1999. 2000. 113 Chantal Mouffe, The Return of The Political, Verso, London, 2005, str. 1. 125 Giorgio Agamben, The Man Without Content, Stanford University Press, Stanford Cal, 114 Milorad Belančić, “Poststrukturalizam i povlačenje političkog”, Dijalog – časopis za filozo- 1999. fiju i društvenu teoriju br. 1–2, Sarajevo, 2007, str. 55–66. 126 Paolo Virno, A Grammar of the Multitude – For an Analysis of Contemporary Forms of Life, 115 Jela Krečič, “Pogovor s filozofinjo Alenko Zupančič: Vse se politizira, ker se politika depo- Semiotext(e), New York, 2004. uvod uvod litizira”, iz “Sobotna priloga”, Delo, Ljubljana, 21. junija 2008, str. 24–25. 127 Brian Massumi, Parables for the Virtual: Movement, Affect, Sensation (Post–Contempo- 116 Alain Badiou, Metapolitics, Verso, London, 2006. rary Interventions), Duke University Press, Durham, 2002.  • integracije “mekih” ili “slabih”, odnosno “postfilozofskih” hibri- predočilo kao univerzalan filozofski sud ono mora u besedi biti izvedeno kao užasa- e S t e t i k A , f i L o Z o f i J A i t e o r i J A u M e t N o S t i t o ko M d u g o g dvA d e S e t o g v e k A figure u pokretu 36 dnih teorija u neoliberalni sistem tehnokratske regulacije moći. vajuća i bolna, odnosno, ekstatička i uživalačka, te sasvim neutralna i gotovo aneste- 37 Takav zahvat je u teorijskom smislu značio filozofsko/teorijski zaokret od tička, pojedinačnost događaja tu i tada. “jezičkog obrta” iz dvadesetog veka u “filozofiju događaja” na prelazu u novi vek. Sa novim filozofskim zahvatima u uspostavljanje polja filozofije ponovo se suočavamo sa tradicionalnim pitanjima estetike koja ne razume umetnost u njenoj savremenosti. Imanentno orijentisana filozofija će umetnost videti kao filozofski predočeno polje intenzionalnih “fikcionalnih entiteta”128 oko kojih će graditi svoju raspravu sa name- rom da dokaže filozofske ciljeve i potvrdi moć filozofije da postavi opštu razinu ap- straktnog pojma umetnosti naspram konkretnosti i pragmatičnosti njene fragmen- tarne singularnosti, a često i partikularnosti. Jedan od fascinantnih procesa unutar filozofije je gubljenje umetnosti kao istorijskog ili geografskog objekta i njegovo ra- splinjavanje u fikcionalnim entitetima (de-re)filozofske spekulacije. Dve knjige pisane u poslednjoj deceniji demonstrativno pokazuju ovaj problem, to su knjiga Agambena Ideja proze129 i Žaka Ransijera Politika estetike.130 Može se zaključiti, zato, da teorija, estetika i filozofija nisu jednostavne suprotnosti – fatalni trougao – već sledeći nepravoverno, na primer Ransijera, re- žimi izvođenja teoretizacije koja se referentno postavlja prema različitim potencijal- nim referentima (tradicijama, kontekstima, istorijama itd.). Drugim rečima, zahtev na pravo na filozofiju i zahtev na pravo na teoriju nisu jednostavna “prava” koja imaju svoju legitimnost, već složeni odnosi preuzimanja uloge i izvođenja režima koji nosi svoje legitimne ili nelegitimne materijalne, a to znači društvene, konsekvence iz- među partikularnog antiesencijalizma i univerzalnog esencijalizma, odnosno opštih i posebnih ljudskih prava, proizvodnje i potrošnje smisla, autonomije i neautonomije umetnosti. Zato, reč je, ipak, o “izvođenju” čiji se registri događaju u polju koje nije homogeno, ma kako nazivali tu zamisao homogenosti: duh, klasa, materija, Bog/ bog, pismo, zemlja, istina, ideja... Moje razumevanje filozofskog, teorijskog ili estetičkog zadatka je, zato, možda ipak izvesno u ovom trenutku: u filozofiji se mora ići ka hibridnoj teoretizaciji, a hibridne teoretizacije moramo suočiti sa moćima koje filozofija uspostavlja na svo- jim retoričkim, teatralizovanim, žargonskim, analitičkim i sintetičkim platformama univerzalizma. Ovde je reč o borbi i permanentnom vanrednom stanju između teorije, estetike i filozofije u delezovskoj singularnosti koja po Vitgenštajnu ipak može da se nazove “životna aktivnost”. Jer, da bi nešto bilo umetnost ono mora da se suoči sa sopstvenom autonomijom koja je ipak i uvek politički uspostavljena. Da bi neko M i š ko š u vA kov i ć prošao kroz klasnu borbu on mora prepoznati svoja rodna prava. Da bi se nešto 128 Art&Language, “De Legibus Naturae”, Studio International, London, May 1971. Vid. Terry Atkinson, Michael Baldwin, “De Legibus Naturae”, iz Art&Language: Texte zum Phänomen Kunst und Sprache, DuMont, Köln, 1972, str. 240–276. uvod uvod 129 Giorgio Agamben, Ideja proze, AGM, Zagreb, 2004. 130 Jacques Rancière, The Politics of Aesthetics, Continuum, London, 2004. uvod Miško Šuvaković i Aleš Erjavec: kratak tehnički uvod Merlo-ponti_ 384 Marivon Sezon: Mikel difren_ 395 Lidija u knjigu Figure u pokretu – savremena zapadna Prišing: Žak Lakan_414 Jelena Novak: rolan Bart_431 Rašida estetika, filozofija i teorija umetnosti_7 Aleš Erjavec: B. Triki: Žil delez_446 Rašida B. Triki: Mišel fuko_458 estetika dvadesetog veka: uvodne primedbe_11 Rašida B. Triki: Žak derida_469 feMiNiStiČke Miško Šuvaković: estetika, filozofija i teorija pLAtforMe Paula Zupanc: Lus irigaraj_482 Paula umetnosti tokom dugog dvadesetog veka_ 21 Zupanc: Julija kristeva_496 Ana Vujanović: džudit Batler_ 511 koNtrAdikCiJe ModerNiZMA Jos de Mul: poSLe ModerNe: poStModerNA i Sigmund frojd_41 Ketrin Livr: Anri Bergson_ 55 kritikA poStModerNe Polona Tratnik: Artur Lev Kreft: Benedeto kroče_65 Grejem Mekfi: robin džordž danto_ 531 Ernest Ženko: fredrik džejmson_ 549 Nevena kolingvud_87 Miško Šuvaković: Martin Hajdeger_100 Daković: edvard v. Said_ 564 Ernest Ženko: volfgang Miško Šuvaković: Ludvig vitgenštajn_123 kritiČki/ velš_ 585 Klif MakMahon: teri iglton_601 Ivana Ilić: rodžer kritiČNi ModerNiZAM Entoni Dž. Kaskardi: Skruton_614 iZvoĐeNJe fiLoZofiJe i Hoze ortega i gaset_145 Aleš Erjavec i Miško Šuvaković: NovA kritiČkA teoriJA Dejvin Zane Šou: Alen Đerđ Lukač_159 Tajrus Miler: valter Benjamin_174 Badiju_645 Katja Kolšek: Žak ransijer_658 Katja Kolšek: Lev Kreft: Herbert Markuze_193 Tajrus Miler: teodor Đorđo Agamben_678 Nikola Dedić: Boris grojs_690 v. Adorno_ 205 Gabriela Švitek: Stefan Moravski_ 236 Bojana Cvejić: Brajan Masumi_704 Oleg Jeknić: Mark B. uMetNoSt u poLJu teoriJe Ivana Miladinović: Hansen_721 Jelena Arnautović: Nikola Burio_740 priLog: džon kejdž_ 255 Miško Šuvaković: Situacionizam_ 270 fiLoZofiJA viZueLNoSti Radovan Popović: Miško Šuvaković: Tel Quel_ 282 Sanela Radisavljević: pjer Bečka škola istorije umetnosti_759 Radovan Popović: Bulez_ 296 Sanela Radisavljević: glen guld_ 309 Nika Radić: Alojz rigl_769 Đinhi Čoi: vizuelni formalizam_795 Art&Language_ 319 Dubravka Đurić: Čarls Bernstin_ 336 Miško Šuvaković: Nova istorija umetnosti_815 Aleš Erjavec: pitANJA o grANiCAMA fiLoZofiJe i vizuelna kultura, umetnost i vizuelne studije_838 eStetike Biljana Srećković: vladimir Jankelevič_ 357 ApeNdikS Biografije autorki/autora tekstova i Rašida B. Triki: Žan-pol Sartr_ 373 Aleš Erjavec: Moris prevoditeljki_861 indeks imena_869  SigMuNd froJd figure u pokretu 40 41 Sigmund froJd estetika nesvesnog : Jos de Mul uvod Sigmund Frojd (Sigmund Freud, 1856–1939), jevrejski psihijatar i osnivač psihoanalize, koji je živeo, studirao i radio u Beču od 1860. do 1938. godine, u velikoj meri je uticao na poglede na čovečanstvo i kulturu u dvadesetom veku. Iako u naj- strožem smislu nije bio filozof estetike, njegovo delo je zaslužilo mesto u retrospektivi estetike dvadesetog veka. Kao prvo, psihoanaliza ima jasnu filozofsku dimenziju. Njen bitan koncept – “nesvesno” – koji proizlazi iz filozofije devetnaestog veka, igrao je zna- čajnu ulogu u romantičarskoj estetici Šelinga (Friedrich Wilhelm Joseph von Schelling, 1775–1854) i Ničea (Friedrich Wilhelm Nietzsche, 1844–1900).1 Drugo, psihoanaliza koNtr AdikCiJe ModerNiZM A koNtr AdikCiJe ModerNiZM A je ostavila nesumnjiv trag na filozofiju dvadesetog veka, naročito na filozofiju umet- nosti. Kritička teorija (Adorno /Theodor Ludwig Wiesengrund Adorno, 1903–1969/, Markuze /Herbert Marcuse, 1898–1979/, Habermas /Jürgen Habermas, 1929–/), egzistencijalizam (Sartr /Jean-Paul Sartre, 1905–1980/), hermeneutika (Riker /Paul Ricoeur, 1913–2005/), (neo)strukturalistička semiotika (Bart /Roland Barthes, 1915– 1980/, Kristeva /Юлия Кръстева, 1941–/) i dekonstrukcija (Derida /Jacques Derrida, JoS de MuL 1930–2004/), pod dubokim su uticajem Frojdovog dela. Ono je uticalo i na mnoge 1 Odo Marquard, “Über einige Beziehungen zwischen Ästhetik und Therapeutik in der Philoso- phie des Neunzehntun Jahrhunderts”, iz Schwierigkeiten mit der Geschichtsphilosohie, S. Fischer, Frankfurt am Main, 1982, str. 85–106.  umetnike. Nadrealisti su, na primer, svoje automatsko pismo i slikarstvo (écriture i pe- frojdovi estetički spisi SigMuNd froJd figure u pokretu inture automatique) delimično izveli iz Frojdove teorije nesvesnog i često se pozivali, na manje ili više ironičan način – da se podsetimo samo na Salvadora Dalija (Salvador Dali, Frojdovi spisi u kojima umetnost igra značajnu ulogu mogu se grubo po- 1904–1989) i Magrita (René Magritte, 1898–1967) – na obiman arsenal frojdovskih deliti u četiri grupe. Prva se sastoji od serije tekstova u kojima se određena estetička simbola. kategorija podvrgava analizi. U ovu grupu spadaju spisi: “Dosetka i njen odnos prema Iako je psihoanalitičko shvatanje umetnosti proizvelo značajan uticaj na sa- nesvesnom” (Der Witz und seine Beziehung zum Unbewussten, 1905), gde Frojd anali- 42 vremenu filozofiju umetnosti, ovaj uticaj je daleko od toga da je neosporan. Modernu zira komično/humorno; “Psihotična osoba na sceni” (Psychopathische Personen auf der 43 estetiku obeležava autonomija umetničkog dela. Frojdovu estetiku, naprotiv, karakteri- Bühne, 1942), gde posmatra teatarsku iluziju; i “Grozno” (Das Unheimliche, 1919), gde še njena izuzetno redukcionistička priroda. Kritičari kažu da psihoanalitički pristup ništa analizira (delimično estetsko) iskustvo groze. ne govori o samom umetničkom delu, zato što se ono shvata samo kao simptom unu- Drugu grupu čine tekstovi u kojima su od središnjeg značaja psihološki moti- trašnjih osećanja umetnika. Kada Frojd govori o umetničkim delima, on to uglavnom čini vi kreativnog procesa. Frojd ih ponekad opisuje opštim izrazima, kao u “Pesnik i fanta- sa namerom da se otkrije ova ili ona umetnikova infantilna želja ili “ostatak” Edipovog zija” (Der Dichter und das Phantasieren, 1908) i u tekstovima koji su poznati kao “meta- kompleksa. S pravom možemo da sumnjamo u estetički značaj takvih tumačenja. Štavi- psihološki”; ali on češće analizira motive koji leže u osnovi konkretnog umetničkog dela, še, sam Frojd je često primećivao da njegova psihoanalitička tumačenja umetničkih dela kao u “Jedna uspomena iz detinjstva Leonarda da Vinčija” (1910) i “Sećanja na detinj- ne pretenduju na potpunu estetiku. Ona su prvenstveno psihoanalitičke studije slučaja stvo iz poezije i istine” (Eine Kindheitserinnerung aus Dichtung und Wahrheit, 1917). i njihova neposredna važnost za estetiku ostaje ograničena na određene elemente, po- Treća grupa se sastoji od tekstova u kojima Frojd psihoanalitički tumači fikci- sebno na estetiku produkcije. onalnu figuru, na primer, ličnost iz romana. Najznačajniji primer u ovoj grupi je “Suma- Osim toga, Frojd se u svojim estetičkim spisima u velikoj meri ograničavao nutost i snovi u Gradivi V. Jensena” (Der Wahn und die Träume in W. Jensen “Gradiva”, na sadržaj umetničkih dela, dok je pitanja forme gotovo potpuno ostavljao po strani. 1907). Zato ne iznenađuje što je uglavnom koristio primere iz književnosti i figurativne vizuelne Četvrtu grupu obrazuju tekstovi u kojima Frojd koristi umetnička dela da bi umetnosti. Frojd nije poklanjao nikakvu pažnju nefigurativnoj vizuelnoj umetnosti, mu- razvio posebne psihoanalitičke pojmove. Najpoznatiji primer je nesumnjivo Tumače- zici i plesu. Štaviše, njegov estetski ukus je bio daleko od progresivnog. Iako se tokom nje snova (Die Traumdeutung, 1900), gde se kompleks kojim infantilni seksualni razvoj boravka u Parizu već sreo sa impresionizmom, smatrao je da je nemoguće prihvatiti ove dostiže svoje privremeno razrešenje tumači na osnovu glavne ličnosti u Sofoklovom i kasnije manifestacije moderne umetnosti. (Σοφοκλές, 496?–406? p. n. e.) Kralju Edipu. Strogo govoreći, tekstovi u ovoj grupi Kada se ovo ima u vidu, upadljivo je kako se psihoanaliza pokazala kao tako nisu estetički, ali pokazuju da je umetnost bila značajan izvor inspiracije za Frojda. značajna inspiracija za estetiku dvadesetog veka. Bliže razmatranje, međutim, pokazuje da se estetičari inspirisani Frojdom često ne bave tekstom koji se izričito bavi umetno- šću, nego tekstovima koji se tiču psihoanalitičke (meta)teorije i terapije, da bi potom njihove koncepte uveli u svoje estetičke teorije. Oni pokazuju da se psihoanalitički kon- psihoanalitički pristup umetnosti cepti, kao što su “kondenzacija”, “premeštanje”, “fetišizam” i “prelazni objekt”, mogu korisno upotrebiti u osvetljavanju proizvodnje, recepcije, pa čak i forme umetničkog Kod Frojda koncept “psihoanalize” ima više od jednog značenja, te se od- nosi: 1) na specifičan metod interpretacije psihičkog procesa, 2) na terapiju neurotskih koNtr AdikCiJe ModerNiZM A koNtr AdikCiJe ModerNiZM A dela, bez otklizavanja u bilo koju fomu redukcionizma. U ovom članku će biti objašnjena Frojdova estetička teorija koja će, tamo poremećaja i 3) na teoriju koja sistematizuje zaključke ovog tumačenja i terapije.2 gde je to potrebno, biti propraćena kritičkim komentarom. Pošto je njegova estetika u Teorija koja se razvila na osnovu psihoanalitičkog tumačenja i terapije prosuđuje o tesnoj međuzavisnosti sa drugim elementima psihoanalitičke teorije, neizbežno je uvo- procesima koji se odvijaju “iza” svesti. Zbog njene spekulativne prirode, Frojd ovu đenje u raspravu izvesnog broja osnovnih koncepata ove teorije. Posle kratkog pregleda teoriju naziva metapsihologijom.3 Frojdovih estetičkih spisa razmatraću polazne tačke njegove estetike, na osnovu dve U studiji Uvod u psihoanalizu (Vorlesungen zur Einführung in die Psychoa- temeljne pretpostavke psihoanalize – omnipotencije nesvesnog i omnipotencije seksu- nalyse, 1916–17) Frojd tvrdi da psihoanaliza leži na osnovi dve temeljne, a “neprijat- ne” pretpostavke, bez kojih ni psihoanalitičko tumačenje, ni psihoanalitička terapija JoS de MuL alnosti. Zatim ću ponuditi konkretnu ilustraciju u obliku diskusije o jednoj od Frojdovih estetičkih studija slučaja: “Jedna uspomena iz detinjstva Leonarda da Vinčija”, (Eine Kindheitserinnerung des Leonardo da Vinci). Na kraju ću ukratko sažeti svoje objašnjenje 2 Sigmund Frojd, “Analitička terapija”, iz Uvod u psihoanalizu, Matica srpska, Novi Sad, 1981, i analizu. str. 420–434. 3 Sigmund Frojd, “Analitička terapija”, str. 420–434.  ne bi bili mogući. One zbog ovoga imaju centralnu ulogu u metapsihologiji. On zapo- Frojd je smatrao da svesno i pre-svesno s jedne strane, i nesvesno s druge SigMuNd froJd figure u pokretu činje sa pretpostavkom: strane, obeležavaju različiti procesi. On mehanizme nesvesnog označava kao primar- Prva od ovih neprijatnih tvrdnji psihoanalize kaže da su duševni procesi ne procese, a mehanizme pre-svesnog i svesnog kao sekundarne procese. On smatra sami po sebi nesvesni, a da su, od celog duševnog života, svesni samo pojedini akti da su primarni procesi nesvesnog, genetski gledano, najstariji i da ih obeležava prin- i delovi.4 cip zadovoljstva.7 Druga je: Frojd je mislio da su naši snovi i sklonost ka sanjarenju pokazatelji posto- 44 Ovaj drugi stav, naime, koji psihoanaliza objavljuje kao jedan od janja ovih primarnih procesa. Za nesvesno je karakteristično da se unutrašnje i spo- 45 svojih rezultata, sadrži tvrđenje da nagoni, koji se u užem kao i ljašnje potrebe zadovoljavaju na halucinatoran način. Kada se, na primer, javi osećaj u širem smislu mogu označiti kao seksualni, igraju, kao uzroci gladi, on se od strane nesvesnog namiruje zamišljanjem nečega što će ga ukloniti. nervnih i duševnih bolesti, neobično veliku ulogu, koja do sada Međutim, problem sa ovom imaginarnom formom zadovoljenja je u tome što ono nije procenjena po svojoj vrednosti. Štaviše, da ti seksualni na- stvarno ne uklanja bol od gladi. Psiha će zato pre ili kasnije ponovo morati da se goni imaju udela, koje ne treba potcenjivati, u najvišim kulturnim, suoči sa realnošću. Princip realnosti će neizbežno nadvladati princip zadovoljstva. umetničkim i socijalnim tvorevinama ljudskog duha.5 Psiha mora odlučiti da uvede odnose prema spoljašnjem svetu i da se prema njemu Ove dve pretpostavke već nagoveštavaju polaznu tačku psihoanalitičke menja: estetike. Psihoanalitička estetika umetničke tvorevine tumači preko psiholoških mo- Ako pred sobom imamo nesvesne želje, dovedene do njihovog tiva, uzimajući pri tom u obzir činjenicu da su ovi motivi i bihevioralna značenja do poslednjeg i najistinitijeg izraza, moramo svakako reći da je psi- izvesne mere nesvesni i po svojoj prirodi seksualni. Da bi se razumelo Frojdovo dalje hička realnost, nesumnjivo, naročita forma egzistencije, koja se razrađivanje ove tačke, neophodno je detaljnije razmotriti ove pretpostavke. ne sme zameniti sa materijalnom realnošću. 8 Ovaj prelaz, prema Frojdu, ima ozbiljne posledice po psihu. Osim osećanja zadovoljstva i bola, razvijaju se se i čulna percepcija i procesi mišljenja. Ovo mišljenje Nesvesno i svesno: princip zadovoljstva i princip dopire u svest samo sa pojavom jezika. Samo se tada stvara svest.9 realnosti Nesvesne reprezentacije stvari postaju pre-svesne i mogu preći u svesno samo kada se povežu sa rečima. U Frojdovoj teoriji “nesvesno” ima dva značenja. Prvo, ono nagoveštava ono čega (više) nismo svesni, ali čega možemo (ponovo) postati svesni u svakom Frojd je smatrao da prelaz od principa zadovoljstva ka principu realnosti ne trenutku: treba shvatiti kao razaranje principa zadovoljstva. Zaista se događa obrnuto: princip Poreklo jednog simptoma rastavlja se, dakle, na utiske koji su realnosti čini princip zadovoljstva bezbednim. Princip realnosti osigurava privremeno došli spolja, koji su nekad morali biti svesni pa su, možda, posle odlaganje zadovoljstva i štiti ga na duže staze. Reprezentacije, koje slede princip zaborava, postali nesvesni. A svrha simptoma, njegova težnja, zadovoljstva i koje nose sa sobom opasnost od kasnijeg većeg bola, sada su poti- uvek je jedan endopsihički proces, koji je najpre možda bio sve- snute u nesvesno. Međutim, prelaz od principa zadovoljstva ka principu realnosti se stan, ali isto tako možda nikada nije bio svestan, ostajući odvaj- ne događa na isti egzemplaran način u celokupnom opsegu naših instikata. Instinkti koje Frojd određuje kao ego instinkte (instinkte koji služe samoodržanju individue, koNtr AdikCiJe ModerNiZM A koNtr AdikCiJe ModerNiZM A kada u nesvesnome.6 Iako u deskriptivnom smislu nesvesna, ova misao može postati svesna ili kao što su glad i žeđ) brzo se dovode pod kontrolu principa realnosti; međutim, kon- uvedena u svesno u svakom trenutku. I ovde je Frojd radije govorio o pre-svesnom trolisanje seksualnih instinkata (onih koji služe očuvanju vrste) je problematičnije. umesto o nesvesnom. On, međutim, smatra da postoje i nesvesne misli koje nikada Problemi potiskivanja seksualnih instinkata, prema Frojdu, ukazuju na opštu ten- ne postaju svesne na direktan način i njih određuje kao nesvesne. Frojd je smatrao da denciju ljudske psihe da se drži principa zadovoljstva. Frojd je ovu primarnu aktivnost terapijska praksa pokazuje da su ove pretpostavke, uprkos njihovoj nesvesnoj priro- mišljenja u sekundarnim procesima uporedio sa Jeloustounskim parkom; to jest sa di, ipak aktivne u našem mišljenju, ponašanju i umetničkom stvaralaštvu. JoS de MuL 7 Sigmund Frojd, “Fiksiranje za traumu – Nesvesno”, iz Uvod u psihoanalizu, Matica srpska, 4 Sigmund Frojd, Metapsihologija (eseji, samostalno i pojedinačno objavljeni u periodu od 1913. Novi Sad, 1981, str. 266. do 1917. godine), Mond, Beograd, 1996. 8 Sigmund Frojd, “Nesvesno i svest – Realnost”, iz Tumačenje snova II – O snu, Matica srpska, 5 Sigmund Frojd, “Uvod”, iz Uvod u psihoanalizu, Matica srpska, Novi Sad, 1981, str. 17. Novi Sad, 1981, str. 264–265. 6 Sigmund Frojd, “Uvod”, str. 18. 9 Sigmund Frojd, “Nesvesno i svest – Realnost”, str. 270.  prirodnim parkom u urbanizovanoj kulturi. Ukazao je da ovo fantaziranje započinje kompromis između nesvesnih želja i svesne cenzure, ili, drugim rečima, između prin- SigMuNd froJd figure u pokretu sa dečjom igrom, a da kasnije dnevno-sanjarenje narasta do toga da podržava realne cipa zadovoljstva i principa realnosti. On u vezi sa ovim govori o sublimaciji,13 gde su objekte.10 nesvesne želje iskorišćene da proizvedu kulturalno prihvatljive proizvode. Upadljivo Fantazija i sanjarenje se, baš kao i san, mogu tumačiti kao kompromis je kako se Frojd ovde tesno vezuje za romantičarsku estetiku, koja se zasniva na ideji između nesvesnog i svesnog. Ranije sam naznačio da izvesne misli nikada ne pro- da umetnost može da pomiri antitezu između prirode i razuma. Takođe je upadljivo diru u svesno, jer je obuzdavanje (repression) koje one podstiču isuviše jako. Frojd, da Frojd ne sledi romantičarsku estetku u njenom veličanju umetnosti, već da zauzi- 46 međutim, smatra da je sasvim moguće da takve misli zaobiđu cenzuru svesti, ako ma u neku ruku staložen stav ukazujući da umetnost usklađuje oba principa, prirode 47 se pojave u prerušenoj formi. Njegova najopsežnija analiza ovog procesa je izneta u i razuma, na svojstven način. Umetnik je osoba koja se okreće od realnosti, gde ne studiji Tumčenje snova (Die Traumdeutung, 1900). San je, prema Frojdovom gledištu, uspeva da ostvari svoje ljudske kontakte i seksualne želje, te ih preusmerava u ima- kompromis između nesvesne želje i pre-svesne cenzure. Kamuflažu, koja je neop- ginativni život. Međutim, on pronalazi i put povratka iz sveta imaginacije u realnost hodna da se prođe cenzura, omogućava specifična priroda primarnih procesa. Ovi zahvaljujući svom stvaralačkom talentu.14 Umetnik ostaje poštovan kao junak ili lju- procesi se između ostalog karakterišu kondenzacijom, premeštanjem, vizualizacijom bavnik u realnosti, kao što je bio u fantaziji – on može ovo doseći, pošto i drugi ljudi i simbolizacijom. Kondenzacija podrazumeva da se, u nesvesnom, u jednu sliku može osećaju sličan prekid sa realnošću i teže da uspostave kompenzaciju principa želje sabrati nekoliko reprezentacija. U snu se, na primer, jedna osoba može sastojati od pomoću principa realnosti.15 osobina nekoliko osoba. Nesvesna slika je tako naddeterminisana, ona je spoj više Frojd dalje primećuje da umetnik manje ili slabije potiskuje od drugih ljudi. značenja, kojima je zbog kondenzacije onemogućen neposredan uvid. Premeštanje Drugim rečima, umetnici svoju umetničku moć imaginacije duguju izvesnoj toleranciji u podrazumeva da se psihička vrednost jedne reprezentacije može premestiti na drugu odnosu na nesvesne fantazije. reprezentaciju, koja je sa prvom asocijativno povezana. Štaviše, kao što je Frojd, sa Ovde želim da iznesem tri primedbe koje su neophodne za razumevanje Froj- osvrtom na Ničea, izrazio u Tumačenju snova, ovo znači: dove estetike. Prvo, važno je napomenuti da je umetničko delo, kao kompromis uporediv … psihičku promenu vrednosti tog materijala.11 sa snom, isto tako pod kontrolom primarnih mehanizama kondenzacije, premeštanja i Na primer, u snu se agresivna osećanja koja se gaje prema nekoj osobi vizualizacije. Drugo, ovo znači da prilikom tumačenja umetničkih dela možemo iskoristi- mogu izraziti razbijanjem objekta koji je asocijativno povezan sa tom osobom. Meha- ti psihoanalitičke metode da bismo rešili slične “rebuse”. Ali moramo imati na umu da, nizam vizualizacije dozvoljava da se apstraktna misao izrazi konkretnom slikom. Izve- za razliku od rebusa, zbog naddeterminisanosti kompromisnih formi, nijedno tumačenje sni simboli koji se prenose kroz kulturalnu istoriju (Frojd je pretpostavljao da su deo nije konačno. Značenje kompromisnih formi je doslovno neiscrpno. Ovo je takođe zna- kolektivnog nesvesnog) često se uzimaju da bi kamuflirali latentne nesvesne želje. čajna lekcija za psihoanalitički inspirisano tumačenje umetničkog dela. Stalno moramo Pošto primarni procesi tesno sarađuju, stvorene slike je izuzetno teško dešifrovati. biti na oprezu da svoje tumačenje ne shvatimo kao konačno. Treća tačka je sa ovim te- Zahvaljujući kamuflaži od strane primarnih procesa, nesvesne misli mogu prodreti u sno povezana. Frojd ima sklonost – ranije sam ovo nazvao drugom pretpostavkom psi- svesno, ali je značenje reprezentacija koje su ušle u svest teško shvatiti. Zbog ovoga hoanalize – da trag nesvesne želje na kraju isprati natrag do seksualnih instinkata. Ovo ih je Frojd uporedio sa rebusom: ne bi trebalo da iznenađuje, jer, prema Frojdu, seksualni instinkti najduže ostaju pod Ako je tako, onda se u procesu stvaranja sna zbiva prenošenje i kontrolom principa zadovoljstva. On je smatrao da se ovo odnosi i na umetnička dela.16 pomeranje psihičkih inteziteta pojedinih elemenata i kao posle- Neizvesno je da li je ova isključiva posvećenost seksualnim instinktima plo- koNtr AdikCiJe ModerNiZM A koNtr AdikCiJe ModerNiZM A dica toga pojavljuje se razlika između teksta sadržine sna i misli dotvorna za psihoanalitičku esetiku. Ovome ću se ponovo vratiti na kraju ovog teksta. sna.12 Sada ću se podrobnije pozabaviti drugom pretpostavkom, koja se tiče omnipotencije Hermeneutičko tumačenje može rekonstruisati latentne nesvesne želje ili seksualnosti. strahove dešifrovanjem kompromisnih formacija kao što su snovi, nesvesne jezičke omaške, šale ili neurotski simptomi. Došavši do ove tačke, Frojd iznosi primedbu koja poput niti povezuje go- tovo sve njegove spise o umetnosti. On kaže da se i umetnost može shvatiti kao JoS de MuL 13 Sigmund Frojd, “Rad pomeranja”, iz Tumačenje snova, Matica srpska, Novi Sad, 1981, str. 311. 10 Sigmund Freud, Gesammelte Werke VIII, S. Fischer, Frankfurt am Main, 1968, str. 233. 14 Sigmund Frojd, „Jedna uspomena iz detinjstva Leonarda da Vinčija“, Iz kulture i umetnosti, 11 Sigmund Freud, Gesammelte Werke VIII, str. 235 Matica srpska, Novi Sad, 1979, str. 194. 12 Sigmund Frojd, “Osvrt na mogućnost predstavljanja”, iz Tumačenje snova, Matica srpska, 15 Sigmund Freud, Gesammelte Werke VIII, S. Fischer, Frankfurt am Main, 1968, str. 236. Novi Sad, 1981, str. 340. 16 Sigmund Freud, Gesammelte Werke VIII, str. 237.  izvor Nila: primarnost seksualnosti uticajem straha od kastracije, dečak će se odreći svog polaganja prava na majku, pri SigMuNd froJd figure u pokretu čemu se anksioznost gubi. U Edipovom kompleksu, prema Frojdovom gledištu, zakon Terapijski rad sa histeričnim pacijentima u poslednjim decenijama devetna- oca je internalizovan u obliku savesti: estog veka odveo je Frojda na trag njegove teorije seksualnosti. On je simptome hi- Nad-ja je za nas predstavnik svih moralnih ograničenja, zastupnik steričnih pacijenata takođe tumačio kao kompromisnu formu između nesvesnih želja težnje za usavršavanjem, ukratko, ono što nam je postalo psiho- i svesne cenzure. Viktorijanski seksualni moral je oko 1900. godine jedva dozvoljvao loški shvatljivo od takozvanog “višeg” u čovečijem životu.19 48 ženama seksualni doživljaj u braku. U to vreme jedini izbor dobro vaspitanih žena bio Dete tada ulazi u fazu latencije, u kojoj seksualnost ne igra veliku ulogu. Sek- 49 je između neostvarenih čežnji, bračne nevernosti i povlačenja u neurozu. Prema Frojdu, sualnost ponovo izbija u prvi plan tek u pubertetu. traumatični doživljaj leži u osnovi svakog oblika histerije. Pošto seksualni tabui nisu Ako se Edipov kompleks ne prevaziđe na ovaj način, u kasnijem životu se dozvoljavali normalnu odušku ove traume, ona bi se rešavala mehanizmom premeštanja javljaju različiti psihički problemi. Kada oralna i analna seksualnost ostanu dominantne u simptome histerije. Terapijski tretman histeričnih pacijenata doneo je Frojdu dva uvida u daljem razvoju seksualnosti, mogu se javiti različite seksualne perverzije. Kada je po- koji su bili od najvećeg značaja za razvoj psihoanalize. tiskivanje snažnije od perverznih tendencija, mogu se javiti neuroze. Frojd je na osnovu Prvo, Frojd je svoju terapiju razvio u obliku “lečenja pričom”– ništa se ne ovoga neuroze smatrao za negativne perverzije. Sublimaciju, perverziju i neurozu nije događa u psihoanalitičkom tretmanu osim razmene reči.17 smatrao kao međusobno isključujuće – one se mogu javiti u svim mogućim kombinaci- Lekovita priroda terapije leži u činjenici da se na osnovu tumačenja neurot- jama te su povezane sa umetničkom sublimacijom.20 skih simptoma pacijent vodi natrag do traumatskog događaja koji je u osnovi neuroze. Svest o traumatskom događaju omogućava emocionalno olakšanje, koga nije bilo u vre- me traume, što je dovelo do neuroze. Drugi značajan uvid do kojeg je Frojd došao je da, primer: frojdova analiza dela po njemu, seksualni doživljaj u ranoj mladosti leži u osnovi svih neuroza. “Otkrio je”, Leonarda da vinčija kako kaže, “izvor Nila”. Manje je važno da li se taj doživljaj zaista dogodio ili je u pitanju samo fantazija. U svetlu ovoga možemo se pozabaviti reprezentativnom studijom slučaja: Ovo poslednje otkriće odvelo je Frojda istraživanju rane dečje seksualnosti. “Jedna uspomena iz detinjstva Leonarda da Vinčija” (Eine Kindheitserinnerung des Le- Ovde ću samo kratko razmotriti jednu od krucijalnih tema njegove teorije seksualnosti – onardo da Vinci) iz 1910. godine. Ono što odmah pada u oči – a to se odnosi i na sve Edipov kompleks – jer je on u središtu njegove studije o Leonardu da Vinčiju (Leonardo druge Frojdove studije – je majstorski književni stil kojim Frojd predstavlja svoju anali- da Vinci, 1452–1519) o kojoj ću govoriti kasnije. Frojd je pošao od stanovišta da dete zu. On nije bez razloga ovu studiju nazvao “psihoanalitičkim romanom”. ima snažna seksualna osećanja i želje u ranom dobu. Ovo se ogleda, između ostalog, u Ovde Frojd analizira karakter Leonarda da Vinčija na osnovu nekoliko zabe- detetovoj velikoj (seksualnoj) ljubopitljivosti. Posle prolaska kroz oralnu i analnu fazu, leženih sećanja na njegovu mladost, dnevničkih beležaka i njegovih dela – Mona Lize i u kojoj su seksualna osećanja vezana za usta i anus, oko četvrte godine počinje da se Madone sa detetom i Sv. Anom, naslikanih u prvoj deceniji šesnaestog veka. Frojd svoju razvija genitalna seksualnost. Dok su prva dva stadijuma u velikoj meri auto-erotična, studiju započinje skicom Leonardovog karaktera na osnovu informacija koje su mu bile seksualna osećanja u genitalnoj fazi su usmerena na druge ljude. Prema Frojdu, ovo je dostupne. obično roditelj suprotnog pola. Imajući u vidu Frojdovu studiju o Leonardu da Vinčiju, o Kao prvu osobinu ovog renesansnog čoveka Frojd ističe fascinantan od- koNtr AdikCiJe ModerNiZM A koNtr AdikCiJe ModerNiZM A kome će biti reči kasnije, ovde ću se ograničiti na maskulinu varijantu. nos između umetnika i naučnika. Leonardo se ne smatra samo jednim od najvećih Prema Frojdu, kada dečak usmeri svoja seksualna osećanja prema majci, on umetnika u tradiciji zapadnog slikarstva, nego je zbog svoje naučničke radoznalosti i doživljava oca kao moćnog, čak vrhovnog suparnika. Dete se plaši da će ga otac odvojiti pronicljivosti poznat i kao “italijanski Faust”. Imajući u vidu njegove naučne ekspe- od majke i zbog toga gaji (nesvesne) ubilačke želje prema njemu. Prema Frojdovom rimente, Leonardo se može smatrati prethodnikom Bejkona (Francis Bacon, 1561– gledištu, strah od oca često uzima oblik straha od kastracije. To što dečak zna da de- 1626) i Kopernika (Nicolaus Copernicus, 1473–1543). Frojd je primetio da je u toku vojčice nemaju falus, navešće ga da zaključi da ga je uklonio otac.18 Dečak dolazi do života kod Leonarda primetan jasan pomak od umetnosti prema nauci. Upadljiv je i ove pretpostavke zbog gubitka zadovoljstva koje je njegovo telo doživljavalo u oralnoj Leonardov skeptični odnos prema religiji i sekularnim autoritetima. Frojd ukazuje i na JoS de MuL i analnoj fazi, u formi apstinencije od majčine dojke i izbacivanja sadržaja creva. Pod sporost sa kojom je izvodio svoj vizuelni rad. Na primer, on je na čuvenom portretu 17 Sigmund Frojd, “Jedna uspomena iz detinjstva Leonarda da Vinčija“, Iz kulture i umetnosti, 19 Sigmund Frojd, “Raščlanjavanje psihičke ličnosti”, iz Autobiografija / Nova predavanja, Matica Matica srpska, Novi Sad, 1979, str. 188. srpska, Novi Sad, 1981, str. 156. 18 Sigmund Freud, Gesammelte Werke XI, S. Fischer, Frankfurt am Main, 1968, str. 9. 20 Sigmund Freud, Gesammelte Werke V, S. Fischer, Frankfurt am Main, 1968, str. 41.  Mona Lize, iako relativno malom, radio više od četiri godine (1503–1507). Leonardo u simboličkoj vrednosti reprezentacije tog stvorenja. Prema Frojdu, stari Egipćani su SigMuNd froJd figure u pokretu je mnoge slike ostavljao nezavršenim. Poslednja osobina Leonardove ličnosti na koju reč “majka” pisali hijeroglifom kraguja, i reč se izgovarala kao “Mut”. On je smatrao Frojd obraća veliku pažnju je njegova jaka odbojnost prema ljudskoj seksualnosti. da verovatno nije slučajnost da postoji podudarnost sa nemačkom reči “Mutter”, Postoje različiti pokazatelji da je bio naklonjen homoseksualnosti. Kao slikarski đak koja znači majka. Egipćani su isto tako obožavali boginju majku koja je predstavljana je jednom prilikom bio optužen za tada zabranjen homoseksualan odnos, a kasnije je sa glavom kraguja. U srednjem veku se kraguj ponovo smatrao ženskim stvorenjem, u životu često koristio usluge jednog mladog čoveka koji je kao model stekao sumnji- što se pokazuje u verovanju da postoje samo ženke koje oplođuje vetar. U religijskim 50 vu reputaciju. Leonardo se okružio mladim đacima, koji nisu uvek bili odabrani prema tekstovima iz srednjeg veka, za koje je Frojd smatrao da su učenom Leonardu gotovo 51 umetničkom talentu i o kojima je brinuo kao majka. Međutim, nema dokaza da su ovi sigurno bili poznati, ovaj neobičan aseksualni metod razmnožavanja se redovno citi- odnosi bili nešto više od platonskih prijateljstava. rao kao dokaz mogućnosti bezgrešnog začeća. Prema Frojdovom gledištu, fantazija o Uzimajući u obzir polazišnu tačku psihoanalize, ne čudi što u ovoj studiji kraguju izražava činjenicu da je u ranom detinjstvu Leonardo imao isto iskustvo kao Frojd posebno naglašava Leonardovu ranu mladost. Leonardo je rođen u Vinčiju, kao mladi kraguj, da je bio dete bez oca. plod vanbračne veze. Njegova majka Katerina je poticala iz skromne sredine, dok je To što u Leonardovoj fantaziji kraguj ima falus prema Frojdu ilustruje či- njegov otac bio ugledni advokat. Zbog velike razlike u društvenom položaju brak nije njenicu da mala deca pretpostavljaju da majka takođe ima falus. Ova pretpostavka dolazio u obzir. Prema Frojdu, Leonarda je prvih pet godina odgajala majka, dok ga igra značajnu ulogu u Frojdovoj teoriji Edipovog kompleksa. Kada je “mali” Edip prvi nije preuzeo otac, koji se u međuvremenu oženio drugom ženom i čiji je brak ostao put otkrio da majka nema falus, kod njega se pojavio strah da je falus nešto što otac bez dece. Frojd na osnovu ovoga postavlja hipotezu da je Leonardo prošao kroz Edi- može za kaznu oduzeti. Ovaj strah od kastracije proizveo je udaljavanje deteta od pov kompleks na neuobičajen način. Seksualne želje i radoznalost koje doživljava majke i priznavanje autoriteta oca. Međutim, uzimajući u obzir da ovde nije bilo pri- svako dete u njegovom slučaju nisu odvele u perverziju ili neurozu, već u neobično sutnog oca, Leonardo nije patio od straha od kastracije. To je značilo da nije morao da uspešnu umetničku i naučnu sublimaciju. Frojd nalazi izvestan broj perverznih i ne- se izmakne od želje za majkom, ali i da nije razvio duboko poštovanje prema autorite- urotičnih crta u Leonardovom karakteru (prema njegovom gledištu, Leonardo se u tu. Još jedna posledica odsustva oca bila je da se Leonardo nije mogao identifikovati ovome nije razlikovao od prosečne osobe), ali je čitav njegov život bio upravo primer sa njim, već je majku uzeo kao uzor. uspešnog umetnika. Ovo je prema Frojdovom gledištu moglo da objasni njegov kasniji homo- U jednom od Leonardovih naučnih tekstova, raspravi o letu kraguja, Frojd seksualni izbor mladih dečaka. U svojoj identifikaciji sa majkom, Leonardo se iden- vidi važan ključ za rešavanje zagonetke Leonardovog ranog razvoja. Leonardo je na jed- tifikovao i sa njenom ljubavlju i brigom za sina. Frojd je video moguću potvrdu ovog nom mestu prekinuo svoju raspravu o kraguju sećanjem iz mladosti: tumačenja u upadljivom načinu na koji je Leonardo vodio svoje finansije. Iako se Koliko mi je poznato, Leonardo je u svojim naučnim spisima je- nije mnogo brinuo oko novca i uglavnom ga bezbrižno trošio, on je uredno unosio u dan jedini put pomenuo detalj iz mladosti. Na jednom mestu gde dnevnik male troškove oko svojih učenika. I kada je njegova voljena majka umrla, u raspravlja o letu kraguja, Leonardo naglo prekida izlaganje da bi svoj dnevnik nije zapisao emotivni bol, već se ograničio na krajnje detaljno unošenje sledio uspomenu iz vrlo ranog detinjstva koja u njemu oživljava: troškova njene raskošne sahrane. Frojd je smatrao da se ovo tiče ranije spomenutog “Čini mi se da mi je još ranije bilo predodređeno da se temeljno nesvesnog mehanizma premeštanja. Erotska osećanja, koja je Leonardo gajio pre- pozabavim kragujem, jer mi pada na pamet jedno sasvim rano ma svojoj majci i “svojim dečacima”, pod uticajem kontrolišućih i internalizovanih koNtr AdikCiJe ModerNiZM A koNtr AdikCiJe ModerNiZM A sećanje, dok sam još ležao u kolevci, da je neki kraguj sleteo k društvenih tabua pronašla su za cenzuru prihvatljiv izraz u hladnim novčanim kal- meni, otvorio mi svojim repom usta i više puta me tim repom kulacijama. One su formirale kompromis između želje koja se nije mogla ostvariti i udario po usnama.”21 društvene cenzure. Bez obzira da li se ovo zaista dogodilo ili je to bila fantazija, Frojd smatra Frojd na ovom mestu uvodi u raspravu o dve slike. Od Leonarda je bio da je kristalno jasno da se ovo mladalačko sećanje tiče homoseksualne fantazije uzi- naručen portret plemkinje Mona Lize od Đokonda 1503. godine. On je bio dirnut nje- manja muškog uda u usta. On misli da se poreklo te fantazije mora potražiti u oral- nim osmehom, koji ga je (nesvesno) podsetio na majku. Njegova opsednutost ovim noj fazi psihoseksualnog razvoja, u kojoj najveće moguće zadovoljstvo leži u sisanju osmehom ogledala se u tome što je na slici intenzivno radio četiri godine.22 Kada je JoS de MuL majčine dojke. Frojd je ovo tumačenje potkrepio etimologijom reči “Mund” (kraguj) i napustio Firencu da bi se nastanio u Parizu, poneo je sa sobom sliku, nesposoban da se rastane od nje. Tamo ju je kasnije kupio njegov pokrovitelj Fransoa I za Luvr. 21 Sigmund Frojd, “Jedna uspomena iz detinjstva Leonarda da Vinčija”, Iz kulture i umetnosti, Matica srpska, Novi Sad, 1979, str. 128. 22 Sigmund Frojd, “Jedna uspomena iz detinjstva Leonarda da Vinčija”, str. 161.  Prema Frojdu, Mona Lizin zagonetni osmeh se pojavljivao u velikom bro- Naučnička radoznalost koja je odlikovala Leonarda može se, prema Frojdu, SigMuNd froJd figure u pokretu ju Leonardovih kasnijih slika. On opširno raspravlja o slici Madona sa detetom i Sv. konačno razumeti kao sublimacija njegove infantilne seksualne radoznalosti. Frojd Anom i o skicama napravljenim za tu sliku. I ovde smo dirnuti istim blaženim osme- je video nagoveštaj ovoga u Leonardovim gotovo opsesivnim pokušajima da napravi hom, obavijenim velom tajne. Na ovoj slici je Isus na krilu između majke i Svete Ane. mašinu koja bi mogla da leti. Ovo je tumačio kao simbol Leonardove želje za seksu- Upadljiva osobina ove slike je da je Leonardo predstavio majku i ćerku približno iste alnom moći. starosti. U stvari, prema Frojdu, ovo je slika samog Leonarda između majke i maćehe. Isto tako je upadljivo – čak i više nego u prethodnim studijama – što je tela ovih žena 52 53 teško odvojiti. Kao da su obe majke sažete u jednu osobu. Frojd upućuje na studiju Zaključak: nekoliko kritičkih primedbi istoričara umetnosti Oskara Pfistera (Oskar Pfister, 1873–1956), koji je tvrdio da vidi konturu kraguja u oblicima Marijine odeće. Najupadljivija stvar je rep kraguja, U zaključku ovog izlaganja Frojdove koncepcije skrivenih korena umetničkih [...] samo je Leonardo mogao da izmisli fantaziju o kraguju. U ovu moći reprezentacije, želim da iznesem nekoliko kritičkih primedbi. Čak i ako prihvatimo sliku je unesena sinteza njegovog detinjstva; detalji slike mogu se spekulativnu prirodu mnogih od Frojdovih spisa, njegovim estetičkim tekstovima se i objasniti najličnijim utiscima iz Leonardovog života. 23 dalje moraju upućivati brojne zamerke. Zaključak Frojdove analize slika Mona Liza i Madona sa detetom i Sv. Anom Prvo, u njegovim tumačenjima se ponekad susrećemo sa činjeničnim nepre- glasi: ciznostima. “Bolna” greška u studiji o Leonardu je što je italijansku reč “nibio”, koja Kada je Leonardo u svojim zrelim godinama ponovo sreo onaj znači “dečji zmaj”, Frojd preveo kao “lešinar, orlušina” tj. “kraguj“ (Geier). Ne treba ni osmeh blaženog ushićenja kakav je nekada titrao na usnama nje- spominjati da ovo znači da iscrpna etimološka i simbolička interpretacija motiva ptice gove majke dok ga je milovala, on je već davno postao žrtvom značajno gubi od svoje snage. Još je bolnija činjenica da je istraživanje pokazalo da Leo- unutrašnjeg sputavanja, koje mu je branilo da ikada više zaželi nardo nije živeo nekoliko godina sa svojom biološkom majkom pre nego što je prihvaćen takve nežnosti sa ženskih usana. Ali on je postao slikar i zato se trudio da taj osmeh oživi kičicom, poklanjajući ga svim svojim u očevu porodicu, nego samo nekoliko meseci. Ovo znači da je celokupna rasprava o slikama, bilo da ih je sam slikao, bilo da su ih naslikali njegovi razvoju Leonardove duboke veze sa majkom u ranom detinjstvu izgrađena na živom pe- učenici pod njegovim rukovođenjem, slikama kao što su: Leda, sku. Činjenica da je ovaj biografski podatak bio poznat u Frojdovo vreme je neke kritičare Sveti Jovan, Bahus.24 navela da ga optuže da je “ekonomičan sa istinom”, što je bio prekor koji mu je stal- Frojd je mislio da može da objasni izvestan broj drugih, ranije pomenutih Le- no upućivan u odnosu na njegove terapijske studije slučajeva. Prema ovim kritičarima, onardovih osobina, na osnovu njegovog ranog odnosa sa ocem. Prema Frojdu, jedna od umesto da nam ponudi “naučnu fantastiku”, Frojd je nauku pretvorio u fikciju. posledica činjenice da je Leonarda u presudnim godinama života podizala samo majka, Imajući ovo u vidu, mora da se napomene da polazišne tačke psihoanalize bila je to što nije mogao da se identifikuje sa ocem – ili bolje rečeno, što je mogao da se ne dozvoljavaju da se lako povuče jasna linija između činjenice i fikcije. Iako se svako identifikuje samo negativno. U Leonardovom slučaju, ovo je imalo i povoljan i nepovo- tumačenje izlaže opasnosti od hineininterpretieren, ovde to igra važniju ulogu nego na ljan uticaj na njegov kasniji razvoj. Nepovoljan uticaj se ogleda u tome što je Leonardo drugim mestima, jer se u psihoanalitičkim tumačenjima bavimo silama i željama koje mnoge svoje slike – što će reći svoju duhovnu decu (opet se bavimo premeštanjem) su po pravilu nesvesne. A ipak, Frojdovo tumačenje umetnosti, uprkos činjeničnim ne- – ostavio nezavršene, baš kao što je i njega otac prerano napustio. Povoljan uticaj je preciznostima i dalekosežnim spekulacijama, nesumnjivo doprinosi našem konceptu koNtr AdikCiJe ModerNiZM A koNtr AdikCiJe ModerNiZM A posebno izražen u njegovom naučnom radu. Pošto se Leonardo nije pozitivno identi- fenomena “umetnosti”. fikovao sa svojim ocem, on ga nije internalizovao kao moralni autoritet. To je, prema Ostaje pitanje koliki je estetički značaj Frojdovih spisa o umetnosti. Čini se ja- Frojdu, objašnjenje njegovog nedostatka poštovanja prema autoritetu uopšte. U vreme sno da je zbog biografskog pristupa, koji je u velikoj meri ograničen na doživljaje iz ranog kada je nauka bila obeležena nepobitnim autoritetom crkve i klasičnih filozofa kao što je detinjstva umetnika, neizbežno ograničen i ovaj značaj. Moje je gledište, međutim, da, Aristotel (Αριστοτέλης, 384–322 p. n. e.), Leonardo se od svojih savremenika izdvojio ukoliko bi se ovom biografskom pristupu porekao svaki značaj, to bi značilo ograničenu neprihvatanjem bilo čega što bi drugi rekli, osim istina koje su se zasnivale na njegovom orijentaciju autonomije umetničkog dela. Ono što psihoanalitička tumačenja umetničkih sopstvenom naučnom istraživanju. On nije bio spreman da rizikuje život otvorenim raz- dela čini posebno jasnim je egzistencijalni značaj estetske reprezentacije. Ona pokazuju JoS de MuL metanjem skepticizmom, ali njegovi dnevnici svedoče o njegovom neobično kritičnom da je veliki zadatak umetnosti da pomiri naše želje sa često gorkom realnošću života. stavu prema sekularnim i religioznim vlastima. Kao što sam u uvodu napomenuo, Frojd nam je ostavio konceptualan sistem koji se plodotvorno može primeniti na analizu umetničkih dela, a da ne odvede neiz- 23 Sigmund Frojd, “Jedna uspomena iz detinjstva Leonarda da Vinčija”, str. 166. bežno u redukcionizam, koji sam Frojd nije uvek uspevao da izbegne. Ovo poslednje je, 24 Sigmund Frojd, “Jedna uspomena iz detinjstva Leonarda da Vinčija” str. 171.  prema mom gledištu, najproblematičniji aspekt Frojdovog pristupa. Uprkos mnoštvu SigMuNd froJd figure u pokretu različitih staza, njegova estetička razmišljanja na kraju uvek vode ka “izvoru Nila”, ka infantilnoj seksualnosti. Ne želeći ni za trenutak da dovedem u sumnju važnost seksu- alnosti u ljudskom životu, svejedno bi moglo da se kaže da je izvoditi sve impulse i želje iz nje isuviše redukcionistički. Praveći od seksualnosti “transcendentalno označeno” i dodajući je metafizičkoj tradiciji, Frojd obezvređuje nadodređenost značenja, koju je on 54 sam tako ubedljivo iskazao. 55 Prevod s engleskog Margarita Petrović Literatura: Anri Sigmund Freud, Gesammelte Werke I–XVIII, S. Fischer, Frankfurt am Main, 1968. BergSoN Sigmund Frojd, Iz kulture i umetnosti, Matica srpska, Novi Sad, 1979. Sigmund Frojd, Autobiografija / Nova predavanja za uvođenje u psihoanalizu, Mati- ca srpska, Novi Sad, 1981. Sigmund Frojd, Dosetka i njen odnos prema nesvesnom, Matica srpska, Novi Sad, estetika 1981. Sigmund Frojd, O seksualnoj teoriji / Totem i tabu, Matica srpska, Novi Sad, 1981. : ketrin Livr Sigmund Frojd, Psihopatologija svakodnevnog života, Matica srpska, Novi Sad, 1981. Sigmund Frojd, Tumačenje snova 1, Matica srpska, Novi Sad, 1981. U Bergsonovoj (Henri Bergson, 1859–1941) estetici ima dosta anomalija, Sigmund Frojd, Tumačenje snova 2, Matica srpska, Novi Sad, 1981. a najneobičnija je ta što on, iako umetnost vidi kao jedno od osnovnih sredstava Sigmund Frojd, Uvod u psihoanalizu, Matica srpska, Novi Sad, 1981. kojima se otkriva realnost, nikada nije razvio potpunu estetiku. U svojoj knjizi Smeh: Sigmund Frojd, Psihoanaliza i telepatija i drugi ogledi, Grafos, Beograd, 1987. esej o značenju komičnog (Le Rire : Essai sur la Signification du Comique)1 Bergson daje Sigmund Frojd, Nelagodnost u kulturi, Rad, Beograd, 1988. najdetaljnije objašnjenje uloge umetnosti na samo dvanaest stranica teksta. Mož- Sigmund Frojd, S one strane principa zadovoljstva, Svetovi, Novi Sad, 1994. da se Bergsonove ideje o umetnosti uglavnom zanemaruju upravo zbog nedostatka Sigmund Freud, The Freud Reader, W.W. Norton & Co, New York, 1995. jedne orijentisane studije. T. E. Ulm 2 (Thomas Ernest Hulme, 1883–1917) je jedini Sigmund Freud, Writings on Art and Literature, Stanford University Press, Stan- ford, 1997. značajan mislilac koji se ovim pitanjem uopšte pozabavio, ali, kao što će kasnije biti Sigmund Freud, The Uncanny, The Penguin, London, 2003. ukratko objašnjeno, on Bergsona tumači pogrešno. “Frojd i savremenost” (temat), Kultura br. 57–58, Beograd, 1982. Bergsonov doprinos predmetu estetike može se razumeti samo iz šireg koNtr AdikCiJe ModerNiZM A koNtr AdikCiJe ModerNiZM A “Frojdovsko polje” (temat), Treći program RB-a br. 68, Beograd, 1986. tumačenja njegove filozofije. Dok je sam Bergson smatrao da se rad svakog filozofa Vilhelm Jansen, Gradiva, IK Zorana Stojanovića, Sremski Karlovci, 1992. može svesti na jedan “beskrajno jednostavan” uvid3, njegov sopstveni “jednostavan” Obrad Savić (ed.), Filozofsko čitanje Frojda, IICSSO Srbije, Beograd, 1988. uvid upućuje na posebnu prirodu konkretnog iskustva, sa posebnim usredsređenjem na njegovu suštinsku pokretljivost i originalnost. 4 Prema Eriku Metjuzu (Eric Matt- hews, 1969–), ovo Bergsona određuje kao fenomenologa: 1 Henri Bergson, Le Rire : Essai sur la Signification du Comique, F. Alcan, Paris, 1900. JoS de MuL 2 T. E. Hulme, “Bergson Theory of Art”, iz Speculations: Essays on Humanism and Philosophy of Art, Routledge and Kegan, London, 1987, (1924). 3 O Bergsonovom predavanju “Filozofska intuicija” iz 1911. godine je raspravljao Džon Mularki (John Mullarky) u uvodu za svoju studiju The New Bergson, Manchester University Press, Manchester, 1999, str. 3. 4 Henri Bergson, Ogledi o neposrednim činjenicama svesti, NIP Mladost, Beograd, 1978.  Bergsona bismo mogli da posmatramo kao fenomenologa, iako tačaka. U slučaju kornjače i zeca, ovo podrazumeva da kad se kornjači jednom da ANri BergSoN figure u pokretu to nije nalepnica koju je on sebi stavio. Pod ovim podrazumevam prednost, Ahil je nikada neće stići, jer svaki put kad prevali prethodnu razdaljinu da on filozofiju nije posmatrao kao konstrukciju eksplanatornih između njih, kornjača je napredovala još malo, stvarajući novi razmak, koliko god da teorija, nego kao pokušaj da se od teoretizovanja udalji kako bi je zanemarljivo mali. se usredsredio na najčistiji mogući opis načina na koji trenutno Bergson tvrdi da je ovakvo teoretizovanje ili generalizovanje neizbežni deo doživljavamo svet.5 svakodnevnog života i razmišlja o uobičajenom načinu na koji se odnosimo prema Bergson najpre kritikuje ono što su po njegovom mišljenju ograničenja vremenu i kretanju. Na primer, prema Bergsonu, “časovničko vreme” predstavlja 56 57 svake teorijske rasprave o realnosti a koja se mogu primetiti u naučnim disciplinama vreme (koje je iskustvo trajanja /durée/) kao niz uzastopnih nepokretnih tačaka: i matematici. Ta ograničenja se odslikavaju u našem svakodnevnom ulasku u svet Kada, na brojčaniku sata, pogledom sledim kretanje kazaljke koje i nastojanju da se racionalizuje iskustvo. Za Bergsona je problem u tome što nas odgovara oscilacijama klatna, ja ne merim trajanje, kao što bi se teoretizovanje na ovaj način uvek odvaja od suštinske prirode iskustva, jer njegov pomislilo; ograničavam se samo na to da brojim istovremenost, jedinstven karakter prenosi generalizovanim formama. Osnovna suprotnost intui- što je nešto sasvim drugo.9 tivnog iskustva i apstraktnog mišljenja o kojima on ovde govori očigledno je bila deo Bergson potvrđuje da merenje vremena putem časovnika ima svoju prak- kulturalne mitologije još od stare Grčke, u obličju dva boga: Apolona (koji predstavlja tičnu svrhu, jer daje zajedničku referentnu tačku, ali ga pri tom razlikuje od onoga što racionalni i apstraktni poredak) i Dionisa (koji prenosi prirodu spontanog, življenog naziva realnim vremenom, ili trajanjem (durée). iskustva). Bergsonov doprinos je u tome što je precizno odvojio prirodu konkretnog Bergson predstavlja drugačiji način na koji doživljavamo vreme: iskustva vis-à-vis naše teorijske percepcije sveta. Ako hoću da spravim čašu zašećerene vode, ma šta da činim, Prema Bergsonu, naše iskustvo je, pre svega, dinamičko. Kada govori o ja moram čekati da se šećer rastopi. Ova mala činjenica puna je esencijalnom kontinuitetu i pokretljivosti života, njega interesuje čulni doživljaj ak- pouka. Jer, vreme što imam da čekam nije više ono matematičko tivnosti – kakav je osećaj leteti, igrati ili kretati se. Da bi dospeo do suštine kretanja, vreme koje bi se i tako primenjivalo duž cele istorije materijalnog Bergson prvo kritikuje nauku, primećujući: sveta, baš kad bi i bila odjedanput raširena u prostor. Ono se Nauka je, uostalom, sklona da u tom pogledu učvršćuje iluziju poklapa sa mojim nestrpljenjem, to jest sa izvesnim delom moga zdravog razuma.6 trajanja, koje se ne isteže niti skuplja po volji. Ono nije više mi- Prema Bergsonu, neuspeh naučnih teorija je u tome što ne mogu da se šljeno, ono je življeno.10 bave promenljivošću kretanja raspravljajući o kretanju samo preko pređenog prosto- Bergson učvršćuje implicitni kontinuitet doživljenog vremena upućujući ra. Uprkos kritici nauke, on osnažuje njenu praktičnu svrhu: doslovno imobilišući ono na proces starenja. Opet, on ukazuje na tendenciju da se starenje konceptualizuje što se kreće, nauka dozvoljava čoveku da sa lakoćom posmatra svet: i predstavi kao niz izolovanih razdoblja. I zaista, o starenju govorimo “preko” go- Po nužnosti se izražavamo rečima, a najčešće mislimo u prosto- dina ili životnih doba (rano detinjstvo, detinjstvo, mladost, odraslo doba, zrelost i ru. Jezik, drugačije govoreći, traži da između naših misli utvrdimo starost). A ipak, za Bergsona, ovo su apstrakcije; starenje je, kako on kaže, “proces iste čiste i jasne distinkcije, isti diskontinuitet kao između mate- starenja”.11 rijalnih predmeta.7 Bergsonov koncept “trajanja” deluje kao vrsta tekuće, življene istorije tako Za Bergsona nije samo nauka ta koja stvara ovu konfuziju; on isto tako da ne možomo reći kada se nešto završava ili počinje. U stvarnosti ništa od toga ne koNtr AdikCiJe ModerNiZM A koNtr AdikCiJe ModerNiZM A posmatra i čuvene Zenonove (Zenon iz Eleje /Ζήνων ο Ελεάτης / oko 490–430 p. započinje i ne završava se, već je prisutno jedno u drugome.12 n. e.) paradokse;8 najpoznatiji je priča o trci između kornjače i Ahila prerušenog u Ova sposobnost trajanja objašnjava kako prošla iskustva mogu da utiču i zeca, koja pokazuje da atletski bog, koliko god brzo trčao, nikada neće prestići tromu da zaista odrede naše buduće ponašanje. Za Bergsona ona isto tako osigurava istinski kornjaču, jer ona zadržava svoju prednost. Bergson pokazuje da se ovaj paradoks stvaralački i jedinstveni karakter realnosti. Ovo usredsređivanje na jedinstvenost pojavljuje i kada se misli o pokretu kao o sabiranju beskonačnog broja nepokretnih uvodi još jedan deo Bergsonovog shvatanja iskustva. Može se učiniti da Bergson, ketriN Livr 5 Eric Matthews, “Bergson’s Concept of a Person”, iz The New Bergson, Manchester Univer- 9 Anri Bergson, Ogledi o neposrednim činjenicama svesti, NIP Mladost, Beograd, 1978, str. 52. sity Press, Manchester, 1999, str. 118–119. 10 Anri Bergson, Stvaralačka evolucija, IK Zorana Stojanovića – Dobra vest, Sremski Karlovci 6 Anri Bergson, Ogledi o neposrednim činjenicama svesti, NIP Mladost, Beograd, 1978, str. 15. – Novi Sad, 1991, preveo Filip Medić, str. 13–14. 7 Anri Bergson, Ogledi o neposrednim činjenicama svesti, str. 3. 11 Anri Bergson, Stvaralačka evolucija, str. 17. 8 Henri Bergson, Matière et mémoire, Presses Universitaires de France, Paris, peto izdanje, 12 Henri Bergson, “Introduction a métaphysique”, Revue de Métaphysique et de Morale, Paris, 1997, (1896), str. 213–215. 1903, str. 5.  dajući prednost individualnosti, jednostavno priznaje subjektivan glas; međutim, to U suštini, Bergson sam stvara osnovni problem u odnosu na to kako da ANri BergSoN figure u pokretu nije slučaj. On potcenjuje dvojstvo između subjekta i objekta, koje sa ličnim postupa saopšti prirodu iskustva kada izričito kritikuje najprihvaćenije forme objašnjenja (od kao da je partikularizovana instanca generalizovanog primera. Nudeći novu perspek- nauke do običnog jezika): tivu, Bergson kaže da zdravorazumsko prihvatanje ideje o nepostojanoj prirodi kod Opis, istorija i analiza me ostavljaju ovde u relativnom [...]18 dece i primitivnih ljudi13 nije čin slobodnog tumačenja, nego uslov trajnog sopstva Važno je kontekstualizovati ove ograde, koje su već bile deo estetike sim- (našeg trajanja /durée/), koje je u neprestanom procesu razvijanja i jedinstveno u bolizma, koje je izrekao slavni pesnik Stefan Malarme (Stéphane Mallarmé, 1842– svakom trenutku svoje egzistencije. Tako su, prema Bergsonu, svaka emocija ili do- 1898) rečima: 58 59 življaj specifični za osobu (određeni njenom jedinstvenom istorijom), ali isto tako Imenovati jedan objekt, znači dokinuti četvrtinu uživanja u pesmi.19 i za njeno vreme (što znači da mu se osoba nikada ne može vratiti). Bergson ovo Kao i Malarme, a zapravo dalje podstičući simbolistički program, Bergson pokazuje u sledećoj ilustraciji: vidi umetnički jezik kao poseban način komunikacije koji može da prodre u realnost;20 Udišem miris ruže, i najednom mi u pamćenje naviru zbrkane us- na primer, u narednim redovima Bergson opisuje kako fikcionalni karakter ima isto pomene iz detinjstva. U stvari, ta sećanja nisu izazvana mirisom individualno prisustvo kao i realna osoba. ruže: ja ih mirišem u samom mirisu; za mene je miris sve to. Drugi Ništa nije tako jedinstveno kao lik Hamleta. On može da odslikava nekog će ga drugačije osetiti. – Uvek je to isti miris, reći ćete, ali spojen stvarnog muškarca u nekim aspektima, ali sasvim je jasno da to nije ono što nas sa različitim mislima. – Pristajem i da se tako izrazite; ali, ne najviše zanima. Ono što nas najviše zanima je to da je on živi univerzalni lik. Samo zaboravite da ste najpre iz raznih utisaka, koje ruže ostavljaju na u ovom smislu on je univerzalno istinit. Isto važi za sve produkte umetnosti. Svako svakog od nas, odstranili ono što je u njima osobeno, zadržali ste umetničko delo je jedinstveno, te ako nosi žig genijalnosti, ono će biti prihvaćeno od samo njihov objektivni vid, to što u mirisu ruže pripada svakome svih.21 (domaine commun) i, najposle, prostoru.14 Čitajući Bergsonova rasuta upućivanja na umetnost, vidimo da on u stva- Prema Bergsonu, mi obično ne primećujemo ovu jedinstvenost, jer je, da ri smatra da se razotkrivajuća uloga umetnosti zasniva na dva posebna kvaliteta. ponovimo, naša sklonost da uopštavamo svoja osećanja i upućujemo na nespecifič- Prvo, on ističe umetnički jezik kao izražajni oblik komunikacije koji može da odrazi na stanja bića kao što su ljubav, mržnja i tako dalje, obrazac koji se osnažuje preko realnost, i drugo, vidi umetnika kao vizionara – kao osobu koja intuitivno otkriva su- jezika. Bergson objašnjava: štinske kvalitete života koji obično ostaju neprimećeni. Bilo kojim pravcem da krene, Tako i svako od nas voli i mrzi na svoj način, i ta ljubav, ta mržnja svrha umetnosti je da prenese originalnu i dinamičku prirodu iskustva. Iako je koncept dinamizma u središtu svih Bergsonovih tekstova, njegova odražavaju čitavu ličnost. Jezik, međutim, označava ta stanja estetika se uglavnom usredsređuje na način na koji umetnost prenosi jedinstveni istim rečima kod svih ljudi; zato on može da fiksira samo objek- kvalitet iskustva koji se obično ne primećuje. Zaista, Bergson definiše umetnički tivni i bezlični vid ljubavi, mržnje i hiljada osećanja što potresaju izraz samo kao ličan i individualan: dušu.15 Iz rečenog sledi da je umetnost uvek individualna. Zato se sli- Prednost “objektifikovanja” našeg iskustva je u tome što nam dopušta kar usredsređuje na odeću, to je ono što on vidi na određenom da delujemo kao društvena bića i da saopštavamo svoje potrebe i, zaista, želje; ali je mestu, određenog dana, u određenom trenutku, sa bojama koje rezultat da se neće videti nanovo. Ono što pesnik označava je njegovo stanje Mi krećemo između opštosti i simbola [...] ospoljenja stvari i os- koNtr AdikCiJe ModerNiZM A koNtr AdikCiJe ModerNiZM A duše, samo njegovo, koje nikada više neće biti takvo. Ono što poljenja nas samih.16 dramatičar stavlja ispred nas, to su sekvence duše, to je živa U studiji Ogled o neposrednim činjenicama svesti (Essai sur les données šuma osećanja i događaja [...].22 immédiates de la conscience) Bergson napada determinističku psihologiju, koja podr- žava ovo objektivno gledište i ne uspeva da uđe u suštinu i jedinstvenost ličnosti.17 18 Henri Bergson, Matière et mémoire, Presses Universitaires de France, Paris, peto izdanje, 1997, (1896), str. 2. 13 Anri Bergson, Ogledi o neposrednim činjenicama svesti, NIP Mladost, Beograd, 1978, 19 Stéphane Mallarmé, “Enquête sur l’évolution littéraire” (entre Stéphane Mallarmé et Jules str. 99. Hurest) prvi put predstavio Žil Ure (Jules Hurest) 3. marta – 5. jula 1891. godine u l’Echo de ketriN Livr 14 Anri Bergson, Ogledi o neposrednim činjenicama svesti, str. 78. Paris, ponovo objavljeno u: Dietmar Schwartz (ed.), Les Interviews de Mallarmé, Éditions Ides 15 Anri Bergson, Ogledi o neposrednim činjenicama svesti, str. 79. et Calendes, Paris, 1995, str. 30. 16 Henri Bergson, Le Rire : Essai sur la Signification du Comique, F. Alcan, Paris, 1900, 20 O odnosu između Bergsona i simbolističke misli videti: Robert Grogin, The Bergsonian str. 154. Controversy in France 1900–1914, University of Callgary, Callgary, 1988. 17 Videti naročito treće poglavlje “O organizaciji stanja svesti. Sloboda”, iz Ogledi o neposred- 21 Henri Bergson, Le Rire: Essai sur la Signification du Comique, F. Alcan, Paris, 1900, str. 166. nim činjenicama svesti, NIP Mladost, Beograd, 1978, str. 67–110. 22 Henri Bergson, Le Rire : Essai sur la Signification du Comique, str. 165.  Ulm ističe Bergsonovu ideju da se umetnost može smatrati za “pokušaj apstraktna, nagoveštavajući autonomnu oblast izvan realnog sveta. Grinberg, na pri- ANri BergSoN figure u pokretu [...] da se emocije izdignu iz bezličnog” i ponovo uhvati originalnost iskustva.23 Me- mer, uznosi muziku zbog njene đutim, kao što je spomenuto, Ulm zamenjuje središnje bergsonovske pojmove. On apsolutne prirode, njene udaljenosti od imitacije, njene potpune pogrešno tvrdi da estetsko iskustvo prema Bergsonovom mišljenju operiše pojača- uronjenosti u sam fizički kvalitet svog medija. 29 vanjem ili uvećavanjem normalnog doživljaja: Za Bergsona je, sa druge strane, forma suštinski smislena, ona je jedin- U običnom životu, dati objekat primećujem, recimo, sa intenzi- stveni poredak koji prenosi “dečiji i primitivni karakter”30 iskustva. Stoga, u Bergso- 60 tetom dva. Umetnik ovo shvata kao intenzitet četiri i tim nagla- novoj šemi, forma otkriva realnost. 61 šavanjem čini da ga shvatim sa istim intenzitetom [...]. U tom Zaista, Bergson izričito daje prednost umetnosti u odnosu na uobičajenu smislu se može reći da umetnost prenosi život.24 percepciju: On razvija ovu misao tvrdnjom da umetnost nastupa Možda je teškoća koju pričinjava njegovo definisanje pre svega u [...] dodavanjem izvesne vrste prisnih potankosti.25 tome što se smatra da lepote prirode prethode lepotama umet- Međutim, da ponovimo, za Bergsona se lično nikada ne dodaje opštem; nosti: umetnički postupci su, onda, samo sredstva pomoću kojih ono odražava određeno stanje bića (naših doživljavajućih sopstava). Štaviše, pred- umetnik izražava lepo, a srž lepog ostaje zagonetna.31 nost umetnosti je, prema Bergsonu, u tome što je ona poseban način komunikacije, On dalje razvija ovu misao: a ne ulepšavanje našeg običnog jezika zasnovanog na konceptima. Šta je objekt umetnosti? Može li stvarnost doći u direktni kon- U knjizi Le Rire Bergson istražuje na koji je način jedinstvenost implicitni takt sa čulima i svešću, možemo li doći u neposredno jedinstvo deo strukture umetničkog dela. On ističe tip formalizma, gde umetnikovo shvatanje sa stvarima i sa nama samima? Verovatno bi tada umetnost forme (ili kako on kaže “Boja za boju, oblik za oblik, kao što se primaju jedni za bila beskorisna, odnosno, pre bi trebalo da smo mi svi umetnici, druge, a ne za njega [...].”26) rezultira osobitim poretkom koji odražava jedinstvenu da bi naša duša kontinualno vibrirala u savršenom saglasju sa prirodu iskustva. Bergson takođe razmatra na koji se način jedinstvenost određuje prirodom.32 angažovanjem umetnika, gde će svaka ekspresija neizostavno preneti jedinstven tre- Bergson govori o ushićenju33 otkrovenja. Ovaj osećaj ekstaze implicira ek- nutak u umetnikovom emocionalnom biću: spresiju unutrašnjeg bića, koju Bergson isto tako vidi kao radostan čin, koji nas miri [...] videćemo da osećanja i misli koje nam umetnik sugeriše sa našom suštinskom naravi. Ovakva pozitivna značenja protivreče postojećoj ka- izražavaju i sažimaju jedan više ili manje znatan deo njegove rakterizaciji ekspresionističke umetnosti (umetnosti za koju se smatra da ističe naš istorije.27 emotivni život), koja se postojano opisuje kao ekstremna i jeziva. 34 Bergson propušta da vidi suštinski kvalitet umetnosti koji osigurava odra- žavanje jedinstvenosti, a to je neposrednost umetničkog dela. Ovo znači da je jedin- stveni trenutak umetnikovog života reprezentovan u fizičkom mediju koji je odvojen 29 Clement Greenberg, “Towards a Newer Laocoon”, Partisan Review vol. 7, no. 4, New York, od daljeg odvijanja njegovog životnog iskustva, što ovaj trenutak njegovog života čini 1940, str. 296–310. besmrtnim. 30 Anri Bergson, Ogledi o neposrednim činjenicama svesti, NIP Mladost, Beograd, 1978, str. 99. Bergsonovo uzdizanje forme: “Boja za boju, forma za formu”28 nagovešta- 31 Anri Bergson, Ogledi o neposrednim činjenicama svesti, str. 12. koNtr AdikCiJe ModerNiZM A koNtr AdikCiJe ModerNiZM A va paralele sa formalističkom tradicijom Klementa Grinberga (Clement Greenberg, 32 Henri Bergson, Le Rire : Essai sur la Signification du Comique, F. Alcan, Paris, 1900, str. 1909–1994). Zaista, Grinberg raspoznaje ista svojstva u slikarstvu: boju i formu. 154. 33 Henri Bergson, Le Rire : Essai sur la Signification du Comique, str. 161. Ali, kao što je poznato, za formalističku tradiciju formalna umetnost je suštinski 34 Pošto se o ekspresionizmu najviše raspravlja u odnosu na nemački ekspresionizam (koji je ekstreman i prilično nasilan po svojoj prirodi), istoričari su bili skloni da ovaj pokret opišu 23 T. E. Hulme, “Bergson Theory of Art”, iz Speculations: Essays on Humanism and Philosophy strogo njegovim izrazima. Na primer, Šulamit Ber (Shulamith Behr) tvrdi: “Ekspresionistička of Art, Routledge and Kegan, London, 1987, (1924), str. 165 umetnost se odmah prepoznaje. Nerealne boje, izobličenost i često tehnike koje na slikama 24 T. E. Hulme, “Bergson Theory of Art”, str. 168. Kirhnera (Kirchner), Šmita-Rotlufa (Schmidt-Rottluff) i Pehštajna (Pechstein) izgledaju pri- ketriN Livr 25 T. E. Hulme, “Bergson Theory of Art”, str. 165. mitivne; bizarni uglovi kamere, preteći chiaroscuro i groteskna izobličenja, deformisani prizori 26 Henri Bergson, Le Rire : Essai sur la Signification du Comique, F. Alcan, Paris, 1900, str. 155. u filmovima kao što je Vineov (Wiene) Kabinet doktora Kaligarija; ekstremne dramatične situ- 27 Anri Bergson, Ogledi o neposrednim činjenicama svesti, NIP Mladost, Beograd, 1978, acije i izmučena mentalna stanja protagonista Šenbergovog (Schoenberg) Iščekivanja i Bergo- str. 14. vog (Berg) Voceka – poseduju sirov emocionalni intenzitet koji ova dela odmah identifikuje kao 28 Henri Bergson, Le Rire : Essai sur la Signification du Comique, F. Alcan, Paris, 1900, ekspresionistička.”, iz Shulamith Behr, David Fanning and Douglas Jarma (eds.), Expressionism str. 155. Re-Assessed, Manchester University Press, Manchester, 1993, str. 1.  Kao što je ranije pomenuto, Bergson je daleko neodređeniji u odnosu na đene funkcije i koji zato što je nesposoban da aktivira memoriju, ima samo površnu ANri BergSoN figure u pokretu način na koji bi umetnost trebalo da saopštava dinamizam: on nam daje svega ne- percepciju sveta. Suprotno tome, zdrave individue povlače neprekinute linije, koje koliko preglednih odeljaka, a i oni su “rasuti” u različitim tekstovima. U početku, odražavaju normalni tok memorije, izražavajući tako impuls trajanja (dureé) u proce- Bergson se usredsređuje na ekspresivnu prirodu umetnosti, identifikujući forme koje su koji se odvija. projektuju ili ograničavaju aktivnost. On izričito odbacuje fragmentovane forme zbog U ovoj tvrdnji Bergson je zainteresovan da ilustruje memoriju u njenom prekidanja kontinuiteta koji je u dinamizmu implicitan: funkcionisanju, a ne da ilustruje neko pitanje vezano za umetnost; on međutim u 62 Iskidanim pokretima nedostaje ljupkost jer je svaki od njih dovo- ovom procesu zaista ukazuje na veoma različitu koncepciju umetnosti – na onu koja 63 ljan sam sebi i ne najavljuje one koji će uslediti.35 daje prednost iskustvenom umetničkom procesu. Pojam umetnosti kao procesa po- Prateći istu liniju mišljenja, on kritikuje i geometrijski jezik, tvrdeći da nje- stao je središnji za modernu umetnost, koja često ističe aktivnost koja je spoljašnja u gov strogi poredak stvara zastoj. Ovo očigledno ima značaja za futurizam i kubizam: odnosu na umetnički rad, ukazujući ili na umetnikov kreativni proces (koji prevazilazi i futurizam i kubizam koriste geometrijske forme, pokret je isprekidan, a ipak se životni vek rada implicirajući prethodni život rada) ili uključivanjem gledaoca u vrstu predstavljaju kao da odražavaju bergsonovsko trajanje:36 zanimljivo je da Bergson performansa (koji identifikuje naknadni život rada u nastavljenom iskustvu gledao- nije video srodnost između svojih ideja i estetike ovih pravaca.37 On ceni sasvim dru- ca). Ova ideja performansa naknadno potvrđuje Bergsonovu tezu da se dinamizam gu formu u umetnosti: prirode može shvatiti jedino kroz aktuelno iskustvo. Ljupkost više voli krive od izlomljenih linija pošto krivulja menja Bergson ovu poslednju mogućnost ne razmatra dublje; on je dao svega pravac u svakom trenutku a svaki novi pravac je naznačen u ono- nekoliko naznaka da razmišlja ovom linijom. U knjizi Le Rire Bergson u jednom tra- me koji mu je prethodio.38 nutku ističe umetnost kao dinamičko iskustvo.40 Za Bergsona, jednostavna, kontinuirana kriva linija, bez zastoja ili prekida, Isto tako, kada raspravlja o značaju krive linije, Bergson sugeriše da nije otelovljuje osobinu realnog vremena. samo forma ta koja pruža zadovoljstvo, već da ga u većoj meri daje fizičko iskustvo Bergson takođe razmatra mogućnost da se dinamizam saopšti putem re- odvijanja vremena koju ona nagoveštava; Bergson objašnjava: alnog dinamičkog iskustva i u ovom scenariju umetnost ne deluje kao mnogo više od Opažaj lakoće kretanja ovde se dakle utapa u zadovoljstvo time podstreka, pošto je prvenstvo dato narednoj aktivnosti. U knjizi Materija i memori- da se na neki način zaustavi hod vremena i budućnost održi u ja (Matière et mémoire) Bergson prvi put nagoveštava pojam dinamičkog iskustva, sadašnjosti.41 usredsređujući se na aktivnost crtanja: Sagledane u celini, Bergsonove tvrdnje o umetnosti postavljaju opšti pro- Možemo zapaziti dva načina crtanja. U prvom načinu crtanja po- gram za “bergsonovsku” umetnost, iako konkretno može da se pokaže samo njegovo stavlja se na papir određeni broj tačaka, te se onda povezuju. Pri shvatanje originalnosti. Bergsonova estetika sigurno ne nudi ready-made teoriju za tome se stalno proverava sličnost između crteža i objekta. Ovo umetnike i sigurno je da su umetnici i teoretičari njegovog vremena uglavnom kon- je, kao što je poznato, crtanje “tačka po tačka”. Naš uobičajen struisali sopstvene estetike zasnovane na Bergsonovim opštim tezama, što očigled- način crtanja je sasvim drugačiji. Crtamo kontinualnom linijom, no ostavlja mnogo mesta interpretaciji. Pri svemu tome, Bergsonov stav definiše posle gledanja u model ili mišljenja o modelu.39 središnja pitanja za “bergsonovsku” umetnost: dinamizam i originalnost. On isto Prema tome, Bergson identifikuje ova dva metoda sa svoje dve realnosti: tako zamišlja dva posebna načina komunikacije: prvi se oslanja na ekspresivnost koNtr AdikCiJe ModerNiZM A koNtr AdikCiJe ModerNiZM A “crtanje tačka po tačka” tvrdi on, metod je afazičnog pacijenta kome nedostaju odre- umetnosti i odražava ideje bića sugestivnim simbolima kao što je kriva linija, dok drugi koristi umetnost da bi pokrenuo realno iskustvo. 35 Anri Bergson, Ogledi o neposrednim činjenicama svesti, NIP Mladost, Beograd, 1978, str. 11. Ove dve vrste ekspresije zapravo odražavaju relativni značaj koji umet- 36 Videti, na primer, Mark Antliff, Inventing Bergson: Cultural Politics and the Parisian Avant- nost ima u Bergsonovoj tezi. U prvoj opciji, u kojoj umetnost deluje kao izražajni Garde, Princeton, Chichester, 1993. 37 Kada je Bergson pročitao Mecingerov (Jean Metzinger, 1883–1956) tekst Kubizam i tradici- jezik, umetnost igra odlučujuću ulogu u otkrivanju Bergsonove realnosti, pošto njena ja iz 1911. godine, nije video srodnost između tog teksta i svoje filozofije. Kritikovao je, u stvari, otkrivajuća moć leži u posebnoj strukturi njenog jezika. U drugoj opciji, međutim, njegov analitički pristup, rekavši: “[Esej] je veoma zanimljiv, zar ne, kao teorija? [...] [a ipak, u umetnost deluje kao katalizator, ohrabrujući gledaoca da intuitivno odgovori i nepo- ketriN Livr njemu] teorija prethodi stvaranju”. Uporedi: Mark Antliff, The Relevance of Bergson: Creative sredno iskusi prirodu realnosti. Kako Bergson uvodi intuiciju kao osnovu umetnosti, Intuition, Fauvism and Cubism, PhD thesis, Yale University, 1990, str. 1. 38 Anri Bergson, Ogledi o neposrednim činjenicama svesti, NIP Mladost, Beograd, 1978, str. 11–12. 40 Henri Bergson, Le Rire : Essai sur la Signification du Comique, F. Alcan, Paris, 1900, str. 39 Henri Bergson, Matière et mémoire, Presses Universitaires de France, Paris, peto izdanje, 160–161. 1997, (1896), str. 106. 41 Anri Bergson, Ogledi o neposrednim činjenicama svesti, NIP Mladost, Beograd, 1978, str. 11.  konačni značaj umetnosti dolazi u pitanje: prvobitno, umetnost ima određenu moć, ANri BergSoN figure u pokretu pošto Bergson predstavlja intuiciju kao umetničko saosećanje, smatrajući umetnika nekom vrstom genijalne figure sa jedinstvenim darom da “podigne [...] zastor”42. Međutim, čak i ovde se uspešno estetsko iskustvo još uvek oslanja na gledaoca, koji intuitivno ponovo doživljava originalni ritam. U kasnijim Bergsonovim teksto- vima uloga umetnosti postepeno iščezava, pošto Bergson potvrđuje intuiciju kao 64 univerzalan metod kojim čovek neposredno doživljava dinamičku i originalnu prirodu 65 realnosti. Ambivalentna uloga koju umetnost igra u Bergsonovoj tezi ukazuje na či- njenicu da ovaj filozof nikada nije definisao obuhvatnu estetiku. Njegove reference i kratka studija u knjizi Le Rire, nagoveštavaju radikalne mogućnosti za umetnost, ali one nisu potpuno razvijene. Štaviše, kako Bergson razvija svoj pojam intuicije, tako umetnost postaje sve beznačajnija. Pri svemu tome, Bergson razvija zanimljivu po- ziciju za umetnost, gde ona prenosi našu dinamičku, iskustvenu realnost. Benedeto Prevod s engleskog Margarita Petrović kroČe Literatura: : Lev kreft Anri Bergson, Materija i memorija: ogledi o odnosu tela i duha, IK Geca Kon, Beo- grad, 1927. Biografija Anri Bergson, Stvaralačka evolucija, Kosmos, Beograd, 1932. Anri Bergson, Ogled o neposrednim činjenicama svesti, NIP Mladost, Beograd, Benedeto Kroče (Benedetto Croce, 1866–1952) rođen je u Peskaseroliju, 1978. od oca Paskvala i majke Lujze Sipari kao treće dete; prvo dvoje je umrlo u ranom de- Anri Bergson, Stvaralačka evolucija, IK Zorana Stojanovića – Dobra vest, Sremski tinjstvu (prvorođeni brat je prvi poneo ime Benedeto). Kasnije je rođeno još četvoro Karlovci – Novi Sad, 1991. Anri Bergson, Duša i telo: Predavanje, Lapis, Beograd, 1994. dece, ali su samo brat Alfonso i sestra Marija preživeli. Porodica je živela u Napulju, Anri Bergson, Smeh: esej o značenju komičnog, Lapis, Beograd, 1995. ali se preselila u majčino rodno mesto Peskaseroli, da bi daleko od epidemije kolere Žil Delez, Feliks Gatari, Šta je filozofija?, IK Zorana Stojanovića, Sremski Karlovci, koja je besnela u gradu dočekala Benedetovo rođenje. 1995. Kročeovi su bili imućna porodica koja je svom sinu pružila sve pogodnosti Žil Delez, Pokretne slike, IK Zorana Stojanovića, Sremski Karlovci, 1998. buržoaskog porodičnog obrazovanja, uz interesovanje za istoriju, knjige i književnost. koNtr AdikCiJe ModerNiZM A koNtr AdikCiJe ModerNiZM A Žil Delez, Bergsonizam, Narodna knjiga, Beograd, 2001. Benedeto je odrastao daleko od briga, u mirnoj i sigurnoj atmosferi. Ovaj običan ži- Stanislav Vinaver, Problemi nove estetike – Bergsonovo učenje o ritmu ... Na Ber- vot se završio zemljotresom jula 1883. godine, u kome su poginuli njegovi roditelji i gsonovom času, Narodna knjiga, Beograd, 2002. sestra Marija, dok je on sam jedva izbegao smrt; brat Alfonso u to vreme nije bio sa njima. Sledećih nekoliko “melanholičnih godina”, kako ih naziva u svojoj autobiogra- fiji, Benedeto se osećao usamljenim. Izgubio je religiozno osećanje i čak razmišljao o samoubistvu. Možda je sve to, uz činjenicu da je bio rastrzan između čisto eruditskih ketriN Livr bibliofilskih studija i filozofije, doprinelo ranoj odluci da prekine formalne studije, napusti univerzitet i započne sopstvenu zamisao. Benedetu i Alfonsu, kao jedinim porodičnim naslednicima, novac je doneo nezavisnost. Benedeto je očigledno sma- 42 Henri Bergson, Le Rire : Essai sur la Signification du Comique, F. Alcan, Paris, 1900, trao da će mu dobro doći i potpuna sloboda od akademskih studija. Kao što je ranije str. 159. napomenuto, ova rana životna kriza dovela je do temeljne odluke:  […] da razmotrim život kao ozbiljan problem, kao problem koji u štampanoj formi kao Estetika kao nauka o izrazu i opšta lingvistika (Estetica come BeNedeto kroČe figure u pokretu treba rešiti; te sam započeo sa jednostavnim kultivisanjem svog scienza dell’espressione e linguistica generale, 1902). Njegova sistematična filozofija duha u filozofiji.1 Filozofija kao nauka o duhu (Filosofia come scienza dello spirito) od koje je Estetica Prvo je počeo da se bavi istorijom Napulja, čitanjem kritike umetnosti i (Estetika) prvi tom, uključuje i knjige Logika kao nauka o čistom mišljenju (Logica come teorije De Sanktisa (Francesco De Sanctis, 1817–1883) i razmenjivao je različita gle- scienza del concetto puro, 1909), Filozofija iskustva. Ekonomija i etika (Filosofia della dišta sa Antoniom Labriolom (Antonio Labriola, 1843–1904), hegelovcem koji je pratica. Economia ed etica, 1909) i Teorija i istorija istoriografije (Teoria e storia della 66 kasnije postao marksista. Pošto je odlučio da univerzitetske studije i akademska storiografia, 1917). 67 karijera nisu ono što želi, počeo je sa sprovođenjem sopstvenog istraživanja živeći Možda je najpopularniji uvod u Kročeove estetičke poglede, izložen u krat- “la vita di un vecchio”2. Nezadovoljan istoriografijom i njenim metodama i u potrazi koj i jasnoj formi, njegova L’estetica in nuce iz 1928. godine, koja se pojavila kao čla- za rešenjem metodologije istorijske naracije, Kroče se približio filozofiji i estetici. Kao nak o estetici u Enciklopediji Britanici (Encyclopaedia Britannica).5 rezultat se pojavio tekst Istorija svedena pod opšti koncept umetnosti (1893), u kome Ušavši u javni život, Benedeto Kroče je 1903. godine osnovao čuveni ča- je izložio ideju da je istorija umetnički diskurs iz oblasti nekonceptualnog znanja, ka- sopis La critica. Godine 1910. postao je član Senata. U vladi od 1920 do 1921. godine dra da uhvati individualnu istorijsku pojavu. Tada je odlučio da napusti usamljenički bio je sekretar za obrazovanje. Za vreme svog otpora fašizmu, koji je bio potpuno život i uđe u “una vita più intensa”3 . Govori se da nije bio naročito vešt u javnim na- intelektualne vrste, (zbog čega ga je Gramši /Antonio Gramsci, 1891–1937/, čak i stupima, ni u predavanjima ni u raspravama. Bio je to čovek koji se najbolje osećao za kada je ovaj već bio u zatvoru, smatrao najvećom preprekom u borbi za intelektualnu pisaćim stolom. Ali kada je jednom pronašao smisao svog života i teorijskih studija, hegemoniju na antifašističkom frontu), okončao je svoje prijateljstvo sa Đovanijem posvetio mu se bez kolebanja. Odluka za intenzivnijim načinom života značila je da Đentileom, koji je u međuvremenu postao jedan od vodećih fašističkih političara, će se baviti aktuelnostima na intelektualan način, u javnom prostoru. I to je činio do mada su njihove filozofske nesuglasice ranijeg datuma. Kroče je postao neka vrsta kraja života. Bavio se studijama italijanske istorije koja je postala praksa stvaranja herojske figure antifašističke borbe, naročito za italijanske intelektualce i liberale. italijanske nacije. Bavio se proučavanjem svetske civilizacije i kulture i istraživanjem Posle pada fašizma 1944. godine, ponovo je ušao je u vladu kao član Konstitutivne napetosti i prekida unutar modernosti. Radio je na estetičkoj teoriji i kritici umetno- skupštine, a 1948. godine je ponovo izabran u Senat. sti. Bavio se izučavanjem recepcije velikih umetničkih dela uvažavajući sposobnosti Za to vreme nikada nije prestao da razvija svoje ideje. Objavio je veliki broj svih ljudskih stvorenja. Bavio se sistematskom filozofijom, te jačanjem ljudske du- knjiga, uglavnom uz dugogodišnju saradnju sa izdavačkom kućom Laterca (Later- hovne sposobnosti kao jedine osobine kojom izgrađujemo svoj svet; i živeo je inte- za) iz Barija osnovanom 1901. godine. Njegovo dvoumljenje između enciklopedijske lektualni, javni, čak i politički, izuzetno aktivan život. Da bi pronašao platformu za erudicije i filozofije kao da se razrešilo u dugom nizu tekstova o svim mogućim in- taj intelektualni stav, u početku je nakratko prihvatio Marksa (Karl Marx, 1818–1883) telektualnim temama, od filozofije i estetike, do lingvistike i istorije umetnosti, od i marksizam, ali je i kasnije, kada ga je kritikovao, uvek priznavao značaj ekonomije književnosti i istoriografije, do morala i politike. Njegov intelektualni i politički uticaj kao praktične i pre-moralne aktivnosti. Politika je za njega bila deo tog praktičnog, a u Italiji, a i šire, bio je ogroman. ipak i dalje duhovnog stava, tako da je objavio da pripada “un liberalismo e radicali- Kroče je pisao i o svom životu, posebno u Memorie della mia vita (Istitu- smo democratico”4 . Njegovo prijateljstvo sa Đovanijem Đentileom (Giovanni Gentile, to Italiano per gli Studi Storici, Napoli 1966) i u Contributi alla critica di me stesso 1875–1944) je počelo poslednjih godina devetnaestog veka, kada su zajedno odavali (Adelphi, Milano 1989), a tu su i velika prepiska, dnevnički odlomci i memoari nje- koNtr AdikCiJe ModerNiZM A koNtr AdikCiJe ModerNiZM A poštovanje italijanskim misliocima iz prošlosti, uvereni da duhovni idealizam može gove kćeri Elene. Enciklopedija Britanika čitalačkoj publici na engleskom jeziku kao biti rešenje za sve filozofske i praktične probleme i kada su izgradili svoje kritičke Kročeovu najinformativniju biografiju preporučuje knjigu njegovog dugogodišnjeg pristupe Hegelovoj (Georg Wilhelm Friedrich Hegel, 1770–1831) filozofiji Duha (koji prijatelja Sesila Sprigea (Cecil Sprigge, 1896–1959) Benedetto Croce: Man and Thin- su se kasnije pokazali kao potpuno različiti). ker iz 1952. godine. Benedeto Kroče je počeo da radi na svojoj knjizi Estetica od 1898. godi- Benedeto Kroče je umro 20. novembra 1952. godine u Napulju, u kome je ne, koju je prvo predstavio u obliku predavanja na Academia Pontiniana, a zatim i proveo najveći deo svog života, za pisaćim stolom, na način koji je sam najavio odgo- varajući na pitanje čime se sada, u starosti, bavi: “Umirem radeći”. Lev kreft 1 Benedetto Croce, Memorie della mia vita, Istituto Italiano per gli Studi Storici, Napoli, 1966, str.13. 2 Benedetto Croce, Memorie della mia vita, str. 15. 5 Benedetto Croce, “Aesthetics”, Encyclopaedia Britannica, 14th Edition, vol. 7, New York – 3 Benedetto Croce, Memorie della mia vita, str. 17. London, (transl. by R. G. Collingwood, na italijanskom kao “L’Estetica in nuce”, Ultimi saggi, 4 Benedetto Croce, Memorie della mia vita, str. 21. Laterza, Bari 1935, str. 1–42).  filozofija kao otvorena sistematika duha njegovih mlađih kolega sistematičnu misao proglasili zastarelom, čak opasnom. Oni BeNedeto kroČe figure u pokretu su verovali da odlučno oružje protiv duhovnog totalitarizma moraju biti fragmentacija Etjen Surio 6 (Étienne Souriau, 1892–1979) kaže da posmatrajući prošlost i negativnost, a ne univerzalnost i totalitet. Kroče je, međutim, sve do smrti istraj- sistematičnije i sa širim pogledom na činjenice i procese, najčešće primećujemo da no razvijao svoj originalni filozofski program duha i njegove univerzalnosti. On je u su ljudi, događaji i ideje koje mi smatramo za najživlje i najznačajnije u jednom vre- manjoj ili većoj meri dotakao sve filozofske discipline i proizveo uticaj i na društvene menu (u njegovom slučaju to je bila 1913. godina), ljudima tog vremena mnogo manje i na humanističke nauke. Osim u filozofiji, njegovo uticajno prisustvo može se naći 68 vidljivi, a da su, suprotno našim očekivanjima, ljudi, događaji i ideje koji su iz naše u istoriji umetnosti, komparativnoj i svetskoj književnosti, teoriji umetnosti i knji- 69 perspektive već bili mrtvi, naprotiv, još uvek bili vrlo živi i u njihovom vremenu us- ževnoj kritici, istoriji i intelektualnoj istoriji, lingvistici i u mnogim drugim oblastima pešniji od onih koje mi smatramo najvitalnijim. ljudske misli, čak i u ekonomiji. Želeo je da bude vrsta renesansnog intelektualca, U odnosu na ovo gledište, Kroče je bio srećan čovek. Bio je u svom vre- sa univerzalnim zanimanjem za sve što pripada humanističkim naukama, pa tako menu slavan i priznat u Italiji i van zemlje kao intelektualac od integriteta i filozof njegov širi naučni prostor obuhvata sve studiae humanitatis. Filozofija je u njegove sistematičnog stava. Kao i svaka popularna javna i akademska ličnost, bio je u isto studije ušla kao rešenje i osnova za studije humanistike koje su sve bile povezane sa vreme hvaljen i napadan iz različitih pogrešnih razloga. S druge strane, posle njegove istorijom. Početkom devedesetih godina devetnaestog veka, 1893. godine, objavio smrti, Kročeova figura je gotovo nestala sa horizonta, tako da u intelektualnim i du- je studiju Istorija svedena pod opšti koncept umetnosti i “od tada, hteo ne hteo, više hovnim istorijama dvadesetog veka na njega često nailazimo kao na istorijski lik, koji nikada nije napustio svoje studije filozofije”7. Ideja o svođenju istorije kao narativa sa manje-više celokupnim svojim radom pripada prošlosti. na umetnost, koju je u ovom tekstu branio, kao koncept od opšte vrednosti bila je A ipak, kao filozofski prijatelji istorije ljudskog Duha, a ne poklonici ćudi kratkog veka. Ali je njegova potreba da se suprotstavlja pokušaju prirodnih nauka intelektualnih moda, možemo preokrenuti Surioovu tvrdnju. Benedeto Kroče se da istoriju uvedu u svoju šemu, da potvrdi teorijski karakter i ozbiljnost umetnosti, može predstaviti kao ličnost iz prošlosti, kao poslednji trag devetnaestog u dvade- koju je tada preovlađujući pozitivizam smatrao samo objektom uživanja i da porekne setom veku, pa čak i kao atavistički fenomen nostalgije za kasnom renesansom. Me- da je istoričnost posebna forma teorijskog duha različita od estetičke i forme inte- đutim, problemi sa kojima je morao da se suočava bili su problemi modernizma: kako lekta – sve ove crte koje su se pojavile u njegovom prvom filozofskom tekstu, osta- učiniti da ljudsko biće bude centar sopstvenog sveta, kako osigurati njegovu slobodu le su glavni pokretač njegovog rada. Tako je, kao Baumgarten (Alexander Gottlieb i dostojanstvo i kako aktuelne protivrečnosti i teškoće njegovog vremena podvrgnu- Baumgarten, 1714–1762) sa svojom estetikom kao nižom logikom znanja i logikom ti filozofskom sudu – uprkos skepticizmu koji je zbacio vladavinu prosvetiteljstva i kao njegovim gornjim delom, Kroče morao da ustanovi dve različite teorijske forme započeo traganje za iracionalnim nadama, uprkos pozitivizmu koji je porekao moguć- znanja, naime, conoscenca i scienca – znanje i nauku. Kroče je poštovao Baumgartena nost duhovne transcendencije i nade i uprkos već dosadnim metafizičkim formulama mnogo više od onih koji su u njemu videli samo nekoga ko je izumeo ime “estetika” koje su filozofiju pretvorile u laku metu pojednostavljene kritike. 1735. godine dok je inače teorijski nezanimljiv i predložio novo tumačenje Baum- Njegov stav, često elitistički, ponekad čak i aristokratski, mogao je da se gartena – “rileggendo”8 . Međutim, nije mogao da prihvati da estetika, koja se bavi ne dopadne našem demokratskom relativizmu. Njegova rešenja sa otvorenom, a ipak umetnošću i lepotom, može biti “niže znanje”. Kroče je bio suočen sa drugačijom jasnom porukom, mogla su da ne odgovaraju našoj postmodernoj naklonosti prema filozofskom situacijom od Baumgartena, koji je poetičko umetničko delo i umetnič- opskurnom. Ali ako njegovu filozofiju i estetiku posmatramo iz šire perspektive i ako ke sposobnosti morao da uvede u Lajbnic–Volfov (Gottfried Wilhelm von Leibniz, koNtr AdikCiJe ModerNiZM A koNtr AdikCiJe ModerNiZM A uzmemo u obzir njegovo početno mišljenje i ideju, on je i dalje veoma živ. A čini se da 1646–1716 – Christian von Wolff, 1679–1754) filozofski racionalizam tako da ne je to mišljenje, u njegovom slučaju, bilo u uviđanju opasnosti kojima su bili izloženi obori prvenstvo uma kao znanja o univerzalnom, nad znanjem o individualnom i kon- ideali humanizma i liberalizma još pre Prvog svetskog rata, opasnosti koje su za Kro- kretnom, koje pripada aisthesis-u. Za Kročea, znanje o univerzalnom je bilo u mnogo čea postale aktuelne sa pojavom totalitarnog fašizma u Italiji. On je bio intelektualac većoj meri institucionalizovano: moderna nauka sa svojom tvrdnjom da je svemoćna u stalnoj borbi, ali na drugačiji način od revolucionara koje je kritikovao, ili akademika i da jedina poseduje istinu podstakla je filozofski pozitivizam devetnaestog veka kao koje je prezirao: on se borio intelektom kao svojim jedinim oružjem, izbegavajući Bibliju nauke. Rezultat pozitivizma bila je negacija filozofije, koja otkad je nauka pre- prazne i beskrajno dosadne rasprave profesionalnih naučnika. uzela prvenstvo nad prirodom, društvom i ljudskim bićem kao mogućim objektima Benedeto Kroče je jedan od poslednjih sistemskih filozofa zapadne filozo- Lev kreft fije koji je svoj sveobuhvatni filozofski sistem izgradio u periodu u kome su neki od 7 Benedetto Croce, Memorie sulla mia vita, Instituto Italiano per gli Studi Storici, Napoli 1966, str. 16. 6 Étienne Souriau, “1913: La conjoncture”, L’Année 1913. Les formes aesthétiques de l’oeuvre 8 Benedetto Croce, “Rileggendo l’Aesthetica del Baumagarten”, La Critica vol. 31, no. 1, 1933, d’art à la veille de la première guerre mondiale, Klincksieck, Paris, 1971, str. 15. str. 1–20.  znanja, više ne može da pokaže nikakvo sigurno polje svoje kompetencije. Na kraju Kroče je odbacio svaku ideju o građenju bilo kakve hijerarhije ljudskih mogućnosti i BeNedeto kroČe figure u pokretu devetnaestog veka je izgledalo da nema drugog znanja osim onog koje je istraženo, sposobnosti i koliko god da se suprotstavljao Baumgartenu da je estetici dao poziciju razvijeno, objavljeno i pretvoreno u korisne izume – naučnog znanja. Stoga, kada nižeg dela logike, nije mogao da prihvati uzdizanje estetike i umetnosti, kao njenog znanje i nauku predstavlja kao dva odvojena koncepta, Kroče kritikuje ovo religiozno objekta, na pijedestal, jer je nije video kao nešto odvojeno i što se uzdiže iznad bilo uverenje da je nauka jedino epistemološki sigurno i praktično korisno područje ljud- kog ljudskog bića. skog stremljenja. Kako je Hegelov sistem dijalektike bio najtipičnija i najrazrađenija filozofija Ovo otvara bolje mogućnosti za filozofiju, ali Kročea okreće prema drugoj takvog zanosa, Kroče je načinio poentu odbacivanjem Hegelove ideje progresivne 70 71 filozofskoj tradiciji devetnaestog veka: metafizičkoj filozofiji. Ova nalepnica karakte- sinteze, koja ukida suprotstavljene entitete kao ishod njihovog razvoja u nepomir- riše nemačku filozofiju i estetiku od Kanta (Immanuel Kant, 1724–1804) pa nadalje ljive kontradikcije. Ovaj šematizam Duha koji napreduje, najčešće sažet u formulu – preko Šilera (Johann Christoph Friedrich von Schiller, 1759–1805), Šelinga (Frie- teza – antiteza – sinteza, gradi metafizičke apstrakcije. Kroče tvrdi da je dijalektič- drich Wilhelm Joseph von Schelling, 1775–1854), Solgera (Karl Wilhelm Ferdinand ko jedinstvo suprotnosti moguće samo ako, i kada, suprotstavljeni koncepti imaju Solger, 1780–1819), Hegela i naročito romantičarsku filozofiju koja je išla njihovim odvojenu i autonomnu egzistenciju koja nije sažeta u potčinjavajući totalitet. Ovo putem.9 Kako je Kročeova filozofija često označavana od strane kritičara kao metafi- je strategija koja je suštinski različita od svake negativne dijalektike koja potpuno zička, idealistička i (neo)romantičarska, vredno je istražiti šta je Kroče imao na umu zabranjuje formiranje totaliteta. Kročeova pozicija ima dve značajne posledice: nje- sa svojim anti-metafizičkim stavom. gov sistem Duha ne bi trebalo da postane ni na koji način sveobuhvatna sinteza Njegov filozofski sistem je sistem Duha, a takav je i sistem Hegela, koga ukinutih i sada beskorisnih delova potrebnih samo za penjanje na vrh sveta; i njegove je Kroče kritikovao već u Estetici iz 1902. godine i kome je posvetio dobro poznatu definicije specifičnih razlika između odgovarajućih ljudskih sposobnosti nikada ne bi studiju iz 1906. godine Šta je živo a šta mrtvo u Hegelovoj filozofiji. Kad se Benedeto trebalo da postanu toliko apstraktne da bi bilo koja veza između ovih različitih polja Kroče klasifikuje kao zastupnik metafizičke filozofije, to najčešće znači da je njegova ljudske aktivnosti bila potpuno nemoguća, ili dostižna samo mističnim sredstvima. filozofija samo još jedna filozofija Duha. Kad Kroče sam objavi da je protiv metafizi- Razum ne može biti nešto što nadilazi i ukida fantaziju, intuicija ne može biti nešto ke, nemačkog idealizma i romantičarske filozofije, očigledno je da on “metafizičko” što stavlja tačku na potrebu za praktičnim rešenjima i nagon da se izgradi čvrst etički mora uzimati u drugačijem smislu. temelj za ljudsko delovanje ne može zanemariti potrebu za preživljavanjem. Bilo koja Prvi nagoveštaj pravca njegove kritike metafizike je njegovo odbacivanje vrsta Hegelovog Aufhebung ne dolazi u obzir, jer Duh nije princip napredovanja prema hijerarhije različitih duhovnih potencijala ljudskog bića i svakog preterivanja u kva- uzvišenom nebeskom koje bi sve zemaljsko i obično ljudsko ostavilo za sobom. To lifikovanju kreativnih umetničkih i estetskih moći kao nečeg posebnog, jer bi im to je princip povezivanja svih mogućih sposobnosti u svakodnevnu ljudsku celinu i ako dalo mistični sjaj i odvojilo ih od običnog ljudskog bića. Nemački idealisti i kasnije negde postoji neka mogućnost slobode i progresa čovečanstva, ona se mora temeljiti romantičari su umetnost digli u nebesa i verovali da su joj dali za pravo, ali je rezultat i dokazati na ovoj zajedničkoj osnovi. Bilo koja vrsta apstraktne diferencijacije koja bi bio da se umetnost pojavila kao nešto bez važnosti što “non serviva piú a nulla”10. različite ljudske potencijale i kreativne snage postavila odvojeno, ili ih čak suprotsta- 9 Benedeto Kroče, “Estetika idealizma: Šiler – Šeling – Solger – Hegel”, iz Estetika kao nauka vila, ne dolazi u obzir, jer je Duh princip povezivanja i jedinstva, a ne nemački Aus- o izrazu i opšta lingvistika, Kosmos, Beograd, 1934, str. 371: “Poznata je činjenica da je Šeling differenzierung. Koncept kojim izvestan broj individualnih karakteristika podvodimo Kritiku moći suđenja držao za najvažniju od sve tri Kantove Kritike, i da je Hegel, kao i uopšte pod zajednički sadržalac samo je alat kojim neodređene beskonačnosti stavljamo u svi sledbenici metafizičkog idealizma, imao naročitu simpatiju za ovo delo. U spisu “Čista in- koNtr AdikCiJe ModerNiZM A koNtr AdikCiJe ModerNiZM A tuicija i lirski karakter umjetnosti” (1908) promenio je izraz “metafizička estetika” u “mistična zatvoren i određen okvir ljudskog razumevanja. Tako nam Kročeov filozofski sistem estetika”: “Postoji, na koncu, jedna estetika za koju sam drugom prilikom predložio naziv mi- Duha daje neke osnovne koncepte koji se zasnivaju na ideji neprevladivih razlika i stička, a koja, vukući korist iz ovih negativnih determinacija, definira umjetnost kao duhovnu mogu se pokazati šematski: formu koja nema praktički karakter, jer je teorijska i koja nema logički ili intelektualni karakter, jer je teorijska forma različita od teorijske forme znanosti ili filozofije, a više od obe.” Benedeto Kroče, “Čista intuicija i lirski karakter umjetnosti “, iz Književna kritika kao filozofija, Kultura, Beograd, 1969, str. 7. O metafizičkom kod Kročea i o kritici Kročeove filozofije kao metafizičke Teorijsko Praktično filozofije, videti: Paolo D’Angelo, “Metafisica o metodologia? Note sulla ricezione dell’estetica crociana in Italia”, iz Paolo Bonetti (ed.), Per conoscere Croce, Edizioni Scientifiche Italiane, estetika logika ekonomija etika Lev kreft Napoli, 1998, str. 137–152. 10 Benedeto Kroče, “Šopenhauer i Herbert”, iz Estetika kao nauka o izrazu i opšta lingvistika, Kosmos, Beograd, 1934, str. 400: “Romantičari i metafizički idealisti sveli su, ako ništa drugo, a ono bar učenja o lepom i o umetnosti u jedno, porušili mehaničku i retoričku koncepciju, Ono što odmah možemo da primetimo je deljiv broj ove strukture. U si- istakli, mada i u preteranoj formi, neke duboke karakterne crte umetničke aktivnosti.” stematičnim filozofijama naviknuti smo da otkrivamo šematizam trojnih struktura,  koji nam dopušta da od binarnih opozicija pređemo na sveobuhvatnu sintezu. Kroče koji je kraj svake filozofije. I tako, zabranjeno nam je da uđemo u ovu sobu, ali nam BeNedeto kroČe figure u pokretu je zadovoljan binarnom strukturom koja favorizuje duhovni koncept ljudskog bića i Kroče u isto vreme ipak daje privlačan, pa i umetnički razlog da to pokušamo: uspostavlja veze između strukturalnih delova. Razlika između teorijskog i praktičnog Samo pod jednim uslovom mogli bismo da imamo čistu intuiciju je nesavladiva, ali to ne znači da među njima ne postoje veze i komunikacija, naprotiv. o jednom fizičkom predmetu: to jest samo onda kad bi fizis ili Postoje dve različite forme teorije, estetička i logička, i dve različite fome prakse, vanjska priroda bili metafizička realnost, dakle jedna uistinu real- ekonomska i etička. Duhovna orijentacija Kročeovog sistema postaje vidljiva u nje- na realnost a ne konstrukcija ili apstrakcija intelekta.11 72 govoj tvrdnji da teorijsko može postojati bez praktičnog, ali da praktično ne može Ova misao je značajna jer pokazuje razliku između idealističkih i metafi- 73 postojati bez teorijskog. Njegova orijentacija prema konkretnosti živih ljudskih bića zičkih filozofija Duha i filozofije Benedeta Kročea. Njegova ideja spoljašnje prirode je očigledna u tvdnji da estetička teorija može postojati bez naučne teorije, dok je ima više zajedničkog sa postmodernom idejom realnosti kao duhovne reprezentacije obrnuto nemoguće; i da ekonomija može postojati, i da zaista postoji, nezavisno od i kulturalne konstrukcije, nego sa klasičnim filozofskim metafizikama gde Duh po- moralnosti i njenih sudova, dok moralnost ne može postojati bez ekonomske upotre- staje mistična sila nad svakim ljudskim dodirom i nastupom. Da bi izbegao klasičan bljivosti. Ovo je lekcija koju je poneo iz svoje kratke ali značajne privrženosti Marksu antagonistički binarni sistem metafizičkog idealizma versus pozitivističkog materi- i marksizmu: filozofski značaj ekonomije, koja je još jedna kritika metafizičkog zane- jalizma, Kroče je uveo modernistički binarni sistem naturalizma versus kulturalizma marivanja ljudskih potreba i put kojim se zadovoljavaju te potrebe. Ipak treba imati i definisao ljudsko biće kao kulturalni fenomen koji proizvodi slike, dok spoljašnja na umu da ovo ostaje sistem Duha i da se čak i ekonomiji prilazi iz aspekta duhovne priroda ostaje nedostupna njegovim mogućnostima da je dosegne i shvati. Sva logi- praktične ljudske strukture. ka naučnog znanja počinje slikama proizvedenim u ljudskoj fantaziji i te slike mogu Početna tačka Duha ostaje ljudski zdrav razum (comune coscienca umana, reprezentovati prirodno i spoljašnje, ali one nisu priroda i one su, naravno, deo naše comune buonsenso), čak i za filozofske istine, jer sve znanje mora započeti ovde, jer sopstvene duhovne aktivnosti. se sva aktivnost mora dokazati u ovom polju, gde nema kvalitativnih razlika između Ono što povezuje lanac umetnost – koncept – čin ekonomije – čin moral- različitih individualnih ljudskih bića i gde nema konačnih graničnih linija između razli- nosti, i u isto vreme im daje njihovu relativnu autonomiju, mora započeti od podele čitih duhovnih potencijala. Estetika je utisnuta i ovde i njena je primarna funkcija da između teorijskog i praktičnog duha. Kroče je u knjizi Filozofija praktičnog. Ekonomija uvede estetičko znanje utemeljeno na fantaziji, kao univerzalnoj sposobnosti svih i i etika pisao da u početku nije bilo ni Reči ni Dela. Postojalo je “Verbo dell’Atto” i svakoga, isprepletanoj sa intuicijom-ekspresijom, kao opštom osnovom jezika; zato “L’Atto del Verbo” (reč dela i delo reči).12 Drugačije rečeno, on bi voleo da u isto vreme se njegova “estetika” tako neobično zove “nauka ekspresije i opšte lingvistike”. ima modernističku diferencijaciju sa autonomijom različitih polja ljudske aktivnosti Šta je to što je metafizičko u Kročeovom sistemu, ako ga uopšte ima? To i pre-modernu autentičnost celine koja prekidu ili konačnom razgraničenju ne do- je sistem Duha koji ne dozvoljava fizičkom svetu da dobije status “realnosti”. Fizički pušta da bude ništa više od fikcionalne konvencije. Logici je, sa njenim konceptima, svet je ne-realan, jer u samom trenutku kada počnemo da ga tretiramo kao nešto potrebna estetička intuicija kao podloga, ali estetičkoj intuiciji logika nije potrebna; realno, mi smo u oblasti duhovnih reprezentacija. Nema prirode, ili bolje rečeno, kada etički čin zahteva ekonomski čin kao podlogu, ali to ne važi u obrnutom smeru. Ovo kažemo da priroda postoji, to znači da smo izrazili svoju intuiciju u formi duhovne estetici i ekonomiji daje više autonomije nego logici i etici, ali to isto znači da logi- reprezentacije. Za ljudska bića, samo oblast duhovnog, to jest oblast reprezentacija, ka i etika uključuju, prva estetiku, a druga ekonomiju, kao svoje materijale. Ovo je (re)prezentuje realnost. Kročeovo odbijanje i pozitivizma i metafizike i u isto vreme bio Kročeov cilj: međusobni odnosi bez prekida ili praznina koji bi kasnije morali da koNtr AdikCiJe ModerNiZM A koNtr AdikCiJe ModerNiZM A posebna početna pozicija estetike kao teorije zasnovane na čistoj intuiciji, je ono što se premošćuju metafizičkim ili mističkim sredstvima, ali isto tako i bez bilo kakvih je predstavilo otvorenu teoriju – ali ne samo u Kročeovom smislu novih invencija i stabilnih međusobnih odnosa koji bi izgradili hijerarhiju polja i disciplina. Ipak, veza reintegracija koje sprečavaju Duh da dostigne bilo koji hegelovski konačni apsolutni između teorijskog i praktičnog nije tamo gde bismo je očekivali prema šemi, to jest stadijum. Ova teorija ima skrivenu sobu u koju nam je zabranjeno da uđemo. Kroče u odnosu između logike i ekonomije kao kontakta na granici, ili između etike ili este- nam govori da je čista intuicija duhovno kretanje i da sve druge duhovne aktivnosti, tike kao kontakta preko granice. Ekonomija je materijal estetike, kaže Kroče, pošto teorijske ili praktične, imaju svoj koren samo u ovom devičanskom tlu intuicijske je estetika oslobađanje korisnog. Ovo bi takođe mogao da bude i ishod njegovog duhovnosti. Ali, da li je čista intuicija fizički prisutnog objekta kao dela spoljašnje suprotstavljanja marksizmu: ekonomija nije odlučujući faktor u životu Duha. Ona se prirode (“natura esterna”) isto tako moguća? U svom predavanju za Treći internacio- Lev kreft nalni kongres filozofije u Hajdelbergu 1908. godine L’intuizione pura e il carattero lirico 11 Benedeto Kroče, “Čista intuicija i lirski karakter umjetnosti “, iz Književna kritika kao filozo- dell’arte (Čista intuicija i lirski karakter umetnosti), u skladu sa premisama sopstvenog fija, Kultura, Beograd, 1969, str. 28–29. filozofskog sistema, Kroče priznaje da je to nemoguće i da bi nas odvelo u dualizam, 12 Benedetto Croce, Filosofia della pratica. Economia ed Etica, Laterza, Bari, 1950, str. 194–195.  mora pročistiti i osloboditi uz pomoć estetike. U Hegelovom sistemu, estetika je prvi je on prilazio Hegelu, pitanjem šta je živo a šta mrtvo i to je već učinjeno. S druge BeNedeto kroČe figure u pokretu korak Duha prema savršenstvu, još uvek opterećena čulnim i materijalnim, koje mora strane, mogli bismo da sledimo njegove periode inovacije i reintegracije do posled- da prevaziđe i napusti da bi se pomirila sa sobom. U Kročeovoj filozofiji, estetika iz- njeg stadijuma, zaključivši sa otvaranjem ovog stadijuma prema novim događajima među ostalog služi kao pročišćujuća kupka za naturalizam ekonomije. Iako ovo zvuči i tumačenjima. Prvi pristup tretira teoriju kao nešto mrtvo čak i kada se pronađu malo apstraktno, moramo da dodamo da je njegova namera i svrha bila da kultiviše korisni rezervni delovi za transplantaciju; drugi je način njegovih studenata i sled- i prosveti, u ime slobode čovečanstva. Kroče je danas, možda, poznat specijalistima benika koji više nisu tu, ali ih je za njegovog života bilo mnogo. Čini se da je Kroče, zbog svoje filozofije, estetike, lingvistike, istorije umetnosti, književne kritike, teorije očigledno odbijajući da bude tretiran kao mrtav pas (što je Hegelov izraz!), sumnjao 74 75 istorije... ali je za života, a naročito u vremenu njegovog suprotstavljanja fašizmu i da bi teorijski sledbenici bili korisni. Tvrdio je da vraćanje prošlosti nije moguće, jer se posle toga, bio čuven po svom zalaganju za liberalizam. Ovaj liberalizam nije nešto moramo baviti problemima naše sadašnjosti i da se oni moraju i rešavati sredstvima što je izraslo odvojeno od njegove filozofije. To je središnja i žižna tačka njegovog sadašnjosti. Istina je da je tokom istorije filozofije bilo poziva na povratak prošlosti, sistema mišljenja. Samo iz te tačke možemo da razumemo da uprkos uobičajenom kao što su parole “Povratak Hegelu” ili “Povratak Kantu”. Ali je Kroče smatrao da metodu istorije filozofije koji filozofe postavlja u niz, tako da bi kasniji rešavao pro- proučavanje istorije i ideja prošlosti može biti korisno samo kao uvodna fenomeno- tivrečnosti prethodnog, istorija filozofije ne funkcioniše tako. Istina je da je Kro- logija progresivnih teorijskih integracija.15 Mogli bismo da kažemo da njegova ideja če bio sledbenik i kritičar Đanbatiste Vika (Giovanni Battista /Giambattista/ Vico, istorije nije nemačka, kao težak teret mrtvih u odnosu na žive, nego italijanska, gde 1668–1774), Georga Vilhelma Fridriha Hegela, Karla Marksa, De Sanktisa i mnogih se živi (kao što je on živeo u Napulju) sa prošlošću koja je prisutna svugde oko vas i drugih. Ali je njegova filozofija bila filozofija života i kada je rekao da u svakom peri- tako integrisana u sadašnjost. odu filozofija mora da razreši ono što je njen deo koji joj kao izazov nameće istorija, Njegovi planovi za budući rad koje je uneo kao dodatak za svoj curriculum bio je veoma ozbiljan. U ime slobode i emancipacije, pokušao je da poveže sve ljudske vitae dokazuju da se njegov rad od 1898. godine do njegove smrti zaista nastavio, sposobnosti, i da, imajući na umu taj cilj, pronađe duhovno rešenje sa teorijskim i tokom više od pedeset godina, na način koji nije promenio njegov osnovni nacrt i praktičnim posledicama za probleme njegovog doba: položaj radničke klase i klasnu njegovu ambicioznu sistematičnu orijentaciju. Posle pojave Estetike 1902. godine, borbu, naučni pozitivizam i njegovu negaciju flozofije, tadašnju zaostalost njegove verovao je da je ušao u fazu naučne i filozofske zrelosti. Njegove ambicije su ležale rodne zemlje i njenu herojsku prošlost, mimetički nesporazum umetničkog stvara- u filozofiji i istoriji i njegova filozofska ideja je bila “da ukažem na kraj celokupnog laštva, fašistički pokret povezan sa umetničkim futurizmom i filozofijom njegovog sistema Filozofije duha ili radije, čitave filozofije, koja je, sledeći moj ugao gleda- prijatelja Đovanija Đentilea, Prvi i Drugi svetski rat... Želeo je ne samo da razume sve nja, kao filozofija duha iscrpljena.”16 Tako je, posle Estetike, trebalo da uslede još 4 toma: Logica, o scienza del Concetto…Economica, o scienza della Volontà…Etica, o ovo i mnoga druga intelektualna obeležja i šokantne događaje njegovog vremena, scienza della Libertà…Filosofia generale.17 U isto vreme, želeo je da završi svoje drugo nego i da oblikuje duhovne okvire za delovanje u ime slobode. I zato je bio toliko veliko delo – istoriju Italije i započne osnivanje žurnala za javnu kritiku i intelektualan vezan za svoj originalni sistem-program. angažman. Isto tako je izrazio svoje političke ambicije vezane za liberalnu i radikalnu Poznavaoci celokupnog opusa njegovog dela raspravljali su o jedinstvu ili politiku. Čitajući je sto godina kasnije, a pola veka posle njegove smrti, ne možemo razlikama u njegovom razvoju još za njegovog života, otkrivajući tri ili čak četiri faze a da se ne divimo doslednosti kojom je ispunjavao svoje planove tokom celog života njegovog opusa i stadijuma njegove estetike.13 Kročeu, koji je bio dobro poznat po posle toga. svom pragmatičnom pristupu Hegelu iz Šta je živo a šta mrtvo u Hegelovoj filozofiji Uprkos svim fazama u njegovom razvoju, zadivljujuće je kako se precizno koNtr AdikCiJe ModerNiZM A koNtr AdikCiJe ModerNiZM A iz 1906. godine, nije se dopadao način na koji su se njegovi studenti i sledbenici od- držao svojih sistematskih planova i programa. Posle Estetike 1902. godine, objavio nosili prema njegovom delu. On je insistirao na neprekidnom progresu i reintegraciji novih i dubljih uvida u njegovo mišljenje “koje bi bilo nemoguće podeliti na sektore, na prvu, drugu i treću Estetiku.”14 Kročeova filozofija se može proučavati onako kako 15 Benedeto Kroče, “Čista intuicija i lirski karakter umjetnosti “, iz Književna kritika kao filozo- fija, Kultura, Beograd, 1969, str. 11–12: “A iz ove nužne povezanosti i progresivnog reda onih raznih izreka koje smo izložili potječe i zaključak, odnosno savjet i preporuka da se treba ‘vra- 13 Giovanni Gullace, “Translator’s Preface”, iz Benedetto Croce’s Poetry and Literature. An titi’, kako se obično kaže, ovom ili onom misliocu. Dakako, takvi su ‘povraci’, uzeti doslovno, Introduction to Its Criticism and History, Southern Illinois University Press, Carbondale and nemoguće, a pomalo i smiješni, kao što su smiješni svi nemogući pokušaji. Nema povratka na Edwardsville, 1981, str. xiii; o četiri faze Kročeove estetike se raspravlja i u tekstu o Benedetu prošlost, upravo zato što je prošlost, i nikome nije dano da se oslobodi problema koje mu na- Lev kreft Kročeu H. S. Harisa (Henry Silton Harris, 1926–) u The Encyclopedia of Philosophy Vol. 2, meću sadašnjica i koje svim sredstvima sadašnjice (a ova uključuje u sebi i sredstva prošlosti) Collier – Macmillan, London, 1967, str. 263–267. mora da riješi.” 14 Giovanni Gullace, “Translator’s Preface”, iz Benedetto Croce’s Poetry and Literature. An 16 Benedetto Croce, Memorie della mia vita, Instituto Italiano per gli Studi Storici, Napoli, Introduction to Its Criticism and History, Southern Illinois University Press, Carbondale and 1966, str. 26. Edwardsville, 1981, str. xiv. 17 Benedetto Croce, Memorie della mia vita, str. 26.  je Filozofiju iskustva (Filosofia della pratica) (ekonomija i etika) i Logika kao nauka o kako je u prvom koraku bila povezana sa umetnošću, kasnije je povezana sa filozofi- BeNedeto kroČe figure u pokretu čistom mišljneju (La logica come scienza del concetto puro) 1909. godine i Teorija i jom. Filozofija je “metodološki momenat istorije” (“un momento metodologico della istorija istoriografije (Teoria e storia della storiografia) 1917. godine.18 “Čist koncept” storia”).20 Iskustva totalitarizma i rata samo su osnažila njegove ideje, koje filozofiju njegove logike je ekspresija i zato logika ne može početi bez estetike; ali koncept je proglašavaju za apsolutni istoricizam.21 Sva istorija je savremena istorija, jer ispu- i nešto univerzalno i konkretno. Univerzalnost razlikuje čist koncept od samo em- njava sadašnju potrebu. Istorija je politička etika, kao sukob različitih individualnih pirijskog određivanja činjenica, a konkretnost ga razlikuje od metafizičkih apstrakci- ideala i ova liberalna ideja istorije je i jedina moguća podloga ljudske slobode. Posle 76 ja. Ovde je Kroče sistematično objasnio svoju ideju dijalektike, tvrdeći da jedinstvo više od šezdeset godina studija, Kroče nije prestao da razvija svoje ideje o proble- 77 različitosti nije suprotstavljanje suprotnosti koje onda treba da nestanu u sveobu- mima vezanim za njegovu epohu i njenim često ne vrlo prijatnim ili optimističnim hvatnoj sintezi. Umesto neprijateljskog odnosa između suprotnosti, imamo odnos promenama i nije prestajao da naglašava svoje osnovne ideje: sistematiku ljudskog sa Drugim – “altro”, koji izgrađuje moguće jedinstvo, ali ne napušta konkretnu egzi- duha koja gradi razumevanje i znanje, ali ne i završene sisteme; istoričnost ljudske stenciju razlika, ili osnovnu situaciju drugosti koja sprečava svaku konačnu i totalnu egzistencije u savremenosti koja uključuje prošlost, sadašnjost i (u njenoj nadi za uzurpaciju Drugog. blagostanjem i slobodom) budućnost; slobodu koja se mora povezati sa individual- Koliko je estetika ulazak u njegovu filozofiju, toliko je teorija istorije is- nošću, sa Drugim kao suparničkim ali ne i suprotnim i politiku kao jedinstvo korisnih hod i ujedinjujući princip i isto tako razlog za njegovu odluku da studira filozofiju.19 aktivnosti izvedenih za blagostanje Države koja (kao ni čitava ekonomija uostalom) Njegova originalna i radikalna ideja koja postavlja istoriju na isti nivo sa umetnošću, nije ni moralna ni nemoralna. jer su umetnost i istorija znanje o individualnom i partikularnom, koje dele jezik na- Kada je Kroče zaključio nazivajući svoju filozofiju apsolutnim istoriciz- racije, bila je kratkog veka. Ali Kročeova pobuda izražena u njegovoj prvoj filozofskoj mom, drugi su to shvatili kao uvođenje apsolutnog liberalizma u filozofiju zbog nje- ekspresiji da se bori protiv pokušaja prirodnih nauka da istoriju podvedu pod svoju gove pozicije protiv fašizma. Uprkos otvorenosti njegovih koncepata prema novim šemu, njegova ambicija da potvrdi teorijski karakter i ozbiljnost umetnosti protiv istorijskim situacijama, njegovom filozofskom liberalizmu odgovara nalepnica “ap- pozitivističkog stava prema umetnosti kao čistog zadovoljstva i njegova upornost solutnog” zbog suštinske razlike u odnosu na uobičajene pozitivističke, pragmatičke da poriče da je istoričnost posebna forma teorijskog duha odvojena od intuitivnog i ili relativističke osnove liberalizma u mnogim drugim slučajevima liberalne teorije i konceptualnog, ostale su glavni pokretači njegovog rada. U Logici iz 1909. godine, filozofije devetnaestog i dvadesetog veka. koju je takođe prvi put predavao na Academia Pontaniana od 1904. do 1905. go- dine, poistovetio je istorijsko znanje sa konceptualnim i tako otvorio vrata identič- nosti između istorije i filozofije, koje obe streme univerzalnom. Ovo je bilo moguće estetika intuicije samo zato što je Kroče porekao univerzalnost prirodnim naukama, koje uopšte ne mogu doći do univerzalnosti. Njegova teorija istorije iz 1917. godine pojačava i ra- Od njenog početka sa Baumgartenom 1735. godine i posle Kantovih kla- zliku između istorije i prirodnih nauka i vezu između istorije i filozofije. Istorija je sičnih osnova za estetiku, ova disciplina je održavala nesaglasje između filozofije uvek savremena istorija, jer istoričar dokumentima iz prošlosti daje aktuelnost kroz umetnosti i lepote i teorije percepcije, osećaja i čulnosti. Kročeova re-aktuelizacija svoj duhovni interes da dostigne univerzalno i to univerzalno ne znači da univerzalna Đanbatiste Vika, sa njegovim principom fantazije koju razlikuje od racionalne reflek- istorija nekada može postati beskonačni totalitet. Ona je uvek konkretni i individu- sije, utrla je put estetici. Ona je ovde u isto vreme teorija ljudskog znanja o individui i koNtr AdikCiJe ModerNiZM A koNtr AdikCiJe ModerNiZM A alni koncept, a koncept (kao što znamo iz njegove “Logike”) nije univerzalna ideja, filozofija umetničkog stvaranja, ali ne uključuje nijednu teoriju percepcije, čulnosti ili nego konstrukcija ljudskog duha uvek spremna za obnovu, jer nikada ne može dostići prisustva tela i potrebe ljudskog bića. Kroče je predstavio svoje Fundamentalne teze stadijum konačnog i savršenog rezultata. Kroče kritikuje metafizičku ideju istorije, Estetike kao nauke o izrazu i opšte lingvistike (Tesi fondamentali di un’Estetica come sci- naravno, ali je njegova kritika sada usmerena prema celokupnoj metodologiji istorije enza dell’espressione e linguistica generale) na Academia Pontaniana u Napulju 1900. kao nauke o činjenicama i njihovom objektivnom tumačenju. Kada je sedamdesetih godine i dodao im svoju studiju o Đanbatisti Viku 1901. godine u časopisu Flegrea istorija ponovo proglašena za vrstu narativa, značaj Kročeovih ideja je postao očigle- (“Đambatista Viko, izumitelj estetike kao nauke”). U svom predgovoru za Estetiku dan. On se oslobodio istorije kao nauke koju strukturiše empirizam prirodnih nauka i iz 1902. godine, tekstu koji se razvio iz njegovih Tesi fondamentali, objasnio je zašto Lev kreft 18 Ovaj rad je prvi put objavljen na nemačkom jeziku kao Zur Theorie und Geschichte der Hi- 20 Benedetto Croce, Teoria e storia della storiografia, Laterza, Bari, 1917, str. 136. storiographie (Tübingen, 1915). 21 Benedetto Croce, “Il concetto della filosofia come storicismo assoluto”, iz Il carattere della 19 Benedetto Croce, Memorie della mia vita, Instituto Italiano per gli Studi Storici, Napoli, filosofia moderna, Laterza, Bari, 1941; videti i Filosofia e storiografia, Laterza, Bari, 1949. i 1966, str. 15–16. Storiografia e idealità morale, Laterza, Bari, 1950.  svaka sistematika u njegovoj filozofiji mora započeti fenomenom estetike. Kao kod Oni koji veruju da je sve naše znanje oblikovano prethodno postojećim BeNedeto kroČe figure u pokretu Hegela, filozofija je celina kojoj se može prići preko bilo kojeg od njenih delova: idejama vremena i prostora greše: vreme i prostor su kompleksne intelektualne kon- Filosofija je jedinstvena, tako da kada se govori o estetici, o logici strukcije koje se pojavljuju tek kasnije u razvoju naših duhovnih potencijala. Intuicije, ili o etici, raspravlja se o celokupnoj filosofiji, jer se samo zbog ako nisu metafizičke, nisu ni čulne. Ova ni–niti struktura Kročeove argumentacije pedagoških praktičnih razloga izvestan deo ovog nedeljivog je- protiv metafizičke i pozitivističke, ili idealističke i materijalističke filozofije, nepre- dinstva pokatkada detaljnije može da osvetli. 22 kidno se ponavlja, jer je sistematičko jedinstvo njegove filozofije potpuno zavisno 78 Među svim duhovnim aktivnostima fantazija je, sa svojom duhovnom ak- od ove vrste konceptualnog zaokreta. Da bi izbegao hegelovske trijade, on razli- 79 tivnošću reprezentovanja, početak i rođenje ljudskog duha. Ne kao filozofija umet- ke mora da održava živim uprkos sintezama kao njihovim ishodima; da bi izbegao nosti, nego kao univerzalna sposobnost ljudske duhovnosti, estetika je “aureatska nepremostivi dualizam i binarizam, on mora da uvede primordijalno jedinstvo svih forma duha” (“la forma aureale dello spirito”).23 Ovo je prva domovina duha i on se razlika. Estetika je kamen temeljac ove operacije, pošto je ona pozicija duha koji se uvek mora vraćati fantaziji kao svom izvoru. Da li bi ovo bila vrsta povratka mitskim ne može svesti na bilo koju drugu poziciju i pošto je ona prvo i originalno stanje duha počecima, kao kod Šelinga? Ako je tako, intuicija bi zaista postala nešto iracional- koje nema ništa drugo od duhovnog karaktera koje bi mu prethodilo. Nema Prirode, no, mistično i čak anti-racionalno, ali to nije ono što je Kroče imao u vidu. Duhovna kaže Kroče, jer (kao i u slučaju vremena i prostora) čak ni Priroda ne može biti ništa kvintesencija i u isto vreme prvobitna domovina duha je – jezik (“il linguagio”). Ovo drugo osim duhovne konstrukcije. U početku je moralo postojati prvobitno jedinstvo estetiku pretvara u disciplinu fantazije, jezika i umetnosti, koje se sve zasnivaju na materije i duha – koje je bilo duhovne prirode, jer smo mi, kao ljudska bića, duhovna razlici između estetike i logike kao dva dela teorijskog duha. Umetnost je samo jedan bića. Ovo ne znači da nismo materijalna bića, ili da je svet nešto nematerijalno. Ali to deo onoga čime se estetika bavi i ne razlikuje se od drugih delova na bilo koji kva- znači da, koliko god da smo svesni sebe i sveta, ova operacija svesnosti ili prvobitnog litativni način; ona predstavlja samo izvesnu koncentraciju estetskog kvantiteta, tj. znanja o nama samima i o drugom mora biti duhovna aktivnost; materija je nešto radove fantazije. pasivno i ne-produktivno i to je ono što smo kao samo materijalna bića – pasivni i Kroče je čitav korpus svoje estetike predstavio sa dve forme znanja: ne-produktivni. Mi proizvodimo naš svet svojim duhovnim sposobnostima koje za- Dve su forme ljudskog saznanja: jedna je intuitivna, druga logička: htevaju prvobitno jedinstvo materije i forme: do saznanja se dolazi, naime, ili putem fantazije ili putem intelek- Ono što razlikuje naše intuicije jednu od druge jeste materija, ta; i to do saznanja individualnoga ili do saznanja univerzalnoga, jeste sadržaj; forma je konstantna; ona je duhovna aktivnost, dok do saznanja pojedinačnih činjenica ili njihovih odnosa. Jednom je materija promenljiva, i bez nje duhovna aktivnost ne bi nikada mogla da se oslobodi svoje apstrakcije, da postane konkretna i rečju, saznanjem se u nama stvaraju ili slike ili pojmovi. 24 realna, da iz nje bude ovaj ili onaj duhovni sadržaj, ova ili ona Ovde se on opredeljuje protiv filozofske tradicije u korist zdravog razuma, određena intuicija. 26 kao što je nastavio da čini mnogo puta posle toga: filozofija je predrasudna u korist Danas bismo umesto “intuicije” upotrebili pojam “reprezentacije” i Bene- intelektualnog i logičnog, dok zdrav razum vrlo dobro zna da je intuicija nezavisna od deto Kroče već koristi oba: intelekta i da je izvor sveg znanja. Prvih nekoliko rečenica Estetike su srodnije Baum- Svaka prava intuicija ili predstava jeste u isti mah i ekspresija.27 gartenovoj i Kantovoj estetici i suprotne tradiciji filozofije umetnosti iz devetnaestog Ljudski duh je uvek aktivan i intuicije nikada nisu samo vrsta otisaka koje veka. Intuicija nije intelektualna, ali u isto vreme nije ni perceptualna, ili ne samo koNtr AdikCiJe ModerNiZM A koNtr AdikCiJe ModerNiZM A pravi spoljašni svet ili naša fizička egzistencija. Kao aktivne, one su ekpresije i nije [perceptualna], jer naše intuicije nisu samo o realnosti. Razlika između realnosti i moguće napraviti nikakvu razliku između intuicija i ekspresija – one su jedno. Ovo fikcije je kasnijeg porekla i ne možemo je naći u prvobitnoj situaciji duha: jedinstvo je kamen temeljac celokupnog korpusa Kročeove filozofije i bez njega bi se Intuicija ujedinjuje bez ikakvog diferenciranja predstavu realnog i njegova sistematika raspala na dve binarne konstrukcije koje bi zahtevale posebno jedinstvenu sliku mogućeg.25 premošćivanje i vezivanje. Pomoću herbartovskog tumačenja Kanta, Kroče je sa- krio čuveni kantovski jaz između prirode i kulture, između slobode i potrebe, u ovoj 22 Benedeto Kroče, Estetika kao nauka o izrazu i opšta lingvistika, Kosmos, Beograd, 1934, formuli pre-determinisanog jedinstva. Ovde nam nije dozvoljeno da nastavimo sa str. 55. diferencijacijom i kritikom, jer ako to učinimo, rizikujemo ulazak u nerešivu raspravu Lev kreft 23 Vittorio Mathieu, “Benedetto Croce”, Enciclopedia filosofica, vol. 1, Instituto per la collabo- razione culturale, Venezia – Roma, 1956, str. 1358. između metafizike i pozitivizma, idealizma i materijalizma. 24 Benedeto Kroče, “Intuicija i ekspresija”, iz Estetika kao nauka o izrazu i opšta lingvistika, Kosmos, Beograd, 1934, str. 65. 26 Benedeto Kroče, “Intuicija i ekspresija”, str. 70. 25 Benedeto Kroče, “Intuicija i ekspresija”, str. 68. 27 Benedeto Kroče, “Intuicija i ekspresija”, str. 72.  Samo posle svih ovih uvodnih objašnjenja o karakteru ljudskog duha i te- “nadčoveku” ili “Übermensch”30, ovde nalazimo sva vrata otvorena kasnijoj umet- BeNedeto kroČe figure u pokretu meljne razlike između njegove dve teorijske forme, estetičke i logičke, Kroče nastav- ničkoj i političkoj tvrdnji da su sva ljudska bića umetnici, “jedni – pesnici manji; drugi lja sa ulogom intuicije–ekspresije u umetnosti. Mnogi filozofi su pokušali da pronađu – pesnici veliki”31. Isto važi za sposobnost estetskog suda, ili ukusa: poseban kvalitet umetničke intuicije i niko od njih nije uspeo. Kroče smatra da nisu Aktivnost koja sudi zove se ukus, aktivnost koja produkuje geni- uspeli zato što ga nema. U periodu modernizma i pred nastupom istorijske avangar- je. Ukus i genije, dakle, u suštini su identični.32 de, Benedeto Kroče ustaje protiv esteticizma i teorija umetničke čistote i stoga u isto Njegova druga meta je teorija mimezisa, bilo podražavanja bilo ogledanja 80 vreme i protiv tada preovlađujućih ideja autonomije umetnosti. Ne postoji posebna i njegovo insistiranje na duhovnom procesu stvaranja kao nečeg zaista ličnog i indi- 81 anatomija za manje, i posebna za veće organizme, tako da ne može postojati ni po- vidualnog, koje dovodi do umetničkog dela. Čista mimetička kopija je nešto hladno sebna estetika za “niže” i posebna za “više” intuicije. što ne hrani naše intuicije. To je ono što nije u redu sa fotografijom. Fotografija je Mi moramo da se čvrsto držimo ove identičnosti, jer baš ta okol- umetnost samo onoliko koliko fotograf uspe da uplete svoju intuiciju u ishod, ali to nost što se htelo da se umetnost odvoji od opšteg duhovnog još uvek nije potpuno umetnički pošto se “u njoj prirodni elemenat ne da izbrisati života, što se na nju gledalo kao na neko više aristokratsko za- ili podrediti”33. Problem tehnoloških medija je što su upravo to: pasivni posrednici nimanje, i pridavala joj se neka naročito duhovna funkcija, bila je koji mogu da proizvedu slike kao mimetičke kopije hemijskim ili sličnim prirodnim glavni uzrok što estetika, nauka o umetnosti, nije mogla da shva- procesima, ali ne mogu da proizvedu slike. Za sliku je neophodno uključivanje ljudske ti njezinu prirodu i dopre do pravog njezinog korena u ljudskom fantazije. Kroče nije samo insistirao na čistoj kreativnosti koja ne može da dozvoli da duhu. Kao što se niko ne čudi što fiziologija uči da je svaka ćelija umetnost bude samo tehničko sredstvo “ogledanja”. On ovde, kao i na drugim me- jedan organizam, i svaki organizam jedna ćelija ili sinteza tih ćeli- stima u svojim filozofskim radovima, insistira na ljudskoj subjektivnosti, na ljudskoj ja, kao što nikoga ne iznenađuje što se u velikoj brdskoj litici na- aktivnoj sposobnosti da savlada prirodu, koja je pasivna sila, svojim duhom, koji je laze isti hemiski elementi kao u jednom kamenčiću, i kao što ne aktivna sila. On se vratio osnovnom repertoaru evropske duhovne tradicije: materija postoji jedna fiziologija za male i jedna za velike životinje, ili jedna i forma, priroda i duh su uključeni u patrijarhalni muško–ženski odnos i njegovo hemija za sitno kamenje i jedna za visoka brda, tako ne postoji ni opiranje pokoravanju koje je dobro za umetnost u njenom odnosu prema nauci, i za jedna nauka za male a druga za velike intuicije, nego postoji jedna ekonomiju u njenom odnosu prema etici, ne daje autonomiju ni materiji ni prirodi. Za i jedina estetika, kao nauka o intuitivnom ili izražajnom saznanju nas ne postoji ništa drugo osim duhovne manifestacije, i priroda ili materija ne mogu u kome se sadrži estetski ili umetnički fenomen. I ta Estetika je imati nikakvu sopstvenu nezavisnu egzistenciju – barem ne iz ljudske perspektive. potpuno analogna sa Logikom, koja obuhvata formaciju najsitni- Ovo je kvintesencija Kročeovog idealizma: idealizacija ljudske duhovne aktivnosti od jeg i najobičnijeg pojma kao i konstrukciju najsloženijeg naučnog samog početka u estetici. Stoga, koliko god da je protiv umetničke čistote ako ona znači aristokratiju ukusa, on hedonističke, utilitarne ili naturalističke pristupe umet- i filozofskog sistema, i to kao pojave jedne isti prirode.28 nosti vidi kao potpuno pogrešne. Sve je tu, u umetničkom delu: zadovoljstvo, upo- Ovde se nalazi veza između Kročeove filozofske sistematike koja ne do- treba, fizika; ali je umetničko i dalje nešto kvalitativno različito. Njegovo isključivanje zvoljava bilo kakve razlike koje se ne mogu prevazići (što ga, usput rečeno, čini mno- “lepe prirode” bi moglo da bude još radikalnije nego Hegelovo,34 pošto ono što on go više dužnikom Lajbnica i Baumgartena nego što se obično tvrdi) i njegovog libe- ima na umu nije samo isključivanje lepe prirode: bilo da je lepo ili ne, mi ne možemo ralizma koji ne dozvoljava nikakve kvalitativne razlike između ljudskih bića. Njegova iskusiti ništa prirodno a da ga aktivno ne preobrazimo u nešto duhovno. koNtr AdikCiJe ModerNiZM A koNtr AdikCiJe ModerNiZM A averzija prema aristokratskoj estetici koja je čista metafizika umetnosti je istog po- Podnaslov Estetike – “Istorija književnosti i istorija umetnosti”, nagove- rekla kao i njegovo neslaganje sa romantičarskim konceptom genija. štava da je Kroče istoriju estetičkih doktrina uključio u svoju sistematičnu reprezen- I u određivanju značaja reči genije ili umentički genije, nasuprot ne-geniju i običnom čoveku, možemo da dopustimo samo jednu 30 Nije slučajno da je Kroče koristio izraz “superuomo” (Benedeto Kroče, “Intuicija i umet- kvantitativnu razliku. 29 nost”, str. 80), kao aluziju na Ničea kojeg je predstavio u svojoj istoriji estetike kao poslednjeg Umesto da kažemo se pesnik rađa (poeta nascitur), bolje je da kažemo da romantičarskog pesnika u filozofiji. je osoba rođena kao pesnik (homo nascitur poeta). Nasuprot ideji o umetniku kao 31 Benedeto Kroče, “Intuicija i umetnost”, str. 80. 32 Benedeto Kroče, “Intuicija i umetnost”, str. 199. Lev kreft 33 Benedeto Kroče, “Intuicija i umetnost”, str. 83. 34 “Međutim, najjasnije i najodlučnije negiranje prirodno lepog iz ugla estetike nalazimo kod 28 Benedeto Kroče, “Intuicija i umetnost”, iz Estetika kao nauka o izrazu i opšta lingvistika, Benedeta Kročea za kojeg je negiranje postojanja prirodno lepog predstavljalo oslobađanje od Kosmos, Beograd, 1934, str. 79–80. velike greške.” Paolo D’Angelo, Estetica della natura. Bellezza naturale, paesaggio, arte ambi- 29 Benedeto Kroče, “Intuicija i umetnost”, str. 80. entale, Laterza, Bari, 2001, str. 47.  taciju, i to ne kao dodatak, nego kao neophodan deo teorije. Ovde on već praktikuje pedagogija itd.). Ovde, umetnost ima zajednički sadržalac u nečemu praktičnom ili u BeNedeto kroČe figure u pokretu zamisao savremenosti istorije, jer ova istorija nije priča o estetičkim idejama prošlo- nečemu što je od praktične koristi. Treća je intelektualistička estetika koja identifikuje sti. To je priča o idejama Benedeta Kročea o istoriji estetike, sa hegelovskom crtom lepotu i intelektualnu istinu. Ona definiše umetnost kao neku vrstu istine u popular- koja sve filozofe i mislioce iz prošlosti pretvara u Kročeove prethodnike i njihove noj pre-logičnoj formi polu–nauke i polu–filozofije. Nju u umetnosti zanima ono što ideje objašnjava kao još–uvek–ne–Kročeove ideje. Ali ono što ovde ne možemo naći se može shvatiti u formi koncepata. Agnostička estetika je prvi stepen u prepoznava- je hegelovski progresivizam, koji prošlost postavlja kao uredan progresivni razvoj nju nezavisnog principa umetnosti, ali ga ova vrsta teorije ne može formulisati ni na orijentisan prema sigurnom i konačnom kraju, jer je za Kročea istorija uvek otvorena koji pozitivan način. Negativne deskripcije na način ni–niti prate jedna drugu i nikada 82 83 i nerešena. ne dostižu tačku određenog odgovora. Poslednja, mistička estetika tretira umetnost Svakoj konfiguraciji ljudske istorije kao konstruktivni kriterijum kao nezavisnu duhovnu formu koja ima teorijski ali ne i naučni ili intelektualni karak- služi pojam napretka. Ali, pod tim ne treba razumeti fantastič- ter i koja je viša istina u poređenju sa naukom ili filozofijom.39 ki i metafizički zakon progresa, koji ljudske generacije izvesnom Kroče je predložio filozofima da započnu sa najvišom formom, to jest sa neodoljivom snagom vodi nekim određenim putevima, po nekom romantičarskom varijantom mističke estetike, da poreknu njeno hijerarhijsko pozi- providencijalnom planu, koji mi docnije možemo da saznamo i u vanje na prvenstvo umetničke istine i da prihvate njegovu ideju čiste intuicije i lirizma njegovoj logici da razumemo.35 kao objašnjenje za nezavisno utemeljenje koncepta umetnosti, koje u isto vreme po- Ova kombinacija ne-progresivizma i savremenosti istorije dovela je do tvrđuje njenu autonomiju i njene veze sa ostalim duhovnim sposobnostima čovečan- onoga što je njegov prijatelj u šali nazvao “grobljem”36 . Ne moramo da ga posetimo, stva, teorijskim (logičkim) i praktičnim. jer je on kasnije dodao sistematični pristup istoriji estetike. U svom predavanju za Posle Estetike iz 1902. godine, Kroče se, kako je sam rekao, pridržavao Treći internacionalni kongres filozofije u Hajdelbergu L’intuizione pura e il carattero originalne podloge svojih ideja, ali je razvio i neke nove a da nije promenio suštinu. U lirico dell’arte (Čista intuicija i lirski karakter umetnosti, 1908)37, Kroče govori o pet ra- Uvodima za nova izdanja Estetike 1921. i 1941. godine, pomenuo je ukupno tri takva zličitih pristupa karakteru umetnosti, gde je njegov, naravno, šesti. Ovaj katalog svih nova koraka: lirski karakter čiste intuicije, univerzalni i kosmički karakter čiste intu- mogućih estetičkih teorija je očigledno logičan a ne istoričan, pošto pojedini mislioci icije i razliku između poezije i književnosti. Izraz “lirizam” je bio uveden kao znak za spadaju u dve ili više njih, i zato što formiraju logični niz: ne-konceptualni sastojak poetske komunikacije, za emocije i raspoloženja individue i Oni se međusobno povezuju i to tako da pogled, koji sledi, u sebi jedinstvene pre-konceptualne individualnosti: sadrži ono što prethodi.38 Dakle, istina leži upravo u ovome: čista intuicija je svojom sušti- One su sve bile prisutne u izvesnom obliku ili u izvesnoj meri u svim vre- nom liričnost… A iz toga opet slijedi da sadržaj čiste intuicuije ne menima i kako sa svima njima ponešto nije u redu, svaka zvuči barem delimično može da bude ni apstraktan pojam, ni spekulativan pojam ili ide- istinito. ja, ni – recimo tako – “opojmovljena” ili historizirana predstava; Prva, pa tako i najniža estetička teorija je empirijska estetika, koja tvrdi da a dosljedno tome, ni takozvana percepcija, koja je intelektualno estetički ili umetnički fenomeni ne poseduju zajednički princip. Ova vrsta estetike razlučena i historizirana predstava.40 klasifikuje empirijske umetničke fenomene, ali filozofiji onemogućava da ih pojmi u Pod zvezdom intuicije nastavio je da razvija ove sveobuhvatne korene ljud- strogom konceptu. Druga, praktična estetika, nalazi zajedničku osnovu za sve umet- skog razumevanja u gore pomenutim tekstovima iz 1917. i 1918. godine. Umetnost nosti u praktičnim formama ljudske aktivnosti (hedonizam, utilitarizam, moralnost, koNtr AdikCiJe ModerNiZM A koNtr AdikCiJe ModerNiZM A otkriva estetičku sintezu celine i univerzalnog koja izmiče više analitičkim sposob- 35 Benedeto Kroče, “Istorija književnosti i istorija umetnosti”, iz Estetika kao nauka o izrazu i nostima razuma, dijalektički sintetizujući osećanje i sliku u intuiciji. Da li je moguće opšta lingvistika, Kosmos, Beograd, 1934, str. 212. pronaći prihvatljivu estetičku teoriju koja bi sačuvala duhovnu nezavisnost i auto- 36 Benedeto Kroče, “Napomene autora (1921)”, iz Estetika kao nauka o izrazu i opšta lingvisti- nomiju umetnosti i uvela normativna ograničenja velike umetnosti bez upadanja u ka, Kosmos, Beograd, 1934, str. 59: “Antonio Labriola, …, dao je definiciju koja je doduše, bila šaljiva, ali u kojoj je bilo dosta istine: Groblje.” pozitivističku ili metafizičku zamku i bez pretenzija da daje konačne odgovore ili čisto 37 Benedetto Croce, “L’Intuizione pura e il carattero lirico dell’arte”, čitana 2. septembra 1908. logički totalitet? Za razliku od kritičke teorije koja je odbacila totalitet kao totalitaran, u Hajdelbergu (kako nam je rečeno, bez ikakvog obzira prema publici, na napolitanskoj verziji Kroče smatra da moramo da pronađemo pozitivan odgovor na ovo pitanje, u skla- italijanskog jezika i na način neumešnog predavača), i objavljena u Problemi di estetica e con- du sa našim savremenim situacijama. Njegov sopstveni odgovor na krizu evropske Lev kreft tributti alla storia dell’estetica Italiana, Laterza, Bari, 1910, str. 3–30. 38 Benedetto Croce, “L’Intuizione oura e il carattero lirico dell’arte”, Problemi di estetica e contributti alla storia dell’estetica Italiana, Laterza, Bari 1910, str. 6, prevod: Benedeto Kroče, 39 Benedetto Croce, “L’Intuizione oura e il carattero lirico dell’arte”, str. 5. “Čista intuicija i lirski karakter umjetnosti”, iz Književna kritika kao filozofija, Kultura, Beograd, 40 Benedeto Kroče, “Čista intuicija i lirski karakter umjetnosti”, iz Književna kritika kao filozo- 1969. fija, Kultura, Beograd, 1969, str. 29.  kulture bio je da umetnost ima kvalitet totaliteta, cosmic afflatus, koji univerzalost Italiji još za života postao neka vrsta intelektualne ikone, tako su posle njegove smrti BeNedeto kroČe figure u pokretu i umetničku formu čini jednom te istom stvari. Totalni ljudski ritam umetnosti nudi njegove ideje sasvim zanemarene, da bi se o njemu ponovo raspravljalo tek u posled- integralnu viziju čoveka. Kosmički karakter umetnosti nalazimo u poeziji kao večiti njim decenijama dvadesetog veka, sada bez ranije aure. 43 Ovo može biti prilika, što bi glas ljudskosti u njenoj složenosti i totalitetu. U ovom tumačenju, ljudska potreba Benedeto Kroče voleo, ne za povratak Kročeu, nego za “rileggendo” njegovog opusa za poezijom i odgovor na nju su zauzeli mesto koje je Imanuel Kant rezervisao za iz tačke gledišta istorije, tj. naše sopstvene sadašnjosti. odgovor na Francusku revoluciju. Ona možda neće potvrditi ljudsku sposobnost za beskonačan progres, ali poezija i dalje svedoči da su ljudski totalitet i kosmičko jedin- 84 85 stvo duhovnosti uvek prisutni u estetičkim korenima ljudskog sveta. Zaključak Koliko je na početku karijere nastojao da razvije razliku između umetnič- kih i logičkih formi teorijskog duha, toliko je kasnije insistirao na razlikovanju či- Kaže se da generali uvek biju bitke iz prethodnog rata. Na prvi pogled, Be- ste umetnosti od ostalih tipova umetničkog izraza. Tako njegova La Poesia iz 1926. nedeto Kroče je zaista bio takav general – filozof koji je želeo da se suprotstavi pro- godine naglašava razliku između poezije i književnosti, uvodeći ukupno četiri tipa blemima svog vremena sredstvima sistematičnog idealizma, koji je postavljao Duh intuicije/ekspresije: sentimentalni ili neposredni, poetski, prozni i retorički. Poetski kao jednu jedinu živu silu. Sebe je proglasio nekom vrstom, poput Đanbatiste Vika i tip izraza je čisti lirizam, dok književnost ili proza služe mnogim različitim i stoga ne- De Sanktisa, idealiste estetike, herbartijanca (Johann Friedrich Herbart, 1776–1841) čistim ciljevima. Iz tačke gledišta teorije književnosti, Kročeova teorija koju je razvio u moralu i aksiologiji, anti-hegelovca i anti-metafizičara u teoriji istorije i razvoja je “nominalistička”41 jer je svako umetničko delo individualni totalitet koji se mora sveta i naturaliste-intelektualiste u epistemološkim zagonetkama. Ovo zvuči kao proučavati po sebi, a ne kao deo istorije stilova i žanrova, ili kao izraz umetnikove eklekticizam, što i jeste bio. Ne zbog nedostatka sopstvene pozicije, nego zato što je svakodnevne biografije. Iz istog razloga je iz poezije morao da isključi ne samo takve bio prinuđen da se koristi svim sredstvima da bi postigao cilj. Njegova filozofska po- priznate filozofske tekstove u stihu kao što je De rerum natura Tita Lukrecija Kara zicija bila je dostojanstvo i sloboda ljudskog duha. Još u vreme njegove savremenosti (Titus Lucretius Carus, 99–55 godina p. n. e.), nego i Geteov (Johann Wolfgang von izgledalo je da ova pozicija slabi i dok su nihilizam i relativizam osvajali teritoriju, Goethe, 1749–1832) drugi deo Fausta. Zbog istorijskih okolnosti umetnosti i čove- Kroče se protiv tih opasnosti koristio svim filozofskim sredstvima kojima je mogao čanstva u toku prve polovine dvadesetog veka, Benedeto Kroče je pošao od demo- i koja su u to vreme izgledala korisna. Iz ove tačke gledišta, njegova filozofija je po- kratske ideje intuicije/ekspresije kao umetničke sposobnosti običnog ljudskog bića, slednja filozofija klasičnog humanizma, prosvetiteljstva i idealizma, koja je proizvela a stigao do aristokratske i elitističke ideje o poeziji koja iz svog posebnog delokruga poslednji filozofski sistem slobode i liberalizma. isključuje svu prozu, retoriku, pa čak i opštu sentimentalnost. Razlog za ovaj pomak Kao moderni filozof svog vremena, ceneći zdrav razum i shvatajući značaj od demokratskog prema aristokratskom liberalizmu bio je da se sačuva totalitet i ekonomije za filozofsku sistematiku, Kroče je ušao u aktuelnu kritiku i političku ak- univerzalnost ljudskog duhovnog sveta, utisnuta u estetsku sposobnost teorijskog tivnost, a posebno je kao estetičar, koji je u isto vreme (a ovo je zaista izuzetak među duha. estetičarima njegovog doba!) bio u kontaktu sa savremenim umetnostima i umetni- Benedeto Kroče je bio jedan od najuticajnijih intelektualaca svog vremena, cima, koji je pisao književnu kritiku i teoriju i koji je objavljivao kritike, raspravljao o a posebno u Italiji, gde je njegov uticaj daleko premašio vreme njegove smrti. Među- kulturalnoj politici i aktuelnoj situaciji u umetnosti u Italiji i drugim mestima. On je tim, njegovu sistematičnu filozofiju je prihvatilo svega nekoliko sledbenika, uglavnom morao da izađe iz svog herojskog programa da bi se tvrdoglavo suprotstavljao eroziji Italijana, i naravno, Robin Dž. Kolingvud (Robin Georg Collingwood, 1889–1943). koNtr AdikCiJe ModerNiZM A koNtr AdikCiJe ModerNiZM A velikih filozofskih sistema humanizma i prosvetiteljstva. Njegov aktuelni uticaj je mnogo širi od broja njegovih direktnih sledbenika i podeljen Možda je početni razlog za ovo pripadanje i prošlosti i sadašnjosti bila je između različitih disciplina. Njegovo ime i neke od njegovih teorija i dalje su prisut- ni u estetici, naravno, ali je on isto tako bio i velika figura u istoriji umetnosti, teoriji njegova odluka da nikada ne postane akademski učenjak. On je želeo poziciju inte- književnosti, lingvistici, italijanistici i u teoriji i metodologiji istorije. 42 Kao što je u lektualca kome su poznati svi svakodnevni procesi njegovog vremena, koji je, daleko od klaustrofobičnog prostora mračne sobe filozofa, u kontaktu sa zdravim razumom 41 Kao što su procenili René Wellek and Austin Warren, Theory of Literature, Harcourt, Brace ljudskog života. Da bi odgovorio na probleme svog vremena, Kroče je predstavio & World, New York, 1970, str. 226. estetiku kao sposobnost fantazije da proizvede prve izdanke duhovnog života u 42 Da bismo ilustrovali njegov značaj u istoriografiji, pomenimo samo da je u Metahistory intuicijama–izrazima, kao istinski ljudski jezik znanja koji govori o individui. Tako Lev kreft Hajdena Vajta (Hayden V. White, 1928–) iz 1975. godine, knjizi koja je utrla nove puteve isto- riografskih rasprava, Kroče istaknuta figura čak i onda kada trpi kritike zbog zanemarivanja je oblast estetike za Benedeta Kročea upravo oblast stvaranja – jer se ovde Duh društvenih nauka i njegovog neprijateljstva prema sociologiji. Hayden White, Metahistory. The Historical Imagination in Nineteenth-Century Europe, John Hopkins University Press, Balti- 43 O Kročeovom mestu u italijanskoj estetici, videti: Paolo D’Angelo, L’estetica italiana del more, 1973, Chapter 10. Novecento, Laterza, Bari, 1997.  neprekidno kreira i re-kreira. Prema njegovim standardima, čista umetnost je lič- BeNedeto kroČe figure u pokretu na poetska intuicija, koja na drugoj strani njegove demokratske ideje da je genije samo bolji kvantitet sposobnosti koja je već prisutna u svakom ljudskom biću, stvara aristokratsko polje univerzalnosti i kosmičko jedinstvo duhovnog sveta. U njegovoj teoriji istoriografije i istoričnosti morao je da prihvati relativizam i subjektivnost sa- vremenosti. Posmatrano sa distance proteklog vremena, zbog njegove sistematike 86 Duha, zbog stvaranja teorijskih i praktičnih sredstava za razumevanje jedinstva sveta 87 i zbog njegovog insistiranja da u našem svetu nema prirode nego samo (duhovne) kulture, on bi mogao da postane prethodnik tvrdnje da su stvari kojima se bavimo u takozvanoj realnosti samo reprezentacije i kulturalne konstrukcije. Prevod s engleskog Margarita Petrović robin džordž koLiNgvud Literatura: Benedeto Kroče, Estetika: kao nauka o izrazu i opšta lingvistika, Kosmos, Beograd, 1934. principi umetnosti Benedeto Kroče, Eseji iz estetike, Kadmos, Split, 1938. : grejem Mekfi Benedeto Kroče, Književna kritika kao filozofija, Kultura, Beograd, 1969. Benedeto Kroče, Poezija: uvod u kritiku i istoriju poezije i literature, IK Zorana Sto- janovića, Novi Sad, 1995. Benedetto Croce, Brevijar estetike, Naklada Ljevak, Zagreb, 2003. uvod Benedetto Croce, My Philosophy, Bailey Press, London, 2008. Paolo D’Angelo, L’estetica italiana del Novecento, Laterza, Bari, 1997. Robin Džordž Kolingvud (Robin George Collingwood, 1880–1943) bio je član Pembruk koledža u Oksfordu i predavač na Katedri za filozofiju i istoriju Rima pre nego što je postao profesor metafizičke filozofije (1935). Kolingvud je ozbilj- no shvatio svoje obaveze istoričara, kako nam saopštava u svojoj Autobiografiji (An Autobiography).1 Ovo zanimanje za istoriju imalo je uticaja na genezu i budućnost njegovih spisa o umetnosti. Uz brojne članke o estetičkoj teoriji, Kolingvud je izdao i dve knjige o umet- koNtr AdikCiJe ModerNiZM A nosti: Skica filozofije umetnosti (Outlines of a Philosophy of Art, 1925) i Principi umet- koNtr AdikCiJe ModerNiZM A nosti (Principles of Art, 1938). Prva knjiga je bila priprema za Principe umetnosti.2 Kolingvud je najpoznatiji po shvatanju umetnosti koje je ponudio u knji- zi Principi umetnosti te je ona osnova ove rasprave. Taj trotomni tekst ćemo prvo ukratko izložiti, a onda ćemo pristupiti obradi nekih pitanja koja se tiču ove knjige kao celine. Lev kreft 1 Robin George Collingwood, An Autobiography, Clarendon, Oxford, 1939, str. 120. 2 Videti: T. J. Diffey, “Review of Collingwood Outlines of a Philosophy of Art”, iz Collingwood Studies vol. 2, 1995, str. 234–242.  Shvatanje Principa umetnosti Njegova je pretpostavka da je ono što je istinito za jednu formu umet- figure u pokretu roBiN dŽordŽ koLiNgvud nosti, istinito za sve; primeniti zaključke iz muzike na druge umetnosti bila bi stvar Ono što je u središtu Kolingvudovog shvatanja umetnosti u prvoj knjizi “prolaženja kroz formalnost”. Zato se rasprava usmerava na tvrdnju: Principa umetnosti je artikulacija kontrasta između “prave umetnosti” i “takozvane Ova melodija postoji kao završena i savršena već u njegovoj glavi: umetnosti”. Kolingvud ovde odbacuje “tehničku teoriju umetnosti” koja umetničke to jest, kao zamišljena melodija.10 radove posmatra kao sredstva kojima se postižu različiti ciljevi. Kolingvudov čuveni Kada bi se uspostavila takva tvrdnja, i kada bi ono što je istinito za mu- 88 kontrast između umetnosti i zanata mogao bi da se vidi kao [kontrast] između unu- ziku bilo istinito i za druge umetnosti, Kolingvud bi pokazao imaginarni karakter 89 trašnje i spoljašnje koncepcije vrednosti: zanat uključuje umetnosti. [...] sposobnost da se proizvede unapred zamišljeni rezultat sve- Zapravo tri mišljenja rekonstruišu njegov argument za ovu tvrdnju. Prvo, sno kontrolisanim i usmerenim naporom.3 da sama melodija ne mora da se iznese pred javnost; posao kompozitora: U objašnjenju, za Kolingvuda zanat [...] nije da kod publike proizvede emocionalni efekat (ili, impli- [...] uvek uključuje razliku između sredstva i cilja, koji su jasno citno, bilo kakav drugi), nego [...] da stvori melodiju.11 odvojeni jedan od drugog [...].4 Stoga umetnički status onoga što on proizvede ne zavisi ni od kakvog Tako postoje sredstva za tačno određene ciljeve – zabavu, propagandu, odnosa prema publici. Kolingvud smatra da je sama melodija imaginarna. Drugo, uticaj, uputstva i izvesnu vrstu praktične vrednosti koju on naziva “magičnom”. Ra- Kolingvud ističe da kada kompozitor počne da zapisuje samu melodiju, ono što on diti na postizanju takvih ciljeva znači proizvoditi (u najboljem slučaju) takozvanu zapisuje nije sama melodija (to jest, nije umetničko delo), nego partitura, neka vrsta umetnost. Nasuprot tome, umetničko delo može biti recepta za delo. Prema tome: [...] proizvedeno a da nije [kao takvo] planirano unapred 5 melodija muzičara uopšte nije tu, na papiru. Ono što je na papiru pošto mu nedostaje nezavisno određeni cilj. nije muzika, nego samo muzička notacija.12 Ovde se naravno ne smatra da se umetnost nikada ne može planirati ot- Treće, čini se da Kolingvud misli da čak i kad neko čuje zvukove, on ne čuje prilike na ovaj način, nego da ne mora biti tako. Jer, ovo nije poricanje značaja tehnike muziku. Potreba da se razume muzički komad, da se prepozna forma i struktura i da za umetnost. Kolingvud se ne zalaže za ideju se primene umetničke kategorije, pokazuje da je muzika u izvesnom smislu nešto [...] da umetnička dela može da proizvede svako, bez obzira na to drugo od zvukova. Otud je “stvarna melodija” u kompozitorovoj glavi. koliko je malo uložio truda da nauči svoj posao, pod uslovom da Ovo razmatranje pretpostavlja da je ono što je ponekad istinito za melodi- mu je srce na pravom mestu.6 ju, uvek istinito za nju: tvrdi se da, pošto možemo da prođemo bez slušanja zvukova, Naprotiv, kao što umetnici znaju, to je: oni ne mogu biti ono što melodija stvarno ili suštinski jeste. U najboljem slučaju, [...] ogroman, inteligentan i svrsishodan rad, bolna i svesna sa- potvrđuje se samo to da slušanje zvukova nije dovoljno da jemči da smo zaista čuli modisciplina, koja stvara čoveka sposobnog da piše stihove kao muziku. Zato ovo razmatranje, uprkos Kolingvudovoj tvrdnji, može da pokaže samo Poup (Pope), ili da teše kamen kao Mikelanđelo (Michelangelo).7 to da muzika nisu samo zvukovi koje čujemo: slušanje muzike je više od toga. Ovo Osnovna misao Kolingvudove estetike je: je, međutim, saobrazno (intuitivno prihvatljivoj) ideji da je slušanje zvukova barem Umetničko delo se ne čuje i ne vidi, nego zamišlja.8 deo slušanja muzike. Da bi dokazao svoju tvrdnju, Kolingvud mora da pokaže da je koNtr AdikCiJe ModerNiZM A koNtr AdikCiJe ModerNiZM A Kolingvud ovu tvrdnju brani razmatranjem primera jedne od umetnosti: muzika nešto različito od zvukova. On kaže: muzike. Da li je taj primer tipičan za umetnosti? Kolingvud primećuje: Ono što dobijamo na koncertu je nešto drugo (podvukao G. M.) Nepotrebno je prolaziti kroz formalnost primenjivanja onoga što od brujanja koje proizvode izvođači [...] ono što dobijamo je nešto je rečeno o muzici na druge umetnosti.9 što moramo da rekonstruišemo u našim umovima i našim sop- stvenim naporom; [to je] nešto što je zauvek nedostupno osobi koja ne može ili neće da načini napor prave vrste, bez obzira što greJeM Mekfi 3 Robin George Collingwood, Principles of Art, Clarendon Press, Oxford, 1938, str. 13. potpuno čuje zvukove koji ispunjavaju sobu u kojoj se nalazi.13 4 Robin George Collingwood, Principles of Art, str. 15. 5 Robin George Collingwood, Principles of Art, str. 22. 6 Robin George Collingwood, Principles of Art, str. 26. 10 Robin George Collingwood, Principles of Art, str. 139. 7 Robin George Collingwood, Principles of Art, str. 26–27. 11 Robin George Collingwood, Principles of Art, str. 139. 8 Robin George Collingwood, Principles of Art, str. 142. 12 Robin George Collingwood, Principles of Art, str. 135. 9 Robin George Collingwood, Principles of Art, str. 141. 13 Robin George Collingwood, Principles of Art, str. 140–141.  Još ćemo se vratiti ovom ključnom argumentu. Sigurno, on otelovljuje uvid [...] konstruišemo moguće svetove, za neke od kojih će kasnije figure u pokretu roBiN dŽordŽ koLiNgvud da su muzički tonovi preobraženi zvukovi.14 Zaista se čini da ova poenta uopštava – misao naći da su stvarni, ili koje će delovanje učiniti stvarnim. 24 slika nije samo ekvivalent platnu-i-pigmentu, i tako dalje.15 Kolingvud ovu tvrdnju Ali, kao što Kolingvud primećuje, ovo ne može da ponudi potpunu ka- zaokružuje uveravanjem: rakterizaciju umetnosti, jer dok se naglašava veza između umetnosti i uobrazilje, [...] pravo umetničko delo je totalna aktivnost koju osoba koja izražajnu (ili čulnu) dimenziju ne objašnjava dovoljno – i slika se ovde može primeniti uživa poima, ili je nje svesna, putem svoje uobrazilje.16 i na umetnika i na publiku: Ovu poziciju podržava “Teorija uobrazilje” (“The Theory of Imagination”) Estetsko iskustvo, ili umetnička aktivnost, iskustvo je izraža- 90 91 kao druga knjiga Principa umetnosti. Uobrazilju, naravno, ne treba mešati sa pretva- vanja emocija; ono što ih izražava je u potpunosti imaginativna ranjem (make-believe). Umesto toga, uobrazilja je aktivna sila u stvaranju sveta po- aktivnost, koja se nepristrasno naziva jezikom ili umetnošću. To desnog (i otvorenog) za svest – to jest, za osobe: baš kao što zvuke muzike mogu da je prava umetnost.25 čuju (recimo) životinje, muzički tonovi su dostupni samo onim bićima koja poseduju Kolingvud takvo izražavanje vidi kao istovremeno oslanjanje na moći i ovu vrstu mašte. Na ovaj način: sposobnosti za umetnost publike i davanje nečega toj zajednici. Jer [...] uobrazilja je poseban nivo doživljaja između osećaja i inte- [...] posao umetnika je da izrazi emocije; a jedine emocije koje lekta, tačka u kojoj se život misli povezuje sa životom čistog psi- on može da izrazi su one koje sam oseća, [...] [ali] on preduzima hičkog doživljaja.17 stvaranje umetničkog dela [...] kao javnog stvaranja u ime zajed- Postoji još jedna značajna veza između statusa umetnosti i osoba. Jer nice kojoj pripada. 26 umetnost je Ove dve uloge ne treba strogo odvajati: umetnik imaginativna aktivnost čija je funkcija da izrazi emociju18 [...] svoje emocije čini jasnim publici, a to je ono što čini i za iako ovo, naravno, nije funkcija one vrste koju pretpostavlja “tehnička” samog sebe.27 teorija! Jedna od posledica naglašavanja ekspresije na ovom mestu, prema Kolin- Ovo je u saglasnosti sa Kolingvudovim shvatanjem da se izražavanje ne gvudu, je da može porediti sa “onim što je izraženo”: ekspresija (izražavanje) [...] individualizuje,19 dok čovek ne izrazi svoju emociju, on ne zna koja je to emocija.28 što je u suprotnosti sa uopštavajućom ili klasifikujućom silom opisivanja. I to je jedan od razloga zašto je Ova misao se povezuje sa Kolingvudovim odbacivanjem “tehničke” teori- [...] izražavanje aktivnost za koju ne može postojati tehnika;20 je, tako da izražavanje (na primer umetničko delo) nije nešto što je jedino što se može je da se prepozna da su nečija ostvarenja izražajna [...] napravljeno da se uklopi u već postojeću emociju, nego ak- – da umetnik prvo kaže, “Ova linija nije dobra”21 i da je zatim podešava dok to ne tivnost bez koje iskustvo te emocije ne može da postoji.29 postane. Ovaj naglasak na emocijama bi mogao pogrešno da se shvati kao naglasak Iako je naslov treće knjige “Teorija umetnosti” (“The Theory of Art”), ona na izazivanju emocija kod publike: čulan odgovor na umetnost jeste krucijalan, ali je se direktno naslanja na Kolingvudovo izražajno shvatanje jezika,22 gde je misao ne- takav i intelektualan (ili imaginativan) odgovor – jer naše emocije priziva u svest na izbežno otelovljena u lingvističkom mediju, a jezik u zajednici njegovih korisnika.23 jedinstven način, gde je Jer “teorija” shvata umetnost kao jezik u ovom smislu. Pošto imamo jezik, imamo [...] karakteristično obeležje samog izraza jasnoća ili razumljivost.30 koNtr AdikCiJe ModerNiZM A koNtr AdikCiJe ModerNiZM A sredstvo da Štaviše, značaj ovih emocija može biti u tome što su zajedničke publici, i da je njihov izraz (ako se postigne) vredan za 14 Videti: Roger Scruton, The Aesthetics of Music, Clarendon Press, Oxford, 1997, str. 19. publiku koliko i za njega [umetnika].31 15 Richard Wollheim, Art and Its Objects, Cambridge University Press, Cambridge, 1980, str. 9–10. 16 Robin George Collingwood, Principles of Art, Clarendon Press, Oxford, 1938, str. 151. 17 Robin George Collingwood, Principles of Art, str. 215. 24 Robin George Collingwood, Principles of Art, Clarendon Press, Oxford, 1938, str. 286. greJeM Mekfi 18 Robin George Collingwood, Principles of Art, str. 215. 25 Robin George Collingwood, Principles of Art, str. 275. 19 Robin George Collingwood, Principles of Art, str. 112. 26 Robin George Collingwood, Principles of Art, str. 314, 315. 20 Robin George Collingwood, Principles of Art, str. 111. 27 Robin George Collingwood, Principles of Art, str. 111. 21 Robin George Collingwood, Principles of Art, str. 283. 28 Robin George Collingwood, Principles of Art, str. 111. 22 Peter Lewis, “Collingwood and Wittgenstein: Struggling with Darkness”, iz Collingwood 29 Robin George Collingwood, Principles of Art, str. 244. Studies, vol. V, 1998, str. 34. 30 Robin George Collingwood, Principles of Art, str. 12. 23 Sabina Lovibond, Realism and Imagination in Ethics, Blackwell, Oxford, 1983, str. 31. 31 Robin George Collingwood, Principles of Art, str. 315.  Pošto je dato da je status umetnosti uopšte pozitivan, pitanje “loše” Kad se uzmu u obzir ove veze, možemo videti kako za Kolingvuda umet- figure u pokretu roBiN dŽordŽ koLiNgvud umetnosti je problematično – da li su loša umetnička dela uopšte umetnička dela? nost može biti Dobra Stvar; i kako se za njenu vrednost može smatrati da postoji Kolingvud nudi dve vrste odgovora: sama za sebe – kao što je vrednost prijateljstva vrednost za ljude, koji ga ne vrednuju Loše umetničko delo je neuspeli pokušaj da se postane svestan iz nekog drugog (na drugi način odredivog) razloga. Zaista, Kolingvud je video umet- date emocije,32 nost kao bedem protiv pretnje civilizaciji (u to vreme, i kasnije). – tako da delo ovde ne uspeva da bude umetničko (ukoliko je postojao 92 istinski, iako neuspešan, pokušaj izražavanja emocije) jer 93 [...] izraziti je loše nije jedan od načina da se ona izrazi [...] to je Neka opšta pitanja i teme neuspeh da se ona izrazi.33 Isto tako, umetnost može biti loša kada izražava Jedan od mnogih propusta u Kolingvudovoj Autobiografiji, koju Pasmor [...] stvari koje je u datom društvu neprilično javno iskazivati.34 (John Arthur Passmore, 1914–) naziva “[...] pre idealnom mogućnošću nego istorij- Na primer, poema T. S. Eliota (Thomas Stearns Eliot, 1888–1965) Pusta skim narativom”40 je nedostatak rasprave o Kročeu (Benedetto Croce, 1866–1952); zemlja je veliko umetničko delo upravo zato što iznosi pred čitaoce (“izlažući se opa- posebno o Kročeovom uticaju na Kolingvuda. Ovaj propust može biti značajan na snosti njihovog nezadovoljstva”35) njihovo sopstveno emocionalno stanje: mestu kao što je knjiga Principi umetnosti. Iako je Kolingvud bio Kročeov prijatelj i [...] svet u kome je dobra voda čuvstava [...] presušila [...] zlo u preveo dva njegova dela, on ga ne pominje ni u knjizi Principi umetnosti, niti u raz- kome se niko i ništa ne okrivljuje [...].36 matranju iznetom u Autobiografiji. A ipak, tradicionalna kritika Kolingvudovo i Kro- čeovo shvatanje posmatra kao isto: kao Idealnu Teoriju, ili “Kročeovo-Kolingvudovo Nasuprot tome, dobra umetnost je umetnost sama, uz (dodati) emocio- gledište”. 41 nalni izraz koji je istinit za tu emociju. Ovo dovodi do jedne od Kolingvudovih najpo- Međutim, među tumačima [njihovih dela] postoje neslaganja: čini se da znatijih izjava: Ričard Stefani (Richard Stephany) (1976) misli da Principi umetnosti nisu zaista kro- umetnost je društveni lek za najgoru bolest uma, iskvarenost čeovski; otud, implicitno, nema ničeg da se kaže. Suprotno tome, Alen Donagan svesti.37 (Alan Donagan, 1925-1991) izričito objašnjava prelaz od Skice filozofije umetnosti Izgleda da postoji napetost (kojoj ćemo se vratiti) između dodeljivanja ta- (1925), za koju smatra da se oslanja na metafiziku Kolingvudovog Speculum Mentis, kve uloge umetnosti i odbacivanja instrumentalizma s jedne strane, i jezika “tehnič- prema estetici Principa umetnosti (1938) kao korak: ke” teorije umetnosti u kome se govori o sredstvu i cilju, s druge strane. [...] približavanja Kročeu, čiji je članak “Estetika” (“Aesthe- Kolingvud ovde daje dve srodne poente, stvarajući zajednicu umetnika i tic”) [Kolingvud] preveo za izdanje Enciklopedije Britanike 1929. publike: prvo, godine.42 [...] čovek postaje svestan sebe kao osobe samo onoliko koli- Donagan objašnjava da je u ovom koraku ko se nalazi u odnosu prema drugima, kojih istovremeno postaje [...] Kolingvud odbacio svoje ranije stanovište i prihvatio Kročeo- svestan kao osoba.38 vu doktrinu da su uobrazilja i izražavanje jedno te isto.43 Drugo, ta zajednica povezuje umetnost, jezik i život: Ali je u najmanju ruku sporno da je Kroče imao drugačije shvatanje ek- Sopstvo se izražava u svetu, a svet se sastoji od jezika čije je spresije i razumevanja. 44 Štaviše, Sklafani (Richard Sclafani) ne misli da se Principi koNtr AdikCiJe ModerNiZM A koNtr AdikCiJe ModerNiZM A značenje onaj emotivni doživljaj koji ustanovljava sopstvo, i sop- umetnosti zasnivaju na bilo kakvoj idealističkoj metafizici, 45 dok Ridli (Aaron Ridley) stva koje se sastoji od emocija koje se prepoznaju samo kada su u raspravi o ovoj knjizi zaključuje: “Kolingvud je bio idealista.”46 izražene u jeziku koji je svet.39 40 John Passmore, A Hundred Years of Philosophy, Penguin, Harmondsworth, 1968, str. 305. 41 Richard Wollheim, Art and Its Objects, Cambridge University Press, Cambridge, 1980, str. 32 Robin George Collingwood, Principles of Art, str. 282. 22. greJeM Mekfi 33 Robin George Collingwood, Principles of Art, str. 282. 42 Alan Donagan, The Late Philosophy of R. G. Collingwood, Clarendon Press, Oxford, 1962, 34 Robin George Collingwood, Principles of Art, str. 284. str. 142. 35 Robin George Collingwood, Principles of Art, str. 336. 43 Alan Donagan, The Late Philosophy of R. G. Collingwood, str. 143. 36 Robin George Collingwood, Principles of Art, str. 335. 44 Videti: Colin Lyal, Aesthetics, UCL Press, London, 1997, str. 67–79. 37 Robin George Collingwood, Principles of Art, str. 336. 45 Richard Sclafani, “Wollheim on Collingwood”, Philosophy vol. 51, no. 197, Cambridge, 1976, 38 Robin George Collingwood, Principles of Art, str. 317. str. 353–359. 39 Robin George Collingwood, Principles of Art, str. 292. 46 Aron Ridley, R. G. Collingwood: A Philosophy of Art, Phoenix, London, 1998, str. 21.  U kojoj bi onda meri o Kolingvudovom shvatanju umetnosti (barem u Prin- umetničkih dela – da li je ona nedosledna u odnosu na naglasak na publici u trećoj figure u pokretu roBiN dŽordŽ koLiNgvud cipima umetnosti) trebalo misliti kao o idealističkom? U središtu ovog problema je knjizi Principa umetnosti? Za Volhajma (Richard Arthur Wollheim, 1923–2003), re- mesto fizičkog objekta (recimo, bloka mermera za tesanu skulpturu kao što je Mike- šenje je da se zaključi da je prva tvrdnja izuzetno loše obrazložena. I zatim: lanđelov /Michelangelo Buonarroti, 1475–1564/ David: da li je to umetničko delo? uz prvo gledište, koje Kolingvudovu estetiku tako očigledno ra- Kolingvud se zalaže za imaginaran karakter prave umetnosti; ali, za razliku zara, teško je reći kako treba shvatiti drugo.54 od materijalnog statusa zanata, gde kovač pravi potkovicu “[...] od određenog koma- Za mene, pitanja doslednosti se tiču potencijalnog sukoba između dve da gvožđa”47 reči pesme nisu njen materijal jer ih pesnik nema pred sobom: struje koje se isto tako (sporno55) ogledaju u Kolingvudovom delu – sukoba između 94 95 [...] [te reči] pred njegovim umom nikada nisu bile kao celina, i u istoricizma u “Predgovoru” (i delovima treće knjige) i ovog ključnog argumenta. Jer poretku koji bi se razlikovao od onog u pesmi, i koje bi on preras- nas Kolingvud uverava da knjiga Principi umetnosti ima poređivao dok se ne pojavi pesma koju imamo.48 [...] praktičan uticaj [...] na stanje umetnosti u Engleskoj 1937. A ipak, ovo nam ne govori više nego što je rečeno u prethodnoj tvrdnji: da godine.56 se umetničko delo može logično odvojiti (razlikovati) od svoje materijalne konstruk- To jest, da postoji veza sa umetnošću “ovde-i-sada”. Kolingvud zapravo cije i da je potrebno naglašavati preobražajni uticaj ljudske svesti (“uobrazilje”) koji kaže: se inače lako zanemaruje – naročito zbog preovlađivanja “tehničke” teorije umet- [...] O estetičkoj teoriji ne mislim kao o pokušaju da se istraže i nosti. Ali se čini da [ovde] Kolingvud ovaj slučaj tumači drugačije: kontrast između objasne večne istine o prirodi večnog objekta zvanog Umetnost materijala i medija (umetnosti) nagoveštava da su materijalna svojstva umetnički [...].57 nebitna – umetnička dela (kao muzička dela) Ali on sa njom upravo tako postupa tvrdeći da je posvećen “[...] davanju [...] mogu postojati samo u muzičarevoj glavi.49 ispravne definicije.”58 Metod prve knjige Principa umetnosti je potpuno aistorijski: i A ipak, Kolingvudovo shvatanje ekspresije (izraza) naglašava da je medij to nije stvar za koju bi moglo “[...] otvoreno [...]” da se “[...] prizna da je privremena izraza nerazdvojiv od onoga šta se izražava (“Uklonite jezik i uzeli ste ono što je [...] do Treće Knjige.”59 izraženo.”50) – tako da su materijal ili čulna svojstva ipak važna. I “[...] čovek slika Ova ključna Kolingvudova tvrdnja je stoga prožeta vrstom esencijalizma rukom, a ne očima”51: tako da on pravi umetnost rukujući medijem – koji je sasvim nesaglasan sa istoricizmom njegove kasne filozofije, čak i kad se nađe [...] ono što može da se naslika mora biti u nekom odnosu sa na nekom drugom mestu u Principima umetnosti. Da bismo ovaj esencijalizam uočili mišićnom aktivnošću njegovog slikanja.52 i tako potvrdili da je Kolingvudovo ostajanje pri principu da je ono što je istinito za Štaviše, javni karakter umetnosti se može smatrati nečim što ne ide u jednu umetničku formu istinito za sve, dovoljno je da detaljno razmotrimo logiku prilog optužbi idealizma. Kolingvud smatra da je naglašavanje “tehničkih” teorija samo tog ključnog argumenta. Prvo, Kolingvud jasno namerava da nam kaže nešto umetnosti dovelo do prenaglašavanja veze između umetničkog dela i (određenog) o umetnosti – o onome šta umetnost jeste ili šta mora biti – razmatranjem jedne umetnika, na račun odavanja dužne počasti (neophodnoj) javnosti onoga što Kolin- određene umetnosti. Metod stoga implicira da je ono što je suštinski istinito za jednu gvud naziva “izrazom”. I ovo proizilazi iz javnosti koju dele prava umetnost i jezik: umetnost, istinito i za sve druge. Dok Kolingvud nudi bliža određenja ovog pitanja, umetnik njegova tvrdnja će biti dokazana samo ako načini – makar grubo – esencijalističku [...] je jedinstven [samo] po svojoj sposobnosti da se upusti u pretpostavku. Drugo, njegov esencijalizam ga navodi da na usiljen način tretira čak i izražavanje onoga što svi osećaju i što svi mogu da izraze.53 koNtr AdikCiJe ModerNiZM A koNtr AdikCiJe ModerNiZM A slučaj koji razmatra. Jer čak i dok pokazuje da je muzika ponekad imaginarna, šta je Međutim, da li Kolingvud (da bi ostao dosledan) može da održi tako neu- to što bi (osim opredeljenosti za esencijalizam) moglo da ga navede da poveruje da sklađene tvrdnje? uvek mora biti tako? Treće, naizgled očigledni protiv-primeri iz ostalih umetnosti ne Pitanja unutrašnje doslednosti se često postavljaju pred Principe umetno- razmatraju se u ovom kontekstu. Dok Kolingvudove tvrdnje mogu biti donekle uverljive sti. Razmatrajući ih, možemo da se usredsredimo na tvrdnju o “imaginarnom” statusu 54 Richard Wollheim, “On an alleged inconsistency on Collongwood's Aesthetics”, iz On Art greJeM Mekfi 47 Robin George Collingwood, Principles of Art, Clarendon Press, Oxford, 1938, str. 16. and the Mind, Allen Lane, London, 1973, str. 259. 48 Robin George Collingwood, Principles of Art, str. 23. 55 Videti: Graham McFee, “Collingwood: The Idea of a ‘Late’ Aesthetics”, Idealistic Studies 49 Robin George Collingwood, Principles of Art, str. 151. vol. 22, Worcester Mass., 1992, str. 142–162. 50 Robin George Collingwood, Principles of Art, str. 244. 56 Robin George Collingwood, Principles of Art, Clarendon Press, Oxford, 1938, str. vi. 51 Robin George Collingwood, Principles of Art, str. 144. 57 Robin George Collingwood, Principles of Art, str. vi. 52 Robin George Collingwood, Principles of Art, str. 145. 58 Robin George Collingwood, Principles of Art, str. 1. 53 Robin George Collingwood, Principles of Art, str. 119. 59 Robin George Collingwood, Principles of Art, str. 136.  za umetničke forme u kojima su umetnička dela od višestruke, tip/token vrste, teško Prema tome, shvatanje izneto u Eseju o filozofskom metodu (Essay on Phi- figure u pokretu roBiN dŽordŽ koLiNgvud je zamisliti šta bi mogle da kažu, recimo, o Mikelanđelovom Davidu. To zaista jeste losophical Method)67 izgleda isuviše linearno, nedovoljno istorično: a ipak podseća na konkretan blok mermera određene veličine, težine itd. – koji nije nešto imaginarno. poziciju prihvaćenu u ključnom argumentu iz Principa umetnosti.68 Kolingvud se ne suočava sa ovim primerom (iako to Donagan čini), 60 ali je ovo izo- Ova teza o “predomišljanju” se čini verovatnijom kad se jednom shvati da stavljanje opravdano samo na osnovu upravo identifikovane vrste esencijalističke je Kolingvud negde u to vreme zaista promenio mišljenje o nečemu što je istovre- pretpostavke: da ono što je suštinski istinito za jedno umetničko delo, mora biti meno bilo i osnovno i vezano za ovaj problem: naime, promenio je svoje shvatanje 96 istinito za umetnost. Ova teškoća proizilazi iz Kolingvudove polemičke prakse, a ne istorije, koje razvija u knjizi Principi istorije (The Principles of History, 1939), u kojoj 97 iz njegovog sopstvenog shvatanja definicije u filozofiji.61 nema nikakve diskusije o “ponovnom odigravanju” (re-enactment) delatničke misli, Ova razlika između Kolingvudovog otvoreno iznetog cilja (iz “Predgovora” ideji koju je prethodno naglašavao. za Principe umetnosti, koji je napisan kasnije) i njegove prakse u prvoj knjizi, može se Kolingvud tvrdi da mu je pisanje koristilo da “dotera” svoje misli69 – otuda objasniti predlogom da je Kolingvud promenio mišljenje. Ovo danas zastarelo gledi- ideje o apsolutnim pretpostavkama (sa njihovim moćnim implikacijama na istorijski šte 62 bilo je odbačeno čak i u umetničkom kontekstu.63 Ono ipak poseduje površnu karakter razumevanja) nikada nisu bile sasvim “doterane”, (barem) dok Kolingvud o uverljivost: Kolingvud je u jednom periodu pisao o filozofima koji se bave njima nije počeo počeo istrajno da piše. Ovo sugeriše sledeći scenario: prvo, on (s [...] jednim neprekidnim pokušajem da reše jedan trajan problem pravom) prepoznaje istorijsku specifičnost nekih od svojih primedbi na kraju Principa [...] 64, umetnosti (i tu činjenicu iznosi u “Predgovoru”), ali ne vidi potrebu da ide dalje od ali ovaj “jedan odgovor, jedno pitanje” izgleda nedosledno u odnosu na toga. Drugo, on skicira nešto od istoricizma svog (novog?) gledišta o razumevanju u istoricizam u Autobiografiji, gde on primećuje da: Autobiografiji – ali, ponovo, samo onoliko koliko je neophodno da bi ga učinio smi- [...] istorija političke teorije nije istorija različitih odgovora na jed- slenim u tom kontekstu. no isto pitanje, nego je to istorija problema koji se u manjoj ili ve- Tako da tek kada prilazi razradi detalja svoje teze u Eseju o metafizici (Essay ćoj meri stalno menja, i čije se rešenje menja zajedno sa njim.65 on Mataphysics, 1940), Kolingvud uočava koliko je ona nesaglasna u odnosu na neka Izgleda da se [ovaj pogled] posebno suprotstavlja ideji apsolutne pretpo- od njegovih ranijih razmišljanja: konkretno, sa celom idejom ponovnog odigravanja stavke. Pasmor ovde daje koristan sažetak: o kojoj je pisao kao o centralnoj za njegovo gledište o istoriji70 – jer kako mogu da Pretpostavke (presuppositions) nisu postavke (propositions) uhvatim misao drugog, ako se njegove/njene apsolutne pretpostavke korenito razli- [...] 66 kuju od mojih? Zaista, to je ono što Kolingvud kaže o pojmu države u Autobiografi- One po prirodi ne daju mesta dokazima – nastojanje da se jedna postavi ji.71 I tako je ovo naglašavanje ponovnog odigravanja odsutno iz Principa istorije. Ali, u odnos sa drugom kao zaključak u odnosu na premisu znači misliti o njima kao podjednako je jasno da vraćanje na res gestae72 ne zavisi od ranijih ideja o ponovnom da su manje od konačnog. Sve što metafizičari mogu da urade, prema Kolingvudo- odigravanju – barem ako se teme ponovnog odigravanja shvate mentalističko-ide- vom shvatanju stvari, je da zadatku pristupe istorijski, raspetljavanjem pretpostavki alistički, što je izgleda prirodan način tumačenja Ideje istorije (The Idea of History, određenih formi istraživanja u određenom istorijskom periodu. 1946). Ako je Kolingvud (dok je završavao Esej o metafizici) potpuno uvideo ne- saglasnost ponovnog odigravanja (modela iz Ideje istorije) sa koncepcijom razumeva- 60 Alan Donagan, The Late Philosophy of R. G. Collingwood, Clarendon Press, Oxford, 1962, koNtr AdikCiJe ModerNiZM A koNtr AdikCiJe ModerNiZM A str. 177. nja kao “apsolutne pretpostavke” i dao prednost ovom drugom; i ako je onda uvideo 61 Videti: T. J. Diffey, “Aesthetics and Philosophical Method”, iz D. Boucher, J. Connelly & kako bi odustajanje od trans-istorijskih elemenata modela ponovnog odigravanja T. Modood (eds.), Philosophy, History and Civilization: Interdisciplinary Perspectives on R. G. Collingwood, University of Wales Press, Cardiff, 1995, str. 62–78. 62 Na primer, Alan Donagan, The Late Philosophy of R. G. Collingwood, Clarendon Press, 67 Robin George Collingwood, Essay on Philosophical Method, Clarendon Press, Oxford, Oxford, 1962; John Passmore, A Hundred Years of Philosophy, Penguin, Harmondsworth, 1993. 1968, str. 305–307. 68 O različitim implikacijama na umetnost svakog od ovih gledišta, videti: Graham McFee, greJeM Mekfi 63 Douglas Anderson, “Collingwood, Robin George”, iz M. Kelly (ed.), Encyclopaedia of Ae- “Collingwood: The Idea of a ‘Late’ Aesthetics”, Idealistic Studies vol. 22, Worcester Mass., sthetics, vol. I, Oxford University Press, Oxford, 1998, str. 393. 1992, str. 142–162. 64 Robin George Collingwood, Essay on Philosophical Method, Clarendon Press, Oxford, 69 Robin George Collingwood, An Autobiography, Clarendon Press, Oxford, 1939, str. 116. 1993, str. 195. 70 Robin George Collingwood, An Autobiography, str. 114. 65 Robin George Collingwood, An Autobiography, Clarendon Press, Oxford, 1939, str. 62. 71 Robin George Collingwood, An Autobiography, str. 62. 66 John Passmore, A Hundred Years of Philosophy, Penguin, Harmondsworth, 1968, str. 72 Robin George Collingwood, The Principles of History, Clarendon Press, Oxford, 1999, str. 307. 44.  učinilo da on postane zanimljiviji i usaglašeniji sa njegovim shvatanjem prošlosti Robin George Collingwood, Principles of Art, Clarendon Press, Oxford, 1938. figure u pokretu roBiN dŽordŽ koLiNgvud – iako po cenu da izraz “ponovno odigravanje” više ne bude podesan – on više nije Robin George Collingwood, An Autobiography, Clarendon Press, Oxford, 1939. imao potrebe da ponovno odigravanje uključi u Principe istorije. To jest, nije morao Robin George Collingwood, Essay on Metaphysics, Clarendon Press, Oxford, 1940. da sledi svoju relativno neosmišljenu “šemu”(scheme)73, jer je bila nesaglasna sa Robin George Collingwood, The Idea of History, Clarendon Press, Oxford, 1946. drugim stvarima u koje je on (tada) bio uveren i zato što njeno nestajanje nije oslabilo Robin George Collingwood, Essay on Philosophical Method, Clarendon Press, teoriju. Takvo “predomišljanje” bi moglo da objasni i zašto kontrast sa Esejom o filo- Oxford, 1993. 98 zofskom metodu nije jasno ocrtan u Autobiografiji (Kolingvud ga još uvek nije potpuno Robin George Collingwood, The Principles of History, Clarendon Press, Oxford, 99 prepoznao) i zašto se ponovno odigravanje opet pojavljuje u Autobiografiji. 1999. Primena ovih ideja sugeriše da bi Kolingvudova posvećenost istoricizmu T. J. Diffey, “Review of Collingwood Outlines of a Philosophy of Art”, iz Collingwood u umetničkom sudu u “Predgovoru” za Principe umetnosti mogla korisno da posluži Studies vol. 2, 1995, str. 234–242. kao pokazatelj smera njegovih misli: onda bismo mogli izričito idealistička uverenja T. J. Diffey, “Aesthetics and Philosophical Method”, iz D. Boucher, J. Connelly & pripisana Kolingvudu da uporedimo i sa gledištima koja je možda usvojio (uzimajući T. Modood (eds.), Philosophy, History and Civilization: Interdisciplinary Perspectives on R. G. Collingwood, University of Wales Press, Cardiff, 1995, str. 62–78. u obzir njegova druga obavezivanja u tekstu) i sa gledištima koja sugerišu njegove Alan Donagan, The Late Philosophy of R. G. Collingwood, Clarendon Press, Oxford, kasnije pozicije. 1962. Alan Donagan, “Collingwood, R. G.”, iz P. Edwards (ed.), Encyclopaedia of Philo- sophy, vol. 1, Clarendon Press, New York – Oxford, 1962. Zaključak Alan Donagan (ed.), Robin George Collingwood. Essays in the Philosophy of Art, Indiana University Press, Indiana, 1964. Kolingvud je bio filozof koji se ozbiljno posvetio značaju umetnosti i po- Peter Johnson, R. G. Collingwood: An Introduction, Thoemmes, Bristol, 1998. stavio niz zanimljivih gledišta o njenoj prirodi: on je prepoznao da umetnička dela Peter Lewis, “Collingwood and Wittgenstein: Struggling with Darkness”, iz Collin- gwood Studies, vol. 5, 1998, str. 28–42. nisu samo zanatski proizvod, uprkos značaju umetničke tehnike i naglasio osobenost Sabina Lovibond, Realism and Imagination in Ethics, Blackwell, Oxford, 1983. umetničkog interesa. On je odbacivanje “tehničke” teorije umetnosti video kao Colin Lyal, Aesthetics, UCL Press, London, 1997. [...] najvažniju grešku protiv koje se moderna estetička teorija Graham McFee, “Collingwood: The Idea of a ‘Late’ Aesthetics”, Idealistic Studies mora boriti.74 vol. 22, Worcester Mass., 1992, str. 142–162. Ali je umetnost isto tako video kao izražajnu na načine koji su je stavili John Passmore, A Hundred Years of Philosophy, Penguin, Harmondsworth, 1968. naporedo sa jezikom, iako sa dodatnim efektom dovođenja u svest, i za pojedince i za Aaron Ridley, R. G. Collingwood: A Philosophy of Art, Phoenix, London, 1998. zajednicu, onoga što se prethodno osećalo, ali se još uvek nije učinilo izričitim. Richard Sclafani, “Wollheim on Collingwood”, Philosophy vol. 51, no. 197, Cam- Rasprave o Kolingvudovim idejama se tipično manje bave detaljima nje- bridge, 1976, str. 353–359. govih teorija, a više širokim temama koje njegovi spisi sugerišu ili podstiču: posebno Roger Scruton, The Aesthetics of Music, Clarendon Press, Oxford, 1997. Richard Wollheim, “On an alleged inconsistency on Collongwood’s Aesthetics”, iz njegovi (neobični) pogledi na imaginaciju i jezik nisu dolazili u središte kritičkog pro- On Art and the Mind, Allen Lane, London, 1973, str. 250–260. cenjivanja. Umesto toga, pažnja se, kao i ovde, uglavnom usmerava na podsticajno Richard Wollheim, Art and Its Objects, Cambridge University Press, Cambridge, koNtr AdikCiJe ModerNiZM A koNtr AdikCiJe ModerNiZM A shvatanje koje on nudi o značaju umetnosti. 1980. Literatura: Douglas Anderson, “Collingwood, Robin George”, iz M. Kelly (ed.), Encyclopaedia greJeM Mekfi of Aesthetics, vol. 1, Oxford University Press, Oxford, 1998, str. 393–395. Robin George Collingwood, Outlines of the Philosophy of Art, Oxford University Press, London, 1925, (reprint: Thoemmes, Bristol, 1994). 73 Robin George Collingwood, The Principles of History, str. 245–246. 74 Robin George Collingwood, Principles of Art, Clarendon Press, Oxford, 1938, str. 26.  profesora” na Univerzitetu u Marburgu na Labi, gde je predavao od 1923. do 1928. MArtiN HAJdeger figure u pokretu Svoje temeljno filozofsko delo Bitak i vreme (Sein und Zeit) objavio je 1927. godine. U Marburgu su kod Hajdegera studirali Hans-Georg Gadamer (1900–2002), Hana Arent (Hannah Arendt, 1906–1975), Karl Lout (Karl Löwith, 1897–1973), Gerhard Kriger (Gerhard Krüger, 1902–1972), Leo Štraus (Leo Strauss, 1899–1973), Ginter Štern Anders (Günther Stern Andres, 1902–1992), Hans Jonas (1903–1993) i dr. 100 Objavio je studiju Kant i problem metafizike (1929). Došao je u polemički sukob sa 101 filozofom Ernstom Kasirerom (Ernst Cassirer, 1874–1945) tokom predavanja koja je držao u Davosu marta 1929. godine. Polemika u Davosu je, na sasvim izvestan način, obeležila okret u nemačkom društvu kada su se direktno konfrontirale pozicije liberalnog “jasnog” mišljenja (Kasirer) i konzervativne “netransparentne” ontolo- gije (Hajdeger). Jedan veoma filozofski konflikt oko mogućnosti mišljenja o Kantu (Immanuel Kant, 1724–1804) je u sebi reflektovao potencijalnu “tragičnu preori- jentaciju” nemačkog društva, mada akteri, tada, još o tome nisu mogli da misle na Martin sasvim politički način.3 Kada je dobio poziv da nasledi Edmunda Huserla vratio se u Frajburg. Održao je predavanje povodom šezdesetog rođendana Edmunda Huserla, a kao pristupno predavanje na Univerzitetu u Frajburgu je izložio besedu “Šta je meta- HAJdeger1 fizika” 24. jula 1929. godine. Među frajburškim studentima su bili Herbert Markuze (Herbert Marcuse, 1898–1979), Ernst Nolte (1923–), Emanuel Levinas (Emmanuel : Miško šuvaković Levinas, 1906–1995) i dr. Hajdegerov filozofski preokret u odnosu na zamisli postavljene u knjizi Bitak i vreme se odigrao sa predavanjem “O suštini istine” (Bremen, Marburg, Fraj- Život i filozofske platforme burg, Drezden, 1930–1932). Za rektora je izabran na Albert-Ludvig univerzitetu u Frajburgu. U to vreme je postao član Nacionalsocijalističke partije Nemačke. Odr- Martin Hajdeger 2 (Martin Heidegger, 1889–1976) nemački je filozof feno- žao je nacistički orijentisan govor povodom preuzimanja rektorske dužnosti, poznat menološke, hermeneutičke i egzistencijalističke orijentacije. Rođen je u siromašnoj pod nazivom “Samopotvrđivanje nemačkog univerziteta” 27. maja 1933. godine. Sa zanatlijskoj kataličkoj porodici u Meskirhu u Badenu. Studirao je teologiju, filozofiju, rektorske funkcije se povukao aprila 1934. godine. Postoje kontroverzni podaci o matematiku, prirodne nauke i istoriju na Univerzitetu u Frajburgu (Albert-Ludwig njegovom odnosu sa profesorom Edmundom Huserlom u doba nacizma. Radio je na Universität Freiburg) od 1909. godine. Doktorirao je sa tezom Doktrina o suđenju u predavanjima o Ničeu (Friedrich Wilhelm Nietzsche, 1944–1900), Helderlinu (Joha- psihologizmu kod neosholastičkog teologa i filozofa Artura Karla Avgusta Šnajdera nn Christian Friedrich Hölderlin, 1770–1843). Predavanje “Izvor umetničkog dela” (Arthur Carl August Schneider, 1876-1945) i neokantovca dr Hajnriha Rikerta (He- je pisano tokom 1935. i 1936. godine. Martinu Hajdegeru je oduzeto pravo da izvodi koNtr AdikCiJe ModerNiZM A koNtr AdikCiJe ModerNiZM A inrich Rickert, 1863–1936). Habilitaciju o Duns Skotusovoj (John Duns Scotus, oko univerzitetsku nastavu nakon sloma nacističke Nemačke 1945. godine. Držao je pri- 1266–1308) doktrini o kategorijama i značenjima je odbranio 1916. godine. Njego- vatna predavanja od 1949. godine. Vratio se na Univerzitet 1950, a dobio je počasno va religiozna uverenja su bila radikalno katolički orijentisana. Bio je privatni docent zvanje emeritusa 1951. godine. Redovno je držao nastavu do 1958, a po pozivu do u Frajburgu od 1916. do 1923. godine. Bio je asistent Edmundu Huserlu (Edmund 1967. godine. Husserl, 1859–1938) u Frajburgu od 1919. godine. Oženio se Elfriedom Petri (Elfri- Hajdegerov filozofski razvoj se odigravao pod brojnim uticajima od antičke M i š ko š u vA kov i ć eda Petri) 1917. Imali su dva sina, Jorka (Jörk) i Hermana (Hermann). Na preporuku filozofije predsokratovaca, Platona (Πλάτων, 428/427–348/347 p. n. e.) i Aristotela Nikolaja Hartmana (Nicolai Hartmann, 1882–1950) dobio je mesto “vanrednog (Αριστοτέλης, 384–322 p. n. e.) preko nemačke filozofije osamnaestog i devetnae- stog veka (Kant, Hegel /Georg Wilhelm Friedrich Hegel, 1770–1831/, Fridrih Niče) 1 Ova studija je realizovana u okviru projekta Svetski hronotopi srpske muzike (ev. br. 147045) Katedre za muzikologiju Fakulteta muzičke umetnosti u Beogradu koji je podržan od strane Ministarstva za nauku i tehnološki razvoj Republike Srbije. 3 “Dodatak: Martin Heidegger: Davosko saopštenje i davoska diskusija”, iz Martin Heidegger, 2 Vanja Sutlić, “Počeci i obzorno ishodište životno-misaonog puta Martina Heideggera”, iz Kant i problem metafizike sa davoskim saopštenjem i diskusijom između M. Heideggera i E. Kako čitati Heideggera, August Cesarec, Zagreb, 1989, str. 23–62. Cassirera, Mladost, Beograd, 1979, str. 159–175.  do fenomenologije kasnog devetnaestog i ranog dvadesetog veka (Edmund Huserl, intuitivan, a intuicija je refleksija intelekta koja nastaje na temelju evidencija svesti. MArtiN HAJdeger figure u pokretu Karl Braig /Carl Braig, 1852 –1923)/ i Brentano /Franz Clemens Honoratus Brenta- Zato je fenomenologija nauka o “čistim fenomenima”, tj. o fenomenima koji su spo- no, 1838–1917/). Filozofija Martina Hajdegera je bila tokom dugog razvoja i evolucija znajućem subjektu neposredno opažajno dati kao istiniti i to na apsolutan način. u znaku konzervativnog katoličkog i nacionalističkog nemačkog mišljenja. Njegova Njihova vrednost nije ograničena samo na ljudsku spoznaju, jer bi to, po Huserlu, interesovanja su se razvijala od teologije preko fenomenologije do zasnivanja “fun- već bio izvor relativizma. Taj spoznavajući subjekt je “transcendentalno ja”. Zato damentalne ontologije”, anticipiranja filozofske hermeneutike i egzistencijalno ori- Huserl svoju filozofiju naziva i transcendentalnim idealizmom. Nastavljači Huserlove 102 jentisane filozofije. U poznom periodu života se najviše bavio filozofijom pesništva, fenomenologije su Eugen Fink (1905–1975) i Ludvig Landgrebe (Ludwig Landgrebe, 103 jezika i filozofijom tehnike. Doživeo je razvoj moderne filozofije kao “raspad filozofi- 1902–1991). Kritiku Huserlove transcendentalne fenomenologije razvili su Hedvig je” u modernim naukama koje vode ka isticanju i trijumfu “kibernetike”, tj. dominaciji Konrad-Marcijus (Hedwig Conrad-Martius, 1888–1966) i Roman Ingarden (Roman tehničkog karaktera nauke. Witold Ingarden, 1893–1970), kao i pripadnici getingenskog kruga fenomenologa, Nikolaj Hartman i Moric Gajger (Moritz Geiger, 1880–1937). Oni su se zalagali za eidetsku ontološku fenomenologiju. Fenomenologiju akta dopunili su fenomenolo- fenomenologija i fenomenološka estetetika gijom predmeta. Jednu uticajnu liniju proto-fenomenološke filozofije i psihologije je – sasvim kratke naznake razvijao i Franc Brentano. U Francuskoj su fenomenološkoj filozofiji pridoneli Pol Ri- ker (Paul Ricoeur, 1913–2005), Mikel Difren (Michel Dufrenne, 1910–1995), Žan-Pol Fenomenologija4 je filozofski prvac u kojem se, u najopštijem smislu, Sartr (Jean-Paul Sartre, 1905–1980), Moris Merlo-Ponti (Maurice Merleau-Pon- istražuju značenja i smisao pojavnosti i predočivosti sveta u svesti. Fenomen (pha- ty, 1908–1961) i Emanuel Levinas. Fenomenološkom estetikom se bavio Enco Paći inómenon) je ono što se pokazuje, nešto što se pokazuje, što je otkriveno i što se (Enzo Paci, 1911–1976) u Italiji. U Kraljevini Jugoslaviji je fenomenologija bila rano pojavljuje u svesti. Odnosno, fenomen je nešto što se pokazuje i čulima predočava prihvaćena kod filozofa koji su bili pod uticajem fenomenoloških teorija devetnae- svesti. U filozofskom smislu fenomen je ono što pokazuje i otkriva sebe na sebi stog i ranog dvadesetog veka. Na primer, u Sloveniji je France Veber (1890–1975) samom. U svakodnevnom govoru i u žargonima fenomenom se naziva ono što se pod uticajem Franca Brentana razvio svoja filozofska i estetička istraživanja 6 , a u opaža čulima, što ima vizualni, akustički, taktilni, aromatski ili telesni izgled, što se Srbiji je Zagorka Mićić (1903–1982) pod uticajem Huserla i Finka razvila fenomeno- pojavljuje kao objekt u svetu, što se percipira, razumeva i o čemu se govori. Između lošku platformu moderne filozofije.7 U socijalističkoj Jugoslaviji se interesovanje za “fenomena” i “pojave” se uspostavlja znak jednakosti. fenomenologiju pojavilo tokom pedesetih godina dvadesetog veka i bilo je vođeno težnjom ka stvaranju autonomne filozofije. Time je fenomenologija bila usmerena Pojam/termin fenomenologije je naznačio nemački filozof Johan Hajnrih na prevazilaženje instrumentalne partijski orijentisane filozofije karaketristične za Lambert (Johann Heinrich Lambert 1728–1777) u osamnaestom veku. Fenomeno- revolucionarni ili socrealistički period. U Srbiji su se fenomenološkim studijama ba- logiju u modernom smislu je definisao nemačko jevrejski filozof Edmund Huserl5 na vili Milan Damnjanović (1924–1974), Zoran Đinđić (1952–2003), Dragan Stojanović prelazu devetanestog u dvadeseti vek. Za njega je fenomenologija istraživanje znače- (1945–), Milan Uzelac (1950–) i dr. Fenomenologiju, pre svega, hajdegerovske ori- nja i smisla, tj. nauka o bitnom (eidetska fenomenologija), jer se bavila čistim esen- jentacije su u Hrvatskoj razvijali brojni filozofi i društveni teoretičari: Vladimir Fili- cijama (biti), a ne realnim egzistencijama, tj. stvarima i činjenicama u iskustvenom pović (1906–1984), Danko Grlić (1923–1984), Milan Kangrga (1923–2008), Vanja svetu. Huserl fenomenologiju kao nauku o biti nadilazi i razvija učenje o sagledava- koNtr AdikCiJe ModerNiZM A koNtr AdikCiJe ModerNiZM A Sutlić (1925–1989), Gajo Petrović (1927–1993), Danilo Pejović (1928–2007), Ante nju biti ili o svesti koja opaža bit sa stajališta “transcendentalne fenomenologije”. Pažanin (1930–), Branko Despot (1942–), Darko Kolibaš (1946–1998), Nadežda Ča- Huserlova fenomenologija pokazuje “načine spoznaje” sveta, a ne samu spoznaju. činović (1947–) i dr. U Bosni i Hercegovini su se fenomenologijom bavili Ivan Foht Svest je uvek usmerena na nešto i zato je intencionalna. Zadatak fenomenologije (Ivan Focht, 1927–1992), Kasim Prohić (1937–1984), Andulah Šarčević (1929–) i dr. je ispitivanje sadržaja svesti kako bi se otkrila njena bit (eidos). Do spoznavanja biti U Sloveniji fenomenološku filozofiju su praktikovali Dušan Pirjevec (1921–1977), M i š ko š u vA kov i ć dolazi se redukcijom, tokom koje se isključuje sve ono što u strukturi svesti nije bitno Ivan Urbančič (1930–), Tine Hribar (1941–), Dean Komel (1960–). za objekt. Redukcijom se objekt svesti oslobađa prirodnih ili praktičnih stavova, isto- rijskih i društvenih karakterizacija te teorijskih predznanja i tumačenja. Ovaj proces je 6 Dušan Pirjevec, Estetska misel Franceta Veberna, Slovenska matica, Ljubljana, 1989. i Seppo Sajama, Matti Hkamppinen, Simo Vihjanen, Misel in smisel – Uvod v fenomenologijo, ZPS, 4 Milan Damnjanović, “Uvod”, iz Fenomenologija, Nolit, Beograd, 1975, str. 9–57. Ljubljana, 1994. 5 Edmund Huserl, Ideja fenomenologije – pet predavanja, BIGZ, Beograd, 1975; Žan-Fransoa 7 Zagorka Mićić, Fenomenologija Edmunda Husserla – Studija iz savremene filozofije, Knjižara Liotar, Fenomenologija, BIGZ, Beograd, 1980. F. Pelikan, Beograd, 1937.  Fenomenološka estetika je postavljena kao filozofsko istraživanje i ra- ne-čulne vrednosti i značenja. Hartman govori o dvostrukoj slojevitosti estetičke MArtiN HAJdeger figure u pokretu sprava estetičkih problema i, posebno, umetnosti. Valdemar Konrad (Waldemar analize – svako estetičko proučavanje ide prema: (1) estetičkom predmetu i (2) činu Conrad, 1878–1915) je svoj filozofski rad posvetio proučavanju estetičkog predmeta svesti kojim se shvata taj predmet. Čin svesti se, zatim, deli na: proučavanje struk- oko 1908. godine. Proučavao je predmet u muzici, književnosti i likovnim umetno- ture objekta i njegovog vrednosnog karaktera, odnosno na proučavanje čina kojim stima, da bi izveo opšti pojam estetskog predmeta. Opšti estetski predmet nije bilo posmatrač prima estetički predmet i čina kojim se proizvodi taj predmet. To široko koji objekt nego idealan objekt koji se uspostavlja estetičkim mišljenjem. Umetničko područje Hartman sužava na proučavanje strukture predmeta, posmatranja i estets- delo i estetski predmet nisu jedan te isti objekt. Prema Konradovom učenju, postoji tkog uživanja. 104 105 određena tačka gledišta koja omogućava adekvatno posmatranje, na primer likovnog Na primer, Mikel Difren10 je estetičku fenomenologiju zamislio kao onto- umetničkog dela. U estetskom delu postoji povlašćeni položaj, za razliku od obič- logiju umetnosti. Estetički predmet određuje kao nešto što postoji “po–sebi–za– nog svakodnevnog predmeta, koji omogućava bezbroj opažaja, a nijedan od njih nije nas”. Umetničko delo se može razdvojiti na čulnu materiju, prikazani svet i izraz. naglašen ili dominantan. U estetskom posmatranju predmeta zastaje se na samom Fenomenološku estetiku proširuje antropološkim i istorijski orijentisanim razmatra- opažanju, za razliku od praktičnih situacija, u kojima se opažanje pretvara u razume- njima. Središnji pojam Difrenove fenomenologije je estetsko iskustvo, definisano vanje i upotrebu. kao metafizičko iskustvo – ono aktuelizuje vraćanje bića u svetu izvornom, drugom Sistemski zasnovane koncepcije fenomenološke estetike su uspostavili i biću subjekta, osnovi što se druži s mogućnostima iz koje (osnove) može da izroni razradili poljski estetičar Roman Ingarden, nemački filozof i estetičar Nikolaj Har- jedan drugi svet. Estetsko iskustvo, zato, predstavlja izvorno iskustvo koje prethodi tman i francuski estetičar Mikel Difren. razlučivanju na subjekt i objekt: iskonsko iskustvo sveta. Ingarden 8 je pošao od analize uslova postojanja književnog dela, a s ciljem Martin Hajdeger je u knjizi Bitak i vreme11 ukazao da se razumevanje feno- da obuhvati i druge umetnosti (slikarstvo, arhitektura, muzika, film). Ingarden je menologije ne vrši u njenoj “zbilji” (Wirklichkeit) već u njenoj mogućnosti ili poten- nameravao da izvede utemeljenje real-ontologije koja je suprotstavljena Huserlo- cijalnosti.12 Fenomenologija nije zamišljena kao jedna koherentna filozofska škola i vom učenju o transcendentalnom. Ispitivao je načine postojanja umetničkih dela. tradicija koja započinje obnovom i razradom mišljenja, na primer, Edmunda Huserla. Umetnička dela su, po njemu, čisto intencionalne predmetnosti. Ako se umetnička Fenomenologiija se, naprotiv, uvek iznova postavlja prema mogućnostima koje sam dela zasnivaju u realnosti, tj. u realnim stvarima ili događajima koje umetnik oblikuje fenomenološki postav nosi. Time se postavlja bazična teza fenomenologije: “Ka sa- i ako se konkretizuju u estetskom doživljaju posmatrača kao estetski vredan objekt, mim stvarima!” (Zu den Sachen selbst). U Hajdegerovom govoru “stvar” ne znači onda ona ne postoje ni kao realna psihička bića ni kao idealna bića po sebi nego stvarnost stvari, već ono što se u fenomenu pokazuje, pojavljuje: kako samo sobom jeste. Fenomen, međutim, nije jednostavno pojava, već pojava koja po sebi samoj je- je njihovo postojanje “kvazirealno”. Te pretpostavke omogućavaju prelaz od slike ste. Fenomen je tada po grčkom izvorniku phainomenon što znači pojava same stvari. realnog predmeta koji umetnik oblikuje do slike umetničkog dela kao intencionalne Pri tome, “pojava same stvari” ne znači da je pojava jednoznačno identična sama tvorevine, koja se zasniva u realnosti slike stvari, ali se od nje bitno razlikuje. “Slika sebi, već da se u pojavi pojavljuje ono bitno što se predaje mišljenju. predmet” je realna stvar, načinjena od ovog ili onog materijala (drvo, platno, beton). Rana Hajdegerova misao je usmerena ka pitanju o smislu bitka. Polazni “Slika umetničko delo” je čudesna višeslojna tvorevina povezana sa “slikom predme- termini, te pojmovi, kojima se barata u Hajdegerovom mišljenju su metafizička izvo- tom”, ali ipak nije njen realni deo, ni izbor njenih osobina. Ona ima vlastite osobine i đenja misli i reči: delove, koji se ne mogu naći u “slici predmetu”. Shvatanje “slike umetničkog dela” je • biće (Seiende) – ono što “jeste”, tj. odgovor na pitanje “zašto koNtr AdikCiJe ModerNiZM A koNtr AdikCiJe ModerNiZM A utemeljeno u čulnom opažanju u tom smislu što se najpre opaža “slika predmet”. Ali, je uopšte ono što biva, a ne čak ništa?” shvatanje “slike umetničkog dela” nadilazi opažaj “slike predmeta”. • bitak (Sein) – bitak se ne može definisati, već se može zaklju- Značajne su, takođe, fenomenološke estetičke studije Nikolaja Hartma- čiti da bitak nije nešto poput bića, te dodati da je bitak pojam na9 tokom četrdesetih godina dvadesetog veka. On je svoju fenomenološku poziciju razumljiv po sebi: u svakom odnošenju prema biću u upotrebi je okarakterisao sledećom šemom: dok je u idealističkoj estetici naglasak na ideji koja M i š ko š u vA kov i ć “bitak”; se pojavljuje u čulnom i dok u empirizmu prevladava čulno nad idealnim, u fenome- • tubitak (Dasein) – drugi naziv za čoveka, mada i nešto drugo/ nološkoj estetici reč je o samom odnosu pojavljivanja. Posebna struktura estetičkog više od izraza kojim se imenuje “čovek” (der Mensch), jer tubitak objekta omogućuje da se uz opažaj osetilne pojave objekta u isti mah obuhvate i 10 Mikel Difren, Oko i uho, Glas, Banjaluka, 1989. 8 Roman Ingarden, Doživljaj, umetničko delo i vrednost, Nolit, Beograd, 1975; i Roman Ingar- 11 Martin Heidegger, Bitak i vrijeme, Naprijed, Zagreb, 1988. den, Ontologija umetnosti, KZ Novog Sada, Novi Sad, 1991. 12 Martin Heidegger, Phänomenologie – lebendig oder tot?, Baderia Verlag, Karlsruhe, 1969, 9 Nikolaj Hartman, Estetika, BIGZ, Beograd, 1979. str. 47.  je moguć potencijalnošću koja jeste razumevanje bivstvovanja u Oblikovanje razumljenja nazivamo izlaganje. U njemu razumljenje MArtiN HAJdeger figure u pokretu baš tom “tu” trenutku i mestu; prisvaja sebi svoje razumljeno. U izlaganju razumljenje ne postaje • bivstvovanje (das Sein) – zainteresovano razumevanje bitka nešto drugo, nego postaje ono samo. Izlaganje se egzistencijalno kao događaja koje vodi smislu bitka. temelji u razumljenju, a ne da razumljenje nastaje putem njega. Pri tome, treba razlikovati pojmove istorije i povesti mišljenja. Istorija mi- Izlaganje nije uzimanje na znanje Razumljenoga, nego je obrada šljenja je hronologija jednog mišljenja ili hronologija događaja izvođenja mišljenja u mogućnosti projektiranih u razumljenju. U skladu s tijekom ovih konkretnim slučajevima. Istorija mišljenja je povezana sa društvenim i kulturalnim pripremnih analiza svakidašnjeg tubitka, slijedimo fenomen izla- 106 107 konkretnim pojavnostima mišljenja – slučajevima mišljenja. Povest mišljenja je samo ganja kod razumljenja svijeta, to jest nepravog razumljenja, i to u “događanje” – usud i udes – mišljenja, nešto što mišljenje povezuje sa smislom sa- modusu istinitosti tog izlaganja.13 mog tog mišljenja kao događaja, a ne sa smislom mišljenja o smislu mišljenja. Hermeneutika je, zato, analiza koja uvažava obavezu uzimanja u obzir Ukazuje se, zatim, da je filozofija univerzalna fenomenološka ontologija izvora/ponora kao uslova razumevanja i time objašnjenja koje čini mogućim razume- koja proizlazi iz heremeneutike tubitka. Hermeneutika tubitka je kao analitika egzi- vanje. Hermeneutika egzistencije je u najprimarnijem, nepsihološkom i nenaučnom, stencije krajnju tačku svakog filozofskog pitanja smestila tamo odakle potiče i kuda a to znači metafizičkom smislu analiza “istine bitka”, tj. analiza onoga što ima veze se vraća. Dakle, reč je o univerzalnoj fenomenološkoj ontologiji kojom se prezentuje izvor i ponor mišljenja. Izvor i ponor mišljenja su “nekakve granice” koje spolja mi- sa bićem ali nije samo biće i nije svodljivo na biće. Ovako postavljeni događaj mišlje- šljenju ograničavaju mišljenje koje ih ne može zahvatiti, već samo iz njih nastati i u nja je Hajdegerova univerzalna fundamentalna ontologija koja se gradi oko konkret- njima nestati. Na ovaj način koncipirano mišljenje o filozofiji fenomenologije ne po- nih pojavnih ili dostupnih pitanja o smislu bitka: lazi od zacrtanih filozofskih teorija ili određene unapred zadate filozofske discipline, Kao fenomenolog, Heidegger dobro zna da se pitanje o smislu već od kretanja ka samim stvarima, tj. od događaja mišljenja u određenim filozofsko bitka ne može postaviti mimo mogućnosti i granice bića koje to iskustvenim okolnostima samog mišljenja. Filozofska iskustvenost se razlikuje od pitanje postavlja. Prema tome: moramo analizirati bitak onog naučne iskustvenosti po tome što nauka teži empirijskoj proveri mišljenja, a filozofija bića kojemu je to pitanje dostupno. Samo je čovijek biće kojemu postavlja mišljenje izvan i naspram faktičnosti empirije kao sasvim specifičan doga- je to pitanje dostupno. Samo je čovijek biće čija je ontička oso- đaj ljudske potencijalnosti. bitost u tome da svim svojim svojstvima zna postaviti to pitanje, U odnosu na događaj bitni su pojmovi “fenomenološka ontologija”, “her- ne nezainteresirano, nego zainteresiran za vlastiti bitak: biće ko- meneutika tubitka” i “analitika egzistencije”. jemu nije svejedno da li jest ili nije, nego mu pitanje o njegovu Martin Hajdeger je postavio sasvim izvesna i gotovo naivno doslovna i bitku imlicira pitanje što znači biti.14 direktna zdravorazumska pitanja o “životu” i potražio apstraktne razvojne odgovore Fundamentalna ontologija je nastala kritikom “naučnosti” fenomenolo- na njih, zapravo, univerzalizujuće odgovore koji se u potencijalnosti sasvim konkret- gije i isticanjem važnosti mišljenja u svim razlikama prema nauci i naučnosti. Mar- nog, singularnog, iskustvenog događaja mišljenja ne mogu redukovati na “individu- tina Hajdgera nije zanimala “pojmovna strogost nauke”, pa ni pojmovna strogost alan psihološki pojam” ili “racionalan institucionalan naučni kriterijum”. Hajdegerova fenomenologije, odnosno, tradicionalne hermeneutike. On se zalagao za filozofsku filozofija je za razliku od, njoj prethodeće, Huserlove fenomenologije kao razvijene pojmovnu strogost koja je bila mišljena na način gotovo mitskog sklapanja novih reči paradigmatske nauke predočavanja i razvoja svih nauka ili svake nauke, data kao mudrosti naspram naučnog formalizma i njegovih preobražaja u tehniku. Filozof se koNtr AdikCiJe ModerNiZM A koNtr AdikCiJe ModerNiZM A individualizovana potraga za “primitivnom fenomenologijom”. Ova primitivna feno- zalagao za traganje za “punoćom reči” naspram formalistički ispražnjenih termina menologija je u svojoj doslovnosti i direktnom referiranju na “događaj samog mišlje- moderne logike, matematike i filozofskih fenomenologija i hermeneutika. Funda- nja” osnova, a to znači ontologijska polazna predstava iz koje treba izgraditi “kulu mentalna ontologija je gledište o načinu na koji se pojavljuje “biće” (ono što jeste) u mišljenja”. Ona služi kao osnova za izvođenje analize koja vodi izvoru/ponoru mišlje- konkretnom događaju povesnog mišljenja, a to znači u vremenitosti koja je osnova M i š ko š u vA kov i ć nja. Hajdeger nije usmeren ka epistemologiji – analizi mišljenja koje vodi znanju, već povesti. Hermeneutika tubitka je analitika egzistencije “čoveka”, mada Hajdeger želi anti-epistemološki on se usmerava ka meditaciji ili “udubljivanju” u mišljenje koje se pojavljuje slično “mišljenju predsokratovskih mudraca”. Zato je njegova filozofija da ukaže na analizu “nečeg” što nije samo čovek, već je pre metod ili, zdravorazumski, pored sve neuobičajene i prividno elitističke “terminologije” te pojmovnog aparata: populistička, a to znači zasnovana na fascinaciji osnovnom ili izvornom mudrošću 13 Martin Heidegger, “#32. Razumljenje i izlaganje”, iz Bitak i vrijeme, Naprijed, Zagreb, 1988, kakva se može pronaći kod naroda. Hermeneutika je, zatim, data i razvijena kao obli- str. 169. 14 Vanja Sutlić, “Fenomenologija i filozofija”, iz Kako čitati Heideggera – Uvod u problematsku kovanje razumevanja: razinu “Sein und Zeit”– a i okolnih spisa, August Cesarec, Zagreb, 1976.  način na koji čovek jeste u svojoj mogućnosti da to “jeste” reflektuje u mišljenju “ima bitka”, “ima vremena”, a to je ono što i u mišljenju “zgodbe” MArtiN HAJdeger figure u pokretu pojedinačnog događaja za sve druge događaje. Egzistencija nije data u smislu filo- (Ereignis) dopušta da “pošiljka i pružanje” bitka i vremena neka- zofije “egzistencijalizma”15 kao ono što je u izvođenju života, već se izvodi u smislu ko ostaju ono što je sastoj (Bestehen) zgodbe (Ereignis).17 fenomenološke ontologije kao “bitak tubitka” koje je ontičko ustrojstvo bića koje se naziva čovek. Egzistencijalizam teži tumačenju dramaturgije ljudskog života u svoj njegovoj necelovitosti, a Hajdegerov pojam “egzistencija” govori o događaju mišlje- filozofija pomoću umetnosti 108 nja kojim se predočava mogućnost mišljenja bitka naspram bića. Bitak tubitka je 109 moguće pojmovno predočiti kao ono što se “iz-vodi” (ek-sistentia) ka istini bitka sa- Hajdegerovo interesovanje za umetnost i poeziju nije bilo vođeno zasni- mog. Zato, analitika postavljena kao hermeneutika egzistencije vodi ka određenjima vanjem ili razvijanjem estetike kao filozofske discipline, već potrebom da za svoju tubitka kao onome što je otvoreno, a otvoreno je samo kod “čoveka” koji je za razliku “filozofiju o suštini istine” u vremenu bez metafizike pronađe mogućnost govora o od drugih stvorenja u stanju da potencijalno analizira to što jeste čovek u najopštijem “istini” posredstvom govora o umetnosti. Govor o “istini” po njemu je bio moguć i najapstraktnijem smislu. kao govor o umetnosti i poeziji, pošto su umetnost i, pre svega, poezija postavljanje Hajdegerovu fundamentalnu ontologiju je moguće identifikovati kao “pri- “istine” u svet. mitivno” odvajanje “izvornog mišljenja” od neprimitivnosti Huserlovog naučno-filo- Spisi koji uzimaju u razmatranje odnos “istine” i “umetnosti/poezije” su: zofskog rada. On je svoju filozofiju razvijao, a to je svojstveno sve više srednjem i sta- Izvor umetničkog dela (Der Ursprung des Kunstwerkes, 1935–1936), Helderlin i suština rom Hajdegeru, na jedan nepritajeno predsokratovski način mišljenja koji se odigrava poezije (Hölderlin un das Wesen der Dichtung, 1936) Čemu pesnici (Wozu Dichter?, između “mišljenja i pevanja”, tj. grčkog mudraca Heraklita (Нράκλειτος, 540/535 p. n. e. 1946), Okret (Die Kehre, 1949), Jezik (Die Sprache, 1950), Građenje, stanovanje, mi- – 483/475 p. n. e.) i nemačkog klasicističkog i romantičarskog pesnika Helderlina. šljenje (Bauen Wohnen Dwenken, 1951), ... pesnički stanuje čovek (... dichetrisch wohnet der Mensch..., 1951), Pitanje o tehnici (Die Frage nach der Technik, 1953), Reč ili Pevanje On je u modernu akademsku filozofiju, koju karakteriše konzistentnost disciplinar- i mišljenje (Das Wort ili Dichten und Denken, 1958), Put ka jeziku (Der Weg zur Sprache, nog mišljenja, uveo prekid-događaj individualnim činom filozofskog mišljenja ili po- 1959) i dr. stignućem “mudrosti života”. To znači da je mišljenje postavio kao “događaj” koji Spisom Izvor umetničkog dela postavlja se na očigledan način napor i na- nije očigledno profesionalno praktikovanje filozofije, već, pre, suočenje sa zahtevom mera da se “filozofija” – kakva je preostala posle Hegelovog ultra-estetičkog-si- da filozofija bude neizvesnost singularnog mišljenja koje preuzima odgovornost za stema i Ničeovog anti-sistema metafizičkog mišljenja – spase pomoću mišljenja o “univerzalnost” mišljenog. Kontradikcija takvog zahteva je u tome što je izvedena na umetnosti ili, tačnije, pomoću umetnosti. Misliti filozofiju pomoću umetnosti kao konzervativan način kao neosporna potvrda i obnova “grčkog mišljenja za moder- postavljanja istine u svet bio je polazni zadatak Hajdegerovog filozofskog rada od ne Nemce” usred institucija nemačke akademske filozofije polovinom prve polovine tridesetih godina dvadesetog veka. Drugim rečima, u ovom spisu se ne iskazuju este- dvadesetog veka. tička ili filozofska interesovanja za umetnost, već se pomoću umetnosti u pojmov- Uobičajena je podela Hajdegerovog filozofskog opusa na ranog i poznog nom predočavanju teži filozofskom i samo filozofskom suočenju sa metafizikom. Hajdegera. Njegov preokret u filozofiji, tj. okret u odnosu na zamisli postavljene u Hajdegerovo učenje o “zaboravljanju bitka” je povesno zbivanje, određeno knjizi Bitak i vreme se odigrao sa predavanjem “O suštini istine”16 1930. godine. Okret temeljnim metafizičkim zbivanjem kao sudbinom. A, lepota je za njega način na koji u ovom slučaju nije povratak na prethodne filozofske postavke, nego skretanje na koNtr AdikCiJe ModerNiZM A koNtr AdikCiJe ModerNiZM A istina postoji u svojoj biti. Umetničko delo postoji samo zato da bi se ispunila isti- drugi pravac kretanja, putovanja u mišljenju. Kasnijeg ili kasnog Hajdegera vode in- na koja je bitak. Umetnost je zato “postavljanje-istine-u-delo” (das Sich-ins-Werk- teresovanja za “događaj mišljenja”. Njegova rasprava “događaja” označava nešto što Setzen der Wahrheit des Seinden). Delo nije ipak samo stvar, jer je u njemu “zbi- se dogodilo i postalo “zgodba” i “zgodovina” – izuzetni trenutak unutar povesti: vanje-istine-na-delu”. Uloga umetnika u stvaranju dela postaje, gotovo, pasivna i [...] Heidegger se od 1936. nadalje bavi “zgodom” (Ereignis) i beznačajna. Bitno je da je delo stvoreno i da se našlo u svetu. Filozof, zato, naglašava M i š ko š u vA kov i ć da ju piše kao “Seyn”, “Sein selbst”. “Seyn”, očigledno je da on da govori o velikoj umetnosti u kojoj umetnik ostaje prema delu nešto indiferentno, zapravo pod “istinom biti” ne razumije toliko “ontologijsku dife- gotovo kao prolaz koji sam sebe ništi radi ishoda dela. renciju” bitka i bića, nego davanje onoga što se kaže u izrekama Hajdeger tezu o postavljanju istine u umetničkom delu određuje tumače- njem uzajamnog odnosa biti istine i biti umetnosti. Istina se, po njemu, pokazuje u 15 Jean-Paul Sartre, Egzistencijalizam je humanizam, IP Veselin Masleša, Sarajevo, 1964; Žan- Pol Sartr, Biće i ništavilo, Nolit, Beograd, 1984. 17 Vanja Sutlić, “Heidegger I – Heidegger II”, iz Kako čitati Heideggera – Uvod u problematsku 16 Martin Hajdeger, “O suštini istine”, iz Putni znakovi, Plato, Beograd, 2003, str. 162–182. razinu “Sein und Zeit”– a i okolnih spisa, August Cesarec, Zagreb, 1976, str. 234.  delu, ukoliko u delu rasvetljava svet koji pripada delu. Delo kao otvorenost drži svet Metafizičko i ontološko definisanje “umetničkog dela” polazi od zamisli MArtiN HAJdeger figure u pokretu otvorenim. Time se omogućava da se “biće u celini” – celina onoga što zaista jeste, “po-stavljanja” (ge-stell) dela u svet. Delo jeste ono što je stvoreno: iz-delano i time susretne sa otvorenošću svetla, dakle sa bitkom. Bitak koji sebe, u načelu, skriva uvedeno u svet u svojoj drugosti od sveta kao istina u svetu. Delo koje je načinjeno, razotkriven je, tj. osvetljen za mišljenje. S druge strane, “istina” ima u osnovi svoje postoji i time se razlikuje od svih potencijalnih – mišljenih, željenih ili snivanih – biti težnju ka delu kao što to ima i umetnost, a usmeravanje istine u delo je stvaranje objekata, situacija ili događaja. Na primer, Martin Hajdeger jedan najopštiji pojam bića kojeg pre toga nije bilo i kojeg posle toga neće biti. Stvaranje bića se iskazuje u “po-stavljanja” izvodi u studijama tehnike sledećim rečima: stvaranju umetnosti. Ova kružnost u mišljenju sasvim određuje hajdegerovski me- Po-stav znači to sabirajuće onoga stavljanja koje čovjeka stavlja, 110 111 tafizički govor. tj. izazaziva da ono zbiljsko raskriva kao stanje na način ispostav- Martin Hajdeger je kao i Fridrih Niče, pre njega, osetio nemogućnost fi- ljanja. Po-stav znači način raskrivanja koji vlada u biti moderne lozofije da u moderno doba da sistemsko i metafizičko tumačenje istine, pa time i tehnike, a sam nije ništa tehničko.22 umetnosti. Iz tog traumatičnog osećaja je razvio neku vrstu neoklasičnog diskursa. Izložena procedura ovog veoma opšteg mišljenja o “delanju” kada se pri- Reč je o dikursu koji obraća pažnju na antičko-grčki uzor, koji je trebalo da sugeri- meni na zamisli umetnosti postaje platforma za pitanja o odnosima umetničkog dela, še sam izvor umetnosti u dijalektici dionizijskog i apolonijskog18 (Niče), odnosno, u umetnika i umetnosti u svetu. Hajdeger, zato, spis Izvor umjetničkog djela započinje metafizici “po-stava (ge-stell) dela u svet na način grčkog istinitog boravka u svetu/ sledećom kružnom shemom projektovanja mogućnosti fundamentalne ontologije prirodi odnosno na zemlji: umetnosti: Važan uvid koji je ostvario Hajdegerov članak o izvoru umetnič- Izvor ovdje znači ono odakle i po čemu neka Stvar (Sache) jest, kog dela, jeste da je “zemlja” nužno određenje bića umetničkog što jest i kako jest. To, što neko jest, kako ono jest, nazivamo dela.19 Hajdegereova filozofija posredstvom umetnosti je, zato, istovremeno fi- njegovom biti. Izvor nečega jeste podrijetlo njegove biti. Pitanje lozofija negativiteta i filozofija metafizičkog razumevanja. Time što je negativna ona sa izvorom umjetničkog djela pita za njegovo bitno podrijetlo. je kritički moderna prema sebi u odnosu na povest, a time što je metafizička ona Prema običnoj predodžbi djelo izvire iz djelatnosti i po djelatnosti je antimoderna i apologetski okrenuta tradicijskim idealima iznad ili preko istorije. umjetnika. Ali po čemu je i odakle umjetnik to što jest? Po dijelu; Filozofija se izvodi u pokušaju da misli istinu umetnosti na način koji nije moguć, koji jer da neko djelo umjetnika hvali, znači: tek djelo pušta umjetnika je izmičući, ali beskrajno obećavajući, pre svega njoj, tj. filozofiji. Ponavljani zahtev da proiziđe kao majstor umjetnosti. Umjetnik je izvor djela. Djelo ka nemogućem ili, tačnije, odsutnom jeste pokušaj da se dođe do “izvora umetnosti” je izvor umjetnika. Nijedno nije bez drugoga. Pa ipak, nijedno od koji je tu, ali samo u izmicanju ili odsutnosti20 koja obećava prisutnost dela. Delo je obiju samo ne nosi drugo. Umjetnik i djelo jesu svagda u sebi i u svakako viđeno kao događaj u kome se pojavljuje istina bitka. svom uzajmnom odnosu po nečemu trećem, što je svakako prvo, Filozofija izvora umetnosti je tumačenje onoga odakle i po čemu neka po onom naime odakle umjetnik i umjetničko djelo imaju i svoje stvar (Sache) jeste, što jeste i kako jeste. Pitanje izvora umetnosti je pitanje o ono- ime, po umjetnosti.23 me što prethodi umetnosti na takav način da je umetnost time što joj prethodi i što Fundamentalna ontologija umetnosti jeste ona filozofska ontologija koja ona sama ne pokazuje u čulnosti u potpunosti određena. Ovakav koncept izvora je se metafizički pita o svakom postojanju bilo kog ljudskog dela u svetu, za svet i filozofska konstrukcija koja treba da na metafizički način zasnuje “klasični kanon”, da naspram sveta. Naglašava se, svakako, važnost umetničkog dela koje se ukazuje koNtr AdikCiJe ModerNiZM A koNtr AdikCiJe ModerNiZM A predvidi šta bi bilo u egzistencijalnom smislu zbiljsko delo ili, u normativnom smislu u odnosu sa umetnikom i umetnošću. Ta zavisnost je nužna ali nije simetrična, tj. pravo delo umetnosti, odnosno, u čulnom doživljaju lepo delo: umetnik, umetničko delo i umetnost deluju jedno na drugo kao nužni uslovi, mada Da bismo našli bit umjetnosti, što se zbilja nalazi u djelu, potraži- ono što jeste jedino bitno u svom prisustvu u svetu jeste: umetničko delo. Bitnost mo zbiljsko djelo i zapitajmo djelo, što i kako ono jeste. 21 i centriranost umetničkog dela je, sa Hajdegerovim tumačenjem, dobila dorađenu M i š ko š u vA kov i ć koncepciju nužnog u prisustvu. Ono što je kao takvo i samo po sebi bitno. 18 Fridrih Niče, “Rođenje tragedije iz duha muzike”, iz Rođenje tragedije, BIGZ, Beograd, 1983, Kada, na primer, Martin Hajdeger priziva Van Gogovu (Vincent van Gogh, str. 41. 1853–1890) sliku Par cipela (1886), koja prikazuje par starih blatnjavih i izgužvanih 19 Hans Georg Gadamer, “Uvod” u “Izvor umetničkog dela Martina Hajdegera”, iz Pohvala teoriji, Oktoih, Podgorica – Trebinje, str. 110. 20 Martin Heidegger, “Izvor umjetničkog djela”, iz O biti umjetnosti, Mladost, Zagreb, 1959, 22 Martin Heidegger, “Pitanje o tehnici”, iz Uvod u Heideggera, Centar za društvene djelatno- str. 7–11. sti omaldine RK SOH, Zagreb, 1972, str. 105–106. 21 Martin Heidegger, “Izvor umjetničkog djela”, iz O biti umjetnosti, str. 9. 23 Martin Heidegger, “Izvor umjetničkog djela”, iz, O biti umjetnosti, str. 7.  cipela, on ukazuje na ono bitno, a to je da je delo jedino bitno jer sa njime se odigrava utvrdivog para cipala. U pitanju je problem filozofske metafizike koji se odnosi na pi- MArtiN HAJdeger figure u pokretu temeljni zahtev prisutnosti u svetu: tanje o bitnoj prirodi umetnosti posredstvom slikarskog dela. Ne postavlja se pitanje U djelu umjetnosti se istina bića postavila u djelo. “Postaviti” o istorijskoj istinitosti žanra, motiva, referenta ili tehnike slike. Postavlja se pitanje ovdje znači: dovesti do stajanja. Jedno biće, par seljačkih cipela, o metafizičkoj istinitosti postavljanja razlike u svet posredstvom slike koja prikazuje dolazi u djelu da stoji u svjetlo svojega bitka. Bitak bića dolazi u ono što je drugo od činjeničnog i u tome što se potvrđuje kao postavljanje naspram stalno svoga sijanja (Scheinen).24 i, istovremeno, za iskustvo koje je iskustvo samog sveta. Biti u svetu i, istovremeno, Umetničko delo nije po onome što prikazuje, već je drugo u odnosu na biti izvan sveta jeste moć svakog pravog umetničkog dela, a tu se misli, pre svega na 112 113 “to” i u svojoj drugosti koja postaje čulno pokazna kao ono što jeste potvrđuje se mimetičko slikarsko delo. Delo jeste time što odslikava svet, ali to što odslikava svet kao umetnost. Istina umetnosti nije zbirka istinitih činjenica o umetničkom delu, nije posredovanje sveta već izlaganje onog drugog od sveta – to je postavljanje istine umetniku ili umetnosti, ali ni istina o vernom ili pouzdanom prikazivanju čulno vidlji- u svet. Za Hajdegerov način mišljenja o slici slikarstva potpuno je bez značaja da li su vog sveta samim umetničkim delom. Istina umetnosti, u ovom metafizičkom smislu, to prikazane cipele Van Goga, Gogena ili nekog slučajnog prolaznika ili u njegovom jeste u postavljanju dela u svet na pravi način. Pravi način je onaj način umetničkog tekstu spomenute ratarke. Bitno je da ta slika prikazuje cipele koje kao da su gazile činjenja koji čini delo zaista prisutnim u svetu. Hajdeger je, zato, naglašavao: po zemlji, cipele koje su u odnosu sa zemljom, i koje su hodale samo po zemlji upi- U djelu je istina na djelu, dakle ne samo neko istinito. Slika, što sujući se slikom ka njoj koju treba istaći, doživeti i razumeti istinom same slike koja pokazuje seljačke cipele, pjesma što kazuje rimski zdenac, ne je različita od istine “poetike” i istine “istorije” na kojoj se zasniva slika slikarstva. To samo što ne obznanjuju, strogo uzevši one uopće ne obzanjuju ne znači da Šapirou izmiče problem Van Gogove slike, to znači da njemu izmiče pro- što je ovo pojedinačno biće kao ovo, nego one puštaju zbivati ne- blem Hajdegerove hermeneutičke i ontološke analize te slike, kao što je Hajdegeru u skrivenost kao takvu u odnosu na biće u cjelini. Što jednostavnije zahtevu da postavi fundamentalno ontološki orijentisanu filozofiju izmakla i izmicala i bitnije samo obuća, što nakićenije i čišće samo zdenac, niču u poetička i istorijska istina Van Gogove slike kao dela među ljudima u svakodnevnoj svojoj biti, utoliko neposrednije i obuzetije s njim svo biće biva borbi za umetnost. Metafizička ontološka definicija umetničkog dela nije definicija bićevitije. Na taj je način sebeskrivajući bitak rasvijetljen. Tako dela kao umetnosti na pravilima umetnosti, već intuicija umetničkog dela kao meta- oblikovano svjetlo sklapa svoje sijene (Scheinen) u djelo. U djelo fizičkog postavljanja problema sa umetnošću u mišljenju razlika ili razmaka u svetu sklopljeno sijanje jeste lijepo (das Schöne). Ljepota je jedan način koji žudi za, pre svega, metafizičkom istinom. kako istina obitava. 25 Umetničko delo nije ona stvar koju prikazuje: umetničko delo nije vernost referentu, na primer, cipelama. Umetničko delo je postavljanje te stvari – referenta: izvor i dekonstrukcija logocentrizma para cipela – na način koji omogućava da ono biva drugo od te stvari u svetu u kome jeste. Cipele i slika cipela se suštinski razlikuju, mada su u nužnom odnosu odslika- Trenutak kada se “gubi” izvor, to jest onaj trenutak kada umetnost ispada vanja. To je uviđanje temeljne razlike između istinitosti stvari i istinitosti umetnič- iz čulnog i počinje da treba pojmovno kako je pisao Hegel, odigrava se sa prevođe- kog dela koje zastupa tu stvar. Na primer, polemički pristup Majera Šapiroa (Meyer njem grčkih imena na latinski jezik 28 kada se započinje gubiti grčko izvorno iskustvo. Schapiro, 1904–1996)26 Hajdegerovom spisu Izvor umetničkog dela i, pre svega, tu- Otuđenje od grčkog iskustva se pokazuje kao temeljno jezgro zapadnog otuđenja mačenju Van Gogove slike kao da ostaje izvan hajdegerovskog hermeneutičkog i fun- koje sudbinski određuje ljudski život u modernosti: koNtr AdikCiJe ModerNiZM A koNtr AdikCiJe ModerNiZM A damentalno ontološki orijentisanog problema.27 Jer, Hajdegerov problem sa Van Go- U doba prvog i merodavnog razvoja zapadnjačke filozofije kod govom slikom koja prikazuje par cipela nije problem iz estetike, filozofije umetnosti i Grka, kroz koje je zaista počinjalo ispitivanje onoga što biva kao istorije umetnosti u verifikaciji odnosa slike i referenta, tj. slike para cipela i istorijski takvog u celome, nazivano je to što biva ϕυσιζ. Ova grčka osnov- na reč za ono što biva obično se prevodi sa “priroda”. Upotreblja- va se latinski prevod natura, što zapravo znači “rađanje”, “rođe- M i š ko š u vA kov i ć 24 Martin Heidegger, “Izvor umjetničkog djela”, iz O biti umjetnosti, str. 28. 25 Martin Heidegger, “Izvor umjetničkog djela”, iz O biti umjetnosti, str. 52. nje”. Ali se tim latinskim prevodom već potiskuje izvorna sadržina 26 Meyer Schapiro, “Tihožitje kot osebni predmet – Opombe o Heideggerju in van Goghu”, iz grčke reči ϕυσιζ, narušava istinska filozofska snaga-imenovanja Meyer Schapiro, Umetnosno–zgodovinski spisi, Studia Humanitatis – Škuc, Filozofska fakul- grčke reči. To važi ne samo za latinski prevod te reči već i za sva teta, Ljubljana, 1989, str. 297–307. 27 Jacques Derrida, “Restitucije istine o veličini (cipela)”, iz Jacques Derrida, Istina u slikar- druga prevođenja grčkog filosofskog jezika na rimski. Proces tog stvu, Veselin Masleša, Sarajevo, 1988, str. 171–287; Barry Schwabsky, “Resistance: Meyer Schapiro’s Theory and Philosophy of Art”, iz “Symposium: Meyer Schapiro” (temat), The Jour- 28 Martin Heidegger, “Izvor umjetničkog djela”, iz O biti umjetnosti, Mladost, Zagreb, 1959, nal of Aesthetics and Art Criticism vol. 55, no. 1, Madison Wis., 1977, str. 1–5. str. 14.  prevođenja grčkog na rimski nije ništa proizvoljno i bezazleno, svjetske noći mora biti iskušan i izdržan bezdan svijeta. No zato MArtiN HAJdeger figure u pokretu već prva etapa procesa zaprečavanja i otuđivanja izvorne suštine je nužno, da jesu oni, koji dopiru u bezdan.31 grčke filosofije. Rimsko prevođenje postalo je onda merodavno Hajdeger razrađuje filozofiju posredstvom umetnosti na mestu gde umet- za hrišćanstvo i hrišćanski srednji vek. Ono se produžilo i kroz nost više ne može biti samo ono što je upućeno direktnom iskustvu i doživljaju mada filosofiju novog vremena, koja se kreće u svetu pojmova srednjeg ona u njegovoj perspektivi izgleda kao poslednje mesto za pojavu istine. Posrednost, veka i onda stvara one uhodane predstave i pojmovne reči kojima odloženost i nedosegnutost su ona mesta na kojima se filozofija mora pozabaviti se i još danas objašnjava početak zapadnjačke filozofije. Taj po- umetnošću upisujući sebe na mesto umetnosti i time ispunjavajući prazninu koja 114 115 četak važi kao takav kao ono što su današnji filosofi kao tobože nije samo stvar pitanja o smislu umetnosti, već i problem bića koje bi se pojavilo iz savladano davno ostavili iza sebe. umetnosti da može i da je moguće kao bitak. Filozofija i umetnost su, zato, povezane Ali mi sada preskačemo čitav taj tok unakažavanja i raspada i – zaista povezane, a to je sudbina filozofije danas – umetnošću koja je za Hajdegera težimo da ponovo osvojimo nenarušenu snagu-imenovanja je- umetnost svake umetnosti – poezijom: zika i reči; jer reči i jezik nisu neke ljuske u koje se pakuju stvari Svako suštinsko kazivanje osluškuje unatrag prema toj prikri- samo radi usmenog i pismenog opštenja. U reči, u jeziku postaju, venoj sapripadnosti snage i bića, reči i stvari. Oboje, pevanje i i jesu tek, stvari. Stoga nas i pogrešna upotreba jezika u pukom mišljenje jesu osobito kazivanje ako ostaju predati tajni reči kao naklapanju, u udarnim rečima i frazama lišava pravog odnosa onome što je najvrednije njihovog mišljenja i time zanavek struk- prema stvarima. Šta pak kazuje reč ϕυσιζ? Ona kazuje ono što turirani u svojoj srodnosti.32 izrasta iz sebe (na primer rastenje neke ruže), razvijanje koje se Time se utvrđuje teza da svako misaono mišljenje jeste pesništvo, a da otvara, u takvome razvijanju prelaženje u pojavu i u njoj zadrža- je svako pesništvo mišljenje, čime se ide iza “istorije filozofije” u pred-povesnost vanje i ostajanje, ukratko, izrastajuće-prebivajuće vladanje. Lek- filozofije. A to znači predsokratovsko “govorenje” istine. Protokolarne operacije pri- sički ϕυσιζ znači rasti, dovoditi do rastenja. No šta znači rasti? zivanja izvora, te retoričke izgradnje “afekta”, kao onoga što prethodi zapadnom mi- Podrazumeva li to samo količinsko povećavanje, postajanje više šljenju, bile su bitne već za mislioce/retorike Rima, ali i za učenjake renesanse, te za i veće?29 barokne i klasične filozofe u genezi modernosti mišljenja od Imanuela Kanta preko Hajdegerov protokol izvođenja izvora filozofije za modernu filozofiju zna- Hegela do Fridriha Ničea i, konačno, samog Hajdegera. U filozofskom smislu njegov čio je zahtev za prepoznavanjem onoga što bi bio “pravi” i “prvi” izvor filozofije u okret od tehnološkog kao poraza metafizike u aktuelnosti ka neokrnjenom izvoru koji metafizičkom smislu sa filološkim i istoriografskim posledicama za potencijalnosti treba razotkriti ukazuje se kao sasvim razrađena koncepcija “logocentrizma”33 ili, u kulturalnom smislu kao filozofski idealitet kojim su se evropske prevratničke ili isto- modernog mišljenja. Protokol je tako izveden da omogućava razlikovanje “pravog ra- rijski konstitutivne kulture formirale i udaljavale od grčkog ideala. Logocentrizam zotkrivajućeg” jezika i mišljenja od jezika koje mišljenju sprečava put ka samoj misli, je, prema Žaku Deridi (Jacques Derrida, 1930–2004), značio protokol za izvođe- ali za to mišljenje biva nužno upravo na taj zaprečujući ali idelano prethodeći način. nje postupaka koji uvažavaju “izvor” kao kriterijum za izvedeno mišljenje, odnosno, Filozofsko nadvladavanje gubitka izvornog iskustva je ono što zahteva filozofiju: Hajdegerova filozofska metafizika. Ona je, zato, upravo i jedino konzervativna filo- Logocentrizam je u svom razvojnom filozofskom smislu neraski- zofska misao, misao koja odbija mogućnost onog napred u ime onog prevladanog i divo povezan sa grčkom i evropskom tradicijom; on predstavlja koNtr AdikCiJe ModerNiZM A koNtr AdikCiJe ModerNiZM A zaboravljenog. Sasvim saglasno svom određujućem stavu on govori i piše Helder- “specifičan odgovor Zapada na jednu još veću nužnost” (struk- linovim rečima o “oskudnom vremenu”30 i o razdoblju “svetske noći” preobražava- turalnu privlačnost fonocentrizma) koja postoji i u drugim kultu- jući romantičarsku skepsu i brigu u totalitarni nihilizam suočenja sa krizama unutar rama, ali se ni u jednoj ne-evropskoj kulturi nije razvila u siste- modernosti: matičnu, logocentričnu metafiziku.34 Ako pretpostavimo, da ovo oskudno vrijeme još uopće može sa- M i š ko š u vA kov i ć U filozofskom smisu logocentrizam je protokol o izvođenju mišljenja o državati obrat, on može tek tada doći, ako se svijet obrne iz te- mišljenju (logos) koje prethodi govoru i preslikavanju govora u pismo (écriture), a u melja, i, to je sada jednoznačno, iz bezdana naovamo. U razdoblju 31 Martin Hajdeger, “Čemu poezija?”, str. 84. 29 Martin Hajdeger, “Osnovno pitanje metafizike”, iz Uvod u metafiziku, IP Vuk Karadžić, 32 Martin Hajdeger, “Reč”, iz Mišljenje i pevanje, Nolit, Beograd, 1982, str. 217–218. Beograd, 1976, str. 31–32. 33 Jacques Derrida, O gramatologiji, IP Veselin Masleša, Sarajevo, 1976. 30 Martin Hajdeger, “Čemu poezija?”, iz Martin Heidegger, O biti umjetnosti, Mladost, Za- 34 Thomas McCarthy, “Politika neizrecivog: Deridina dekonstrukcija”, iz “Jacques Derrida” greb, 1959, str. 83 (temat), Tekst 2b i Delo br. 3–4, Beograd, 1992, str. 75.  kulturalnom smislu logocentrizam je protokol izvođenja glatkog kontinuiteta evrop- stroge evropske nauke, koja doseže u moderno doba, posebno u MArtiN HAJdeger figure u pokretu skog identiteta u području zastupanja pojedinačnog i opšteg mišljenja prema ideali- našem vremenu, nezamislivu razvijenost, razastrtost, dovršeni ma samog filozofskog znanja od antičkih Grka do modernih Nemaca. Svaki povratak način i planetarnu protežnost i važnost.36 – okret – grčkoj filozofiji je značio utvrđivanje prava i prevlasti Evropljana, tj. Ne- Urbančič je hajdegerovski “logo-evro-centrizam” doveo do protokola mi- maca u filozofskom smislu Evropljana svih Evropljana – u odnosu na “svako drugo šljenja o samom mišljenju filozofije kao uslovu, ali i horizontu, evropskog bitka, za- mišljenje” i u odnosu na “opšte mišljenje”, tj. izvođenje univerzalnog mišljenja od pravio, u kulturalnom smislu hegemonije nad samim mišljenjem i iz samog mišljenja 116 Kanta do Alena Badijua35 (Alain Badiou, 1937–) ili Đorđa Agambena (Giorgio Agam- nad nesamim mišljenjima nauka. Ponuđeno je ono određujuće i vladajuće lice “logo- 117 ben, 1942–). U kulturalnom smislu filozofski protokol je način prikazivanja jednog evro-centrične” filozofije prema kome će se orijentisati ili od koga će odstupati sva posebnog, a opet ka opštosti ili, čak, univerzalizmu otvorenog identiteta dominaci- ona druga lica naspram filozofije (nauke, teorije, vanevropskih filozofija, kulturalnih je i hegemonije evropskog mišljenja kao samog mišljenja o složenostima mišljenja. studija). Hajdegerova predstava geneze zapadnog, tj. evropskog u grčkom je jedan od primera kako se generički narativ o filozofiji pokazuje kao instrument zapadne kulturalne i, time, svakako političke hegemonije nad identitetom mišljenja i individualnim i kolek- Zaključak: nacizam i metafizika tivnim subjektima mišljenja. Ako je tako, tada se može postaviti pitanje o razlogu za filozofski protokol samog mišljenja i protokol o izvoru mišljenja? Filozofsko konsti- Da li je Hajdegerova filozofija politički situirana? Odgovor je svakako “da”! tutivno insistiranje na samom mišljenju od Platona preko Hajdegera do Badijua ima Njegova filozofija je politička u svakom svom glasu i zapisu, te u svakoj ponudi prava za cilj, pre svega, da izvede i postavi protokol, procedure i efekte za samo filozofsko na istinu ili traganja po “šumskom” putu ka istini za sve ljude. Hajdegerov politički bavljenje koje je bilo, koje jeste i koje će biti različito od bilo kog drugog mišljenja. govor je izveden glasom mudraca i glas mudraca, tj. onoga koji zna put ka istini, kao da Time se za filozofiju konstruiše poseban, a opšti objekt zastupanja. Narativ o po- prikriva konkretnu i istorijsku političku referencu i poziciju u društvenim konfliktnim sebnom a opštem objektu daje filozofiji pravo na razliku od religije, nauke, teorije, situacijama tadašnje nemačke aktuelnosti. pa čak i umetnosti. U kulturalnom smislu razlozi za izvođenje filozofskog protokola Hajdegerova “filozofska veza” sa nacizmom37 je tumačena na sasvim ra- izvora filozofije su bili postavljeni u trenutku kada su se pojedinačne evropske kultu- zličite i kontradiktorne načine. Ukazivano je kod brojnih istoričara filozofije i kulture re (italijanska renesansna, nemačka klasična, francuska prosvetiteljska) postavljale da je njegovo “kompromisno ponašanje” sa hitlerovskim režimom bilo način kon- kao konstitutivne evropske kulture i time tražile i konstruisale filozofski odnos sa formističkog lično-profesionalnog opstajanja ili, čak, borbe za očuvanje autonomije grčkom civilizacijom, odnosno, njenom filozofijom kao izvornom i time legitimnom univerziteta i filozofije unutar nacističkog totalitarizma. Sam Hajdeger je u posmrtno za svako dalje mišljenje o istini bitka. Pravo na evropsku filozofiju je bilo izvođenje objavljenom intervjuu govorio o svojoj “rektorskoj borbi” za univerzitet.38 Isticana protokola za retrospektivno povezivanje aktuelnog klasičnog nemačkog, prosveti- su, zatim, uverenja da je privatni Martin Hajdeger životno bio deo politički inertne teljskog francuskog ili renesansnog italijanskog mišljenja sa antičkim izvorom. Na konzervativne matice nemačkog društvenog života tridesetih godina koja je bila sa- primer, slovenački filozof Ivan Urbančič je izveo definiciju same i univerzalne filozo- učesnik nacističkog političkog horizonta, ali da je njegova filozofska misao – nje- fije kao evropskog posla: gov “filozofski genije” kako pišu mnogi interpretatori i sledbenici – daleko nadilazio Filozofija je ime za evropsko bitno mišljenje, za najviše, najglobal- trivijalnosti i kontradikcije životnih, društvenih te političkih situacija. Ili, nasuprot koNtr AdikCiJe ModerNiZM A koNtr AdikCiJe ModerNiZM A nije, najdoslednije i najopsežnije evropsko razmišljanje o čoveku i rečenom, argumentovana su uverenja da je Hajdegerovo delo direktno ili indirektno svetu. Mišljenje istine i biti bivajućeg kao bivajućeg i bivajućeg u filozofski povezano sa nacističkim diskursom epohe tridesetih i četrdesetih godina. celini, sa čovekom i njegovim mestom u toj celini, te u isto vreme U kontekstu savremenih diskusija zapaža se i jedna problematična i “egzotična” teza je mišljenje tog najvišeg bivajućeg preko svakog bivajućeg: boga. M i š ko š u vA kov i ć Zato je filozofiranje kao takvo mišljenje potencijalno svojstveno čoveku kao čoveku, te ljudskom bivanju, i zato joj pripada nešto 36 Ivan Urbančič, “Kaj je filozofija?”,“Prvi del: Pripravljanje ovedenja bivstva filozofije in zna- nosti kot nevarnosti”, iz Moč in oblast – iz pomnjenja konca in začetka, Nova Revija, Ljubljana, drugo do ono čime se bavi posebna nauka. Filozofija velike tradi- 2000, str. 19. cije je ono mišljenje istine i biti bivajućeg, koje utemeljuje i oslo- 37 Viktor Farijas, Hajdeger i nacizam, IK Zorana Stojanovića, Sremski Karlovci i Novi Sad, bađa osnovnu metodu i načela vodilje matematički i empirijski 1994. 38 “Razgovor s Heideggerom 23. rujna 1966” (Der Spiegel, Hamburg 31. 05. 1976, str. 193– 219.), iz Vanja Sutlić, Kako čitati Heideggera – Uvod u problematsku razinu “Sein und Zeit”– a 35 Alain Badiou, Manifest za filozofiju, Jasenski i Turk, Zagreb, 2001. i okolnih spisa, August Cesarec, Zagreb, 1989, str. 305–310.  koju je razvio filozof Slavoj Žižek (1949–).39 On je sugerisao da je Hajdeger nači- stoji u vihoru”. Te apstraktne šifre imaju neapstraktne-političke referente u nacistič- MArtiN HAJdeger figure u pokretu nio pravi korak u pogrešnom smeru. Nameravao je da pokaže da je Martin Hajdeger, kom diskursu od Hitlerovog (Adolf Hitler, 1889–1945) Mein Kampf (1925–1926) do “ispravno” kritički razumeo problem modernog liberalizma u kulturalnom i društve- filma Leni Rifenštal (Helene Bertha Amalie Leni Riefenstahl, 1902–2003) Trijumf nom smislu, ali da je razrešenje “problema” dao u “pogrešnom” smeru koji je bio volje (1934). Te šifre su trebale da ukažu na sugestivnu moć “univerzalnih iskaza” smer nacizma. Ovakav žižekovski anti-“liberalni” stav polazi od uverenja da je “liber- koji vode od bića ka raskrivanju bitka: same suštine stvari života. Jer “vihor” može biti lani modernizam” najlošija solucija u svakom političkom pogledu ili izboru – te da je zaista vihor prirode, ali i “nacionalsocijalistička revolucija” sa holokaustom i svet- 118 bilo koja kritika liberalnog modernizma ipak pravi korak, bez obzira na dalje političke skim ratom, ali i u hajdegerovaskoj retorici raskrivanje, dodajmo, peska sa istine. S 119 i društvene posledice takvog koraka. druge strane, stoji i njegovo povlačenje sa rektorske funkcije već 1934. godine koje Moja teza – u odnosu na izrečene sasvim različite interpretacije o i oko Haj- on ističe u svom posmrtno objavljenom intervjuu. 41 Njegov život i rad su nakon rek- degerovog odnosa sa nacizmom – bi bila da njegov filozofski diskurs, veoma oprezan torskog mandata i, kasnijeg, univerzitetsko intelektualnog delovanja do 1945. godine u svojim izjašnjavanjima čak i u rektorskom govoru, nije bitna osnova političkog, a obeleženi brojnim kompromisima. Posle Drugog svetskog rata je izostala bitna i od- to znači dikursa moći, institucija, društvenosti i kulture nacističke Nemačke, već da lučujuća filozofska autokritika, naprotiv, konzervativna “zebnja” nad savremenošću se ukazuje kao “saučesnički govor” i, bitnije, da najopštija platforma hajdegerovog je ponuđena i razrađena kao nepremostivi horizont njegovog mišljenja. antiliberalnog filozofiranja deli nešto sa najopštijim platformama nacističkog politič- Ono što je bitno, zatim, uočiti je da Hajdegerova “politička” tvrđenja iz kog dikursa arijevskog patosa i arijevske sublimnosti. A to što te platforme barem u rektorskog govora nisu kontradiktorna njegovoj filozofskoj brizi zbog “svetske noći”, nekim aspektima i funkcijama dele je radikalna kritika baš svake liberalno-moderne modernog nihilizma, te nagoveštenim ili izrečenim insistiranjima na lokalnom i pri- potencijalnosti aktuelnog života koja se ne može meriti sa metafizički pretpostavlje- ovincijalnom, prirodnom i samom nemačkom naspram modernog i urbanog života. nim i projektovanim uzorima unutar “slika” prošlosti. Ono u čemu se one nesuštinski Vanja Sutlić, na primer, Hajdegerovo pismo “Zašto ostajemo u provinciji?” komen- razlikuju je Hajdegerov filozofski elitizam i nacistički politički populizam. tariše sledećim rečima: Hajdeger je, istorijski gledano, učestvovao u nacističkoj univerzitetskoj i [...] a na pozive u Berlin i Minhen za redovnog profesora odgovo- time kulturalnoj politici 1933. i 1934. godine. On je rektorskim govorom pozvao na rio je negativno u “Der Allemanne, Kampfblatt der nationalsozi- okupljanje nemačku inteligenciju/studente/profesore i time zaista podržao tada novi alist Oberbadens” 7. ožujka 1934. pod naslovom “Warum bleiben režim koji je bio u direktnoj nasilnoj konfrontaciji sa liberalnim, ali i komunističkim wir in der Provinz?” (“Zašto ostajemo u provinciji?”), odbijajući modernizmom. Kao instruktivan primer se može navesti poslednji pasus – pasus koji visokourbanizirane sredine kao neprimjereno mjesto za svoje mi- nedvosmisleno potvrđuje nacističku revoluciju koja je završila holokaustom i nastu- šljenje koje je u predavanjima o Hölderlinu i Helbelu jednoznačno pajućim svetskim ratom: odredio onim koje je blisko zavičajnom tlu i maternjem jeziku (u Ali mi hoćemo da naš narod ispuni svoju povijesnu zadaću. čemu bi se, ako bi se htjelo, prilično razvodnjeno moglo prepo- Mi hoćemo sebe same. Jer mlađa i najmlađa snaga naroda, koja znati nacionalsocijalistička teza “Blut und Erde”, teza o “krvi i već zahvaća preko nas, to je već odlučila. zemlji”).42 Ali veličanstvenost i veličinu tog prodora shvatiti ćemo potpuno Odbijanje odlaska na velike univerzitete se može shvatiti dvostruko kao tek ako u sebi budemo nosili onu duboku i široku razboritost iz ostajanje na margini i kao iskazivanje svoje veze sa nemačkim tlom. Provincija kod koNtr AdikCiJe ModerNiZM A koNtr AdikCiJe ModerNiZM A koje je stara grčka mudrost izrekla riječi: “Sve veliko stoji u vihoru Hajdegera nije samo “teritorija” izvan modernizovanog koncepta života unutar ve- [...]” (Platon, Politeia).40 legrada/metropole – provincija je istovremeno u metafizičkom smislu “veza sa ze- Karakteristični termini su dati kao apstraktne šifre ili poruke lojalnosti te mljom”, a u političkom smislu “mali žargon koji pretenduje na univerzalnost” u na- podrške vođi i partiji: “povesni zadatak”, “hoćemo sebe same”, “već odlučeno”, “ve- poru da sačuva svoj svet konformizma i oportunosti. Reč je o žargonu sa kojim se ličanstvenost i veličina tog prodora”, “duboka i široka razboritost”, klasicistička veza Adorno43 tako odlučno sukobio u kritici nemačke ideologije. M i š ko š u vA kov i ć sa grčkom “mudrošću” i svakako neizvesna prerada Platonovog iskaza “sve veliko 41 “Razgovor s Heideggerom 23. rujna 1966” (Der Spiegel, Hamburg 31. 05. 1976, str. 193– 39 Slavoj Žižek, “Radical Intellectuals – Or, Why Heidegger Took the Right Step (Albeit in the 219), iz Vanja Sutlić, Kako čitati Heideggera – Uvod u problematsku razinu “Sein und Zeit”– a Wrong Direction) in 1933”, iz In Defense of Lost Cause, Verso, London, 2008, str. 95–153. i okolnih spisa, August Cesarec, Zagreb, 1989, str. 314–315. 40 Martin Heidegger, “Samopotvrđivanje njemačkog univerziteta – Govor održan prilikom 42 Vanja Sutlić, Kako čitati Heideggera – Uvod u problematsku razinu “Sein und Zeit”– a i svečanog preuzimanja položaja rektora Univerziteta u Freiburgu (u Br.) 27. svibnja 1933”, iz okolnih spisa, August Cesarec, Zagreb, 1989. Rektorski govor, Matica hrvatska, Zagreb, 1999, str. 15. 43 Teodor Adorno, Žargon autentičnosti – o nemačkoj ideologiji, Nolit, Beograd, 1978.  Hajdegerov predlog kritike nauke i, zatim, tehnologije kao produžetka na- Što se više svjetska noć približava ponoći, to isključivo vlada MArtiN HAJdeger figure u pokretu uke blizak je nacističkoj politici koja je nauku/tehniku/tehnologiju koristila u vojne Oskudno na taj način, da povlači svoju bit. Nije se izgubilo samo svrhe na potpuno netransparentan i estetizovano–mitologizirani način arhajskog Sveto kao trag za božanstvo već su se gotovo izbrisali tragovi k obreda. Nacizam je svakako bio pokret, a zatim državni sistem, usmeren na radiklani ovom izgubljenom tragu.45 i ubrzani tehnološki razvoj, ali istovremeno kako je to Valter Benjamin44 (Walter Be- njamin, 1892–1940) kritički primetio, bio je usmeren ka potpunoj estetizaciji svega 120 koja je poništavala svaku mogućnost emancipatorske uloge tehnike i tehnologije. Literatura : 121 Ali, o kakvoj je “estetizaciji” reč? Reč je o “estetizaciji” koja “tehnokratsku eksta- zu i metastazu” nacizma lažno pokazuje klasicističkim predočavanjem univerzalnog Danko Grlić, Estetika IV – S onu stranu estetike, Naprijed, Zagreb, 1979. kao antičkog ili arhajskog ritualno/obrednog govora mudrosti i ponašanja kojim se Martin Heidegger, O biti umjetnosti, Mladost, Zagreb, 1959. Martin Heideger, Doba slike svijeta, Studentski centar sveučilišta u Zagrebu, Za- otkriva istina koja je u dubini metabiologije nacije i rase. Antikapitalistička retorika, greb, 1969. tj. antimoderno liberalna retorika nacizma je bila jedna od bitnih odrednica njihove Martin Heidegger, Uvod u Heideggera, Centar za društvene djelatnosti omladine propagande i ideološkog rada kojima je “stvarni kapitalizam” na nacionalni i rasni RK SOH, Zagreb, 1972. način razvijan do neslućenih granica. Klasicistički izgled nacizma, na primer, arhitek- Martin Hajdeger, Uvod u metafiziku, IP Vuk Karadžić, Beograd, 1976. tura Albera Špera (Berthold Konrad Hermann Albert Speer, 1905–1981) istovremeno Martin Heidegger, Kant i problem metafizike sa davoskim saopštenjem i diskusijom je, stilski, antimoderna te skrivajuća u odnosu na sopstveni tehnološki modernitet između M. Heideggera i E. Cassirera, Mladost, Beograd, 1979. i “hiper” modernistička jer je takva vrsta gradnje nemoguća izvan modernog sveta. Martin Hajdeger, Mišljenje i pevanje, Nolit, Beograd, 1982. “Martin Hajdeger” (temat), Delo br. 10, Beograd, 1982, str. 1–62. Ove višeznačnosti su upravo višeznačnosti sa kojima se mora suočiti analiza Hajde- Martin Heidegger, Bitak i vrijeme, Naprijed, Zagreb, 1988. gerovih filozofskih osnova, jer i njegova filozofija u svim aspektima iskazane antimo- Martin Hajdeger, Poljski put, Dom kulture, Čačak, 1992. dernosti i suočenja sa destruktivnim silama liberalnog modernizma, ostaje filozofija Martin Hajdeger, Predavanja i rasprave, Plato, Beograd, 1999. kontradikcija modernističkog mislioca. Martin Heidegger, Rektorski govor, Matica hrvatska, Zagreb, 1999. Hajdeger, zatim, prevlast liberalne nauke i tehnike odbacuje u kritičkom Martin Hajdeger, Šumski putevi, Plato, Beograd, 2000. uočavanju da moderni razvoj nauke dovodi do gubitka (metafizičke) istine i time vodi Martin Hajdeger, Putni znakovi, Plato, Beograd, 2003. ka kraju filozofije. Za njega kraj filozofije započinje graničnim horizontom Hegelovog Martin Hajdeger, Ontologija Hermeneutika Faktičnost, Akademska knjiga, Novi Sad, 2007. filozofskog sistema i, veoma bitno, sa filozofskim neuspehom Fridriha Ničea. On Mark Wrathal (ed.), A Companion to Heidegger, Blackwell, Oxford, 2007. problematizuje misaono suočenje sa odsutnošću metafizike u modernim vremeni- Martin Heideger, Basic Writings, Harper Perennial Modern Classics, New York, ma. Mada sam ne izvodi društveno orijentisanu analizu, njegova kritika gubljenja 2008. metafizike i, čak, kraja filozofije se može povezati sa radikalnim suprotstavljanjem Hermeneutika – teorija tumačenja i razumevanja, Delo – Argumenti, Beograd, “liberalnom” i “urbanom” društvu. Njegova žudnja za povratkom izvoru naznačena 1973. je, upravo, “naporom” i “zebnjom” koja ima smisla samo usred aktuelnosti i to aktu- Erwin Hufnagel, Uvod u hermeneutiku, Hrvatska sveučilišna naklada, Zagreb, elnosti koja je kontradiktorna i konfliktna, i to one aktuelnosti u kojoj se identifikuje 1993. koNtr AdikCiJe ModerNiZM A koNtr AdikCiJe ModerNiZM A zaborav o razlici između “bitka” i “bića”. Edmund Huserl, Ideja fenomenologije – pet predavanja, BIGZ, Beograd, 1975 Majkl Marej, „Uz Vitgenštajnov zapis“, Delo br. 7, Beograd, 1982, str. 64–68. Drugim rečima, suštinska “veza” sa nacionalsocijalizmom se može prona- Žarko Paić (ed.), Izgledi povijesnog mišljenja – Zbornik radova povodom osamdesete ći u određujućoj konzervativnosti koja se suočava sa sadašnjošću samo u patetičnim obljetnice rođenja Vanje Sutlića, Tvrđa, Zagreb, 2006. slikama-mitovima i slikama-zastupnicima “prave istine” iz “pred-otuđenosti”. Iz- Žarko Paić, Traume razlika, Meandar, Zagreb, 2007. M i š ko š u vA kov i ć gubljena “pred-otuđenosti”nije istorijska istina čovečanstva ili neke ljudske grupe, Alison Ross, The Aesthetic Paths of Philosophy – Presentation in Kant, Heidegger, već metafizička alegorijska konstrukcija “istine fikcionalnog čovečanstva” izvedena u Lacoue–Labarthe, and Nancy, Stanford University Press, Stanford CA, 2007. njegovoj filozofiji kao neupitni direktni i pokazani simulakrum “bitka”: Vanja Sutlić, Kako čitati Heideggera – Uvod u problematsku razinu “Sein und Zeit”– a i okolnih spisa, August Cesarec, Zagreb, 1989. Ernest Tugendhat, Samosvest i samoodređenje , IIC SSOS, Beograd, 1989. 44 Walter Benjamin, “Umetničko delo u veku svoje tehničke reprodukcije”, iz Eseji, Nolit, Be- ograd, 1974, str. 147–149. 45 Martin Heidegger, “Čemu pjesnici?”, iz O biti umjetnosti, Mladost, Zagreb, 1959, str. 87.  Ivan Urbančič, Moč in oblast – iz pomnjenja konca in začetka, Nova Revija, Ljublja- MArtiN HAJdeger figure u pokretu na, 2000. Šime Vranić (ed.), Uvod u Nietzschea, Centar za kulturnu djelatnost SSO, Zagreb, 1980. Ludvig Vitgenštajn, „Zapisi o Hajdegeru“, Delo br. 7, Beograd, 1982, str. 63–64. “Wittgenstein i Heidegger: Sto godina od rođenja” (temat), Theoria god. XXXII br. 1, Beograd, 1989, str. 9–56. 122 Slavoj Žižek, In defense of lost causes, Verso, London, 2008. 123 Slobodan Žunjić (ed.), Martin Hajdeger i nacionalsocijalizam – Filozof na univerzite- tu Trećeg Rajha, Književna zajednica Novog Sada, Novi Sad, 1993. Ludvig vitgeNštAJN i analitička estetika1 : Miško šuvaković Ludvig vitgenštajn: život i delo Ludvig Vitgenštajn (Ludwig Wittgenstein, Beč 1889 – Oksford 1951) je austrijsko-britanski filozof. Njegov filozofski rad koincidira sa razvojem austrijskog logičkog pozitivizma, američkim pragmatizmom, a, u velikoj meri je anticipirao na- stanak i rani razvoj britanske i američke analitičke filozofije. Smatra se jednim od vodećih autora “jezičkog obrta” u modernoj filozofiji. O njegovoj filozofiji, pedagogiji, načinu života, religioznosti i rodnom opredeljenju postoje brojni mitovi, mistifikaci- je, tumačenja ili umetničke interpretacije od romana austrijskog pisca Tomasa Ber- koNtr AdikCiJe ModerNiZM A koNtr AdikCiJe ModerNiZM A nharda2 (Thomas Bernhard, 1931–1989) do filma Dereka Džarmana3 (Derek Jarman, 1942–1994). Vitgenštajnovo filozofsko delo je ostvarilo bitan uticaj, ne samo na an- glosaksonsku i pozitivističku filozofiju, već i na one filozofske i teorijske prakse koje nisu bile sklone “pozitivnom analitičkom mišljenju”, a to znači, pre svega, na pojedine M i š ko š u vA kov i ć 1 Ova studija je realizovana u okviru projekta Svetski hronotopi srpske muzike (ev. br. 147045) Katedre za muzikologiju Fakulteta muzičke umetnosti u Beogradu koji je podržan od strane Ministarstva za nauku i tehnološki razvoj Republike Srbije. 2 Thomas Bernhard, Wittgensteinov nećak – jedno prijateljstvo, Meandar, Zagreb, 2003. 3 Wittgenstein: The Terry Eagleton Script, The Derek Jarman Film, British Film Institute, Lon- don, 1993.  poststrukturalističke i postmoderne teoretizacije od lakanovske kritike metajezika4 do rata, po povratku iz zarobljeništva, studirao je na učiteljskoj školi tokom 1919. i 1920. L u d v i g v i t g e N š tA J N figure u pokretu liotarovskog problematizovanja postmoderne po uzoru na jezičke igre.5 Vitgenštajnov godine. Odrekao se porodičnog nasledstva, te je radio kao vrtlar u samostanu u uticaj, mada se on sam nije bavio filozofijom i teorijom umetnosti, bio je znatan na Klosternojebergu i kao učitelj u osnovnoj školi u Tratenbahu. Objavio je na nemač- umetničke prakse i teorije umetnosti tokom druge polovine dvadesetog veka.6 Mogu kom i engleskom jeziku Filozofsko logički traktat sa predgovorom Bertranda Rasela u se spomenuti uticaji Vitgenštajnove filozofije na slikarstvo neodadaističkog i pop Londonu 1922. godine. Austrijski matematičar Hans Han (Hans Hahn, 1879–1934) je slikara Džaspera Džonsa (Jasper Johns, 1930–), na eksperimentalnog kompozitora posvetio seminar Traktatu na bečkom Univerzitetu. Radi sa arhitektom Paulom En- 124 Džona Kejdža (John Cage, 1912–1992), na umetničku praksu konceptualnih umetnika glemanom (Paul Englemann, 1891–1965) na projektu i izgradnji kuće za svoju sestru 125 Mela Bohnera (Mel Bochner, 1940–), Džozefa Košuta (Joseph Kosuth, 1945–) i gru- Margaret Getl Stonbrou (Margaret Gretl Stonborough Wittgenstein, 1882–1958) u pe Art&Language, odnosno, uticaji na američku kritičku postmodernu pesničku školu ulici Kindmangase u Beču od 1926. do 1928. godine.9 Vodi razgovore sa bečkim lo- “jezičke poezije” (language poetry). gičkim pozitivistima Moricom Šlikom (Moritz Schlick, 1882–1936), Fridrihom Vaj- Ludvig Vitgenštajn7 je rođen u kristijanizovanoj jevrejskoj porodici Karla smanom (Friedrich Waismann, 1896–1959), Rudolfom Karnapom (Rudolf Carnap, (Karl Wittgenstein, 1847–1913) i Leopoldine Vitgenštajn (Leopoldine Wittgenstein, 1891–1970) i Herbertom Feiglom (Herbert Feigl, 1902–1988). Objavljen je prevod 1850–1916). Dobar deo osnovnog i srednjeg obrazovanja bio je povezan sa kućnom Traktata na kineski jezik u Pekingu 1927. godine. Dobio je stipendiju za istraživanja podukom od strane privatnih učitelja. Pohađao je, zatim, državnu gimnaziju u Lincu u Kembridžu 1929. Započinje rad na knjizi Filozofska istraživanja (Philosophische Un- i Višu tehničku školu u Berlin-Šarlotenburgu. Njegova dva brata Hans (Hans Witt- tersuchungen). Dobija stipendiju na Triniti koledžu u Kembridžu 1930. godine. Radi genstein, 1877–1902) i Rudolf (Rudolf Wittgenstein, 1881–1904) su izvršili samou- na rukopisima Filozofske gramatike i Braon beležnice (Das Braune Buch) od 1931. do bistva 1902. i 1904. godine. Odrastao je i formirao se u Beču secesije, 8 u atmosferi 1933. Boravio je u SSSR-u 1935. godine. Nakon nemačke okupacije Austrije uzima raskoši i apokaliptičkih “kultura” koje su karakterisali mislioci kao što su Oto Vajnin- englesko državljanstvo. Imenovan je za naslednika Džordža Mura na Triniti koledžu u ger (Otto Weininger, 1880–1903) ili Sigmund Frojd (Sigmund Freud, 1856–1939). Kembridžu. Tokom Drugog svetskog rata radi kao dobrovoljac u medicinskoj službi u Nameravao je da studira fiziku kod slavnog austrijskog fizičara Ludviga Bolcmana Londonu. Radio je u istraživačkoj grupi u Njukaslu tokom 1943. i 1944. godine. Na- (Ludwig Boltzmann, 1844–1906), što nije uspeo jer je Bolcman izvršio samoubistvo stavio je nastavničku karijeru na Triniti koledžu od 1944. godine. Napisao je Napo- 1906. godine. Studirao je mašinsku tehniku na Univerzitetu u Mančesteru od 1908. mene uz filozofiju psihologije (Bemerkungen über die Philosophieder Psychologie) 1945. do 1911. godine. Zanimao se za aero-inženjerstvo. Studirao je kod Bertranda Rasela godine. Radi na spisu O pouzdanosti. Prekida predavački rad 1947. godine. Umire od (Bertrand Russel, 1872–1970) i Džordža Edvarda Mura (Georg Edward Moor, 1873– kancera 1951. godine. Njegovo u dugom vremenu pisano delo Filozofska istraživanja, 1958) u Kembridžu. Prvo filozofsko predavanje je održao na temu “Šta je filozofija?” delo u razvoju – po kome je držao predavanja na Triniti koledžu tokom tridesetih i u Moral Scinence Club-u u Kembridžu 29. novembra 1912. godine. Posetio je slav- četrdesetih godina, objavljuje se posmrtno 1953. godine. nog nemačkog matematičara i logičara Gotliba Fregea (Gottlob Frege, 1848–1925) Filozofija Ludviga Vitgenštajna se tumači i interpretira na sasvim razli- 1912. godine. Radio je na Beleškama o logici tokom 1913. Živeo je u fjordu Sogne u čite10 načine: kao jedinstveno delo izuzetnog i netipičnog mislioca moderne, kao Norveškoj do početka Prvog svetskog rata. Prijavio se kao dobrovoljac u austrougar- konstitutivno delo kojim se uspostavlja filozofski odnos između evropskog logičkog sku vojsku početkom Prvog svetskog rata. Bio je na istočnom i italijanskom frontu. pozitivizma, nemačke filozofije nauke, britanske kritičke filozofije logike i matemati- Vodio je Tajne dnevnike, te se bavio pročavanjem spisa ruskog pisca Lava Tolstoja ke sa anglosaksonskom analitičkom filozofijom i njenim izdancima u filozofiji jezika koNtr AdikCiJe ModerNiZM A koNtr AdikCiJe ModerNiZM A (Лев Никола́евич Толсто́й, 1828–1910) i Fjodora Mihajloviča Dostojevskog (Фёдор nauke i filozofiji običnog (svakodnevnog) govora. Međutim, postoje i ona tumačenja Михайлович Достоевский, 1821–1881). Tokom rata je pisao svoju prvu filozofsku koja vode ka Vitgenštajnu kao mističkom misliocu i filozofu rigorozne i askestke eti- knjigu Filozofsko logički traktat (Tractatus Logico-Philosophicus). Nakon završetka ke, odnosno, pragmatike. Retrospektivne podele Vitgenštajnovog filozofskog opusa na rani period posvećen filozofiji logike/matematike i pozni period posvećen filozo- fiji svakodnevnog govora ukazuju na diskontinuitet unutar filozofskog mišljenja, na M i š ko š u vA kov i ć 4 Matjaž Potrč, Zbirka, Založba Obzorja, Maribor, 1984; Matjaž Potrč, Jezik, misel in predmet, DZS, Ljubljana, 1988. dramu prekida u celovitosti njegovog opusa. Drugi istoričari filozofije insistiraju na 5 Žan-Fransoa Liotar, Postmoderno stanje, Bratstvo-jedinstvo, Novi Sad, 1988. “jedinstvenom problemu” njegovog opusa ukazujući na temeljni i centralni interes 6 Jorn K. Bramann, Wittgenstein’s Tractatus and the Modern Arts, Adler Publishing Company, za “jezik” i razvoj filozofskih platformi i procedura za “istraživanje”, tj. analizu jezika Rochester, 1985; Marjorie Perloff, Wittgenstein’s Ladder – Poetic Language and the Strange- ness of the Ordinary, The University of Chicago Press, Chicago, 1996. 7 Norman Malcolm, Ludwig Wittgenstein – A Memoir, Oxford University Press, London, 1972. 9 Paul Wijdeveld, Ludwig Wittgenstein Architect, The Pepin Press, Amsterdam, 2000. i Wilhelm Baum, Ludwig Wittgenstein između mistike i logike, Naklada Lara, Zagreb, 2006. 10 Jelena Berberović, “Problemi jezika u filozofiji Ludwiga Wittgensteina”, iz Ludvig Vitgen- 8 Allan Janik, Stephen Toulmin, Wittgenstein’s Vienna, A Touchstone Book, New York, 1973. štajn, Filozofska istraživanja, Nolit, Beograd, 1980, str. 9–30.  nauke i jezika svakodnevnog opštenja. Ovo grubo pozicioniranje njegovih intereso- O čemu se ne može govoriti, o tome se mora šutjeti.16 L u d v i g v i t g e N š tA J N figure u pokretu vanja za “jezik nauke” i “jezik svakodnevnog opštenja” kontekstualno je određeno Može se govoriti, u tom smislu, o razvoju njegove misli kao razvoju epi- referencama ranog Vitgenštajna na “logički atomizam” Bertranda Rasela i, zatim, stemologije o logici, gramatici i veoma specifično shvaćenoj psihologiji saznavanja. kasnije, na pragmatički funkcionalizam tj. na razvijanje teorije “jezičkih igara” kao Vitgenštajnova epistemologija filozofije je kritička i analitički pokazna, pri čemu je izvođenja po pravilima. pojam “analitičkog” označavao postupke kojima se nešto u filozofiji čini očigledno Logički atomizam11 je početkom dvadesetog veka razvio Bertrand Rasel12 u razumljivim u pojmovnom smislu ili u logičkom, konzistentnom ili referencijalnom 126 okvirima filozofije logike i matematike. Objavio je studije Our Knowledge of External smislu, transparentnim: 127 World, On Sicientific Method in Philosophy (1914) te predavanja “The Philosophy of Ispravna metoda filozofije bila bi zapravo ova: ne reći ništa, nego Logical Atomism” (Monist, 1918–1919) itd. Zamisli “logičkog atomizma” osnova su i ono što se može reći, dakle stavove prirodne nauke – dakle nešto polazište za razvijanje rigoroznih redukcionističkih procedura u konceptualnoj analizi što nema nikakve veze sa filozofijom – i zatim uvijek kada bi net- pojmova matematike, logike i filozofije. Logički atomizam je zasnovan, pojednostav- ko drugi htio reći nešto metafizičko pokazati mu da nije dao nika- ljeno, na pretpostavci da se svaka složenost može raščlaniti u međusobno nezavisne kvo značenje izvjesnim znakovima u svojim stavovima. Ova me- delove i da raščlanjavanje ima granicu, jer postoje jednostavni pojmovno predloženi ele- toda bila bi nezadovoljavajuća za drugoga – on ne bi imao osjećaj menti koji se dalje ne mogu razlagati. Rasel je u predavanjima iz 1914. godine pokazao da ga učimo filozofiju – ali ona bi bila jedino strogo ispravna. da je logika osnova filozofije i da se svaki filozofski problem, kada se podvrgne analizi Moji stavovi rasvetljavaju time što ih onaj tko me razumije na pokazuje kao logički ili kao nefilozofski. Pod logikom se ne misli samo na tradicionalnu kraju priznaje kao besmislene kada se kroz njih, preko njih popeo formalnu logiku niti na modernu matematičku logiku, vec na filozofsku logiku koja se napolje. (On mora tako reći odbaciti ljestve pošto se po njima bavi klasifikacijom logičkih formi činjenica. Vitgenštajnov Traktatus je u tom smislu po- popeo).17 stavljen kao logička analiza, tj. zadatak je logike prikazivanje formalno-logičkih svojsta- Po filozofu Piteru F. Strosonu (Peter F. Strawson, 1919–2006) vitgenštaj- va jezika, sveta.13 Pri tome, Vitgenštajn je zadatak filozofije video kao akribičnu analizu novski orijentisana analitička filozofija može se razumeti kao “terapeutska praksa” logike i gramatike u odnosu na predočavanje slike sveta. Vitgenštajn je, postavljanjem upućena filozofskom govoru. Filozof se ukazuje kao terapeut koji “leči” izvesne ili “filozofske gramatike” kao bitne platforme analize jezika filozofije, pokušao da odvoji neizvesne karakteristične konfuzije, kontradikcije i protivurečnosti u mišljenju. Sam filozofska istraživanja od metafizičke rasprave i naučne/pronaučne analize. Time je Vitgenštajn nije razvijao učenje o nečemu ili bilo čemu, već je razvijao tehnike za ana- težio bavljenju autonomnim problemima filozofije koji su pre svega problemi jezika lizu mišljenja i govora: filozofije ili načina iskazivanja filozofske argumentacije i pojmovnog predočavanja u Mi upadamo u izvesne protivurečnosti i konfuzije, koje nas opse- filozofiji kao takvoj. Zato je Vitgenštajnov rad eksplicitno modernistička filozofija. daju. Razum nas vodi zaključcima koje ne možemo da prihvatimo Bavljenje autonomijom fiolozofije vodilo ga je ka temeljnim ili krajnosnim pitanjima o niti da od njih pobegnemo. Postavljamo pitanja za koje, izgleda, granicama filozofije kao granicama jezika u odnosu na mišljenje: ne postoje odgovori ili postoje samo apsurdni odgovori. Nismo Da je svijet moj svijet, pokazuje se u tome što granice jezika (onog u stanju da vidimo kako ono što vrlo dobro znamo da je slučaj, jezika koji samo ja razumijem) znače granice moga svijeta.14 može da bude slučaj itd. Filozof analitičar, prema ovome, treba da ili nas usmeri ili da nam pomogne da nađemo put. Tako Vitgenštajn koNtr AdikCiJe ModerNiZM A koNtr AdikCiJe ModerNiZM A Za odgovor koji se ne može izreći ne može se izreći ni pitanje.15 kaže: “Filozof tretira pitanje kao što se tretira bolest”. Mi mu se ili obraćamo kao neurotičar analitičaru. On nam pomaže da otkri- jemo sofistu u sebi. 18 Time se postavlja i razrađuje pitanje o filozofiji kao proceduri izvođenja 11 Gajo Petrović, “Bertrand Russell” i “Logički atomizam i filozofija neizrecivog u Tractatusu koja nije sigurna i legitimno primenljiva bez podrobnog preispitivanja pragmatičkih M i š ko š u vA kov i ć Ludwiga Wittgensteina”, iz Suvremena filozofija – ogledi, Školska knjiga, Zagreb, 1979, str. 193–212. i 213–251. uslova upotrebe koncepata i njihovog izražavanja pojmovima u jeziku kao životnoj, te 12 Bertrand Rasel, Filozofija logičkog atomizma, IK Zorana Stojanovića, Sremski Karlovci – filozofskoj delatnosti. Problem se pojavljuje kada se zanemari “pokretljivost pojmo- Novi Sad, 2007. 13 Heda Festini, “Logika i logička gramatika”, iz Uvod u čitanje Ludwiga Wittgensteina, Hrvat- sko filozofsko društvo, Zagreb, 1992, str. 11. 16 Ludwig Wittgenstein, Tractatus Logico-Philosophicus, str. 189. 14 Ludwig Wittgenstein, Tractatus Logico-Philosophicus, Veselin Masleša i Svjetlost, Sara- 17 Ludwig Wittgenstein, Tractatus Logico-Philosophicus, str. 189. jevo, 1987, str. 149. 18 Peter F. Stroson, “Analitička filozofija”, Teorija – časopis Filozofskog društva Srbije br. 12, 15 Ludwig Wittgenstein, Tractatus Logico-Philosophicus, str. 187. Beograd, 1977, str. 62.  va”, tj. bitnost aktivnosti i delatnosti njihove upotrebe u specifičnom jeziku ili sasvim Jezička delatnost postaje bitna. On naglašava da zamisliti jedan jezik znači zamisliti L u d v i g v i t g e N š tA J N figure u pokretu specifičnim životnim situacijama. Stroson naglašava da se filozofske konfuzije po- jedan oblik života,25 što omogućava da jeziku pristupa spolja na razinama ljudskog javljuju upravo onda kada se dozvoli da se reči odvoje od njihove stvarne upotrebe u ponašanja i u odnosima delatnih funkcija. Time pokazuje da iz jezika ne izvire ne- jeziku, te se u mišljenju primenjuju bez obaveze refreriranja na “stvarnu upotrebu”. kakav skriveni smisao ili značenje koje treba razumeti, već da se iz životnih ili “po- Vitgenštajn u Filozofskim istraživanjima razrađuje ove kritičke i autoana- našajnih” delatnosti izvedenih na jeziku pojavljuju efekti sa jezikom. Pojavljuju se litičke stavove koji ga vode ka nekoj vrsti “ispovednog filozofskog govora” za koji “značenja” koja kao takva razumevamo u funkciji upotrebe reči i referentnih odnosa 128 dvosmisleno preuzima refrence, na primer, ukazivanjem na ispovesti Aurelija Augu- reči i pojmova: 129 stina (Aurelius Augustine, 353–430).19 Ali, “ispovedni filozofski govor” pored ne- Za veliku klasu slučajeva u kojima se koristi reč “značenje” – iako giranja “propovednog filozofskog govora”, ne znači religijsku praksu ispovedanja o ne za sve slučajeve njene upotrebe – tu reč možemo ovako da unutrašnjem životu, već filozofsku autoanalizu i introspektivni govor kojim se poku- objasnimo: značenje jedne reči je njena upotreba u jeziku. šava ne samo objasniti već i pokazno indeksirati odnos mišljenja i govora u odnosu A značenje jednog imena ponekad se objašnjava na taj način što na psihički doživljaj. Ovim govorom filozof pokušava da indeksira i mapira filozofske se pokaže njegov nosilac. 26 probleme sa kojima se namerno ili nehotično susreće u aktivnosti izvođenja i predo- Ono što na “društvenom planu” čini bitnim Vitgenštajnovo ospoljavanje čavanja filozofskih pojmova rečima. Vitgenštajn, zato, eksplicitno postavlja kao svoj filozofske delatnosti je razlikovanje privatnog i javnog jezika. Privatni jezik je onaj filozofski problem iskaz: koji se zasniva na pravilima koja su privatno promenljiva, nepoznata delimično ili u Šta je tvoj cilj u filosofiji? – Da pokažem muvi izlaz iz flaše za potpunosti drugom-sagovorniku, a javni jezik je onaj kod koga i od koga postoji oče- hvatanje muva.20 kivanje da govornik i drugi-sagovornik poznaju ta invarijantna pravila na kojima se Na ovaj način postavljena filozofska procedura je istovremeno imanen- jezička delatnost izvodi. Vitgenštajnov psihološki bihevioralizam ide za tim da ukaže tno filozofska i antifilozofska. Procedura je imanentno filozofska pošto se teži da da tumačenja “značenja” treba da se zasnivaju na običajima, ugovorima ili javnim se razumeju i razumevanju drugog predoče filozofske kontradikcije, odnosno, još pravilima, pre nego li na “mentalnim aktima”.27 važnije granice u mišljenju i granice u jeziku. Time se filozofija postavlja kao jedna autonomna, a to znači, modernistički postavljena praksa mišljenja i praksa govora. Razdvajanjem jezika i govora se pokazuje da jezik i mišljenje nisu nešto jedinstveno, Analitička filozofija već da je reč o zabludama izazvanim gramatičkim obmanama21 koje stvaraju utisak dubine.22 Vitgenštajnov antifilozofski gest je u tome što on “važnost filozofskog Iz složenog akademskog preispitivanja mogućnosti konceptualne analize i rada” premešta iz mišljenja u polje životnih aktivnosti i izvođenja procedura nad i sa jezičke (lingvističke, semiotičke) analize razvijena je analitička filozofija.28 Analitička rečima te odnosima reči u jeziku: filozofija je filozofska tradicija u okviru koje je istraživanje diskursa filozofije i spe- Kada filozofi upotrebljavaju neku reč – “znanje”, “biće”, “pred- cijalističkih disciplina zasnovano na kritičkoj, konceptualnoj, logičkoj i lingvističkoj met”, “ja”, “stav”, “ime” – i nastoje da shvate suštinu stvari, analizi. Nastala je početkom dvadesetog veka iz filozofskih studija jezika, logike i uvek se moramo zapitati da li se ta reč stvarno tako upotrebljava matematike, sa bitnim referencama ka filozofiji nauke, filozofiji matematike i logike, u jeziku iz koga potiče? filozofiji psihologije, tj. logičkom empirizmu i pragmatizmu. Začeci analitičke filozo- koNtr AdikCiJe ModerNiZM A koNtr AdikCiJe ModerNiZM A Mi reči sa njihove metafizičke upotrebe svodimo na njihovu sva- fije su u filozofskim analizama i studijama nemačkog matematičara Gotliba Fregea, kodnevnu upotrebu.23 Ludviga Vitgenštajna, Bertranda Rasela, austrijskih filozofa pripadnika bečkog kruga Time je filozofija dovedena u životno polje izvođenja procedura nad i sa logičkog pozitivizma, među kojima je najuticajniji Rudolf Karnap. Vodeći predstavnici pojmovima te njihovim reprezentima u govornom jeziku. Vitgenštajn redefiniše fi- analitičke filozofije su britanski filozofi Džilbert Rajli (Gilbert Ryle, 1900–1976), lozofiju “od učenja” ili “tela znanja” u aktivnost. Pojam takve aktivnosti je, zapravo, Džon Langšou Ostin (John Langshaw Austin, 1911–1960), Piter Stroson, te američ- M i š ko š u vA kov i ć pojam jezičke igre kojom se imenuju “jezik” i “delatnost” kojom je taj jezik protkan.24 25 Ludvig Vitgenštajn, “#19”, iz Filozofska istraživanja, str. 45. 19 Aurelie Augustin, Ispovijesti, Kršćanska sadašnjost, Zagreb, 1982. 26 Ludvig Vitgenštajn, “#43”, iz Filozofska istraživanja, str. 56. 20 Ludvig Vitgenštajn, “#309”, iz Filozofska istraživanja, Nolit, Beograd, 1980, str. 131. 27 Aleksandar Pavković, “Čemu privatni jezici?”, iz “Filozofija i jezik I” (temat), Filozofska 21 Ludvig Vitgenštajn, “#110”, iz Filozofska istraživanja, str. 81. istraživanja br. 9, Zagreb, 1984, str. 170. 22 Ludvig Vitgenštajn, “#111”, iz Filozofska istraživanja, str. 81. 28 Simon Blackburn, Spreading the Word – Groundings in the Philosophy of Language, Cla- 23 Ludvig Vitgenštajn, “#116”, iz Filozofska istraživanja, str. 81. rendon Press, Oxford, 1984; Ejvrum Strol, Analitička filozofija u dvadesetom veku, Dereta, 24 Ludvig Vitgenštajn, “#7”, iz Filozofska istraživanja, str. 42. Beograd, 2005.  ki filozofi Vilijard Kvajn (Willard Van Orman Quine, 1908–2000), Džon Serl (John Vitgenštajnove zamisli na koje su se pozivali britanski i američki estetičari34 su: L u d v i g v i t g e N š tA J N figure u pokretu Searle, 1932–), Saol Kripke (Saul Aaron Kripke, 1940–), Donald Dejvidson (Donald 1) filozofske probleme treba prevesti na razinu problema svakod- Davidson, 1917–2003) i dr. Analitička filozofija razvijala se tokom veka pretežno u nevnog govora, anglosaksonskim kulturama, premda se ne mogu zanemariti ni doprinosi poljske fi- 2) probleme umetničke kritike i teorije umetnosti treba posma- lozofije jezika, finske analitičke filozofije, nemačkih hermeneutičkih tumačenja ana- trati kao jezičke i konceptualne probleme, litičke filozofije. Za analitičku filozofiju su bitna sledeća usmerenja: filozofija jezika 29 3) značenja umetničkog dela i govora/pisma kritike su jezičke 130 (filozofija naučnih jezika, filozofija svakodnevnog govora, filozofija govora, teorija igre, čija pravila i oblike formulisanja treba proučavati i opisivati u 131 značenja30), filozofija logike, teorija saznanja, filozofija psihologije31 (filozofija per- svim njihovim pojedinačnim izvođenjima i kontekstualizacijama. cepcije, filozofija uma, kognitivna teorija), analitička estetika. U analitičkoj filozofiji je Analitička estetika je uspostavljena kritički naspram, a često i protiv, uporedo s književno-teorijskim slovenskim formalizmom, nemačkom hermeneutič- evropske metafizičke, ontološke i fenomenološke estetike. Ona je razvijana kao me- kom filozofijom, ruskom semiotikom i francuskim strukturalizmom i internacional- takritika jezika o umetnostima i estetskom iskustvu tokom kasnih četrdesetih i pe- nim poststrukturalizmima izveden “jezički obrt” koji je markirao dvadesetovekovnu desetih godina.35 Predmeti njenih analiza su bili “jezici” estetike, filozofije umetnosti, filozofiju. kritike, istorije i teorije umetnosti. Analitička estetika se definiše kao drugostepena, ili metadisciplina koja se bavi razmatranjem, kritikom i analizom koncepata umetnosti i različitih teorija od estetike i teorije umetnosti, preko kritike i istorije umetnosti, do Analitička estetika teorije umetnika. Karakteristično je da analitička estetika ne nudi programske odrednice kakva umetnost treba da bude ili u kom smeru treba da se razvija, već ukazuje na pristupe Analitička estetika32 je jedna bočna i delimično marginalna grana analitičke estetskom, estetičkom, umetnosti i jezicima o umetnosti. U tom kontekstu se iznosi filozofije koja konceptualnim, lingvističkim i semiotičkim modelima pristupa koncep- pretpostavka da je ona za specijalističke jezike o umetnosti (kritiku, istoriju, sociolo- tualnim i jezičkim problemima estetike, teorije umetnosti, kritike i umetničkih prak- giju, psihologiju i teoriju umetnosti ili za svakodnevni govor o pitanjima koja spadaju u si. Analitička estetika je anticipirana kasnih tridesetih i četrdesetih godina razvojem terminologiju estetike – lepo, ukusno, prijatno, odgovarajuće itd.) ono što je filozofija Vitgenštajnovih filozofskih teza utemeljenih u filozofiji svakodnevnog govora. Lud- nauke za specijalističke nauke (fiziku, matematiku, hemiju, biologiju). Na primer, Berdsli vig Vitgenštajn je održao tri privatna predavanja posvećena “estetici”33 u Kembridžu (Monroe C. Beardsley, 1915–1985) je pisao o zadacima estetike: tokom leta 1938. godine. Predavanja su održana pred malom grupom studenata [...] treba da mislimo o estetici kao o karakterističnom filozof- na osnovu čijih beležaka je napravljena kompilacijska verzija transkripta izlaganja o skom istraživanju: ona se bavi prirodom i osnovom kritike – u estetici. Vitgenštajnov pristup esetičkim pitanjima je, prema tom rukopisu, bio sličan širokom smislu tog termina – baš kao što kritika razmatra umet- ničke radove. njegovim razradama analize filozofskog govora i poređenjima filozofskog govora sa odnosno jezičkim delatnostima. Njegova izlaganja su bila usmerena na indeksiranje i mapira- [...] bavi se pitanjima značenja i istinitosti kritičkih iskaza.36 nje estetičkih pojmova/reči i njihovih referenci sa specifičnim slučajevima estetskog Vodeći autori analitičke filozofije umetnosti pedesetih godina, Moris Vajc doživljaja ili estetskog suđenja u izvesnom neodređenom polju psihološkog iskustva (Morris Weitz, 1916–1981) i Monro Berdsli, estetički rad određuju terminom književna i njegove pokaznosti u jeziku. kritika, a ne terminom opšte estetike i filozofije umetnosti. Oni su postavili analitičku koNtr AdikCiJe ModerNiZM A koNtr AdikCiJe ModerNiZM A Vitgenštajn je pokazao sasvim marginalna inetresovanja za estetiku u fi- estetiku kao drugostepenu kritičku disciplinu i time redukovali tradicionalna i uobičajena lozofskom smislu i gotovo da ništa nije govorio ili pisao o umetnostima. Pokazalo pitanja koja se postavljaju pred estetičare. Pod redukcijom tih tradicionalnih i uobiča- se, međutim, da je njegovo filozofsko delo orijentisano ka filozofiji nauke, logici, jenih pitanja razume se redukcija pitanja o suštini umetnosti, o jedinstvu umetničkog i matematici i svakodnevnom jeziku postalo izuzetno bitno za anglo-američke este- tičare tokom četrdesetih, pedesetih i šezdesetih godina dvadesetog veka. Osnovne M i š ko š u vA kov i ć 34 William R. Elton (ed.), Aesthetics and Language, Basil Blackwell, Oxford, 1954; W. E. Kennick, Art and Philosophy – Readings in Aesthetics, St. Martin’s Press, New York, 1979. 29 Nenad Miščević, Filozofija jezika, Naprijed, Zagreb, 1981. 35 William E. Kennick, “Does Traditional Aesthetics Rest on a Mistake” (1958) i J. A. Passmor, 30 Nenad Miščević, Matjaž Potrč (eds.), Kontekst i značenje, Izdavački centar, Rijeka, 1987. “The Dreariness of Aesthetics” (1951) iz Francis J. Coleman (ed.), Contemporary Studies in 31 Nenad Miščević, Uvod u filozofiju psihologije, GZH, Zagreb, 1990. Aesthetics, McGraw-Hill Book Company, New York, 1968, str. 411–427. i 427–443. 32 Richard Shusterman (ed.), Analytic Aesthetics, Basil Blackwell, Oxford, 1989; Miško Šuva- 36 Monroe C. Beardsley “Aesthetics / Problems in the Philosophy of Criticism”, Harcourt, Brace, ković, Prolegomena za analitičku estetiku, Četvrti talas, Novi Sad, 1995. 1958, str. 6–7. Navedeno u članku Nicholasa Wolterstorffa “Philosophy of Art After Analysis and 33 Siril Baret (ed.), Ludvig Vitgenštajn: Predavanja i razgovori o esetici, psihologiji i religioznom Romanticism”, iz The Journal of Aesthetics and Art Criticism. Analytic Aesthetics – Special Issue verovanju, Clio, Beograd, 2008. vol. 46, Madison Wis., 1987, str. 154.  estetskog, o svojstvima koji neki predmet čine umetničkim, o lepom, o uzvišenom itd. uopštenja aspekata pojedinih umetnosti na opšte bitne aspekte umetnosti, (5) kritika L u d v i g v i t g e N š tA J N figure u pokretu Umesto ovih kanonskih pitanja nude se pitanja tipa: “Kada kritičar ili istoričar umetnosti esencijalizma. kaže da je lopata za čišćenje snega, koja je izložena u galeriji, umetničko delo, šta termin Kritike intelektualnih konfuzija, metafizičkih termina i prirodnog stava pripa- umetničko delo znači za kritičara i kako ga on upotrebljava u kontekstu iz kog potiče?” Za daju vitgenštajnovskom načinu mišljenja. Estetičar prvostepenim jezicima umetnosti ili primer ovakvog načina mišljenja se može navesti, takođe, Vajcov obrt37 od pitanja “Šta jezicima istorije, kritike, psihologije i sociologije umetnosti pristupa kao neka vrsta tera- je priroda umetnosti?” ili “Šta je umetnost?” u pitanje “Koja vrsta koncepta je umet- peuta koji uočava i leči intelektualne konfuzije sa metakritičke platforme. Pri tome, on ne 132 nost?“. Džozef Margolis (Joseph Margolis, 1924–) naziva Vajcov epistemološki obrt nudi koncept umetnosti ili koncept teorije umetnosti, već koncept, procedure i tehnike 133 obrtom od “estetike” ka “metaestetici”38, odnosno, može se reći od fenomenološke analize umetnosti i jezika umetnosti. Slično Vitgenštajnovom stavu da filozof treba da estetike ka analitičkoj estetici. Nelzon Gudmen (Nelson Goodman, 1906–1998) je, na tretira filozofska pitanja kao što se tretira bolest, estetičar treba da preispituje jezike o primer, razmatrao problem analize jezičkih aspekata i procedura simbolizacije u umet- umetnosti, odnosno, da traži i nudi odgovore na pitanja: “Kako ove konfuzije i nejasnoće ničkom delu. Tipičan primer građenja drugostepene rasprave simbolizacije u umetnosti nastaju?”, “Kakav oblik imaju?”, “Da li su očekivane ili ne?”, “Da li se leče i ispravljaju ili je iznesen u knjizi Problems and Projects: zaoštravaju?” itd. Kontekste analitičke rasprave jezičkih konfuzija, nejasnoća i paradok- Videli smo da umetnički radovi ili njihovi primeri ostvaruju jednu sa diskursa o umetnosti naznačili su Kenik (William E. Kennick, 1923–): ili više simboličkih funkcija: prikaz, opis, objašnjavanje primerom, [...] u stanju smo da odvojimo one predmete koji su umetnička izraz. Pitanje šta konstituiše delotvornu simbolizaciju bilo koje dela od onih koji to nisu, pošto poznajemo engleski jezik, tj. zna- od navedenih simboličkih funkcija prouzrokuje obrt u pitanje ko- mo kako ispravno da primenimo frazu umetničko delo. joj svrsi takva simbolizacija služi.39 i Arnold Isenberg: A iz primera se izvodi drugostepena pozicija koja ukazuje na ciljeve Najviše što filozofija može da uradi za proučavanja umetnosti je analize: da unese jasnoću u one probleme kojih je moderna kritika puna Osnovni cilj je da se učine koraci ka sistematičnom proučava- [...].42 nju simbola i simboličkih sistema i načina kako oni funkcionišu Kritika metafizičkih termina pokazuje da termini tradicionalnog konti- u našoj percepciji, akcijama, umetnostima i naukama, a time i u nentalnog filozofskog rečnika anticipiraju moguće konfuzije, nejasnoće i višeznačne stvaranju i razumevanju naših svetova.40 interpretacije, pošto su to termini metafizike. Kritika je sprovedena odbacivanjem Kritičke i skeptičke funkcije su dominantne i određujuće za analitičku esteti- takvih termina, njihovim svođenjem na upotrebu u svakodnevnom govoru ili preo- ku. Cilj kritičke i skeptičke argumentacije nije odbrana neke estetičke ili filozofske teorije bražajem u tehničku terminologiju filozofije, psihologije, kulturalnih studija ili teorija ili postavke, već suočenje sa granicama i konceptualnim potencijalnostima “jezika” o o umetnostima. umetnosti. Posredstvom kritičkih i skeptičkih argumenata izlažu se razlozi za sumnju Kritika prirodnog stava polazi od zapažanja da se neki termini u izvesnim u estetičke, filozofske i teorijske, odnosno, uobičajene/normalne postavke prvostepenih filozofskim, kulturalnim ili umetničkim kontekstima prihvataju kao normalni, po sebi “jezika” o umetnosti ili, pak, razlozi za uzdržavanje od suda o njihovoj istinitosti ili o dati, po sebi razumljivi ili prirodni pojmovi. Na primer, za gledaoca obrazovanog na opštoj primenljivosti.41 konceptu renesansne i klasične perspektive prve impresionističke slike su izgledale Karakteristični problemi analitičkog i kritičkog rada su: (1) kritika intelektual- čudno i neprirodno. Na primer, Albert Volf je u Figarou (Pariz, 1876) pisao: “Kod Di- koNtr AdikCiJe ModerNiZM A koNtr AdikCiJe ModerNiZM A nih konfuzija, (2) kritika metafizičkih termina, (3) kritika prirodnog stava, (4) kritika ran-Riela je otvorena izložba nazovi-slika. Nedužan prolaznik, privučen zastavama na fasadi, ulazi i pred njegovim uplašenim očima otvara se nemilosrdni prizor: pet ili 37 Morris Weitz “The Role of Theory in Aesthetics”, The Journal of Aesthetics and Art Cri- šest osobenjaka – među njima i jedna žena – grupa nesrećnih kreatura pogođenih ticism, vol. 15, Madison Wis., 1956, str. 27–35. Videti: Morris Weitz, “The Role of Theory in manijom ambicije, okupila se na izložbi svojih radova... To je zapanjujući primer ljud- Aesthetics”, iz Joseph Margolis (ed.), Philosophy Looks at the Arts – Contemporary Readings in ske taštine, koja u svom zastranjivanju ide skoro do ludila. Pokušajte da dokažete M i š ko š u vA kov i ć Aesthetics (3. izdanje), Temple University Press, Philadelphia, 1987, str. 143–153. 38 Joseph Margolis “The Definition of Art”, iz Joseph Margolis (ed.), Philosophy Looks at the g. Pisoaru da drveće nije ljubičasto, da nebo nema boju svežeg maslaca, da nigde na Arts – Contemporary Readings in Aesthetics (3. izdanje), Temple University Press, Philadelp- svetu ne vidimo stvari onakve kakve ih on slika i da niko inteligentan ne može prihvatiti hia, 1987, str. 138. takve zablude.” Impresionistička dela su bila izvan pogleda na svet, tačke gledišta, 39 Navedeni odlomci Gudmenovog tumačenja objavljeni su pod naslovom “Art and Inquiry”, u Francis Frascina, Charles Harrison (eds.), Modern Art and Modernism – A Critical Anthology, prirodnog stava, normalne ili uobičajene percepcije i čitanja slike pariskog novinara u Harper and Row, London, 1986, str. 197. 40 Nelson Goodman, “Art and Inquiry”, str. 201. 42 Wiliam E. Kennich, Art and Philosophy – Readings in Aesthetics, St. Martin’s Press, New 41 Aleksandar Pavković, Razlozi za sumnju, IICSSOS, Beograd, 1988, str. 3–31. York, 1979.  poslednjoj trećini devetnaestog veka. Drugim rečima, produkcija i reprodukcija kultu- pošto se uobičajeno zasniva na uopštenjima specifičnih i pojedinačnih aspekata po- L u d v i g v i t g e N š tA J N figure u pokretu re se ne odnose samo na kozmetičke promene površine, već i na pozadinske osnove jedinih umetnosti, pojedinih psiholoških, socijalnih ili tehničkih zamisli. U tom su koje svako dato društvo pretpostavlja i prihvata za svoju realnost. Kritički pristup smislu sva određenja opšteg pojma umetnosti kvaziontološka. Izvođenjem opšteg realnosti unutar analitičkog skepticizma je skicirao Nelzon Gudmen rečima: pojma umetnosti konstruišu se ili projektuju specifični bitni aspekti pojedinih umet- Ostajem pri uverenju da ne postoji nešto poput realnog sveta, nosti i kulture kao opštevažeći aspekti svih umetničkih dela ili kulturalnih artefakata. jedinstvene, unapred date, apsolutne realnosti izdvojene i neza- Ovim projektovanim univerzalnim svojstima umetnosti pristupa se kao da su zaista 134 visne od svih verzija i vizija. Pre bi se moglo reći da postoji mnogo dati. Iz naznačenih kritičkih teza izvodi se antiesencijalistički stav da nema suštinskih 135 ispravnih verzija sveta, neke od njih su nepomirljive sa drugima svojstava i izvodi se temeljna kritika estetičkog esencijalizma. Kritika esencijalizma je i tako postoji mnogo svetova, ako uopšte postoji neki. Jednu rezultat radikalizacije kritike tradicionalne kontinentalne estetike, filozofije umetno- verziju nije svet načinio pravom, već je svet načinjen ispravnom sti i kritike, odnosno, pokušaj da se pokaže da su aspekti predmeta, koji se prihvataju verzijom. Zato, ispravnost treba odrediti na drugi način, a ne pri- za umetnička dela, uslovljeni jezičkim okružjem u kome se taj predmet nudi za umet- lagođavanjem neke verzije svetu. Moj relativizam, koji ipak razli- ničko delo, tj. kulturalnim uslovima jezičke (diskurzivne, lingvističke, semiotičke) pri- kuje ispravne i pogrešne verzije, ne zaustavlja se na predstavlja- rode. Margaret Mekdonald (Margaret Macdonald) zato, konstatuje: nju, viđenju, realizmu i sličnosti, već ide dalje do realnosti.43 Delo je ono što ga interpretacija čini, mada se neke interpretacije Kritička antiuniverzalistička rasprava uopštavanja aspekata pojedinih mogu odbaciti. Izgleda da nema umetničkog dela odvojenog od umetnosti na opšte bitne aspekte svih umetnosti među opsesivnim je temama ana- interpretacije.46 litičke estetike pedesetih godina. 44 Pokazuje se da su opšte tradicionalne estetičke U spisu Vilijama Kenika Does Traditional Aesthetics Rest on a Mistake na- koncepcije posledice univerzalističke ambicije da se dođe do definitivnih i kanonski lazi se objašnjenje koje ukazuje na liniju pomaka u analizi od aspekata predmeta ka predočivih znanja i sudova o umetnostima. Inicijalni zahvat za estetičku kritiku uni- konceptualnoj uslovljenosti umetničkog dela: verzalizma je kritika uopštenja pojedinačnog aspekta specifične umetnosti, a izveo Mislim da ono što je pogrešno nije povezano sa prirodom ili su- ju je Moris Vajc u studiji The Role of Theory in Aesthetics. Vajc, na primer, pokazuje štinom umetnosti, tj., ništa misteriozno ni komplikovano u umet- da likovni teoretičari i kritičari Rodžer Fraj (Roger Fry, 1866–1934) i Klajv Bel (Clive ničkim delima ne čini teškim zadatak da se odgovori na pitanje Bell, 1881–1964) zasnivaju formalističku teoriju vizuelnih umetnosti izdvajajući ter- Šta je umetnost? Kao što sveti Avgustin poznaje vreme, tako i mi min značajna forma koji se odnosi na određene kombinacije linija, boja, površina itd., dobro znamo šta je umetnost, ali kada nas neko pita ne znamo. pri čemu se slika shvata kao piktoralna organizacija. Oni zaključuju da umetnost, op- Problem nije u umetničkim delima, već u konceptu umetnosti. šti pojam umetnosti, ima značajnu formu, a da sve ono što nema značajnu formu nije Reč umetnost nasuprot reči helijum ima složenu raznovrsnost umetnost. Vajc pokazuje da emocionalisti nasuprot Fraju i Belu ukazuju da je univer- upotreba, što se danas naziva kompleksna logika. Reč nije sko- zalno i određujuće svojstvo umetnosti izražavanje emocija, odnosno, da nema umet- vana u labaratoriji ili ateljeu da bi imenovala nešto što je do sada nosti bez projekcije ili upisa emocija u komad kamena, drveta ili u zvuk. Navodeći i izmicalo pažnji, niti je to jednostavan termin uobičajenog izra- brojne druge primere iz različitih estetičkih škola on zaključuje da nije moguće defini- žavanja poput reži zvezda ili drvo koje imenuju nešto što nam je sati opšti pojam umetnosti pošto se ne mogu identifikovati njena suštinska univer- blisko. Profesor Krajstler (Kristeller) je pokazao da je u pitanju reč koNtr AdikCiJe ModerNiZM A koNtr AdikCiJe ModerNiZM A zalna svojstva, već da se daju identifikovati samo izvesni kulturalni aspekti. Drugim sa dugom, zapletenom i inetresantnom istorijom, zaista kompli- rečima, moguće su definicije umetnosti samo za specifičnu upotrebu. Stujart Hemp- kovan koncept, ali ne iz razloga koje estetičari pretpostavljaju.47 šir (Stuart Hampshire, 1914–2004) u takvom kontekstu razmišljanja pokazuje da je Iz skeptičkih antiesencijalističkih analiza izvedena je karakteristična rela- estetička teorija pogrešno usmerana kada u raspravi ide od pojedinačnih umetnosti tivistička pozicija analitičke estetike. Kritika esencijalizma pružila je niz motivisanih ka opštem pojmu umetnosti. 45 Pojam umetnost je teško prihvatiti kao opšti pojam, metoda za istraživanje i tumačenje produkata avangardne umetnosti pred kojima su M i š ko š u vA kov i ć druge estetičke teorije, na primer, fenomenološka estetika, bile u interpretativnom 43 Nelson Goodman, Of Mind and Other Matters, Harvard University Press, Cambridge MA, 1984, str. 127. 44 Anitae Silvers “Letting the Sunshine In: Has Analysis Made Aesthetics Clear”, iz The Journal 46 Margaret Mcdonald, “Some Distinctive Features of Arguments Used in Criticism of Arts”, of Aesthetics and Art Criticism. Analytic Aesthetics – Special Issue vol. 46, Madison Wis., 1987, iz William Elton (ed.), Aesthetics and Language, Oxford University Press, London, 1954, str. 126. str. 139. 47 W. E. Kennick, “Does Traditional Aesthetics Rest on a Mistake” (1958), iz Francis J. Coleman 45 Stuart Hampshire “Logic and Appreciation”, iz William Elton (ed.), Aesthetics and Language, (ed.), Aesthetics – Contemporary Studies in Aestehtics, McGraw-Hill Book Company, New York, Oxford University Press, London, 1954, str. 169. 1968, str. 414.  i aksiološkom smislu gotovo bespomoćne. Kritika esencijalizma pomera pažnju sa Koncept ready made-a i prve ready made-e je ostvario Marsel Dišan početkom druge L u d v i g v i t g e N š tA J N figure u pokretu prisutnosti i pojavnosti završenog i pokazanog komada na uslove u kojima taj komad decenije dvadesetog veka. On je koncept ready made-a realizovao različitim primeri- prihvata svet umetnosti ili institucije umetnosti kao umetničko delo. Pri tome, čin ili ma izlaganja (izvođenja izlaganja, interventnog izlaganja) predmeta i građenja kolaža delatnost prihvatanja se određuje kao, u Vitgenštajnovom smislu, oblik jezičke igre ili i asamblaža. Na primer, karakteristični ready made-i50 su: životne aktivnosti. Naznačeni problem se može izložiti posredstvom dva koraka: • Točak bicikla (1913) – točak bicikla bez gume je pričvršćen ne- 1) analizom uslova prihvatanja konkretnog predmeta, situacije ili pokretnim delom za stolicu, može se obrtati oko svoje osovine; 136 događaja za umetničko delo u konkretnom društvu (grupa umet- • Držač za sušenje flaša (1914) metalni je držač za sušenje flaša 137 nika, galerijski sistem, istorija umetnosti itd.) i postavljen kao umetničko delo; 2) analizom teorijske konzistentnosti prihvatanja predmeta, si- • U produžetku slomljene ruke (1915) je lopata za čišćenje snega tuacije ili događaja, koji ne poseduje aspekte pretpostavljene ili na kojoj je napisan naslov rada In Advance of the Broken Arm; definisane u datoj teoriji umetnosti, za umetničko delo. • Fontana (1917) je pisoar izložen kao skulptura i potpisan pseu- Analitička estetika razmatra oba problema, postavljajući se kao drugoste- donimom R. Mutt – Fontana je ime firme koja proizvodi pisoare, pena u odnosu na njih. Vajcovo rešenje ove problematizacije zasniva se na Vitgen- a R. Mutt ime njenog vlasnika ili direktora; štajnovoj teoriji jezičkih igara i, zatim, na Vajcovom predlogu razmatranja koncepta • Fresh Widow (1920) je mali model rama prozora, a umesto sta- umetnosti kao otvorenog koncepta. Vajc pokazuje da je problem prirode umetnosti kla je razapeta crna koža. sličan prirodi jezičkih igara: U strukturalnom smislu ready made karakteriše čin preuzimanja posto- barem u ovom smislu: ako gledamo i vidimo šta je to što zovemo jećeg neumetničkog zanatski ili, češće industrijski proizvedenog predmeta, njego- umetnost nećemo naći zajednička svojstva – već samo sprudove vo proglašavanje za umetničko delo i kolažna-ili-asamblažna intervencija kojom se sličnosti. Znanje šta umetnost jeste nije razumevanje manifes- određuju i usmeravaju izvesna specifična značenja dela. Međutim, Dišan je tek 1961. tne ili latentne suštine već mogućnost prepoznavanja, opisivanja godine manifestno definisao koncept ready made-a. Njegove poetičke postavke po- i objašnjavanja onih stvari koje nazivamo umetnost pomoću ovih laze od odbacivanja estetskih kriterijuma u procesu stvaranja umetničkog dela: sličnosti.48 Došao sam 1913. godine na srećnu ideju da pričvrstim točak bici- Po Vajcu se mogu izvesti neki paradigmatski slučajevi umetnosti, ali konačni kla za kuhinjsku stolicu i da posmatram kako se okreće. [...] Baš i zatvoren skup slučajeva nazvan igra ili umetnost ne može biti dat. On ukazuje na pi- negde u to vreme pala mi je na um reč “ready made” da označim tanja: “Da li je Dos Pasosova knjiga U.S.A roman?”, “Da li je Svetionik Virdžinije Vulf ovu formu manifestacije. Želim da potvrdim da izbor ovih ready roman?” i “Da li je Džojsovo delo Fineganovo bdenje roman?” Po tradicionalnom este- made-a nikada nije bio uslovljen estetskim užitkom. Ovaj izbor tičkom shvatanju na gornja pitanja se može odgovoriti sa da ili ne saglasno tome da je zasnovan na reakciji na vizuelne indiferentnosti sa u isto vreme li se svojstva navedenih spisa priznaju za svojstva žanra romana. Vajc, međutim, tvrdi totalnim odsustvom dobrog ili lošeg ukusa. [...] U stvari pot- da metode traženja potrebnih i dovoljnih uslova ne tumače na adekvatan način ovakve puna anestezija. Važna karakteristika je bila kratka rečenica koju granične ili van-žanrovske slučajeve. Zato je nužno razmotriti odluku da se spisi Vulfove sam povremeno upisivao na ready made. Ova rečenica umesto da (Virginia Wolff, 1882–1941), Dos Pasosa (John Roderigo Dos Passos, 1896–1970) ili opisuje predmet kao naslov bila je zamišljena da um posmatrača Džojsa (James Joyce, 1882–1941) prihvate za dela koja pripadaju žanru romana, čime se koNtr AdikCiJe ModerNiZM A koNtr AdikCiJe ModerNiZM A vodi prema drugim više verbalnim oblastima. Ponekad sam do- proširuje koncept romana kao umetničkog književnog žanra. Centralna studija slučaja analitičke estetike do sredine šezdesetih godina davao grafički detalj prezentacije, nazvan “ready made dodatak”, bila je problematizacija statusa umetničkog dela, a izazovni primer je, svakako, ready da bih zadovoljio svoju potrebu za aliteracijom.51 made Marsela Dišana49 (Marcel Duchamp, 1887–1968). Ready made je napravljeni ili Upotreba kratkih jezičkih fraza (naslova, imenovanja predmeta) usmera- M i š ko š u vA kov i ć proizvedeni predmet vanumetničkog porekla koji je preuzet, pre-označen, premešten vala je pažnju posmatrača na jezički i konceptualni okvir pojavnosti, razumevanja i i izložen kao umetničko delo sa ili bez dodatih materijalnih ili verbalnih intervencija. 50 Šire o ready made-ima videti Ljubomir Gligorijević, “Duchampov readymade na pragu li- 48 Morris Weitz, “The Role of Theory in Aesthetics” (1956), iz Joseph Margolis (ed.), Philoso- kovnog vrednovanja”, Moment br. 23–24, Beograd, 1994, str. 81–87; Miško Šuvaković, “Deo phy Looks at the Arts – Contemporary Readings in Aesthetics (3. izdanje), Temple University III: Ready Made”, iz Prolegomena za analitičku estetiku, Četvrti talas, Novi Sad, 1995, str. Press, Philadelphia, 1987, str. 148. 223–314. 49 Terry de Duve (ed.), The Definitively Unfinished Marcel Duchamp, The MIT Press, Cambridge 51 Marsel Dišan, “Apropo ready-mades” (1961), iz Marcel Duchamp – izbor tekstova, Muzej MA, 1993. savremene umetnosti, Beograd, 1984, str. 47.  pristupa izabranom i premeštenom predmetu. Ready made-i poništavaju unikatni kako filozofska teorija može aktivno učestvovati u događanjima u svetu umetnosti. L u d v i g v i t g e N š tA J N figure u pokretu karakter manuleno načinjenog umetničkog dela pokazujući da svaki predmet pred- Volhajm i Margolis zastupali su tezu da je temeljna odrednica umetničkog stavlja potencijalno delo (tj. kandidata za umetničko delo). Danas, u muzejima izloženi rada intencija, tj. namera, odnosno koncept kojim se namera predočava. Volhajmovu ready made-i su rekonstrukcije. Ali, rekonstrukcije su podjednako važne i vredne kao konceptualnu analizu koncepta umetnosti nalazimo u eseju The Work of Art as Object. i prvi ready made-i. Da bi se objasnilo kako je moguće da se jedan izvan-umetnički Polazna hipoteza eseja glasi: predmet prihvati kao umetničko delo, ponuđene su i razrađivane, tada dominatne, Iz činjenice da je umetnost nešto što mi radimo, sledi da je, u 138 dve estetičke teorije: teorija sveta umetnosti i institucionalna teorija umetnosti. daljem i možda filozofski više tehničkom smislu, intencionalna. 139 Teorija sveta umetnosti Artura Dantoa (Arthur Danto, 1924–) pokazuje da Ovo se podrazumeva u tvrdnji da koncept ima odlučujuću ulo- umetničko delo nije samo ono što se pojavljuje pred okom nego i poznavanje istorije gu u determinisanju pravljenja umetničkog dela, drugim rečima, umetnosti i aktuelnih događanja u svetu umetnosti.52 Danto vizuelno umetničko delo kada pravimo umetničko delo, pravimo ga u skladu sa izvesnom tumači kao predmet koji nije određen samo pikturalnim i plastičkim aspektima nego deskripcijom – ali sve dok ne obratimo pažnju na ovo pitanje, i interpretacijama koje ga uvode u svet umetnosti i određuju kao umetničko delo nismo u situaciji da je damo.84 u odnosu sa drugim aktuelnim i istorijskim umetničkim delima. Danto eksplicitno U sledećem koraku se ukazuje da je u čin definisanja umetničkog dela uklju- tvrdi da nema umetničkog dela bez interpretacije,53 a da je, posle Marsela Dišana, čeno više koncepata i da ti koncepti obrazuju neku vrstu hijerarhije. Za Volhajma je svojstvo umetnosti i pojavljivanje umetničkog dela u ulozi interpretatora karaktera egzistencija regulativne konceptualne hijerarhije opravdanje za raspravu smisla i funk- i sveta umetnosti. Danto sasvim jasno naznačuje da je “svet umetnosti” neka vrsta cija teorije umetnosti. Umetničko delo može imati različite oblike pojavnosti, tj. biti značenjske atmosfere u kojoj se odigrava umetničko delo. izvedeno kao skulptura, slika, fotografija, instalacija, performans, ali svi umetnički Institucionalna teorija Džordža Dikija (George Dickie, 1926–) razrađuje in- radovi nastaju namerno. stitucionalni pojam sveta umetnosti i uvodi tezu da bilo koji artefakt, stvoren i nači- Američki filozof i estetičar Nelzon Gudmen ponudio je koncepciju jezičke njen predmet, može biti prihvaćen kao umetničko delo ako se predstavnici institucija analize vizualnih umetnosti i muzike.59 Njegova je teza da se pikturalni ili akustički iz sveta umetnosti (galerije, muzeji, umetnički časopisi, univerzitetske katedre) do- sistemi (slikarstvo, muzika), iako nemaju odlike lingvističkih modela, mogu tumačiti govore i objasne zašto nekom artefaktu dodeljuju status umetničkog dela.54 Drugim kao simbolički jezički sistemi. Gudmen je razrađivao probleme vizualnog prikazivanja rečima, nazvati nešto “umetničkim delom” ne znači odrediti njegovu vrednost, već i vizualne semantike, pitajući se u kojim uslovima i na temelju kojih svojstava neka definisati njegov status, tj. ulogu u društvu, kulturi, svetu i institucijama umetnosti. slika prikazuje predmet iz sveta i stiče svoja značenja. Njegov odgovor je nomina- Jedna od važnih posledica Dikijeve institucionalne teorije umetnosti je razdvajanje listički i relativistički: nominalistički je jer se smatra da značenja umetničkog dela estetskog svojstva od statusa/uloge umetničkog dela. Drugim rečima, bilo koji, od- nisu prirodna i po sebi razumljiva nego da umetnici, kritičari i publika uče i prihvataju nosno, svaki predmet ima izvesna estetska svojstva, čulno je prepoznatljiv, ali tek pravila vizualnog prikazivanja formulisana u datoj kulturi, a relativistički je zato što neki predmeti zadobijaju status ili ulogu umetničkog dela. uvažava postojanje različitih kultura, a time i različitih sistema vizualnog prikazivanja Analitička estetika bila je u znaku konceptualne, intencionalne i semiotičke i uspostavljanja značenja. analize sistema umetnosti Ričarda Volhajma55 (Richard Wollheim, 1923–2003), Džo- Analitičku estetiku od kraja sedamdesetih godina dvadesetog veka s jed- zefa Margolisa56 (Joseph Margolis, 1924–) i Nelzona Gudmena57 tokom šezdesetih ne strane potiskuje globalna dominacija poststrukturalističkih teorija književnosti, koNtr AdikCiJe ModerNiZM A koNtr AdikCiJe ModerNiZM A i sedamdesetih godina. Volhajm je uveo termin “minimalna umetnost”58 i pokazao slikarstva, fotografije i filma dok, s druge strane, tada nastaju, paradoksalno, njena velika sintetička dela Volhajma, 60 Gudmena, Dantoa 61 i Margolisa. 52 Arthur C. Danto, “The Artworld” (1964), iz Joseph Margolis (ed.), Philosophy Looks at the Arts – Contemporary Readings in Aesthetics (3. izdanje), Temple University Press, Philadel- phia, 1987, str. 162. M i š ko š u vA kov i ć 53 Arthur C. Danto, “The Appreciation and Interpretation of Works of Art”, iz The Philosophi- cal Disenfranchisement of Art, Columbia University Press, New York, 1986, str. 23–46. Literatura: 54 George Dickie, Art and Aesthetics: An Institutional Analysis, Cornell University Press, It- haca N.Y., 1974. 55 Ričard Volhajm, Umetnost i njeni predmeti, Clio, Beograd, 2002. 56 Joseph Margolis, Art and Philosophy, The Harvester Press, Brighton, 1980. Anthology, E. P. Dutton&Co, INC, New York, 1968, str. 387–399. 57 Nelson Goodman, Problems and Projects, Hackett Publishing Company Inc, Indianapolis, 59 Nelson Goodman, Jezici umjetnosti – Pristup teoriji simbola, Kruzak, Zagreb, 2002. 1972; Nelson Goodman, Ways of Worldmaking, Hackett Publishing Co, Indianapolis, 1978. 60 Richard Wollheim, Painting as an Art, Thames and Hudson, London, 1987. 58 Richard Wollheim, “Minimal Art” (1965), iz Gregory Battcock (ed.), Minimal Art / A Critical 61 Arthur C. Danto, Filozofija svakidašnjeg – Filozofija umjetnosti, Kruzak, Zagreb, 1997.  Siril Baret (ed.), Ludvig Vitgenštajn: Predavanja i razgovori o esetici, psihologiji i Ludvig Wittgenstein, The Blue and Brown Books, Blackwell, Oxford, 1960. L u d v i g v i t g e N š tA J N figure u pokretu religioznom verovanju, Clio, Beograd, 2008. Ludwig Wittgenstein, Tractatus Logico-Philosophicus, Veselin Masleša i Svjetlost, Wilhelm Baum, Ludwig Wittgenstein između mistike i logike, Naklada Lara, Zagreb, Sarajevo, 1987. 2006. Jorn K. Bramann, Wittgenstein's Tractatus and the Modern Arts, Adler Publishing Company, Rochester, 1985. F.J. Coleman (ed.), Contemporary Studies in Aesthetics, McGraw-Hill Book Com- 140 pany, New York, 1968. 141 Arthur C. Danto, Filozofija svakidašnjeg – Filozofija umjetnosti, Kruzak, Zagreb, 1997. Georg Dickie, Art and Aesthetics: An Institutional Analysis, Cornell University Pre- ss, Ithaca N.Y., 1974. W. Elton, (ed.), Aesthetics and Language, Blackwell, Oxford, 1954. G. E. M. Enskom, G. H. von Vrikt (eds.), Ludvig Vitgenštajn: Listići, Fedon, Beo- grad, 2007. Allan Janik, Stephen Toulmin, Wittgenstein’s Vienna, A Touchstone Book, New York, 1973. Nelson Goodman, Problems and Projects, Hackett Publishing Company Inc, Indi- anapolis, 1972. Nelson Goodman, Ways of Worldmaking, Hackett Publishing Co, Indianapolis, 1978. Nelson Goodman, Of Mind and Other Matters, Harvard University Press, Cam- bridge MA, 1984. William E. Kennick, Art and Philosophy - Readings in Aesthetics, St. Martin’s Pre- ss, New York, 1979. Joseph Kosuth, Art After Philosophy and After - Collected Writings, 1966-1990, The MIT Press, Cambridge MA, 1990. Joseph Kosuth, Ludwig Wittgenstein and the Twentieth-Century Art, The Play of the Unsayable, Palais des Beaux-Arts, Brussels, 1990. Norman Malcolm, Ludwig Wittgenstein – A Memoir, Oxford University Press, Lon- don, 1972. Joseph Margolis (ed.), Philosophy Looks at the Arts – Contemporary Readings in Aesthetics (treće, izdanje), Temple University Press, Philadelphia, 1987. Marjorie Perloff, Wittgenstein’s Ladder – Poetic Language and the Strangeness of the Ordinary, The University of Chicago Press, Chicago, 1996. koNtr AdikCiJe ModerNiZM A koNtr AdikCiJe ModerNiZM A Rush Rhees, Philosophical Grammar, Blackwell, Oxford, 1974. Richard Shusterman (ed.), Analytic Aesthetics, Basil Blackwell, Oxford, 1989. Miško Šuvaković, Prolegomena za analitičku estetiku, Četvrti talas, Novi Sad, 1995. Miško Šuvaković, Pojmovnik suvremene umjetnosti, Zagreb, Horetzky, 2005. M i š ko š u vA kov i ć Paul Wijdeveld, Ludwig Wittgenstein Architect, The Pepin Press, Amsterdam, 2000. Ludvig Vitgenštajn, Opaske o bojama, Matica srpska, Cicero, Pismo, Novi Sad, Beograd, Zemun, 1994. Ludvig Vitgenštajn, Filozofska istraživanja, Nolit, Beograd, 1980. Georg Henrik von Wright (ed.), Ludwig Wittgenstein: Culture and Value, Blackwell, Oxford, 1980. uvod Miško Šuvaković i Aleš Erjavec: kratak tehnički uvod Merlo-ponti_ 384 Marivon Sezon: Mikel difren_ 395 Lidija u knjigu Figure u pokretu – savremena zapadna Prišing: Žak Lakan_414 Jelena Novak: rolan Bart_431 Rašida estetika, filozofija i teorija umetnosti_7 Aleš Erjavec: B. Triki: Žil delez_446 Rašida B. Triki: Mišel fuko_458 estetika dvadesetog veka: uvodne primedbe_11 Rašida B. Triki: Žak derida_469 feMiNiStiČke Miško Šuvaković: estetika, filozofija i teorija pLAtforMe Paula Zupanc: Lus irigaraj_482 Paula umetnosti tokom dugog dvadesetog veka_ 21 Zupanc: Julija kristeva_496 Ana Vujanović: džudit Batler_ 511 koNtrAdikCiJe ModerNiZMA Jos de Mul: poSLe ModerNe: poStModerNA i Sigmund frojd_41 Ketrin Livr: Anri Bergson_ 55 kritikA poStModerNe Polona Tratnik: Artur Lev Kreft: Benedeto kroče_65 Grejem Mekfi: robin džordž danto_ 531 Ernest Ženko: fredrik džejmson_ 549 Nevena kolingvud_87 Miško Šuvaković: Martin Hajdeger_100 Daković: edvard v. Said_ 564 Ernest Ženko: volfgang Miško Šuvaković: Ludvig vitgenštajn_123 kritiČki/ velš_ 585 Klif MakMahon: teri iglton_601 Ivana Ilić: rodžer kritiČNi ModerNiZAM Entoni Dž. Kaskardi: Skruton_614 iZvoĐeNJe fiLoZofiJe i Hoze ortega i gaset_145 Aleš Erjavec i Miško Šuvaković: NovA kritiČkA teoriJA Dejvin Zane Šou: Alen Đerđ Lukač_159 Tajrus Miler: valter Benjamin_174 Badiju_645 Katja Kolšek: Žak ransijer_658 Katja Kolšek: Lev Kreft: Herbert Markuze_193 Tajrus Miler: teodor Đorđo Agamben_678 Nikola Dedić: Boris grojs_690 v. Adorno_ 205 Gabriela Švitek: Stefan Moravski_ 236 Bojana Cvejić: Brajan Masumi_704 Oleg Jeknić: Mark B. uMetNoSt u poLJu teoriJe Ivana Miladinović: Hansen_721 Jelena Arnautović: Nikola Burio_740 priLog: džon kejdž_ 255 Miško Šuvaković: Situacionizam_ 270 fiLoZofiJA viZueLNoSti Radovan Popović: Miško Šuvaković: Tel Quel_ 282 Sanela Radisavljević: pjer Bečka škola istorije umetnosti_759 Radovan Popović: Bulez_ 296 Sanela Radisavljević: glen guld_ 309 Nika Radić: Alojz rigl_769 Đinhi Čoi: vizuelni formalizam_795 Art&Language_ 319 Dubravka Đurić: Čarls Bernstin_ 336 Miško Šuvaković: Nova istorija umetnosti_815 Aleš Erjavec: pitANJA o grANiCAMA fiLoZofiJe i vizuelna kultura, umetnost i vizuelne studije_838 eStetike Biljana Srećković: vladimir Jankelevič_ 357 ApeNdikS Biografije autorki/autora tekstova i Rašida B. Triki: Žan-pol Sartr_ 373 Aleš Erjavec: Moris prevoditeljki_861 indeks imena_869  HoZe ortegA i gASet figure u pokretu 144 145 Hoze ortegA i gASet : entoni dž. kaskardi Među španskim filozofima dvadesetog veka samo nekolicina dostiže zna- čaj Hozea Ortege i Gaseta (Jose Ortega y Gasset, 1883–1955). Ortega je pripadnik jedne od dveju uzastopnih generacija koje su uzele na sebe da govore o “problemu Španije”: o pretpostavljenoj intelektualnoj izolovanosti od ostatka Evrope, o privid- nom nedostatku autonomne naučne i filozofske tradicije i o samoograničavajućoj prirodi španske kulturalne svesti. U decenijama pre nego što se pojavio Ortega, među najistaknutijim intelektualcima koji su se bavili sličnim pitanjima bio je Mi- gel de Unamuno (Miguel de Unamuno, 1864–1936), filozof, romanopisac i pesnik, kritiČki/kritiČNi ModerNiZAM kritiČki/kritiČNi ModerNiZAM pripadnik takozvane “Generacije 1898”. Unamunov odgovor na “problem Španije” se, međutim, sastojao od okretanja prema unutra, prema španskoj prošlosti, koju je Ortega označio kao deo upravo one bolesti sa kojom su se Španci suočavali. Naslov Unamunove dijatribe iz 1909. godine San Huan de la Kruz protiv Dekarta jasan je po- eNtoNi dŽ. k ASk Ardi kazatelj ovog usmerenja. Nasuprot tome, Ortegina filozofija je kosmopolitska po op- segu i svetovna po pristupu. Njegova dispeptična reakcija na Unamuna data je, izme- đu ostalog, u eseju iz 1909. godine, Unamuno i Evropa: bajka. Svi eseji koje je Ortega, kao pripadnik takozvane “Generacije 1927”, napisao o umetnosti, književnosti i druš- tvu, kao i njegovi doprinosi fenomenologiji i hermeneutici, imaju nezavisan značaj za estetičku teoriju. Njegova perspektiva je otvorena, a njegova dela su najrazumljivija kada se postave na mesto preseka španske kulture i moderne evropske misli. Zaista, Ortega je gotovo jedini među španskim filozofima koji se ozbiljno uhvatio u koštac sa  nemačkom filozofskom tradicijom, od Lajbnica (Gottfried Wilhelm Leibnitz, 1646– i kompozitora. Između ostalih, on raspravlja o Velaskezu (Diego Velásquez, 1599– HoZe ortegA i gASet figure u pokretu 1716) i Kanta (Immanuel Kant, 1724–1804), do Hajdegera (Martin Heidegger, 1889– 1660), Goji (Francisco Goya, 1746–1828), El Greku (El Greco, 1541–1614), Đotu (Gio- 1976). Njegove studije u Marburgu kod neo-kantovaca Hermana Koena (Hermann tto, 1267?–1337) i Sezanu (Paul Cézanne, 1839–1906) u slikarstvu; u muzici, o Stra- Cohen, 1842–1918) i Paula Natorpa (1854–1924), naučno razmatranje radova Ed- vinskom (Игорь Стравинский, 1882–1971), Vagneru (Richard Wagner, 1813–1883), munda Huserla (Edmund Husserl, 1859–1938), Franca Brentana (Franz Brentano, Bahu (Joahnn Sebastian Bach, 1685–1750), Betovenu (Ludwig van Beethoven, 1838–1917) i Maksa Šelera (Max Sheler, 1874–1928), susret sa estetičkom teori- 1770–1827) i Debisiju (Claude Debussy, 1862–1918); u plesu o Nižinskom (Vaslav jom Morica Gajgera (Moritz Geiger, 1880–1937) i naklonost prema pojedinim ideja- Nijinsky, /Вацлав Фомич Нижинский/, 1890–1950); a u književnosti o Servantesu, ma Anrija Bergsona (Henri Bergson, 1859–1941), bili su ključni elementi Orteginog Prustu (Marcel Proust, 1871–1922), Danteu (Dante Alighieri, 1265–1321), Malarmeu odgovora na pitanja fenomenologije, društvene analize, filozofije istorije i teorije (Stéphane Mallarmé, 1842–1898), Azorenu (José Martínez Ruiz Azorin, 1873–1967), umetnosti.1 Geteu i Gongori (Luis de Góngora, 1561–1627). A ipak, i pored ovako izrazitog A ipak, uprkos činjenici da su Ortegi neka od njegovih dela donela stalno zanimanja za umetnost, Ortega je napisao svega nekoliko eseja posvećenih pojedinim 146 mesto u intelektualnoj istoriji – a posebno Pobuna masa i Dehumanizacija umetnosti ličnostima i nikada nije napisao filozofiju umetnosti kao takvu. Svejedno, njegovi 147 – najveći deo njegovih spisa savremeni filozofi tek treba ponovo da otkriju. Orte- kritički spisi sadrže neka od temeljnih načela njegove filozofije i on slobodno dopušta gino delo nikada nije dostiglo priznanje kakvo su imala dela Ernesta Kasirera (Ernst da njegova gledišta o određenim delima proizvode šire viđenje o umetnosti. Ortega Cassirer, 1874–1945), sa kojima se ono podudara u nekim značajnim pojedinostima. neprekidno poravnava značaj umetnosti sa njenom sposobnošću da uposli temeljne A ipak su njegove najznačajnije knjige nadživele mnoge iz njegove generacije. Razlo- fenomenološke činjenice o ljudskim bićima u svetu. On te činjenice vidi kao suštinske ge za ovako neujednačenu prihvaćenost nije teško razumeti. Korpus Orteginih spisa komponente doživljavanja umetnosti. On se ne okreće fenomenologiji kao zameni zahvata ogroman materijal, od Servantesa (Miguel de Cervantes, 1547–1616) i Getea za tumačenje, nego kao osnovi za tumačenje i kao mestu kome se ono na kraju (Johann Wolfgang von Goethe, 1749–1832) do Lajbnica, masovne kulture i moderne mora vratiti. To pokazuje kratka izjava o Sezanu iz njegovog ranog eseja Adam u raju umetnosti. Njegovo pisanje se ne može lako svrstati ni u jedno od uobičajenih aka- (1910), kao i veći odeljak iz njegovog eseja o Goji (1950), napisanog mnogo kasnije. demskih tematskih polja. Za razliku od filozofa Ernesta Kasirera, koji mu je bio skoro O Sezanu Ortega piše: savremenik i koji je proizveo magnum opus pod naslovom Filozofija simboličkih formi, Sezan, kao slikar, ne kazuje ništa drugo od onoga što ja, kao Ortega je traktatu pretpostavio esej, a esej je žanr koji je mali broj modernih filozo- estetičar, kažem više tehničkim jezikom. Sezan kaže: “umetnost fa smatrao pogodnim. Zaista, esej je opisivan kao vrsta anti-filozofije, zato što se je realizacija”. Ja kažem: umetnost je individualizacija.2 čini da ne poštuje metod i sistem. A ipak, kvalitet Orteginih razmišljanja i krucijalne U zrelom Orteginom komentaru o Goji leži utisnuta filozofija slikarstva i stvari koje je rekao o književnosti i umetnosti, iskupljuju esej kao filozofski žanr. sa njom objašnjenje načina na koji umetnost može otkriti temeljne činjenice o od- Ortegini eseji pokazuju kako misao može biti isprepletana sa svojim predmetom, nosu između ljudskih bića i fenomenskog sveta. U odeljku ovog eseja pod naslovom kako se može oblikovati iskustvom, umesto da ostane odvojena od sveta koji teži da “Potezi kičicom i intencije”, Ortega piše: razume. Ortegin pristup estetici treba shvatiti preko vrednosti esejističkog kvaliteta Gledanje nije nešto što činimo, nego nešto što nam se doga- njegovog pisanja, a ne uprkos njemu. Dokle god se estetika usmerava na konkretne đa. Prva stvar koju učinimo dolazi posle onoga što smo videli. kritiČki/kritiČNi ModerNiZAM kritiČki/kritiČNi ModerNiZAM stvari, koje su neizbežno partikularne, Ortegin otpor prema izgrađivanju sistema je A ta prva stvar je krajnje zanimljiva. Zato što uključuje gledanje način na koji njegov metod odgovara predmetu njegovog proučavanja. Esej u Ortegi- oko sebe, gledanje u naše društveno okruženje, dakle, gledanje nim rukama izbegava dogmatizam, ne gubeći pri tom jasnoću misli. u tamo oko nas, tamo u naš svet, da bi se bilo u razgovoru ili Ali ovo isto tako znači da se Ortegina estetička teorija mora rekonstruisati u knjigama, pronašla neka reč, neko mišljenje, koje bi moglo da eNtoNi dŽ. k ASk Ardi iz korpusa radova koji su često tematski i specifični za slučaj, a ne opšti. Ortega, nam pomogne da razjasnimo šta je ta stvar koja je za nas manje kao kritičar i esejista, ima mnogo toga da kaže o impresivnom nizu umetnika, pisaca ili više nova. To je pitanje samog prvog pokreta, pokreta najele- mentarnije vrste, gotovo instinktivnog, koji pravimo. Njega treba 1 Gajgerov prikaz estetike je upečatljiva slika problema u filozofiji umetnosti. On estetiku po- zabeležiti jer otkriva nešto čudesno. On otkriva da čovek, u svom redi sa vetrokazom koga pokreće “gotovo svaki filozofski, kulturalni i naučni vetar; u jednom prvom pokretu, čeka [...] uveren da je ono što mu treba – u ovom trenutku metafizički, u drugom empirijski; sada normativni, onda deskriptivni; sada je defi- nišu umetnici, a onda poznavaoci; jednog dana je umetnost, navodno, središte estetike kojoj slučaju razjašnjenje – tu, u svetu. Dakle, ono što čoveku treba, prirodna lepota samo prethodi; a sledećeg dana je umetnička lepota samo prirodna lepota iz druge ruke.” Citirano u Teodor W. Adorno, Aesthetic Theory, University of Minnesota Press, 2 Jose Ortega y Gasset, Obras Completas, vol. 1, Revista de Occidente, Madrid, 1983, str. Minneapolis, 1997, trans. Robert Hullot-Kentor, str. 332. 486.  postoji u svetu. A iz toga sledi da je svet dobar i da je zadovolj- i memorija (1896) su proizvod ovog napora. Ortegin vitalizam nikada nije išao u prav- HoZe ortegA i gASet figure u pokretu stvo biti u njemu.3 cu same biologije, a ipak postoji približavanje Bergsonovom shvatanju doživljaja, na- Ovakva razmišljanja su karakteristična za Ortegin stil i pristup. Njegova ročito tamo gde Bergson insistira na ne-prostornom svojstvu temporalnosti i razlici logika se kreće brzo od osnovnih zapažanja o načinima ljudske percepcije, prema između koncepta vremena i ljudskog doživljaja vremena. Za razliku od konceptualnog zaključcima koji se tiču sveta kao takvog. Skoro od samog početka Ortegine kari- opisa vremena koji bi dao fizičar, doživljaj vremena je čvrsto postavljen u kvalitetu jere, njegova orijentacija prema osnovnim filozofskim pitanjima bila je utemeljena u njegovog trajanja kako ga poima intuicija. “Koncept” i “doživljaj” su takođe sporni predstavama kao što su “tačka gledišta”, “sopstvo i njegove okolnosti” i “perspek- u Orteginoj estetici i on ostaje izrazito nesklon razdvajanju sposobnosti nasleđenih tivizam”, koje imaju estetičku osnovu. Ortegu je umetnost naročito privlačila zato od kantovskog shvatanja doživljaja. Za Ortegu, krucijalne razlike koje treba načiniti što je otkrivala osnovne istine o ovim pojmovima, ali oni isto tako pokazuju i zašto su one koje se tiču emocionalne blizine ili udaljenosti subjekta od događaja u svetu. je umetnost nezamenljiv i privilegovan oblik doživljaja, a ne samo jedan od mnogih. Ova tačka će biti razjašnjena u nastavku, u razmatranju Orteginog obimnog eseja Zaista bi bilo ispravno reći da Ortega nije napisao estetičku teoriju kao takvu, zato Dehumanizacija umetnosti. 148 što je njegova osnovna filozofska orijentacija bila estetika sama. Njegovi spisi koji se Ortega je rođen u svetu književnosti. Njegova majka je bila osnivač i su- 149 tiču formalne estetike ovo potvrđuju, od ranih spisa Adam u Raju i Meditacije o “Ki- vlasnik liberalnog dnevnog lista El Imparcial; njegov otac je bio poznati novinar i hotu” (1914) preko Eseja o estetici u formi prologa, Estetike u tramvaju, Ideje o teatru, urednik književne sekcije tog lista. Njegovo rano obrazovanje je proteklo u jezuitskim Meditacije o okviru, do Prologa za Nemce napisanog prilikom objavljivanja nemačkog školama u Madridu i obližnjem El Eskorijalu. Univerzitetske studije je započeo na prevoda nekih od njegovih najvažnijih dela. Jezuitskom univerzitetu Deusto na severu Španije, a zavšio ih na Centralnom uni- Ortegin pristup estetici zahteva poređenje ne samo sa već pomenutim verzitetu u Madridu. Ali je Ortegin zreli intelektualni profil počeo da se oblikuje tek neo-kantovskim strujama, već i sa anti-pozitivizmom Anrija Bergsona. Kao saradnik kasnije, na studijama u Nemačkoj. Između 1905. i 1950. godine Ortega je putovao i opozicije pozitivizma, Ortega je delio neka od Bergsonovih gledišta o ljudskoj krea- studirao u Lajpcigu, Nirnbergu, Minhenu, Kelnu, Berlinu i Marburgu. Iz razloga koji tivnosti i umetnosti. Bergsonovi opisi svrhe umetnosti, na primer, mogu se postaviti će biti kasnije obrazloženi njegovo iskustvo u Marburgu bilo je odlučujuće i on će naporedo sa mnogo toga što je Ortega rekao u spisima kao što je Meditacija o “Kiho- ga ugraditi u svoj rad koji je nastavio u Španiji. Kada je dobio mesto na Katedri za tu”. U knjizi Smeh (1900) Bergson je napisao: metafiziku na Centralnom univerzitetu u Madridu 1910. godine, vratio se u Marburg Umetnost nema drugi cilj, osim da stavi na stranu simbole prak- u kome je proveo veći deo 1911. godine. Po povratku u Španiju pred građanski rat za- tične primene, uopštenja koja su konvencionalno i društveno pri- služio je opravdan glas najistaknutijeg pisca na Iberijskom poluostrvu. Ali je početak hvaćena, u stvari sve ono što nam zaklanja realnost, da bi nas rata 1936. godine za njega značio izgnanstvo i do 1945. se nije vratio u svoju rodnu postavila lice u lice sa samom realnošću.4 zemlju. Dotle je njegova međunarodna reputacija bila osigurana, iako je njegova ulo- Međutim, bilo bi pogrešno shvatiti da je Ortegino protivljenje pozitivizmu ga u španskom intelektualnom životu, zbog promenjenih uslova, oslabila. utemeljeno na spiritualizmu, kao što je Bergsonovo. A ipak ima sličnosti između Ortegina duga i istaknuta karijera je promenila pravac moderne misli i u Orteginog perspektivizma i Bergsonove filozofije, koje su naročito izražene u Orte- Španiji i izvan nje. Ne postoji diskusija o masovnoj kulturi koja se na neki način ne ginoj teoriji smeha. Ortegijanski perspektivizam je u saglasnosti sa bergsonovskom poziva na Pobunu masa. Ni Dehumanizacija umetnosti nije izgubila ništa od svoje kritiČki/kritiČNi ModerNiZAM kritiČki/kritiČNi ModerNiZAM komedijom zbog činjenice da Bergson smatra da se komedija održava istovremenim snage. Od 1913. godine pa nadalje, Ortega je pre svega bio zastupnik fenomenologije nesaglasnim tačkama gledišta. U Smehu, Bergson piše: u Španiji i Latinskoj Americi. Za njega se opravdano smatra da je predvideo neke od Situacija je uvek komična ako istovremeno učestvuje u dve pot- središnjih ideja koje je Merlo-Ponti (Maurice Merleau-Ponty, 1908–1961) postavio u puno nezavisne serije događaja i ako se može tumačiti na dva Fenomenologiji percepcije i u eseju Oko i Um. Ortegina misao ima značajnih sličnosti eNtoNi dŽ. k ASk Ardi potpuno različita načina. sa Huserlovom fenomenologijom, kao i sa Džejmsovim (William James, 1842-1910) Dalje, postoje dodirne tačke između Bergsonovog vitalizma i Orteginog “radikalnim empirizmom”, Hajdegerovim egzistencijalizmom i Diltajevim (Wilhelm racio-vitalizma. Ali je Bergson bio posvećen integrisanju otkrića bioloških nauka sa Dilthey, 1833–1911) istoricizmom. Njegova teorija “živog uma” predstavlja značaj- teorijom svesti, što nije bio Ortegin cilj. Bergsonove knjige Evolucija (1907) i Materija ni napor da se pitanja metafizike prenesu u izraze pragmatističke filozofije. Njegov posthumno objavljen esej Čovek i ljudi govori o odnosima između “ja”, “ti” i “mi”, na 3 Jose Ortega y Gasset, Obras Completas, vol. 7, Revista de Occidente, Madrid, 1983, str. načine koji su paralelni teorijama intersubjektivnosti koje su razvijane u hermeneutici 512. i egzistencijalnoj fenomenologiji. Ali Ortegin široki intelektualni pogled i estetička 4 Wylie Sypher (ed.), Henri Bergson. Laughter, Johns Hopkins University Press, Baltimore, orijentacija su ipak njegovi i samo bi nekoliko od ovih mislilaca možda moglo da 1980, str. 162.  mu se približi po širini interesovanja. Njegovo shvatanje evropskog konteksta nije treba rešiti kao sam život, to jest ni kao organski ni kao neorganski, nego kao “egzi- HoZe ortegA i gASet figure u pokretu dostigao nijedan španski mislilac njegove generacije. Ortega je umro 1955. godine u stencijalan”. U Adamu u raju pisao je: Madridu, ostavivši za sobom opus koji obuhvata niz zamašnih tomova. “to je ono što podrazumevam pod problemom života…”7 Ako su Ortegin esejistički stil i način nekako bili određeni njegovom ranom “Život” je i individualna/konkretna egzistencija i totalitet odnosa. Ortega uronjenošću u svet beletrističkog žurnalizma, njegov filozofski kompas je postavljen je uvideo da je kantovsko mišljenje nemoćno da prevaziđe ovu antinomiju. Nešto je na njegovim studijama u Marburgu, neokantijanizmom Koena i Natorpa i kritičkim moralo da se promeni i u konceptu “života” i u konceptu umetnosti i ove promene su bavljenjem idejama Edmunda Huserla koje su se pojavile u tom okruženju. Jedan od se dogodile u Orteginom razvijanju Meditacija o “Kihotu”. Orteginih najranijih eseja o estetici, Adam u raju, nosi obeležje neokantijanizma mar- Metod Meditacije o “Kihotu” je osoben i vredan pomena u ovom smislu. burških teoretičara. Iako postoji izvesno neslaganje među teoretičarima o kvalitetu Ortega opisuje sebe u ovom delu kao filozofa in partibus infidelium (“delom nevernog ovog ranog eseja i o meri njegovog duga prema radovima Koena, taj esej svejedno svom pozivu”). Pod ovim je podrazumevao dve stvari: prvo, da njegova izabrana pokazuje kako je Ortega pokušao da uvede Kantov “kopernikanski zaokret” u domen tema nema utvrđeno mesto među priznatim temama od filozofskog značaja (na pri- 150 umetnosti i kako shvata umetnost kao jednu od osnovnih oblasti u kojima se otkri- mer problem slobodne volje, ili pitanje Bića); i drugo, da su njegovo izlaganje i pristup 151 vaju temeljne istine o susretu između ljudskih bića i sveta. Kant je, istražujući logiku bili esejistički, a ne sistematski po karakteru. Meditacije su spoj filozofskih razmi- proučavao uslove proizvođenja misli, a istražujući etiku, proučavao uslove moralno- šljanja, književnih tumačenja i kulturalne kritike. One proizilaze iz metoda pokušaja sti. Kant je u estetici preduzeo objašnjavanje sudova ukusa i tvrdnji o lepoti i uzviše- i pogreške koji u izvesnoj meri duguju Djuiju (John Dewey, 1859–1952), čiji su neki nosti, koji ne mogu primiti u sebe ni logiku ni moral. Podloga svih ovih nastojanja je radovi, zajedno sa delima Vilijema Džejmsa, bili u Orteginoj biblioteci. Ortega poziva kantovski pojam “dva sveta”, fenomenskog i noumenalnog, koji kao da su razdvojeni čitaoca da učestvuje u filozofskom eksperimentu: provalijom. U oblasti kognicije, stvari-po-sebi (noumena) ostaju nam nepristupačne. Ja samo nudim različite načine za razmatranje stvari, modi res Dostupna nam je svest o uslovima znanja o stvarima i kantovska logika tvrdi da se considerandi, moguće nove načine viđenja stvari. Pozivam čita- stvari moraju saobraziti tim uslovima. Ali kantovska estetika nastoji da izgradi most oca na eksperiment, da bi video da li ovi načini daju ili ne daju između ova dva domena, umesto da još više razdvoji tu teritoriju. Ortegina estetika je korisne uvide. Čitalac će na osnovu svojih pouzdanih i ličnih isku- izdanak nekih od ovih osnovnih kantovskih ideja, ali njegova estetika nije kantovska i stava posvedočiti o njihovoj tačnosti ili netačnosti.8 njegovo razmišljanje o umetnosti vodi kantijanizam preko njegovih ograničenja. Or- Najavljena “tema” Meditacija je Servantesov čuveni roman, ali se rad za- tegino duboko odbijanje pojma “mimezisa” ne ostavlja mesta sumnji: teorija umet- pravo široko rasprostire, od “pripremne meditacije” koja služi kao uvod u Orteginu nosti u najboljem slučaju može naći lažno utemeljenje u pojmu “mimezisa” zato što fenomenologiju, do koncentrisanije zbirke komentara o romanu Don Kihot i drugim nema “stvari” nezavisnih od svesti koje bi nam bile date da ih podražavamo. (Ovde književnim žanrovima. Kao esej, Meditacije su u isto vreme i otvorenije i zatvorenije se Ortega jasno udaljava od Koenove estetike). Ortegina “perspektivalna pozicija” je od konvencionalnog filozofskog rada:9 “otvorenije” su zato što struktura eseja negira u tome da nema jedinstvene, fiksirane realnosti, već da ima onoliko “realnosti” koliko formiranje sistema; što se više drži programa negacije sistema, bolje zadovoljava i odnosa između stvari i posmatrača ili tačaka gledišta. svoje unutrašnje zahteve. Ali je esej istovremeno i “zatvoreniji”, jer neprekidno radi Ortega je već 1910. godine pisao: na sopstvenoj prezentaciji. Sigurno, samosvest o razlici između forme prezentacije kritiČki/kritiČNi ModerNiZAM kritiČki/kritiČNi ModerNiZAM svaka stvar je odnos između različitih stvari. Prema tome, dobro i teme esejistu može navesti da pretera u izgradnji forme. Ali Ortegine Meditacije slikati ne može biti jednostavan zadatak kao što je kopiranje ne- izbegavaju svaki nagoveštaj usiljenog stila. Naprotiv, u njima ima zavodljive lakoće čega, kako smo prethodno pretpostavljali.5 i intelektualne slobode. Ova sloboda je izvanredna, iako neki od Orteginih primera Zato ne čudi što je rekao i: mogu izgledati nedovoljno teoretizovani, a pravac knjige kao celine donekle zavisan eNtoNi dŽ. k ASk Ardi neophodno je prvo naći formulu ovog odnosa sa drugim stvari- od slučaja. Nazivanjem ovog dela “meditacijom”, Ortega preokreće metodološka pra- ma, što će reći njegovo značenje, njegovu vrednost.6 vila koja su skicirana u meditacijama koje bi mogle da budu najpoznatije “meditacije” Ali priznavanje mnoštva perspektiva i odnosa koji deluju u svetu ne znači koje su ikad napisane, meditacije Renea Dekarta (René Descartes, 1596–1650). U samo po sebi da ljudska egzistencija mora biti življena i da je zadatak ljudske eg- Meditacijama o “Kihotu” nema skoro ničeg konvencionalno metodološkog. U središtu zistencije inherentno problematičan. Ortegin perspektivizam smatra da “problem” 7 Jose Ortega y Gasset, Obras Completas, vol. 1, str. 480. 5 Jose Ortega y Gasset, Obras Completas, vol. 1, Revista de Occidente, Madrid, 1983, str. 8 Jose Ortega y Gasset, Obras Completas, vol. 1, str. 318. 474–465. 9 O formi eseja videti: Teodor W. Adorno, “The Essay as Form”, iz Notes on Literature, tom 1, 6 Jose Ortega y Gasset, Obras Completas, vol. 1, str. 475. Columbia University Press, New York, 1991, trans. Sherry Weber Nicholsen.  Meditacija je Ortegina posvećenost razmišljanju o datom svetu gde se bira najdi- ne sadrži istrajan komentar na Servantesov tekst. Kao delo književne teorije, ovaj HoZe ortegA i gASet figure u pokretu rektniji mogući pravac od percepcije samih stvari, do njihovog potpunog značaja, do esej teško da je sistematičan. On isuviše krivuda, isuviše lako skreće prema naizgled njihove “potpunosti”. On Meditacije opisuje kao vežbe u amor intelectualis (intelek- samo dodirnim temama, da bi bio prepoznatljiv kao teorija estetike u bilo kom uo- tualnoj ljubavi), to jest kao brigu i negu i brižljiv odnos prema stvarima i to ne samo bičajenom smislu. Ovaj esej su sve ove stvari i nijedna od njih. Možda najvažnije od prema njima samima, nego i prema čitavom spektru njihovih veza. Ova intelektualna svega, Ortegin rad predstavlja njegovo nastojanje da pronađe korene svog sopstve- “ljubav” je sastavni deo Orteginog odgovora na “problem Španije” i njegovo je naj- nog “perspektivizma” u Servantesovom delu. Uprkos činjenici da Ortega ne iznosi snažnije protivdejstvo onome što opisuje kao špansku naviku intelektualnog otpora detaljnu analizu Servantesovog teksta, on uspostavlja značajan pravac u modernim i netrpeljivosti. tumačenjima Don Kihota, naročito onih koja Don Kihota sagledavaju kao književno Prvi deo Meditacija skicira teoriju “perspektive” koja je u izvesnom odnosu delo koje poseduje filozofsku dubinu i uvid. Don Kihot u Orteginim rukama postaje sa geštalt psihologijom. U potpoglavlju “Dubina i površina” Ortega objašnjava jedan idealna studija slučaja za filozofiju perspektiva; Servantesov roman postaje uzor i od osnovnih elemenata koji njegovu misao odvaja od geštalt psihologije i stavlja je paradigma: 152 naporedo sa egzistencijalnom fenomenologijom i estetikom. Tačno je da ispitivanje Duboka šuma se širi oko mene. U rukama mi je knjiga Don Kihot, 153 površine stvari, da bi se došlo do njihove “dubine”, donosi izvesnu jasnoću, ali dubi- idealna šuma. Ovde imam još jedan slučaj dubine: dubine knjige, na zauzvrat zahteva zbijenost površine, da bi postigla punoću. Susret sa “dubinom” ove izvanredne knjige. Don Kihot je knjiga perspektivalne dubine stvari takođe uključuje nalaženje njihovih odraza, praćenje njihovih veza sa ostalim par exellance.12 stvarima, traganje za mrežom njihovih nagoveštenih i ponekad sakrivenih odnosa. Sastavni deo Ortegine doktrine perspektive je “servantizam” njegovog Štaviše – i to je suštinsko pitanje – “površine” nam se uvek predstavljaju iz jednog pristupa Don Kihotu. Ovaj izraz bi trebalo objasniti. “Servantizam” nagoveštava od mnogih različitih uglova ili perspektiva. Perspektiva je isto toliko uslov “stvari” način na koji se Ortega otiskuje od književnog formalizma prema filozofskom per- koliko i uslov našeg viđenja. Kada vidimo okrugao objekat kao, na primer, narandžu, spektivizmu. To mu u bavljenju Don Kihotom omogućava pogled izvan romanesknog vidimo samo jednu njenu stranu; isto tako se prednja i zadnja strana ravnog objekta “okvira” i usredsređivanje na kihotizam budalastog junaka – na Don Kihotov ra- ne mogu gledati istovremeno. “Stvar” se u svojoj potpunosti podjednako sastoji od skošni idealizam, na njegovu posvećenost preživelom istorijskom svetu, na njegovu onoga što se može videti i od onoga što je sakriveno za bilo koju tačku gledišta. Ovo nepokolebljivu lojalnost predstavi njegove voljene Dulčineje. Ali je isto toliko važno je oblast za koju Ortega veruje da joj koncepti mogu biti od pomoći. Dok priznaje da staviti u zagradu donkihotizam i usredsrediti se na samosvest romana, na igru gla- nije moguće sve svesti na koncepte, Ortega ipak može da tvrdi da stvari ne možemo sova, na slojeve kroz koje autor projektuje sebe kao kvazi-fikcionalni entitet u delu, potpuno shvatiti ukoliko nemamo i koncepte. Koncepti mogu da unesu jasnoću i red razotkrivajući tako umetničku veštinu koja stoji iza donkihotskog projekta. “Ser- u naš odnos prema svetu. Ako nam viđenje i čula daju relativno bezoblične stvari, vantizam” je tako način na koji nam se predstavlja izvorna “dubina” ovog romana, a onda nam koncepti dozvoljavaju da ih vidimo tačnije.10 Ali Ortega isto tako pita i ko razoružavajuća “lakoća” Meditacija tako prikriva dublju estetičku intuiciju o načinima koristi koncepte, koje “ja” i kako, u koju svrhu? Za Ortegu, sopstvo se uvek nalazi u na koji je velika umetnost kadra da osvetli stvari. okolnostima i zadatak sopstva je zadatak života: nalaziti smisao samog sebe i sop- Ortegino drugo veliko delo o estetici je usledilo 1916. godine: Esej o estetici stvenih okolnosti. Meditacije o “Kihotu” donose jednu od Orteginih presudnih tvrdnji u formi prologa. Ovaj esej, napisan kao uvod za knjigu pesama Morena Vile (Jose kritiČki/kritiČNi ModerNiZAM kritiČki/kritiČNi ModerNiZAM o ovom predmetu: Moreno Villa, 1887–1955) Putnik, beleži korak napred u Orteginom sjedinjavanju pi- Ja sam ja i moje okolnosti.11 tanja estetike sa njegovom verzijom fenomenologije. U središtu eseja je opis “ja” u Okrećući se romanu i srodnim književnim žanrovima u drugom delu ovog njegovoj aktivnoj, “izvršnoj” ulozi. Suština je u ovome: možemo zauzeti utilitaran rada (“Prva Meditacija: kratka rasprava o romanu”), Ortega uvodi filozofiju “per- stav prema svemu na svetu, osim prema “ja”. U Kantovoj moralnosti, drugo i treće eNtoNi dŽ. k ASk Ardi spektiva” tamo gde se ukršta sa Servantesovim remek-delom Don Kihot. Opet, nje- gramatičko lice (“ti” i “on, ona, ono”) smatraju se “fikcionalnim” prvim licima: dobra gov metod je neuobičajen. Kao forma književne kritike, Ortegin esej je anomalija, jer volja će, na primer, zahtevati da neko postupa prema “ti” i “on/ona” kao da su još jedno “ja”. Ali postoji poseban kvalitet “ja” koji ova analiza zanemaruje. On leži u či- njenici da je odnos između “ja” i njegovih sopstvenih akcija potpuno različit od onoga 10 Merlo-Ponti i Ortega se razlikuju u ovoj temeljnoj tački. Za Merlo-Pontija, “nema viđenja između “ja” i akcija nekog drugog, ne uzimajući u obzir da su to isto tako akcije nekog bez misli. Ali nije dovoljno misliti da bi se videlo”. Maurice Merleau-Ponty, “Eye and Mind”, iz James M. Edie (ed.), The Primacy of Perception, Northwestern University Press, Evanston, (drugog) “ja”. Akcije “ja” se ne mogu pojmiti percepcijom. Jednostavno rečeno, “ja” 1964, str. 17. doživljava svoje akcije iznutra, a akcije drugih (drugih “ja”) od spolja. A ipak, Ortega 11 Jose Ortega y Gasset, Obras Completas, vol. 1, Revista de Occidente, Madrid, 1983, str. 322. 12 Jose Ortega y Gasset, Obras Completas, vol. 1, str. 337.  ublažava gledište da je sve što se sagledava iz unutrašnjosti opsega “ja”, u stvari Mesto gde Ortegina razmišljanja o umetnosti prave značajan sociološ- HoZe ortegA i gASet figure u pokretu “ja”. “Ja” ima sposobnost ne samo doživljaja, nego i samo-sagledavanja. U procesu ki zaokret je čuven, ili ozloglašen, esej Dehumanizacija umetnosti (1925). Dok se koji podseća na introspekciju, “ja” može opaziti sebe u doživljaju, ali ovo zauzvrat ovaj esej može razumeti u kontekstu Ortegine sopstvene filozofske putanje, on se preobražava “ja” neposrednog doživljaja u nešto drugo – u sliku, u objekat koji izgle- mora videti i kao prethodnica eseja o modernosti, kao što su eseji Ajris Mardok (Iris da da stoji ispred mene. Čim “ja” postane objekat mojih sopstvenih razmišljanja, “ja” Murdoch, 1919–1999) Protiv suvoparnosti (Against Dryness) i Suzan Zontag (Su- počinje da izmiče.13 san Sontag, 1933–2004) Protiv interpretacije (Against Interpretation). Ajris Mardok Umetnost započinje u sličnom procesu transformacije, koji će Ortega ka- piše iz protesta zbog nestanka likova iz književnosti i zajedno sa njima nestanka snije nazvati “dehumanizacijom”. Umetničko delo je različito od stvari sa kojima može one vrste ljudske širine kojoj, prema njenom uverenju, umetnost treba da odgovori. imati neke sličnosti, ili čija može biti slika, utoliko što je umetničko delo izloženo kao Suzan Zontag, sa svoje strane, piše protiv tendencije među kritičarima da ih rado- rezultat procesa postajanja: to nije ni stvar po sebi, niti je samo slika stvari, već je to vi zaokupljaju na intelektualnom planu, umesto da se sa njima susreću preko čula. stvar u nastajanju, stvarajući sebe, ostvarujući sebe. Umetnost nije izraz unutrašnjih “Protiv interpretacije” je pogrda “hermeneutike” i zastupanje “erotičnosti” umet- 154 osećanja, kao što se smatra u nekim verzijama romantizma; to je stvaranje novih nosti. Ortega anticipira takva gledišta u Dehumanizaciji umetnosti, gde je otvoreno 155 entiteta iz kojih sija poreklo njihovog stvaranja. Lik kao Don Kihot nije ni osećanje kritičan prema povlačenju subjekta iz moderne umetnosti. Ova kritika takođe daje čitaoca, ni stvarna osoba, ni predstava, ni slika osobe. On je novi entitet koji postoji odgovor, avant la lettre, na mnogo novije teorije “smrti subjekta”. Ali Ortegin esej u području umetnosti, koje se razlikuje od fizičkih i psiholoških svetova.14 Umetnost ima temeljno estetičku orijentaciju koja ga razlikuje od strukturalističke i post-struk- uključuje stvaranje takvih novih entiteta, ali deluje putem procesa koji Ortega naziva turalističke misli. Dehumanizacija umetnosti počinje razmatranjima nekih razlika iz- “irrealización” (de-realizacijom), to jest obustavljanjem i preobražavanjem strukture među moderne i tradicionalne muzike. U ovom kontekstu, on predlaže zadatak da se stvari sredstvima koja uključuju “stil” i figuraciju. U poeziji, metafora preobražava objasni suštinska “nepopularnost” moderne umetnosti. Moderne umetničke forme neizrazivo u izraz (ekspresiju) remećenjem našeg svakodnevnog gledanja na stvari, su neuskladive sa masama – ne samo sa njihovim ukusima i opredeljenjima, nego baš kao što stil u umetnosti obustavlja onaj deo objekta koji je “objektivan”, da bi i sa njihovim razumevanjem. Ne-popularni karakter moderne umetnosti odražava i napravila mesto za sve ono bi moglo da bude subjektivno, to jest za element koji se ojačava društvenu podvojenost između onih čiji je ukus podržava (onih koji razumeju doprinosi od stane “ja”. Ali pošto to “ja” ne postoji ukoliko nije isto tako zaokupljeno modernu umetnost) i onih koji je ne vole (onih koji je ne razumeju). Moderna umet- angažovanjem stvari, podjednako je tačno reći da stil proizvodi individualnost “ja”, nost je tako katalizator udaljavanja od demokratskih društvenih odnosa, u kojima je koja se dokazuje u stvarima. plebs verovao da je on sam celokupno društvo. Deleći publiku duž linije razdvajanja Prema tome, Ortegina Estetika u tramvaju (1916) postavlja pitanja odnosa masa i elite, moderna umetnost preti da podrije jednu od samih osnova moderne između partikularija i univerzalija (“ideala”). Zamišljena situacija ovog eseja je vožnja Zapadne civilizacije. tramvajem u kome neko posmatra lica i prosuđuje da li su lepa ili nisu. (Ortega je Za Ortegu, “dehumanizacija” se pokazuje na mnogo načina, uključujući pisao mnogo pre nego što je postalo uobičajeno da se ukazuje na činjenicu da je po- izbegavanje živih oblika i odbacivanje transcendentalnih tvrdnji. Ali ovakav razvoj gled u pitanju pogled muškarca, a da su lica ženska). U prosuđivanju lepote, tvrdi on, stvari predstavlja logičnu posledicu temeljnih estetičkih istina, a ne njihovu izdaju. zadatak nije u primenjivanju koncepta ili kategorije koju neko unapred poseduje, niti Estetsko zadovoljstvo sadrži trijumf nad čovekom utoliko što nosi sa sobom uda- kritiČki/kritiČNi ModerNiZAM kritiČki/kritiČNi ModerNiZAM je to podvođenje posebnog pod opšte pravilo. U ovom smislu Ortega prati Kantovu ljavanje od našeg neposrednog, zainteresovanog odnošenja prema sceni ili stvari. treću Kritiku. Ono gde se Ortega razilazi sa Kantom je u objašnjenju kako susret sa Moderna umetnost se razvija iz pobune protiv ideje da bi umetnost trebalo da bude svakim pojedinačnim licem igra ulogu u našoj konstrukciji “ideala”. Sa svakim susre- odraz života. U muzici to znači iskorenjivanje osećanja, kojima su se kompozitori tom otvaramo se prema mogućnosti da bi ovo novo lice samo moglo biti ideal; zbog tokom klasične i romantičarske ere istrajno obraćali. Ali ovakav razvoj nije svojstven eNtoNi dŽ. k ASk Ardi otvorenosti doživljaja, svako pojedino lice doprinosi formiranju idealnog. Ali i ovog samo muzici. Iste tendencije se mogu uočiti u poeziji avangarde, gde mogu biti izvor puta, za razliku od Kanta, Ortega iznosi izričitu tvrdnju da se ovi principi prosuđiva- izvesnog uživanja. Ortega piše da nja mogu proširiti na polja etike i moralnosti. silom negacija, Malarmeovi stihovi poništavaju svako životno sa- zvučje i predstavljaju nam figure toliko udaljene od ovog sveta da 13 Vidi gde Merlo-Ponti piše da telo vidi i da je viđeno – ono vidi sebe kako vidi. Maurice Mer- je i samo razmišljanje o njima čin koji je po sebi veliko uživanje.15 leau-Ponty, “Eye and Mind”, iz James M. Edie (ed.), The Primacy of Perception, Northwestern University Press, Evanston, 1964, str. 162. 14 Jose Ortega y Gasset, Obras Completas, vol. 7, Revista de Occidente, Madrid, 1983, str. 15 Jose Ortega y Gasset, Obras Completas, vol. 3, Revista de Occidente, Madrid, 1983, str. 462. 372.  Različiti su mogući putevi dehumanizacije i svi se mogu pratiti do činjenice Ako Dehumanizacija umetnosti pokazuje jednu stranu Orteginih kritičkih HoZe ortegA i gASet figure u pokretu da je “dehumanizacija” razvitak onoga što Ortega smatra izvesnim osnovnim prin- senzibiliteta, a ne samo njegove filozofske naklonosti, onda njegovi eseji o Vela- cipima estetike. Zaista, Dehumanizacija umetnosti sadrži jednu od najizričitijih izja- skezu, pisani u periodu između 1943. i 1945. godine, možda predstavljaju najbolji va koje je Ortega ponudio o fenomenološkoj osnovi estetskog doživljaja. On iznosi kontrast njegovim gledištima o modernoj umetnosti. Velika Velaskezova dostignuća, slučaj čoveka koji leži na samrtnoj postelji. Njegova žena je pored uzglavlja. U poz- kako ih Ortega vidi, ne duguju mnogo estetici baroka. Umesto toga, Velaskezovo adini treba zamisliti lekara, novinskog izveštača i umetnika. Njih četvoro su svedoci postignuće leži u povratku čudima iz sveta svakodnevice – prodavcima vode i slu- istog događaja a ipak, jedna činjenica – patnja ovog čoveka – svakom od njih se žavkama, pijancima i kepecima. Njegov doprinos je u tome što je otkrio vrstu estet- ukazuje na drugačiji način. Zaista, Ortega sugeriše da oni scenu doživljavaju na tako skog “realizma” u kome su same stvari pokazane kao da su u neprekidnom stanju različite načine, da bi bilo ispravnije reći da su svedoci potpuno različitih činjenica. Ista “pojavljivanja”, nastajanja. Velaskez realista je antiteza romantičara, sentimentaliste “realnost” je razbijena u mnogo divergentnih “realnosti”, kada se posmatra iz ovako ili mistika. Ono što on nudi svetu je opaženo i znano, a ne prosuđeno. Velaskez nam različitih tačaka gledišta. Krucijalna razlika između njihovih perspektiva je vezana za nešto predstavlja i kaže, implicitno, evo ga, tu je, bez daljeg komentara. On ostaje njihovo relativno “duhovno” odstojanje od scene čoveka koji pati. U slučaju njegove ravnodušan prema dobru i zlu, lepoti i ružnoći. Ortega sugeriše da se Velaskez brine 156 157 žene, odstojanje je minimalno, a njeno uključivanje direktno. Lekar stoji na nešto samo o jednom: da su stvari tu, da se pojavljuju pred nama, da nas zatiču nespremne. većoj udaljenosti. On ne deli ženin bol, ali ga profesija navodi da posveti istinskiju Kod Velaskeza je istinit sadržaj umetnosti postavljen naporedo istinitom sadržaju pažnju događaju. On donosi osećaj odgovornosti i profesionalnog angažovanja. No- sveta kakav je dostupan viđenju. Ima estetičke pravde u ovom pristupu. vinskog izveštača je takođe dovela profesija, ali dok je lekar iz medicinskih razloga Velaskezov “naturalizam” se ne sastoji od potrebe da stvari budu obavezan da se umeša, izveštač to nije. On doživljava realnost kao čistu “scenu”. više od onoga što jesu. Iz ovoga proizilazi njegova duboka averzi- On o njoj razmišlja da bi je preneo čitaocima, možda u nadi da će pokrenuti njihova ja prema Rafaelu (Raphael). Njega odbija činjenica da bi ljudi tre- osećanja. (Ortega se priseća čuvene Horacijeve /Quintus Horatius Flaccus, 65 p. n. e. balo da zamišljaju savršenstvo za stvari koje ga ne poseduju.17 – 8 n. e./ izreke “si vis me flere, dolendum est primum ipsi tibi”: “da bi me dirnuo, prvo U njegovom premeštanju mitoloških figura (Marsa ili Vulkana, na primer) sam treba da patiš”). Konačno, slikar stoji na najvećoj udaljenosti od svih. Njegovo u svakodnevni kontekst, Velaskez nastoji da pravi umetnost ovog sveta, viđenog u je učešće, kaže Ortega, čisto kontemplativno, nezainteresovano (“dis-interested”). njegovoj privremenosti i promenljivosti. On slika privremeni svet, a ne stvari kakve Njegova pažnja je usmerena na površinu stvari, na igru svetlosti i senke, na nijanse su “večno”. Ortega nagoveštava da je ovo značenje “portraiture” i ključ Velaskezovog boja. Njegova obaveza je da se posveti tim stvarima. poziva kao umetnika: njegov cilj je da načini portret prodavca vode i krčaga, pijanca i Ovom ilustracijom Ortega sugeriše da umetnost uvek i svuda uključu- kepeca i tako napravi portret samog trenutka. Stoga ne iznenađuje što je Velaskezo- je i element “de-humanizacije”. De-humanizacija je uslov estetske distance, jer bi vo najčuvenije delo Mlade plemićke (Las Meninas) portret samog pravljenja portreta. bez nje posmatračeva uronjenost u svet mogla da onemogući estetsko doživljavanje Slika Mlade plemićke je epitom Velaskezove umetnosti zato što je na njoj portretisan sveta. Ono što se dogodilo u umetnosti koju Ortega ima na umu je, dakle, uveliča- sam umetnik dok radi; slika je uhvaćena u protoku vremena i predstavljena da je vanje ove osnovne de-humanizacije. “Nova” umetnost je obeležena prenaglašenim vidimo. Ortega sugeriše da je u ovom smislu Velaskez bio strog u najmanju ruku kao povlačenjem iz sveta i uklanjanjem patosa iz njenog emocionalnog registra. Ono što Dekart. Tamo gde je Dekart zgusnuo filozofiju u racionalnosti, Velaskez je zgusnuo bi moglo da se opiše kao “duhovni sadržaj” umetnosti je ispražnjeno, a na njegovo kritiČki/kritiČNi ModerNiZAM kritiČki/kritiČNi ModerNiZAM svo slikarstvo u vizuelnosti. mesto je došla ironija. Ako se o umetnosti nekad razmišljalo kao da poseduje moć Ortegin doprinos estetici može se meriti raznolikošću njegovih radova, prevazilaženja neposredne realnosti, onda nova “de-humanizovana” umetnost pa- razvijanjem principa fenomenologije, uvidom u posebne slučajeve i ugrađivanjem radira svojim odbacivanjem transcendentnih ciljeva. Umesto toga, ona usvaja jezik metafore koji dopušta preobražavanje stvari i razmene identiteta bez obaveze da se temeljnih pitanja ljudske egzistencije i vrednosti u njegove estetičke teorije. Njegov eNtoNi dŽ. k ASk Ardi uspostave hijerarhije među njima i bez očekivanja da će neki od njih polagati posebno rad nije sistematičan, ali poteškoće koje su nastale zbog njegovog otpora prema si- pravo na istinu.16 stematičnom izlaganju ne bi trebalo da zaklone značaj njegovih uvida. Ortega se s pravom može smatrati nekim ko je razvio nove načine mišljenja o umetnosti, koji zahtevaju pažnju savremenih estetičara. Pragmatička orijentacija koja proizilazi iz 16 Metafora zauzvrat zauzima centralno mesto u Orteginom kasnom eseju Ideja teatra (1946). Ortegin pristup teatru je potpuno fenomenološki, što znači da pokušava da izvede suštinu teatra iz našeg doživljaja njegove forme. Za razliku od kanonskih književnih žanrova (epskog, i nešto drugo. Osnovni rad teatra je zato nalik radu metafore. On nosi preobražavanje jedne lirskog, drame), teatar je prostorni fenomen. Teatar je definisan, zatvoren prostor u kome se stvari u neku drugu, a kao rezultat dobijamo novi entitet koji je složeniji i slojevitiji od obe. događaju stvari koje su izvan običnog. Na primer, u teatru je glumac istovremeno i istorijska 17 Jose Ortega y Gasset, Obras Completas, vol. 8, Revista de Occidente, Madrid, 1983, str. individua i fikcionalan lik. Glumac ima status osobe i slike; on ili ona su jedna stvar, a isto tako 478.  njegovih neo-kantovskih početaka, njegovo dugogodišnje bavljenje fenomenologi- HoZe ortegA i gASet figure u pokretu jom i njegova posvećenost shvatanju da je umetnost povezana sa osnovnim proble- mima života, pomažu tumačenje estetike kao izuzetno vredne za razumevanje načina na koji su ljudska bića povezana sa svetom koji ih okružuje. Prevod s engleskog Margarita Petrović Literatura: Anton Donoso and Harold C. Raley, Jose Ortega y Gasset: A Bibliography of Secon- 158 dary Sources, Philosophy Documentation Center, Bowling Green, 1986. 159 Patrick Dust (ed.), Ortega y Gasset and the Question of Modernity, Prisma Institu- te, Hispanic Issues, Minneapolis, 1989. Jose Ferrater-Mora, Ortega y Gasset, etapas de una filosofia, Seix Barral, Barce- lona, 1973. John T. Graham, A Pragmatist Philosophy of Life in Ortega y Gasset, University of LukAČ Missouri Press, Columbia, 1994. Rockwell Gray, The Imperative of Modernity: An Intellectual Biography of Jose Orte- : Aleš erjavec i ga y Gasset, University of California Press, Berkeley, 1989. Miško šuvaković Julian Marias, Ortega, 2 vols., Alianza, Madrid, 1983–4. Nelson Orringer, Ortega y sus fuentes germanicas, Gredos, Madrid, 1979. Jose Ortega y Gasset, Obras Completas, 12 vols., Revista de Occidente, Madrid, Đerđ Lukač (György Lukács, 1885–1971), čije je puno ime bilo Đerđ Bernat 1983. Segedi Lukač (György Bernát Szegedi Lukács), rođen je u jevrejskoj porodici više sred- Hoze Ortega i Gaset, “Estetika u tramvaju”, Književna kritika br. 1, Beograd, 1985, nje klase u Budimpešti u Mađarskoj. Lukač je studirao na univerzitetima u Budimpešti str. 28–32. Hoze Ortega i Gaset, Pobuna masa, Dom kulture, Čačak, 1988. i Berlinu gde je dobio zvanje doktora filozofije 1906. godine. Kao učenik i student sa- Hoze Ortega i Gaset, O Ljubavi, Svjetlost, Sarajevo, 1988. rađivao je u socijalističkim kružocima kojima je rukovodio mađarski socijaldemokrata Jose Ortega y Gasset, Dehumanizacija umjetnosti, Letteris, Zagreb, 2007. Ervin Šabo (Ervin Szabo, 1877–1918). Sarađivao je sa grupom koja je pokušavala da Victor Ouimette, Ortega y Gasset, Twayne Publishers, Boston, 1982. na mađarsku teatarsku scenu postavi dela moderne evropske drame sa filozofskim Philip Silver, Ortega as Phenomenologist: The Genesis of Meditations on “Quixote”, aspiracijama: Ibzena (Henrik Ibsen, 1828–1906), Hauptmana (Gerhart Hauptmann, Columbia University Press, New York, 1978. kritiČki/kritiČNi ModerNiZAM kritiČki/kritiČNi ModerNiZAM 1862–1946), Strindberga (Johan August Strindberg, 1849–1912). Tokom boravaka u Jorge Uscatesc (ed.), Estetica y creatividad en Ortega, Reus, Madrid, 1984. Hajdelbergu u Nemačkoj tokom 1913. godine stekao je brojne prijatelje među tadaš- njim vodećim intelektualcima kao što su Georg Zimel (Georg Simmel, 1858–1918), Maks Veber (Max Weber, 1864–1920), Ernst Bloh (Ernst Bloch, 1885–1977), Stefan eNtoNi dŽ. k ASk Ardi Georg (Stefan Georg, 1868–1933), Karl Manhajm (Karl Mannheim, 1893–1947), Bela Bartok (Béla Bartók, 1881–1945), Bela Balaš (Béla Balász, 1884–1949) i dr. Studiju Duša i oblici1 je objavio na mađarskom 1910. a na nemačkom 1911. godine. Teoriju romana 2 je na nemačkom objavio 1916. godine. Po povratku u Budimpeštu je uticao na formiranje takozvanog “Nedeljnog” ili “Lukačevog” kruga 1915. U Budimpešti tog vremena delovali su brojni za budućnost evropskih društvenih i humanističkih nauka 1 Georg Lukač, Duša i oblici, Nolit, Beograd, 1973. 2 Georg Lukács, Teorija romana, IP Veselin Masleša, Sarajevo, 1968.  važni intelektualci, kao što su Karl Manhajm, Zoltan Kodalj (Zoltán Kodály, 1882– filozofija i estetika 6 se razvijala u širokom dijapazonu od ontologije i fenomenologije ĐerĐ Luk AČ figure u pokretu 1967), Arnold Hauser (Arnold Hauser, 1892–1978), Mišel Polani (Michael Polanyi, do kritičke teorije književne7 i dramske 8 moderne preko marksističke filozofije 9 i 1891–1976). Lukač je postao član Komunističke partije Mađarske po njenom osni- estetike realizma10 do sistemskih studija estetike.11 vanju 1918. godine. U periodu Mađarske sovjetske republike Bele Kuna (Béla Kun, Đerđ Lukač je uz Ernsta Bloha, Karla Korša (Karl Korsch, 1886–1961) i pri- 1886–1939) – od marta do jula 1919. – bio je zamenik narodnog komesara prosvete. padnike frankfurtskog kruga kritičke teorije (Institut za socijalna istraživanja /Institut Emigrirao je u Beč posle sloma Mađarske sovjetske republike. Nameru austrijskih für Sozialforschung/) akter divergentnih škola ili tendencija modernog marksizma. vlasti da ga izruče mađarskim vlastima sprečio je protest pisaca među kojima su bili Lukač je u svojoj teoriji – filozofiji i estetici – izrazio neke od osnovnih dilema, Tomas i Hajnrih Man (Thomas /1875–1955/ i Heinrich Mann /1871–1950/). U Beču kontradikcija i nastajuće raskole u marksizmu dvadesetog veka. Lukač je, pored Korša, je bio u kontaktu sa vodećim levim intelektualcima kao što su Viktor Serž (Victor najistaknutiji predstavnik marksizma nakon Prvog svetskog rata, koji je istovremeno Serge /Виктор Львович Кибальчич/, 1890–1947), Adolf Jof (Adolf Joffe /Адольф bio aktivista komunističkog pokreta i njegov teoretičar. Ovim se ne misli samo na Абрамович Иоффе/, 1883–1927) i Antonio Gramši (Antonio Gramsci, 1891–1937). Lukačevu političku ili čak političko-revolucionarnu aktivnost, već pre svega na to da 160 Filozofska istraživanja je usmerio ka lenjinističkom revolucionarnom dijalektičkom je akcija, političko delovanje, često neposredno određivala njegove teorijske pozicije i 161 materijalizmu tokom dvadesetih godina. Tada su nastali njegovi spisi Istorija i klasna smisao njegovog filozofskog i estetičkog razvoja. Kod Lukača gotovo da se ne može svest 3 (1923) i Lenjin: Studija o jedinstvu njegove misli4 (1924). Lukačeve koncepcije govoriti o autonomnoj teoriji, filozofiji i estetici, osim u početnom i poslednjem periodu “demokratske diktature” proleterijata i seljaštva nisu bile podržane od Kominterne rada, koji bi bili odvojeni od partijske i političke prakse svog vremena. Lukačevo te je bio izložen kritici predsednika izvršnog biroa Treće internacionale Grigorija teorijsko delovanje povezano je s njegovim političkim ubeđenjima. Ta veza između Zinovjeva (Григо́рий Евс́еевич Зин́овьев, 1883–1936) zbog odstupanja od principa teorije i prakse, postavljena u marksističkom kontekstu, takođe je ključ kojim se lenjinizma. Lukač je u dve tačke izneverio Lenjinovu (Влади́мир Ильи́ч Ле́нин, 1870– može objasniti Lukačevo veće ili manje političko angažovanje, odnosno približavanje 1924) doktrinu: doveo je u pitanje Engelsovu (Friedrich Engels, 1820–1895) zamisao kontemplativnijem i akademskom stanovištu ili istrajavanje na militantnim, politički “dijalektike prirode”5 kao principijelno suprotnu samoj prirodi dijalektike i doveo je neposrednijim stavovima. U tom pogledu njegova teorija, filozofija i estetika blisko u pitanje “teoriju odraza”. Nakon kritike koju je doživeo posvetio se više teorijskom prate razvoje marksizma sa svim usponima i padovima monolitnog marksizma radu. Učestvovao je u frakcijskim borbama u Mađarskoj komunističkoj partiji do 1918. tridesetih, četrdesetih, a delimično i pedesetih godina dvadesetog veka. Kasnije, kada Živeo je u Berlinu između 1929. i 1933. godine. Prešao je u Moskvu dolaskom nacista se dovela u sumnju monolitnost radničkog pokreta i kada se pokazala mogućnost na vlast u Nemačkoj. U Moskvi je ostao do kraja Drugog svetskog rata gde je radio različitih puteva u socijalizam, sličan proces se počeo dešavati i u teoriji. Tada nastaju u Institutu za filozofiju Akademije nauka SSSR-a. Bio je uključen u uspostavljanje “marksizmi”, tj. marksističke teorijske orijentacije filozofije nade, kritičke teorije, sovjetske vlasti u Mađarskoj posle Drugog svetskog rata. Postao je član Mađarske francuskog egzistencijalističkog i strukturalističkog marksizma, praksisa,12 pa sve do akademije nauka i umetnosti 1945. godine. Razvio je radikalnu marksističku kritiku nove levice i evrokomunizma.13 Lukačev teorijski razvitak tek u izvesnoj meri prati te ne-komunističkih filozofa, intelektualaca i pisaca kao što su bili Bela Hamvaš (Béla divergentne faze razvoja monolitnog marksizma u marksizme. On je, zapravo, izveo Hamvas, 1897–1968), Ištvan Bibo (István Bibó, 1911–1979), Lajoš Prohaska (Lajos A L e š e r J Av e C i M i š ko š u vA kov i ć Prohászka, 1897–1963), Kerenji Karolji (Kerényi Károly, 1897–1973) i dr. Bio je član kritiČki/kritiČNi ModerNiZAM kritiČki/kritiČNi ModerNiZAM odbora koji su sprovodili cenzuru ne-komunističkih ili antipartijskih članaka, knjiga 6 Friedrich Engels, Dijalektika prirode, Kultura, Zagreb, 1950. 7 Sreten Petrović, “Fenomenološka estetika Georga Lukacsa”, iz Đerđ Lukač, Hajdelberška i publikacija. Lukač je postao ministar u vladi Imrea Nađa (Imre Nagy, 1896–1958) estetika I, NIP Mladost, Beograd, 1977, str. VII–XLIII. u vreme mađarske antisovjetske revolucije 1956. godine. Tada započinje kritiku 8 Gyoergy Lukács, Roman i povjesna zbilja: izbor radova, Globus, Zagreb, 1986. komunističkog dogmatizma. Nakon pada revolucije, sa Nađem i ostalima proteran je 9 Đerđ Lukač, Razvoj moderne drame, Nolit, Beograd, 1978. u Rumuniju, ali za razliku od Nađa, Lukač je preživeo čistke. Vratio se u u Budimpeštu 10 Đerđ Lukač, Prilozi istoriji estetike, Kultura, Beograd, 1959; Đerđ Lukač, Prolegomena za marksističku estetiku, Nolit, Beograd, 1960. u proleće 1957. godine. Želeo je da stupi u partiju ali je od njega zatraženo da izvrši 11 Đerđ Lukač, Današnji značaj kritičkog realizma, Kultura, Beograd, 1959. samokritiku, što je odbio. Primljen je u partiju bez samokritike 1967. godine. Lukačeva 12 Mislav Kukoč, Kritika eshatologijskog uma – Problem otuđenja i hrvatska filozofija prakse, Kruzak, Zagreb, 1998. 13 Lešek Kolakovski, Glavni tokovi marksizma III, BIGZ, Beograd, 1985; Lev Kreft, Aleš Erjavec, 3 Georg Lukács, Povijest i klasna svijest: studija o marksističkoj dijalektici, Naprijed, Zagreb, Heinz Paetzold, Kultura kot alibi, Komunist, Ljubljana, 1988; Heinz Paetzold, Neomarxistis- 1970. che Ästhetik I: Bloch–Benjamin, Schwann, Düsseldorf, 1974; Heinz Paetzold, Neomarxistische 4 Georg Lukács, Povijest i klasna svijest: studija o marksističkoj dijalektici, Naprijed, Zagreb, Ästhetik II: Adorno–Marcuse, Schwann, Düsseldorf, 1974; Massim Teodori, Historijat novih 1970. ljevica u Evropi, Globus, Zagreb, 1979; Carl Boggs, David Plotke, The Politics of Euro Commu- 5 Georg Lukács, Lenin: A Study in the Unity of His Thought, Verso, London, 1998. nism: Socialism in Transition, South End Press, Boston, 1999.  kritiku nekih svojih stavova iz međuratnog perioda, iz takozvane “staljinističke faze” problemima odnosa pojedinačnog i opšteg. Pokazalo se da se na taj teorijski zahvat ĐerĐ Luk AČ figure u pokretu i anticipirao mogućnost izvođenja različitih lica marksizma. S druge strane, Lukač opravdano može staviti primedba o uopštavanju, slično kao što je to Džejmson izre- se uvek držao filozofskih stanovišta koje je oblikovala, pored marksizma, klasična kao u odnosu na Lukačevu tipologiju romana. Ne postoji dakle samo jedna paradigma evropska filozofija osamnaestog, devetnaestog i ranog dvadesetog veka. Pod tim se koja bi važila u svim slučajevima, već se ubrzo javlja mogućnost za postojanje više razume, pre svega, sistemska filozofija, zasnovana na ontologiji, koja već šezdesetih njih. Tako se na “put u komunizam” prikačila nejasna i maglovita predstava o “kraj- godina uglavnom više nije mogla doživeti onakav odjek kao u doba velikih sistema njem cilju”, dakle o “komunizmu samom”. devetnaestog i početka dvadesetog veka. Otuda proističe i odgovor na pitanje što ga Lukačeva Teorija romana i Istorija klasne svesti su suštinski pomogle pre- je sebi postavio Nikola Tertulian (Nicolae Tertulian, 1929–): vrednovanju tadašnjeg ortodoksnog marksizma.17 Lukač je, suprotno Blohu, u svom Lukačeva estetika – dva velika toma objavljena na nemačkom daljem radu zadržao manju distancu prema političkim događajima i zahtevima prakse pod naslovom Die Eigenart des Ästhetischen dvadesetih godina, od teorije. Lukač i Bloh su razvijali različite imanentne kritike marksizma što ih je kada je izišla u konačnom obliku, nije naišla na kritički prijem koji vodilo ka drugačijim koncepcijama, zapravo, koncepcijama koje su se neposrednije je trebalo očekivati i koji je zaslužila.14 zasnivale na tekovinama građanskih revolucija osamnaestog i devetnaestog veka, te 162 163 Ovo Lukačevo delo nije doživelo očekivani odjek zato što, u vremenu u ko- na razrađenom i razvijenom hegelijanstvu. Lukač prelazi u politički dogmatizam tek jem se pojavilo, nije više imalo direktne reference sa umetničkim i kulturalnim prak- krajem dvadesetih godina. Njegova politička ortodoksnost je sadržavala neke speci- sama razvijenog kapitalizma i nastajućeg masovnog potrošačkog modernizma. Ono fičnosti. Reč je o njegovim spisima o realizmu, dakle o Lukaču tridesetih, četrdesetih je i bilo duboko fascinirano devetnaestovekovnim sistemskim mišljenjem i težnjom i delimično pedesetih godina. Reč je o autoru studija o Balzaku (Honoré de Balzac, ka razvijenom prosvetiteljskom klasifikovanju znanja. Na primer, Fredrik Džejmson 1799–1850), Geteu (Johann Wolfgang von Goethe, 1749–1832), ruskom realizmu i (Fredrick Jameson, 1934–) je u knjizi Marksizam i forma kritički primetio granice i romanu, o nemačkoj književnosti i misli devetnaestog i dvadesetog veka itd. Nakon horizonte Lukačevog mišljenja: tog Lukačevog perioda sledi svojevrstan raskid sa staljinizmom, svojevrstan utoliko Međutim, čak i u hegelovskom okviru knjige (Teorija romana), što se Lukač udaljio od sopstvenih stavova. On nije pristupio potpunom odbacivanju postoje slabosti koje će Lukač u kasnijim delima nastojati da po- ili negiranju sovjetskog marksizma, tj. teorije pod Staljinom (Joseph Stalin /Ioseb pravi: cilj dela je stvaranje tipologije, karakteristično hegelovske Besarionis dze Jughashvili, იოსებ ჯუღაშვილი/, 1879–1953). Nije, takođe, pristao razrade formalnih mogućnosti u hronološkom razvijanju same na građanske teorije. Ostao je do kraja veran stanovištu o istovrsnom razvitku u so- istorije. Očigledna slabost takvog tipološkog gledišta može se cijalizam i komunizam. Zadržao je stavove o “pravom” marksizmu koji se suštinski videti u pasusima kao što je onaj u kome Lukač, pošto je utvrdio razlikuje od svih drugih pogleda na svet, ali je svom mišljenju dozvolio mogućnost roman romantičnog razočaranja kao opštu kategoriju, kao rod, teorijske, filozofske i estetičke “autonomije”. Ponovo je počeo da piše “apstraktne” priznaje da on ima, možda, samo jednog pravog predstavnika ili estetičke studije tokom šezdesetih godina, pošto mu društvena stvarnost nije više člana, Floberovo Sentimentalno vaspitanje. I baš kao što je Mar- nudila osnovu za onu kritičku i projektivnu viziju društvenog razvoja koju je podrža- ks, potavljajući Hegelovu dijalektiku na noge, rastvorio Hegelov vao i pribavljao joj važnost u spisima do druge polovine pedesetih godina. Različite niz idealnih formi u empirijsku realnost same istorije, tako od tog oblasti teorije, politike i ideologije tog vremena ne bi se smele shvatati kao nešto je- A L e š e r J Av e C i M i š ko š u vA kov i ć logičkog nedostatka Teorije romana ima samo jedan korak do dinstveno. Na primer, to se vidi u Lukačevoj posrednoj osudi socijalističkog realizma kritiČki/kritiČNi ModerNiZAM kritiČki/kritiČNi ModerNiZAM napuštanja tipova romana uopšte, do shvatanja tog Floberovog iz aprila 1957: dela kao jedinstvenog konkretnog empirijskog istorijskog feno- U vreme vladavine ovog pojma, koja je trajala više od dve deceni- mena, sticaja prilika koji se ne može uopštiti.15 je, ja nisam ni pismeno ni usmeno upotrebio izraz revolucionarna U marksističkoj teoriji i filozofiji dvadesetog veka, nakon razdoblja u kome romantika, i uvek sam pokušavao da konkretno pokažem da se je kao paradigma prevladavala dijalektika16 prirode, došlo je do bitnih razlikovanja. Te svi problemi u književnosti mogu rešiti potpuno i mnogo bolje razlike su nastale u odnosu na usmerenje za koji bi se reklo da je eshatološko. Lu- bez upotrebe ovog termina nego pomoću njega. Neka jasnija kač je paradigmu dijalektike prirode preneo na društvo i suočio se sa konceptualnim opozicija nije bila moguća za Staljinova života, u doba kada je Ždanov vladao teorijom.18 14 Nicolas Tertulian, “Lukácseva estetika – njeni kritiki, njeni nsprotniki”, Vestnik Inštituta za marksistične študije ZRC SAZU, br. 2, Ljubljana, 1985, str. 77. 17 Zinovjev je na V kongresu Komunističke internacionale 1924. optužio Lukača i Korša kao 15 Fredrik Džejmson, “U korist Đerđa Lukača”, iz Marksizam i forma, Nolit, Beograd 1974, str. jeretike i revizioniste zbog krajnjih levičarskih stavova. 190–191. 18 Đerđ Lukač, “Predgovor” (april 1957), iz Današnji značaj kritičkog realizma, Kultura, Be- 16 Karl Korsch, Marksizem in filozofija, Komunist, Ljubljana, 1970, str. 17. ograd, 1959, str. 1. Šta bi to bilo ilustruje izjava iz 1935. godine: “Engelsova borba za veliki  Lukačevo pisanje je ipak, kako sam kaže u istom Predgovoru, nakon 20. bez vlastitog značenja koji se mogu razumeti samo u odnosu na ĐerĐ Luk AČ figure u pokretu kongresa KP SSSR ostalo nepromenjeno. On je želeo da sugeriše da se promenio pomeranja partijske linije. 20 samo način njegovog izlaganja. Ako je tako to bi dakle značilo da je Lukačevo delo za- Ono što Džejmson ovde ne kaže, a morao bi ako bi hteo da utemelji konti- ista kontinuirano, da ne postoji nikakav prelom između kasnomarksističkog, odno- nuitet Lukačevog razvoja, izrečeno je tek pri tumačenju istorijskog materijalizma: sno, predmarksističkog ili “staljinističkog” i “starog” Lukača. U tom smislu vredela Ne, osobenost strukture istorijskog materijalizma leži u tome što bi ocena Džejmsona o Lukaču: on poriče autonomiju same misli, u tome što on, i sam misao, Njegov intelektualni razvoj zamenjen je mitom o Lukačevoj ka- uporno dokazuje da čista misao funkcioniše kao prikriveni način rijeri, koji u jednom ili drugom obliku ponavljaju bez razmišljanja društvenog ponašanja, u njegovom neugodnom podsećanju na svi njegovi zapadni komentatori. Posle neokantovskog perioda, materijalnu i istorijsku stvarnost duha.21 kažu nam, posle studija sa Simmelom i Laskom i dodira sa Mak- Takvo objašnjenje, koje je doduše dobro poznato iz dela i mnogih drugih som Veberom, počinje se pojavljivati hegelovski Lukač, sa Teori- marksista, pravilno obrazlaže Lukačev razvoj, koji oslanjanje na “unutrašnju logiku” 164 jom romana (1914-1915). I jednako kao što je od kantovca postao nipošto ne može objasniti na zadovoljavajući način, jer “spoljašnja” logika istorijske 165 hegelovac, tako on u toku rata od hegelovca postaje marksista realnosti je jednako vredna i uticajna. Lukačeva filozofija, a isto važi i za njegovu […] taj treći Lukač, boljševik sa jakim aktivističkim sklonostima i estetsku teoriju i književno prosuđivanje, čitavo vreme je upregnuta u društveno- nepokajanim hegelovskim tendencijama, piše uticajno delo Isto- istorijski položaj iz kojeg se rađa – i ona je svesno takva. rija i klasna svest (1923), koje Partija osuđuje. Posle svoje samo- Ako je u marksizmu bez poteškoće bilo moguće identifikovati na celovit i kritike, formira se zatim onaj najpoznatiji, zreli Lukač: staljinistič- jedinstven način proletarijat te društvene i klasne protivrečnosti još tokom pedesetih ki Lukač onaj iz 1930-ih i 1940-ih godina, teoretičar književnog godina, onda se i razvitak totaliteta društva mogao shvatiti kao napredak. Napredak realizma koji se lako uključivao u službeni socijalistički realizam su mogli prekidati porazi, ali razvitak se nezadrživo nastavljao i svetski socijalizam tog perioda … Posle političkog otkravljivanja, jedan umereniji Lu- je bio vidljiv već u bližoj budućnosti. Otuda je razumljivo Lukačevo, i ne samo nje- kač ponovo iskazuje svoj opšti stav prema modernizmu u delu govo, verovanje da pojedinci mogu i moraju prevazići klasna ograničenja. Revolucija O kritičkom realizmu (1958), a posle mađarskog ustanka on se ne samo da je viđena kao moguća, nego i kao nužna, pa je stoga shvatljivo da je tom sklanja i priprema Estetiku u dva sveska, u kojoj se, kao i u Etici i cilju sve drugo podređeno, uključujući i književnost. Ako se društvo našlo u “periodu Ontologiji koje priprema, vraća neokantovskim teorijskim projek- propadanja”, onda je bila razumljiva kritika dekadentne umetnosti i Lukačeva osuda: tima iz mladosti, ali sa marksističkog stanovišta.19 razornog uticaja što su ga Niče (Nietzsche), Frojd (Freud) ili Šp- Ova Džejmsonova ocena Lukača sasvim stoji, pošto je tačno da Lukač kod engler (Spengler) imali na pisce našeg vremena. 22 zapadnih kritičara, analitičara ili istraživača, dobija upravo takav lik. Ipak, u vezi s in- U pozadini takvih stavova bila je zamisao o jedinstvenom svetskom spa- terpretacijom koju Džejmson kritikuje, zanimljivo je to što sam ne nudi “alternativna” su, tj. socijalizmu koji je sveobuhvatan i stoga takođe, više ili manje, univerzalan, objašnjenja Lukačevog razvoja, osim u izjavi: uniforman i opštevažeći. Tu se nalazi, možda, objašnjenje za Lukačeve ljudske i fi- A L e š e r J Av e C i M i š ko š u vA kov i ć Zato i nije čudo što Lukačevo životno delo nije shvaćeno iznutra, lozofske drame u trenucima kada je bio suočen sa kritikama koje su izricali partijski kritiČki/kritiČNi ModerNiZAM kritiČki/kritiČNi ModerNiZAM kao sklop rešenja i problema koji se razvijaju jedni iz drugih pre- rukovodioci. On se suočavao kao pojedinac sa “univerzalnim” istinama, te pravom ma svojoj unutrašnjoj logici i zamahu; nije čudo što se njegova na univerzalnu istinu koju je postavljala Komunistička partija. Ovde se ukazuje na dela shvataju kao spoljni znaci proizvoljnih stavova, simptomi probleme pred kojima se našao Lukač kada je doživeo kritiku zbog studije Istorije i klasne svesti tokom dvadesetih godina i kada je, takođe, doživeo kritiku zbog članka realizam — obogaćena Lenjinovim teorijskim delom — nastavila se u periodu socijalističke Narodni tribun ili birokrata? 23 iz 1940. godine. Druga kritika je prouzrokovala gotovo izgradnje i konkretizovala Staljinovim pojmom ‘socijalističkog realizma’. I ako se na planu knji- ževnosti borimo za ostvarenje Staljinovog gesla na XVII kongresu RKP (b) za likvidaciju osta- taka kapitalizma u svijesti ljudi, neprestano moramo biti svesni toga kakvu odlučujuću ulogu 20 Fredrik Džejmson, “U korist Đerđa Lukača”, str. 173. je imala i još i danas ima Engelsova literarnokritička i kritička delatnost u stvaranju teorijskih 21 Fredrik Džejmson, “U korist Đerđa Lukača”, str. 172. podloga u toj oblasti.” Georg Lukács, Rasprave in eseji o realizmu, CZ, Ljubljana, 1952, str. 79. 22 Đerđ Lukač, Problemi realizma, Svjetlost, Sarajevo, 1957, str. 108. I sam Lukač se može Primedba: Staljinova poruka na XVII kongresu partije 26. 1. 1934. iz Pitanja lenjinizma, Kultura, označiti rečima kojima je okarakterisao Engelsa: “Engelsovo delo na književnom planu su uvek Beograd, 1946, str. 470. određivali veliki zadaci proleterske borbe.” Đerđ Lukač, Problemi realizma, str. 51. 19 Fredrik Džejmson, “U korist Đerđa Lukača”, iz Marksizam i forma, Nolit, Beograd, 1974, 23 Georg Lukács, “Volkstribun oder Burokrat?”, iz Werke (Probleme des Realismus I), 4. tom, str. 173. Luchterhand, Neuwied und Berlin 1971, str. 413–455.  pravi politički proces koji je trajao oko godinu dana. Zapravo, Lukačeva kriza se za- više nije bila književnost njegovog vremena, tridesetih godina, kada je u spisima ĐerĐ Luk AČ figure u pokretu vršila tek sredinom 1950. godine kada je izvršio prilično ponižavajuću samokritiku i obrađivao savremenu ili gotovo savremenu praksu. Naime, on je tumačio onu knji- pokajničko priznavanje grešaka. U tom smislu je poučna Lukačeva izjava iz Istorije i ževnu praksu tridesetih godina koja je tada bila intelektualno najprisutnija, mada klasne svesti iz 1920. godine gde kaže: je to tada već bila književnost prethodne epohe. Činilo se da je za Lukača razvoj Borba za društvo bez klasa u kojem je diktatura proletarijata književnosti stao, da se radi još samo o pogledu unatrag, a ne više o procenjivanju samo jedan jednostavni aspekt, nije samo borba proletarijata s aktuelnog ili budućeg stanja u književnosti i u društvu. njegovim spoljašnjim neprijateljem, s buržoazijom, već i borba Ako Lukača posmatramo samo kao kontemplativnog teoretičara, kod nje- proletarijata sa samim sobom. 24 ga će se brzo naići na brojne cezure. Tu se ne radi samo o “cepanju” Lukačeve teorije, Čini se, takođe, da je Lukačev životni, profesionalni, filozofski i politič- već najčešće isključivo o priznavanju pojedinih perioda njegove teorije. Jedan, možda ki problem u tome kako da se uključi u rešavanje istorijskih ili književno-teorijskih najdrastičniji primer, da se videti u korespondenciji izmedu Đerđa Lukača i Lisjena kontradikcija revolucije i postrevolucionarnog društva, a da pri tom sačuva načel- Goldmana (Lucien Goldmann, 1913–1970). Na primer, Lukač je pisao: 166 nost i širinu predrevolucionarnih teorijskih polazišta. Za njega je bio problem kako da Da, da sam umro 1924. godine i kad bi moja nepromenjena duša 167 istovremeno uvažava nove objektivno sužene pragmatične uslove i okolnosti posle gledala s onog sveta na vaše stvaranje, dugovao bih Vam veliko revolucije i da prevlada činjenicu da je umetnost, odnosno, književnost propagandno priznanje za sve što pišete o mojim mladalačkim delima. Pošto i političko sredstvo, a ne stvaralački ljudski cilj sam po sebi. Problem, pred kojim se nisam umro 1924. godine i pošto sam nakon tog datuma napisao i Lukač našao, zaoštreno bi mogao da se postavi rečima Žana Dovinjoa (Jean Duvi- ono što shvatam kao svoje životno delo, imam velikih primedbi u gnaud, 1921–2007): odnosu na Vaše interpretacije.27 Tradicionalni marksizam je dobro otkrio predrevolucionarne pro- Lukač u kasnijim spisima prelazi na širu, “teorijsku”, kontemplativnu ra- bleme, mada ni na koji način nije sugerisao čime bi se trebali re- van. Postavlja se pitanje: zašto se to desilo? Jedan odgovor je da se to desilo upravo šavati postrevolucionarni problemi. 25 zbog gubljenja jasne proleterske i marksističke perspektive razvoja i napretka, te Moglo bi se reći da je greška unutar Lukačevog razvoja u periodu “stalji- nestanka relativno monolitne projekcije budućeg razvoja socijalizma. Tome je po svoj nizma” bila upravo u tome što je pristajao na logiku političke profanizacije teorije, fi- prilici pomogla i Lukačeva jasna svest da je teorija, koja je tridesetih i četrdesetih lozofije i estetike. Uporedo stoji činjenica da je tadašnja Lukačeva filozofija, estetika godina trebalo da bude marksistička, morala biti i aktivistička, a kasnije to više nije i esejistika još uvek značila teorijski vrhunac u tim oblastima. Zato je bitna tvrdnja mogla biti jer je postala pre svega politički diskurs. Ovim se želi reći da je Lukač, iako Roja Paskala (Roy Pascal, 1904–): u osnovi nije odbacio svoja nekadašnja stanovišta očito smatrao da njegovo aktuelno Najuobičajenija primedba marksizmu je da degradira duhovni ži- priznavanje zahteva drugačiju raspravu: više filozofsku a manje politički aktivističku. vot. Ove (Lukačeve) studije pokazuju kako je neosnovana takva Suštinski se promenio društveni položaj u kojem je Lukač teorijski delovao. Čini se zamerka.26 kao da se u marksizmu tada počelo događati ono što je dijagnosticirao Alfred Anderš Slična ocena, ako ne Lukačeve tadašnje teorije, a onda sličnih stanovišta, (Alfred Andersch, 1914–1980) o prelasku ideje u ideologiju u njenom ograničavaju- A L e š e r J Av e C i M i š ko š u vA kov i ć može se sresti kod Rožea Garodija (Roger Garaudy, 1913–), Hauarda Fasta (Howard ćem, današnjem značenju reči. kritiČki/kritiČNi ModerNiZAM kritiČki/kritiČNi ModerNiZAM Fast, 1914–2003) ili kod Kristofera Kodvela (Christopher Caudwell, 1907–1937). Lu- Markistička teorija tridesetih i četrdesetih godina dvadesetog veka zago- kač se od navedenih autora razlikovao pre svega po tome što je s većom distan- varala je jedinstvenu nauku, jedinstvenu stvaralačku umetnost i jedinstven umetnički com, mogli bi se reći autentičnije u samom mišljenju i pisanju, posmatrao kulturalne izraz: realizam. Realizam nije samo jedna među odrednicama: realizam je umetnost, a događaje i razvoj društva, čak i kada se razvoj društva nije odigravao po njegovim umetnost koja je realistička jeste prava umetnost. O toj tezi govore sve Lukačeve ra- očekivanjima i na njemu blizak način. Njegovo pisanje se tada povlačilo u “teoriju”, sprave i eseji, uključujući i obimno estetičko delo Osobenost estetskog.28 To ne znači nije više bilo aktivističko, već je postajalo pisanje “s distance” unutar intelektualnih da drugih oblika ili odrednica nema, već da je ta odrednica nešto više pošto na savre- autonomija. Književnost koja je Lukaču služila kao paradigmatski uzorak umetnosti, menom stepenu razvoja proizvodnih snaga i društvenih, tj. klasnih, odnosa upravo realizam najuspešnije i najautentičnije pokazuje i izražava posebnost umetničkog. To se naravno ne dešava samo u uskom značenju te reči nego u mnogo širem, jer je 24 Georg Lukàcs, Povijest i klasna svijest: studija o marksističkoj dijalektici, Naprijed, Zagreb, 1970, str. 85. umetničko onaj činilac društveno-istorijskog totaliteta koji se pomoću marksizma i 25 Arguments (2) Marxisme, revisionisme, méta-marxisme, U.G.E. (10/18), Paris 19, str. 206. 26 Roy Pascal “Introduction”, iz Georg Lukács, Studies in European Realism, Hillway Publis- 27 Nicolas Tertulian, Georges Lukacs, La Sycomore, Paris, 1980, str. 216. hing Co., London, 1950, str. VII. 28 Đerđ Lukač, Osobenost estetskog, Nolit, Beograd, 1978.  klasne borbe usmerava ka budućnosti, a to znači ka komunizmu. Zato je i razumljivo Ne postavlja se dakle pitanje: da li sve to u stvarnosti zaista ĐerĐ Luk AČ figure u pokretu da umetnost “takode uključuje opredeljivanje pro ili contra”.29 postoji? Postavlja se pitanje: je li to sva stvarnost? Ne pita se: Književnost i umetnost su “podređene” društvenom i istorijskom cilju da li sve to treba prikazivati? Pita se samo: da li na tome treba komunističkog društva. U poređenju s njima, umetnička “sloboda”, avangardizam i ostajati?32 dekadencija shvaćene su kao stranputice koje zaslužuju kritiku i osudu kojima bi se Pitanje o savremenom značaju Lukačevog realizma može se razumeti na književnici ubedili – međutim, Lukač ne pominje nikakvu prisilu – da krenu pravim dva načina: najpre, kako se shvata njegovo tumačenje i pridavanje važnosti realizmu putem prikazivanja i kritike buržoaskog ili potvrđivanja socijalističkog društva. Lukač kao “umetničkom stilu” čitave savremene epohe. Odgovor bi uglavnom bio da je to citira, na primer, Hajnriha Mana iz 1935. godine: priznanje upravo samom realizmu stvorilo loše ime i povremeno ga neopravdano Književnost, htela to ona ili ne, ide ka tome da postane u potpu- lišilo vrednosti. U tom pogledu ono je bilo sasvim političko i ideološko te je suzilo nosti socijalistička. Zašto? Jer izvan socijalističkog sveta knji- duhovni prostor i zatvorilo celokupnu perspektivu socijalizma. Ako se ovo pitanje ževnost više ne može postojati. Književnost bez otpora prilazi shvati na drugačiji način i ako se preformuliše u pitanje: da li je Lukač bio “realista” u 168 radnicima jer oni poštuju čovečnost i brane kulturu.30 pragmatičnom smislu, onda problem postaje znatno složeniji. Naime, kada je pravio 169 Pošto takvog socijalističkog sveta još nema, onda književnici i umetnici: kompromise između teorijskih i ličnih stavova te između svoje političke aktivnosti, tj. ako žele da ostanu veliki realisti [...] uobličavaju sam disharmo- između ubeđenja i političkih okolnosti, neprestano su mu pretile greške i pogrešne nični, rastrzani život, život koji neumoljivo gazi sve lepo i veliko odluke koje je bilo teško predvideti. Čini se da je njegov politički “realizam” njego- u čoveku, da bi, što je još gore, iznutra izopačili, korumpirali i voj teoriji pre štetio nego koristio, pri čemu se naravno zanemaruje mogućnost da gurnuli u blato taj život. Konačni rezultat do kojeg dođu mora biti bi ocene i stvarne konsekvence po bilo koje književno delo i pravac u to vreme, bile to da je kapitalističko društvo veliko groblje umorene čovekove mnogo kobnije da nije bilo Lukača. čistote i veličine, da ljudi u kapitalizmu postaju, kako kaže Balzak Kako se Lukačevi spisi i njegov opus mogu razumeti nakon nestanka mo- s jetkom ironijom, ili blagajnici ili proneveritelji, dakle ili iskorište- dernističke umetnosti kao dominantne umetničke formacije i nakon sloma SSSR-a i ne budale ili lopovi.31 realnog socijalizma? Lukač sve vreme zagovara realizam, kojeg shvata kao “transistorijsku Lukačevi spisi se ne mogu jednostavno proglasiti samo filozofskim, este- umetničku vrednost”. Za Lukača, kao evropskog tradicionalnog humanističkog mi- tičkim, teorijskim, političkim ili ideološkim tragovima jedne od velikih paradigmi slioca, nema razlike između pojavnosti i vrednosti umetničkog dela. Razlike u shva- unutar moderne i modernizma dvadesetog veka. Lukač je polazio od uverenja da tanju realizama, u Lukačevom opusu se ukazuju u tome na kojim nivoima postavlja izražavanjem parcijalnog gledišta izražava stvarno opšte gledište, da piše i govori u i kako utemeljuje vrednosti i pojave realizma u društvu. U “dogmatskom” ili “stalji- ime klase koja zastupa stvarnost budućeg opšteljudskog univerzuma. Pokazalo se, nističkom” periodu realizam nedvosmisleno shvata u referentnom polju “građanske međutim, da je, često, samo potvrđivao određenu političku praksu i čuvao ideologiju književnosti u vreme propasti”. Istovremeno hvali realističku književnost u SSSR-u. koja je u svojoj totalnoj perspektivi izgubila viziju na kojoj je bila zasnovana, te da Suprotno tome, on se u knjizi Osobenosti estetskog vraća apstraktnoj, filozofskoj se u stvari bavila sličnim problemima kao i društva čija bi alternativa i naredni viši A L e š e r J Av e C i M i š ko š u vA kov i ć obradi lepog i umetnosti u odnosu na metafiziku saznavanja, pri čemu čuva svoju istorijski stepenik trebala biti. Lukač se od početka pa do kraja svoje marksističke kritiČki/kritiČNi ModerNiZAM kritiČki/kritiČNi ModerNiZAM prethodnu usredsređenost na lenjinističku “teoriju odraza” i realizam. Ako ostavimo filozofske i aktivističke karijere deklarisao kao lenjinista. Njegov odnos prema sta- po strani moguća unutrašnja objašnjenja o ostalim razlozima za takvu promenu, onda ljinizmu je, kako naglašava Lešek Kolakovski, u velikoj meri određen razumevanjem je nesumnjivo najbitnija istorijska situacija. Lukač više od bilo kog teoretičara mar- istorijskog i teorijskog odnosa između lenjinizma i staljinizma.33 Takođe, jedan otvo- ksizma oličava razvoj marksizma u dvadesetom veku. On naravno oličava samo jedan ren i teško razrešiv skup odnosa je između Lukača kao partijskog aktiviste i birokrate, deo marksizma pa zato i nisu dopustiva veća pojednostavljivanja. Sasvim opravdano moglo bi se napisati da je Lukač u celokupnom periodu svog najžešćeg zagovaranja naspram filozofa i, zatim, filozofa u odnosu na estetičara i teoretičara književnosti. realizma kao univerzalne umetnosti radio to sa sasvim nedogmatskom širinom. Na Pri tome, Lukač je bio bilingualni pisac koji je govorio, pisao i objavljivao na nemačkom primer u raspravi Franc Kafka ili Tomas Man on zapisuje: i mađarskom jeziku zadržavajući bitne referentne odnose ka metafizici evropskog internacionalnog levičarskog intelektualizma i boljševičke sovjetske revolucionarne 29 Georg Lukács, Die Eigenart des Aestetischen, Werke, (Asthetik I), 11. tom, Luchterhand, Neuwied und Berlin, 1963, str. 566. 32 Đerđ Lukač, Današnji značaj kritičkog realizma, Kultura, Beograd, 1959, str. 79. 30 Georg Lukács, Razprave in eseji o realizmu, CZ, Ljubljana, 1952, str. 80. 33 Lešek Kolakovski, “Đerđ Lukač – um u službi dogme“, iz Glavni tokovi marksizma III, BIGZ, 31 Georg Lukács, Razprave in eseji o realizmu, str. 149. Beograd, 1985, str. 288.  partijnosti. Sam je bio složenog društvenog identiteta u kome su se ukrštali etnički teoretizacijama omogućio kontinuum između devetnaestovekovnog epistemološkog ĐerĐ Luk AČ figure u pokretu identiteti (Jevrejin i Mađar) sa kulturalnim identitetom pisca na nemačkom jeziku i realizma i kritičkog i projektivnog partijskog realizma komunističke revolucije i bi- politički identiteti “sovjetskog građanina” i “internacionaliste/kosmopolite”. rokratske države. Ali, između ta dva realizma je postojala suštinska metafizička i Njegov život i rad je obeležen temeljnim kontradikcijama uspona, kriza politička razlika. Buržoaski realizam je nastajao kao stil koji se realizuje izvođenjem i i nadilaženja modernosti kao totalizujuće buržoaske paradigme. Da bi se predočile očuvanjem autonomije estetskih i umetničkih vrednosti. Naprotiv, komunistički re- kontradikcije Lukačeve filozofije i aktivizma bilo bi potrebno uzeti u obzir kako oso- volucionarni i birokratski realizam je nastajao dokidanjem “autonomije umetnosti” u bena tako i politička gledišta njegovih teorijskih stanovišta. Lukačeva stanovišta su ime partijnosti kao van-estetskog, van-estetičkog i van-umetničkog zahteva u ime ipak najpre i najlegitimnije izvedena i data teorijskim, filozofskim, estetičkim i poli- društvenosti, tj. politike. Lukač je pokušao da uspostavi ravnotežu između ova dva tičkim tekstovima. Njegova stanovišta su data kao tekst istorije i kao tekst o istoriji, realizma u traganju za realizmom kao nad-stilom i upravo tu je temeljna kontradikcija a koji tu istoriju uvek iznova rekonstruišu i, time, ukazuju na identitete u prošlosti. njegovog rada: on teži kontinuitetu ovih realizama i u neuspehu da taj kontinuitet Lukačev okret ka prošlosti se izražava u čestom odbacivanju novonastajuće – mo- ostvari izvodi bitni zahtev da filozofski – fenomenološki i ontološki – konceptuali- 170 dernističke i avangardne – umetnosti i književnosti te u oslanjanju na književnost i zuje odnose između partikularnosti čulne produkcije i univerzalnosti epistemološkog 171 umetnost iz prošle epohe. Vezivanje za prošlost se ukazuje kao mogući znak kon- dosega koji je ambivalentno i estetski i politički. Ta ambivalentnost koju sam Lukač formizma te oslanjanja na oprobane tradicijom kanonizovane estetske vrednosti koje nije mogao da postavi i konceptualno protumači ga čini paradoksalnim misliocem su barem hipotetički u svoje vreme takođe morale biti predmet borbe za priznavanje. modernizma dvadesetog veka i bitno drugačijim od partijskih birokrata socijalistič- Teorija realizma, kakvu zastupa Lukač, utemeljena je u osamnaestom i devetnaestom kog realizma u SSSR-u i društvima realnog socijalizma posle Drugog svetskog rata. veku, u vreme na koje se ograničava i ona društvena struktura koju je neposredno Nemogućnost da razreši zamisao suštinskog diskontinuiteta između različitih re- analizirao prvenstveno Karl Marks (Karl Marx, 1818–1883) i koja je nakon toga ge- alizama vodila ga je ka normativnom stavu da se iz dosega interesovanja isključe neracijama marksista, pre svega političkim vođama i ideolozima, važila kao paradi- sve one umetničke i kulturalne prakse koje su bile protiv ili naspram realizma i time gma celokupnog kapitalističkog društva. S tog aspekta se Lukačevo i svako drugo epistemološke koherentnosti humanističkog smisla umetničkog stvaranja. uzdizanje realističke književnosti čini kao samo još jedno gledište ove zastarelosti Takođe, bitna je i jedna teorijska inovacija koja se odigrala usred este- i u prošlost okrenutosti određene perspektive, koja bi inače trebala biti perspektiva tičkog mišljenja. Tu inovaciju je izveo u delu Osobenost estetskog (1963) i ona ga je budućnosti. učinila bitnim za epohu posle modernizma. To je bilo izvođenje diskursa o “svakod- Zapravo, pitanje je kakvo je mesto filozofije i estetike Đerđa Lukača u mo- nevnom životu”. On je do koncepta “svakodnevnog života”35 došao preko imanentne dernoj? Odgovor bi bio da se on mišljenjem i partijskim aktivizmom našao u preseku kritike utilitarizma socijalističkog realizma i ontološke analize teorije odraza. Pripad- tri moderne: (1) nestajuće buržoasko klasne moderne devetnaestog veka na početku nici Lukačeve škole36 u Mađarskoj, kao što je, pre svega, Agneš Heler (Ágnes Heller, dvadesetog veka, (2) nastajućeg ubrzanog modernizma industrijskog i tržišnog kapi- 1929–),37 postavljaju bitnu pretpostavku revitalizacije marksizma, a to je analiza, talizma i (3) nastajućeg revolucionarnog i, zatim, birokratskog komunističkog moder- tumačenje i interpretacija “svakodnevnog života”. Recepcija Lukačevog dela u britan- nizma. On je na paradoksalan način uspostavio analizu sva tri društvena konteksta skim kulturalnim studijama zadobiće pisanjem Tonija Beneta38 (Tony Bennett, 1926–) A L e š e r J Av e C i M i š ko š u vA kov i ć da bi sintetičkim zahvatima u filozofskom smislu razvio fenomenologiju34 i ontologiju novu i neočekivanu ulogu – postaće jedna od osnova za kritičku analizu oblika pri- kritiČki/kritiČNi ModerNiZAM kritiČki/kritiČNi ModerNiZAM sa posebnim redefinisanjima fenomenološke i ontološke estetike romana i, zatim, u kazivanja svakodnevice u aktuelnim društvima. Koncept “svakodnevnog života” je opštem smislu moderne umetnosti, ali ne i modernističke umetnosti. Zamisao rea- premešten iz filozofsko-estetičkog konteksta mišljenja o teoriji odraza u polje analize lizma ili složene koncepcije prikazivanja kao odraza ili “optimalne projekcije mogućih kulturalnih pojavnosti i predočivosti svakodnevice. U kontekstu britanskih kultural- svetova” poslužila mu je da istakne bitnost epistemoloških potencijala umetnosti. nih studija “kultura” se re-definiše kao poseban način života u kojem se određena Zahtev da roman, tj. umetnost mora biti epistemološki određena povezao ga je fa- značenja i vrednosti ne izražavaju samo u umetnosti i kulturi, nego i u institucijama talno i, gotovo, neraskidivo sa statusom i funkcijama stilskog realizma u evropskom buržoaskom i klasnom modernom društvu osamnaestog i devetnaestog veka. Este- tički horizont epistemologije realizma je bio osnova na kojoj se odigravala celokupna 35 Đerđ Lukač, “Problemi odražavanja u svakodnevnom životu“, iz Osobenost estetskog, No- lit, Beograd, 1980, str. 29–71. dramaturgija njegovog istraživačkog i kritičkog filozofskog dela. “Komunistički mo- 36 Zdravko Kučinar (ed.), “Budimpeštanska ili lukačeva škola marksizma ” (temat), Treći pro- dernizam” je u svojim boljševičkim varijantama i njihovim kulturalno-umetničkim gram RB-a br. 50, Beograd, 1981, str. 363–488. 37 Agneš Heler, Svakodnevni život, Nolit, Beograd, 1978. 34 Sreten Petrović, “Fenomenološka estetika Georga Lukacsa“, iz Đerđ Lukač, Hajdelberška 38 Tony Bennett, Diane Watson (eds.), Understanding Everyday Life, Wiley – Blackwell, estetika I, NIP Mladost, Beograd, 1977, str. VII–XLIII. Oxford, 2003.  i u svakodnevnom ponašanju.39 Ovo je još jedan od paradoksa Lukačeve filozofije. U Sreten Petrović, “Fenomenološka estetika Georga Lukacsa”, iz Đerđ Lukač, Haj- ĐerĐ Luk AČ figure u pokretu poznom periodu svog rada, da bi se odvojio od staljinističkog koncepta socijalistič- delberška estetika I, NIP Mladost, Beograd, 1977, str. VII–XLIII. kog realizma, on poseže za ontološkom raspravom odraza svakodnevice i razlikova- Boris Ziherl, “Nekoliko uvodnih napomena”, iz Đerđ Lukač, Današnji značaj kritič- kog realizma, Kultura, Beograd, 1959, str. V–XVI. nja umetnosti i svakodnevice. Sama svakodnevica postaje problem istraživanja izvan estetike unutar kulturalnih studija, a to znači usred novih pragmatičnih teoretizacija neposredovane fragmentarne stvarnosti. Literatura: Milan Damnjanović, “Marksistička estetika” i “Problem realizma”, iz Strujanja u savremenoj estetici, Univerzitet umetnosti u Beogradu, Beograd, 1984, str. 80– 172 173 86 i 86–91. Fredrik Džejmson, “U korist Đerđa Lukača”, iz Marksizam i forma, Nolit, Beograd 1974, str. 171–214. Aleš Erjavec, Ideologija in umetnost modernizma, Partizanska knjiga, Ljubljana, 1988. Aleš Erjavec, Ideologija i umetnost modernizma, Svjetlost, Sarajevo, 1991. Ivan Focht, “Temelji Lukačeve estetike”, iz Prolegomena za marksističku estetiku, Nolit, Beograd, 1960, str. VII–XXXVI. Lešek Kolakovski, “Đerđ Lukač – um u službi dogme”, iz Glavni tokovi marksizma III, BIGZ, Beograd, 1985, str. 287–348. Zdravko Kučinar (ed.), “Budimpeštanska ili lukačeva škola marksizma” (temat), Treći program RB-a br. 50, Beograd, 1981, str. 363–488. Georg Lukács, Teorija romana, IP Veselin Masleša, Sarajevo, 1968. Gyoergy Lukács, Roman i povjesna zbilja: izbor radova, Globus, Zagreb, 1986. Georg Lukács, Povijest i klasna svijest: studija o marksističkoj dijalektici, Naprijed, Zagreb, 1970. Georg Lukács, Lenin: A Study in the Unity of His Thought, Verso, London, 1998. Georg Lukač, Duša i oblici, Nolit, Beograd, 1973. Đerđ Lukač, Gete i njegovo doba, IP Veselin Masleša, Sarajevo, 1956. Đerđ Lukač, Problemi realizma, Svjetlost, Sarajevo, 1957. A L e š e r J Av e C i M i š ko š u vA kov i ć Đerđ Lukač, Današnji značaj kritičkog realizma, Kultura, Beograd, 1959. kritiČki/kritiČNi ModerNiZAM kritiČki/kritiČNi ModerNiZAM Đerđ Lukač, Prilozi o istoriji estetike, Kultura, Beograd, 1959. Đerđ Lukač, Prolegomena za marksističku estetiku, Nolit, Beograd, 1960. Đerđ Lukač, Razaranje uma. Put iracionalizma od Šelinga do Hitlera, Kultura, Beo- grad, 1966. Đerđ Lukač, Hajdelberška estetika I, NIP Mladost, Beograd, 1977. Đerđ Lukač, Razvoj moderne drame, Nolit, Beograd, 1978. Đerđ Lukač, Estetičke ideje, BIGZ, Beograd, 1979. Đerđ Lukač, Osobenost estetskog, Nolit, Beograd, 1980. Đerđ Lukač, Rani radovi (1902–1910), IRO Veselin Masleša, Sarajevo, 1982. Vjekoslav Mikecin (ed.), Marksizam i umjetnost, IC Komunist, Beograd, 1976. 39 Rajmond Vilijams, “Analiza kulture”, iz Jelena Đorđević (ed.), Studije kulture – Zbornik, Službeni glasnik, Beograd, 2008, str. 125.  i muzikolog Teodor Adorno (Theodor Adorno, 1903–1969). Benjamin je održavao vA Lt e r B e N J A M i N figure u pokretu plodotvoran dijalog sa svakim od ovih briljantnih ljudi snažnih karaktera, često usva- jajući ponešto od njihovih idioma u razgovorima i pismima koje je razmenjivao sa njima; a ipak se ovi prijatelji međusobno nisu slagali, ni lično ni politički i bili su sumnjičavi u odnosu na Benjaminove veze sa onima drugima. Da bi izašao na kraj sa njima, Benjamin je pokazivao različita lica, igrajući naizgled nesaglasne uloge sa različitim ljudima u ovom složenom okruženju prijatelja, sagovornika i mecena. Ne iznenađuje što je recepcija njegovog rada podlegla odgovarajućem nadvlačenju par- cijalnih i tendencioznih tumačenja, gde su neki čitaoci snažno naglašavali njegovu marksističku i materijalističku orijentaciju na račun mnogih heterodoksnih estetičkih i teoloških motiva u njegovoj misli, dok su ga drugi opisivali, podjednako jednostra- 1 74 no, kao ezoteričnog jevrejskog mesijanistu, nostalgičnog književnog estetičara kojeg 175 su radikalizovale istorijske okolnosti, ili kao nihilističkog anarhističkog avangardnog pisca. Benjaminova produkcija se tipično deli na “rane” ezoterično-teološki ori- valter jentisane radove (oko 1913–1923), “srednji” period rada kao levičarskog mislioca BeNJAMiN Vajmarske Nemačke (oko 1924–1933) i “kasni” period pisanja pod marksističkim uplivom u izgnanstvu u Parizu i drugim mestima (oko 1934–1940). Prvi period uklju- : tajrus Miler čuje nekoliko veoma uticajnih eseja i programskih tekstova, kao što su neobjavlje- no izlaganje Dve pesme Fridriha Helderlina (1914–1915), nacrt teološke teorije jezika pod naslovom O jeziku kao takvom i jeziku čoveka (1916) i pod anarhističkim utica- Valter Benjamin (Walter Bendix Schönflies Benjamin, 1892–1940) po- jem napisane Kritika nasilja (1921) i njegova disertacija Kritika umetnosti u nemač- stavlja zagonetku pred svoje čitaoce. Darovit pisac, teoretičar kulture i istoričar – i kom romantizmu (1919–1920), njegov uvod u zbirku Bodlerovih (Charles Baudelaire, do danas jedan od najplodnijih mislilaca rane Frankfurtske škole – Benjamin je upr- 1821–1867) prevoda Zadatak prevodioca (1921) i njegova studija–prekretnica Geteove kos tome autor svega nekoliko završenih radova obima knjige, što je tipično za preo- “Srodne duše” (1919–1922). Srednji period uključuje dela kao što su knjige Poreklo vlađujuću struju humanističkih intelektualaca ili filozofa njegovog vremena. nemačke tragedije (1928) i Jednosmerna ulica (1928), kao i velike eseje Nadrealizam Njegov opus se uglavnom sastoji od kritičkih prikaza knjiga, prevoda, in- (1929), Prustova slika (1929), Karl Kraus (1931), Doktrina sličnog (1933), O mimetičkoj dividualnih eseja (koji su ponekad, zbog teških okolnosti koje su donele inflacija, sposobnosti (1933) i Iskustvo siromaštva (1933). Poslednji period, možda najimpre- ekonomska depresija i pojava fašizma, ostali neobjavljeni za njegovog života) i fra- sivniji i najuticajniji, uključuje Benjaminovo obimno nezavršeno istraživanje za “ar- gmenata dugotrajnih nezavršenih istraživačkih projekata koje je Benjamin godinama heo-istoriju modernog”, nazvanu Projekat Arkade, materijalističku istoriju Pariza u kritiČki/kritiČNi ModerNiZAM kritiČki/kritiČNi ModerNiZAM razrađivao i prerađivao. U početku zbog okolnosti, a kasnije verovatno i sa namerom, devetnaestom veku, zatim njegove programske eseje o politici umetnosti Autor kao Benjamin je zadržao mnogostranu, ali nepravilnu produkciju esejističkih studija, koje proizvođač (1935) i Umetničko delo u veku svoje tehničke reprodukcije (1936), dalje ese- su bile više zanimljivi i maštoviti pogledi na teme nego potpuna, diskurzivno pred- je o Kafki (Franz Kafka, 1883–1924) (1934) i Leskovu (Николай Семёнович Лесков, stavljena izlaganja. Njegova habilitaciona teza Poreklo nemačke tragedije (Usprunug 1831–1895), Pripovedač (1936), kao i studiju o socijalističkom istoričaru kulture, Ed- des Deutschen Trauerspiels, 1925), koja se danas smatra remekdelom književnog na- vard Fuks, kolekcionar i istoričar (1937). Dodatno tome, a u vezi sa istraživanjem Pro- učnog rada o nemačkom baroku, nije prošla akademsku procenu njegovog vremena jekat Arkade, Benjamin je razvio tri dela posebne knjige o Bodleru – Pariz, prestonica kao metodološki neispravna, što je praktično bio kraj Benjaminovih nada za akadem- devetnaestog veka (1935), Pariz Drugog carstva kod Bodlera (1938) i O nekim motivima tA J r u S M i L e r sku karijeru. Dalje komplikujući svoje napore da postigne naučno gledište za svoju kod Bodlera (1939), kao i aforistička razmišljanja u O konceptu istorije (1940). misao, Benjamin se postavio između brojnih prijatelja, osobitih intelektualaca i knji- Ova podela, iako pogodna, koja u izvesnim aspektima otkriva stepen u ževnika, kao što su kabalista Geršom Šolem (Gershom Scholem, 1897–1982), mar- kome je Benjaminova misao bila odgovor na promene institucionalnog i društvenog ksistički pesnik i dramski pisac Bertolt Breht (Bertolt Brecht, 1898–1956) i filozof konteksta u burnim vremenima u kojima je živeo, može da zavede ukoliko se prime-  njuje isuviše kruto. Za Benjamina je karakteristično da je pisao vrlo dugo i da je pre- filozofija jezika vA Lt e r B e N J A M i N figure u pokretu rađivao materijale, ostavljajući i ponekad mnogo godina kasnije ponovo uzimajući, različite teme. Isto tako je težio da održi neku vrstu potporne zbirke konceptualnih Benjaminov prvi veliki pokušaj da svojoj teoriji jezika da programsku for- stilova, čak i kad je drastično varirao svoj kritički idiom, na primer koristeći jednom mulaciju je u eseju koji je napisao tokom Prvog svetskog rata pod naslovom O jeziku teološki jezik, a drugi put marksističku terminologiju, da bi izrazio sličnu misao. kao takvom i jeziku čoveka, koji je jedan od najznačajnijih teorijskih izraza njegove rane Iako nema sumnje da samog autora treba smatrati za najboljeg tumača ezoterične religioznosti. Njegova filozofija jezika proizilazi iz teoloških koncepcija po- njegovog dela, svejedno je upadljivo da je Benjamin bio krajnje skeptičan u odnosu stanja čiji je postulat da sva raznovrsna bića, ljudska i druga, živa i neživa, učestvuju na književnu kritiku svog vremena, koja je težila da istorijsku evoluciju opusa postavi u jedinstvenom stvorenom biću. Medij tog učestvovanja u Biću je ono što Benjamin u odnos sa biografijom njegovog autora, ili sa hronologijom kroz koju je prolazio, naziva “jezikom kao takvim”. Štaviše, to opšte sudelovanje svakog bića u mediju godinu za godinom. Nasuprot tome, Benjamin je pripisivao, sasvim doslovno, “sa- jezika kao takvog je ono što omogućava da se o nečemu uopšte može razmišljati i da mostalan život” svakom velikom delu, istorijski život koji su činili događaji kao što se to može prenositi u bilo kojoj formi ljudske misli, naučnoj, filozofskoj, poetskoj ili su objavljivanje, prevođenje, komentari, kritičke diskusije, periodi zanemarivanja i estetskoj. Tako Benjamin svoj esej započinje dalekosežnom izjavom, 176 177 ponovnog otkrivanja, imitacije i tako dalje. Ovaj složeni život – ili život posle živo- Svaki izraz ljudskog duhovnog života (Geistesleben) može se ra- ta-tekstova, oblikovao je za njega istinski ritam i tok istorije, povremene prekide i zumeti kao vrsta jezika. [...] Nema događaja ili stvari, ni u živoj ponovne početke koje je nazivao “ishodištima” (Ursprung): ni u neživoj prirodi, koji na neki način ne učestvuju u jeziku, jer je Ideja života i života posle smrti umetničkog dela mora se po- u prirodi svakog od njih da prenosi svoje duhovne sadržaje (ge- smatrati sa potpuno nemetaforičnom objektivnošću. Čak i u istige Inhalte).2 vremenima vrlo uskogrudih predrasuda postojala je slutnja da Jezik prenosi duhovnu supstancu – tu mogućnost svake stvari da uče- život nije ograničen samo na organsku telesnost [...]. Konceptu stvuje u celokupnom Biću i izrazi svoj specifični deo Bića drugim bićima. života se odaje dužno poštovanje samo onda ako se svemu što Drugačije rečeno, dok jezik zaista može da saopštava konkretan sadržaj, svaka upotreba jezika prenosi i “sadržaj” koji nije objekt ili koncept nego otvore- ima sopstvenu istoriju, a ne samo postavci istorije, prizna život. na sklonost da se izmeša sa drugim izrazima, sa svim drugim jezicima. Uz speci- U konačnoj analizi, domet života se mora odrediti sa stanovišta fičan sadržaj, jezik izražava i čistu mogućnost “saopštivosti” kroz i među jezicima, istorije a ne prirode. [...] Zadatak filozofa se sastoji u razumeva- pred-uspostavljenu sklonost svakog pojedinog bića da svoje duhovne sadržaje učini nju celokupnog prirodnog života kroz obuhvatniji život istorije.1 dostupnim lingvističkoj komunikaciji za druge. Jezik tako izražava unutrašnju, uni- Prema Benjaminovom gledištu, takvi isprekidani ritmovi koji se mogu pro- verzalnu “jezičnost” bića u njihovoj mnogostrukosti i različitosti. Samo ovo jemči tezati preko decenija ili čak stoleća života jednog dela, imaju malo zajedničkog sa smislenu međusobnu vezu reči i stvari. Benjamin ovome daje donekle paradoksalnu postepenim prolaženjem proživljenog iskustva koje autora vodi od, na primer, dva- formulaciju: deset pete do četrdesete godine života i predstavlja takozvani “period” u njegovoj Jezik prenosi lingvističku suštinu strvari. Ali je najjasnija manife- biografiji. stacija ovoga sam jezik. Odgovor na pitanje “Šta jezik prenosi?” Poštujući u izvesnoj meri Benjaminov skepticizam u odnosu na biografiju, je zato “Sav jezik prenosi sebe”.3 kritiČki/kritiČNi ModerNiZAM kritiČki/kritiČNi ModerNiZAM neću više predstavljati njegov rad kroz “periode”. Umesto toga ću pokušati da iscr- Ako je, međutim, ljudska misao sposobna da uhvati ogromnu raznolikost tam istorijski “život” izvesnih ključnih tema, od kojih se mnoge protežu kroz čitav “jezika” kojima stvari, biljke, životinje i drugi ljudi, saopštavaju svoj duhovni sadržaj, Benjaminov korpus, da ih objasnim preko upućivanja na opseg radova iz različitih ona to čini putem veoma posebnog jezika u obilju “jezika”, naime, putem “jezika čove- “perioda” i korišćenje različite kritičke terminologije. Ove teme uključuju: Benjami- ka”. Ljudski jezik je jedinstven, tvrdi Benjamin, po tome što je to jezik “imenovanja”, novu filozofiju jezika; njegov koncept alegorije; njegov metod konstruisanja “dijalek- a nadevanje imena je, prema mitu postanja Adama u rajskom vrtu, bilo uspostavlja- tičkih slika” kroz montažu; njegovo shvatanje iskustva i njegovih istorijskih promena; nje ove prvobitne veze između jezika čoveka i jezika kao takvog, u kome su sve stvari njegovu teoriju umetnosti i njenu transformaciju industrijskom organizacijom i teh- implicirane u svim drugim stvarima. Ljudski jezik, prema ovom teološkom narativu, tA J r u S M i L e r nologijom; i njegovu filozofiju istorije. 2 Marcus Bullock and Michael W. Jennings (eds.), Walter Benjamin: Selected Writings, Volu- me 1: 1913–1926, The Belknap Press of Harvard University Press, Cambridge, Massachusetts, 1 Walter Benjamin, “The Task of the Translator”, iz Marcus Bullock and Michael W. Jennings 1996, str. 63. (eds.), Walter Benjamin: Selected Writings, Volume 1: 1913–1926, The Belknap Press of Harvard 3 Marcus Bullock and Michael W. Jennings (eds.), Walter Benjamin: Selected Writings, Volume University Press, Cambridge, Massachusetts, 1996, str. 254–255. 1: 1913–1926, str. 63.  igra posebnu ulogu u kosmosu prepunom jezika. Dok sve – kamenje, zvezde, tragovi Original je izvor bogatog, heterogenog sadržaja, a ipak zbog njegove lin- vA Lt e r B e N J A M i N figure u pokretu životinja, kristali, cveće, krila insekata, dečji crteži, reklame, arhitektura, fotografije gvističke i možda istorijske distance od trenutka njegovog prevođenja, može biti sve i tako dalje – saopštava “lingvistički”, kao potencijalni govor ili pismo, to je manje manje sposoban da nam direktno izrazi svoj sadržaj: on muca na čudnom jeziku, ili ili više neartikulisano, manje ili više kriptično u odnosu na ljudsku misao, koja ne- nas nemo posmatra i ne možemo da razumemo njegovu poruku. Prevod nikada ne izbežno preuzima formu koncepta i diskursa. Ljudska misao svoje bogatstvo stiče može bez gubitka da prenese ovaj bogati sadržaj, a ipak, taj sadržaj bi bez prevo- obraćanjem pažnje na različitosti jezika koje “govori” mnoštvo bića; ona se iznutra da bio nem i neartikulisan. Tako je, paradoksalno, prevod to što nam dozvoljava da gradi i raste dodavanjem zalihe “prevoda” kriptičnih hijeroglifa prirode i artefakata u osetimo istinsku “originalnost” originalnog teksta – ne zato što prevod postiže bo- jezik ljudskih reči. Ali zauzvrat, imenovanje postavlja granice, klasifikacije, hijerarije i gatstvo originala, nego upravo zato što neizbežno ne uspeva u tome. Original ostaje međusobne veze haotičnoj zbirci ne-ljudskih jezika; konačno, ono omogućava podelu “original” tako što stalno biva iznova prevođen u uvek neadekvatne i parcijalne pre- znanja u posebne naučne discipline i diferencijaciju žanrova diskursa, od monografija vode. Tako i strogo pridržavanje naučnih principa i poezija pomažu da se nešto od i rasprava, preko lirike, drame i romana. Svaka forma ljudskog znanja i svaki žanr jezika stvari uvede u govor; ali nam isto tako pokazuje koliko svaka naučna teorija ili ljudskog diskursa upućuje natrag na ovo prvobitno prevođenje “jezika kao takvog” književna figuracija ne uspeva da pokaže empirijsko bogatstvo sveta. Ove naizgled 178 na imenovanje jezika čoveka; svaka leži na “jezičnosti” koju ljudski i ne-ljudski jezici 179 antitetičke pretpostavke – o originalu i prevodu, o rečima i stvarima – Benjamin ne dele i to obezbeđuje njihovu međusobnu saopštivost. Nemi, mucavi, neartikulisani vidi kao kontradiktorne nego kao komplementarne, iako se jaz između njih nikada jezici stvari tako zavise od ljudske (imenujuće) reči, na koju se ne-ljudski jezici ne- ne može potpuno premostiti ili sastaviti. Upravo ovaj jaz koji se ne može zatvoriti prestano prevode putem komunikativnog delovanja nauke i poezije, koje čine oči- predstavlja život misli i jezika, koji ga održava prijemčivim za istorijske promene i glednom suštinsku “jezičnost” stvari, naročito mesto u Biću i to je ono zajedničko između svih bića i ljudi. kolebanja vremena. Iako formulisana u njegovoj ranoj karijeri ezoteričnim i religioznim izra- U tesnoj vezi sa Benjaminovim razmišljanjima o prevodu je njegovo razli- zima, filozofija jezika će imati trajni uticaj na Benjaminovo razmišljanje u mnogim kovanje komentara i kritike, koje opet ima snažnu analognu potpornu konceptualnu oblastima. Ovo se naročito odnosi na njegove ideje o prevođenju, čije je najznačajnije strukturu. Benjamin započinje svoj veliki esej o Geteovom (Johann Wolfgang von formulacije izneo u eseju Zadatak prevodioca napisanom 1921, a objavljenom 1923. Goethe, 1749–1832) kasnom romanu Srodne duše5 metodološkom diskusijom o dva godine kao predgovor za njegov prevod na nemački jezik Tableaux parisiens Šarla modela književne kritičke ili filološke prakse: o komentaru i kritici. U komentaru on Bodlera; na teoriju tumačenja i kritike; na teoriju alegorije (o kojoj se raspravlja u raspravlja o “materijalnom sadržaju” rada, objašnjavajući, na primer, istorijsku i po- kasnijem odeljku ovog eseja); i čak i na njegovu istoriografiju u njegovom marksi- litičku pozadinu na koju upućuje dati odlomak, etnografske ili arheološke činjenice stičkom, materijalističkom istraživanju tridesetih (o kojima ćemo takođe raspravljati koje razjašnjavaju motivaciju lika ili njegovo korišćenje konkretnog objekta, ili lin- kasnije). gvističke činjenice istorijske upotrebe i konotacija koje se mogu pripisati piščevom Odnos njegove filozofije jezika i pitanja prevođenja sasvim je direktan. izboru reči. Kritika je, nasuprot tome, orijentisana prema onome što Benjamin naziva Benjamin projektuje odnos koji uspostavlja između jezika kao takvog i jezika čoveka, “vrednost istinitosti” rada, koja se čini da je, iako ju je teško definisati, “duhovni na odnos originalnog teksta i prevoda. U teološkoj koncepciji ranijeg eseja, Bog je sadržaj” koji delu omogućava trajanje tokom vremena i ponovno i ponovno čitanje u autor svih tekstova svih stvorenih stvari i zadatak jezika čoveka je da prevede ove novim kontekstima: ukratko, “saopštivost” ili “prevodivost” teksta iz jednog isto- kritiČki/kritiČNi ModerNiZAM kritiČki/kritiČNi ModerNiZAM tekstove u imena i u diskurs. U Zadatku prevodioca odnos original/prevod postoji rijskog čitalačkog konteksta u drugi. Benjaminovo razlikovanje komentara i kritike između dva “jezika čoveka” (iako prevod svetih tekstova kao što je Biblija igra po- obraća se velikom problemu svake istorijske teorije interpretacije: kako to da neki sebnu ulogu u Benjaminovoj misli), ali u njegovom izlaganju problema konceptualna tekstovi postaju “klasici” i proizvode nova čitanja u svakoj generaciji, a u slučaju ne- struktura ostaje ista. Kao što je koncepcija “saopštivosti” iz ranijeg eseja preduslov kih dela čak i hiljadama godina? Kako je moguće da čitamo Bibliju ili Kuran, Kralj Edip svakog saopštenog sadržaja, tako Zadatak prevodioca formuliše analognu sklonost i Hamleta – dela napisana u društvima veoma različitim od našeg i koja su veoma da se bude preveden, “prevodivost”: različita međusobno – i još uvek otkrivamo elemente zajedničkog ili razmenljivog Prevodivost je suštinski kvalitet izvesnih radova, što ne znači da značenja u svakom od njih? U svetlu ovih pitanja, mogli bismo da kažemo da se za tA J r u S M i L e r je neophodno da ti radovi budu prevedeni; umesto toga, to znači Benjamina komentar bavi onim što takva dela čini istorijski različitim, dok kritika da se specifičan značaj svojstven originalu manifestuje u njego- nastoji da u njima izdvoji, u njihovoj istorijskoj raznolikosti, ono “večno biće” koje im voj “prevodivosti”.4 je zajedničko i koje im omogućava saopštivost preko još većih istorijskih intervala. 4 Walter Benjamin, “The Task of the Translator”, iz Marcus Bullock and Michael W. Jennings (eds.), Walter Benjamin: Selected Writings, Volume 1: 1913–1926, str. 254. 5 Johan Wolfgang Goethe, Srodne duše, Zagreb, Naprijed, 1984.  A ipak, ključna tačka za Benjamina je da ta dva “sadržaja”, materijalni sa- uzima za gotovo klasični status dela o kome se raspravlja, i tako, vA Lt e r B e N J A M i N figure u pokretu držaj i sadržaj istine, nisu samo različiti, nego i međusobno nezavisni na načine koji u izvesnom smislu, počinje sa predrasudom. On se isto tako ra- su značajni i za iskustvo čitanja dela, i za aktivnost naučnika, i za istorijsku evoluciju zlikuje od procene po tome što se bavi samo lepotom i pozitivnim dela kroz sukcesivne interpretacije. Njihov stepen jasnosti i njihov relativni doprinos sadržajem teksta. Tako situacija postaje krajnje dijalektička kada iskustvu čitanja je sam indeks istorijskog uslova dela: se komentar, forma koja je u isto vreme i arhaična i autoritarna, Odnos između ta dva određen je onim osnovnim zakonom knji- primeni na korpus poezije koja ne samo da nema ničeg arhaičnog ževnosti prema kome što je delo značajnije, to je neupadljivije i u sebi, nego je danas priznata kao autoritet.7 prisnije sadržaj istine vezan uz njegov materijalni sadržaj. Ako su, On nastavlja sugerišići da postoji opšti problem čitanja i pisanja poezije u dakle, dela koja se potvrde kao trajna upravo ona čija je istina naj- ovom trenutku krize, krajnje istorijske opasnosti: dublje utisnuta u njihov materijalni sadržaj, onda se u ovom tra- Ova situacija se podudara sa drugom, koja se može sažeti u di- janju konkretne realnosti pojavljuju pred očima gledaoca utoliko jalektičkom načelu: prevazići teškoće njihovim umnožavanjem. 180 određenije ukoliko izumiru u svetu. Sa ovim, međutim, ako bismo Teškoća u bivanju prevaziđenim ovde je ova: kako neko u ovom 181 sudili prema pojavi, materijalni sadržaj i sadržaj istine, ujedinjeni vremenu uopšte može da čita lirsku poeziju? Šta bi se dogodilo na početku istorije dela, počinju da se odvajaju tokom njegovog kada bismo sada ovu teškoću pokušali da prevaziđemo čitanjem trajanja, jer sadržaj istine uvek ostaje u istoj meri skriven, dok takvog teksta kao da se o njemu generalno raspravlja, kao da je materijalni sadržaj dospeva u prvi plan. Dakle, tumačenje onoga teško opterećeno idejama – ukratko, klasičan tekst? I šta bi se što je upečatljivo i neobično – materijalnog sadržaja – sve više i dogodilo ako bismo otišli još dalje i uhvatlil bika za rogove, ima- više postaje preduslov za svakog kasnijeg kritičara.6 jući na umu posebne okolnosti u kojima se teškoća čitanja poezi- Možemo da kažemo da su materijalni sadržaj i prevodivi sadržaj teksta u je danas može porediti sa teškoćom pisanja poezije danas? Šta bi analognom odnosu; komentar je analogan prevodu kao pokušaj da se ponovi i obja- se dogodilo ako bismo uzeli savremenu zbirku poezije i pokušali sni saopštivi sadržaj. Međutim, baš kao što original zadržava bogatstvo koje čak i da je čitamo kao da je klasični tekst? najbolji prevod ne može da uhvati, tako i umnožavanje komentara razotkriva sadržaj Međutim, čak i više nego u njegovom petnaest godina ranije napisanom istinitosti koji se ne može svesti na sve preciznije i preciznije uspostavljanje filološ- eseju Srodne duše, Benjamin u svojim komentarima o Brehtu komentar i kritiku vidi u kih, istorijskih i kulturalnih činjenica. Ovaj sadržaj za kritičara najjasnije bljesne u međusobno zavisnom, komplementarnom i istorijski determinisanom odnosu. Ovde, trenutku kada komentar postane iscrpan – ili, mogli bismo da kažemo da samo u u osvit svetskog rata, istorijski naglasak pada na funkciju komentara kao funkciju obustavljanju teorijske aktivnosti komentara, uvid kritike postaje moguć. očuvanja, koja bi konačno mogla da pomogne da se sadržaj istine Brehtove pesme Iako u ranim esejima kao što su O jeziku kao takvom i jeziku čoveka, Za- odbrani održavanjem u životu sećanja na istorijske, političke i lične okolnosti u ko- datak prevodioca i Geteove “Srodne duše” Benjamin očigledno koristi religiozni i du- jima su se ove pesme pojavile, glačanjem materijalnog sadržaja na koji se komentar hovni idiom koji se uveliko gubi u njegovom kasnijem radu, on zadržava neke od ovih odnosi: osnovnih preokupacija čak i u svojim vrlo kasnim spisima. Tako se u zbirci komentara Ako bi išta moglo da ohrabri ovakav poduhvat, to bi bilo ono što kritiČki/kritiČNi ModerNiZAM kritiČki/kritiČNi ModerNiZAM na lirsku poeziju Bertolta Brehta, koju je napisao 1938. i 1939. godine, eksplicitno u ovim danima izaziva iskru očajničke hrabrosti u drugim obla- vratio ovim idejama iz svoje mladosti. U uvodnim primedbama na Formu komentara, stima: znanje da bi sutrašnjica mogla da donese razaranje takvih Benjamin pokazuje sofisticiranu samosvest o istorijskoj i političkoj prirodi svog ge- razmera da bi jučerašnji tekstovi mogli da izgledaju udaljeni od sta, komentarišući Brehtovu poeziju pod marksističkim uticajem upravo pred poče- nas stotinama godina – stari artefakti. (Komentar koji tako tesno tak totalnog rata koji će nacisti pokrenuti na evropskom kontinentu. Prvo, Benjamin prianja danas bi mogao da se pojavi kao klasična draperija sutra. primećuje prividnu nepodudarnost između žanra komentara i njegove primene na Tamo gde bi izgledao gotovo neprilično tačan danas, sutra bi bio krajnje savremena dela kao što su Brehtove pesme: pun tajne.) 8 tA J r u S M i L e r Komentar se, kao što znamo, razlikuje od procene. Procena pro- cenjuje svoj predmet, raščlanjujući svetlost od tame. Komentar 7 Howard Eiland and Michael W. Jennings (eds.), Walter Benjamin: Selected Writings, Volume 4: 1938–1940, The Belknap Press of Harvard University Press, Cambridge, Massachusetts, 6 Marcus Bullock and Michael W. Jennings (eds.), Walter Benjamin: Selected Writings, Volu- 2003, str. 215. me 1: 1913–1926, The Belknap Press of Harvard University Press, Cambridge, Massachusetts, 8 Howard Eiland and Michael W. Jennings (eds.), Walter Benjamin: Selected Writings, Volume 1996, str. 297. 4: 1938–1940, str. 215–216.  Iz ovog odlomka je jasno da je čak i u ovom trenutku Benjaminovog is- Međutim, Benjaminovo bavljenje problemom alegorije prethodi njegovoj vA Lt e r B e N J A M i N figure u pokretu poveđenog marksizma, njegova vizija kritičke aktivnosti ostala formirana njegovom specifičnoj upotrebi izraza “dijalektička slika” ili “montaža”, koje je razvio u spisima ranom filozofijom jezika. Jer za njega je samo od usputne važnosti sačuvati specifič- iz tridesetih godina o kulturi devetnaestog i dvadesetog veka. Umesto njih je ale- ne reference i aluzije Brehtove poezije, njen materijalni sadržaj od pustoši razaranja gorija bila centralna tačka njegovog velikog projekta iz dvadesetih, njegove studije koje dolazi. Daleko je dragoceniji i pod daleko većom pretnjom, njen sadržaj istine, nemačkog baroka pod naslovom Poreklo nemačke tragedije (Trauerspiel). Ovo delo je koji je, da tako kažemo, saopštivost njegovog anti-autoritarnog “duhovnog sadrža- izuzetno teško i kompleksno i njegov veći deo ostaje izvan domašaja kratkog izla- ja”, koji ga povezuje sa nasleđem revolucionarne kulture koja se proteže unazad do ganja. Međutim, vredno je pomenuti nekoliko karakteristika koje Benjamin pripisuje antičkih vremena. Nacistička ratna mašinerija ne predstavlja samo opasnost da će baroknoj alegoriji, jer će one kasnije snažno uticati na obrazovanje njegovog shva- se Brehtov materijalni sadržaj izgubiti, na primer njegovim utamničenjem ili smrću, tanja alegorijske slike-montaže modernističke kulture. Prvo, kao što smo videli da obustavljanjem objavljivanja njegovih dela, ili spaljivanjem njegovih knjiga. Umesto je Benjamin Brehtovu poeziju posmatrao u svetlu potencijalnog prekida prenošenja toga, život njegove poezije može tako potpuno biti ugušen od strane nacista, da kulture koju će doneti nacizam i rat, on je baroknu alegoriju smatrao takođe uslovlje- 182 njihov oslobađajući duhovni sadržaj postane doslovno nerazumljiv budućim gene- nom istorijskim previranjima i razaranjima Tridesetogodišnjeg rata u sedamnaestom 183 racijama. Učvršćivanjem njihovog materijalnog sadržaja komentarom je način da se veku. Alegorija, prema njegovom gledištu, beleži ovo katastrofično razilaženje ma- njegov sadržaj istine – njegova saopštivost za buduće generacije – naoruža protiv terijalnog sadržaja i sadržaja istine. U tipično baroknom nagomilavanju ornamenata današnjeg napada. i misterioznih simbola, materijalni sadržaj dela postaje fragmentovan i zagonetan, dok se unutrašnja istina sakriva iza te zbunjujuće površine, zahtevajući intenzivno dešifrovanje i nagađanje da bi se razumelo. Drugo, tesno povezana sa ovim istorij- Alegorija, dijalektička slika, montaža skim uslovom alegorije je istorijska vizija koju nam oslikava Benjamin: istorija kao opadanje, tonjenje ljudskog napora u propast i smrt, kontinuirana klopka ljudskih Tesno povezane sa Benjaminovom filozofijom jezika su druge tri među- težnji – navodno duhovnih – unutar ciklusa same prirode. Benjamin piše: sobno povezane teme u Benjaminovom delu: njegova revizionistička upotreba tra- Dok je u simbolu razaranje idealizovano, a preobraženo lice pri- dicionalne retoričke figure alegorije, njegovo razvijanje teorije “dijalektičkih slika” za rode nakratko otkriveno kao spasenje, u alegoriji je posmatrač tumačenje moderne urbane kulture i njegova upotreba montažne konstrukcije kao suočen sa facies hippocratica istorije kao okamenjenog, primor- alternative tradicionalnijem načinu ekspozicijske ili narativne prezentacije istorijskih dijalnog pejzaža. Sve što je u istoriji od njenog početka bilo ne- sadržaja. Veza između njih se može formulisati na sledeći način: u analiziranju kul- blagovremeno, žalosno, neuspešno, izraženo je na licu – bolje ture ili pisanju istorije, Benjamin je težio da standardni žanr diskurzivnog pisanja za- rečeno mrtvačkoj glavi. [...] Ovo je suština alegorijskog načina meni fragmentarnom, disjunktivnom formom, poput slika, u kojoj su konceptualne ili gledanja baroka, sekularno objašnjenje istorije kao stradanja sve- narativne veze često bile izostavljene. Umesto konceptualne ekspozicije ili linearnog ta; njegov značaj leži isključivo u stadijumima njegovog opadanja. narativa, rezultat je bio zagonetna montaža slika, kao rebus ili san, ili slika-slagalica, Što je veći značaj, to je veće podleganje smrti, jer smrt najdublje koja se mora protumačiti da bi se razotkrilo skriveno konceptualno i duhovno zna- zadire u iskidanu liniju podele između fizičke prirode i značenja.9 kritiČki/kritiČNi ModerNiZAM kritiČki/kritiČNi ModerNiZAM čenje. Ukratko, tekstovi u kojima je Benjamin pokušavao da primeni metod monta- Treće, alegorija, kao način viđenja i organizovanja kulturalnih materijala, že odlikuju se razilaženjem njihovog zagonetnog spoljašnjeg materijalnog značenja i ima kritičku moć demistifikacije – i iz ovog razloga će ona biti zadržana kao osnova njihovog konceptualnog ili duhovnog sadržaja. U tradicionalnim retoričkim termini- Benjaminove kasnije kritike izvedene pod uticajem marksizma. Ono što se predstav- ma, takvi su tekstovi, iako konstruisani korišćenjem modernističkih, filmskih tehnika lja kao večno, alegoričar razotkriva kao prolazno; ono što se predstavlja kao lepo, montaže, alegorični. Štaviše, vrlo je lako videti kako se ovi termini podudaraju sa Be- istoričar pokazuje kao tanak pokrov preko mrtvačke glave; ono što se predstavlja kao njaminovim ranijim uspostavljanjem razlike između komentara i kritike. Baš kao što celo, razbijeno je u parčad koja se ne mogu ponovo sastaviti. Zato Benjamin piše: komentator usmerava pažnju na materijalni sadržaj, na istorijske i filološke pojedi- U oblasti alegorijske intuicije slika je fragment, runa. Njena le- tA J r u S M i L e r nosti dela, istoričar koristi materijalne pojedinosti iz arhiva koje su poput slika, da bi pota kao simbol nestaje kad se na nju spusti svetlost božanskog izgradio montažni tekst. A ipak, na kraju, rad komentatora, kao rad materijalističkog znanja. Lažna pojava totaliteta je ugašena.10 istoričara montažera, samo je priprema za otkrivanje sadržaja istine, koji je sklonjen kao unutrašnje značenje materijala, i samo je indirektno, na alegoričan, kodifikovan 9 Walter Benjamin, The Origin of German Tragic Drama, New Left Books, London, 1977, trans. način, upućen na materijalni [sadržaj] (“dijalektičke slike”). John Osborne, str. 166. 10 Walter Benjamin, The Origin of German Tragic Drama, str. 176.  Kasnom Benjaminu je ovaj alegoričan način gledanja ponudio način za i iskustvenu dimenziju (lažna svest kao varljivo osećanje smisla, koherencije i celovi- vA Lt e r B e N J A M i N figure u pokretu kritiku spektakularne, potrošačke kulture kapitalizma kao ideološki određujućeg tosti). Komplementarno njegovom kritičkom okviru, izvedenom iz njegove filozofije fenomena života devetnaestog i dvadesetog veka. Prema Benjaminovom gledištu, jezika i njegove koncepcije alegorije, Benjamin fenomenološkim izrazima opisuje i moda, svetlucavi izlozi i primamljiva ponuda kapitalističkog tržišta metropolisa ne delovanje modernosti na tradiciju i individualno iskustvo. U nekim od njegovih naj- proizvode “lažnu svest” samo zato da bi možda ljude naveli na lažne ideje o društve- poznatijih eseja, uključujući tekstove o Kafki, Prustu (Marcel Proust, 1871–1922), noj realnosti. Može biti da robna kultura deluje i direktnije, a ne samo uticanjem na Leskovu i Bodleru, kao i njegov seminalni esej o tehnologiji i estetici Umetničko delo ideje, zaobilaženjem diskurzivnog i konceptualnog, u korist prizivanja/proizvođenja u veku svoje tehničke reprodukcije Benjamin je iscrtao dezintegraciju zajedničkog isku- “lažnog osećanja”. Može biti da roba nudi i iskustva koja su obmanjujuće “lepa” i stva koje se prenosi kao tradicija i njegovu zamenu tipično modernim, individual- “celovita” ili čulno “intenzivna”, dok njihova realnost zaista zavisi od društvenih po- nim, psihološkim, unutrašnjim iskustvom. Veličina pomenutih autora je u tome što dela, represivne moći i fragmentovanja i otupljivanja čulnog života. Alegorični pogled su ostavili književni zapis te tradicije: oni sa neumoljivom istinoljubivošću beleže marksističke kritike na život robe trebalo bi, prema Benjaminu, da je liši njene lažne implikacije ovog pomaka u iskustvu, a ipak, u detaljima svojih narativa, i na često primamljivosti, njene varljive sličnosti sa vitalnošću, i umesto toga istakne kratko- nesvestan ili paradoksalan način, zadržavaju tragove zajedničkog iskustva koje je na 184 185 večnost mode, sivu patinu koja pokriva nekadašnji sjaj ukrasa i očajnu hrpu otpadaka ivici nestanka u zaboravu. Modernost njihovih priča, romana i pesama daje razočara- i istrošenih dobara. U Benjaminovim rukama marksistička kritika ideologije postaje vajući kritički pogled na sve ono što je bilo represivno i arhaično u starijim formama interpretativan rad otkrivanja lobanje ispod glamurozne kože robe, skeletalnu ru- tradicije, a ipak, upravo u razočaravajućoj tradiciji, oni spasavaju dragocen, utopijski ševinu koja se već nazire u središtu grandioznih lukova od stakla i kovanog gvožđa ostatak sadržaja istine kome ta ista modernost preti brisanjem. tržnica metropolisa devetnaestog veka. Tipičan je u ovom smislu Benjaminov sud o Kafki u pismu Geršomu Šole- U njegovom radu o tridesetim Benjamin je testirao mnoštvo formulacija mu. Kafkino delo, piše on, “predstavlja oboljevanje tradicije”11, tradicije iz koje pro- koncepta “dijalektičke slike”. O dijalektičkoj slici je često mislio kao o povezanoj sa izilazi, na primer, sposobnost da se zna i prenese poslovično znanje. Međutim, isto idejom kolektivnog sna: arkade Pariza, moda i gužva na bulevarima, kristalne palate i tako beskompromisno kao što Kafka ovo oboljevanje priznaje kao tradiciju, Benjamin svetske izložbe bile su kao slike želja kolektivnog, zaronjenog u nesvesno ideološkog daje neuobičajen i književno plodonosan odgovor na to: sna. Još jednom je, međutim, potporna misao vezana za koncept alegorije koji je već Doslednost istine je izgubljena. Kafka ni u kom slučaju nije bio objašnjen u njegovoj knjizi o baroku. Kritička, “dijalektička” priroda određenih slika prvi ko se sa ovim suočio. Mnogi su sa tim izašli na kraj na svoj leži u njihovoj alegorijskoj reverzibilnosti od slika punog, bogatog, potpunog života, način – držeći se istine, ili onoga za šta su verovali da je istina i u slike gubitka, razaranja, ruševina i fragmentacije. Kao što se san, koji izgleda kohe- teška ili laka srca odričući se njene prenosivosti. Kafkin genije leži rentan dok spavamo i sanjamo, raspada u zbrku nekoherentnih detalja kada se pro- u činjenici da je pokušao nešto sasvim novo: on se odrekao istine budimo i pokušamo da ga ispričamo, tako se prividna koherencija i punoća određenih da bi mogao da zadrži njenu prenosivost. [...] Njegova dela su po iskustava života devetnaestog i dvadesetog veka rasparčava pod pogledom istoriča- svojoj prirodi parabole. Ali njihovo siromaštvo i njihova lepota se ra, otkrivajući njihovu konačnu iracionalnost, njihov neprekidnu zanetost mitom. Kao sastoji u njihovoj potrebi da budu više od parabole.12 što smo ranije sugerisali, montaža je tehničko sredstvo kojim kritičar i istoričar vrše Pojam “prenosivosti” je poznat već iz Benjaminove filozofije jezika i nje- određenu vrstu alegoričnog nasilja nad svojim materijalom, provocirajući i dovodeći gove koncepcije kritike. On ovde Kafku postavlja u paradoksalnu krajnost u ludoj po- kritiČki/kritiČNi ModerNiZAM kritiČki/kritiČNi ModerNiZAM do krajnosti slom njihovog varljivog privida doslednosti. A ipak, iako je rad alegori- trazi za čistom prenosivošću (koja sugestivno govori o čudnoj besmislenoj arhitekturi čara prvenstveno razoran i razočaravajući, ostaje slabo svetlucanje istorijske istine u međusobno povezanih hodnika i vrata u Kafkinim romanima i njegovoj opčinjenosti polju ruševina koje on ostavlja za sobom: istiniti sadržaj koji je bio sakriven lažno to- umreženim spravama kao što je telefon). U svakom slučaju, tipični “junaci” koji na- talnim materijalnim sadržajem, najzad bi mogao da se razabere. Istina je da se nakon stanjuju Kafkine tekstove – životinje koje govore, ludaci, glupaci – izgleda da za buđenja kolektivni san raspada; ali bi isto tako moglo da bude da utopijska želja koja Benjamina označavaju upravo suprotnost ideje o Kafki opterećenog psihoanalizom, je u snu bila sakrivena postane svestan cilj kolektivnog delovanja i izgradnje. progonjenog nesaopštivim unutrašnjim opsesijama i strepnjama. Naprotiv, oni pred- stavljaju čistu prenosivost u odsustvu svakog skrivenog sadržaja koji je ispario: tA J r u S M i L e r urbanizam, tehnologija i osiromašenje iskustva 11 Howard Eiland and Michael W. Jennings (eds.), Walter Benjamin: Selected Writings, Volume 3: 1935–1938, The Belknap Press of Harvard University Press, Cambridge, Massachusetts, Sugerisao sam da Benjamin u marksistički orijentisanoj kritici ideologije 2002, str. 326. 12 Howard Eiland and Michael W. Jennings (eds.), Walter Benjamin: Selected Writings, Volume premešta naglasak od konceptualnog plana (lažne svesti kao lažnih ideja) na estetsku 3: 1935–1938, str. 326.  Zato kod Kafke nema više nikakvog govora o mudrosti. Ostali su Bodlerova poezija se direktno bavi prostorom, objektima i društvenim ka- vA Lt e r B e N J A M i N figure u pokretu samo proizvodi njenog raspadanja. Evo dva od njih. Prvi su glasi- rakteristikama metropolisa u kojima je transformacija iskustva i razlaganje tradicije ne o istinitim stvarima (vrsta šaptavih teoloških vesti o ozlogla- najpotpunije. Tiskanje u gužvi, tišina opustelih ulica noću, pogled na prostitutke i šenom i istrošenom). Drugi proizvod ove dijateze je ludost koja dendije, osobita usamljenost ateljea, uzvici skupljača krpa i mucanje pijanaca u Bod- je, iako nemilice potrošivši sadržaj mudrosti, zadržala mirnu pre- lerovim stihovima su pretvoreni u amblemske figure novog tipa doživljaja. Benjamin dusretljivost koja glasinama potpuno nedostaje. Ludost je sušti- sugeriše da su ovo tipični urbani doživljaji koji formiraju tematski repertoar Bod- na Kafkinih omiljenih likova, od Don Kihota, preko pomoćnika, do lerove poezije i koje urbana individua doživljava kao nasilni izvor senzacija. Oni se životinja. [...] Barem je u ovo Kafka bio siguran: da bi pomogao, zato doživljavaju kao vrsta šoka koji unutrašnje sopstvo mora da priguši ili odbije. čovek pre svega mora biti luda; drugo, samo ludina pomoć je pra- Benjamin sugeriše dva načina na koja Bodler ovo čini svojom poezijom. Prvo, ovu va pomoć.13 poplavu nasilnih nadražaja koja nadire prema njemu iz spoljašnjosti Bodler dočeku- Ako je Kafka velika književna figura čija su dela, prema Benjaminovom je povećanim protivpritiskom samosvesti iznutra, pojačanom intelektualnošću koju 186 gledištu, krucijalno formirana ovim osiromašenjem iskustva, drugi najznačajniji al- poezija izražava kroz formalizaciju haotičnih urbanih senzacija i ironičnim tonom ko- 187 ternativni primer za njega je pesnik i kritičar Šarl Bodler. Preko spisa o Bodleru koji su jim održava odstojanje. Drugo, Bodler razvija modernu formu alegorije, analognu se, kao autonomni projekat proizašao iz njegovog istraživanja o Parizu devetnaestog alegoriji baroknog perioda, ali prilagođenu novom urbanom sadržaju, koja žive figure veka, pretvorili u knjigu, Benjamin je dao najrazrađenije teorijsko shvatanje nove psi- pretvara u zagonetne ambleme, ruševine i kamene spomenike – uspevajući tako da hološke strukture iskustva i njene implikacije na književni izraz. prolazni susret na ulici uhvati kao večiti gest ili grimasu. Benjamin tvrdi da Bodler Iako su ovo raznovrsne teme u Benjaminovim spisima o Bodleru, koje se tako nudi živu sliku (tableaux) doživljaja metropolisa iz sredine devetnaestog veka protežu preko mnogo godina i stotina stranica, opšti okvir rada je relativno dosledan. koja je od nezamenljive važnosti za kasnije istoričare, koji Bodlerovoj poeziji moraju Benjamin konceptualno i istorijski razrađuje lingvističku razliku koja mu je dostupna prići kao rastumačivanju zbunjujućih hijeroglifa i zagonetki barokne knjige amblema. u nemačkom jeziku, koju engleski i francuski jezik ne daju: između Erfahrung (isku- Ovde nas, međutim, umesto upisivanja moralnog ili filozofskog značenja, alegorija stvo) i Erlebnis (doživljaj), koji se tipično prevode kao “experience”. Glagol erfahren i vodi prema društvenim tajnama kapitalističkog društva koje je dostiglo još jedan imenica Erfahrung nose konotaciju vrste znanja zadobijenog kroz ponovljenu akciju presudni trenutak u svom istorijskom razvoju. tokom vremena (kao, na primer, biti “iskusan” plivač ili “radno iskustvo”); takođe Uz eseje o modernim književnim figurama, koje tumači kao oznake pro- se koristi u rečenicama koje znače stvari koje su naučene putem oralnog diskursa mena u strukturi iskustva, Benjamin je načinio veliki pokušaj da ove promene uzroč- i narativa, kao u smislu rečenice “Gde si čuo tu glasinu?” i “O njoj sam sve saznao no objasni u svom eseju Umetničko delo u veku svoje tehničke reprodukcije. Ono što od Bila.” Za Benjamina, ovaj koncept iskustva je povezan sa tradicijom, koja prenosi motiviše esej je briga oko savremene tendencije u umetnosti (tridesetih) – ili kvazi znanje kroz svakodnevnu praksu i direktan razgovor i pričanje priča. To je model umetničkih slika i proizvoda – koje sve više postaju povezane sa zajednicama, bilo u “iskustva” koje zapravo nije subjektivno i psihološko, nego inter-subjektivno, uti- organizovanim masovnim političkim pokretima kao što su fašizam i komunizam, ili u snuto u lokalizovane koncepte i reprodukovano kroz govor i otelovljenu aktivnost. fluidnijim i bezobličnijim zajednicama onih koji zaposedaju turistička mesta, mesta Suprotno tome, glagol “erleben” i imenica “Erlebnis” su bliže modernoj, subjektivnoj, masovne zabave, kupovine i urbanog uličnog života. Za Benjamina je to trenutak kritiČki/kritiČNi ModerNiZAM kritiČki/kritiČNi ModerNiZAM psihološkoj koncepciji iskustva: npr. “Taj put za Berlin mi je bio jedan od najuzbudlji- velike političke opasnosti, utoliko što su reakcionarne snage fašizma naučile da se vijih doživljaja u životu.” ili “Imao sam užasan doživljaj.” ili “Ako želiš pravi doživljaj, takvim kolektivnim slikama može manipulisati kao moćnom silom za koncentrisanje pogledaj ovaj novi film.” Ovaj glagol ima implikacije krajnje jedinstvenog intenziteta i pokretanje masa. To je, međutim, i prilika da se uspostave novi odnosi između doživljenog od strane jedne individue i njegova lokalizacija unutar sopstva ili uma zajednice i umetnosti, koji mogu nositi i mogućnosti za oslobođenje. Benjamin tako znači da saopštavanje njegove egzaktne prirode bilo kome postaje problem. Zaista, postavlja svoj esej u trenutak odluke između izbora da se politika estetizuje na način čitavo modernističko razmatranje problema komunikacije unutrašnjeg sadržaja in- reakcionarnih spektakala i manipulacije masovnim medijima, ili da se umetnost poli- dividualne osetljivosti i posledični osećaj da su javno dostupne forme komunikacije tizuje i svesno upotrebi kao instrument kolektivnog oslobođenja. tA J r u S M i L e r nesaosećajni (alien), neautentični falsifikati unutrašnjeg bogatstva, prema Benjami- Trenutak odluke koji Benjamin evocira je ishod istorijskog procesa u kome novom gledištu se pojavljuju iz sve većeg isparavanja Erfahrung i sve veće dominacije su i umetnički predmet i doživljaj vezan za njega radikalno transformisani uvođenjem Erlebnis u subjektivnom životu. novih tehnologija za umnožavanje vizuelnih i čujnih slika: graviranjem i litografijom, za kojima slede fotografija i film. Benjamin sugeriše da se arhaične forme umetničkog 13 Howard Eiland and Michael W. Jennings (eds.), Walter Benjamin: Selected Writings, Volume dela, suštinski sačuvane do pune pojave modernog kapitalizma u devetnaestom veku, 3: 1935–1938, str. 326–327.  zasnivaju na kultnoj upotrebi slika i relikvija. Jedinstveni, vredni i retki predmeti se fotomontaža i druge forme slike predstavljaju načine za pozitivno ponovno prisvaja- vA Lt e r B e N J A M i N figure u pokretu čuvaju na posebnim mestima i dostupni su pogledu samo u trenucima koje određuje nje doživljaja šoka, i uz njihovu pomoć, stvaranje novih formi kolektivne svesti. Iako ritualni kalendar – na primer, slike Device Marije koje se otkrivaju i nose u religijskim je, kao što je bilo pomenuto ranije, ova mogućnost dostupna i snagama reakcije i procesijama i prate recitovanjem liturgijskih tekstova. Takve slike nisu samo “slike” oslobodilačkim snagama, Benjamin je verovao da će svestan, revolucionarni razvoj Device, nego manifestuju njeno sveto prisustvo pod ovim posebnim okolnostima ovih sredstava biti od krucijalne važnosti za levicu u nadolazećoj istorijskoj krizi. recepcije. Benjamin ovu svetost vezanu za takve ritualno postavljene slike naziva “aurom”: to je vrsta oreola oko dela koji evocira duhovni domen stran svakodnevnom životu. Već je tokom baroka, sa dvorskim umetničkim delima, i u osamnaestom veku Benjaminova materijalistička istoriografija u kome su se pojavile akademije i saloni, ova svetost sekularizovana: ne više “kultna” i filozofija istorije u strogo religioznom smislu, njihova “aura” predstavlja slabiji sjaj izuzetnosti data umetničkom delu njegovim izlaganjem u uslovima galerija i salona. Poseta muzeju, Benjamin je svoje ideje o istoriji razvijao u raznovrsnim tekstovima, od 188 umetničkoj izložbi, ili posmatranje dela na zidovima u privatnim dnevnim sobama, najranijih do najkasnijih radova koje je napisao pre smrti samoubistvom 1940. godi- 189 postaju sekularni korelati povlačenja u kapelu na razmišljanje i molitvu. ne. Potpuni pregled ovih spisa zahtevao bi esej za sebe, ali se ovde može razmotriti Tehnička sredstva reprodukovanja i distribucije umetničkih dela u jeftinoj, nekoliko ključnih tekstova i koncepata kao čvorišnih tačaka veće teorije istorije koju prenosivoj formi – fotografije, posteri, dopisnice, ilustrovane knjige, časopisi i novi- artikulišu Benjaminovi radovi. Posebno ću se usredsrediti na dva značajna teksta: ne – odlučno odvajaju umetničke slike od njihovih prostora u kojima su kao u crkvi na “N” odeljak primedbi i komentara u spisima iz Projekta Arkade: O teoriji znanja i i predstavljaju ih u širokom opsegu novih konteksta: na ulicama, u javnom prevozu, teoriji progresa i na kasni aforistički tekst pod naslovom O filozofiji istorije. U ovim po bioskopima, radnim mestima, kafeima i tako dalje. Slike i sadržaj koji one nose tekstovima ću se usredsrediti na tri krucijalna koncepta: ulogu slika u istorijskom su sada slobodni da ih koriste novi društveni činioci – posebno radnici i radnice, mišljenju; Benjaminovu koncepciju nelinearnog istorijskog vremena; i njegovu kritiku kojima je prethodno bio onemogućen pristup pojedinim delima, ili koji su ih mogli progresa. videti samo pod posebnim, veoma kontrolisanim uslovima. Mogućnost posedovanja Već smo se upoznali sa stepenom u kojem se Benjaminovo razmišljanje i korišćenja dovodi slike u dotada neviđenu blizinu svakodnevnog života, pošto su o modernosti bavi doslovnom ulogom slika u oblikovanju modernog iskustva. On utisnute u novine koje čitamo, u dizajn ambalaže proizvoda koje konzumiramo, u sliku posmatra i u više metaforičnom smislu, kao epistemološki i heuristički model reklame koje nas uveravaju da nešto treba da kupimo i u ukrašavanje okoline u kojoj za pisanje istorije: “Istorija se raspada na slike, a ne na priče”.14 Benjamin sugeriše da ih konzumiramo. Na ovu blizinu slika Benjamin upućuje kao na “rastakanje aure”: to su slike rezidualni materijal – alegorični fragmenti – ostatak procesa istorijske pro- je raščinjavanje svetosti slike i njeno shvatanje kao običnog sredstva svakodnevnog mene. Obrnuto, materijalistički istoričar koji nastoji da razazna skrivene strukturalne modernog života. osobine društvenog života u empirijskim događajima, trebalo bi da posmatra slike Benjamin vidi brojne posledice ove temeljne promene. Pomenuću samo kao osnovnu jedinicu konstrukcije istorijske kritike. Zauzvrat, montaža slika je metod dve, tesno povezane za pitanja modernog iskustva koja su već postavljena. Prva je kojim će biti napisana kritička istorija. promena funkcije slike, od prethodno preovlađujuće da je to materijalni prenosnik Benjaminov maštovitim izrazima iznova zamišljen osnovni materijal za kritiČki/kritiČNi ModerNiZAM kritiČki/kritiČNi ModerNiZAM jedinstvenog duhovnog prisustva (“aure”), do uglavnom komunikativnog prenosni- istoričare direktno je povezan sa njegovim ponovnim promišljanjem vremena u isto- ka informacija i ideologija. Ponavljani, ritualni konteksti u kojima se tradicionalno riji. Prema Benjaminu, ključna karakteristika istorijskog vremena nije njegovo sukce- umetničko delo pojavljuje, takođe su činili slike važnim sredstvom održavanja tradi- sivno prolaženje, njegova hronološka linearnost koja postavlja u međusobni odnos cionalnih načina mišljenja i osećanja; nasuprot tome, moderne slike više naglašavaju zbirke događaja i činjenica koji se događaju simultano u jednom vremenu. Umesto novinu – nove, uzbudljive i iznenađujuće sadržaje i osećanja. Otud, u smislu razlike toga, to je postojanje pukotina i prekida istorijskog vremena, dok se slike odvajaju od između Erfahrung / Erlebnis (doživljaja / iskustva), razlike o kojoj se raspravljalo ra- sadašnjosti i povezuju sa slikama iz prošlosti, pa čak i željenim utopijskim slikama nije, mogli bismo da kažemo da je tradicionalno, “auratično” umetničko delo vezano mogućih budućnosti, kako bi se formirale nove figure istorijskog značenja –figure koje tA J r u S M i L e r za poredak iskustva kojeg karakterše Erfahrung, iskustva ponavljanih tradicionalnih Benjamin naziva “sazvežđima.” Baš kao što se jedno nebesko sazvežđe uobličava u akcija i govora; dok je nasuprot tome, tehnički reproduktibilna, “neauratična” slika figure sa alegorijskim imenima povezivanjem udaljenih zvezda između kojih se pro- sastavni deo poretka doživljaja u kome preovlađuje Erlebnis. Druga tačka proizilazi stire tama noćnog neba, tako i istorijska sazvežđa ponovo povezuju prošle događaje iz prve. Baš kao što je Bodlerova poezija preobrazila doživljaj šoka u alegorijske po- etske ambleme, tako fotografija (snapshot), fotožurnalistička slika, filmske novosti, 14 Walter Benjamin, The Arcades Project, The Belknap Press of Harvard University Press, Cambridge, Massachusetts, 1999, trans. Howard Eiland and Kevin McLaughlin, str. 476.  preko širokih otkosa vremena u kojima se značaj ovih događaja ne mora videti. Samo baca ih pred njegove noge. Anđeo bi voleo da ostane da probudi vA Lt e r B e N J A M i N figure u pokretu će u određenom trenutku čitavo sazvežđe iznenada postati vidljivo (možda samo mrtve i popravi ono što je porušeno. Ali se iz Raja podigla oluja nakratko) i to kada sadašnjost stvori ispravne uslove za “čitljivost” trans-istorijskog i zarobila njegova krila; toliko je jaka da on više ne može da ih obrasca. Značajna implikacija ove teorije je da podriva jedan od najrasprostranjenijih sklopi. Ona ga neodoljivo nosi prema Budućnosti, prema kojoj je načina mišljenja o odnosu između kulturalnih proizvoda prema istoriji, “istoricizam”, okrenuo leđa, dok gomila krhotina pred njim raste prema nebu. čiji je postulat da su značenja individualnih istorijskih činjenica i artefakata određeni Ono što zovemo progresom jeste ova oluja.16 njihovim uslovima nastajanja, ili uopštenije, njihovim odnosima prema jednom pre- poznatljivom hronološki opisanom “kontekstu”. Benjamin je, međutim, verovao da moć istorijskih slika leži upravo u njihovoj sposobnosti da otplove od svojih prvobit- Literatura: nih konteksta (pomalo na način kako je tehnički reprodukovana slika oslobođena od jedinstvenog mesta originalnog umetničkog dela) i ulaze u stalno nova sazvežđa koja Jovica Aćin (ed.), Valter Benjamin: Jednosmerna ulica / Berlinsko detinjstvo, IP Rad, premošćuju i ponovo povezuju udaljene i mnogostruke kontekste. Kako Benjamin be- Beograd, 1997. 190 Hannah Arendt (ed.), Walter Benjamin: Illuminations, Schocken Books, New York, 191 leži: “Ja zasnivam svoje razmišljanje na različitostima vremena (koje za druge remete 1968, trans. Harry Zohn. osnovne linije ispitivanja).”15 Moglo bi da se ode i korak dalje i kaže da je za Benjami- Walter Benjamin, Uz kritiku sile – eseji, Razlog – SC, Zagreb, 1971. na potencijal slika da se kreću preko vremenskih konteksta pokretačka snaga istorije, Walter Benjamin, Eseji, Nolit, Beograd, 1974. koja zato ne putuje u jednom pravcu, već je proces diferencijacije u kojoj se prošlost, Walter Benjamin, The Origin of German Tragic Drama, New Left Books, London, sadašnjost i budućnost simultano menjaju dok se slike sele iz domena u domen. 1977, trans. John Osborne. Ova bogata rekoncepcija istorijskog vremena donela je Benjaminu jako Walter Benjamin, Moskovski dnevnik, Veselin Masleša, Sarajevo, 1986. kritičko i polemičko oružje protiv jedne od najznačajnijih istorijskih ideologija mo- Walter Benjamin, Porijeklo njemačke žalobne igre, Veselin Masleša, Sarajevo, dernosti, ideje progresa, koja je nekad bila istovremeno barjak prosvetiteljstva u nje- 1989. Walter Benjamin, The Arcades Project, The Belknap Press of Harvard Univer- govoj borbi protiv religije, legitimizovanje kapitalističkog razvoja koji je ustanovio sity Press, Cambridge, Massachusetts, 1999, trans. Howard Eiland and Kevin vladavinu kapitala, opravdanje imperijalizma u njegovom nagonu da “modernizuje” McLaughlin. “zaostale” delove planete, i osnova za reformističku koncepciju evropskog socija- Walter Benjamin, Kritika umjetnosti u njemačkom romantizmu, Naklada Jurčić, Za- lizma, koja bi prema njegovim socijalno-demokratskim pristalicama trebalo da se greb, 2007. postepeno razvije u stabilan progres prema socijalističkom poretku. Koliko god da Valter Benjamin, O fotografiji i umetnosti, KCB, Beograd, 2007. su različite vrednosti i ciljevi kojima su ovi različiti činioci težili, Benjamin je smatrao Marcus Bullock and Michael W. Jennings (eds.), Walter Benjamin: Selected Writin- da svi oni učestvuju u lažnom i represivnom modernom pojmu istorije, onom koji je gs, Volume 1: 1913–1926, The Belknap Press of Harvard University Press, Cambrid- ge, Massachusetts, 1996. uspešno potisnuo proizvodnju istorijskih slika i onemogućio da kolektivno pamćenje Peter Demetz (ed.), Walter Benjamin: Reflections: Essays, Aphorisms, Autobiograp- borbi i nepravdi odvede do oslobađajućih rezultata. hical Writings, Schocken Books, New York, 1978, trans. Edmund Jephcott. Jedan od Benjaminovih najpoznatijih tekstova, deveti odeljak O konceptu Howard Eiland and Michael W. Jennings (eds.), Walter Benjamin: Selected Writings, kritiČki/kritiČNi ModerNiZAM kritiČki/kritiČNi ModerNiZAM istorije koji primenjuje alegorijsku sliku “anđela istorije”, bavi se upravo ovom bor- Volume 3: 1935–1938, The Belknap Press of Harvard University Press, Cambridge, bom između katastrofične vizije progresa i oslobođenog udruživanja slika prošlosti, Massachusetts, 2002. borbom koja je sada, kako Benjaminova alegorija nagoveštava, u opasnom zastoju. Howard Eiland and Michael W. Jennings (eds.), Walter Benjamin: Selected Writings, Završiću sa citatom Benjaminove parabole, koja uspešno sažima asocijaciju koju sam Volume 4: 1938–1940, The Belknap Press of Harvard University Press, Cambridge, Massachusetts, 2003. povukao između istorijske slike, nelinearnog istorijskog vremena i kritike progresa: Michael W. Jennings, Howard Eiland, and Gary Smith (eds.), Walter Benjamin: Se- Tu je Kleova slika pod naslovom Angelus Novus. Prikazuje anđela lected Writings, Volume 2: 1927–1934, The Belknap Press of Harvard University koji gleda kao da se sprema da se udalji od onoga što posma- Press, Cambridge, Massachusetts, 1999. tA J r u S M i L e r tra. Njegove oči su široke, usta otvorena, krila raširena. Ovako Gershom Scholem and Theodor W. Adorno (eds.), Walter Benjamin: Briefe, in 2 mora da izgleda anđeo istorije. Njegovo lice je okrenuto proš- Volumes, Suhrkamp Verlag, Frankfurt am Main, 1966. losti. Tamo gde se lanac događaja pojavljuje pred nama, on vidi jedinstvenu katastrofu koja nagomilava ruševine preko ruševina i 16 Howard Eiland and Michael W. Jennings (eds.), Walter Benjamin: Selected Writings, Volume 4: 1938–1940, The Belknap Press of Harvard University Press, 2003, Cambridge, Massachu- 15 Walter Benjamin, The Arcades Project, str. 456. setts, str. 392.  Gershom Scholem and Theodor W. Adorno (eds.), Walter Benjamin: The Corres- vA Lt e r B e N J A M i N figure u pokretu pondence of Walter Benjamin, 1910–1940, University of Chicago Press, Chicago, 1994, trans. Manfred R. Jacobson and Evelyn M. Jacobson. Gary Smith (ed.), Walter Benjamin: Moscow Diary, Harvard University Press, Cam- bridge, Massachusetts, 1986, trans. Richard Sieburth. Rolf Tiedemann (ed.), Walter Benjamin: Das Passagen-Werk, in 2 Volumes, Suhr- kamp Verlag, Frankfurt am Main, 1982. Rolf Tiedemann, Hermann Schweppenhäuser... (eds.), Walter Benjamin: Gesam- melte Schriften, in 7 Volumes, Suhrkamp Verlag, Frankfurt am Main, 1980, 1989. Viktor Žmegač (ed.), Walter Benjamin: Estetički ogledi, Školska knjiga, Zagreb, Herbert 1986. MArkuZe 192 193 estetska dimenzija utopije1 : Lev kreft uvod Herbert Markuze (Herbert Marcuse, 1898–1979) bio je radikalni intelek- tualac. Takvih je bilo raznih. Ubrzanom istorijskom taksonomijom moglo bi se reći da su prvi radikal- ni intelektualci iznikli iz američke i francuske revolucije kao oni koji nisu bili nikada zadovoljni već postignutim. Tražeći tako neprestano ono još neostvareno morali su stići do neostvarivog, dakle do utopije: stvarna jednakost svih ljudi u društvu razvi- jenom do perfekcije. Karl Marks (Karl Marx, 1818–1883) bio je njihov naslednik, ali kritiČki/kritiČNi ModerNiZAM kritiČki/kritiČNi ModerNiZAM je njegov radikalizam bio drugačiji: naravno da se može zamisliti neostvarivo, ali ako se dijalektičkim naučnim metodom svetu razotkrije tajna njegovog principa, vidi se da je taj princip sklon nužnom raspadanju: neostvarivo je postala nužnost. Sledeća generacija radikalnih intelektualaca izgradila je nauku praćenja nužnosti i pravljenja revolucije, ali i druge discipline koje su dokazivale nužnost realizacije utopije, pa im se utopija nužno počela pretvarati u nešto prosečno ostvarivo, uz malo sreće i napora. tA J r u S M i L e r 1 Iako je moj magistarski rad o Herbertu Markuzeu započeo pre više od trideset godina, od- lučio sam se da se u ovom tekstu oslonim na svoj mladalački prikaz njegove estetičke teorije, posebno zbog toga što je studija Pomirenje i revolt u beogradskim i jugoslovenskim Idejama 1979. godine, uz prvi prevod Estetičke dimenzije Jelene Mesić u istom broju, bila moja prva stručna objava sa područja estetike, još uvek pod utiskom studentskih pokreta i obračuna sa filozofijom i filozofima u tadašnjoj Jugoslaviji.  Međutim, desilo im se nepredviđeno: revolucija je uspela tamo gde se to nije moglo slučajnog i subjektivnog slučaja, a da je njen rezultat shodno tome posve slučajan HerBert MArkuZe figure u pokretu desiti, i razvila se u nešto što nije bilo predviđeno. Tu su se radikalni intelektualci i neizvestan. Govoriti o revoluciji ima smisla, kaže Marks, samo ako već postojeće podelili na one mnogobrojne koji su prihvatili Sovjetski Savez kao najbolju moguću stanje proizvodi svoje vlastite grobare. Ali iskustvo dvadesetog veka jeste da su ti realnost, pa su joj rado prilagođavali svekoliku naučnost, i one malobrojne najradi- grobari ukopali sami sebe. Na šta onda osloniti radikalnu, kritičku misao koja ne želi kalnije koji su ustvrdili da nešto nije u redu ni sa revolucionarnom naukom, pa čak ostati čista donkihoterija? Da li smo uopšte sposobni da ostvarimo svet koji će biti u ni sa Sovjetskim Savezom, što bi sve zajedno reklo da treba bar preispitati svekoliki skladu sa našim najdalekosežnijim sposobnostima zamišljanja i mašte? radikalni intelektualizam sam po sebi. Ranije su generacije radikalnih intelektualaca Tu, upravo na mestu tog pitanja, ulaze u Markuzeovu kritičku teoriju uvek smatrale da su rođene u pravo vreme, upravo u vreme koje je spremno i sklono umetnost i estetika, pa time preuzimaju onu ulogu koju je u Marksovoj naučnoj te- definitivno odgovoriti na tajnu istorije. U vreme između dva svetska rata stasala je oriji imala kritika političke ekonomije: estetska funkcija svedoči o mogućnosti nade i grupa radikalnih intelektualaca koji su smatrali da su rođeni u nevreme, ako ne čak i utemeljuje totalni preokret kao mogući zahtev kritičkog uma. posle vremena, jer je šansa za radikalni preobražaj istorije u jednom momentu ned- Glavni Markuzeovi tekstovi, koji upućuju ka istraživanju njegovih estetskih, 194 vojbeno postojala, ali je momenat nepovratno prošao a da se ništa radikalno nije de- odnosno umetničko-teorijskih stavova, nalaze se u četrdesetogodišnjem rasponu: 195 silo. Revolucionarni pesimizam, dakle. Tu negde, u red dobro obaveštenih radikalnih O filozofskim osnovama ekonomskog pojma rada (1933) intelektualaca, treba svrstati i Herberta Markuzea. Borba protiv liberalizma u shvatanju totalitarne države (1934) Međutim, Markuze nije bio samo radikalan nego i kritičan intelektualac. O afirmativnom karakteru kulture (1937) Jeste, pripadao je kritičkoj teoriji društva, ali ta je kategorija stvorena za one kojima Eros i civilizacija (1955) se teško može ustanoviti pripadnost. Kritička teorija je, naime, kategorizacijska skra- Sovjetski marksizam (1958) ćenica za Marksov zahtev da je potrebna “bespoštedna kritika svega postojećeg”, a Čovek jedne dimenzije (1964) iza tog zahteva nalazi se i definicija radikalnosti-korenitosti kao delatnosti koja može Esej o oslobođenju (1969) čoveka iščupati iz korena. Takvi su, naravno, bespoštedno kritikovali liberalnu de- Kontrarevolucija i revolt (1970) mokratiju i kapitalističke odnose. Nisu, međutim, mimoišli ni fašizam i nacizam, čak Estetska dimenzija (1977) dapače, bili su prvi od protivnika koji fašizam i nacizam nisu smatrali primitivnim i Ovaj prikaz usmeren je na četiri njegova osnovna dela: O afirmativnom nedostojnim, ali nažalost jakim protivnikom, nego poslednjim i najvišim rezultatom karakteru kulture, Eros i civilizacija, Kontrarevolucija i revolt i Estetska dimenzija, koja je civilizacije, kulture i istorije, pa zbog toga i razlogom da se civilizacija, kultura i istorija njegovo poslednje delo i ujedno programski sažeti rezultat. moraju bespoštedno kritikovati u celini i celosti. Sve bi to bilo donekle shvatljivo, iako malo nastrano, da nisu bili radikalni kritičari jedine uspešne socijalističke revolucije sa njenim međunarodnim komunizmom, dijalektičkim i naučnim materijalizmom, i o afirmativnom karakteru kulture socijalističkim realizmom zajedno. Kada se danas postavlja pitanje njihove regulacije, tj. gde ih smestiti, ako već nemamo u vidu njihovu isto bespoštednu kritiku klasifi- Markuze u eseju O afirmativnom karakteru kulture2 polazi od pojmova kul- katorične i reglementirajuće analitike, moramo imati u vidu da su ti i takvi kakav je ture i civilizacije, bez želje da se dublje upušta u njihovu problematičnost, i navo- kritiČki/kritiČNi ModerNiZAM kritiČki/kritiČNi ModerNiZAM i Markuze u klasifikacijskim i reglementacijskim procesima vlastite životne prakse di dva moguća opredeljenja tog pojmovnog para. Prema prvom, kultura predstavlja umeli redovno da odaberu najneprikladniji i najneudobniji položaj. Jer se iz udobnog i uvučenost duha u istorijski društveni proces, dakle jedinstvo idejne (kulture u užem prikladnog ne vidi, pa i ne misli dobro. Nije naravno bilo lako nikome i ničemu velikom smislu reči) i materijalne reprodukcije (tj. civilizacije). Prema drugom, duhovni svet pripadati u vremenu velikih i, kako se danas kaže, totalitarnih ideja i pokreta, ali ra- predstavlja od materijalnog izolovanu i iznad njega uzdižuću se celinu, čime se kul- dikalni intelektualci uvek mogu da nađu svoje opravdanje upravo u tome što su usa- tura pretvara u (lažni) kolektiv i (lažnu) opštost. Odvojenost kulture od civilizacije i mljeni: to potvrđuje da su u pravu. Ali je teže bilo naći bilo kakav oslonac za vlastiti formiranje kulture kao područja “pravih” vrednosti i njena samosvrhovitost pred- stav. Sve što je bilo odbačeno i što su smatrali izgubljenim za šansu revolucije, od stavljaju specifični istorijski odnos kome je upućen i Markuzeov pojam afirmativne kapitalizma do fašizma, od komunizma do nacizma bilo je i nauka i vera u isto vreme. kulture. Afirmativna kultura je kultura građanske epohe, koju bismo (bez obzira na Markuze nije mogao da se osloni na nauku, jer to bi bila onda samo još jedna od vari- to što Markuze taj termin ne upotrebljava) mogli najbolje da okarakterišemo kao Lev kreft janti naučnog socijalizma kao kartezijanske sigurnosti da će se revolucija nužno desiti – pa zašto da se onda toliko brinemo o tome? Markuze nije mogao da se osloni ni na 2 Objavljen u Časopisu za socijalna istraživanja 1937. godine, a ponovo u Kultur und Ge- utopiju, onu koju Marks zove donkihoterijom, jer to bi značilo da je revolucija stvar sellschaft I, Edition Suhrkamp, 1965; vidi prevod u Kultura i društvo, BIGZ, Beograd, 1977, str. 41–72.  “pounutrašnjavanje” (Verinnerung) hegelovskog tipa: dakle, realizacija slobode i sre- raskidanje lanaca. I dok ovaj zahteva bolji svet, kultura i umetnost i dalje govore o HerBert MArkuZe figure u pokretu će “unutar” individue, a ne unutar stvarnog sveta, koji ostaje “prljava empirička po- unapređenju i kultivisanju mikrokosmosa, čime se umesto preokreta u stvarnosti javnost” borbe za opstanak. Na visoravan tog uzdignutog veštačkog sveta penje se i “revolucioniše” duša. Ta duša, koja predstavlja centar mikrokosmosa, kao što je in- svet lepog kao područje s one strane nužnosti. Protivrečnosti istorijskog društvenog dividuum centar kosmosa uopšte, postavljena je daleko s one strane prljavštine gra- stanja individue lažno se izmiruju u afirmativnoj kulturi okretanjem individue samoj đanske prakse; ona nema nikakvu razmensku vrednost, ona ne može bez ostatka da sebi, jer, naizgled, ona samo duboko u sebi može da nađe slobodu, sreću i lepotu. se izgubi u svetu građanskih vrednosti. U pojam duše ulazi sve ono što ne bi trebalo Takav položaj kulture je, naravno, istorijski produkt, ali i proces u kome se kultura da se prostituiše i uništi, sve što nije moglo da nađe svoje mesto u građanskom svetu izoluje u duhovni svet, kao lažno ispunjenje slobode i sreće. Markuze ne analizira, trke za viškom vrednosti. Duša je simbol i zastava one neprikosnovene individualno- već savremenom građanskom položaju samo suprotstavlja antički položaj duhovnih sti, koja je “slobodna, jednaka i zbratimljena”, koja je svima data i koja se ni u kom vrednosti. Odvajanje lepog i uživanja od nužnog i korisnog, pa time i od materijalnog procesu realnosti ne može poništiti. Tako se kritički tok pojma i pojavnosti individu- sveta, predstavlja onu osnovu, kojom antički položaj u sebi već sadrži izvor gra- aliteta sprovodi u mirne vode rezervata koji svojim odvojenim postojanjem, u stvari, 196 đanskog; međutim, teorija građanstva uz to ne priznaje nikakve principijelne razlike opravdava postojanje bilo kakve, pa i prostituisane stvarnosti oko sebe. Afirmativ- 197 (urođene ili stvorene društvenim uređenjem), koje bilo koga sprečavaju u usponu na ni karakter kulture u stvari predstavlja pretvaranje kritike u opravdanje kritikovanih Parnas kulturalnih i umetničkih vrednosti. Građanstvo uspostavlja tezu o opštosti i veza, u njihovu “moralnu sankciju”. Princip duše je pomirenje (Versöhnung) i zato je opštoj važnosti kulture. društvo obezvređenog individualiteta moglo da prizna njegova prava na tom naizgled Kao što se u materijalnoj praksi proizvod odvaja od proizvođača kritičkom, ali u stvari pomirljivom i lažno zadovoljavajućem terenu kulture. Ono što i osamostaljuje u opštem stvarstvenom obliku “dobra”, tako se svuda drugde važi za utopiju i besmisleni radikalitet, u umetnosti sme nekažnjeno da u kulturnoj praksi delo, njegov sadržaj učvršćuje u opštevažeče dođe do izražaja – jer to je samo umetnost. U njenoj sredini ljudi participiraju u sreći, “vrednosti”. Istina filozofskog suda, valjanost moralnog postup- koja u stvarnosti nije više moguća i time njena čulnost upozorava na moguću čulnu ka, lepota umetničkog dela – treba po svojoj suštini da diraju sreću – to je upozorenje, opasno za društvo, koje čulnost i sreću proganja u rezervat svakog, da se odnose na svakog, da obavezuju svakog. Bez ob- zabave, da bi moglo da ih reguliše i racionalizuje. Građansko društvo je oslobodilo zira na pol i poreklo, bez štete po svoju poziciju u procesu pro- individue utoliko, ukoliko su sposobne da same sebe drže na uzici. izvodnje, individue treba da se potčine kulturnim vrednostima. Markuze uvodi problematiku, koja će pratiti njegovu estetsku misao do- Oni treba da ih unesu u svoj život, da svoje postojanje prožmu i sledno sve do kraja: čulnost i čulnu sreću. Preneti u umetnost oni su tako pretvoreni preobraze njima. “Civilizaciju” nadahnjuje “kultura”.3 umetničkom formom da predstavljaju pravi teren za smirenje i pomirenje sa antago- Antika visoko uzdiže duhovne vrednosti i pripisuje ih eliti; građanstvo na nizmima društva, i da ujedno omogućavaju onaj odsjaj (Schein) moguće sreće, koji zahteve masa za srećom odgovara – afirmativnom kulturom, na lutanja i proble- porobljenim individuama daje utisak sreće i uživanja u umetnosti. Njegova analiza me izolovanog pojedinca – opštom čovečnošću, na fizičku bedu – lepotom duše, ne zadržava se na pitanjima umetnosti kao produkcije i nije usmerena ka kritici po- na opipljivo ropstvo – neopipljivom unutrašnjom slobodom, na brutalni egoizam – litičke ekonomije kulture. Područje estetskog je područje ideologije, pa se analiza carstvom obavljanja dužnosti. Prvobitni revolucionarni karakter tih ideja vrlo brzo ograničava na dijalektiku ideoloških tokova dok odnose kojima se (ako upotrebimo kritiČki/kritiČNi ModerNiZAM kritiČki/kritiČNi ModerNiZAM pretvara se u lisice za nezadovoljstvo masa, ali, kao ideologija, istovremeno izražava njegovu terminologiju) “kultura smešta unutar civilizacije” možemo samo površno i stvarno stanje stvari i otkriva njegovo siromaštvo već samim tim što se uzdiže da naslutimo. Drugo, Markuze polazi od umetnosti kao institucije građanskog druš- iznad njega. Već klasična građanska umetnost sadrži uverenje da je sva dotadašnja tva, ali njegovi opisi i analize neprestano dokazuju da se radi upravo o umetnosti istorija, u odnosu na budućnost, samo tamna pećina predistorije. Ipak, taj kritički ka- modernizma kao instituciji koja je prividno autonomna, kako bi se stvorila njena od- rakter nestaje utoliko više, ukoliko postaje sve značajnije jačanje kulture kao lažnog vojenost od društva i njena uzvišenost nad njim. Markuzeova estetika do kraja ne ispunjenja, interiorizacije i racionalizacije onih potreba i poriva jedinke, koji su svo- gubi kontakt sa takvom umetnošću, do kraja izvodi kritiku takve umetnosti, koja je jim sadržajem i tendencijama ka slobodi i sreći opasni po postojeće društvo. Cveće blizu napadima istorijske umetničke avangarde, ali ne može do kraja da se odvoji od na okovima omogućuje pogledu masa odmaranje i uljuljkivanje, omogućuje zaborav nje: kultura je u podvojenosti između svoje afirmativne i kritičke funkcije, ali to je u spona – tako sreća nastupa uprkos stvarnoj porobljenosti, a da porobljenost nije stvari i dvojba autora samog. Treće, već ovde, na početku, oseća se polazna tačka Lev kreft nestala. Idealizam afirmativne kulture stalno prati materijalizam sreće, koji zahteva buduće Markuzeove ideje o estetskom stvaranju novog društva koja ne predstavlja samo kritiku modernističke afirmativne kulture, nego i kritiku njenih degradacija u 3 Herbert Markuze, “O afirmativnom karakteru kulture”, iz Kultura i društvo, BIGZ, Beograd, masovnu kulturu i levičarsku prosvetiteljsku estetiku. Četvrto, marksistička teorija 1977, str. 45.  revolucije i proletarijata potpuno je preokrenuta. Naime, polazna tačka razmišljanja napredak sreće. Njegova je pozicija i u ovom slučaju u stvari pozicija kantovskog tipa HerBert MArkuZe figure u pokretu nije revolucionarnost proletarijata kao potencija njegovog svetsko-istorijskog po- kritike: nema nikakve konkretne izvesnosti koja bi mogla da upućuje na to da je jedna stojanja i revolucionarnost konkretne istorijske situacije, već upravo suprotno: ne- takva alernativna civilizacija nešto što se iz datog stanja nužno rađa, ali postoji bar revolucionarnost konkretne situacije i nesigurna revolucionarnost proletarijata. Zato mogućnost i tu mogućnost kritika razmatra i utemeljuje. Markuze govori o umetnosti u okviru afirmativne kulture, a o njenim radikalnijim U tako stvoreni teorijski prostor smeštena je i Markuzeova misao o ulozi mogućnostima vezanim za estetski materijalizam užitka i sreće samo unutar utopij- umetnosti i estetskog. Prvi akord dat je u pojmovnom paru rad – igra. Umetnički rad skog. Revolucionarni potencijal umetnosti ograničen je njenom estetskom formom unutar sveta nužnosti zadržava karakteristike libidinalnog zadovoljstva, proizilazi iz – njenim vlastitim bićem. Već tu, na početku, treba dodati i petu karakteristiku: Mar- nerepresivne nagonske konstelacije i služi nerepresivnim ciljevima: u njemu je saču- kuze neprestano ponavlja kako modernistička estetska kultura predstavlja prividno vana slobodna igra čovekovih stvaralačkih snaga, koja je, naravno, u represivnoj civi- zadovoljenje poriva sreće i užitka koje ne ukida porobljenost individue. Međutim, lizaciji veoma ograničena i predstavlja retku privilegiju. Tu je vidljiva i razlika između ko su ti kojima je takvo prividno zadovoljenje u suprotnosti sa stvarnim položajem Markuzea i Adorna (Theodor W. Adorno, 1903–1969). Dok Adorno pre svega govori 198 uopšte potrebno? Konzumenti visoke modernističke kulture sigurno nisu robovi sa- o procesu i mogućnosti kraja umetnosti prouzrokovanog kriznim stanjem društva, 199 vremenog kapitalizma, što dokazuje i Markuzeovo odbijanje sovjetskog i generalno Markuze analizira umetnost kao radikalnu moć. Markuzeov principijelni pesimizam levičarskog plana prosvećivanja proletarijata takvom kulturom, kao i njegova kritika je ipak borbeniji od Adornove rezignacije, koja prelazi u odbranu povlašćenog polo- masovne kulture kao degradacije koja, za razliku od elitne modernističke kulture, za- žaja kritike same. Drugim rečima, Markuze se ne odriče mogućnosti revolucionarne hvata mase. Sreću, makar iluzornu, u modernističkoj autonomnoj kulturi nalaze oni promene društva. koji su “negde između”, ni gospodari ni robovi, pa se već tu, na početku puta, može Upravo iz tih pobuda proizilazi značajna uloga imaginacije, koja je nezavi- videti kojim socijalnim grupama Markuze govori, pa i pripada. sni psihički proces sa vlastitom istinosnom vrednošću i iskustvom. Ona je odgovor na antagonističku stvarnost koji se najjasnije uobličava upravo u umetnosti. U estet- skom je skrivena sublimirana harmonija čulnog i razumnog – večiti protest protiv eros i civilizacija organizacije života po načelima logike dominacije. Umetnost je iskrivljena, sublimi- rana negacija neslobode na individualnom i generičnom istorijskom nivou. Estetski Delo Eros i civilizacija objavljeno je u Bostonu 1955. godine i predstavlja privid (Schein) omogućava pomirenje sa poražavajućom istinom, podiže podsvesno odgovor na pitanja postavljena već u predratnim esejima povezana sa Frojdovom (Si- ka svesnom i vraća ga natrag – katarza se razotkriva kao protest i pomirenje u istom gmund Freud, 1856–1939) psihoanalizom i njenim socijalno-kritičkim potencijalom. dahu. Očigledno je da Markuze ne napušta osnovna polazišta iz predratne analize Polazni stav ovog dela je konstatacija da su psihološke kategorije postale političke afirmativne kulture. kategorije, pošto je privatna psiha postala predmet društvenog upravljanja, a njeno Saznajna vrednost umetnosti je upravo u njenoj ambivalentnosti, dvodi- lečenje – lečenje celog društva. Markuze preuzima kao datu činjenicu Frojdov stav menzionalnosti, koja je u kasnom dvadesetom veku na udaru neporaženog totalita- da civilizacija svoju snagu zasniva na porobljavanju nagona. Ali, da li civilizacija vredi rizma odnosno, kako to Markuze naziva u Čoveku jedne dimenzije (1964), jednodi- toliku cenu? Za Frojda to pitanje nije značajno, jer za njega ionako samo takva, re- menzionalnog društva. Da bi osnažio istinosni i saznajni karakter estetskog jednom kritiČki/kritiČNi ModerNiZAM kritiČki/kritiČNi ModerNiZAM presivna civilizacija može da postoji. Markuze može svoju reinterpretaciju Frojda da širom ljudskom i društvenom revalorizacijom, Markuze se vraća Kantu (Immanu- sprovede samo na taj način što uvodi mogućnost alternativne civilizacije kao pretpo- el Kant, 1724–1804), Šileru (Friedrich von Schiller, 1759–1805) i Hegelu (Georg stavku, pa uvodi pojam nerepresivne civilizacije kao društvenog stanja u kome načelo Wilhelm Friedrich Hegel, 1770–1831). Tu nalazi osnov za povezivanje oba značenja uživanja i načelo stvarnosti nisu međusobno sukobljeni i protivrečni. estetskog, kao čulnog i kao lepog, a lepo se razotkriva kao, u uslovima represivne Ideja nerepresivne civilizacije zahteva raskid sa postojećom, represivnom. Na konkretne mogućnosti takvog poduhvata Markuze ne može da ukaže, ali dokazuje civilizacije, sublimirano čulno. Taj tipični proces ideologizacije omogućava umetnosti da nesputani užitak ne mora nužno dovesti do razaranja civilizacije. Uvodi se pojam zadržavanje druge dimenzije koja otvara put “zabranjenoj” logici sreće, čulnosti i nerepresivne sublimacije, kojom nagoni sa sublimiranjem ne gube nužno svoju ener- protesta. Pošto sreća nema nikakvu stvarnu osnovu u postojećoj civilizaciji, njena giju, već stvaralački i ljudski pozitivno erotiziraju odnose između pojedinaca, kao i stvarnost pojavljuje se zatomljena u estetskom uživanju. Lev kreft između njih i njihove okoline. Markuze, dakle, po svaku cenu, a posebno metodom Nerepresivni poredak je u biti poredak obilja; nužno ograniče- dijalektičke interpretacije, hoće da dokaže kako preduslov za društveno postojanje nje se provodi više preko “suviška” nego preko potrebe. Samo je individue nije odricanje od sreće i užitka, i da je zbog toga napredak uma moguć i kao poredak obilja spojiv sa slobodom. Na toj se tački susreću ide-  alistička i materijalistička kritika kulture. I jedna i druga se slažu odgovore na pitanja o ulozi umetnosti kao revolucionarnog potencijala i o sudbini HerBert MArkuZe figure u pokretu da nerepresivni poredak postaje moguć samo u najvišoj zrelosti umetnosti u revolucionarnom procesu, a ujedno se pojavljuju i stare teme i motivi, civilizacije, kada se sve osnovne potrebe mogu zadovoljiti mini- od afirmativnog karaktera kulture, Kantovog koncepta “svrhovitosti bez svrhe”, na- mumom utroška fizičke i duševne energije za minimum vremena. drealizma, Marksovih Grundrissa, Erosa i Thanatosa, pa do uloge forme, kraja umet- Odbacujući ideju slobode koja pripada vladavini načela izvedbe, nosti, Madam Bovari, grupe Living Theatre, crnačkog slenga itd. Već kraj prethodnog one čuvaju slobodu za novi oblik ekzistencije, koji bi se javio na eseja Priroda i revolucija, koji razmatra oslobođenje prirode kao sredstvo oslobođenja temelju univerzalno zadovoljenih ekzistencijalnih potreba. Oblast čoveka, nagoveštava koncepciju estetskog, u kome se priroda i čovek povezuju (car- slobode se sagledava s onu stranu oblasti nužnosti: sloboda nije stvo nužnosti sa carstvom slobode) bez odnosa dominacije, čime se kroz tematiku unutar, nego je izvan “borbe za opstanak”. [...] Igra i raskoš kao iz Kantove treće Kritike ostvaruje i kritika dominacije civilizacije nad prirodom. Tu, u načela civilizacije sadržavaju ne preobražaj rada, nego njegovo ozbiljenju filozofije i umetnosti, nalazi Markuze i kontakt sa Marksovim projektom: potpuno podvrgavanje onim mogućnostima čovjeka i prirode Ali tek u Marksovoj koncepciji – uz očuvanje kritičkog, transcen- 200 koje se slobodno razvijaju. Ideje igre i raskoši otkrivaju sada svo- dirajućeg elementa idealizma – stupa u svet materijalno, istorij- 201 je puno odstojanje od vrijednosti proizvodnosti i izvedbe: igra je sko tlo za pomirenje ljudske slobode i prirodne nužnosti, subjek- neproizvodna i nekorisna upravo zbog toga što ukida represivne i tivne i objektivne slobode. Ujedinjenje pretpostavlja oslodođenje: izrabljivačke osobine rada i slobodnog vremena; ona se “tek igra” revolucionarnu praksu, koja treba da ukine institucije kapitalizma realnošću.4 i zameni ih socijalističkim institucijama i odnosima. Kod ovog Tako je Markuze na osnovu Frojda i pomoću tumačenja Kantovih i Šilerovih prelaska, emancipacija svesti ipak mora ići zajedno sa emanci- ideja u stvari razvio vlastito stanovište. Analiza civilizacije otkriva suprotstavljenost pacijom čula, obuhvatiti totalitet ljudske ekzistencije, individualni uma i sreće kao načela postojećeg sveta. Sreća i uživanje su potisnuti u podsvest nagoni i čula kao takvi moraju se menjati pre nego su individue pojedinca i društva i iz tog zabrana se, pomoću estetskog, probijaju na svetlo dana sposobne da zajedno izgrade kvalitativno drugačije društvo. Ali, pomoću imaginacije. Umetnost je sama u sebi isto tako protivrečna, jer je prisustvo čemu ovo akcentiranje estetskih potreba u ovoj obnovi?5 uživanja i sreće unutar estetske forme uslovljeno odricanjem od moguće realizacije U tom kontaktu, Marksov projekat postaje estetski projekat. sreće. Zato u svetu totalitarizma umetnost postaje ili potpuna manipulacija ili izo- Značaj estetskih kvaliteta je u njihovoj nenasilnosti i “neekonomičnosti”. lovani, marginalizovani protest (na primer dodekafonija i nadrealizam). Pošto u sebi Revolucija mora da ukida sublimaciju estetskih kvaliteta, koji su odgurnuti u umet- nosi princip sreće i uživanja, ona otvara horizonte moguće drugačije civilizacije koja nost, gde žive kao izolacija od stvarnosti i kritika postojećeg; time bi se oslobodile predstavlja totalnu prekretnicu od rada ka igri. U Erosu i civilizaciji, dakle, Markuzeova subverzivne snage. Dakle, Markuzeov program revolucionarne prakse jeste program vizija funkcije umetnosti i estetskog prelazi u kantovsku “svrhovitost bez svrhe” i oslobođenja estetskog iz izolacije u život, koji time prihvata jedan od osnovnih pra- “zakonitost bez zakona”. Estetska dimenzija mogućeg oslobođenja postaje Marku- vaca umetničkih i drugih pokreta šezdesetih godina prošlog veka. Ako je teza kultu- zeov “lajtmotiv” u tumačenju umetnosti i estetskog fenomena šezdesetih i sedam- ralne revolucije (što znači da Markuze prihvata termin kojim se popularno označavala desetih godina prošlog veka, kada se, u svojim najslavnijim godinama, opredeljuje za jedna od faza maoizma u Kini) o političkom potencijalu umetnosti aktuelna, onda se kritiČki/kritiČNi ModerNiZAM kritiČki/kritiČNi ModerNiZAM neoavangardu kao umetnost nagoveštaja mogućeg oslobođenja i time unutar estet- postavlja pitanje efikasnije komunikacije između optužbe postojećeg stanja i posti- skog nailazi na ono što je Marks tražio u oblasti političke ekonomije. zavanja ciljeva oslodođenja. Markuze smatra da u tu svrhu treba stvoriti nove jezike, koji bi mogli da probiju barijere postvarenih komunikacionih sredstava pod kontro- lom dominacije i manipulacije. Radikalni nekonformizam zahteva novi jezik, koji ne bi kontrarevolucija i revolt bio konformističan i koji, ujedno, ne bi bio “elitan”, koji bi mogao da prodre do ljudi i da razbija pounutrašnjavanje otuđenja. Markuzeu se sviđao crnački američki sleng U poglavlju “Umetnost i revolucija” koja je sastavni deo knjige Kontrarevo- zajedno sa njegovim psovkama – poštapalicama, koji je zvučao kao vrhunac nekon- lucija i revolt (predavanja iz 1970. godine objavljena 1972. u obliku tri eseja), Markuze formizma – onaj sleng koji je mnogo kasnije progovorio u repu. Program kulturalne Lev kreft prvi put sumira celinu svoje kritičke analize umetnosti, da bi to ponovio još u Estet- revolucije glasi: razbijanje estetske forme, ali ne zbog stvaranja novih kulturalnih i skoj dimenziji (1977). Već sam naslov govori o tome da je analiza prešla u konkretnije umetničkih formi, nego za estetsko stvaranje bitno drugačijeg načina života. 4 Herbert Markuze, Eros i civilizacija, Naprijed, Zagreb, 1965, str. 157–158. 5 Herbert Markuze, Kontrarevolucija i revolt, Grafos, Beograd, 1979, str. 75.  Taj sukob sa estetskom formom, međutim, ne odvija se kao jednostav- najbolje Bodlerove (Charles Baudelaire, 1821–1867) i Remboove HerBert MArkuZe figure u pokretu na suprotnost, jer se uveliko nudi jedno drugo razrešenje estetske forme u zabavu (Arthur Rimbaud, 1854–1891) pesme po svojoj reolucionarnoj i uživanje: represivna desublimacija, koja naizgled oslobađa čulnost i sreću, da bi moći iznad Brehtovih (Bertolt Brecht, 1898–1956) didaktičkih nad njima uspostavila kontrolu pomoću njihovog prelaska u formu robne masovne drama. Time kritikuje i vlastito, kao i neoavangardno levičarsko industrije zabave. Markuze opisuje, zanimljivo, i estetiku socijalističkog realizma i usmerenje ka “ukidanju” umetnosti u životu. estetiku masovne industrije zabave istim rečima: u jednom i u drugom slučaju nesta- 4) U estetskoj dimenziji se sve subjektivno pojavljuje upravo kao je utopijska dimenzija, jer se polazi od aksiome da je utopija u sovjetskom društvu subjektivno, bez svođenja na društveno ili klasno. Na taj način se odnosno u “diznilendu” kapitalizma već realizovana – konzumirana. Da bi revolu- u umetničkom delu pojavljuje sublimirana realnost, druga isti- cionarnoj praksi obezbedio dvodimenzionalnost i oslobodio je iz kandži sovjetske na datog, kao i horizont njegove revolucionarne promene. Neka redukcije, Markuze uvodi i dijalektiku umetnosti i revolucije. Odnos izmeđi umetnosti Lepo i bude bekstvo od realnosti, ali je i njena najoštrija kritika, i revolucije je jedinstvo suprotnosti, antagonističko jedinstvo, u sličnom odnosu u koja zbog svoje senzualnosti ima vlastiti radikalni karakter. kakvom se nalaze kritička teorija i proletarijat u programskim opredeljenjima Mak- Delo završava radikalno, sa marksovskom metaforom skamenjenog sveta, 202 203 sa Horkhajmera (Max Horkheimer, 1895–1973). A to znači da je program ukidanja koji je nateran na ples, uz benjaminovsku refleksiju o prošlosti: estetske forme koji time umetnost stavlja na raspoloženje revoluciji posve pogrešan Umjetnost se bori protiv postvarivanja tako što omogućuje da i represivan. Napetost između umetnosti i revolucije je neprevladiva, jer umetnost ne okamenjeni svijet govori, pjeva, možda i pleše. Zaboravljanje može sama menjati stvarnost, a ne može ni da se stavi u službu revolucije, ukoliko prošle patnje i prošle radosti olakšava život podložan represiv- još hoće da bude umetnost. Štaviše, “revolucija čini supstancu umetnosti”6 . Kraj nom načelu stvarnosti. Za razliku od toga, sjećanje potiče poriv za umetnosti je moguć samo za društvo u kome više nema ni istine ni laži, u kome više svladavanjem patnje i za trajnošću radosti. No ta moć ispomene nema ni dobra ni zla: to je krajnje varvarstvo. Ima, dakle, nešto gore od laži i zla: je suspregnuta – bol zasjenjuje samu radost. Mora li tako biti? stanje u kome više ne postoji razlika, a to je jedino stanje u kome Markuze može da Obzor povjesti još je uvijek otvoren. Ako bi sjećanje na prošlost zamisli kraj umetnosti. potaklo motivacijsku snagu u borbi za promjenu svijeta, povela bi se borba za revoluciju, koja je do sada bila potisnuta u prethod- nim revolucijama u povijesti.7 estetska dimenzija U estetskom kao regiji užitka u čulnosti, umetnosti i lepoti, Herbert Mar- kuze kroz ceo svoj opus pronalazi od principa realnosti spašenu i sačuvanu suštinu Estetska dimenzija (1978) prvo je objavljena na nemačkom jeziku kao Die svih revolucija: slobodu i sreću pojedinca i pojedinke. Markuze nema dubinu jednog Permanenz der Kunst: Wider eine bestimmte Marksistische Aesthetik (1977), i pred- Adorna i nema moć Benjaminove (Walter Benjamin, 1892–1940) ekspresije, ali ima stavlja autorovo poslednje zaokruženo delo i sintezu istraživanja estetske dimenzije. revolucionarnu energiju koju održava uprkos svemu, jer je njen izvor našao u estet- Njime Markuze opredeljuje svoj položaj unutar marksizma, ali i unutar Frankfurtske skoj dimenziji, a ne u određenoj klasi ili u određenoj društvenoj realnosti. škole. Ističu se njegovi programski stavovi: Herbert Markuze bio je radikalni intelektualac. Takvi se ne bave posma- 1) U estetskoj formi, koja reprezentuje estetsku dimenziju, ute- tranjem simptoma, nego iskorenjivanjem bolesti. Ali pre razmišljanja o načinu nje- kritiČki/kritiČNi ModerNiZAM kritiČki/kritiČNi ModerNiZAM meljena je autonomija umetnosti. govog uvrštenja u zbirku estetičara dvadesetog veka, možda bi trebalo zajedno s 2) Umetnost je protest protiv postojećeg i transcendiranje datog, njim odgovoriti na aktuelnije pitanje današnjice: mogu li se radikalni intelektualci ali i afirmacija postojećeg, pošto estetska dimenzija sadrži proti- iskoreniti? vrečan proces estetske sublimacije/desublimacije: kroz estetsko razrešenje realnih sukoba, koje ne može biti realno razrešenje, Literatura: osujećuje se prikrivanje protivrečnosti i uspostavlja prividno po- mirenje. Umetnost predstavlja alternativnu istinu postojećeg. Gregory Battcock, “Herbert Marcuse”, iz Why Art – Causal notes on the aesthetics 3) Umetnost je revolucionarna upravo kroz tu vlastitu suštinsku of the immediate past, A Dutton Paperback, New York, 1977, str. 35–42. Lev kreft razdvojenost, a ne prianjanjem uz ovaj ili onaj revolucionaran po- Lešek Kolakovski, “Herbert Markuze – marksizam kao utopija nove ljevice”, iz kret. Zbog toga su, bar tu, na kraju životnog puta, za Markuzea Glavni tokovi marksizma III, BIGZ, Beograd, 1985, str. 447–474. 7 Herbert Markuze, “Estetska dimenzija. Kritika marksističke estetike”, iz Estetska dimenzija, 6 Herbert Markuze, Kontrarevolucija i revolt, str. 114 Školska knjiga, Zagreb, 1981, str. 242.  Lev Kreft, “Herbert Marcuse – Umetnost med spravo in revoltom”, iz Lev Kreft, HerBert MArkuZe figure u pokretu Aleš Erjavec, Heinz Paetzold, Kultura kot alibi, Komunist, Ljubljana, 1988, str. 57–129. Herbert Marcuse, Eros i civilizacija, Naprijed, Zagreb, 1965. Herbert Marcuse, “Društvo kao umjetničko djelo”, iz Vjekoslav Mikecan (ed.), Marksizam i umjetnost II, IC Komunist, Beograd, 1976, str. 178–183. Herbert Markuze, “Uz novo određenje kulture”, Treći program RB-a br. 10, Beo- grad, 1971, 417–434. Herbert Markuze, Kultura i društvo, BIGZ, Beograd, 1977. Herbert Marcuse, Kraj utopije / Eseji o oslobođenju, Stvarnost, Zagreb, 1978. Herbert Marcuse, Estetska dimenzija, Školska knjiga, Zagreb, 1981. Herbert Marcuse, Hegelova ontologija i teorija povijesnosti, Veselin Masleša, Sa- rajevo, 1981. 204 Herbert Markuze, Prilozi za fenomenologiju istorijskog materijalizma, Vuk Karadžić, 205 Beograd, 1982. Herbert Markuze, Merila vremena, Grafos, Beograd, 1985. Herbert Marcuse, Um i revolucija: Hegel i razvoj teorije društva, Veselin Masleša, Sarajevo, 1987. teodor v. Herbert Marcuse, Čovjek jedne dimenzije: rasprave o ideologiji razvijenog industrij- skog društva, Veselin Masleša, Sarajevo, 1989. AdorNo Heinz Paetzold, Neomarxistische Ästhetik II: Adorno-Marcuse, Schwann, Düssel- dorf, 1974. : tajrus Miler Teodor Adorno (Theodor Ludwig Wiesengrund Adorno, 1903–1969) bio je najmlađi, ali naposletku i najuticajniji član grupe za interdisciplinarno društveno na- učno istraživanje poznate pod imenom Frankfurtska škola. Formalno obrazovan kao filozof i muzikolog i kratko vreme umetnički aktivan kao sledbenik atonalne muzike Arnolda Šenberga (Arnold Schönberg, 1874–1951) i student Albana Berga (Alban Berg, 1885–1935) u Beču, Adorno će dati značajan doprinos širokom spektru inter- disciplinarnog istraživanja. Tokom više od četrdeset godina svoje zrele intelektual- ne aktivnosti, Adorno je pisao i objavljivao u interdisciplinarnim oblastima socijalne filozofije, socijalne psihologije, sociologije muzike, socioloških studija radija, teorije kritiČki/kritiČNi ModerNiZAM kritiČki/kritiČNi ModerNiZAM obrazovanja i sociološke estetike, kao i u disciplinarno usmerenijim oblastima kao što su filozofija, književna kritika, muzička analiza i empirijska sociologija. Adornova objavljena sabrana dela obuhvataju hiljade stranica i još uvek se pojavljuju nova iz- danja nacrta za eseje i studije, predavanja, intervjue i prepiske. Osim širine i obimnosti, Adornovu pisanu produkciju odlikuje neobičan, idiosinkratički prozni stil, čija je zbirka spisateljskih strategija neodvojiva od sadržaja i velikih tema njegove misli. U skladu sa svojim filozofskim naglaskom na precizno- sti, tačnosti, mikrologičnom detalju i dijalektičkom kretanju, Adorno je razvio prozni Lev kreft stil pun stilističkih nijansi, argumentativne gustine, neuobičajenih reči, iznenadnih skokova u registru i misli, hiperboličnih poređenja i prividnih paradoksa. Čak su i Adornovi prijatelji povremeno bivali zbunjeni zamršenošću njegovog stila. Zabele- ženo je da su kompozitor Alban Berg i Vilhelm Rajh (Wilhelm Reich, 1897–1957)  slušali Adornov govor preko radija; kada se prenos na trenutak izgubio, Berg se na- dekonstrukcija i novi oblici fenomenološkog mišljenja, koji su u saglasnosti sa Ador- t e o d o r v. A d o r N o figure u pokretu šalio da su verovatno propustili jedinu jasnu rečenicu iz njegovog govora. A ipak, za novim naglašavanjem davanja filozofskog glasa “ne-identičnom”. Kao i noviji post- filozofa za koga je uopštenje bilo znak gušenja i neistine, “jasno” značenje, koje se strukturalistički teoretičari, i delimično nudeći analogni kritički odgovor na nasleđe lako svodi na formule i gotove fraze, bilo je krajnje sumnjivo. Adorno je verovao da nemačkog idealizma, fenomenologije i umetnosti i književnosti dvadesetog veka, se filozofska istina mora pojaviti iz njenog izvođenja u pisanju i iz aktivnog doživljaja Adorno je istražio “heterologične” margine onoga što se smatralo legitimnim pred- čitaoca. S pravom ponekad poređena sa atonalnom muzikom, njenim disonantnim metom preovlađujuće filozofije. Iako su njihovi specifični pristupi i zaključci različiti, kontrapunktom i ekstremnim intervalskim skokovima i promenama dinamike, Ador- oba pristupa se usredsređuju na ono što prethodi konceptualizaciji, ili na ono što nova proza svoje značenje otkriva samo onom čitaocu koji je spreman na aktivni ostaje izvan konceptualnih okvira; na ono što odstupa od legalnih i epistemoloških napor praćenja njenih dijalektičkih okreta i zaokreta, preokreta i ponovnog upisivanja normi; i na čulni objekt iskustva koji je nesvodiv na diskurs ili misao – na sve ono ključnih termina i koncepata. Nijedan čitalac nije izmakao iskustvu čestih osujećenja, što se razmenjuje “estetički”, kroz ne-konceptualna iskustva zadovoljstva ili patnje. dezorijentacija, otpora i zbunjenosti u napredovanju kroz gustiš Adornovih rečenica. Nedavna društvena kretanja su Adornovom delu dala novu važnost. Dosada neviđe- 206 Adorno između ostalog nastoji da isprovocira upravo ovakve odgovore, sprečavajući na koncentracija masovnih medija i zabave u rukama nekoliko globalnih kompanija 207 lako razumevanje, da bi vaspitao iskustvo i pokazao istinu osobenijih modela mišlje- podstakla je novo interesovanje za Adornove hipotetične efekte stratifikovane, kon- nja i osećanja. centrisane “industrije kulture”, koja igra ključnu ulogu u posredovanju između sa- Adorno je do Hitlerovog (Adolf Hitler, 1889–1945) dolaska na vlast uglav- dašnjih stanja ekonomije, tehnologije i kolektivne svesti. Iako se neka od Adornovih nom živeo u Frankfurtu i Beču. Boraveći u izgnanstvu tokom većeg dela nacističkog zapažanja i mišljenja sada čine preteranim ili zastarelim, glavna propozicija njegovih perioda, Adorno je studirao i radio kao istraživač u Oksfordu, Njujorku i Los Anđe- spisa o industriji kulture i dalje je razborita i čak je dobila na hitnosti: u sadašnjem lesu, gde je postao koautor jednog od svojih najznačajnijih dela, knjige Dijalektika trenutku kapitalističkog razvoja, marksistička teorija ideologije mora da izađe iz svo- prosvetiteljstva i odigrao značajnu sporednu ulogu u svetskoj književnosti kao struč- jih “klasičnih” formi da bi razumela temeljne funkcije oblikovanja svesti industrijski ni muzički savetnik Tomasa Mana (Thomas Mann, 1875–1955) za Fausta, roman o dizajniranih, proizvedenih i raspršenih kultura. kompozitoru (Adorna u knjizi prepoznajemo u pojavi elegantnog, ironičnog đavola Adornove najvažnije spise sam radi jasnoće grupisao u četiri tematske koji Faustu nudi ugovor nečastivog genija). Posle Drugog svetskog rata, na poziv grupe. Iako su se zbog spoljašnjih okolnosti u različitim trenucima njegove karijere bliskog saradnika Maksa Horkhajmera (Max Horkheimer, 1895–1973), rektora Fran- naglašavale različite oblasti njegovih intelektualnih aktivnosti, on je većinom radio u kfurtskog univerziteta, Adorno se vratio u Saveznu Republiku Nemačku i preuzeo nekoliko disciplina odjednom. Stoga su ove grupe uglavnom tematske i obuhvataju univerzitetsko zvanje. Od Horkhajmera je 1958. godine preuzeo mesto direktora In- dugogodišnje periode, umesto da budu ograničene biografske podele. Štaviše, uzi- stituta za socijalna istraživanja (zvanično ime Frankfurtske škole). Bio je ključni glas majući u obzir visoko interdisciplinarnu prirodu Adornove misli, verovatno će i ovakvo u posleratnoj raspravi o demokratskoj, naprednoj post-nacističkoj nemačkoj kulturi. tematsko razvrstavanje njegovih spisa izgledati donekle veštačko. Međutim, kroz Iako često kritikovan zbog elitističkih i mandarinskih sklonosti, Adorno je bio vrlo sledeće četiri rubrike može se dobiti relativno jasan pogled na Adornovu produkciju. aktivan javni govornik o pitanjima muzičkog razvoja u novom muzičkom centru u To su: 1) muzikološka teorija i kritička analiza, 2) sociološka kritika industrije kulture, Darmštatu, suočavanja sa nemačkim organizovanjem holokausta i njegovom preva- 3) negativna dijalektička kritika ontologije i epistemologije i 4) empirijsko prouča- kritiČki/kritiČNi ModerNiZAM kritiČki/kritiČNi ModerNiZAM zilaženju, novih tendencija u filozofiji i teoriji društva, kao i opasnosti od monopoli- vanje socijalne psihologije. Pažnja će se posvetiti i trima posebnim delima koja su zacije različitih sfera kulturalnog života od strane industrije kulture. sui generis u korpusu Adornovih radova. Iako se preklapaju sa radovima uvedenim Tek sa usponom radikalizovane studentske levice kasnih šezdesetih, pa- u ove tematske rubrike, ove tri knjige prevazilaze obim i generičku prirodu njihovih ralelno sa kritikom i pročišćavanjem njegove misli od strane mlađih sledbenika druge razmatranja: to su Dijalektika prosvetiteljstva (knjiga napisana ranih četrdesetih i prvi generacije kao što su Jirgen Habermas (Jürgen Habermas, 1929–), Alfred Šmit (Al- put objavljena 1947. godine) u koautorstvu sa Maksom Horkhajmerom; zatim zbirka fred Schmidt, 1931–), Albreht Velmer (Albrecht Wellmer, 1933–), Aleksandar Kluge aforizama Minima Moralia (i ova knjiga je iz vremena Adornovog izgnanstva u Ame- (Alexander Kluge, 1932–) i Oskar Negt (1934–), Adornovo je teško, često pesimi- rici, a prvi put je objavljena 1951. godine); i kasna, nezavršena knjiga Estetička teorija tA J r u S M i L e r stičko razmišljanje delimično stavljeno na stranu, kao nesaglasno snagama koje je (posthumno objavljena 1969. godine). oslobodio studentski pokret. A ipak, četrdeset godina posle njegove smrti 1969. Najvažnija dela u prvoj rubrici su Adornove muzičke monografije o Rihar- godine, Adornovi spisi su dobili novi značaj i podvrgavaju se novom talasu tumače- du Vagneru (Richard Wagner, 1813–1883) (U potrazi za Vagnerom), Albanu Bergu i nja, razrađivanja i primene. To je možda rezultat teorijske klime koju su obrazovale Gustavu Maleru (Gustav Mahler, 1860–1911). Značajnija od njih je možda knjiga Fi- tako različite tendencije kao što su francuske filozofije razlike, feministička filozofija, lozofija nove muzike gde je Adorno, koristeći se sredstvima izvedenim iz psihoanalize  i antropologije, proširio umetničku analizu dela Arnolda Šenberga i Igora Stravin- stičke pisce i mislioce; i najvažnije, knjigu Negativna dijalektika, koja je Adornov naj- t e o d o r v. A d o r N o figure u pokretu skog (Игорь Стравинский, 1882–1971) na društvenu kritiku, nalazeći kod Šenberga potkrepljeniji i najzreliji pokušaj da izrazi svoj potporni filozofski pristup dijalektičkoj “progresivnu”, a kod Stravinskog “regresivnu” tendenciju u muzici. Dodatna pažnja metodologiji. poklonjena je knjizi koja je nastala iz Uvoda u sociologiju muzike – serije predavanja iz Četvrta rubrika će biti obrađena kraće, ali je neophodna za precizni prikaz 1962. godine, od kojih je većina bila emitovana preko radija. Naposletku, tu je i nje- punog interdisciplinarnog raspona Adornove misli i delovanja. Adorno je, uglavnom gova knjiga u koautorstvu sa Hansom Ajzlerom (Hanns Eisler, 1898–1962) o filmskoj za vreme izgnanstva u Americi (a kasnije i po povratku u SAD pedesetih), učestvovao muzici (Komponovanje za filmove, objavljena 1947. godine), kao i nekoliko izabranih u velikom broju grupnih projekata u kojima su putem upitnika analizirani društveni tekstova iz Adornovog ogromnog korpusa eseja o muzici, koji su izdvojeni zbog nji- problemi kao što su predrasude, antisemitizam, autoritarnost i iracionalna uverenja. hovog značaja za upotpunjavanje našeg pogleda na Adornovu muzikološku misao, Najvažniji od njih, a Adorno je u mnogim drugim sociološkim i estetičkim kontek- ili zato što bliže određuju neke od njegovih dogmatskih pozicija. Ovi eseji uključuju stima nastavio da upućuje na ovde razvijenu psihološku tipologiju, je projekat Au- Starenje nove muzike (1955) i Ka neformalnoj muzici (1961). Pošto je Adornovo naj- toritarna ličnost, u kome je istražena karakterološka sklonost Amerikanaca prema 208 veće tehničko znanje iz oblasti umetnosti bilo muzičko i pošto se još od svog ranog predrasudama i autoritarnim iskušenjima analognim onima koja su preovlađivala u 209 boravka u Beču redovnim učestvovanjem u Darmštatskoj letnjoj školi obaveštavao o nacističkoj Nemačkoj. najnaprednijim tendencijama u evropskoj i američkoj klasičnoj kompoziciji, ove stu- Posle izlaganja ovih opštih rubrika, za posebnu diskusiju su izdvojena tri dije su za njega stalni, dijalektički razvijan probni teren za širu zbirku ideja o estetici, posebna rada: Dijalektika prostvetiteljstva, Minima moralia i Estetička teorija, zbog subjektivnosti i društvenoj funkciji umetnosti. središnjeg mesta koje zauzimaju u Adornovom opusu, kao i zbog jedinstvene prirode Druga rubrika, koja se usredsređuje na kritiku industrije kulture, blisko je njihovih oblika prezentacije. Uzeti zajedno, oni predstavljaju vrstu implicitne kon- povezana sa prvom, pošto je Adornova kritika prvobitno bila izvedena iz razmišljanja stelacije u kojoj se može videti Adornovo izuzetno kompleksno bavljenje istorijom, o popularnoj muzici, džezu, radijskoj muzici, snimanju muzike i o onome što je per- izazovom i mogućnošću individualne subjektivnosti. Knjiga Dijalektika prostvetitelj- cipirao kao društveno uslovljeno opadanje sposobnosti za slušanje muzike. Prvo ću stva, napisana u Kaliforniji u koautorstvu sa Horkhajmerom, istražuje ova pitanja kratko izneti raspravu između Benjamina (Walter Benjamin, 1892–1940) i Adorna o antropološki, krećući se unazad od izdvajanja ljudskog obličja iz sveta životinja, upu- funkciji tehnologije reprodukovanja, auri i masovnoj umetnosti. U razmeni detaljnih tivši se odatle prema pojavi mita, i dalje, preko kosmosa osamnaestog veka Kanta pisama i u eseju pod naslovom O fetišističkom karakteru u muzici i regresiji u slušanju (Immanuel Kant, 1724–1804) i De Sada (Marquis de Sade, 1740–1814), do zastrašu- (1938), Adorno je odgovorio na Benjaminov tada već poznati esej Umetničko delo u jućeg sveta današnjice. Minima Moralia nudi visoko idiosinkratski, mitološki pogled veku svoje tehničke reprodukcije, koji je snažno afirmisao politički progresivnu prirodu na sadašnjost iz perspektive ranjenog subjektiviteta, “oštećenog života”, u stvari tehnoloških masovnih umetnosti, kao što su fotografija i film. Drugi Adornovi spisi u života samog Adorna u izgnanstvu. Najzad, trideset pet godina kasnije, Adorno se kojima se u ovoj rubrici raspravlja uključuju eseje o džezu, studiju Radijska simfonija dijalektički pojavljuje iz ove analize propasti subjektiviteta u mogućnost, koliko god (1941), poglavlje “Industrija kulture: prosvetiteljstvo kao masovna obmana” iz knjige da je slaba i ugrožena, njegovog spasenja unutar konkretnih konfiguracija jedinstve- Dijalektika prosvetiteljstva, kao i njegovo obraćanje preko radija iz 1963. godine pod nih umetničkih dela. Namera knjige Estetička teorija je da analizira i potkerpljuje ovu nazivom Industrija kulture, ponovo. dinamiku puta i povratka koju nudi umetničko delo subjektu koji istinski doživljava kritiČki/kritiČNi ModerNiZAM kritiČki/kritiČNi ModerNiZAM Adornovi izričito filozofski spisi razlikuju se od muzikoloških spisa i od umetnost. spisa o masovnoj kulturi (iako ovi programski dokazuju u potpunosti posredovan odnos filozofije i društva i ograničenja njenih zaključaka koji se donose preko umet- nosti, drugih naučnih disciplina i prirodnih nauka). Adornov pristup je ovde antisi- Muzikološki spisi stematski, kritičan i dijalektičan i njegov rad je usmeren protiv dva glavna suparni- ka: protiv ontološke orijentacije fenomenologije i egzistencijalizma, pre svega kod Kao kompozitor i teoretičar, Adorno je bio strasno posvećen kompozi- Martina Hajdegera (Martin Heidegger, 1889–1976); i protiv pozitivizma, posebno u cionom nasleđu Arnolda Šenberga i njegovih najbližih sledbenika, Albana Berga i tA J r u S M i L e r onome što Adorno shvata kao neopozitivistički scijentizam Bečkog kruga filozofa i Antona Veberna (Anton Webern, 1883–1945). Uopštenije, njegovo razmišljanje o filozofa nauke kao što je Karl Poper (Karl Popper, 1902–1994). Ključni tekstovi u ovoj muzici bilo je duboko ukorenjeno u bečko-nemački kanon “klasičnih” kompozitora: u sekciji uključuju Adornovu “metakritiku epistemologije” (objavljenu na engleskom tradiciju koja počinje u osamnaestom veku sa Hajdnom (Joseph Haydn, 1732–1809) jeziku kao Against Epistemology), koja se usredsređuje na Huserla (Edmund Husserl, i Mocartom (Wolfgang Amadeus Mozart, 1756–1791), dostiže vrhunac u devetna- 1859–1938); njegov Žargon autentičnosti, napad na Hajdegera i druge egzistencijali- estom veku sa Betovenom (Ludwig van Beethoven, 1770–1827), koja prolazi kroz  romantizam do sledeće velike tehničke inovacije u radu Riharda Vagnera, i koja se tazmagorija” i “Himera” pokušao da tumači i formalne i tematske aspekte Vagnerove t e o d o r v. A d o r N o figure u pokretu najzad, sa Vagnerom i Gustavom Malerom, koji su doneli značajno razlaganje stabil- produkcije kao alegorične slike društvenih odnosa. Ova knjiga je kompozitna i probni nosti tonalnog sistema, konačno rastače sa Šenbergovim atonalnim “oslobađanjem je teren za veliki broj hermeneutičkih i analitičkih okvira koji će biti dalje razrađeni u disonance”. Ključne figure ovog kanona, a naročito Betoven i Šenberg, služile su Adornovim narednim spisima, tako da vredi da se ovde zaustavimo da bismo naveli Adornu kao normativni standard u odnosu na koji se prosuđuju svi drugi primeri, neke od njih. bilo da su u pitanju alternativni modernizam Igora Stravinskog i Bele Bartoka (Béla Prvo, tu su psihoanalitički obojene, društvene psihološke dijagnoze u koji- Bartók, 1881–1945), ambivalentni modernizam Riharda Štrausa (Richard Strauss, ma Adorno pokušava da pročita trag društva u držanju i gestovima individua – metod 1864–1949) i Pola Hindemita (Paul Hindemith, 1895–1963), socijalistički začinjene koji će ponovo sa velikim uspehom upotrebiti u aforizmima u knjizi Minima Moralia: kompozicije Dmitrija Šostakoviča ( Дми́трий Дми́триевич Шостако́вич, 1906–1975) Vagner u svojoj ulozi prosjaka narušava tabu buržoaske radne i Sergeja Prokofjeva (Sergei Prokofiev /Серге́й Проко́фьев/, 1891–1953), post-še- etike, ali njegov blagoslov doprinosi slavi njegovih dobročini- nbergovska eksperimentalna “nova muzika” kompozitora kao što su Pjer Bulez (Pi- telja. On je rani primer promene funkcije buržoaske kategorije 210 erre Boulez, 1925–) i Džon Kejdž (John Cage, 1912–1992) ili populana muzika kao što individue. U svojoj beznadežnoj borbi protiv moći društva, in- 211 su džez ili pop pesme. On je ovaj kompozicioni kanon tumačio u paraleli sa tradicijom dividua teži da izbegne sopstveno razaranje identifikujući se sa nemačke klasične i socijalne filozofije, od Kanta i Hegela (Georg Wilhelm Friedrich tom moći i zatim tu promenu racionalizujući kao autentično lično Hegel, 1770–1831), preko Ničea (Friedrich Wilhelm Nietzsche, 1844–1900), Marksa ispunjenje.1 (Karl Marx, 1818–1883), Vebera (Max Weber, 1864–1920) i Frojda (Sigmun Freud, Ovu dijagnozu prate društvene alegorizacije konkretnih formalnih i stili- 1856–1939). Prema Adornu, muzika i filozofija su posredovani izrazi istorijske situ- stičkih osobina muzičkih dela, gde Adorno cepa masku umetničke pojave i ono što acije subjektivnosti u njenom suočavanju sa društvenim i tehnološkim objektivno- bi trebalo da bude umetnički efekat dela tumači fenomenom društvene dominacije i stima. Posredovanjem subjektivnih sila putem objektivnih formi umetnosti i misli, potčinjavanja: umetnost i filozofija čine da latentne dimenzije subjektivnog života, koje bi se inače Nedostaci kompozicione tehnike njegove muzike uvek proisti- izgubile u struji tehničke i društvene promene, postanu saopštive. One takođe poka- ču iz činjenice da je muzička logika, koja je svugde prihvaćena u zuju kako svet objekata može biti prožet subjektivnim mislima i osećanjima, obliku- materijalu njegovog doba, umekšana i zamenjena onom vrstom jući načine na koje bi materijalne stvari mogle da budu bogatije doživljene, umesto da gestikulacije kojom agitatori lingvističkim gestovima zamenjuju budu samo instrumenti za upotrebu ili zaliha potrošnih dobara. Metodološki, među- diskurzivna izlaganja svojih misli [...] Vagnerijanski gestovi su tim, analogni paralelizam muzike i filozofske misli krucijalan je za Adorna: filozofija od početka bili prevođenje na scenu zamišljenih reakcija publi- daje muzici svoj artikulisani jezik diskursa i konceptualnosti, dok muzika, u svojoj ne- ke – mrmljanja, pljeskanja, trijumfa samopotvrđivanja, ili talasa svodivosti na potpuno diskurzivno objašnjenje i konceptualnu analizu, otkriva ogra- oduševljenja.2 ničenja koncepta i filozofsko znanje vraća u stanje otelovljene, čulne svesti. Umetnost nijanse u Vagnerovoj orkestraciji predstavlja pobe- Adorno je napisao tri obimne sudije o kompozitorima Rihardu Vagneru, du postvarenja u instrumentalnoj praksi. Doprinos neposredne Albanu Bergu i Gustavu Maleru. Studije o Bergu i Maleru prvenstveno nastoje da subjektivne produkcije zvuka estetskom totalitetu je uklonjen u kritiČki/kritiČNi ModerNiZAM kritiČki/kritiČNi ModerNiZAM ponude kompozitnu karakterizaciju – “muzičku fiziognomiju”, što je i Adornov pod- korist objektivnog zvuka dostupnog kompozitoru.3 naslov za njegovu knjigu o Maleru – ovih kompozitora, analizom karakterističnih U drugom ključnom kritičkom motivu, Adorno identifikuje dijalektički od- osobina njihovih kompozicija. Naprotiv, knjiga U potrazi za Vagnerom, napisana u nos između Vagnerovog nazadovanja (u svesti, individuaciji i društvenom značenju) Londonu i Njujorku između jeseni 1937. i leta 1938. godine, ambicioznija je i značaj- i njegovog značajnog napretka u tehničkim racionalizacijama muzičke kompozicije. nija knjiga, kao rani kompendijum metoda i velikih tema Adornove kasnije estetike. Ovo spajanje regresivne svesti i tehnološke racionalizacije, kao što će se u knjizi Ona je tesno povezana sa kolektivnim radom Frankfurtske škole uopšte, a posebno Dijalektika prosvetiteljstva dalje razraditi, tipičan je kontradiktorni aspekt buržoaske sa programskom “antropologijom buržoaske ere” koju je Maks Horkhajmer skicirao u kulture i društva i njegova posledica je nerazlučiva mešavina osrednjosti i sjaja ka- tA J r u S M i L e r svom eseju iz 1936. godine, Egoizam i oslobodilački pokret. Moglo bi da se dokaže da rakteristična za vagnerovsku muzičku dramu: je konvergencija Horkajmerove intelektualne istorije i Adornove kulturno-umetničke kritike i društvene psihologije već anticipirala njihov saradnički argument u knjizi Di- 1 Theodor W. Adorno, In Search of Wagner, New Left Books, London, 1981, trans. Rodney jalektika prosvetiteljstva nekoliko godina kasnije. Adorno je u nizu od deset tematski Livingstone, str. 17. raspoređenih poglavlja, sa naslovima kao što su “Društveni karakter”, “Gest”, “Fan- 2 Theodor W. Adorno, In Search of Wagner, str. 35. 3 Theodor W. Adorno, In Search of Wagner, str. 82.  Upravo religiozni Parsifal koristi “filmsku” tehniku transformacije Konačno, u karakterističnom gestu utopijske nade koja dolazi na vrhuncu t e o d o r v. A d o r N o figure u pokretu scene koja obeležava vrhunac ove dijalektike: magično umetničko jedne od Adornovih najrazornijih negativnih kritika, on otkriva i iskupljujući elemenat delo sanja svoju sopstvenu antitezu, mehaničko umetničko delo. u tragičnom pesimizmu Vagnerovih opera. Adorno ovde, kao i na drugim mestima u Metodi rada najvećih kompozitora su uvek sadržavali elemente svojim kritičkim spisima, alegorizuje trenutke tragične sudbine i bezizlaza koji, uka- tehničke racionalizacije. Treba se samo setiti šifara i skraćenica zujući na tačku izvan završetka istorijskog trenutka, čuvaju utopijski sadržaj: iz Betovenovih rukopisa. Vagner u svojim kasnim delima u velikoj Čak i mazohistički poraz ega je više nego samo mazohistički. Bez meri koristi ovu praksu. Između kompozicionog nacrta i potpunog sumnje je tačno da subjektivnost svoju sreću podređuje smrti. teksta ubačen je treći deo: takozvana orkestarska skica. [...] Kra- Ali ona istim postupkom priznaje rastuću svest da ne pripada tak interval između dva čina omogućava zadržavanje orkestarske samo sebi. Monada je “bolesna”, isuviše nemoćna da ostvari svoj boje začete u originalnom činu komponovanja. Ovo pokazuje ve- princip izolovane jedinstvenosti, da prevlada i izdrži. Ona se zato štinu kojom Vagner organizuje podelu rada. Ona obuhvata sve predaje. Njena predaja, međutim, čini više nego da samo pomaže 212 slojeve njegove kompozicije i omogućava preplitanje njenih ele- zlom društvu da je pobedi u njenom protestu. Ona u krajnjoj liniji 213 menata, zatvaranje svih pukotina i stvaranje utiska apsolutnog razara temelje zle izolacije same individue. Umreti u ljubavi znači sklada i neposrednosti. Ovaj magični efekat je neodvojiv od onog postići svest o granicama moći vlasničkog sistema nad čovekom. racionalnog procesa proizvodnje koji ona kao zlog isteruje.4 To isto tako znači i otkriti da bi polaganje prava na zadovoljstvo, Slično tome, Adorno razotkriva Vagnerov neuspeh da integriše različite kada se sprovede do kraja, razbilo taj koncept osobe kao autono- čulne i generičke komponente prema teorijski obrazloženim ambicijama vagnerijan- mnog, samosvojnog bića.6 ske muzičke drame za ostvarenjem totalnog umetničkog dela. Međutim, ovaj ne- Adorno implicira da istinski umetnik preko svojih formi i likova, odbijajući uspeh nije običan propust od strane umetnika, već je to njegov neuspeh da uvidi svaku pomirenost sa sadašnjošću i tako se odvajajući od nje, oslobađa iskru energije da su odnosi između umetnosti i njihovih komunikacijskih i označiteljskih sredsta- nesputane ograničenjima sadašnjice; on tako može da osvetli zamračeni horizont va posredovani čitavom društvenom strukturom. Njihovo “postvarenje” – njihova mogućih, boljih budućnosti. objektivnost poput stvari – u njihovim odvojenim oblastima ne može se prevazići Knjiga Filozofija nove muzike, objavljena 1948. godine i blisko vezana sa činom umetničke volje, nego samo promenom šireg konteksta u kome je život čula romanom Tomasa Mana Faust o umetniku kompozitoru, jedno je od najuticajnijih strukturisan i ograničen: Adornovih dela muzičke kritike. Krećući se između psihoanalitički obojenog radnog Formalne premise unutrašnje logike zamenjene su bezšavnim okvira i analize muzičkih aspekata, Adorno prati sudbinu subjektiviteta u radovima spoljašnjim principom u kome su različite procedure jednostavno dvojice najvećih modernih kompozitora prve polovine dvadesetog veka: Arnolda Še- nagomilane tako da izgledaju kao da su kolektivno vezane. [...] nberga i Igora Stravinskog. Stil postaje zbir svih stimulusa registrovanih totalitetima njego- Adorno tvrdi da Šenbergov rad predstavlja progresivnu tendenciju, utoli- vih čula. Univerzum percepcija koji mu je na raspolaganju nudi se ko što njegovo atonalno “oslobođenje disonance” omogućava pojavu najuzvišenije kao dosledan totalitet značenja, kao punoća života: otud fiktivna subjektivne izražajnosti usred tehnički najnaprednijeg, racionalnog okruženja mu- kritiČki/kritiČNi ModerNiZAM kritiČki/kritiČNi ModerNiZAM priroda vagnerijanskog stila. U uslovljenom iskustvu individual- zičkog materijala. Viđene dijalektički iz obrnute perspektive, njegove kompozicije u ne buržoaske egzistencije odvojena čula se ne ujedinjuju da bi objektivnost muzičkih materijala ulažu neku vrstu kvazi-subjektivne individualnosti, stvorila totalitet, ujedinjen i garantovan svet esencija. [...] Čula, kao da svaka konstelacija tonova poseduje sopstvenu ličnost. Prema tome, Šenberg od kojih svako ima drugačiju istoriju, naposletku završavaju na u svojim umetničkim delima izvodi dve ključne funkcije čiji je značaj daleko širi od dijametralno suprotim polovima, kao posledica rastućeg postva- samo muzičkog. renja realnosti i podele rada. Jer ovo ne samo da razdvaja ljude Prvo, njegova izražajnost zadržava osećanja, intenzitete i sadržaje subjek- jedne od drugih, nego deli i čoveka u njemu samom. Zbog ovo- tivnog iskustva koje je pod pretnjom tehnološkog, naučnog i organizacionog razvoja tA J r u S M i L e r ga se muzička drama pokazala nesposobnom da dodeli smisle- kapitalizma dvadesetog veka. Utoliko što je veliki deo subjektivnog iskustva istisnut ne funkcije različitim umetnostima. Njena forma je, dakle, forma silama tržišta bezličnim mehanizmima tehnologije i birokratskim proračunima, ova sumnjivog identiteta.5 umetnička dela nas podsećaju na punoću subjektivnog života, koju je vredno sačuvati 4 Theodor W. Adorno, In Search of Wagner, str. 109–110. 5 Theodor W. Adorno, In Search of Wagner, str. 102. 6 Theodor W. Adorno, In Search of Wagner, str. 154.  za budućnost. Čak i tamo gde je ovaj subjektivni život koji umetničko delo prenosi nije svojstvena muzičkom materijalu nego teatarskom efektu; njegovog povezivanja t e o d o r v. A d o r N o figure u pokretu bolan i žalostan – prikazan, na primer, Šenbergovim grubim disonancama – on de- muzičke inovacije, posebno u ritmu, sa figurama mehaničke prinude, infantilizma i luje kao negativni indeks sreće koja se, da je razlaganje subjekta u dvadesetom veku gubitka subjektiviteta; i njegove “montaže” sirovih, nepovezanih elemenata, da bi se završeno, ne bi mogla zamisliti. Njegova negativnost održava imaginativni prostor ostvarila neka vrsta “šok efekta”, umesto da se izražajni elementi povežu u formalno otvorenim i za razvoj pozitivnih utopijskih sadržaja. integrisanu celinu. Štaviše, Adorno je svoju dijagnozu video kao potvrđenu u odbija- Drugo, izvan ove funkcije očuvanja, Šenbergova dela imaju i egzemplarnu nju Stravinskog da prihvati Šenbergov racionalizujući metod i u njegovom izboru, za vrednost: ona su modeli različite vrste odnosa subjektivnosti i tehničke racionalnosti izvesno vreme, visoko ironičnog neoklasicizma, u kome se vratio klasičnim tonalnim od onog koji je tipičan za nauke ili za tržišno ili birokratski organizovano društvo. formama, ali ispražnjenim od njihove prvobitne i istorijske referencijalnosti u nekoj Šenberg nam dozvoljava da zamislimo i estetski konkretno doživimo uređen “svet” vrsti postmoderne citatnosti, avant la lettre. Ne ceneći ni ironiju ni gotovo prezrivu u kome najveća individualnost proizilazi iz najtemeljnije potrage za tehničkom ra- virtuoznost sa kojom je Stravinski izvodio trikove sa klasičnim nasleđem, Adorno cionalnošću i u kome je kritičko znanje o prošlosti, na primer, muzička tradicija od u ovome nije video ništa osim čiste reakcije. U tom smislu će za Adorna u njegovoj Baha (Johann Sebastian Bach, 1685–1750) do Malera, sredstvo najveće inovativne muzičkoj kritici Stravinski imati ulogu koju je Hajdeger imao u njegovim filozofskim 214 215 smelosti. Šenbergovi radovi bi tada predstavljali vrstu “utopije-sada” koju možemo spisima: on je kod obojice video opasno mitski poziv na prvobitno dato stanje bića, posedovati u toku slušanja. Međutim, Adorno se, sa svojom karakterističnom dija- koji koristi premisu autentičnosti da bi potvrdio nepromenljivu prirodu sveta. Tako lektičkom suptilnošću, ne zadržava na ovom zaključku. Jer naposletku, umetničko se u narednom odeljku, u kojem Adorno zaključuje svoju kritiku Stravinskog i knjigu delo ne prevazilazi naše društvo, koje je daleko od utopijskog, jednostavno time što u celini, može videti njegov pokušaj da “autentični sadržaj” autentičnosti istrgne iz se sluša; ono ostaje utisnuto u nepravdama i protivrečnostima tog društva i uslovlje- njene lažne filozofske i umetničke ideologije: no njima. Autonomija umetnosti, koja joj daje prostor u kome će ova zamisliti alter- Odjek iskonskog – uspomena na preistorijski svet – na kojem native postojećem svetu, takođe je osuđuje na nemoć pred društvom. Stoga, prema se zasniva svako pozivanje na estetsku autentičnost, trag je ne- Adornovom gledištu, umetničko delo ne modeluje samo alternative društva, nego prekinute nepravde. Ova nepravda u isto vreme čuva ovu auten- u nesavršenostima i disonancama koje ga sprečavaju da se zatvori oko umetničke tičnost u misli i do današnjeg dana je jedina odgovorna za njeno fikcije sveta, isto tako beleži nesposobnost umetnosti da aktuelizuje svoje utopijske opstajanje i vezujuću snagu. Regresija Stravinskog na arhaizam snove u tekućim istorijskim uslovima. Umetničko delo može biti utopijsko, ali je to nije potpuno strana autentičnosti, iako je autentičnost potpuno neizbežno žalobna, ranjena utopija: ona žali nad sopstvenim tamnovanjem “samo uništena njome. [...] Falsifikovanje mita dokazuje elektivni afini- pojavi” umetničkog dela, umesto da bude delotvorna u punom domenu društva i tet prema autentičnom mitu. Umetnost bi možda bila autentična prirodne egzistencije. kada bi se potpuno oslobodila ideje autentičnosti – koncepta bi- Adorno kritikuje neke od Šenbergovih kasnijih kompozicija u kojima ovaj vanja ovakve-a-ne-onakve.7 koristi takozvani “dvanaesttonski metod”, tonske nizove od dvanaest tonova hromat- Adorno tako sugeriše dijalektičku analizu autentičnosti: subjektivna če- ske skale koji se variraju prema kvazi-matematičkim obrascima permutacije. Šenberg žnja za autentičnošću i prateća teorijska preopterećenost ideje autentičnosti, bilo je ovim sredstvom pokušao da, kada jednom eliminiše tonalni centar, racionalizuje u filozofiji ili umetnosti, kao društveni preduslov ima strukturu moći koja nominal- kompoziciju, generišući nove konstelacije tona sa strogošću konstrukcije. Adorno je, noj autentičnosti osporava njenu realnu otelovljenu, samodovoljnu supstancijalnost. kritiČki/kritiČNi ModerNiZAM kritiČki/kritiČNi ModerNiZAM međutim, verovao da je ovaj noviji metod postizanja disonance zapravo nazadovanje, Samo tamo gde su ovi uslovi moći ukinuti – a sa njima i subjektivna želja za auten- jer je arbitrarnom tehničkom formulom zamenjena konkretnija “slobodna atonal- tičnošću – moglo bi da se tvrdi da su umetničko delo ili individualno iskustvo zaista nost” Šenbergovih ranijih kompozicija, koje su za Adorna bile neprevaziđeni standard dostigli stanje autentičnosti. Dotle, svaki pozitivni poziv na autentičnost će ostati u složenog posredovanja umetničkog materijala subjektivnim izrazom i vice versa. isto vreme prazan i ideološki lažan – i tako u objektivnoj protivrečnosti sa sopstve- Međutim, Adornove kritike Šenberga su blage u poređenju sa njegovom nim konceptom i sadržajem, konkretnom supstancijalizacijom istine. negativnom kritikom dela Igora Stravinskog, koji je ostao optužen da je umetnički Kasnije značajno delo u Adornovom muzikološkom korpusu je njegova se- izrazio – sa kompozicionim genijem koji čak ni Adorno nije mogao jednostavno da rija predavanja iz 1962. godine pod naslovom Uvod u sociologiju muzike. Ovo delo tA J r u S M i L e r odbaci – najpogubnije nazadovanje subjektivnosti sadašnjice. Adorno je svoju kriti- se ističe svojim sinoptičkim obimom, pokrivajući širok spektar tema, od popularne ku organizovao oko zbira osnovnih motiva: “objektivizma” Stravinskog, koji subjekt muzike i opere, do simfonijske i avangardne muzike. Ono je isto tako i jednostavnije razlaže u korist prihvatanja kao datosti različitih postvarenih društvenih sadržaja; njegovog korišćenja primitivnog mita i rituala kao formalnog i tematskog materijala; 7 Theodor W. Adorno, Philosophy of Modern Music, Continuum, New York, 1985, trans. Anne njegovog podređivanja muzike plesu, koji muziku podvrgava spoljašnjoj logici koja G. Mitchell and Wesley V. Blomster, str. 216–217.  i komunikativnije po stilu, pošto je prvobitno bilo osmišljeno kao predavanje name- stu, kao novi muzički resurs koji sa nečuvenom delotvornošću pogađa u nerv i srce t e o d o r v. A d o r N o figure u pokretu njeno slušaocima radija; pripremajući ga za štampanje, Adorno je odlučio da ga osta- gledalaca. vi u njegovoj relativno improvizovanoj formi, umesto da opeterećuje čitaoce svojom Konačno, dva ključna eseja iz Adornove posleratne produkcije predstav- tipično zahtevnom prozom. Uz mnoge pronicljive pojedinačne komentare i bljeskove ljaju njegovo nevoljno ažuriranje sopstvenih pozicija u svetlu veoma brzih promena sjajnih društvenih tumačenja, Adorno dosledno razmatra metodologiju, problema- koje su se događale u “novoj muzici” i pojave velikog broja teorijski artikulisanih tiku i ograničenja sociologije muzike, koja je čak i danas srazmerno nerazvijena dis- i tehnički darovitih kompozitora: Pjera Buleza, Karlhajnca Štokhauzena (Karlheinz ciplina. Nudeći na početku privremenu tipologiju slušalaca, ova knjiga se oslanja na Stockhausen, 1928–2007), Džona Kejdža i pre svih Đerđa Ligetija (György Ligeti, Adornov rad iz tridesetih i četrdesetih godina o društvenim uslovima slušanja o čemu 1923–2006). Eseji Starenje nove muzike (1955) i Ka neformalnoj muzici (1962) ka- će detaljnije biti raspravljano u narednom odeljku, kao i na njegovo iskustvo u empi- rakteristično su dijalektički: oni pozdravljaju visoke ambicije novih generacija kom- rijskom istraživanju putem radija i psiholoških upitnika. pozitora i nepopustljivo su kritični u pogledu njihovih nedostataka – objektivno i Iako bi Adorno često ostajao tvrdoglav u svom teorijskom poborništvu u subjektivno uslovljenih – u ostvarivanju ovih ambicija u inovativnim umetničkim 216 odnosu na Šenbergovu tendenciju na račun svog dubljeg poštovanja prema drugim delima. U ranijem od ova dva eseja, Adorno je dijagnostikovao ono što je video kao 217 inovativnim tendencijama u modernoj muzici, bio je isuviše nestrpljiv i angažovan iščezavanje kritičke dimenzije nove muzike, njen gubitak “negativnosti” i njenu po- mislilac da ove dogmatičnije krajnosti ne bi ublažio u suočavanju sa izvesnim kon- zitivnu stabilizaciju kao još jednog administriranog kulturalnog dobra posleratnog kretnim problemima i mogućnostima. Posebno neočekivan slučaj je knjiga Kom- poretka, kao materijal zvaničnih narudžbi, radio emitovanja, intervjua, konferencija i ponovanje za filmove, na kojoj je sarađivao sa kolegom, Šenbergovim studentom i festivala. Štaviše, ova društvena integracija nije bila samo spoljašnja institucionalna kompozitorom u izgnanstvu, Hansom Ajzlerom, komunistom i saradnikom Bertolta tendencija, nego se, kako su kompozitori inkorporirali ove nove uslove u laganim, Brehta (Bertolt Brecht, 1898–1956), čiji su odnosi sa Adornom u najboljem sluča- arbitrarnim ili naučnim kompozicionim procedurama, odražavala u unutrašnjoj struk- ju bili uzajamno ambivalentni. Štaviše, filmska muzika je eksplicitno doprinela da turi muzičkih dela. Dok je esej Ka neformalnoj muzici odjek nekih od ovih kritika, on se Adorno suoči sa razmatranjem kompozitorovog zadatka kao očigledno ne-auto- svejedno zauzima pozitivniji stav prema aspektima nove muzike, koji bi za Ador- nomnom kreativnom situacijom: efektivnost filma, uključujući njegov komercijalni na u njegovoj ranijoj, dogmatičnijoj šenbergovskoj poziciji, bio neodrživ. Konkretno, uspeh, neizbežno je imala prednost nad kompozitorovom slobodnom invencijom ili Adorno po prvi put priznaje da osim strukturnih može biti i alternativnih načina da unutrašnjom logikom njegovog materijala. Upadljivo je da mnoge odlike koje je Ador- se smisleno organizuje muzički materijal; tri moguće alternative koje on razmatra su no kritikovao kod Stravinskog – u njegovoj gotovo istovremeno napisanoj i objavlje- korišćenje boje tona kao organizacionog principa, kreiranje forme preko premeštanja noj knjizi Filozofija nove muzike – dobijaju pozitivniji tretman u knjizi Komponovanje gustina uzajamnih veza i slučaj kao organizaciono sredstvo. Adorno sugeriše da vrsta za filmove. One uključuju: korišćenje montaže da bi se stvorila čujna napetost sa slušanja koju je oduvek favorizovao, “strukturalno slušanje” koje imaginativno po- drugim “medijskim“ komponentama totalne strukture filma; uključivanje komične sreduje deo i celinu u procesu slušanja, možda nije više podesno za nove tendencije u samorefleksivnosti, ironije i parodijske aluzije kao kompozicionih sredstava; posma- kompoziciji. Ali dok strukturalno slušanje može biti podesno za tradiciju koja vodi od tranje strukture u “segmentima”, umesto kao čvršće integrisane celine; i konačno, Mocarta i Betovena do Šenberga i Veberna, moguće je da je sa posleratnom novom korišćenje muzičkih zvukova da bi se direktno “delovalo” na čula i emocije gledaoca. muzikom prekoračen novi prag: kritiČki/kritiČNi ModerNiZAM kritiČki/kritiČNi ModerNiZAM Zapravo, upućujući na ovaj poslednji zaključak, Adorno i Ajzler čak izričito upućuju Moja reakcija na većinu ovih dela kvalitativno je drugačija od na dostignuće Stravinskog: moje reakcije na celokupnu tradiciju do, i uključujući, Veberna. Moderni film, u njegovim najdoslednijim produkcijama, teži ne- Moja produktivna imaginacija ih ne rekonstruiše sve sa podjed- metaforičnim sadržajima koje su izvan domašaja stilizacije. Ovo nakim uspehom. Nisam sposoban da učestvujem [...] u procesu zahteva muzička sredstva koja ne reprezentuju stilizovanu sliku komponovanja dok ih slušam [...], ali ono što sam isprva bio u bola, nego njegov tonski zapis. Ova konkretna dimenzija novih iskušenju da registrujem kao svoju subjektivnu neadekvatnost, muzičkih resursa postala je jasna kod Stravinskog u njegovom moglo bi da se ispostavi da uopšte nije to. Moglo bi da se ispo- tA J r u S M i L e r Posvećenju proleća.8 stavi da je serijalna i postserijalna muzika zasnovana na sasvim Ono što je bilo odbačeno kao postvareni objektivizam i lažna autentič- različitom obliku apercepcije.9 nost u knjizi Filozofija nove muzike, ovde se pojavljuje, u kinematografskom kontek- 8 Theodor W. Adorno, Composing for the Films, with Hanns Eisler, The Athlone Press, Lon- 9 Theodor W. Adorno, Vers une musique informelle, iz Quasi Una Fantasia: Essays on Modern don, 1994, str. 38. Music, Verso Press, London, 1992, trans. Rodney Livingstone, str. 302–303.  Drugim rečima, teren muzičke forme i slušanja se možda promenio u ono- percipira i vrednuje. Benjamin tvrdi da se, umesto veštačkog strahopoštovanja ili t e o d o r v. A d o r N o figure u pokretu me što ga je karakterisalo tokom nekih sto pedeset godina evropske muzičke istorije. apsorbovane estetičke kontemplacije, tehnički reproduktibilna dela – a naročito ona Zaista, Adorno se ne usteže da upravo u onome što prevazilazi njegove imaginativne u kojima je, kao kod filma, tehnologija suštinski deo medija – shvataju kao “način sposobnosti kao slušaoca, identifikuje utopijsku i umetničku srž nove muzike, koja odvraćanja”, kao pozadina ili element drugih kolektivno izvođenih aktivnosti. Treće, bi trebalo da bude istinski nova, a ne samo novina: ova transformacija funkcije umetnosti u kolektivnu praksu percepcije, povezanu sa Avangarda dakle traži muziku koja kompozitora zatiče nespre- drugim društvenim aktivnostima, može se koristiti za organizacione, političke ciljeve mnog [...] Ubuduće, eksperimentalna muzika ne bi trebalo da se i od strane reakcionarnih i od strane progresivnih snaga. Fašizam je već pokazao ograničava samo na odbijanje da učestvuje u tekućim novinama; intuitivno razumevanje nove potencijalne snage umetnosti, utoliko što je koristio ona bi morala da bude muzika čiji se kraj ne može predvideti u spektakl i propagandnu umetnost za “estetizaciju politike”. Njihovi komunistički su- toku produkcije.10 parnici bi trebalo da odgovore korišćenjem umetnosti na politički način, oslobodivši tako estetiku fašističke moći i pokrenuvši revolucionarno kolektivno na delovanje. 218 U svom direktnom odgovoru Benjaminu, Adorno je potvrdio njihov za- 219 kritika industrije kulture jednički interes u “dijalektičkom samorastavljanju mita”, koje je Benjamin odredio u svom eseju kao “raščinjavanje (disenchantment) umetnosti.” A ipak, Adorno od Adornova gledišta na industriju kulture formirala su se u dijalogu sa dvo- početka odbija centralnu pretpostavku Benjaminove tvrdnje: da je “magični”, “mit- jicom njegovih najznačajnijih sagovornika: Valterom Benjaminom i Maksom Hork- ski”, “posvećujući” aspekt umetničkog dela, koji bi mogao da se sažme u ezoterič- hajmerom. Benjamin je Adornovom razmišljanju dao podstrek nacrtom svog eseja nom terminu “aura”, bio jednak njegovom statusu kao autonomnog, i da zauzvrat, Umetničko delo u veku svoje tehničke reprodukcije, u kome je sa dobrodošlicom doče- eliminisanje umetničke autonomije i integrisanje umetničkog dela u društveni život kao razorni uticaj fotografske i filmske tehnologije na tradicionalne umetničke forme označava eliminaciju njegovog mitskog karaktera, likvidaciju njegove aure. Adorno i osvetlio politički značaj masovnih umetničkih formi, sa tehničkom reproduktibilno- je tvrdio da i autonomna i neautonomna umetnost treba da budu tretirane kao di- šću kao integralnim delom njihovih proizvodnih sredstava (naročito novonastajućih jalektički protivrečne u njima samima i da bi njihovo vrednovanje kao nazadnih ili medija kao što su fotožurnalizam, dokumentarni, animirani i zabavni film). Adorno, naprednih moglo da se izvede samo ako bi dijalektički karakter ovih kategorija bio u čije je polje tehničke ekspertize pre bilo u muzici nego u vizuelnim umetnostima ili u potpunosti prihvaćen: književnosti, na Benjaminove teze je odgovorio mnogo negativnijom procenom druš- Ono što bih ja postulirao je više dijalektički. S jedne strane, di- tvenih efekata zvučnog zapisivanja i srodnih fenomena kao što je radijsko emitovanje jalektičko prodiranje “autonomnog” umetničkog dela, transcen- muzike. Adorno je svoj odgovor artikulisao i u dugom pismu u kome je obrazložio diranog svojom sopstvenom tehnikom, u planirano delo; s druge svoje odbijanje da se Benjaminov esej objavi u časopisu Institute for Social Research strane, čak jača dijalektizacija upotrebne umetnosti u njenoj ne- i u značajnom eseju iz 1938. godine pod naslovom O fetišističkom karakteru u muzici gativnosti. [...] Vi potcenjujete tehničnost autonomne umetno- i regresiji u slušanju. sti, a precenjujete [tehničnost] zavisne umetnosti.11 Benjaminov esej je bio smeo u svojoj opštoj koncepciji i obilovao je lič- Adorno je naročito zainteresovan da autonomnno umetničko delo izbavi kritiČki/kritiČNi ModerNiZAM kritiČki/kritiČNi ModerNiZAM nim zapažanjima koje je Adorno razmotrio u svom odgovoru. Međutim, osnovne crte od Benjaminovog generalnog odbijanja na političkoj osnovi, umesto da unutar auto- Benjaminovog argumenta mogu se sažeti u tri tvrdnje. Prvo, koncepcija i funkcija nomnog dela vidi zaraćene elemente reakcije i oslobađanja. Po Adornu: umetnosti u modernom društvu je prošla kroz krucijalnu promenu kada je postalo Centar autonomnog dela ne pripada mitskoj strani [...] nego je moguće da se tehnološkim sredstvima – naročito fotografskim i filmskim – puste u inherentno dijalektički; u samom sebi sapostavlja magično i obe- opticaj mnoge kopije umetničkog dela, u mnogim kontekstima, umesto da ono bude ležje slobode.12 izjednačeno sa jednim jedinstvenim, autentičnim artefaktom, postavljenim u jedan Adornov esej O fetišističkom karakteru u muzici i regresiji u slušanju iz 1938. kontekst. Benjamin tvrdi da delo gubi “auru” svetosti koja je prvobitno imala religio- godine predstavlja dalji odgovor na Benjaminove hipoteze o tehničkoj reprodukti- tA J r u S M i L e r zne i izložbene funkcije i da se ono sve više uvodi u širok spektar svakodnevnih, poli- bilnosti umetnosti. Međutim, Adorno ovde razmatra efekte tehnologije na muzičko tičkih i društvenih upotreba. Drugo, kako se funkcije ovih dela menjaju, približavajući slušanje i nasuprot Benjaminovom prognoziranju novih kolektivnih sposobnosti u ih širokom spektru društvenih aktivnosti, tako se menjaju i načini na koji ih publika 11 Theodor W. Adorno, “Letters to Walter Benjamin”, iz Ronald Taylor (ed.), Aesthetics and Politics, New Left Books, London, 1977, str. 124. 10 Theodor W. Adorno, Vers une musique informelle, str. 302–303. 12 Theodor W. Adorno, “Letters to Walter Benjamin”, str. 121.  odnosu na tehnološke umetničke objekte kao što su filmovi, Adorno dijagnostikuje poglavlje, prvobitno koristili izraz “masovna kultura”. Kasnije su ovaj izraz zamenili t e o d o r v. A d o r N o figure u pokretu regresiju kolektivnih sposobnosti slušanja kao prateću pojavu muzike koja postaje izrazom “industrija kulture”, da bi izbegli bilo kakav nagoveštaj da je “to bilo nešto sve više poput svari, komodifikovana zapisivanjem i radijskim emitovanjem. Koriste- poput kulture koja se spontano pojavila iz samih masa” i da bi od početka odbili sva- ći se psihoanalitičkim radnim okvirom udruženim sa marksističkim pojmom robnog ko poređenje sa narodnom (folk) umetnošću. Ni jedno ni drugo nije odgovaralo pla- fetišizma – percepcijom društvenih odnosa kao odnosa između stvari – on sugeriše niranoj, “odozgo prema dole” komercijalnoj prirodi proizvoda industrije kulture, niti da ovaj proces, koji pokreće tehnologija, sve više vodi formulaičkom proizvodu, koji korporativnom ili državno administriranom institucionalnom okviru delovanja u koji zahteva sve manje slušaočevog aktivnog znanja i imaginacije. Muzika nazaduje u je bila integrisana celokupna kultura, visoka i niska, umetnička ili zabavna. Adorno i neku vrstu muzičkog “dečjeg jezika”. Suprotno Benjaminovoj pozitivnoj ideji o publici Horkhajmer su isto tako razlikovali proizvode industrije kulture od “lake umetnosti” koja delo shvata u kritičkom “stanju rasejanosti”, muzičko slušanje je postepeno na- prethodnih epoha. “Laka umetnost,” tvrdili su oni, “bila je senka autonomne umet- zadovalo u preindividualnu, infantilnu aktivnost, kojoj nedostaje mentalna koncen- nosti” podsetnik da društveni uslovi isključuju mogućnost da autonomna umetnost tracija i održavanje pažnje; trenutna gratifikacija zamenjuje sublimisanu kombinaciju bude pristupačna i razumljiva svima. Tako postojanje lake umetnosti razotkriva istinu 220 zadovoljstva i intelekta koju velika muzika nudi potpuno kompetentnom slušaocu. A koju autonomna umetnost ne može da prizna: 221 ipak, društvene snage, kao i usredsređenije sfere muzičke produkcije i reprodukci- Sama podela je istina: ona u najmanju ruku izražava negativnost je, postavljaju sistematske prepreke negovanju takvih sposobnosti slušanja na bilo kulture koju sačinjavaju različite sfere. A najmanje se ova antiteza kojoj većoj skali, dok u isto vreme, masovnom proizvodnjom manjkavih proizvoda, može pomiriti apsorbovanjem lake u ozbiljnu umetnost ili vice masovno proizvode i unazađene slušaoce prilagođene takvoj kulturi. Nekoliko godina versa.13 pre nego što su Adorno i Maks Horkhajmer skovali izraz “industrija kulture”, njihove Industrija kulture, nasuprot ozbiljnoj ili lakoj umetnosti, ove dve ideje o njoj i njenom delovanju ovde se mogu videti kao nacrt. spaja jednu sa drugom, slabeći istinosnu vrednost obe: nepomir- Adorno i Horkhajmer su izraz “industrija kulture” predstavili u poglav- ljivi elementi kulture, umetnost i zabava, podvrgnute su jednom lju svoje knjige Dijalektika prosvetiteljstva pod naslovom “Industrija kulture: pro- cilju i podvedene pod jednu lažnu formulu: totalitet industrije svetiteljstvo kao masovna obmana”, koje je bilo propraćeno još jednim poglavljem kulture.14 sa savremenim dometom, “Elementi antisemitizma: ograničenja prosvetiteljstva”. Druga dva ključna koncepta, koji imaju široku primenu u Adornovim dru- Veza nije slučajna. Adorno i Horkhajmer su industriju kulture i antisemitizam, uz gim radovima, uvedeni su u knjizi Dijalektika prosvetiteljstva u poglavlju o industriji staljinistički totalitarizam, videli kao analogne patologije modernog društva i kao kulture: ponavljanje i pseudo-individuacija. Adorno, paradoksalno, ponavljanje po- slučajeve u kojima su instrumentalna sredstva moderne racionalne društvene orga- vezuje sa zahtevom za novim i sa modom – veliki deo ove analize proizilazi iz stu- nizacije upregnuta za suštinski iracionalne ciljeve, za samouništenje prosvetiteljstva dije Valtera Benjamina o pariskoj kulturi devetnaestog veka Projekat Arkade15 koju na masovnoj skali. Viđena više geografski – pošto je teorija industrije kulture razvi- je finansijski podržavala Frankfurtska škola. Ispod vidljivih promena mode i stalno jena velikim delom u američkom izgnanstvu Frankfurtske škole tokom četrdesetih – promenljivih novina novih potrošačkih dobara – sve nove “zvezde”, “hitovi” i “sen- “Industrija kulture” je trebalo da opiše mekšu, severnoameričku verziju totalitarizma zacije” industrije kulture – predstavljaju ponavljanje iste apstraktne smene novine od one koja je bila izvedena direktnim, nasilnim sredstvima na evropskom kontitentu i brzog zastarevanja. Novina se pojavljuje samo u funkciji ponavljanja, što “novinu i kritiČki/kritiČNi ModerNiZAM kritiČki/kritiČNi ModerNiZAM i na socijalističkom Istoku. Ako je motiv profita mogao da prožme formu i sadržaj “modu” prinosi potrošaču sa monotonom pravilnošću. Prema Adornu i Horkhajmeru, široko raspršenih kulturalnih dobara, i ako je individualna i kolektivna svest mogla da spona novine i ponavljanja tone u strukturu samih proizvoda industrije kulture, koji se obrazuje da želi takva dobra i da misli unutar njihovih prefabrikovanih ograničenja, su formulaično dizajnirani i proizvedeni da budu poslednja “nova stvar”. Što je veći takva bi totalitarna dominacija mogla da se izvede čak i bez nezgrapnog aparatusa pritisak brzih promena mode i novine, to je veća potreba za udicama i klišeima, koji policijske države, i na način koji bi mogao konačno da se pokaže još efikasnijim, po- bi garantovali uspeh kulturalnog proizvoda. Inovacija je ograničena na profitablinu što je prividno postignut uz puni pristanak i saradnju populacije. varijaciju proverene formule. Ako je unutrašnja struktura proizvoda industrije kulture “Industrija kulture” je imala i konceptualnu dimenziju koja ju je povezivala sve više formulaična, spoljašnji aspekti stila i publicitet to nadoknađuju, pomažući da tA J r u S M i L e r sa procesima komodifikacije, podele rada i planiranja, koji su bili tipični za industrij- sku proizvodnju razvijenog kapitalizma. Ona je, štaviše, bila različita od ostalih kon- 13 Theodor W. Adorno, Dialectic of Enlightenment, with Max Horkheimer, Continuum, New cepata koji su kod Adorna i Horkhajmera bili neprimenjivi na tekuće fenomene koje su York, 1982, trans. John Cumming, str. 135. želeli da opišu, naročito na “popularnu kulturu” i “masovnu kulturu”. Kako je Adorno 14 Theodor W. Adorno, Dialectic of Enlightenment, str. 136. kasnije napisao u svom eseju Industrija kulture, ponovo (1963), oni su, skicirajući ovo 15 Walter Benjamin, The Arcades project, The Belknap Press of Harvard University Press, Cambridge MA, 1999.  se pred potrošačkom publikom stvori spektakl novine. Adorno i Horkhajmer su ovu da bude samo jedinstvena “neidentična” realizacija jednog kritičkog standarda koji je t e o d o r v. A d o r N o figure u pokretu tendenciju nazvali pseudoindividuacijom. Sistem stvaranja zvezda uopšte i korišće- postavio Šenberg. Adorno nikada nije uspeo da teorijski formuliše obuhvatniju kon- nje masovnih medija da bi se objavljivali ekscentričnosti i skandali njihovog načina cepciju “neidentičnog” koja bi mu dozvolila da adekvatno proceni fenomen kao što života, primer su ovih tendencija. je džez: muziku kao generičko i kulturalno ne-identično polje, sa mnogim funkcijama Suštinski, pop zvezda kao što je Britni Spirs (Britney Spears, 1981–) ne i kriterijumima procene. U takvom pluralističkom radnom okviru, pitanja tehničke i može da bude mnogo više od razmenljivog otelotvorenja paradigme dizajna, ili ime- političke naprednosti ili nazadnosti datog dela bila bi određivana prema kontekstu- na pridodatog pažljivo dizajniranom nizu “hitova” industrije kulture. A ipak, spolja alno postavljenim, mnogostrukim i komparativnim standardima, metrikom koja bi gledano, njihov publicitet ih stilizuje na načine koji zabavljaju maštu publike, ili na- morala da bude fleksibilnija i osetljivija na kulturalne razlike od Adornovih strogih, goveštava, putem reiteracije i neprekidnog izlaganja, da bi publika trebalo da bude ali i krutih standarda. zainteresovana za njihove banalne lakrdije i prefabrikovana mišljenja. Paradoksalno, masovno proizvedeni dizajnirani proizvod se mora predstaviti kao fascinantna osoba, 222 a ova “pseudoindividua” zauzvrat može postati paradigma stila, objekt pomodnog kritika ontologije i epistemologije 223 imitiranja za hiljade ili milione ljudi. U međuvremenu, Adorno i Horkhajmer nago- veštavaju, teži zadatak oblikovanja sebe kao istinskije individue, koja je postojana i Adornova “filozofska” dela u užem smislu su izrazito dosledna u foku- otporna na konformizam, skrenut je na pitanja potrošačkog izbora, modne svesti i su, uprkos decenijama koje ih razdvajaju. Njih ujedinjuje ponavljani predmet kriti- stila. Koncept stabilne individue se gubi, nagrizan ponavljanim pripisivanjima “indivi- ke: temeljne ontologije koje su predložili Edmund Huserl i Martin Hajdeger; poziv dualnosti” lakim, pripremljenim, kratkovečnim zvezdanim i modnim “senzacijama”. na autentičnost Serena Kjerkegora (Søren Kierkegaard, 1813–1855) i naročito ranog Adorno je posle toga koncept industrije kulture i srodnu analizu nazado- Hajdegera; i neopozitivistička svođenja filozofskih istina na ono što prolazi proveru vanja u recepciji, ponavljanja i pseudoindividuacije, primenio na širok raspon kontek- naučno orijentisanih epistemologija. Njih odlikuje i dosledno pozivanje na relativno sta. On se, međutim, vrlo malo udaljio od osnovnog radnog okvira koji je razvio već malo filozofskih tekstova: na Kantove tri kritike, Hegelovu Fenomenologiju duha, an- tridesetih i četrdesetih. Jedan od specifičnih problema kojima se bavio unutar ovog timetafizičke Ničeove spise, Lukačeve (György Lukács, 1885–1971) analize postvare- okvira je njegova analiza pod naslovom Radijska simfonija (1941), u kojoj oštroumno nja u knjizi Istorija i klasna svest, Bergsonovu (Henri Bergson, 1859–1941) filozofiju dovodi u pitanje kliše da će popularisanje klasične muzike preko radija odvesti pu- vemena i kulturalne spekulacije Sigmunda Frojda kao što su knjige Civilizacija i njena bliku širem, dubljem poznavanju muzike. On je tvrdio da se to ni u kom slučaju ne nezadovoljstva i Izvan principa zadovoljstva. Najzad, kroz njih se provlači jedinstveni događa automatski i da protivteža širini distribucije može biti homogenizacija pri- cilj koji se ponavljano oprimeruje u širokom spektru filozofskih konteksta: razotkri- hvatljivog kanona dela i iscrpljivanje sposobnosti publike da efektivno sluša. Mnogo vanje već posredovane prirode svih navodno fundamentalnih koncepata. Kroz insisti- su problematičniji njegovi eseji o džezu – videti na primer, O džezu (1936) i Večita ranje da razotkrije isposredovanu prirodu svih filozofskih pozivanja na “prvo mesto”, moda: o džezu (1953) – u kojima nije mogao da vidi ništa osim stereotipiziranja i Adorno želi da otkrije granice misli i pokaže njeno nepriznato “drugo mesto” unutar pseudoindividuacije najuniženijeg “džez” plesnog hita. To je praktično značilo da je materijalnog sveta nefilozofskih partikularnosti, koje koncepti misli ili njihove objek- Adorno bio nesposoban da shvati stepen do koga je od četrdesetih pa nadalje, sa tivacije u artefaktima, tehnologijama i institucijama, uvek dovode u opasnost. kritiČki/kritiČNi ModerNiZAM kritiČki/kritiČNi ModerNiZAM pojavom bibopa, do šezdesetih, sa cvetanjem politički svesne džez avangarde, džez U Adornove filozofske “monografije” spada i njegova najranija knjiga Kjer- bio medij moćne kulturalne borbe i političkog samopotvrđivanja afričko-američkih kegor: Konstrukcija estetike, napisana kao drugi pokušaj da dobije doktorsku titulu, umetničkih intelektualaca. Štaviše, Adornov neuspeh da shvati kritički potencijal koja je mogla da mu otvori put prema profesuri u Nemačkoj da Hitler nije došao na džeza nije samo greška u kulturalnoj pažnji ili ukusu. Adorno se nikad nije teorijski vlast, i knjiga Metakritika epistemologije , koja prerađuje i dopunjava njegovu ranu kri- pomirio sa postojanjem mnogostrukih funkcija i vrednosnih standarda muzike kao umetničke forme; on je sve merio u odnosu na tehničke standarde Šenbergovih ino- tičku studiju Huserlove fenomenologije. Knjiga o Kjerkegoru, uprkos njenom prilično vacija. Slučaj džeza tako osvetljava značajni, temeljni nedostatak Adornove estetike: neodređenom karakteru, ističe se po Adornovom pokušaju da spoji dva horizonta kritičkog tumačenja: Kjerkegorov kontekst devetnaestog veka, u kome je buržoaski tA J r u S M i L e r on je težio da shvati muziku unutar restriktivnog, dihotomizovanog radnog okvi- ra, kritičkog kanona epitomizovanog u Šenbergu protiv svih ostalih koji se sa njim subjekt prolazio kroz značajan trenutak u svom formiranju i Adornovo sopstveno pre- razilaze, bilo da su to alternativne tradicije unutar klasične muzike, ili ne-klasične poznavanje krize u nemačkom političkom i intelektualnom životu – njegova knjiga je alternative unutar džeza ili roka, koje Adorno nije mogao a da u celini ne osuđuje kao objavljena istog dana kada je Hitler došao na vlast. Konkretno, kroz polemičku kritiku industriju kulture. Svako autentično delo, u ovom dihotomizujućem okviru, moglo bi Kjerkegora, Adorno cilja na proto-fašističku, iracionalističku teoriju egzistencijalne  odluke koju su Hajdeger i desničarski egzistencijalistički teolozi zasnivali na Kjer- Adorno će opširno razviti ovu temeljnu rekoncepciju dijalektike u knjizi t e o d o r v. A d o r N o figure u pokretu kegoru. U ovoj knjizi Adono tvrdi da Kjerkegorova teorija subjektivne unutrašnjosti Negativna dijalektika, primenjujući je na kritike Kanta, Hegela i naročito Hajdegera. zapravo odslikava društvene antinomije izolovanog buržoaskog subjekta, doslovnije To će takođe formirati jezgro njegove polemike protiv Hajdegera i egzistencijalizma u učaurenog u buržoaskom domaćem “enterijeru” srodnog onom koji je predstavljen knjizi Žargon autentičnosti, koja se razvila iz njegove kritike Hajdegera u prvom delu u Ibzenovim (Henrik Ibsen, 1828–1906) dramama i u studijama pariske kulture de- Negativne dijalektike pod naslovom “Odnos prema ontologiji”. Dve osnovne premise vetnaestog veka Valtera Benjamina. Tematika postvarenja i Adornova odlučna su- oživljuju celokupno Adornovo sučeljavanje sa ovim velikim figurama koje – uključu- protstavljenost ontologiji i pojmovima autentičnosti – kasnije eksplicitno okrenuta jući Hajdegera – obeležavaju vrhunce nemačke dijalektičke tradicije u filozofiji. Prva protiv Hajdegera i egzistencijalizma – se ranije pojavljuju u ovoj knjizi. je predlog da bi “negativna dijalektika” mogla da reinterpretira kategorije idealističke Adorno u svojoj polemici protiv Huserla sprovodi sličnu proceduru, me- dijalektike, koja teži (s)hvatanju identiteta između koncepta i objekta, izrazima ne- šajući “ekstra-filozofsku” društvenu kritiku sa tvrdnjama o medijaciji filozofskih identiteta, što vodi temeljnom prevrednovanju onih elemenata koji se opiru misli: koncepata i ograničenjima filozofije suočene sa konkretnom partikularnošću mate- Dijalektika je dosledno osećanje neidentiteta. Ona ne započinje 224 rijalnog sveta. Tako, na primer, u Huserlovom izgrađivanju sistema i neologističkim zauzimanjem stava. Moja misao je prema njemu gonjena njenom 225 kovanicama Adorno nalazi arbitrarnu pretpostavku autoriteta analognu arbitrarnoj sopstvenom nedovoljnošću, krivicom o onome što mislim. [...] moći tiranskih političkih sistema: Ono što izdvajamo izgledaće divergentno, disonantno, negativ- Forma totalne filozofije je primerena totalnoj državi u tome što no upravo onoliko koliko ga struktura naše svesti obavezuje da povezuje arbitrarnost govora, u kojoj nestaje neophodnost reči, teži jedinstvu: onoliko koliko će njegovi zahtevi za totalnošću biti sa diktatorskim nalogom za priznavanjem bez otpora. Autoritet i mera za sve ono što mu nije identično. Totalna kontradikcija nije uzurpacija ponovo postaju neposredno jedno.16 ništa drugo do manifestovana istina totalne identifikacije. Kon- Ovo kretanje tamo-amo između “imanentne” filozofske kritike i društve- tradikcija je neidentitet pod silom zakona, koji deluje i na ne- ne kritike pravda se ograničenjima same filozofije. Dijalektika se proteže izvan ra- identično.19 zrešenja filozofskog sistema, da bi razotkrila svoje sopstvene konceptualne granice. Drugim rečima, Adorno ne pokušava da zahvati kontradikciju kao nešto Otud, Adorno za svoje sopstveno shvatanje dijalektike može da tvrdi : što treba razrešiti ili usaglasiti, nego kao dijagnostičko sredstvo koje pokazuje da Medijacija nije pozitivno uverenje o biću, nego direktiva kogniciji se nešto ne-identično komeša ispod tereta koncepta koji guši. On se ponaša slično, da se ne uljuljkuje takvom pozitivnošću. To je zapravo zahtev da možda, psihoanalitičarevom osluškivanju protivrečnosti u govoru analiziranog paci- se dijalektika konkretno arbitrira. Izražena kao univerzalan prin- jenta da bi uočio tragove potiskivanja. Smisao nije u tome da se razloži kontradikcija cip, medijacija se, baš kao kod Hegela, uvek uzdiže do duha. Ako per se, nego da se ne-identično oslobodi od nastojanja misli da ga svede na svoju se pretvori u pozitivnost, ona postaje neistinita.17 meru: da se ukloni potiskivanje koje nameće koncept i da se kontradiktorni čvor “de- Ovo problematizovanje svake pozitivnosti – uključujući i pozitivnost same integriše” bez jednostavnog uklanjanja uzroka njegove precipitacije. Puštanje da ne- dijalektike – u ime dijalektičke medijacije koja prekoračuje granice filozofije, dono- identično opstane u svojoj različitosti reflektuje se nazad na okvir misli, koja mora si zgusnutu formulaciju onoga što će Adorno uskoro nazvati “negativnom dijalek- preuzeti svest o sopstvenim ograničenjima i poštovati granice svoje volje za kon- kritiČki/kritiČNi ModerNiZAM kritiČki/kritiČNi ModerNiZAM tikom”. “Negativno” je pre svega upućeno na samu dijalektiku, koja nije pozitivna ceptualnim shvatanjem objekta (iako bi negativno, ili čulno i estetičko [shvatanje], metoda, nego dinamika razotkrivanja nedovoljnosti misli za materijalne objekte sa mogle da budu legitimne alternative za Adorna). Druga premisa je da potčinjavanje kojima je isprepletana: ne-identičnog mišlju nije samo unutrašnji filozofski problem. To je isto tako i stvar Misliti ne-mišljenje (Nichtdenken) nije bezšavna posledica mi- realnih objektifikacija misli u integrisanu mrežu moći u modernim društvima, koje sli. To jednostavno obustavlja pozivanje na totalitet od strane obuhvataju spektar naučnih disciplina, administrativnih institucija i institucija prinu- misli.18 de i društvenih struktura kao što su tržišta, što su operacije koje daleko prevazilaze svaku individualnu sposobnost subjekta da ih shvate konceptualno: tA J r u S M i L e r Objekt mentalnog doživljaja je antagonistički sistem sam po sebi 16 Theodor W. Adorno, Against Epistemology: A Metacritique. Studies in Husserl and the Phe- – antagonističan u stvarnosti, ne samo u njegovom prenošenju nomenological Antinomies, Cambridge, Massachusetts, 1982, trans. Willis Domingo, str. 22. 17 Theodor W. Adorno, Against Epistemology: A Metacritique. Studies in Husserl and the Phe- na subjekt-koji-zna koji se tu ponovo otkriva. Prinudno stanje nomenological Antinomies, str. 24. 18 Theodor W. Adorno, Against Epistemology: A Metacritique. Studies in Husserl and the Phe- 19 Theodor W. Adorno, Negative Dialectics, Continuum, New York, 1983, trans. E. B. Ashton, nomenological Antinomies, str. 25. str. 6–7.  realnosti, koje je idealizam projektovao u domen subjekta i uma, pripremljene i objektifikovane forme koncepata sa kojima se ko- t e o d o r v. A d o r N o figure u pokretu mora se ponovo prevesti iz tog domena [...] U društvu su subjek- gnitivni subjekt suočava, prvobitno i direktno. Njihov identitet sa ti ne-znajući i onesposobljeni; otud njegova očajnička objektiv- subjektom je neistina. 22 nost i konceptualnost, koju idealizam pogrešno smatra za nešto Zadatak negativne dijalektike je da razloži ovu neistinu, da “de-integriše” pozitivno.20 lažno integrisan subjekt-objekt identitet. Štaviše, utoliko što integrisana neistina Jasno je da se Adorno u jednom smislu vratio na teren Marksovih ranih nije samo činjenica filozofije nego i društvene strukture, koja je generativni izvor radova, naročito na Nemačku ideologiju i Teze o Fojerbahu u kojima Marks poziva na antagonizama misli, logika “de-integracija” je takođe i model za teoretizovanje da je svrgavanje filozofije i prepoznavanje kontradikcija koje je dijagnostikovala idealistič- promena društvenih institucija u interesu slobode. Iako negativna dijalektika osta- ka misao kao avetinjskih senki realnih društvenih antagonizama, klase protiv klase, je kritička u svojoj orijentaciji, ona pokazuje u pravcu utopijskog “de-integrisanog” intelektualnog protiv fizičkog rada, grada protiv sela i kompetitivnih sfera industrije. društva, izvan našeg sadašnjeg administrativnog i korporativno integrisanog druš- A ipak, on isto tako kritički uspostavlja elemente dijalektike koje ne dugujemo He- tva: [u pravcu] društva oslobođenih razlika u kojem bi se svaka individua jednostav- 226 gelu ili Marksu, nego njihovim “mladohegelovskim” suparnicima, naročito Ludvigu no pojavila kao jedna jedinstvena instanca u području slobodnih varijacija društvene 227 Fojerbahu (Ludwig Feuerbach, 1804–1872) i Serenu Kjerkegoru, koji donose kritičke egzistencije. resurse protiv svakog dogmatskog favorizovanja nekonceptualne prakse, koja tako ostaje apstraktna, i u ironičnom smislu “teoretska”, nasuprot konkretnoj aktivnosti teorije i misli. Stoga Adorno na primedbu da njegova negativna dijalektika “naza- empirijske studije u socijalnoj psihologiji duje” u doba pre Marksa, odgovara tvrdnjom da on dijalektiku kritički unapređuje prorađivanjem objektivnih protivrečnosti u raspravama između Marksa i mladohege- Adornova učestvovanja u projektima empirijskih istraživanja iz oblasti so- lovaca, gde su obe strane i delimično grešile i delimično bile u pravu: cijalne psihologije su skoro sva vezana za njegovo iskustvo izgnanstva u Sjedinjenim Činjenicu da je istorija prešla preko određenih pozicija poštovaće Državama i težnju da razume moguću sklonost prema fašizmu u liberalnom demo- kao presudu o njihovom istinitom sadržaju samo oni koji se slo- kratskom društvu kakvo je zatekao u Americi. Osim što je učestvovao u radijskom že sa Šilerom (Schiller) da je “svetska istorija svetski tribunal”. istraživačkom projektu Prinstonskog univerziteta, što je njemu, kao muzikologu u iz- Ono što je uklonjeno, a da nije bilo teorijski prihvaćeno, često će gnanstvu, bila prilika za zaposlenje, on je isto tako imao udela i u interdisciplinarnom kasnije doneti svoj sadržaj istine. Ono će postati zagnojena rana istraživanju o autoritarnosti i antisemitizmu, koje je organizovala grupa Frankfurtske na zdravlju koje preovlađuje i to će u izmenjenim okolnostima škole, pod naslovom “Studija o predrasudama” čiji je pokrovitelj bio Američki jevrej- odvesti natrag prema njemu. Preostale teorijske neadekvatnosti ski odbor. Adorno je učestvovao i u istraživanju o društvenoj psihologiji predrasude, kod Hegela i Marksa su postale deo istorijske prakse, tako da koje će 1950. godine biti objavljeno kao obimna knjiga više autora pod naslovom se o njima iznova može razmišljati u teoriji, umesto da se misao Autoritarna ličnost. Istraživači su razvijali serije pitanja koja su se kretala od sva- iracionalno klanja prvenstvu prakse. Sama praksa je bila prevas- kodnevnih životnih situacija do reakcija na modernu umetnost, da bi dijagnostikovali hodno teorijski koncept.21 predispoziciju prema autoritarnosti, koju bi merili onim što su nazivali “F” skalom kritiČki/kritiČNi ModerNiZAM kritiČki/kritiČNi ModerNiZAM Konačno, zadatak knjige Negativna dijalektika je da artikuliše ono što bi (“F” se odnosilo na fašizam). Adorno se krajem 1952. godine vratio u Los Anđeles da Adorno nazvao “logikom dezintegracije”. Njegova dijalektika bi prekinula sa logikom bi nastavio sa daljim istraživanjima iz oblasti socijalne psihologije. Rezultat ovog bo- identita koja je zajednička hegelovskoj dijalektici i Hajdegerovom pokušaju da se po- ravka bile su dve studije o iracionalističkoj psihologiji industrije kulture: “Prizemljene novo uspostavi ontologija i povrati zaboravljena „istorija bića“. Ona razliku ne shva- zvezde”, koja je analizirala psihologiju horoskopske rubrike u Los Anđeles tajmsu i ta ni kao “ontološku razliku” (Hajdeger), niti kao protivrečnost koja bi se razrešila njeno odražavanje fatalističkog pogleda na događaje; i kratak esej Kako gledati na unutar bogatijeg, posredovanog povratka identitetu u filozofskom konceptu (Hegel), televiziju. nego kao indeks materijalne partikularnosti koja izmiče identitetu i razrešenju misli: Iako će u eseju iz 1957. godine Sociologija i empirijsko istraživanje i u me- tA J r u S M i L e r Njen gest ne teži identitetu u razlici između svakog objekta i nje- todološkim primedbama u njegovoj knjizi Uvod u sociologiju muzike, Adorno izraziti govog koncepta; umesto toga, ona je sumnjičava u odnosu na sva- visoki stepen skepticizma u odnosu na mogućnost empirijskog istraživanja da otkrije ki identitet. Njena logika je logika dezintegracije: dezintegracije društvenu istinu, to nije u tolikoj meri bilo otvoreno odbijanje njegove vrednosti, koliko 20 Theodor W. Adorno, Negative Dialectics, str. 10. 21 Theodor W. Adorno, Negative Dialectics, str. 144. 22 Theodor W. Adorno, Negative Dialectics, str. 145.  potvrđivanje prava na interpretativne, dijalektičke i psihoanalitičke metode nasuprot ovaca). Adorno i Horkhajmer takođe dijalektički obrću ovu perspektivu, razdvajajući t e o d o r v. A d o r N o figure u pokretu krivotvorenih, ekskluzivnih pozivanja pozitivizma na metodološku strogost. Ador- još uvek mitsku dimenziju od takozvane racionalne modernosti. Ako je mit prvobitno nov lični empirijski rad jasno pokazuje ovu svest o ograničenjima čisto empirijskog, rođen kao izraz strahopoštovanja prema nadmoćnoj i neshvatljivoj prirodi – i koji tako da se neopravdano smatra spekulativnim ili dogmatskim iz ugla preovlađujuće je u nju utisnuo imena i razumljive motive nastanjujući je bogovima i čudovištima i empirijske sociologije. Stiven Kruk (Stephen Crook, 1950–) je valjano sažeo pot- njihovim pričama – onda se nesavladiva složenost moderne nauke i društvene orga- porne pretpostavke celokupnog Adornovog rada u ovoj oblasti, na tri glavne pro- nizacije sada ponovo pojavljuje kao slepa, nepojmljiva druga priroda, koja podvrgava pozicije. Prvo, iracionalistički fenomeni, kao što su predrasude, nisu zastranjivanja individue svojoj kobnoj moći. Bezlične ekonomske sile kao “tržište” ili “bilans” mogu u odnosu na modernost prosvetiteljstva; oni su njeni komplementarni i neophodni da štite individue kao prijateljski naklonjeni bogovi, ili da ih obore kao ljutiti grom za- izdanci. Ovoj pretpostavci je posvećena puna teorijska razrada u knjizi Dijalektika vitlan s neba. Isto tako, kao što spisateljstvo Franca Kafke (Franz Kafka, 1883–1924) prosvetiteljstva. Drugo, modernost i autoritarnost u masovnoj proizvodnji se susreću briljantno nagoveštava, aparatus birokratske države deli život i smrt, zatočeništvo i sa određenim tipovima karaktera, koji su posledica većih društvenih, ideoloških i slobodu, sa istim hirom kakvim su nekada prirodni bogovi slali sušu i potop, oluju i 228 institucionalnih snaga. I treće, autoritarni fenomeni i drugi izrazi kasno kapitalističke zatišje. 229 kulture, kao industrija kulture, u direktnom su kontinuitetu. I jedni i drugi ispoljavaju U tekstu Dijalektika prosvetiteljstva izraz “prosvetiteljstvo” dobija dvostru- istu potpornu psihodinamiku i otud sklonost prema približavanju, uprkos spoljašnjim ki upis, što zauzvrat nagoveštava treće, spekulativno, utopijsko značenje u zaključku. razlikama u iskazanim ideologijama, sadržaju i pogledu na svet. U prvom slučaju, “prosvetiteljstvo” je jednako racionalizujućim misaonim procesima koji ljudskim bićima omogućavaju sve veću kontrolu nad prirodom. U ovom smislu, nije protivrečno čak i starodrevnog junaka kao što je Odisej videti kao “čoveka pro- dijalektika prosvetiteljstva svetiteljstva”. “Prosvetiteljstvo”, međutim, ima i specifičan istorijski smisao, koji je ukorenjen u racionalnoj filozofiji osamnaestog veka: pre svega francuskih filozofa, Knjiga Dijalektika prosvetiteljstva, koju je Adorno napisao sa Horkhajme- kao što su Volter (Voltaire, 1694–1778) i Didro (Denis Diderot, 1713–1784) i Kanta, rom tokom ratnih godina i koja je objavljena u Amsterdamu 1947. godine, jedan je u čuvenom eseju Šta je prosvetiteljstvo?, ali i uopštenije, u racionalističkoj tendenciji od najznačajnijih kamena temeljaca u Adornovoj kritičkoj teoriji. Pored individualnih u filozofiji koja datira unazad do Frensisa Bejkona (Francis Bacon, 1561–1626) i Renea analiza takvih gorućih problema, kao što su priroda industrije kulture i implikaci- Dekarta (René Descartes, 1596–1650) u sedamnaestom veku, pa sve do neopoziti- je antisemitizma, ova knjiga daje smelu filozofsku antropologiju i filozofiju istori- vizma današnjice. U ovoj upotrebi izraza “prosvetiteljstvo”, Adorno i Horkhajmer se je u kojoj Adornova naredna esejistička i opširna istraživanja predstavljaju njihovu bave svetom misli moderne nauke i njenim progresivnim potiskivanjem kao običnog konceptualnu podlogu. Knjiga se sastoji od pet eseja: “Koncept prosvetiteljstva”, iracionalnog sujeverja, svega onoga što se ne može formalizovati, što se ne može “Odisej ili mit i prosvetiteljstvo”, “Julija ili prosvetiteljstvo i moralnost”, “Industrija svesti na činjeničnu potvrdu ili matematičku formulu. Ovaj “zlosrećni udeo” je pre kulture: prosvetiteljstvo kao masovna obmana” i “Elementi antisemitizma: ograni- svega uključivao one dimenzije subjektivnog iskustva koje se vezuju za religiozno čenja prosvetiteljstva”. Tekst takođe uključuje i izvstan broj aforističkih fragmenata osećanje, emocije i čulno telo. Držeći se opšteg pogleda na dijalektičko preplitanje kao zaključak. U veoma velikom istorijskom rasponu, koji se proteže od praistorije mita i prosvetiteljstva, Adorno i Horkhajmer vide da je samouverenje istorijskog pro- kritiČki/kritiČNi ModerNiZAM kritiČki/kritiČNi ModerNiZAM i daleke starine homerske epike do današnjih dana, oni istražuju promene racio- svetiteljstva da uklanja mit i samo lažna svest: potiskivanje, a ne racionalno razma- nalizujućeg impulsa u ljudskoj misli i praksi, “prosvetiteljstvo” i njegov dijalektički tranje mita, je ono što je racionalnosti (nauci, tahnologiji, birokratskoj administraciji) komplement, “mit”. omogućilo da nadvije svoje nadmoćno “mitsko” lice nad ljudskim rodom. Umesto da su isključujuće suprostnosti, mit i prosvetiteljstvo su dijalek- Adorno i Horkhajmer prizivaju treće dovršenje “prosvetiteljstva” koje je tičke suprotnosti; istorijske promene, uključujući naučni i tehnički napredak i nove bez presedana i koje bi ukrotilo mit, sublimirajući njegove razorne tendencije a da oblike društvene organizacije, stvaraju stalno nove oblike njihove zajedničke konsti- ih pri tom ne potiskuje – jer potiskivanje naposletku omogućava da se mit pojavi tutivne opozicije. Ovo znači da čak i arhaičan, polumitski kosmos kao što je Home- u novim, još strašnijim oblicima. Ovo novo “prosvetiteljstvo” zahteva takvu tran- tA J r u S M i L e r rova Odiseja, naseljen bogovima i čudovištima i nimfama i herojima, već nosi trag sformaciju društva u kojoj se može težiti suštinskim ciljevima kao što su sreća, za- racionalnog procesa mišljenja, trenutke “prosvetiteljstva” koji se obično vezuju za dovoljstvo, solidarnost i individuacija, a ne samo sada dominantnim, iracionalnim modernost: Odisijeva legendarna lukavost, na primer, implicira njegovu sposobnost ciljevima profita i moći. Ovo prosvetiteljstvo bi se razmrsilo od dominacije prirode, da formalizuje situaciju i razvije tehnička rešenja (trojanski konj) ili strateške planove koja je u izvesnom smislu bila njegov “praiskonski greh” odvajanja od mitske prirode. (njegovo bekstvo od oslepljenog Kiklopa sakrivanjem pod trbuh jedne od Kiklopovih Istina prosvetiteljstva ne leži u moći, već u obustavljanju moći i dopuštanju razlike,  ne-identiteta, u njegovom pravu da ograniči preterano širenje misli. Baš kao što je konvencionalnim i ritualizovanim ponašanjima pronaći moguća odstupanja u kojima t e o d o r v. A d o r N o figure u pokretu ekonomija nekad učila buržoaziju da razbije ilzuiju lične moći kraljeva u korist raspr- individualnost još uvek ostavlja svoj trag. Međutim, ova aforistička procedura se šenih “racionalnih” operacija tržišta, tako je zadatak sledećeg stadijuma prosvetitelj- podudara sa Adornovim teorijskim insistiranjem na posredovanoj međusobnoj po- stva da ovu lekciju prenese na dominantne forme misli, uključujući i onu istorijskog vezanosti individue i društva: prosvetiteljstva: u individualističkom društvu, opšte se ne ostvaruje samo kroz “Oni uče od moći stvari, da bi najzad uklonili moć. Prosvetitelj- uzajamno delovanje posebnosti, već je društvo suštinski sup- stvo se ostvaruje i opravdava svoje ime onda kada se najbliži stanca individue.25 praktični ciljevi pokažu kao najudaljeniji ciljevi koji su sada posti- Adorno tvrdi da mu ovo omogućava da za razliku od Hegela pronađe eg- gnuti i kada se zemlje o kojima “njihove uhode i izvidnici više ne zemplarnu, čak kvaziteorijsku vrednost svakodnevnih, individualnih iskustvenih mogu doneti novosti” [Francis Bacon], to jest, “one čiju prirodu podataka. Adorno ovaj svakidašnji detalj predstavlja u poput dnevnika hronološkoj dominantna nauka prezire, prepoznaju kao zemlje porekla”.23 formi, koja izričito nema hijerarhijski konceptualni ili narativni plan, implicitno potvr- 230 đujući njenu kritičku vrednost nad pozitivistički skupljenim statističkim podacima, ili 231 nad apstraktnim sistemima formalnih koncepata: Minima Moralia Društvena analiza može da nauči iz individualnog iskustva neu- poredivo više nego što je to Hegel dopuštao, dok nasuprot tome, Minima Moralia: Refleksije iz oštećenog života (1951) je zbirka aforizama velike istorijske kategorije, posle svega što je u međuvremenu koja datira od 1944 do 1947. godine, kraja Drugog svetskog rata i poslednje godine počinjeno uz njihovu pomoć, više nisu van sumnje za prevaru. 26 Adornovog izgnanstva u Sjedinjenim Državama. Naslov knjige je poigravanje aluzi- jom na filozofsku tradiciju, na Aristotelovu (Αριστοτέλης, 384–322 p. n. e.) Veliku etiku. Naslov sugeriše da je Adorno, u njegovom vremenu, sposoban samo za etiku estetička teorija svedenu na minimum potreban za preživljavanje; ili, možda, da je sama istorija uma- njila ljudsku mogućnost za etiku i da čovek sada mora da traga unutar mikrologičkih Adornovo najranije filozofsko obrazovanje, pre njegove dvadesete godine, detalja svakodnevnog života da bi znao kako da proceni postupak. Na početku knjige, bilo je neka vrsta mentorskog, nadgledanog čitanja Kanta uz starijeg kritičara kul- u posveti Maksu Horkhajmeru, Adorno svoj tekst postavlja dalje u odnos sa filozof- ture Zigfrida Krakauera (Siegfried Kracauer, 1889–1966), koji je kasnije postao po- skom prošlošću: znat po svojoj studiji nemačkog ekspresionističkog filma Od Kaligarija do Hitlera i po Melanholična nauka iz koje sam ponudio ovaj dar svom prijatelju knjizi Teorija filma. Senka Kantovih filozofskih kritika lebdela je nad Adornovim ra- upućuje na oblast koja se od pamtiveka smatrala za istinsko polje dom tokom čitave njegove karijere, uključujući i njegovo poslednje, nezavršeno delo. filozofije, ali koja je, otkad je ova druga preobraćena u metod, za- Ako Negativna dijalektika na izvestan način predstavlja Adornov argument zašto za pala u intelektualni nemar, sentenciozni kapric i na kraju zaborav: savremenog kritičkog filozofa “kritika čistog uma” više nije moguća i ako je knjiga učenje o dobrom životu. 24 aforizama Minima Moralia slična redukcija “kritike praktičnog uma”, tada bi Estetička kritiČki/kritiČNi ModerNiZAM kritiČki/kritiČNi ModerNiZAM Stoga Adorno želi da se lati pitanja koje je nadahnjivalo klasične filozofe, teorija mogla da se shvati kao Adornov pokušaj da odgovori na Kantovu Kritiku moći ali i njegovog aforističkog prethodnika Fridriha Ničea, čija se “vedra nauka” pretvorila suđenja. Uprkos tome što je zbog autorove smrti ostala nezavršena, to je jedna od u žalosnu u Adornovoj mračnijoj “melanholočnoj nauci”. Adornovih najobuhvatnijih knjiga, koja kombinuje filozofske uvide njegovih kritičkih Adornova knjiga se opire lakoj parafrazi ili sažimanju i upravo je u tome studija nemačke idealističke tradicije sa filozofskom antropologijom ustanovljenom njena egzemplarna suština: da nalazi put kroz krajnje konkretna, često krajnje idi- u knjizi Dijalektika prosvetiteljstva i njegovom praktičnom kritikom ključnih umetnika osinkratična i lična zapažanja o individui i društvenoj celini. On želi da razotkrije kao što su Samjuel Beket (Samuel Beckett, 1906–1989), Franc Kafka, Arnold Še- elemente individualnog ponašanja i afektivnosti koji su oštećeni ili saobraženi re- nberg i Bertolt Breht. To je gusto dijalektičko razmatranje nekoliko ključnih tema, tA J r u S M i L e r presivnim društvenim normama. I vice versa, Adorno se nada da će čak i u krajnje kao što su društveni sadržaj umetnosti, uloga umetničke forme i iluzije u posredo- vanju i kvalifikovanju određenog društvenog sadržaja, autonomija ili neautonomija 23 Theodor W. Adorno, Dialectic of Enlightenment, with Max Horkheimer, Continuum, New umetnosti, odnos umetnosti prema prirodnoj lepoti, uloga tehnike i tehnologije u York, 1982, trans. John Cumming, str. 42. 24 Theodor W. Adorno, Minima Moralia: Notes From Damaged Life, New Left Books, London, 25 Theodor W. Adorno, Minima Moralia: Notes From Damaged Life, str. 17. 1974, trans. E. F. N. Jephcott, str. 15. 26 Theodor W. Adorno, Minima Moralia: Notes From Damaged Life, str. 17.  umetnostima, priroda umetničke istine i funkcije umetnosti kao protesta i utopijske njihovog umetničkog materijala – na primer, lingvističkih resursa dramskog govo- t e o d o r v. A d o r N o figure u pokretu željene slike. U ovom Adornovom obimnom nacrtu antisistematične estetičke teorije ra, vizuelnih konvencija predstavljanja prostora ili tonalnog sistema – i racionalne su na briljantan i sažet način uzgredno razmotrene i mnoge druge značajne teme u konstrukcije koja stvara inovativne, jedinstvene nove forme. Ovo je značajno iz dva umetnosti i estetici. razloga. Prvo, to ilustruje Adornovu doslednu proceduru stvaranja paralela između U zaključku ću moći detaljnije da prodiskutujem dve velike teme među filozofske kritike i kritičkih, inovativnih umetničkih formi. Filozofija daje diskurzivnu bezbrojnim zaključcima koji čine konstelaciju argumenata ove knjige. Prva je pro- i konceptualnu izražajnost umetničkim delima koja se, upravo zbog njihove inova- blem umetničke iluzije ili “sličnosti”, fikcionalnosti umetničkog dela, uklanjanje tivnosti, opiru jednostavnom svođenju na parafrazu ili diskurzivni opis. Umetničko njenog sadržaja iz pragmatičkog sveta neposredne efektivnosti ili epistemološkog delo, zazuvrat, daje mesto i čulni efekat apstrakcijama filozofskih koncepata. Drugo, sveta koncepata i argumenata, u korist posebne egzistenije kao čulne pojave. Ovo to sugeriše Adornovo konačno shvatanje funkcije umetničkih dela: da su ona primeri posebno stanje bivanja je korolar posebnog društvenog mesta koje zauzima auto- i modeli “neidentičnih”, alternativnih modela egzistencije. Ovo ne beleži samo puku nomna umetnost: umetnost koja se prvenstveno usmerava prema sopstvenoj sferi mogućnost razlike u situaciji u kojoj je sve veća uniformnost nametnuta norma, već 232 vrednosti, ustanovljujući svoju vrednost upravo kao umetničkog postignuća, a ne na je značajno uporište nad ponorom očajanja i mirenja sa sudbinom u mračnim vreme- 233 osnovu komercijalnih, političkih, terapeutskih, kultnih ili drugih heteronomnih funk- nima. Ali ona isto tako donose, u nekim slučajevima, aktuelna iskustva i konkretne cija koje bi isto tako, na pomoćni način, mogla da izvede. Za Adorna, estetska iluzija analogije koji mogu biti prenosivi, uz konceptualnu razradu i odgovarajuće institu- je istovremeno “krivica” i utopijska mogućnost umetnosti. Ona predstavlja “krivi- cionalne sporazume i prakse, na druge društvene oblasti. Drugim rečima, utopijsko cu” jer umetničko delo neizbežno sugeriše da su harmonije, intenziteti iskustva i razilaženje umetničkog dela će se možda na kraju pokazati kao najbolji probni teren alternativne mogućnosti, koji su registrovani u njenim naročitim medijima, dostižni za učenje o tome kako živeti drugačije, kako skrenuti kurs od sadašnjeg stanja ne- u sadašnjem stadijumu društva. Oni i izvesnom smislu jesu dostižni, ali samo u pravde, prema novim utopijskim mogućnostima života. “sličnosti”: samo ako ostanemo u posebnom prostoru ograničenom okvirom slike, stranicama otvorene knjige, trajanjem muzičke kompozicije. Onog trenutka kada za- Prevod s engleskog tvorimo knjigu i vratimo se na dužnost ili porodici, ili ulicama zakrčenim saobraćajem Margarita Petrović i policajcima i zaposlenima koji hitaju kućama, onda vidimo da je “sličnost” umetnič- kog dela zaista bila, u pogrdnom smislu, “samo iluzija”. Umetnička slika (image) je lažno “univerzalna” – paradoksalno je “univerzalna” samo u njenoj ograničenoj sferi Literatura: i, sociološki, samo za tu privilegovanu manjinu koja ima dovoljno slobodnog vreme- na, obrazovanja i novca za istinski pristup umetničkim svetovima koji se pojavljuju iz Theodor W. Adorno, The Jargon of Authenticity, Northwestern University Press, umetničkih dela. A ipak, s druge strane, sama ova sličnost, koja umetnost čini “nee- Evanston, 1973, trans. Knut Tarnowski and Frederic Will. Theodor W. Adorno, Minima Moralia: Notes From Damaged Life, New Left Books, fikasnom” i nedelotvornom, je ona koja joj isto tako dozvoljava kritičku, pa čak i uto- London, 1974, trans. E. F. N. Jephcott. pijsku distancu od objektivne “neistine” društveno nepravednog sveta svakodnevne Theodor W. Adorno, “Letters to Walter Benjamin”, iz Ronald Taylor (ed.), Aesthe- realnosti. Samo se u razilaženju sa ovim svetom, a ne u prilagođavanju njemu, istina tics and Politics, New Left Books, London, 1977. kritiČki/kritiČNi ModerNiZAM kritiČki/kritiČNi ModerNiZAM može otkriti u napetosti između empirijske i umetničke realnosti. Prema tome, iako je Theodor W. Adorno, “Culture and Administration”, Telos 37, New York, 1978, str. sličnost umetničkog dela “iluzorna” i čak “lažna”, ona je isto tako dijalektički neod- 93–111. vojiva od sposobnosti umetnosti da otkrije istinu. Adorno iz ovoga izvlači i zaključak Theodor W. Adorno, In Search of Wagner, New Left Books, London, 1981, trans. da je razmišljanje o sličnosti (i njenom društvenom korolaru, umetničkoj autonomiji), Rodney Livingstone. neophodno za funkciju istinitosti umetnosti. Svaki pokušaj da se zaobiđe sličnost i Theodor W. Adorno, Prisms, The MIT Press, Cambridge, 1981, trans. Samuel and umetnost učini direktno delotvornom – kao kod agitacijske umetnosti, ili prilagođa- Shierry Weber. Theodor W. Adorno, Against Epistemology: A Metacritique. Studies in Husserl and vanje neposrednim didaktičkim, dokumentarnim ili konceptualnim ciljevima, odaće the Phenomenological Antinomies, Massachusetts, Cambridge, 1982, trans. Willis tA J r u S M i L e r slabu snagu umetnosti da kritikuje i menja nepravedni svet. Domingo. Drugi ključni aspekt je kako su Adornova “logika dezintegracije” i insisti- Theodor W. Adorno, Dialectic of Enlightenment, With Max Horkheimer, Continu- ranje na “neidentitetu” konkretno oprimereni u knjizi Estetička teorija naprednom um, New York, 1982, trans. John Cumming. modernom umetnošću. Modernistički umetnici kao što su Beket, Pikaso (Pablo Pi- Theodor W. Adorno, Negative Dialectics, Continuum, New York, 1983, trans. E. casso, 1881–1973) ili Šenberg stvaraju svoja dela putem analitičke “dezintegracije” B. Ashton.  Theodor W. Adorno, Philosophy of Modern Music, Continuum, New York, 1985, Theodor W. Adorno, Max Horkheimer, Dijalektika prosvetiteljstva – filozofijski fra- t e o d o r v. A d o r N o figure u pokretu trans. Anne G. Mitchell and Wesley V. Blomster. gmenti, IP Veselin Masleša, Sarajevo, 1989. Theodor W. Adorno, Introduction to the Sociology of Music, Continuum, New York, Thodor W. Adorno, “O problemu glazbene analize”, Zvuk br. 3, Zagreb, 1989, str. 1989, trans. E. B. Ashton. 29–40. Theodor W. Adorno, Kierkegaard: Construction of the Aesthetic, University of Teodor V. Adorno, Tri studije o Hegelu, Veselin Masleša i Svjetlost, Sarajevo, Minnesota Press, Minneapolis, 1989, trans. Robert Hullot-Kentor. 1990. Theodor W. Adorno, Alban Berg: Master of the Smallest Link, Cambridge University Teodor Adorno, “Nekoliko reči o Lulu Albana Berga”, Muzički talas br. 23, Beograd, Press, Cambridge, 1991, trans. Juliane Brand and Christopher Hailey. 1995, str. 74–76. Theodor W. Adorno, Notes to Literature, Two Volumes, Columbia University Press, Todor V. Adorno, “Građanska opera”, Muzički talas br. 1–2, Beograd, 1997, str. New York, 1991, trans. Shierry Weber Nicholsen. 54–58. Theodor W. Adorno, Quasi Una Fantasia: Essays on Modern Music, Verso Press, Teodor Adrorno, “Stravinski – dijalektička slika”, Muzički talas br. 3–6, Beograd, London, 1992, trans. Rodney Livingstone. 1997, str. 90–99. Theodor W. Adorno, Composing for the Films, The Athlone Press, London, 1994, “Adorno s Heideggerjem” (temat), Filozofski Vestnik št. 1, ZRC SAZU, Ljubljana, 234 with Hanns Eisler. 2002, str. 93–161. 235 Theodor W. Adorno, Aesthetic Theory, University of Minnesota Press, Minneapo- Teodor Adorno, Minima moralia: refleksije iz oštećenog života, IK Zorana Stojano- lis, 1997, trans. Robert Hullot-Kentor. vica, Sremski Karlovci i Novi Sad, 2002. Theodor W. Adorno, Critical Models: Interventions and Catchwords, Columbia Uni- Tomas Man, Teodor Adorno, Melodija i akordi: prepiska 1943–1955, Književna op- versity Press, New York, 1998, trans. Henry W. Pickford. ština Vršac, Vršac, 2006. Theodor W. Adorno, Sound Figures, Stanford University Press, Stanford, Califor- nia, 1999, trans. Rodney Livingstone. Stephen Crook (ed.), Theodor W. Adorno, The Stars Down to Earth and Other Es- says on the Irrational In Culture, Routledge, New York, 1994. Richard Leppert, Theodor W. Adorno, Essays on Music, University of California Press, Berkeley and Los Angeles, 2002. Rolf Tiedemann... (eds.), Theodor W. Adorno, Gesammelte Schriften, 20 volumes, Suhrkamp Verlag, Frankfurt a/M, 1997. Literatura na srpskom jeziku: Theodor W. Adorno, Filozofija nove muzike, Nolit, Beograd, 1968. Teodor V. Adorno, “Disonance: O fetišizmu u muzici i regresiji slušanja”, Treći program RB-a br. 4, Beograd, 1970, str. 240–285. Theodor W. Adorno, “Teškoće u skladanju i u shvaćanju nove glazbe” iz Danilo Pejović (ed.), Nova filozofija umjetnosti, Nakladni zavod MH, Zagreb, 1972, str. kritiČki/kritiČNi ModerNiZAM kritiČki/kritiČNi ModerNiZAM 134–160. Teodor V. Adorno, “Angažman – o angažovanosti umetnosti”, Polja br. 175, Novi Sad, 1973, str. 2–6. Teodor Adorno, Žargon autentičnosti – o nemačkoj ideologiji, Nolit, Beograd, 1978. Teodor V. Adorno, Estetička teorija, Nolit, Beograd, 1979. Teodor V. Adorno, Negativna dijalektika, BIGZ, Beograd, 1979. Theodor W. Adorno, Max Horkheimer, Sociološke studije, Školska knjiga, Zagreb, 1980. tA J r u S M i L e r Theodor W. Adorno, Filozofsko-sociološki eseji o književnosti, Školska knjiga, Za- greb, 1985. Thodor W. Adorno, Uvod u solciologiju glasbe, DZS, Ljubljana, 1985. Todor V. Adorno, Filozofska terminologija – uvod u filozofiju, IP Svjetlost, Sarajevo, 1986.  školi za društvene nauke pri Katedri za teoriju marksizma od 1947. do 1949. godine. S t e fA N M o r Av S k i figure u pokretu Istovremeno je predavao na Višoj državnoj muzičkoj školi, Višoj državnoj pozorišnoj školi i na Akademiji likovnih umetnosti u Krakovu. Počeo je da radi u Državnom in- stitutu za umetnost u Varšavi 1952. godine. Pomagao je u organizovanju Katedre za estetiku na Varšavskom univerzitetu 1952. godine, kojom je kasnije i rukovodio, od 1961. do 1968. godine. U tom periodu je organizovao i Opštepoljski estetički kon- verzatorijum za doktorante i doktore pri Institutu za filozofiju i sociologiju Poljske akademije nauka, kojim je rukovodio do 1968. godine i koji je odigrao važnu ulogu u formiranju narednih generacija poljskih estetičara. Zajedno sa Vladislavom Tatarkje- vičem uređivao je časopis Estetika koji je 1965. preimenovan u Estetske studije. Bio je prodekan Društveno-filozofskog odseka Varšavskog univerziteta od 1958. do 1960. 236 Državni savet ga je imenovao za vanrednog profesora Varšavskog univerziteta 1964. 237 godine. Stefan Moravski je otpušten s Varšavskog univerziteta 1968. godine i više godina nije se bavio redovnom predavačkom delatnošću na poljskim univerzitetima. Stefan Kraće vreme radio je u Narodnom muzeju u Varšavi, a u Institutu za umetnost Poljske MorAvSki akademije nauka od 1970. do penzije. Osnovao je godišnjak Poljske studije umetnosti (1979–1992) koji je doprineo popularizaciji poljske estetičke misli. Redovnom didak- tičkom radu vratio se u Institutu za filozofiju Lođskog univerziteta, gde su njegova : gabriela švitek predavanja pored studenata filozofije slušali i studenti drugih pravaca humanistike i mnogi umetnici. Neposredno pre smrti i odlaska u penziju vratio se u Institut za filozofiju Varšavskog univerziteta. Dobio je naučno zvanje redovnog profesora hu- Biografija manističkih nauka 1985. Stefan Moravski je predavao i na mnogim stranim univerzitetima, između Stefan Moravki (Stefan Morawski, 1921–2004), filozof, istoričar estetike, ostalih u SAD (Boston, Sijetl, Los Anđeles, Prinston, Milvoki), Nemačkoj (Minhen) profesor Varšavskog univerziteta, počasni predsednik Međunarodnog društva este- i Holandiji (Amsterdam). Aktivno je učestvovao na najvažnijim međunarodnim fi- tičara, rođen je 20. oktobra 1921. u Krakovu, a umro 2. decembra 2004. u Varšavi. lozofskim i estetičkim kongresima i konferencijama. Sa Vladislavom Tatarkjevičem Završio je Gimnaziju Stefana Žeromskog u Lođu i planirao da upiše studije medici- i Romanom Ingardenom (1893–1970) učestvovao je na Trećem kongresu estetike ne na Jagelonskom univerzitetu1 1939. godine. Te planove je omelo izbijanje Drugog u Veneciji 1955. godine. Poslednji kongres na kome je učestvovao bio je Četrnaesti svetskog rata. Posle bekstva iz geta u Pjotrkovu 1942. godine studirao je medici- kongres “Aesthetics as Philosophy” u Ljubljani (1–5. septembar 1998) sa referatom nu na ilegalnom Lekarskom odseku (Profesionalna škola za sanitarni personal) i na kritiČki/kritiČNi ModerNiZAM kritiČki/kritiČNi ModerNiZAM naslovljenim On the Bitter Juicy Taste of Philosophizing via Aesthetics.2 Stvaralaštvo ilegalnim kursevima na Varšavskom univerzitetu. Posle toga odustao je od studija Stefana Moravskog formiralo je poglede mnogih poljskih filozofa, posebno estetiča- medicine i posvetio se filozofiji, a magistrirao je filozofiju u Krakovu 1945. godine. ra, kao što su: Jolanta Brah-Čajna (Jolanta Brach-Czaina), Teresa Kostirko (Teresa Vladislav Tatarkjevič (Władysław Tatarkiewicz, 1886–1980) bio je mentor njegovog Kostyrko), Zofja Rosinjska (Zofia Rosińska, 1940–), Katažina Rozner (Katarzyna magistarskog rada naslovljenog sa Intuicija i intelekt kod Bergsona i Rasela. Rosner), Ana Zajdler-Janjiševska (Anna Zeidler-Janiszewska), Bohdan Đemidok Kao stipendista Katedre za lepe umetnosti Univerziteta u Šefildu u Velikoj (Bohdan Dziemidok, 1933–), Stanislav Pazura (Stanisław Pazura), Gžegož Štabinjski gABrieLA švitek Britaniji Moravski je proveo školske 1946–1947. godine. Na Odseku za humanistiku (Grzegorz Sztabiński), Leh Vitkovski (Lech Witkowski), Jolanta Dobkovska-Zidronj Varšavskog univerziteta 1947. odbranio je doktorsku disertaciju O koncepciji Edmunda (Jolanta Dąbkowska-Zydroń), Gžegorž Đamski (Grzegorz Dziamski, 1955–), Beata Berka u okviru engleske estetike XVIII veka. Bio je stariji asistent na krakovskoj Višoj Fridričak (Beata Frydryczak, 1963–), Pjotr Graf (Piotr Graff), Pjotr Kavjecki (Piotr 1 P. J. Przybysz, A. Zeidler-Janiszewska, “Stefan Morawski – wstę pny szkic do portretu”, iz Kawiecki, 1951–), Roman Kubicki (Roman Kubicki, 1957–), Teresa Pekala (Teresa Stefan Morawski, Wybór pism estetycznych, Universitas, Kraków, 2007, str. vii–lxiv; T. Porada, J. Ciszewska (eds.), S. Morawski – szkic do portretu. Materialy z okazji jubiileuszu 60-lecia, 2 I. Wojnar, “Profesor Stefan Morawski i mi ę dzynarodowe kongresy estetyki”, iz Z. Rosińska, Lód ź, 1984. A. Labuńska (eds.), Przekraczanie estetyki, Warszawa, 2003, str. 161–179.  Pękala), Kazimjež Pjotrovski (Kazimierz Piotrowski, 1964–), Andžej Šahaj (Andrzej ideja od Marksa i Engelsa (Friedrich Engels, 1820–1895) do danas Moravski smatra S t e fA N M o r Av S k i figure u pokretu Szahaj, 1958–), Tadeuš Školut (Tadeusz Szkołut) i dr. Na Varšavskom univerzitetu Il marxismo e l’estetica (Roma, 1973) koja je objavljena i na španskom, srpskom i povodom osamdesetogodišnjice rođenja Moravskog održana je naučna konferencija rumunskom jeziku, a od publikacija na engleskom Inquiries into the Fundamentals of 2001. godine. Referati sa ove konferencije su objavljeni pod naslovom Prekoračiva- Aesthetics (Cambridge MA, 1974) koja je posvećena teorijskim osnovama marksistič- nje estetike (2003). Redigovali su ih Zofja Rosinjska (Zofii Rosińskiej) i Aleksandra kog pristupa umetnosti. Labunjska (Aleksandry Łabuńskiej, 1940–). U Krakovu je 2006. godine održan Prvi Moravski je u svojim publikacijama dosta mesta posvetio povezanosti kongres estetike u Poljskoj na kome je pod patronatom Poljskog estetičkog društva marksizma i estetike, u kojima je istraživao mogućnosti utemeljenja koherentne za mlade estetičare ustanovljena Nagrada Stefan Moravski3. estetičke teorije na osnovama te ideologije. Na prelomu šezdesetih i sedamdesetih godina glavna tema njegovih interesovanja je postulat sociološke estetike kao zajed- nički element predmeta saznanja između estetike i sociologije.6 Sociološku estetiku filozofija umetnosti Stefana Moravskog Moravski je razlikovao od sociološki orijentisane estetike; taj naziv je predložio kao 238 odrednicu marksističke estetike, kojoj je zamerano da je sociologija umetnosti. Te 239 Proučavaoci filozofije umetnosti Stefana Moravskog pominju nekoliko tvrdnje je između ostalog izneo u tekstu “Art and Society. A Marxist Approach”, izvora kojima se inspirisao: pravac kritičke misli Karla Marksa (Karl Marx, 1818–1883) objavljenom u Proceedings of the 6th International Congress of Aesthetics at Uppsala koji su razvijali Đerđ Lukač (György Lukács, 1885–1971), Antonio Gramši (Antonio 1968: Acta Univ. Uppsal. Series Figura (Uppsala, 1972). Problem marksističke este- Gramsci, 1891–1937), Anri Lefevr (Henri Lefebvre, 1901–1991) i Ernst Bloh (Ernst tike šire razmatra u knjigama i člancima Između tradicije i vizije budućnosti (Varšava, Simon Bloch, 1885–1977); pravac poljske estetičke misli i istorije estetike Vladislava 1964), “Lenin as a Literary Theorist” (Science and Society, 1965, vol. 29, no. 1), “The Tatarkjeviča, Tadeuša Kotarbinjskog (Tadeusz Kotarbiński, 1886–1981) i Romana Aesthetic Views of Marx and Engels” (The Journal of Aesthetics and Art Criticism, Ingardena; pravac engleske estetike osamnaestog veka i američke estetike dvadese- 1969–1970, vol. 28, no. 3), “Il marxismo e l’estetica” (Roma, 1973), “Introduction”, tog veka; egzistencijalistička filozofija; pravci avangardne i neoavangardne umetno- iz Karl Marx, Frederick Engels on Literature and Art. A Selection of Writings, (New sti, postmodernistička filozofija. 4 York – London, 1974; 2. izd.: London 1977), Marksizam i estetika, tom 1–2 (Titograd, 1981), “Estetika usmeravana ideologijom”, iz Glavni pravci estetike XX veka. Sintetički presek (Wroclaw, 1992). Marksistička estetika Filozof u odnosu na koga je Moravski primenio svojevrsnu strategiju re- konstrukcije pogleda i identičnog mišljenja bio je Đerđ Lukač. Primer je članak “Filo- U članku “O marksističkoj estetičkoj misli” objavljenom u zborniku Filo- zofija umetnosti ranog Lukača” (1980) 7, ili uvod naslovljen sa “Đerđ (Georg) Lukač zofske estetike XX veka Stefan Moravski karakteriše sebe kao “najreprezentativnijeg – intelektualni portret do 1932. godine” objavljen u zborniku Kritičko-teorijski spisi proučavaoca te orijentacije”. Odnosno, Đerđa Lukača 1908–1932 (Warszawa, 1994). Moravski između ostalog analizira Lu- počeo je sa usvajanjem rezultata sovjetske estetike (1950–51) kačevu Philosophie der Kunst, ciklus predavanja koja je držao u Hajdelbergu od 1912. – izrazito neuspešnih pokušaja koji su ga udaljili od teorije, a do 1914. godine koji je objavljen posle filozofove smrti, tek 1974. godine. Kako Mo- kritiČki/kritiČNi ModerNiZAM kritiČki/kritiČNi ModerNiZAM usmerili ka istoriji estetike osamnestog i devetnaestog veka.5 ravski ističe, analiza te knjige pruža odgovor zbog čega je autor nije objavio u vreme Jedna od prvih analiza marksističke estetike, u kojoj se mogu naći pitanja kada je nastala, već kasnije, kada je Lukač smatran marksistom. Moravski rekonstru- koja se odnose na predmet estetike, klasnu uslovljenost umetničkog dela, problem iše Lukačevu filozofiju umetnosti koja je u to vreme bila inspirisana refleksijom Emila realizma ili dijalektičke teorije estetskog doživljaja, nalazi se u izdanju Eseji o osnov- Laska (Emil Lask, 1875-1915), podvlačeći dva njena pravca, badenski neokantizam i nim problemima marksističke estetike objavljenom kao priručnik Akademije likovnih fenomenologiju. Philosophie der Kunst bavi se trima motivima: određenjem umetno- umetnosti (Krakov, 1951). Svojom najvažnijom knjigom posvećenom istoriji estetičkih sti kao forme prenošenja iskustava, fenomenološkim presekom stava prema stva- gABrieLA švitek ralaštvu i pitanjem istoričnosti/bezvremenosti umetničkog dela. Ističući savršenu Lukačevu orijentaciju u oblasti metodologije istorije umetnosti s početka dvadesetog 3 “Panel powią zany z nagrodą im. Stefana Morawskiego”, iz K. Wilkoszewska (ed.), Wizje i Re-wizje. Wielka księga estetyki w Polsce, Kraków, 2007, str. 887–895. 4 T. Porada, J. Ciszewska (eds.), S. Morawski – szkic do portretu. Materialy z okazji jubiileuszu 6 P. J. Przybysz, “Czym jest przedmiot poznania w esteyce. Propozycja i rozstrzygni ę cia Ste- 60-lecia, Lódź, 1984. fana Morawskiego”, De Musica, vol. 9, 2004. 5 S. Morawski, “O marksistowskiej my ś li estetycznej”, iz K. Wilkoszewska (ed.), Estetyki filo- 7 S. Morawski, “Filozofia sztuki wczesnego Lukácsa”, Studia Estetyczne, tom XVII, Warszawa, zoficzne XX wieku, Kraków 2000, str. 154–155. 1980, str. 223–246.  veka, koju podržavaju i odnosi sa Riglom (Alois Riegl, 1858–1905), Hildebrandom Stolnica, Aesthetics and Philosophy of Art Criticism (1960) koji lukavo započinje iz- S t e fA N M o r Av S k i figure u pokretu (Adolf von Hildenbrand, 1847–1921), Velflinom (Heinrich Wölfflin, 1864–1945), Vo- dvajanjem četiri popularne tvrdnje koje osporavaju smisao estetike. Prvo: ono što ringerom (Wilhelm Worringer, 1881–1965), Fidlerom (Konrad Fiedler, 1841–1895), se na proverljiv način može reći o umetnosti, spada u druge naučne discipline, npr. u Moravski se pre svega koncentriše na disonance ili dinamične napetosti između pret- sociologiju, psihologiju, antropologiju. Drugo: estetika ne pruža znanje o umetnosti postavki dve različite filozofije koje je Lukač pokušavao da primeni u istraživačkoj koje se može steći samo neposrednim opštenjem sa umetnošću. Treće: tumače- praksi. Pitanje koje je postavljao Lukač, a posle njega Moravski, odnosilo se na to da ći šta je umetnost, estetika ometa laike u saznavanju. Četvrto: umetnička dela su li je moguće ublažiti sukob između konstituisanja smisla (neokantizam) i ejdetičkog jedinstvena, a estetika sa svojim naučnim ambicijama podriva njihovu izuzetnost. uvida, neodređenog doživljaja (fenomenologija), kao i između umetničkog dela kao Predmet Stolnicovih razmatranja je odbacivanje tih zamerki; na sličan način postupa istorijskog ili partikularnog događaja i idealnog, bezvremenskog dela. Lukač je tvrdio i Moravski. da je estetika naučna disciplina koja se ne može identifikovati sa estetičko-umet- Prema Moravskom, psihologija i sociologija umetnosti ne mogu bez po- ničkim saznanjem. U svojim radovima o aksiološkoj problematici Moravski na sličan moći estetike i njenih aksioloških rešenja. Estetika je korisna kao vrsta saznanja. 240 način definiše estetiku kao nauku. Moravski podvlači društvenu i ideološku ulogu estetike. Pozivajući se na estetiku 241 Džeroma Stolnica, Stanislava Osovskog, terminologiju Vladislava Tatarkjeviča – estetika explicite shvatana na naučni način, građena implicite na estetici ili estetič- predmet, metode i sumrak estetike koj svesti izraženoj individualnim i grupnim stavovima – Moravski predstavlja svoju shemu koja definiše predmet estetike. Predmet estetike su umetničke (estetičke Knjižne publikacije: Inquiries into the Fundamentals of Aesthetics (Cam- – Moravski ne pravi razlike među njima) vrednosti i kriterijumi vrednovanja, čiji je bridge MA, 1974), O predmetu i metodi estetike (Varšava, 1973) i uvod u antologiju zadatak utvrđivanje i hijerarhizovanje materije. Umetničke vrednosti zasnivaju se na koju je Moravski uredio Sumrak estetike – prividni ili autentični? (Varšava, 1987) glav- vrednosnim kvalitetima koji se odnose na artefakte (dela neprimenjene i dela prime- ni su filozofovi radovi iz oblasti estetike u kojima tretira aksiološku problematiku. njene umetnosti) i na predmete prirode. Predmete prirode doživljavamo estetski, a Prema Moravskom, estetika je nauka, onda kada je moguće utvrditi pred- umetnička dela – doživljavamo umetnički. met i metode njenih istraživanja. Predmet istraživanja estetike su aksiološka pitanja. Određujući estetiku kao aksiološku disciplinu, Moravski postavlja pitanje Ključni aksiološki problem je utvrđivanje kriterijuma i odnosa između kriterijuma i koja od tih različitih disciplina treba da utvrđuje šta je umetničko delo? Prema tome, date vrednosti. Pozivajući se na terminologiju Romana Ingardena (vrednosni kvali- određuje mesto i predmet estetike među srodnim disciplinama, odnosno sociologije teti), Moravski se služi pojmom “kriterijumi umetničkih vrednosti”. Te kriterijume ne umetnosti, psihologije umetnosti, umetničke kritike, filozofije, istorije i teorije umet- treba tražiti u uticanju na primaoca, već u opšteaksiološkim premisama koje proističu nosti. Među brojnim korisnim disciplinama koje se bave umetničkim delima i umet- iz određenih filozofskih rešenja kao što su subjektivizam, relativizam, objektivizam, ničkim doživljajima Moravski izdvaja estetiku kao nauku o umetničkim (estetskim) relacionizam, istorizam.8 vrednostima, vrednosnim kvalitetima i kriterijumima vrednovanja. Razlikuje i meto- Pitanje predmeta estetike kao nauke jeste fundamentalno pitanje, jer se de svojstvene analitičkim naukama, da bi te metode bile primenjene na istraživanja podjednako odnosi na filozofske izbore i izbore pogleda na svet. Moravski se izjaš- vrednosti. U naučnoj estetici estetski (umetnički) predmet i estetski (umetnički) do- kritiČki/kritiČNi ModerNiZAM kritiČki/kritiČNi ModerNiZAM njava za empiriste, kao što su Stanislav Osovski (Stanisław Ossowski, 1897–1963) življaj moraju se tretirati kao aksiološke činjenice. ili Džerom Stolnic (Jerome Stolnitz), odbacujući metafizičko stanovište koje pred- Estetika se može prihvatiti kao nauka ako se koristi metodama stvorenim stavljaju Benedeto Kroče (Benedeto Croce, 1866–1952) ili Roman Ingarden. U knjizi u analitičkim naukama. U diskusiji protiv naučnog statusa estetike Moravski dosle- O predmetu i metodi estetike Moravski postavlja pitanje: u čemu se sastoje problemi dno uzima četiri elementa. Prvo, naučnost estetike podriva diskontinuitet te disci- s estetikom? Da li je to nauka slična umetničkoj kritici koja sakuplja i sređuje podatke pline. Drugo, estetika je predmet neprestane metodološke refleksije, što svedoči o o umetničkim delima, omogućuje nepretenciozna vrednovanja, da bismo ih smatrali nemogućnosti konstituisanja estetike kao naučne discipline. Treće, ne zna se šta je gABrieLA švitek opšte prihvatljivim sudovima? Da li je to filozofska nauka ili skup uopštavanja o pri- predmet istraživanja estetike. Četvrto, smatrajući aksiološke činjenice delom nauke rodi umetnosti i lepog, koji se izvode iz pretpostavki pogleda na svet, mada nemaju doprinosimo podrivanju definicije nauke. Odbacujući zamerke u vezi sa definisanjem naučne osnove? Moravski je uveren da je estetika kao nauka moguća i potrebna. U estetike kao nauke, Moravski se vraća argumentima američkih estetičara koji su pod odbrani estetike između ostalog poseže za publikacijom američkog filozofa Džeroma uticajem Vitgenštajnovih (Ludwig Wuttgenstein, 1889–1951) Filozofskih istraživanja, Diltajevih (Wilhelm Dilthey, 1833–1911) teza (pretpostavka da predmet treba najpre 8 S. Morawski, “O kryteriach aksjologicznych w odniesieniu do dzieł sztuki”, iz Jan Białostocki intuitivno shvatiti, da bi ga mogao saznati), Rikerovih (Paul Riceour, 1913–2005) et al. (eds.), Granice sztuki, Państwowe Wydawn. Naukowe, Warszawa, 1972, str. 12–27.  razlikovanja Kulturwissenschaft i Naturwissenschaft i Tatarkjevičevih razlikovanja no- kao zastarela disciplina koja bi trebalo da ustupi mesto nauci drugog tipa. Moravski, S t e fA N M o r Av S k i figure u pokretu moloških i topoloških nauka. Ako estetika treba da bude nauka, dužna je da ispu- međutim, ne želi sumrak estetike: njava postulate intersubjektivnosti i komunikativnosti rezultata istraživanja. Prema razmišljanja o sumraku estetike i umetnosti jeste traženje tračka Moravskom, estetičar je humanista-aksiolog, čiji su predmeti istraživanja vrednosti svetlosti u lavirintu kulture koja više ne ispunjava očekivanja nje- i koji vrši izbor činjenica na osnovu vrednosti koje smatra važnim. Svaki čin izbora nih najistrajnijih i najdubljih mislilaca.9 predmeta istraživanja prati vrednovanje. U uvodu antologije tekstova Sumrak estetike – prividan ili autentičan? (1987) Moravski razlikuje tri predmeta refleksije. Prvo, iskaze o sumraku estetike istorija estetike koji su situirani na granicama koncepcije krize i ukazuju na kritičko stanje discipline koja se proučava. Drugo, iskaze neposredno povezane sa razmatranjima eventualnog Studije iz istorije estetičke misli XVIII i XIX veka Stefana Moravskog (Varša- sumraka umetnosti. Treće, pojam stvaralaštva povezan sa diskusijom onoga što bi va, 1961) u poljskoj literaturi o tom predmetu su jedna od najboljih obrada engleske mogla biti estetika ili koja bi nauka mogla da je zameni. empirijske estetike i osnovna lektira za svakoga ko se bavi istorijom kategorije uzvi- 242 243 Pokušavajući da oproba snage sa savremenim problemom krize estetike, šenosti i slikovitosti. Prvi deo Studija razvija razmatranja koja je Moravski započeo Moravski daje kratku istoriju estetike kao savremene filozofske discipline, od Alek- u doktorskoj disertaciji pisanoj pod rukovodstvom profesora Vladislava Tatarkjeviča sandra Baumgartena (Alexander Baumgarten, 1714–1762) – odnosno od estetike – O koncepciji Edmunda Berka u okviru engleske estetike XVIII veka (1947). Odnosno, koja se formirala u osamnaestom veku u dvojakom vidu: kao nauka o svojevrsnoj prvi deo Studija sastoji se od refleksije o karakteru i funkciji estetskog saznanja, estetičko-umetničkoj spoznaji i kao filozofskoj teoriji lepih veština. Estetika je u de- rekonstrukcije estetičke teorije Edmunda Berka (Edmund Burke, 1729–1797) i raz- vetnaestom veku morala da “oproba snage” sa pojmom umetnosti koji je počeo da matranja kategorije uzvišenosti s istorijske tačke gledišta, razmatranja estetskog potiskuje pojam lepog; odnosno lepo je suprotstavljano umetnosti. Moravski isto- naturalizma, istorijske metode ili simptoma istorizma u estetičkoj misli osamnaestog vremeno analizira estetsko nasleđe Kanta (Immanuel Kant, 1924–1804), Šelingove veka i sintetičkog pristupa teoriji književnog i slikarskog dela. Drugi deo Studija iz- (Friedrich Wilhelm Joseph von Schelling, 1775–1854) refleksije i izabrane predstav- među ostalog posvećen je poljskoj teoriji i umetničkoj kritici u periodu između 1830. nike nemačkog romantizma koji su estetski čin smatrali najvišim činom saznanja. i 1860. i refleksiji o umetnosti poljskog romantičarskog pesnika Ciprijana Kamila Estetika je početkom dvadesetog veka konfrontirana s odrednicom Kulturwissensc- Norvida (Cyprian Kamil /Konstanty/ Norwid 1821–1883). U trećem delu razmatra se haft, kao i sa tzv. formalističkim pravcem metodologije istorije umetnosti (Velflin, pitanje ideologije i estetike Ipolita Tena (Hippolyte Adolphe Taine, 1828–1893). U reprezentativne publikacije istorijskog karaktera Moravskog pre svega Rigl, Fidler). U polju interesovanja Moravskog isto tako ostaje refleksija Đerđa Lu- treba ubrojati Osnovne pravce estetike XX veka. Sintetički pregled (Vroclav, 1992), ali kača koji je smatrao da je estetika istraživačka disciplina, kao i refleksija Martina i ranije radove, kao što su sintetička studija o nemačkoj estetičkoj misli Razvoj este- Hajdegera (Martin Heidegger, 1889–1976) koji je neposredno osporavao status do- tičke misli od Herdera do Hajnea (Varšava, 1957) ili antologija izvornih tekstova koje je tadašnje estetike. Kako Moravski ističe, Hajdeger ne objašnjava šta je umetnost, već obradio zajedno sa Elžbjetom Grabskom (Elźbietą Grabską), Misli o umetnosti u doba kroz umetnost razmišlja o egzistenciji. romantizma (Varšava, 1961) u okviru dvotomne publikacije Iz istorije poljske kritike i Napad na estetiku, sumnja u njen smisao i istraživački status između teorije umetnosti koju je pripremio Institut za umetnost Poljske akademije nauka. Po- kritiČki/kritiČNi ModerNiZAM kritiČki/kritiČNi ModerNiZAM ostalog usledio je od strane filozofa analitičko-logičke i lingvističko-analitičke (te- slednja publikacija do dana današnjeg vrši ulogu priručnika istorije misli o umetnosti i orije znakova) škole; estetika se počela tretirati kao anarhična i nekorisna disciplina umetničke kritike. Mnoge probleme koje je u njoj dotakao, Moravski je kasnije razvio koja se služi nejasnim jezikom. Međutim, Moravski ukazuje na jaku poziciju herme- u već pominjanoj knjizi Studije iz istorije estetičke misli XVIII i XIX veka. neutičke misli (Gadamer /Hans-Georg Gadamer, 1900–2002/, Riker), fenomenolo- gije i marksizma – poslednjeg posebno u Zapadnoj Evropi i Sjedinjenim Američkim Državama. Osamdesetih godina dvadesetog veka kada je nastao uvod Moravskog u egzistencijalistička filozofija gABrieLA švitek Sumrak estetike, nastupio je period kritičke samosvesti estetičara. Moravski anali- zira status estetike u odnosu na pritisak filozofije i umetničke kritike; pokušava da Stefan Moravski je svoja interesovanja usredsredio na estetičku misao ustanovi tipologiju pogleda na estetiku. U dvadesetom veku estetika bi bila tretirana dvadesetog veka tokom šezdesetih godina. Bavio se pored teorije avangarde proble- kao trajna i smisaona disciplina (Lukač, Adorno /Theodor W. Adorno, 1903–1969/, Markuze /Herbert Marcuse, 1898–1979/), kao disciplina koja je dotle pogrešno ne- govana, ali koja se može spasiti (Gadamer, Difren /Mikel Dufrenne, 1910–1995/) i 9 S. Morawski, “Czy zmierch estetyki?”, iz Zmierzch estetyki – rzekomy czy autentyczny?, Czytelnik, Warszawa, 1987, str. 162.  mom povezanosti egzistencijalizma i teorije umetnosti. Sličnom problematikom u to apsolut. Stoga Marloovu refleksiju uvršćuje u formalistički pravac istorije umetno- S t e fA N M o r Av S k i figure u pokretu vreme između ostalih su se bavili Adam Šaf (Adam Shaff, 1913–2006, Filozofija čo- sti koji određuju koncepcije Hajnriha Velflina, Anria Fosijona (Henri Focillon, 1881– veka, Varšava, 1961), Jerži Kosak (Jerzy Kossak, Sputani humanizam, Varšava, 1963), 1943), Alojza Rigla, Vilhelma Voringera. Malroovu estetiku konfrontira i sa “čistom Lešek Kolakovski (Leszek Kołakowski, 1927–, uvod u antologiju Egzistencijalistička formom” Stanislava Ignacija Vitkjeviča (Stanisław Ignacy Witkiewicz, 1885–1939), filozofija, Varšava, 1965). Moravski je objavio i niz članaka posvećenih estetici Sartra jer obojica stvaraju estetiku apsoluta i čisto likovnih vrednosti. (Jean-Paul Sartre, 1905–1980), Jaspersa (Karl Theodor Jaspers, 1883–1969) i Haj- Dosta mesta Moravski je posvetio razmatranjima u prvom tomu Psihologije degera (između ostalih tekst “Estetika egzistencijalista”, /Twórczo ś ć, no. 5, 1970/). umetnosti, objavljenom 1947. godine ili Muzeju mašte – muzeju koji se ne shvata kao U kontekstu misli poljskih filozofa posvećenoj egzistencijalizmu i umetnosti pionir- skup svih dela prošlosti, već kao skup najtrajnijih vrednosti, remek-dela, koja se šire skom publikacijom treba smatrati knjigu Moravskog Apsolut i forma. Studija o egzi- zahvaljujući tehničkoj reprodukciji. Malro kao pobornik Muzeja mašte podvlači značaj stencijalističkoj esetetici Andrea Malroa (Krakov, 1966), objavljenoj i na italijanskom pojave “slikovne kulture” koja – kako je opazio Moravski 1966. godine – predstavlja (Assoluto e Forma, Bari, 1971) i na francuskom (L’Absolu et la forme, Paris, 1972). sve važniji činilac međuljudske komunikacije. Osnovna teza Muzeja mašte ili izbor 244 Apsolut i forma nije knjiga koja nastavlja istorijsko–rekonstrukcijsko–sin- trajnih vrednosti, ipak se mora osporiti; dok se Malro koristi kategorijom formalizma, 245 tetička razmatranja koja se odnose npr. na englesku i nemačku estetiku, već teorij- Moravski se vraća kategoriji realizma. Mada, on kod Malroa otkriva fundamentalni ska rasprava koja označava poseban pravac u filozofiji Moravskog – tačnije, slaga- pogled koji danas, na početku dvadeset prvog veka zvuči poznato, jer se odnosi na nje sa mišlju izabranih filozofa. Osim Đerđa Lukača, Andre Malro (André Malraux, hronološku metalepsiju, odnosno na zamenu uzroka posledicom u procesu stvaranja 1901–1976) drugi je mislilac kome je na sličan način posvetio prilično pažnje. Mo- istorijske slike: ravski analizira književno i kritičko–istorijsko stvaralaštvo Malroa, podvlačeći nje- Ako u skladu s egzistencijalističkom filozofijom sadašnjost odre- govu filozofsku orijentaciju ili laički egzistencijalizam Sartra i Kamija (Albert Camus, đuje prošlost, ako je muzej projekcija naših aktuelnih potreba i 1913–1960). Analiza Malroovog stvaralaštva katkad se preobražava u analizu prava- težnji, onda savremena umetnost odlučuje o selekciji remek-dela ca egzistencijalizma. Komentarišući npr. motive iz Bića i ništavila Moravski opisuje prošlosti.11 Sartrov posleratni egzistencijalizam kao “izrazitu težnju ka marksizmu, iako se kreće Istovremeno Moravski upućuje konkretne zamerke Malroovoj koncepciji, cik-cak linijom”, a Kamijev egzistencijalizam kao “čist moralizam” koji je posledica između ostalog da je poistovećivanja marksizma s religijom. Moravski istovremeno ističe ideološku neu- sterilisao umetnost dvadesetog veka od realnih sadržaja, da je saglašenost pravaca egzistencijalizma: sakralizujući forme formalizovao apsolut (sacrum), da je pojedno- Hajdeger je donekle prihvatao hitlerovsku ideologiju, Marsel je stavljujući situaciju današnjeg umetnika ukinuo sebi mogućnost katolik tradicionalista, a Sartr se povezao s marksizmom10. tumačenja pojava antihumanizma i problem slobode umetnika.12 Malroov egzistencijalizam, prema tome, ne može se prihvatati kao jed- Glavni aspekt Malroove estetike koju je Moravski kritikovao, jeste kon- noznačan izraz ideološkog stava, premda Moravski u njemu vidi jednog od tvoraca cepcija umetničke slobode, prema kojoj je stvaralac istinski slobodan samo kao usa- egzistencijalizma i istorijskog katastrofizma. mljenik koji započinje očajničku borbu za smisao egzistencije. Filozofirajući zajedno Vezano za Malroovo stvaralaštvo Moravskog je posebno interesovao pe- s Malroom, Moravski ipak ističe argumente protiv pojma slobode kao čistog egzi- kritiČki/kritiČNi ModerNiZAM kritiČki/kritiČNi ModerNiZAM riod od 1943. do 1958, naročito Psihologija umetnosti, delo na osnovu koga se može stencijalnog čina, koji istovremeno pokušava da prevaziđe tu egzistenciju, citirajući izvršiti interpretacija umetničke doktrine. Prema Moravskom, Malroova estetika na tom mestu jednu od Lenjinovih (Влади́мир Ильи́ч Ле́нин, 1870–1924), opaski o je pre svega ekspresivna teorija umetnosti, s tim što se njen antirealizam temelji književnosti: “nemoguće je živeti u društvu i u odnosu na društvo biti slobodan”. na pretpostavci da umetnost nije odraz sveta, već njegov izraz. Tražeći reference u Malroova egzistencijalistička estetika je pokazana kao vrsta otuđenja koje određuju Malroovim filozofskim pogledima, ne nalazi ih samo u francuskom egzistencijalizmu; apsolut i forma. Moravski postavlja pitanje misije umetnosti i njenog angažovanja u zanima ga i Hajdegerova misao o umetnosti, posebno uverenje o nadvremenskom društvenom životu. Da li Malro vidi društveni život na pravi način? gABrieLA švitek karakteru umetnosti kao izrazu egzistencijalne situacije, odnos čovek – apsolut. Me- Da li se alternativa autentičnog izbora pre ne pomera u pravcu đutim, Moravski ističe suštinsku razliku u pogledima na umetnost te dvojice misli- društvenog života koji je tretiran na fatalistički, stvaralački ili an- laca: Hajdeger se okrenuo od savremene umetnosti, dok je Malro u njoj video novi 11 S. Morawski, Absolut i forma. Studium o egzystencjalistycznej estetyce André Malraux, str. 131. 10 S. Morawski, Absolut i forma. Studium o egzystencjalistycznej estetyce André Malraux, Wy- 12 S. Morawski, Absolut i forma. Studium o egzystencjalistycznej estetyce André Malraux, str. dawnictwo Literackie, Kraków 1966, str. 28 147.  gažovani način? Da li je moguće izvući se iz otuđujuće situacije, Revolucija 1917. godine, kada se činilo da će avangardni politički sistem ostvariti sno- S t e fA N M o r Av S k i figure u pokretu imajući na raspolaganju samo apsolut i formu?13 ve umetničke avangarde. Verifikujući svoje refleksije o kategoriji avangardizma, Moravski izdvaja četiri njena konstitutivna svojstva. Prvo, avangarda je vremenski ograničena, ima Avangarda i neoavangarda određenu društveno-istorijsku osnovu i funkcioniše u kontekstu estetičke eshato- logije. Drugo, avangarda se javlja u drugačijem društveno-političkom kontekstu, što Stefan Moravski se posle perioda zainteresovanosti za istoriju estetike vodi njenom ideološkom angažovanju ili protestu protiv postojeće situacije. Treće, osamnaestog i devetnaestog veka tokom šezdesetih godina usredsredio na este- avangarda obraća pažnju na pitanja forme i sadržaja koja proističu iz ideološkog an- tičku misao dvadesetog veka. Najpre se počeo baviti teorijom avangarde, a posle gažovanja. Četvrto, avangarda je izrasla na tlu građanske civilizacije. koncepcijom same estetike u kontekstu kritičkih simptoma aktuelne kulture i civili- Pored četiri konstitutivna svojstva Moravski izdvaja i pet osnovnih odlika zacije. Moravski je bio jedan od najistaknutijih teoretičara i poznavalaca avangardnog avangarde plus šestu, dopunsku. Prvo, avangardizam je povezan s estetskim nova- 246 stvaralaštva. Dobio je otkaz na Varšavskom univerzitetu marta 1968. godine i nakon torstvom, osveženjem jezika iskaza, motiva i tema. Drugo, označava distanciranje 247 kraće zaposlenosti u Narodnom muzeju u Varšavi zaposlio se u Institutu za umet- prema postojećoj stvarnosti, a ta distanca nastaje iz svesti o povezanosti vanumet- nost Poljske akademije nauka. Partneri njegovih razmišljanja o svetu nisu bili samo ničke situacije i situacije same umetnosti. Treće, avangardizam se odlikuje fascina- akademici, već i umetnici. Posećivao je brojne izložbe, učestvovao u hepeninzima, cijom sadašnjicom i rušilačkim stavom prema prošlosti, što katkad vodi ispoljavanju posećivao ateljee umetnika, družio se sa njima (na primer, sa Rišardom Vinjarskim njegovih utopističkih osobina. Četvrto, avangardizam karakteriše sklonost prema /Ryszarde Winiarski, 1936–/, Zbignjevom Varpehovskim /Zbigniew Warpechowski, teoretizovanju, što proizilazi iz negiranja umetničke i kulturalne tradicije; avangarda 1938–/ i dr.), pisao tekstove za kataloge i bavio se raznim vidovima umetničke kriti- poseduje veliki broj manifesta i programa, zbog čega avangardni umetnik postaje ke. Refleksije o sadašnjosti Moravskog predstavljaju svojevrsni dijalog sa savreme- istovremeno kritičar i teoretičar. Peto, avangarda dobija grupni karakter, raskidajući nom umetnošću. Svoje stanovište prema avangardi i neoavangardi između ostalog sa kultom genijalnih individualaca. Šesto, avangarda se često odlikuje ekstremiz- je konfrontirao koncepcijama Teodora Adorna, Valtera Benjamina (Walter Benjamin, mom, bogohulničko-skandaloznim načinom života. Rezimirajući ovaj skup svojstava 1895–1942), Renata Pođolija (Renato Poggioli, 1907–1963), Petera Birgera (Peter Moravski avangardu karakteriše kao dijalektički sindrom rušilačkih i konstitutivnih Bürger, 1936–) i Klementa Grinberga (Clement Greenberg, 1909–1994). stavova. Moravski je dosledno pravio razliku između prve i druge avangarde.14 Po- Moravski je obradio i detaljnu hronologiju stare i nove avangarde. U okvi- četkom sedamdesetih godina uspostavio je jasnu distinkciju između avangarde s rima klasične avangarde (u periodu 1905–1930) izdvaja četiri osnovna tipa: auto- početka dvadesetog veka (takozvane “velike avangarde”) i savremene avangardne teličan (koji obuhvata stvaraoce novih likovnih vrednosti, kao što su kubizam, fu- umetnosti koja je nastavljala ideje prve. Avangardizam je izvodio iz društveno-poli- turizam, nadrealizam); angažovani (koji obuhvata političke stavove umetnika kao tičkih stavova prve polovine devetnaestog veka, kada je taj politički pojam počeo da narodnih tribuna; primer su sovjetska avangarda, anarhokomunističko angažovanje se odnosi i na dostignuća industrijalaca, naučnika i umetnika. Avangardizam je isto- berlinskih dadaista); herojsko–pesimistički (povezan sa svešću o gubitku centara i vremeno stanovište koje se suprotstavljalo dotadašnjim koncepcijama umetnosti, napadu na pojedince od strane totalitarnih sistema; primer su nemački ekspresio- kritiČki/kritiČNi ModerNiZAM kritiČki/kritiČNi ModerNiZAM estetizmu devetnaestog veka i njegovoj osnovnoj doktrini l’art pour l’art. Protoavan- nizam, rani Malro, Kafka /Franz Kafka, 1883–1924/)...; utilitarno-umetnički (koji se gardnim pravcima Moravski je između ostalog smatrao Kurbeov (Gustave Courbet, izvodi iz secesije, ističe demokratizaciju umetničke vrednosti (primer su umetnička 1819–1977) realizam, pokret Arts&Craft i njegovog glavnog ideologa Vilijema Morisa škola Bauhaus, umetnička grupa De Stijl, sovjetski konstruktivisti). (William Morris, 1834–1896). Početkom dvadesetog veka raste značaj avangardizma Moravski razlikuje prvu formaciju klasične avangarde i drugu – neoavan- kao kategorije: ona osim političkog značenja dobija i značenje koje pripada filozofiji gardu. Vremenska cezura u tom slučaju je Drugi svetski rat, mada se neoavangarda umetnosti i savremenoj filozofiji, povezanoj s pojavom novine, a kasnije i novatorstva najpotpunije ispoljila sredinom pedesetih godina. Neoavangardom Moravski naziva gABrieLA švitek i nekonformizma. Bitan datum za avangardizam, prema Moravskom, predstavljala je i sve pravce umetnosti iz šezdesetih i sedamdesetih godina, kada je došlo do išče- zavanja tradicionalnih estetskih potreba. Umetničko delo, koje je dotle bilo tretirano kao formalno-ekspresivna struktura, zamenjeno je efemernim situacijama i hepe- 13 S. Morawski, Absolut i forma. Studium o egzystencjalistycznej estetyce André Malraux, str. 165. ninzima. Pa ipak, neoavangarda je odgovarala vanestetskim potrebama koje je ge- 14 S. Morawski, “Awangardy XX wieku – stara i nowa”, Miesię cznik literacki, Warszawa, mar- nerisala masovna kultutura i koje su nametali aktuelni problemi života. U formaciji zec 1975, str. 53–72; i “Awangarda artystyczna (o dwu formacjach XX wieku)”, iz Na zakę cie: neoavangarde Moravski izdvaja četiri osnovna modela: tehnološki (npr. instalacije, od sztuki do po-sztuki, Wydawnictwo Literackie, Kraków, 1985, str. 249–276.  elektronska muzika, videoart ili novi mediji, čija pojava je povezana sa pobedom po- vodio birajući precizno protivnike i započinjući sa njima diskusije. Primer takve za- S t e fA N M o r Av S k i figure u pokretu gleda na svet naučno-tehničke civilizacije; primer takvog stanovišta je Bakminster đevice je njegov članak posvećen knjizi Žan-Fransoa Liotara (Jean-François Lyotard, Fuler /Buckminster Fuller, 1895–1983/); popartističko-hiperrealistički (povezan s 1924–1998) Raskol, koji je pripremio za Vodič po filozofskoj literaturi XX veka koji je ikonosferom masovne kulture, kao u slučaju Endija Vorhola /Andy Warhol, 1928– uredila Barbara Skarga (Barbary Skarga, 1919–) 1994. godine. 1987/ i supremacije masovne svesti (kao u slučaju Maršala Makluana /Marshall Mc- Jedna od čestih dilema u refleksiji Moravskog koja se odnosila na mo- Luhan, 1911–1980/); ludično–aleatornički (hepeninzi, performansi, ulična pozorišta, dernizam i postmodernizam jeste pitanje diskontinuiteta procesa razvoja. U tekstu takođe i revolucionarne težnje, kao u slučaju stvaralaštva Gustava Mecgera /Gustav objavljenom 1995. godine Moravski postavlja pitanje: da li nam je potrebna zbrka Metzger, 1926–/); konceptualistički (metaumetnost, Džozef Košut /Joseph Kosuth, pojmova, zar ne bi bila umesnija konstatacija da smo ušli u fazu samorefleksivnog, 1945–/, Art&Language). Razmatranja Moravskog koja su se odnosila na fenomen samokorigujućeg modernizma?16 U okviru zađevica s postmodernizmom Moravski je avangarde bila su podjednako predmet kritike i daljeg razvijanja u stvaralaštvu polj- analizirao i proces estetizacije savremene kulture. Prateći istoriju procesa estetizacije skih estetičara, kulturologa i istoričara umetnosti, kao što su npr. Gžegorž Đamski, od sredine osamnaestog veka, ukazivao je na svojevrsnu “estetizaciju” filozofskog Marija Golaševska (Maria Gołaszewska, 1926–), Teresa Kostirko, Božena Kovalska mišljenja. Posebnu pažnju je posvetio refleksiji Volfganga Velša (Wolfgang Welsch, 248 249 (Bożena Kowalska, 1930–), Pjotr Pjotrovski (Piotr Piotrowski, 1952–), Mječislav Po- 1946–) na temu estetizacije: Velšovom razlikovanju površinske i dubinske estetiza- rembski (Mieczysław Porębski, 1921–), Gžegož Štabinjski, Andžej Turovski (Andrzej cije i pokušaju obnove iracionalnog mišljenja usmerenog protiv analitičko-logičkog Turowski, 1941–), Ana Zajdler-Janjiševska. mišljenja. Prema Velšu, nova estetika trebalo bi da bude osetljivija na drugost, pro- Prema Moravskom, svaka avangarda ima istorijski određenu dilemu. Sa- zirnost i promenljivost događaja. Moravski između ostalog kritikuje Velša zbog neja- vremena avangarda mora da postavi pitanje: Da li je umetnost još uvek potrebna i snosti stanovišta: ceni ga zbog isticanja dubinske estetizacije, međutim nije siguran zbog čega? To središnje pitanje za avangardu Moravski je obradio u knjizi Na okuci: kakav je Velšov odnos prema umetnosti i površinskoj estetizaciji. od umetnosti do postumetnosti (1985), u kojoj je vodio dijalog s umetnicima kao što Knjiga Nezahvalno crtanje mape... O postmoderni(nizmu) i krizi kulture su Arto (Antonin Artaud, 1896–1948), Beket (Samuel Barclay Beckett, 1906–1989), (1999) nastala je od tri predavanja koja je Moravski držao oktobra 1995. godine na Bojs (Joseph Beuys, 1921–1986), Kejdž (John Cage, 1912–1992), Andre Žid (André Univerzitetu Nikole Kopernika u Torunju. Ona sadrži opaske o religiji, nauci i umet- Gide, 1869–1951), Bakminster Fuler, Kandinski (Василий Васильевич Кандинский, nosti, odvajajući postmodernizam od avangardizma; “na osnovu svog rodoslova” 1866–1944), Kle (Paul Klee, 1879–1940), Le Korbizje (Le Corbusier, 1887–1965), postmodernizam je antiavangardan. Prema Moravskom, postmodernizam je reakcija Maljevič (Казимир Малевич, 1878–1935), Muzil (Robert Edler von Musil, 1880– na avangardne pokrete iz perioda 1950–1970, nova “kulturalna mutacija”. Moravski 1942), Rodčenko (Алекса́ндр Миха́йлович Ро́дченко, 1891–1956), Šenberg (Arnold se ne slaže sa pogledima mislilaca kao što su Džejmson (Fredric Jameson, 1934–), Schönberg, 1874–1951), Stravinski (Игорь Стравинский, 1882–1971), Stšeminjski Hajsen (Andreas Huyssen, 1942–), Foster (Hal Foster, 1955–), Burgin (Victor Bur- (Wladyslaw Strzeminski, 1893–1952), Stanislav Ignjaci Vitkijevič – Vitkaci (Stani- gin, 1941–) koji postmodernizam povezuju s antiumetnošću, ni ne uviđajući njen sław Ignacy Witkiewicz ili Witkacy, 1885-1939) i Marsel Dišan (Marcel Duchamp, emancipacijsko-utopistički karakter. Međutim, Moravski se slaže sa Liotarom i Vel- 1887–1968). Akademskoj estetici Moravski je suprotstavio refleksiju umetnika koju šom kada oni brane novu avangardu u odnosu na komercijalizovanu proizvodnju, iako je nazvao antiestetikom, mada je u nju polagao ogromnu nadu. Svoju odbojnost pre- ih kritikuje kada pobunu identifikuju sa postmodernizmom. ma estetici kao akademskoj disciplini i viđenjima krize estetike izneo je u opširnom kritiČki/kritiČNi ModerNiZAM kritiČki/kritiČNi ModerNiZAM Moravski u svojoj refleksiji kritikuje četiri osnovna svojstva i vrednosti pos- uvodu antologije Sumrak estetike – prividan ili autentičan? (1987). tmodernizma. Prvo, postmodernizam je konformističan u odnosu na tržište kulture, živi u simbiozi sa masovnom kulturom; u njemu nema eksperimentisanja i rušenja postmodernistička filozofija postojećih pravila. Dominira uverenje da je opčinjenost predmetima i njihovo pose- dovanje merilo samozadovoljstva čoveka. Drugo, rastavši se s idejom genija i večno Andžej Šahaj (Andrzej Szahaj, 1958–) je pisao o “privatnom ratu” Ste- trajnim vrednostima, postmodernizam ne uvodi stvaralački subjekt kao određenu gABrieLA švitek fana Moravskog sa postmodernizmom 2000. godine. Pjotr J. Pšibiš (Piotr J. Pr- ličnost već samo kao producenta određenih dobara za brzu upotrebu, tako da dolazi zybysz) i Ana Zajdler-Janjiševska u eseju–portretu Stefana Moravskog biraju za to do degradacije stvaralačkog subjekta, njegove originalnosti, identiteta, ličnog “sti- blažu odrednicu: “filozofske zađevice”15. Zađevice s postmodernizmom Moravski je 16 S. Morawski, “Czy modernizm rzeczywiś cie zmierzcha”, iz S. Czerniak, A. Szahaj (eds.), 15 A. Szahaj, “Stefana Morawskiego prywatna wojna z postmodernizmem”, Odra no.1, 2000, Postmodernizm a filozofia. Wybór tekstów, str. 176; przewodnik pod tytułem Modernizm i pos- str. 56–61; P. J. Przybysz, A. Zeidler-Janiszewska, “Stefan Morawski – wstę pny szkic do por- tmodernizm – przedłużenie czy alternatywa?, iz A. Zeidler-Janiszewska (ed.), Trudna ponowo- tretu”, iz Stefan Morawski, Wybór pism estetycznych, Universitas, Kraków, str. lv–lxiv. czesnoś ć. Rozmowy z Zygmuntem Baumanem, cz. I, Poznań, 1995.  la”. Treće, postmodernizam pretpostavlja da je najpoželjnije i najefikasnije delovanje Stefan Morawski, L’Absolu et la forme, Klincksieck, Paris, 1972. S t e fA N M o r Av S k i figure u pokretu ponavljanje poznatih, lako svarljivih stvari. Najboljom strategijom smatra onu koja Stefan Morawski, O przedmiocie i metodzie estetyki, Książka i Wiedza, Warszawa, omogućuje zabavu primaoca i eklekticizam koji koristi različite podsticaje. Četvrto, 1973. Stefan Morawski, Il marxismo a l’estetica, Riuniti, Roma, 1973. postmodernizam Moravski razmatra u svetlu kritike kasnog kapitalizma: materijalno Lee Baxandall, Stefan Morawski (eds.), Marx and Engels on Literature and Art. A bogatstvo koje zaklanja duhovnu prazninu. U nekim stvaralačkim stavovima zaista Selection of Writings, International General, New York, 1973. dolaze do reči nemir i refleksija ali u biti to je “mitologija bez istinske mitičnosti”. Stefan Morawski, Predmet i metoda estetike, Nolit, Beograd, 1974. Svoju jednostranu kritiku postmodernizma Moravski upoređuje sa četi- Stefan Morawski, Inquiries into the Fundamentals of Aesthetics, The MIT Press, ri osnovna primera iz sveta umetnosti: Džefa Kunsa (Jeff Koons, 1955–) koji kori- Cambridge MA, 1974. sti proizvode masovne kulture, Marka Kostabija (Mark Kostabi, 1960–) koji stvara Stefan Morawski, Reflexiones sobre estetica marxista, Ed. Eva, Mexico DF, 1977. svoju fiktivnu umetničku biografiju, Dejvida Sejla (David Salle, 1952–) koji stvara Stefan Morawski, Marxismul şi estetica, tom I i II, Editura Meridiane, Buçure ş tii, eklektičke slike, Julijana Šnabela (Julian Schnabel, 1951–) čija dela povezuje sa eg- 1977. zistencijalističkim nemirom. Istovremeno on podvlači da ne traži “najslabije raspo- Stefan Morawski, Fundamentos de estética, Peninsula, Barcelona, 1977. 250 Stefan Morawski, Marksizam i estetika, tom I–II, Pobjeda, Titograd, 1981. 251 ne lukova postmodernizma, već one za njega najkarakterističnije”17. Pored ova četiri Stefan Morawski, Na zakręcie: od sztuki do po-sztuki, Wydawnictwo Literackie, primera-modela, Moravski se poziva i na stvaralaštvo drugih umetnika iz matrice Kraków, 1985. postmodernizma. On ceni romane Umberta Eka (Umberto Eco, 1932–), Itala Kalvina Stefan Morawski, Zmierzch estetyki? Rzekomy czy autentyczny (redaktor i autor (Italo Calvino, 1923–1985), filmove Pitera Grineveja (Peter Greenaway, 1942–), piše wstępu), tom I i II, Czytelnik, Warszawa, 1987. o umetničkim radovima Šeri Levajn (Sherrie Levine, 1947–) i Sindi Šerman (Cindy Stefan Morawski, Sumrak estetike, Novi Glas, Banjaluka, 1990. Sherman, 1954–). Bliski su mu kritički stavovi usmereni protiv podatnog potrošač- Stefan Morawski, Główne nurty estetyki XX wieku. Zarys syntetyczny, Wiedza o kog mentaliteta koje opaža u stvaralaštvu Barbare Kruger (1945–) i Dženi Holcer Kulturze, Wrocław, 1992. (Jenny Holzer, 1950–). Njihovo stvaralaštvo smatra nastavljanjem avangardnih sta- Stefan Morawski, Pisma krytyczno-teoretyczne Georga Lukácsa 1908–1932 (wybór i wstęp), Instytut Kultury, Warszawa, 1994. novišta, a ne simptomima postmodernizma. Prema Moravskom, glavna tendencija Stefan Morawski, O filozofowaniu, perypetiach dzisiejszej kultury i rebus publicus. Z postmodernizma kojoj se i suprotstavlja jeste banalizovanje umetnosti koja pod pri- Profesorem Stefanem Morawskim rozmawiają Andrzej Szahaj i Anna Zeidler-Janis- tiskom masovne kulture vodi u kič ili brisanje granica među različitim vrstama fikcije zewska, Wydawnictwo Adam Marszałek, Toruń, 1995. i stvarnosti. Stefan Morawski, The Troubles with Postmodernism, Routledge, London, 1996. Stefan Morawski, Niewdzięczne rysowanie mapy... O postmoderni(izmie) i kryzysie Prevela sa poljskog kultury, Wydawnictwo UMK, Toruń, 1999. Biserka Rajčić Stefan Morawski, Stefan Morawski. Wybór pism estetycznych (wybór i opracowanie P. J. Przybysz, A. Zeidler-Janiszewska), Universitas, Kraków, 2007. Literatura: kritiČki/kritiČNi ModerNiZAM kritiČki/kritiČNi ModerNiZAM Stefan Morawski, Jak patrzeć na film, Filmowa Agencja Wydawnicza, Warszawa, 1955. Stefan Morawski, Rozwój my śli estetycznej od Herdera do Heinego, PWN, Wars- zawa, 1957. Stefan Morawski, Studia z historii my śli estetycznej XVIII i XIX wieku, PWN, Var- šava, 1961. Stefan Morawski, My śli o sztuce w dobie romantyzmu, oprac. E. Grabska, S. Mo- gABrieLA švitek rawski, PWN, Warszawa, 1961. Stefan Morawski, Między tradycją a wizją przyszłości, Książka i Wiedza, Warszawa, 1964. Stefan Morawski, Absolut i forma. Studium o egzystencjalistycznej estetyce André Malraux, Wydawnictwo Literackie, Kraków, 1966. Stefan Morawski, Assoluto e forma. A proposito della filosofia dell arte di Malraux, Dedalo Libri, Bari, 1971. uvod Miško Šuvaković i Aleš Erjavec: kratak tehnički uvod Merlo-ponti_ 384 Marivon Sezon: Mikel difren_ 395 Lidija u knjigu Figure u pokretu – savremena zapadna Prišing: Žak Lakan_414 Jelena Novak: rolan Bart_431 Rašida estetika, filozofija i teorija umetnosti_7 Aleš Erjavec: B. Triki: Žil delez_446 Rašida B. Triki: Mišel fuko_458 estetika dvadesetog veka: uvodne primedbe_11 Rašida B. Triki: Žak derida_469 feMiNiStiČke Miško Šuvaković: estetika, filozofija i teorija pLAtforMe Paula Zupanc: Lus irigaraj_482 Paula umetnosti tokom dugog dvadesetog veka_ 21 Zupanc: Julija kristeva_496 Ana Vujanović: džudit Batler_ 511 koNtrAdikCiJe ModerNiZMA Jos de Mul: poSLe ModerNe: poStModerNA i Sigmund frojd_41 Ketrin Livr: Anri Bergson_ 55 kritikA poStModerNe Polona Tratnik: Artur Lev Kreft: Benedeto kroče_65 Grejem Mekfi: robin džordž danto_ 531 Ernest Ženko: fredrik džejmson_ 549 Nevena kolingvud_87 Miško Šuvaković: Martin Hajdeger_100 Daković: edvard v. Said_ 564 Ernest Ženko: volfgang Miško Šuvaković: Ludvig vitgenštajn_123 kritiČki/ velš_ 585 Klif MakMahon: teri iglton_601 Ivana Ilić: rodžer kritiČNi ModerNiZAM Entoni Dž. Kaskardi: Skruton_614 iZvoĐeNJe fiLoZofiJe i Hoze ortega i gaset_145 Aleš Erjavec i Miško Šuvaković: NovA kritiČkA teoriJA Dejvin Zane Šou: Alen Đerđ Lukač_159 Tajrus Miler: valter Benjamin_174 Badiju_645 Katja Kolšek: Žak ransijer_658 Katja Kolšek: Lev Kreft: Herbert Markuze_193 Tajrus Miler: teodor Đorđo Agamben_678 Nikola Dedić: Boris grojs_690 v. Adorno_ 205 Gabriela Švitek: Stefan Moravski_ 236 Bojana Cvejić: Brajan Masumi_704 Oleg Jeknić: Mark B. uMetNoSt u poLJu teoriJe Ivana Miladinović: Hansen_721 Jelena Arnautović: Nikola Burio_740 priLog: džon kejdž_ 255 Miško Šuvaković: Situacionizam_ 270 fiLoZofiJA viZueLNoSti Radovan Popović: Miško Šuvaković: Tel Quel_ 282 Sanela Radisavljević: pjer Bečka škola istorije umetnosti_759 Radovan Popović: Bulez_ 296 Sanela Radisavljević: glen guld_ 309 Nika Radić: Alojz rigl_769 Đinhi Čoi: vizuelni formalizam_795 Art&Language_ 319 Dubravka Đurić: Čarls Bernstin_ 336 Miško Šuvaković: Nova istorija umetnosti_815 Aleš Erjavec: pitANJA o grANiCAMA fiLoZofiJe i vizuelna kultura, umetnost i vizuelne studije_838 eStetike Biljana Srećković: vladimir Jankelevič_ 357 ApeNdikS Biografije autorki/autora tekstova i Rašida B. Triki: Žan-pol Sartr_ 373 Aleš Erjavec: Moris prevoditeljki_861 indeks imena_869  dŽoN keJdŽ figure u pokretu džon keJdŽ estetika 254 indiferentnosti 255 : ivana Miladinović Kada je želja stišana i volja zaustavljena svet se očitava kao ideja. (Dž. Kejdž, Predavanje o ničemu) Tokom svoje neobično duge i bogate stvaralačke karijere koja se proteže od ranih tridesetih do ranih devedesetih godina dvadesetog veka, Džon Kejdž (John Cage, 1912–1992) je razvijao široku mrežu glasova. Kao kompozitor/teoretičar/filo- zof/pesnik… iz temelja je uzdrmao tradicionalan koncept umetničkog dela, te svojim hibridnim opusom koji obuhvata muzičke, vizuelne, poetske, teorijske i performerske radove, “programski” trasirao put narednim generacijama umetnika.1 Relevantnost uMetNoSt u poLJu teoriJe uMetNoSt u poLJu teoriJe 1 Kejdžova delatnost u Novoj školi za socijalna istraživanja (The New School for Social Rese- arch) u Njujorku (1956–58) pripremila je pojavu hepeninga i fluksusa. Njegovi studenti su po- stali vodeći autori i predstavnici hepeninga, neodade i fluksusa: Džordž Breht (George Brecht, i vA N A M i L A d i N ov i ć 1926–2008), Dik Higins (Dick Higgins, 1938–1998), Džekson Mek Lou (Jackson Mac Low, 1922–2004), Alan Kaprou (Alan Caprow, 1927–2006), Al Hansen (Al Hansen, 1927–1995). Detaljnije videti: Gordon Mumma, Allan Kaprow, James Tenney, Christian Wolff, Alvin Curran, Maryanne Amacher, “Cage’s Influence: A Panel Discussion”, iz David W. Bernstain & Chri- stopher Hatch (eds.), Writings through John Cage’s Music, Poetry, and Art, The University of Chicago Press, Chicago – London, 2001, str. 167–189. Noel Kerol (Noël Carroll, 1947–) ističe da je Kejdž uticao na rad plesačice Ivon Rajner (Yvonne Rainer, 1934–) kao i na slikare Roberta Morisa (Robert Morris, 1931–) i Lorensa Punsa (Lawrence Poons, 1937–) i filozofkinju Suzan Zontag (Susan Sontag, 1933–2004). Noël Carroll, “Cage and Philosophy”, The Journal of Ae- sthetics and Art Criticism vol. 52, no. 1, Madison Wis., Winter 1994, str. 93–98.  Kejdžovog stvaralaštva za fizionomiju posleratne umetnosti (muzike, performan- stian Wolff, 1934–), suprotstavljajući je avangardnoj (evropskoj) muzici “Buleza, dŽoN keJdŽ figure u pokretu sa, fluksusa, poezije) i filozofije potvrđena je srazmerno velikom pažnjom koju su Kagela, Ksenakisa, Birtvistla, Berija, Štokhauzena, Buzotija, koja je koncipirana i stručnjaci iz različitih disciplina poklanjali izučavanju njegovih intermedijalnih radova izvedena po utabanoj stazi postrenesansne tradicije”.5 Kao manifest eksperimental- – akcija, performansa, mezostihova... Da interesovanje za Kejdža, kao jednog od ne muzike, kojim je ovaj pravac inaugurisan, Majkl Najman je označio upravo komad najznačajnijih i najuticajnijih umetnika dvadesetog veka ni danas ne jenjava, svedoči 4’33” (1952). i to da je na njegov rođendan, 5. septembra 2001. godine, grupa muzikologa i filo- Dakle, 1952. je godina u kojoj se u Kejdžovom stvaralaštvu sustiču po- zofa inicirala projekat izvođenja najdužeg i najsporijeg dela, čije trajanje iznosi 639 stupci “pređenog puta” i otvaraju novi. Mada je koncept slučaja primenio godinu godina (završetak je predviđen za 2640. godinu)!2 Multiplicitet interpretacije koju je dana ranije u Muzici promena (Music of Changes), Kejdž je ipak shvatio da u ovom upravo Kejdž promovisao svojim otvorenim delima sredinom prošlog veka, pružila je delu još uvek ne odstupa od estetičkih pretpostavki zapadne tradicije – iako je sam mogućnost za ovakvu vrstu čitanja njegove instrukcije “što je moguće sporije” u delu proces nastajanja dela prepušten slučaju, kompozitor još uvek zadržava kontrolu nad Organ²/ASLSP (As SLow aS Possible) iz 1987. godine. materijalom. Za razliku od Muzike promena, tihi komad gubi sve bitne odrednice mu- Zastupajući model umetnosti kao istraživanja, otvorene aktivnosti koja zičkog dela. Moglo bi se reći da je jedna od ključnih ideja avangarde, prekoračenje vodi ka nepoznatom, prema bilo čemu što dođe u susret, Kejdž je težio širenju me- autonomije umetnosti, u muzici prvi (i jedini) put realizovana upravo u delu 4’33”. dijskih i disciplinarnih granica muzike. Dela za udaraljke, preparirani klavir, gotove/ Dakle, budući da u to vreme Kejdž dolazi do saznanja da muzika kao “imaginarna nađene zvukove iz tridesetih i četrdesetih godina prošlog veka, video je kao prelaz ka razdvojenost slušanja od ostalih čula ne postoji” te da je “značajna akcija [...] tea- svezvučnoj muzici budućnosti 3, predskazujući da će kroz upotrebu elektronskih instru- tarska [...] obuhvatna i namerno nesvrhovita”6 , pored tradicionalnih dela: Čekanje 256 menata kompozitoru biti dostupno celokupno zvučno polje i vreme. Dok je Rusolo (Waiting) i Za M. K. i D. T. (For MC and DT)7, nastaju radovi u kojima “zadržavanjem 257 (Luigi Russolo, 1885–1947) inicirao avangardnu strategiju širenja koncepta muzike u zvučnosti a napuštanjem samostalnosti, muzika odlazi od sebe”8: Imaginarni pejzaž svom manifestu Umetnost buke (L’arte dei Rumori, 1913), koji piše u vreme kada Dišan br. 5 (Imaginary Landscape No. 5) (za 42 magnetofonska snimka), Muzika za karilon (Marcel Duchamp, 1887–1968) napušta slikarstvo i pravi svoj prvi redimejd, Kejdž je br. 1 (Music for Carillon No. 1) (grafička partitura), Muzika na vodi (Water Music) (mu- ovu težnju iscrpeo do kraja, otvarajući muziku za svaki čujni, moguće čujni zvuk. To je zička akcija). Takođe, u leto 1952. Kejdž organizuje i The Black Mountain Event koji vodilo ka zasnivanju koncepta eksperimenta koji razrađuje sredinom pedesetih godi- se smatra ishodišnom tačkom hepeninga, fluksusa i performansa. Reč je, naime, o na. U cilju teorijskog definisanja svojih radova Kejdž je ovaj pojam objasnio u tekstu eksperimentalnoj, intermedijalnoj akciji kao skupa nezavisnih radnji (ples, projekcija Eksperimentalna muzika: doktrina (Experimental music: Doctrine) iz 1955. godine: filma, slajdova, čitanje poezije, predavanje, izlaganje slika, puštanje gramofonskih Tamo gde se pažnja pomera ka posmatranju i slušanju mnogih snimaka, sviranje klavira…), međusobno povezanih jedino vremenom i prostorom. stvari istovremeno, uključujući i one što pripadaju okolini – to Očigledno je, dakle, da je posle 4’33” Kejdžu bilo lako da iskorači iz ograničenog me- jest, tamo gde postaje uključiva pre nego isključiva – ne može se dijskog polja muzike, odnosno, da muziku otvori prema drugim umetnostima/životu pojaviti pitanje stvaranja u smislu formiranja razumljivih struk- i da filozofski preispituje sam koncept umetnosti. tura (čovek je turist) i tu pristaje reč “eksperimentalno”, pod Realizujući svoje poetičke postupke paralelno kroz muziku i tekstove, Kejdž uslovom da se ne shvati kao opis jednog čina koji kasnije treba je redefinisao odnos između umetničkog i teorijskog rada. Za razliku od napisa iz prosuditi kao uspeo ili neuspeo, već jednostavno kao čin čiji je tridesetih i četrdesetih godina koji imaju uobičajenu formu, početkom pedesetih ishod neizvestan.4 godina on započinje neobičan postupak “komponovanja” tekstova. Tako na primer, uMetNoSt u poLJu teoriJe uMetNoSt u poLJu teoriJe Na osnovu Kejdžove definicije eksperimenta Majkl Najman (Michael Ny- Predavanje o ničemu (Lecture On Nothing, 1950) je prvi tekst koji je komponovan kao man, 1944–) je ovim terminom označio Kejdžovo stvaralaštvo od ranih pedesetih godina, kao i rad grupe njujorških kompozitora: Mortona Feldmana (Morton Fel- i vA N A M i L A d i N ov i ć 5 Michael Nyman, Experimental Music: Cage and Beyond, Cambridge University Press, Cam- dman, 1926–1987), Erla Brauna (Earle Brown, 1926–2002) i Kristijana Volfa (Chri- bridge, 1999, str. 1. 6 Džon Kejdž, “Eksperimentalna muzika: doktrina”, iz Miša Savić i Filip Filipović (eds.), John Cage – radovi/tekstovi 1939–1979, Radionica SIC, Beograd, 1981, str. 28. 2 Reč je o delu Organ²/ASLSP koje se izvodi na orguljama, u Crkvi St. Burchardi u 7 Inicijali se odnose na Kejdžove bliske saradnike, baletskog igrača Mersa Kaningema (Merce Halberštatu. Cunningham, 1919–) i pijanistu Dejvida Tjudora (David Tudor, 1926–1996). 3 Džon Kejdž, “Budućnost muzike: credo”, iz Miša Savić i Filip Filipović (eds.), John Cage – 8 Prema Radovanovićevom mišljenju, “muzika od sebe” odnosi se na “širenje muzike kao radovi/tekstovi 1939–1979, Radionica SIC, Beograd, 1981, str. 20. umetničkog rada i zvučnog medija prema drugim radovima i medijima”. Vladan Radovanović, 4 Džon Kejdž, “Eksperimentalna muzika: doktrina”, iz Miša Savić i Filip Filipović (eds.), John “Srpska avangarda u odlasku od muzike”, Gradina. Časopis za književnost, umetnost i kulturu Cage – radovi/tekstovi 1939–1979, str. 27. 10, Niš, oktobar 1984, str. 14.  muzičko delo (zasnovan je na ritmičkoj strukturi Sonata i interludijuma /Sonatas and oslobađanje zvuka dŽoN keJdŽ figure u pokretu Interludes/ i principu ponavljanja Tri plesa /Three Dances/), struktura predavanja 45’ za govornika (45’ for a Speaker, 1954) zasnovana je na numeričkoj ritmičkoj strukturi Razmatranjem Kejdžovih autopoetičkih refleksija i muzičkog diskursa ot- komada 34’ 46.776”, dok je u predavanju Kuda idemo? I šta radimo? (Where Are We kriva se da je njegov radikalan pristup muzici podrazumevao, pre svega, napuštanje Going? And What Are We Doing?, 1961) primenjen kolažni postupak, srodno zvučnim modernističkog ideala autonomije muzike, zbog koje zvuci više nisu samo zvuci, već kolažima Vilijam Miks (William Mix) i Fontana Miks (Fontana Mix). Ovi tekstovi su sredstva za “izražavanje ideje ili osećanja”13. Njegova kritika je bila usmerena na ra- objavljeni u prvoj i najpoznatijoj antologiji pod naslovom Tišina (Silence, 1964), u čun statusa tona koji je unutar konteksta muzike drugačiji od svoje konkretne mate- kojoj, kao i u zbirci tekstova Godina od ponedeljka (A Year from Monday, 1967), Kejdž rijalne i fizičke pojavnosti: razmatra estetička i poetička pitanja nove muzike. Zatim, evolucija Kejdžovog kon- Radeći sa učiteljem, naučio sam da intervali imaju značenje; oni cepta muzike kao “proširene delatnosti” početkom sedamdesetih godina vodila je i nisu samo zvuci već impliciraju u progresiji zvuk koji nije stvarno ka nastanku predavačke poezije (lecture poetry), koja obuhvata dve vrste poetskih prisutan u uhu. Tonalitet. Nikada nisam voleo tonalitet... Nikada formi: “nesintaksičke nizove slova, slogova, reči, fraza i rečenica”9 i mezostihove10. nisam imao nikakvo osećanje za njega... Počeo sam da uviđam da Reč je, zapravo, o poetskim performansima koji se “zasnivaju na činu izgovaranja i je odvajanje svesti i uha pokvarilo zvuke, da je bio potreban čist (kao scenskog) izvođenja poetskog teksta”11, a objedinjeni su u zbirkama M (1972), teren... Upotrebio sam šumove. Oni nisu bili intelektualizovani; Prazne reči (Empty Words, 1978) i X (1982). Primenom koncepta slučaja, Kejdž u ovim radovima narušava konvencije sintakse i tako demilitarizuje jezik, redukujući reči na uho ih je moglo čuti neposredno i nije moralo da prolazi kroz bilo (prazne) zvuke bez značenja. kakvu apstrakciju zbog njih [...].14 258 Kejdžovo odbacivanje tradicionalnih, kanonizovanih estetičkih vrednosti Kako objašnjava Skruton (Roger Scruton, 1944–), upravo kroz organiza- 259 podrazumevalo je i uspostavlje novih veza sa onim umetničkim praksama koje su do ciju tonova15 koji se čuju kao drugo u odnosu na fizički zvuk, muzičko delo posreduje tada bile marginalizovane. Otvoreno je potvrđivao uticaje Rusola, Satija (Erik Satie, neko vanmuzičko značenje koje slušalac prepoznaje putem usmerenog, intencional- 1866–1925), Dišana i dadaističkog časopisa transition. Kako bi podržao svoju esteti- nog slušanja: “Kada čujemo muziku mi ne čujemo samo zvuk; mi čujemo nešto u ku tokom četrdesetih godina Kejdž usvaja i aspekte istočne religije i filozofije. Zatim, zvuku, nešto što pokreće sopstvenom snagom. Ovaj intencionalni objekt muzičke direktnu potvrdu svojih principa pronalazi u idejama američkih transcendentalista, percepcije je ono na šta ukazujem kao na reč ‘ton’, i u istraživanju odnosa između posebno u delima Henrija Dejvida Toroa (Henry David Thoreau, 1817–1862). Među- zvuka i tona opisaću konture muzičkog iskustva.”16 Nasuprot evropskoj muzičkoj tra- tim, nije uvek lako razdvojiti uticaje od svesnih poklapanja, jer je Kejdž često, kako diciji koja je, dakle, ustanovljena na razlici između stvarnog fizičkog zvuka i tona (in- bi svojim već formiranim stavovima/postupcima dao legitimitet, gledao u prošlost i tencionalnog objekta), tj. onoga što se čuje u fizičkom zvuku, Kejdž insistira na do- tražio sličnosti, preuzimajući glasove filozofije, religije (D. T. Suzuki /Daisetz Teitaro slovnosti, “fizikalnosti zvuka i aktivnosti slušanja”17. Odgovarajućim mehanizmima Suzuki, 1870–1966/), politike (Toro)… Njegov mezostih iz 1981. godine Kompozicija uspevao je da osigura neodređenost zvučnog ishoda, koji na taj način zadržava status u retrospektivi (Composition in Retrospect) naveo je Jan Pasler (Jann Pasler) na za- čistog fenomena i dopušta novu vrstu percepcije. Ističući konkretnu, materijalnu po- ključak da je Kejdž svesno radio na mitologizaciji svoje ličnosti, odnosno, na otkriva- javnost samog zvuka, Kejdž je nastojao da oslobodi sve čujne zvukove nametnutih nju pogodne prošlosti (suitable past), izmišljanju tradicije koja je zasnovana na istim konvencija, odnosno, da dosegne objektivno prisutno delo, lišeno subjektivnih stavo- onim principima koje je koristio u svojim delima.12 va kompozitora/izvođača. “ ‘Zvuk koji je došao sebi’. Šta ovo znači? [...] To znači da uMetNoSt u poLJu teoriJe uMetNoSt u poLJu teoriJe 9 Prvi obimniji “nesintaksički tekst” je Mureau (music + Thoreau) iz 1970. godine. “Mureau je mešavina slova, slogova, reči, fraza i rečenica. Napisao sam ga tako što sam sve primedbe 13 John Cage, A Year from Monday, Wesleyan University Press, Hanover, 1969, str. 95. Henrya Davida Thoreaua o muzici, tišini i zvucima koje su unete u indeks Doverovog izdanja 14 Džon Kejdž, “Predavanje o ničemu”, iz Miša Savić i Filip Filipović (eds.), John Cage – radovi/ i vA N A M i L A d i N ov i ć Dnevnika podvrgao nizu operacija slučaja pomoću Ji Đinga.” Džon Kejdž, “Mureau”, iz Miša tekstovi 1939–1979, Radionica SIC, Beograd, 1981, str. 64–65. Savić i Filip Filipović (eds.), John Cage – radovi/tekstovi 1939–1979, Radionica SIC, Beograd, 15 Prema Skrutonu, zvuk je “fizički događaj” koji se pojavljuje u prostoru, dok je ton “inten- 1981, str. 187. cionalni objekt”, ono što se čuje u zvuku i poseduje osobine koje zvuk nema (npr. usmere- 10 Rani radovi su: 36 Mesostics Re and not Re Marces Duchamp (1970), zbirka mezostihova nje, energija, odnosi privlačenja/odbijanja…). Roger Scruton, “Musical Movement: A Reply to o Marku Tobiju (Mark Tobey, 1890–1976) (1972), Normanu O. Braunu (Norman O. Brown, Budd”, British Journal of Aesthetics vol. 44, no. 2, London, April 2004, str. 186. Drugim rečima 1913–2002) (1977)... “ton je zvuk koji postoji unutar muzičkog polja sile.” Roger Scruton, The Aesthetics Of Music, 11 Miško Šuvaković, Paragrami tela/figure, CENPI, Beograd, 2001, str. 197. Clarendon Press, Oxford, 1997, str. 17, 20. 12 Jann Pasler, “Inventing a Tradition: Cage’s ‘Composition in Retrospect’ ”, iz Marjorie Perloff 16 Roger Scruton, The Aesthetics Of Music, str. 19–20. and Charles Junkerman (eds.), John Cage: Composed in America, The University of Chicago 17 Moira Roth and Jonathan D. Katz, Difference/indifference. Musings on postmodernism, Press, Chicago, 1994, str. 125, 133. Marcel Duchamp and John Cage, G+B Arts International, Amsterdam, 1998, str. 80–81.  su šumovi isto toliko upotrebljivi kao i tzv. muzički tonovi, i to jednostavno zato što da je iz orijentalne filozofije naučio da su “božanski uticaji”, u stvari, okruženje u dŽoN keJdŽ figure u pokretu su zvučne pojave.”18 Kejdž je od slušalaca zahtevao da odbace stare koncepte muzike kojem se nalazimo, Kejdž je u ovom iskazu pronašao potvrdu svog stava da se svrha i da jednostavno dozvole zvucima da “budu ono što jesu”, da se otkriju u svojoj ta- muzike ne sastoji u komunikaciji i “samoizražavanju”, već u procesu otkrivanja, osve- kvosti, budući da je muzika, prema njegovim rečima, “nešto što izražava samo sebe šćivanja zvukova koji se nalaze svuda oko nas, oslobađanju stvaralačkog procesa od prostim postojanjem svojih vibracija”.19 ličnog ukusa, kontrole… Oslanjajući se na estetiku anonimnosti Anande Kumara- Malo je poznato da je svoj koncept objektivno prisutnog dela Kejdž razvijao svamija (Ananda Kentish Coomaraswamy, 1877–1947),25 on odbacuje zamisao da je još od kasnih tridesetih godina. Na osnovu teksta Slušanje muzike (Listening to Mu- umetnik subjekt umetničkog delovanja, izvor iz kojeg potiče ideja ili akcija. Interpre- sic, 1938) (prvi put objavljen tek 1992. godine!) otkriva se da je kompozitor već u ra- tacija dela kao kategorije individualnog stvaranja, kao izraza umetnikove najdublje nim godinama svog delovanja isticao razliku između dva tipa recepcije: 1) posrednog psihe za Kejdža je primer pogrešnog estetičkog “uputstva”, koje ne samo da dovodi slušanja tradicionalne muzike, koje podrazumeva čin razumevanja, i 2) neposrednog, do pogrešnog razumevanja procesa stvaranja, već i do uzdizanja figure umetnika direktnog slušanja moderne i ne-zapadne muzike (buke) 20. Tako na primer, izjavom iznad umetničke akcije kao takve: da “muzika ne mora da se razume, ali mora da se sluša”21, Kejdž u ovom tekstu in- Kada Umetnost dolazi iznutra što je toliko dugo činila, to je po- sistira na novoj vrsti slušanja. Pomoću zvukova on ne prikazuje (sugeriše/izražava/ stala stvar koja je naizgled uzdizala čoveka koji ju je stvarao iznad opisuje) nešto drugo u odnosu na fizički zvuk, već ga prihvata doslovno, kao zvučnu onih koji su je posmatrali ili slušali i umetnik je smatran genijem ili vibraciju: “Nova muzika: novo slušanje. To nije pokušaj da se razume nešto što se klasifikovan: Prvi, Drugi, Loš, dok konačno vozeći se autobusom govori, jer da se nešto govori, zvucima bi bio dat oblik reči. Samo pažnja usmerena ili metroom tako ponosno potpisuje svoje delo kao rukotvorac. 260 na aktivnost zvukova.”22 Kao logičan ishod težnje ka “oslobađanju” i emancipaciji Ali pošto se sve menja, umetnost sada postaje aktuelna i krajnje 261 zvuka, iskazanoj već 1938, početkom pedesetih godina, primenom nekontrolisanog, je važno ne stvarati neku stvar već pre stvarati ništa. 26 apsolutnog slučaja Kejdž će najzad otvoriti svoju muziku ne samo za sve vrste zvuko- Za Kumarasvamija, svaka životna akcija (čin kuvanja, sađenja cveća...) je va, već i za sve zvučne kontinuitete. inherentno estetički proces, i prema tome, mora se smatrati umetničkom. Prema njegovom mišljenju, “umetnik nije specijalna vrsta čoveka, ali je svaki čovek spe- cijalna vrsta umetnika”27. Drugim rečima, umetnik je anoniman, odriče se samoga kritika intencije sebe, sopstvene ličnosti, a delo nije umetnički produkt, već manifestacija Ultimate Reality.28 Prevazilaženje dualizma između umetnosti i života za koje se Kumarasvami Proces eliminisanja “ega” iz stvaralačkog procesa Kejdž je započeo već zalaže, odnosno, stavovi “umetnost kao život” i “svi ljudi su umetnici”, ključni su za tokom četrdesetih godina, delimično i pod uticajem istočne filozofije i estetike. 23 Od razumevanje Kejdžove estetike: indijske muzičarke Gite Sarabhai prihvatio je drevni indijski odgovor o svrhovitosti Kad odvojimo muziku od života ono što dobijemo je umetnost muzike – “da otrezniš duh i tako ga učiniš prijemčivim za božanske uticaje”24 . Budući (kompendijum remek-dela). Kod savremene muzike, kada je ona zaista savremena, nemamo vremena za to odvajanje (koje nas 18 John Cage, “History of Experimental Music in The United States”, iz Silence, Wesleyan čuva od života), i tako savremena muzika nije toliko umetnost University Press, Middletown, 1973, str. 68–69. koliko život i onaj ko je stvara čim završi jedan komad počinje 19 John Cage, “An Autobiographical Statement”, iz Richard Kostelanetz (ed.), John Cage: Wri- uMetNoSt u poLJu teoriJe uMetNoSt u poLJu teoriJe ter, Cooper Square Press, New York, 2000, str. 246–247. 20 John Cage, “Listening to Music”, iz Richard Kostelanetz (ed.), John Cage: Writer, Cooper 25 Ananda Kumarasvami rođen na ostrvu Cejlon (današnja Šri Lanka), proučavao je tradicio- Square Press, New York, 2000, str. 15. nalne kulture, posebno indijsku umetnost. Tokom Prvog svetskog rata dolazi u Ameriku gde 21 John Cage, “Listening to Music”, str. 15. kao kustos azijske umetnosti (Asiatic Art) u Boston Museum of Fine Arts organizuje prvu i vA N A M i L A d i N ov i ć 22 John Cage, “Eksperimentalna muzika: doktrina”, iz Miša Savić i Filip Filipović (eds.), John veću izložbu indijske umetnosti u Americi. Zaslužan je za uvođenje studija azijske umetnosti u Cage – radovi/tekstovi 1939–1979, Radionica SIC, Beograd, 1981, str. 24. Americi. Detaljnije u: Roger Lipsey (ed.), Ananda Coomaraswamy, Selected Papers, Vol. 3 His 23 Dejvid Peterson (David W. Patterson) uočava da je Kejdž u početku proučavao južnoazijsku, Life and Work, Princeton University Press, New Jersey, 1986. indijsku filozofiju, a da se tek kasnije okreće japanskoj filozofiji. To znači da je ishodište tišine 26 Džon Kejdž, “Predavanje o ničemu”, iz Miša Savić i Filip Filipović (eds.), John Cage – rado- u indijskoj misli, a ne istočnoazijskoj ili Zenu, kako se često navodi kada je reč o 4’33”. David vi/tekstovi 1939–1979, Radionica SIC, Beograd, 1981, str. 73. W. Patterson, “The Picture That Is Not In The Colors: Cage, Soomaraswamy, and the Impact 27 David W. Patterson, “The Picture That Is Not In The Colors: Cage, Soomaraswamy, and of India”, iz David W. Petterson (ed.), John Cage: Music, Philosophy and Intention, 1933–1950, the Impact of India”, iz David W. Petterson (ed.), John Cage: Music, Philosophy and Intention, Routledge, New York, 2002. 1933–1950, Routledge, New York, 2002, str. 183. 24 Christopher Shultis, Silencing the Sounded Self, Northeastern University Press, New York, 28 David W. Patterson, “The Picture That Is Not In The Colors: Cage, Soomaraswamy, and PA, 1998, str. 316. the Impact of India”, str. 188.  da stvara drugi kao što ljudi stalno peru posuđe, peru zube, idu kao “prazne čaše u koju se u svakom trenutku može sipati bilo šta”35, sada omogućilo dŽoN keJdŽ figure u pokretu na spavanje, i tako dalje. Vrlo često niko ne zna da je savremena prihvatanje svih zvukova (intencionalnih/neintencionalnih) kao ravnopravnih eleme- muzika umetnost ili da bi to mogla biti. [...] Za bilo koga od nas nata. Mada ovo ostvarenje ima strogo određenu strukturu, ni kompozitor ni izvođač savremena muzike jeste ili može biti način življenja.29 ne mogu da utiču na zvuk koji će se emitovati, niti da predvide konačni rezultat. Iz Kumarasvamijeve knjige Transformacija prirode u umetnost (The Tran- Funkcija partiture sastoji se u tome da događaj stavi u pokret, a svrha umetničke sformation of Nature in Art) Kejdž je preuzeo čuvenu maksimu “da je funkcija Umet- “anonimnosti” kompozitora i izvođača, da sa publikom podeli iskustvo svakodnev- nosti da podražava prirodu u njenom načinu delovanja”30, koju je ovaj indijski filozof nog života – bilo šta što se dogodi u momentu izvođenja. pozajmio od srednjovekovnog hrišćanskog mislioca Sv. Tome Akvinskog (1225–1274) Sledeći logičan korak bilo je proširenje koncepta muzike i na sve nein- (Ars imitatur naturam in sua operatione). Svojim poetičkim postupcima Kejdž imitira tencionalne, slučajne/ambijentalne zvuke okruženja. Nakon saznanja da tišina ne (podražava) način na koji priroda stvara/deluje – razvija principe slučaja, indetermi- predstavlja odsustvo zvuka (zahvaljujući, pre svega, iskustvu u gluvoj sobi), početnu nizma, neintencionalnosti, višestrukosti, simultane nesimultanosti... Pri tome, važ- zamisao da muzika obuhvata bilo koje zvuke Kejdž je redefinisao idejom da uvek ima no je razumeti da operacije slučaja nisu, kako sam kompozitor navodi, “misteriozni zvukova: izvori ‘pravih odgovora’ ”. Kao što je za Dišana slučaj sredstvo kojim se postiže de- Tišina postaje nešto drugo – uopšte ne tišina, već zvuci, ambi- personalizacija objekta,31 za Kejdža su operacije sa slučajem “sredstvo za određivanje jentalni zvuci. Njihova priroda je nepredvidljiva i promenljiva. Čo- jednog u mnoštvu odgovora i, istovremeno, oslobađanje ega od njegovog ukusa i vek se može osloniti na to da ovi zvuci (koji se zovu tišina samo sećanja, njegovih bavljenja dobiti i moći, stišavanje ega, kako bi preostali svet imao zato što ne čine deo muzičke namere) postoje. Svet vrvi od njih i prilike da uđe u iskustvo samog ega, bilo spolja ili unutra”.32 zapravo nikad nije bez njih.36 262 263 Predavanje o ničemu održano 1950. godine jedan je od Kejdžovih ključnih Dakle, muzikalizacijom neintencionalnih zvukova u komadu 4’33” ostvaren tekstova u kome je prvi put izložio svoju zamisao o samooslobođenju, utišavanju ega je totalitet zvuka, panauralnost – medij muzike je proširen na ukupnu oblast zvuka. (silenced self). Iz ovog predavanja potiče Kejdžova možda najpoznatija i najcitiranija Istovremeno, ovaj performans tišine je i najradikalnija manifestacija umetnikove au- izjava “Nemam šta da kažem i ja to kažem i to je poezija”, koja označava odusta- tocenzure. Kako Kejdž navodi, otrežnjen i umiren um je onaj um kojem ego ne ometa janje od subjektivnosti, analogno Dišanovom zalaganju za vizuelnu indiferentnost. protok stvari koje prodiru kroz naša čula i izlaze kroz naše snove.37 Nulti stupanj, Teza da zvuci treba da budu ono što jesu, oslobođeni “intelektualizovanja”, prvi put praznina 4’33” je jasan obrt ka tišini ničega, neintenciji. Kejdžovo stanovište da je izložena upravo u ovom tekstu, u to vreme je značila kritiku koncepta gestualnog “inherentna tišina ekvivalentna poricanju volje”38 korespondira kako sa Suzukijevim traga kao izraza “unutrašnje nužnosti”, na kome se zasnivalo slikarstvo apstraktnog stavom da je Ego taj koji nam onemogućava da prihvatimo sve ono s čime se suoča- ekspresionizma.33 vamo39, tako i sa taostičkim postavkama o političkoj i etičkoj praznini kao apstinenciji Kao jedan od prvih muzičkih primera kritike intencionalnosti, 1951. godine duha, jer je odsustvo namere/svrhe neophodan uslov efikasnog delovanja. 40 nastaje Imaginarni pejzaž broj 4 (Imaginary Landscape No. 4) za 12 radio-aparata, delo u kome je radijsko emitovanje, prema principu redimejda, preuzeto i uokvireno statu- som muzičkog dela. Važno je naglasiti da je (re)definisanje koncepta ritmičke struk- “rođenje” slušaoca ture tokom četrdesetih godina, kao prazne-tihe-kutije (empty-silent-box),34 odnosno, Nasuprot zapadnoevropskom konceptu kompozitora kao diktatora ukusa uMetNoSt u poLJu teoriJe uMetNoSt u poLJu teoriJe 29 Džon Kejdž, “Kompozicija kao proces: III Komunikacija”, iz Miša Savić i Filip Filipović (eds.), koji nameće jedno slušno iskustvo, Kejdž u svojim programski nedovršenim delima John Cage – radovi/tekstovi 1939–1979, Radionica SIC, Beograd, 1981, str. 50. (u kojima izvodi smrt autora) otvara prostor za aktivno učešće publike – višestruka 30 Džon Kejdž, “Srećne nove uši”, iz Miša Savić i Filip Filipović (eds.), John Cage – radovi/ i vA N A M i L A d i N ov i ć tekstovi 1939–1979, str. 161. 31 Rosalind Krauss, Passages in modern sculpture, Thames and Hudson, London, 1977; upo- 35 Džon Kejdž, “45 minuta za govornika”, Treći Program RB-a br. 56, Beograd, 1983, str. redi: Miško Šuvaković, Prolegomena za analitičku estetiku, Četvrti talas, Novi Sad, 1995, 208–209. str. 249. 36 Džon Kejdž, “Kompozicija kao proces: III Komunikacija”, iz Miša Savić i Filip Filipović (eds.), 32 Džon Kejdž, “Predgovor Predavanju o vremenu”, iz Miša Savić i Filip Filipović (eds.), John John Cage – radovi/tekstovi 1939–1979, Radionica SIC, Beograd, 1981, str. 34. Cage – radovi/tekstovi 1939–1979, Radionica SIC, Beograd, 1981, str. 200. 37 John Cage, “Memoir”, iz Richard Kostelanetz (ed.), John Cage, Da Capo Press, New York, 33 Kejdž je posebno kritikovao rad Džeksona Poloka (Jackson Pollock, 1912–1956). 1991, str. 77. 34 Eric De Visscher, “ ‘There’s no such a thing as silence…’: John Cage’s Poetics of Silence”, 38 John Cage, “Memoir”, str. 57. iz Richard Kostelanetz (ed.), Writings about John Cage, The University of Michigan Press, Ann 39 Suzuki Daisec, Zen i japanska kultura, Geopoetika, Beograd, 2005, str. 116. Arbor, 1996, str. 120. 40 Uporedi: Đanđorđo Paskvaloto, Estetika praznine, Clio, Beograd, 2007, str. 45.  iskustva, stanje budnosti... Pomeranje od nekada “bitnih” odlika ka onome što je vrstu opažanja, koje je, kako Kejdž ističe, “najbolje u stanju mentalne praznine”48 . dŽoN keJdŽ figure u pokretu izopšteno iz tradicionalnog koncepta muzike (npr. stanje nemanja ega) vodilo je ka Kejdžovu muziku Rolan Bart suprotstavlja delima klasične muzike, “gde je sluša- dematerijalizaciji muzičkog dela kao objekta koji ima početak, sredinu i kraj, zapis lac pozvan da ‘dešifruje’ delo, tj. da prepozna (u zavisnosti od sopstvene kulture, koji prethodi izvođenju i zahteva svoju zvučnu realizaciju, u priliku za iskustvo. Takav pristupa, senzibiliteta) njegovu konstrukciju”. 49 Nasuprot tome, slušati kompoziciju zaokret od dela (završenog i celovitog rezultata umetničkog rada) ka tekstu (onome Džona Kejdža za njega znači “slušati svaki zvuk jedan za drugim, ne u sintagmatskoj što se pokazuje procesom stvaranja i delovanja), nedvosmisleno rezonira sa Barto- ekstenziji, nego u njegovom sirovom, i prema tome, vertikalnom označavajućem (sy- vom (Roland Barthes, 1915–1980) poststrukturalističkom tezom o rođenju čitaoca.41 gnifying): dekonstruišući sebe, slušanje se eksternalizuje, ono primorava subjekt da Model produktivne recepcije42, kao procesa dovršavanja dela kroz aktivnu saradnju se odrekne svoje ‘unutrašnjosti’ ”.50 publike, Kejdž ostvaruje u muzičkim akcijama u kojima je slušaocima prepušten izbor, Zbog svoje transparentnosti, Dišanov rad Veliko staklo – Nevesta ogoljena mogućnost da oblikuje sopstveni doživljaj, performans. Deleći stvaralački proces sa od strane njenih udvarača (The Large Glass – The Bride Stripped Bare by Her Bachelors, publikom on odbacuje modernistički koncept autora u korist “kontekstualnog koa- Even) Kejdžu je poslužio kao model umetničkog dela bez jednog određenog centra: utorstva sa publikom”43 . Svaki slušalac čuje “kompoziciju” kao jedinstvenu i sop- “Ne postoji ništa što zahteva da gledam na jedno ili drugo mesto; u stvari, zahteva da stvenu kreaciju, te tako zadobija ulogu koautora/interpretatora: “Svako izvođenje je gledam sve. Mogu da gledam kroz, u svet iza.”51 Upravo ovo delo Kejdžu je pomoglo jedinstveno, zanimljivo za kompozitore i izvođača isto koliko i za publiku. Odnosno, da produkuje posebnu vrstu tišine i da pronađe sličan vid neusredsređene percepcije, svako … postaje slušalac.”44 U tihom komadu, odustajući od namernog zvuka, Kejdž “decentriranog” zvučnog iskustva. U 4’33” ne postoji određeni kontinuitet na koji bi je nastojao da pažnju slušalaca usmeri ka slušanju slučajnih, ambijentalnih, neinten- slušalac morao da se usredsredi, već se “pažnja pomera ka posmatranju i slušanju cionalnih zvukova, koji čine jedinu raspoloživu “partituru”. Na taj način, publika (više mnogih stvari istovremeno, uključujući i one što pripadaju okolini”.52 Neusmerenost, 264 od izvođača i kompozitora) obezbeđuje zvučni sadržaj dela, odnosno, “interpretativ- nepredvidivost onoga što se događa sada i ovde, slušaocu dopušta da ne fokusira 265 no središte”45, potencijalni deo teksta koji zahteva rođenje slušaoca. Drugim rečima, pažnju ni na šta određeno i da kroz delo sluša svet iza – neintencionalne zvučne sa- slušalac nije samo pasivni uživalac, već (činom recepcije) učestvuje u ostvarivanju i držaje čiji se “zvučni izvori nalaze u mnoštvu tačaka u prostoru u odnosu na publiku, izvođenju dela. Tu aktivnost Marsel Kobasen (Marcel Cobussen, 1962–) opisuje kao tako da je iskustvo svakog slušaoca njegovo sopstveno iskustvo”.53 “prijemčivost za drugo”, koja podrazumeva dijalektički odnos aktivnog – spremnost U Predavanju Džulijard (Juilliard Lecture, 1952) Kejdž navodi da se u sa- i otvorenost za različite akustičke događaje i pasivnog – prihvatanje zvukova takvih vremenoj muzici može slušati kroz muzičko delo, baš kao što se može gledati kroz kakvi jesu.46 moderne građevine Misa van der Roa (Ludwig Mies van der Rohe, 1886–1969), Dakle, ono što se sluša u 4’33” tišine nije pojava označenog (sygnified), mrežaste skulpture Ričarda Lipolda (Richard Lippold, 1915–2002) ili staklo Marse- objekta prepoznavanja ili dešifrovanja, već, prema rečima Rolana Barta, “sama dis- la Dišana.54 U predavanju Eksperimentalna muzika (Experimental music), održanom perzija, treperenje označitelja, stalno uspostavljanih sa slušanjem koje neprekidno u Čikagu 1957. godine, Kejdž će još jasnije, upoređujući koncepte slušanja i gleda- produkuje nove (označitelje) iz njih, čak i bez utvrđivanja njihovog značenja.”47 Budući nja, ukazati na otvorenost prema svakodnevnom okruženju kao na odliku savremene da nemaju “muzičku istoriju” i da su oslobođeni od kontrole kompozitora, neintenci- umetnosti. Tako na primer, Kejdž smatra da Mis van der Roe ne negira okruženje, već onalni zvuci zadržavaju status čistog, objektivnog fenomena, što je omogućilo novu da otvara građevinu ka prožimanju sa okolinom (interpenetration), što je saglasno njegovom konceptu tišine: 41 Roland Barthes, “Smrt autora”, iz Miroslav Beker (ed.), Suvremene književne teorije, SNL, uMetNoSt u poLJu teoriJe uMetNoSt u poLJu teoriJe Zagreb, 1999, str. 197–201. 48 Džon Kejdž, “45 minuta za govornika”, Treći Program RB-a br. 56, Beograd, 1983, str. 42 Miško Šuvaković, Pojmovnik suvremene umjetnosti, Horetzky – Vlees & Beton, Zagreb – 214. Ghent, 2005, str. 539. 49 Roland Barthes, “Listening”, iz The Responsibility of Forms. Critical Essays on Music, Art, 43 Sharon Daniel, Art as Social Function, http://www.arts.ucsc.edu/sdaniel/further/context_ and Representation, University of California Press, Berkley – Los Angeles, 1991, str. 259. i vA N A M i L A d i N ov i ć providers.pdf 50 Roland Barthes, “Listening”, str. 259. 44 Džon Kejdž, “Kako proći, udariti, pasti i potrčati”, iz Miša Savić i Filip Filipović (eds.), John 51 Moira Roth and William Roth, “John Cage on Marcel Duchamp” iz Moira Roth, Difference/ Cage – radovi/tekstovi 1939–1979, Radionica SIC, Beograd, 1981, str. 180–181. Indifference: Musings on Postmodernism, Marcel Duchamp and John Cage, commentary by 45 Colin Counsell, Signs of Performance: an Introduction to Twentieth-Century Theatre, Rou- Jonathan D. Katz, G + B Arts International, Amsterdam, 1998. str. 80. tledge, London – New York, 1996 (2004), str. 213. 52 Džon Kejdž, “Eksperimentalna muzika: doktrina”, iz Miša Savić i Filip Filipović (eds.), John 46 Marcel Cobussen, “Ethics and/in/as Silence”, Ephemera. Critical Dialogues on Organization Cage – radovi/tekstovi 1939–1979, Radionica SIC, Beograd, 1981, str. 27. vol. 3, no. 4, 2003, str. 285. 53 Džon Kejdž, “Srećne nove uši”, iz Miša Savić i Filip Filipović (eds.), John Cage – radovi/ 47 Roland Barthes, “Listening”, iz The Responsibility of Forms. Critical Essays on Music, Art, tekstovi 1939–1979, str. 162. and Representation, University of California Press, Berkley – Los Angeles, 1991, str. 259. Ovaj 54 John Cage, “Juilliard Lecture”, iz A Year from Monday: New Lectures and Writings by John fenomen treperenja Bart naziva označavanje (sygnifying) i razlikuje ga od signification. Cage, Wesleyan University Press, Hanover, 1969, str. 102.  Jer u ovoj muzici ne odvija se ništa osim zvukova: onih koji su posebno. Ona je samo svedočanstvo o “neizbežnoj modalnosti dŽoN keJdŽ figure u pokretu notirani i onih koji to nisu. Oni koji nisu notirani pojavljuju se čujnog” kako to Džejms Džojs navodi u svom Uliksu. Samo vi- u pisanoj muzici kao tišine, otvarajući vrata muzike zvucima iz bracijska aktivnost kojoj nije potrebna podrška da bi nam pružila okoline. Ova otvorenost postoji u oblastima moderne skulptu- zadovoljstvo…57 re i arhitekture. Staklene kuće Mies van der Rohea odražavaju Blisko Kejdžovom tumačenju društvene uloge muzike, u okviru poststruk- svoju okolinu, prikazujući oku slike oblaka, drveća ili trave, za- turalističkih rasprava Kejdžova “tišina buke” suprotstavlja se “tišini poretka” civi- visno od toga gde su postavljene. A dok čovek posmatra žičane lizovanim, “uredbujućim” ušima klasične Evrope. Prema Liotarovom mišljenju (Je- konstrukcije Richarda Lippolda, neizbežno će kroz žičanu mrežu an-François Lyotard, 1924–1998) Kejdž je likvidirao selektivni element u muzici i videti i druge stvari ili ljude koji se tamo zadese u to vreme. Ne time pokazao da “nikakvo Drugo nema nadmoć nad zvukom”, odnosno, da je tišina postoji tako nešto kao što je prazan prostor ili prazno vreme. U zapravo buka tela i buka društvenog “tela”. 58 stvari, koliko god pokušavali da stvorimo tišinu, nećemo u tome uspeti.55 --- Dok se u zapadnoevropskoj muzici uspostavlja tip recepcije koji Dženifer Robinson (Jenifer Robinson) definiše kao čuti-u (hearing-in), odnosno, čuti-kao,56 Najzad, pomenimo da Kejdžovi estetički i poetički principi, koje razvija i određuje kao posebnu vrstu muzičkog iskustva u kojem slušalac čuje izvesnu po- sredinom dvadesetog veka, predstavljaju deo jedne šire teorijsko-umetničke plat- jedinost u delu a istovremeno je i svestan muzičke “površine” kao podloge (medija forme nazvane estetikom indiferentnosti (aesthetic of indifference).59 Pod ovim 266 prikazivanja), u Kejdžovom tihom komadu uspostavlja se relacija čuti-kroz. Ovaj tip terminom Moira Rot (Moira Roth) podrazumeva konstituisanje “politike negacije”, 267 recepcije može se definisati kao specifičan vid slušnog/muzičkog iskustva gde je poetike i ideologije indiferentnosti u stvaralaštvu Dišana, Kejdža, Kaningema, Ra- slušalac slobodan da usmeri pažnju na bilo koji zvuk koji se nekontrolisano odvija u ušenberga (Robert Rauschenberg, 1925–2008) i Džonsa (Jasper Johns, 1930–), za okviru zvučnog ambijenta. Kao što Dišan postavlja redimejd u galeriju, tako Kejdž vreme Makartijevog perioda (Joseph Raymond McCarthy /1908–1957/, 1950–54). obezbeđuje samo kontekst, organizuje izvođenje u koncertnom prostoru, a od pu- Uspostavljajući antisubjektivnu, antiekspresivnu, antiautoritativnu umetničku pozi- blike, uskrativši joj muzičke zvuke, zahteva da kroz delo sluša zvuke koji već postoje ciju, pomenuti umetnici su u tom periodu formirali “pozitivan kult indiferentnosti”. nezavisno od kompozitorove volje. Afirmišući novi doživljaj tišine, Kejdž odbacuje Njihov rad je odlikovala neutralnost, pasivnost, negacija, što je karakteristično za hijerarhijsko uspostavljanje značenja/poretka, poriče razliku između pravog i laž- hladnoratovsku politiku umetnosti bez funkcije, a tekst koji je Kejdž napisao po- nog iskustva, biološkog i muzičkog/specijalizovanog uha. Kompozitor time izražava vodom izložbe Raušenbergovih belih platana u galeriji Stable 1953. godine, može etičku i političku funkciju svoje muzike, koju identifikuje sa anarhičnim društvenim se posmatrati kao poetski manifest estetike indiferentnosti, u kome je ispoljen ja- uređenjem. Dakle, Kejdžova zamisao o jednakosti zvukova ideološki zastupa model san otklon od autoriteta: “Kome/Ne tema/Ne slika/Ne ukus/Ne objekt/Ne lepo/Ne društva bez hijerarhije, za razliku od dela zapadnoevropske tradicije koja, prema nje- poruka/Ne tehnika/Ne zašto/Ne ideja/Ne intencija/Ne umetnosti/Ne osećanje/Ne govim navodima, reprezentuju modele monarhije i diktature: crno/Ne belo (ne i).”60 Budućnost je ili s vladama, njihovim ratovima i njihovim zako- nima, ili je sa svetom kao globalnim selom, svemirskim brodom zemlje kao jednim društvom uključujući bogate i siromašne, bez Literatura: uMetNoSt u poLJu teoriJe uMetNoSt u poLJu teoriJe nacija, gde svako ima ono što mu je potrebno za život… Muzika Roland Barthes, The Responsibility of Forms. Critical Essays on Music, Art, and Re- budućnosti nije muzika koja nam je poznata. Ona ne znači ništa presentation, University of California Press, Berkley – Los Angeles, 1991. i vA N A M i L A d i N ov i ć 55 Džon Kejdž, “Eksperimentalna muzika: doktrina”, iz Miša Savić i Filip Filipović (eds.), John 57 “Letter to Zurich”, iz Richard Kostelanetz (ed.), John Cage: Writer. Selected Text, Cooper Cage – radovi/tekstovi 1939–1979, Radionica SIC, Beograd, 1981, str. 22. Square Press, New York, 2000, str. 255–256. 56 Analogno pojmu videti-u Ričarda Volhejma (Richard Wollheim, 1923–2003) Dženifer Ro- 58 Jean-François Lyotard, “Mnogostruke tišine”, Čemu. Časopis studenata filozofije br. 10, binson određuje pojam čuti-u. Međutim, autorka ističe da je malo primera programske muzike Zagreb, 1997, str. 106. u kojoj se uspostavlja relacija čuti-u (gde muzika ispunjava zahteve videti-u, tj. gde predstavlja 59 Detaljnije o estetici indiferentnosti videti: Moira Roth, Difference/Indifference: Musings on ili opisuje na način na koji to slika čini) budući da se muzikom “opisuje (sugeriše) a vrlo retko Postmodernism, Marcel Duchamp and John Cage, commentary by Jonathan D. Katz, G + B Arts predstavlja (prikazuje, pokazuje) svet”. Jenefer Robinson, “Music as Representational Art”, iz International, Amsterdam, 1998, str. 33–47. Philip Alperson (ed.), What is Music? An Introduction to the Philosophy of Music, The Pennsyl- 60 Branden W. Joseph, Random Order: Robert Rauschenberg and the Neo-Avant-Garde, MIT vania State University Press, University Park, Pennsylvania, 1994, str. 184. Press, Cambridge – Massachusetts – London, 2003, str. 55.  David W. Bernstain and Christopher Hatch (eds.), Writings through John Cage’s Mu- Miša Savić i Filip Filipović (eds.), John Cage – radovi/tekstovi 1939–1979, Radio- dŽoN keJdŽ figure u pokretu sic, Poetry, and Art, The University of Chicago Press, Chicago – London, 2001. nica SIC, Beograd, 1981. John Cage, Silence, Wesleyan University Press, Middletown, 1973, (first published Roger Scruton, The Aesthetics of Music, Clarendon Press, Oxford, 1997. 1961). Christopher Shultis, “Silencing the Sounded Self: John Cage and the Intentionality John Cage, A Year from Monday: New Lectures and Writings by John Cage, Wesleyan of Nonintention”, The Musical Quarterly vol.78, no. 2, New York, summer 1995, University Press, Hanover, 1969, (first published 1967). str. 312–350. John Cage, Empty Words: Writings ’73–’78 by John Cage, Wesleyan University, Daisetz Teitaro Suzuki, Zen i japanska kultura, Geopoetika, Beograd, 2005. Hanover, 1981, (first published 1979). Miško Šuvaković, Prolegomena za analitičku estetiku, Četvrti talas, Novi Sad, Marcel, Cobussen, “Ethics and/in/as Silence”, Ephemera. Critical Dialogues on Or- 1995. ganization vol. 3, no. 4, 2003, str. 277–285. Miško Šuvaković, Paragrami tela/figure, CENPI, Beograd, 2001. Bojana Cvejić, Otvoreno delo u muzici: Boulez, Stockhausen, Cage, Studentski kul- Miško Šuvaković, Pojmovnik suvremene umjetnosti, Ghent – Vlees & Beton, Za- turni centar, Beograd, 2004. greb – Horetzky, 2005. Stephen Davies, “John Cage’s 4’33”: Is it Music?”, Australasian Journal of Philo- Miško Šuvaković, Diskurzivna analiza. Prestupi i/ili pristupi ‘diskurzivne analize’ fi- sophy vol. 75, no. 4, Sydney, December 1997, str. 448–462. lozofiji, poetici, estetici, teoriji i studijama umetnosti i kulture, Univerzitet umetnosti Peter Gena and Jonathan Brent (eds.), A John Cage Reader in celebration of his 70th u Beogradu, Beograd, 2006. birthday, C. F. Peters, New York, 1982. Branden W. Joseph, Random Order: Robert Rauschenberg and the Neo-Avant-Gar- de, MIT Press, Cambridge – Massachusetts – London, 2003. Douglas Kahn, Noise, Water, Meat. A History of Sound in the Arts, The MIT Press, 268 Cambridge, Massachusetts, London, 1999. 269 Džon Kejdž, “45 minuta za govornika”, Treći Program RB-a br. 56, Beograd, 1983, str. 205–252. Richard Kostelanetz (ed.), Writings about John Cage, The University of Michigan Press, Ann Arbor, 1996. Richard Kostelanetz (ed.), John Cage, Verlag M. DuMont Schauberg, Köln, 1973. Richard Kostelanetz, John Cage im Gespräch. Zu Musik, Kunst und geistigen Fragen unserer Zeit, DuMont Buchverlag, Köln, 1989. Richard Kostelanetz (ed.), John Cage: Writer. Selected Text, Cooper Square Press, New York, 2000, (first published 1993). Richard Kostelanetz, Conversing With Cage, Routledge, New York – London, 2003. Roger Lipsey (ed.), Ananda K. Coomaraswamy, Selected Papers, (Vol. 1: Traditional Art and Symbolism, Vol. 2: Metaphysics, Vol. 3: His Life and Work), Princeton Uni- versity Press, New Yersey, 1986. Jean-François Lyotard, “Mnogostruke tišine”, Čemu. Časopis studenata filozofije br. 10, Zagreb, 1997. David Nicholls (ed.), The Cambridge Companion to John Cage, Cambridge Univer- uMetNoSt u poLJu teoriJe uMetNoSt u poLJu teoriJe sity Press, Cambridge, 2002. Michael Nyman, Experimental Music: Cage and Beyond, Cambridge University Pre- ss, Cambridge, 1999. David W. Patterson (ed.), John Cage. Music, Philosophy, and Intention, 1933–1950, i vA N A M i L A d i N ov i ć Routledge, New York – London, 2002. Marjorie Perloff and Charles Junkerman (eds.), John Cage. Composed in America, The University of Chicago Press, Chicago, 1994. James Pritchett, The Music of John Cage, Cambridge University Press, Cambridge, 1993. Moira Roth, Difference/Indifference: Musings on Postmodernism, Marcel Duchamp and John Cage, commentary by Jonathan D. Katz, G + B Arts International, Am- sterdam, 1998.  zasnovanih na državnom kapitalizmu i državnom realsocijalizmu. Gi Debor je pisao SituACioNiZAM figure u pokretu da se situacionistički pokret može tumačiti kao umetnička avangarda, kao ekspe- rimentalno istraživanje mogućih načina za slobodno konstruisanje svakodnevnog života i kao doprinos teorijskom i praktičnom razvoju nove revolucionarne borbe. Svaka kulturalna tvorevina, zato, kao i svaki kvalitativni društveni preobražaj, zavisi od kontinuiranog pokretanja interdisciplinarnih akcija i delovanja u svakodnevici.2 Za situacioniste su kritička teorijska i aktivistička pitanja o svakodnevici bila središnja pitanja o aktivnoj promeni života koja nadilaze koncept autonomije umetnosti: Štaviše, materijalni razvoj sveta se ubrzao. On neprestano aku- mulira sve više potencijalnih moći; ali su stručnjaci za nadziranje društva, zbog svoje uloge čuvara pasivnosti, prinuđeni da zane- mare potencijalnu upotrebu ovih sila. Ovakav razvoj stvari proi- zvodi široko rasprostranjeno nezadovoljstvo i objektivno smrtnu opasnost koju ovi specijalizovani upravljači nisu u stanju da drže pod stalnom kontrolom. Kad se jednom shvati da je ovo perspektiva unutar koje situaci- 270 SituACioNiZAM1 onisti pozivaju na istiskivanje umetnosti, treba da bude jasno da kada govorimo o našoj viziji sjedinjene umetnosti i politike, to 271 nikako ne znači da predlažemo bilo kakvo potčinjavanje umetno- : Miško šuvaković sti politici. Za nas i za svakog ko je počeo da sagledava ovu našu eru bez zadnje namere, moderna umetnost više ne postoji, kao što od kraja tridesetih nigde više na svetu nema ustanovljene Situacionistička internacionala (1957–1972), internacionalna evropska revolucionarne politike. One se sada (umetnost i politika) mogu grupa i pokret umetnika, aktivista i teoretičara, osnovana je u italijanskom selu Costa oživeti samo tako što će biti istisnute, što će reći ostvarivanjem d’Arroscia 28. jula 1957. godine. Na osnivačkom kongresu su učestvovali pripadnici njihovih najdubljih ciljeva. različitih neoavangardnih grupa: Letrističke internacionale, Internacionalne unije pik- Nova borba o kojoj govore situacionisti se već svugde pojavljuje. turalista Bauhausa, aktivista Gi Debor (Guy Debord, 1931–1994), holandski arhitekta Preko ogromnog polja izolacije i nekomunikacije, koje je stvorio Konstant (Anton Nieuwenhuys Constant, 1920–2005), danski slikar Asger Jorn (As- sadašnji društveni poredak, od zemlje do zemlje, od kontinenta ger Jorn, 1914–1973) pripadnik internacionalne umetničke grupe Cobra (1949–1952), do kontinenta, šire se novi oblici skandala, koji već komuniciraju te italijansko-škotski pisac Aleksandar Vajtlou Robertson Trohi (Alexander White- jedni sa drugima. law Robertson Trocchi, 1925–1984), engleski umetnik Ralf Ramni (Ralph Rumney, Uloga avangardnih struja, bilo gde da su, je da povežu ove ljude 1934–2002), francuska spisateljica Mišel Bernstin (Michèle Bernstein, 1932–), pisac uMetNoSt u poLJu teoriJe uMetNoSt u poLJu teoriJe i ova iskustva; da pomognu ovim grupama da se ujedine i da se i filozof Raul Vaneigem (Raoul Vaneigem, 1934–) i dr. Sedište situacionističkog po- stvori koherentna baza njihovog projekta. Mi moramo da obna- kreta bilo je u Francuskoj, a situacionističke grupe su osnivane u Švedskoj, Nemačkoj rodujemo, rastumačimo i razvijemo ove početne gestove sledeće i Italiji. Izdato je dvanaest brojeva časopisa Situacionistička internacionala između revolucionarne ere. Njih možemo prepoznati po tome što se u 1958. i 1969. godine. M i š ko š u vA kov i ć njima koncentrišu novi oblici borbe i novi sadržaj (bilo latentni Situacionistička internacionala je nastala kao jedna od prvih posleratnih bilo eksplicitni): kritika postojećeg sveta. Tako će se dominantno internacionalnih neoavangardi, a to znači kao praksa koja revitalizuje avangardne društvo, koje se toliko ponosi svojom stalnom modernizacijom, kritičke i subverzivne potencijale unutar vladajućih visoko modernističkih kultura 1 Ova studija je realizovana u okviru projekta Svetski hronotopi srpske muzike (ev. br. 147045) 2 Guy Debord, “The Situationists and the New Forms of Action in Politics or Art” (1963), iz Katedre za muzikologiju Fakulteta muzičke umetnosti u Beogradu koji je podržan od strane Tom Mc Donough (ed.), Guy Debord and the Situationist International – Text and Documents, Ministarstva za nauku i tehnološki razvoj Republike Srbije. The MIT Press, Cambridge MA, 2002, str. 159–166.  suočiti sa sebi ravnim suparnikom, jer je najzad proizvelo moder- “stvaranja” ili izuzetnog – autentičnog i autonomnog – “izvođenja” u svetu umetno- SituACioNiZAM figure u pokretu nizovanu negaciju.3 sti u interventno delovanje u životnim uslovima i okolnostima institucija umetnosti, Avangardnost situacionizma proizlazi iz uočavanja krize visokoestetizo- kulture i društva. O situacionistima se može govoriti kao o “kulturalnim aktivistima” vane moderne umetnosti i njene prividne, a to znači lažne, odvojenosti od kulture koji su promovisali određeni politički pogled na svet i nudili utopijski projekt nerepre- i društva; te od uočavanja krize levice i njene nesposobnosti da se emancipuje od sivnog društva kao platformu za društvenu akciju. Veći deo njihovog rada – plakati, birokratske partijske prakse u zaista kritičku, subverzivnu i revolucionarnu praksu. pamfleti, diskusije, filmovi – nije promotivni materijal u umetničko-kustoskom smi- Kritička, subverzivna i revolucionarne prakse proizlaze iz konstruisanja “aktuelnih slu, već javno objavljivanje i komuniciranje eksplicitnih političkih koncepata koji vode situacija” koje su opozicije vladajućem univerzalističkom i esencijalistički orijentisa- ka razotuđenju ili, barem, suočenju sa otuđenjem u produkcijama masovnih medija. nom modernizmu. Debor se zalagao za teoriju i praksu koja konstruiše i izvodi situa- Na primer, film Renea Vinea (René Viénet, 1944–) Može li dijalektika razbijati cigle? cije unutar društvenog i kulturalnog života. Akter ili delatnik koji se angažuje u kon- (La Dialectique Peut-Elle Casser Des Briques?, 1973) izvodi postupak razotuđenja na struisanju situacija je pripadnik Situacionističke internacionale. Pri tome, “situacija” primeru buržoaskog kung-fu filma. Koncept ovog filma je adaptacija buržoaskog fil- je odnos i to, pre svega, društveni odnos koji se ostvaruje putem suočavanja preko ma nastalog u kontekstu industrije zabave u radikalnu kritiku kulturalnih hegemonija, ili posredstvom predmeta-proizvoda, događaja ili slika. Debor je naslutio da se odi- a to znači u sredstvo sprovođenja subverzivnih revolucionarnih ideala. Primenjena grava suštinska promena u prirodi društvenog rada, razmene i potrošnje u zapadnim je tehnika koju su situacionisti imenovali “détournement”. Ta tehnika je izvedena društvima koja vodi od proizvodnje roba ka simualciji i preoblikovanju svakodnevnog upotrebom hegemonog medija ili medijskog produkta u izmenjenom kontekstu i sa života, te time proizvođenja kulture/kultura kao nove društvene realnosti, tj. nove izmenjenim značenjima. Izmena značenja započinje kao “parodiranje” upotrebljenog 272 veštačke prirode. Sitaucionistička internacionala je, zato, bila orijentisana na provoci- uzorka. Parodija, zatim, prerasta u proces prisvajanja (appropriation). Posredstvom 273 ranje kulturalnih situacija od urbanizma, mikro-geografija i ekologija do organizacije prisvajanja i prisvajajućih preobražaja se izvodi destrukcija moći i uticaja hegemo- i oblikovanja svakodnevice. Na situacionističke pristupe urbanoj svakodnevici su uti- nog medija i njegovih uzoraka. U Vineovom filmu je jednom akcionom kung-fu filmu cali, pre svega, spisi francuskog sociologa i filozofa Anrija Lefevra4 (Henry Lefebvre, oduzet govor i na mesto originalnog govora namontirani su dijalozi sa “partijskih sa- 1901–1991). Bilo je reči o uspostavljanju koncepta i teorijske platforme za “urbane stanaka”, tj. uveden je govor komunističkih birokratskih i revolucionarnih žargona sa prakse”5. Kultura je postala područje ili polje njihovih revolucionarnih borbi, kultural- kraja šezdesetih i ranih sedamdesetih godina dvadesetog veka. Paradoksalni odnos nog aktivizma i umetničkih istraživanja. U kontekstu situacionističke internacionale slike i govora je upotrebljen kao interventni čin ukazivanja na otuđenost u filmskoj se odigrao, ako se sledi način mišljenja Lefevra, prelaz od teoretizacije zasnovane na industriji zabave. indukciji i dedukciji ka teorijskoj i aktivističkoj praksi zasnovanoj na transdukciji, a to Situacionisti su bili usmereni ka sugerisanju promena unutar savreme- znači na interventnom konceptualizovanom delovanju među mogućim objektima i nji- nog, visoko modernističkog, otuđenog masovnog industrijskog društva, kulture i hovim odnosima preko kojih se uređuju ljudski odnosi, a to znači urbana društvenost umetnosti. Oni su se među prvim zapadnim kulturalnim radnicima suočili sa novom kao politika u aktuelnosti. Za situacionizam je bio bitan odnos mogućeg i aktuel- političkom situacijom, tj. sa masovnom medijskom i totalizujućom potrošačkom nog, odnosno, utopije i konkretizacije delovanja unutar kapitalističkog masmedijskog društvenošću. Razvoj liberalnog kapitalizma je vodio ka dominaciji tržišta i tržišnog otuđenog društva. saučesništva nad drugim oblicima društvenog života. Situacionisti su se bavili pisa- Aktivnost situacionističke internacionale bila je proteorijska, aktivistička i njem manifesta, izjava i rezolucija o konkretnim društvenim i kulturalnim situacija- propagandna. Reč je o pro-teorijskom radu koji je zasnovan na proklamovanju aktu- ma. Držali su predavanja i imali su uticaj na Univerzitet u Strazburu, gde su studenti uMetNoSt u poLJu teoriJe uMetNoSt u poLJu teoriJe elnih ili mogućih stavova, zamisli i projekata o političkom i kulturalnom delovanju, a pod njihovim uticajem organizovali pobunu 1966, koja je započela fizičkim napadom ne na teorijsko-filozofskom tumačenju savremenosti i društvenih kontradikcija. Si- na profesora kibernetike Abrahama Mola (Abraham Moles, 1920–1992). Izbijanje tuacionistički diskurs je zahtevao pravu akciju i konkretan čin izvođenja u društvenoj studentskih majskih demonstracija 1968. godine doživeli su kao ostvarenje svojih i kulturalnoj realnosti. Reč je o aktivizmu, jer se umetnička praksa modifikuje od teoretizacija i proklamacija o spontanoj revoluciji i uključili su se u praktičnu političku M i š ko š u vA kov i ć akciju koja je uvek bila kritički i utopijski usmerena ka sprovođenju potencijalnosti 3 Guy Debord, “The Situationists and the New Forms of Action in Politics or Art”, str. anarhističke direktne demokratije. Utopijski karakter je određujući za delovanje situ- 160–161. acionista. Na primer, Anri Lefevr je pisao: 4 Anri Lefevr, Urbana revolucija, Nolit, Beograd, 1974; Henry Lefebvre, The Critique of Every- day Life, Volume 1, Verso, London, 1991. i Kristina Ross, “Lefebvre on the Situationists: An Ideja novog pokreta, nove situacije, bila je anticipirana u Kon- Interview”, October no. 79, New York, 1997, str. 69–83. stantovom tekstu “Pour une architecture de situation” iz 1953. 5 Anri Lefevr, “Od grada do urbanog društva“, iz Urbana revolucija, Nolit, Beograd, 1974, str. Pošto je arhitektura situacija bila utopijska arhitektura koja pret- 13.  postavlja novo društvo, Konstantova ideja je bila da društvo mora Drugim rečima, kultura je složenost estetskih, emotivnih i drugih mogućnosti kojima SituACioNiZAM figure u pokretu biti transformisano tako da ne nastavlja dosadan i bez-događajni kolektiv reaguje na život koji je objektivno određen svojom aktuelnom ekonomijom. život, već da stvori apsolutno novo: situaciju.6 Sa novom levicom dele poverenje u revolucionarnu ulogu studentske populacije14 , a dok su članovi grupe Art&Language retrospektivno kritički konstantovali: sa emancipatorskim realkomunističkim partijama i frakcijama dele interesovanje za Sugerisali smo da su situacionistički tekstovi Debora i Vaneige- razvoj društvenog samoupravljanja i njegovog uvođenja u sve oblike društvenog ži- ma na neki način degradirani kada se čitaju doslovno. Sugerisali vota. Situacionizam programsku pažnju i direktnu akciju usredsređuje na promene smo da su oni deo, možda, političkog sna. Oni su referencijalni svakodnevnog života pokretanjem revolucionarnog potencijala svakodnevne subjek- jedino u smislu u kome je fikcija referencijalna.7 tivnosti i intersubjektivnih odnosa. Saglasno učenju i uticaju Anrija Lefevra situa- Pri tome, ta utopija nije ostala eksces izvan kulturalnih politika, već je cionistička teorija se razvijala kao teorija savremenog društva i otuđenja.15 Ono što situacionistički san bio – ipak – prethodnica zvanične francuske kulturalne politike ih odvaja od tradicionalne levice jeste anarhistički i ludistički poziv na radikalno od- tokom sedamdesetih i osamdesetih godina, odnosno, postao je temelj brojnih istra- bijanje korisnog rada. Korisni rad – proizvodni rad, uslužni rad, svakodnevni rad u živanja koja su se identifikovala kao “studije medija”, 8 “studije kulture”9 ili, u Britaniji društvu – nisu tumačili samo kao oblik eksploatacije, već i kao instrument nadzora “kulturalne studije”.10 i kontrole sprovedene nad ljudskim životom. Drugim rečima, ljudsko telo ili ljudsko Važne knjige situacionista su Deborova knjiga Društvo spektakla11 (1967) i ponašanje nisu samo iskorišćeni od vlasnika kapitala, već su pre svega stavljeni u Raoula Veneigema Revolucija svakodnevnog života12 (1967). Situacionistička internaci- određeni broj uloga kojima se sam život nadzire, kontroliše i upravlja. Jedna od nji- onala se raspala 1972. godine. hovih parola, zato, glasi: “Hoćemo da ideje postanu opasne” i izražava ambiciju da Eklektična, pro-populistička i kontraverzna politička pozicija situacioni- razviju strategije intelektualnog i urbanog terorizma. Odbacivali su dijalektiku kao 2 74 275 sta je bila na anarhističkoj levici u konfrontaciji sa tradicionalnim pro-boljševičkim metod društvene analize, usmeravajući se na aktivističku sinhroniju – sadašnjost, komunistima, akademskim novo-levičarima, sartrovskim angažovanim levim inte- paralelitet u vremenu, istovremenost – mada su često iz konfrontacija unutar aktu- lektualizmom, teorijskim radikalnim elitizmom autora okupljenih oko Tel Quel-a i elnosti re-semantizovali revolucionarne potencijale dijalektičkog mišljenja i delanja. francuskim maoizmima. Situacionisti su razvili otvorenu post-marksističku kritičku Na primer, konstruisanom situacijom su nazvali trenutak u životu koji je konkretno i raspravu svakodnevice masovnog potrošačkog i medijskog društva. oslobađajuće konstruisan delovanjem kolektivne organizacije celokupnog ambijenta Situacionistička kritika društva je neo-marksistička, pošto ne polazi od i igrom događaja. Analizirali su aktuelne situacije društvene represije i osporavanja egzegeze klasičnih marksističkih tekstova, odnosno, ne polazi od koncepata tradi- u različitim zemljama Evrope od školske i univerzitetske discipline preko ekoloških cionalne klasne strukturiranosti društvene borbe unutar kontradiktornog, ali ipak manipulacija industrijskog i državnog kapitalizma do urbanističkih oblikovnih name- uzročnog, odnosa baze-i-nadgradnje te partijske kontrole revolucije. Situacionisti tanja životnog prostora. su pošli od direktne, a to znači interaktivne aktivističke životne reakcije na zatečene Zanimali su se za sasvim različite taktike i strategije provociranja i destru- situacije unutar kulture ili društvene nadgradnje. Njihova kritika je bila usmerena isanja “normativnih” i “normalnih” životnih oblika kroz: situgrafiju, unitarni urbani- na funkciju i dejstvo kulturalne industrije visokomodernističkih kapitalističkih i real- zam, rekuperaciju, prisvajanje i upotrebu postojećih kulturalnih produkata (détourne- socijalističkih društava. Za situacioniste kultura13 je događaj izvođenja mogućnosti ment) i psihogeografiju. Psihogeografija je postavljena kao model: organizovanja ili oblikovanja svakodnevnog života u datom istorijskom trenutku. […] studija o specifičnim efekatima svesno ili nesvesno organi- zovanog geografskog ambijenta na emocije i ponašanje individu- uMetNoSt u poLJu teoriJe uMetNoSt u poLJu teoriJe 6 Kristin Ross, “Lefebvre on the Situationists: An Interview”, iz Tom McDonough (ed.), Guy uma.16 Debord and the Situationist International – Texts and Documents, The MIT Press, Cambridge U tom okviru su razvili strategije i taktike politički orijentisanog urbaniz- Mass, 2002, str. 271. 7 Art&Language, “Ralph the Situationist”, Artscribe International no. 66, London, 1987, str. ma i arhitekture.17 Na primer, koncept unitarnog urbanizma označava: 59–69. M i š ko š u vA kov i ć 8 Adam Brigs, Pol Kobli (eds.), Uvod u studije medija, Clio, Beograd, 2005. 14 Situacionistička internacionala – Beda studentskog života, anarhija / blok 45, Beograd, 9 Jelena Đorđević (ed.), Studije kulture – zbornik, Službeni glasnik, Beograd, 2008. 2004. 10 David Morley, Kuan-Hsing Chen (eds.), Stuart Hall – Critical Dialogues in Cultural Studies, 15 Peter Wollen, “Bitter Victory: The Art and Politics of the Situationist International”, iz Eli- Routledge, London, 1996. sabeth Sussman (ed.), On the Passage of a few people through a rather brief moment in time: 11 Guy Debord, Društvo spektakla & Komentari društvu spektakla, Arkzin, Zagreb, 1999. The Situationist International 1957–1972, The MIT Press, Cambridge Mass, 1989, str. 31. 12 Raoul Vaneigem, The Revolution in Everyday Life, Left Bank Distribution, Seatle, 1983. 16 “Definitions”, iz Elisabeth Sussman (ed.), On the Passage of a few people through a rather 13 “Definitions”, iz Elisabeth Sussman (ed.), On the Passage of a few people through a rather brief moment in time: The Situationist International 1957–1972, str. 198. brief moment in time: The Situationist International 1957–1972, The MIT Press, Cambridge 17 Anton Constant, “A Different City for a Different Life” (1959) ili Raoul Vaneigem, “Com- Mass, 1989, str. 198. ments against Urbanisam” (1861), iz Tom McDonough (ed.), Guy Debord and the Situationist  teoriju kombinovane upotrebe umetnosti i tehnika za integral- skih situiranja ljudske realnosti. Koncept spektakla je primenjen na moderno tržišno SituACioNiZAM figure u pokretu nu konstrukciju miljea u dinamičnoj relaciji sa eksperimentima u društvo na način koji je Karl Marks (Karl Marx 1818–1883) označio pojmom reifikacije ponašanju.18 (Verdinglichung). Drugim rečima, jedan apstraktan konstrukt, na primer, konstrukt Izbegavajući interpretativne spekulativne diskurse o istinama o životu, te- “spektakl” je primenjen i testiran u internacionalizovanim hegemonim medijskim žili su otkrivanju sasvim pojedinačnih i fragmentarnih, tj. situacionih19 istina, koje su društvima. Džonatan Kreri (Jonathan Crary), američki teoetičar spektakla, ukazao je nazivane anarho-marksističkim istinama: na sledeći karakter Deborovih teoretizacija “spektakla” i “spektakularnog”: Moramo razviti ključne reči unitarnog urbanizma, eksperimen- Lako je izgubiti iz vida da je Debor u Društvu spektakla opisao talnog ponašanja, hiperpolitičke propagande i konstrukcije am- dva različita modela spektakla; jedan je nazvao “koncentrisanim” bijenata. Strast je dovoljno interperetirana: poenta je otkriti a drugi “raspršenim”, sprečavajući da reč spektakl postane sino- drugo.20 nim za potrošački ili kasni kapitalizam. Koncentrisani spektakl je Istina je bila, po njima, vezana za specifične društvene situacije i odnose bio karakterističan za nacističku Nemačku, staljinističku Rusiju u njima, a ne za globalne koncepcije i vizije, odnosno, metajezike ili jezike zakone. i maoističku Kinu; nadmoćan model raspršenog spektakla po- Otpor prema metajeziku ili teorijama nadređenim pojedinačnoj situaciji je njihovo stojao je u Sjedinjenim Državama: “Gde god vlada koncentrisani delovanje, paradoksalno, približio kretanjima posle moderne: tj. neokonzervativnim spektakl tu vlada i policija [...] Njega prati neprekidno nasilje. U postmodernim uslovima 21 . Oni su u svom radu išli od transcendentnih pozicija mo- ovoj vrsti spektakla, nametnuta slika dobrog obuhvata totalitet dernizma ka pojedinačnim – singularnim – pozicijama sitaucije: događaja u konkret- onoga što zvanično postoji, i najčešće je koncentrisana u jednom 276 nim istorijskim i geografskim uslovima života. Početne rasprave su usmerili ka kritici čoveku koji predstavlja garanciju totalitarnog jedinstva. Svako 277 istorijske levice zapažanjima da je realkomunizam u Sovjetskom Savezu stvorio novi mora da se magično identifikuje sa ovom apsolutnom slavnom oblik eksploatacije koji su nazvali državni birokratski kapitalizam. Glavna tema njiho- ličnošću, ili – da nestane.” Raspršeni spektakl, s druge strane, vih rasprava, ipak, bilo je kapitalističko potrošačko društvo sa razrađenim industrija- prati obilje robe, a sigurno je da Debor u svojoj knjizi iz 1967. lizovanim oblicima distribucije i recepcije, tj. potrošnje kulture i umetnosti: godine najviše pažnje poklanja ovom modelu. 23 Sav život u društvima, u kojima vladaju moderni uvjeti proizvod- Debor je zamisao spektakla izveo pomerajući pažnju sa funkcija vidljivosti nje, objavljuje se kao golema akumulacija spektakla. Sve što se prisutne slike-objekta na izvođenje uloge vidljivosti slike-objekta u konstituisanju izravno proživljavalo, udaljilo se u predstavu.22 društvenog odnosa: Kritika je usmerena na razobličavanje proizvodne ili robne logike koja u mo- Spektakl nije skup slika, nego društveni odnos između pojedina- dernističkom kapitalističkom društvu sprečava oslobođenje i emancipaciju individue. ca, posredovan slikama. 24 Roba je prvi i poslednji smisao savremenog tržišno orijentisanog društva. Roba je i osnova totalitarne autoregulacije kapitalističkog društva. Zaključuje se da je moderni Spektakl je kapital u stupnju akumulacije u kojem on postaje čovek zaronjen u privid sopstvenog života koji oblikuje društveni spektakl. Gi Debor je slika.25 uveo pojam “spektakl” da bi označio sasvim novu društvenu situaciju u polju medij- Privid spektakla i potrošnje izobličuje svako društveno značenje, pa čak i subverzivne teorijske i praktične oblike protivljenja. Društvo spektakla uništava mo- gućnosti direktne ljudske komunikacije, ono destruira čak i avangardnu umetnost. uMetNoSt u poLJu teoriJe uMetNoSt u poLJu teoriJe International – Texts and Documents, The MIT Press, Cambridge Mass, 2002, str. 95–101, 119–128. Karakteristično je da su promoteri situacionizma, pre svega Debor, kriti- 18 “Definitions”, iz Elisabeth Sussman (ed.), On the Passage of a few people through a rather kom poznog kapitalizma i njegove kulturalne politike ukazali na bitne razvoje kapita- brief moment in time: The Situationist International 1957–1972, The MIT Press, Cambridge lističkog društva u nastupajućoj epohi masovnih elektronskih medija: Mass, 1989, str. 199. M i š ko š u vA kov i ć 19 Guy Debord, “Report on the Construction of Situations and on the Terms of Organization and Action of the International Situationist Tendency” (1957), iz Tom McDonough (ed.), Guy Debord and the Situationist International – Texts and Documents, The MIT Press, Cambridge 23 Jonathan Crary, “Spectacle, Attention. Counter-Memory”, iz Rosalind Krauss, Annette Mi- Mass, 2002, str. 29–50. chelson, Yves-Alain Bois, Benjamin H. D. Buchloh, Hal Foster, Denis Hollier, Silvia Kolbowski 20 Guy Debord, “Report on the Construction of Situations and on the Terms of Organization (eds.), October. The Second Decade, 1986–1996, An October Book, The MIT Press, Cambridge and Action of the International Situationist Tendency”, str. 50. MA, 1997, str. 423. 21 Žan-Fransoa Liotar, Postmoderno stanje, Bratstvo-jedinstvo, Novi Sad, 1988. 24 Guy Debord, “Dovršeno odvajanje”, iz Društvo spektakla & Komentari društvu spektakla, 22 Guy Debord, “Dovršeno odvajanje”, iz Društvo spektakla & Komentari društvu spektakla, Arkzin, Zagreb, 1999, str. 36. Arkzin, Zagreb, 1999, str. 35. 25 Guy Debord, “Dovršeno odvajanje”, str. 47.  Spektakl se predstavlja u isti mah kao samo društvo, kao dio posredovanje ili modifikovanje (détournement) igra rođena iz sposobnosti umetnika SituACioNiZAM figure u pokretu društva i kao sredstvo ujedinjenja. Utoliko što je dio društva, on ili aktiviste da oduzima vrednost društvenim proizvodima: je izričito sektor koji usredištuje sve poglede i svu svjest. Sa- Samo osoba koja je sposobna da oduzima vrednost u stanju je da mim tim što je taj sektor odvojen, on je mesto izopačena pogle- stvori novu vrednost. Mogućnost da se izvrši oduzimanje vred- da i lažne svijesti; ujedinjenje koje postiže, nije ništa drugo nego nosti je priprema da se nove vrednosti investiraju u sopstvenu službeni jezik poopćena odvajanja. 26 kulturu. Za nas Evropljane postoje samo dve mogućnosti: da bu- Po situacionistima, sve ono što ne uništava dominantnu moć potrošačkog demo žrtvovani ili da žrtvujemo. Podigao sam spomenik u čast društva i društva spektakla biva uništeno od potrošačkog društva i društva spekta- lošeg slikarstva. Lično, ja više volim to nego dobro slikarstvo. Tu kla. Oni, zato, deluju u domenu radikalnih pro-teorijskih rasprava kojima pripremaju je slikarstvo žrtvovano.29 teren za masovnu spontanu pobunu. Da bi se napalo totalitarno potrošačko društvo Jorn je razrađivao tehnike kolaža i montaže u saglasnosti sa Deborovim spektakla, ne treba ustati samo protiv njegovih struktura i institucija već i protiv političkim zahtevima za relativizacijom bitnih (u ontološkom smislu) i dominatnih (u ponuđenih umetničkih, kulturalnih i društvenih vrednosti. Pre svega, treba izvesti političkom smislu) umetničkih konteksta. Jornove slike, zato, nisu reprezentacije ili kritiku rada. Ukidanje rada, po njima, nije utopija, već prvi preduslov za prevladavanje ekspresije umetnika, već specifične vizuelne situacije: ono što se dešava i modifikuje robnog društva. Ukidanje rada je uslov za prevladavanje nametnute životne podele pred okom. Delo gubi svoju estetsku punoću i autonomiju postajući kulturalni doga- između slobodnog i radnog vremena. Da bi bilo slobodno, delovanje čoveka treba đaj prezentacije dekontekstualizovanih polaznih vizuelnih materijala. Posredovani ili da bude umetničko, treba da se zasniva na igri. Umetnost i igra jedino mogu vratiti modifikovani (détournement) element je estetski artefakt izdvojen iz nekog drugog, svakodnevnom životu racionalnost i konkretnost. Oni su bili obuzeti namerom da već postojećeg umetničkog dela ili kulturalnog artefakta. Reč je o izdvajanju iz jednog 278 279 spontanom pobunom masa preobraze život ljudi u slobodnu ljudskost, koja se da konteksta i smeštanju u novi kontekst. Izdvajanje (dérive)30 je oblik eksperimentalnog metaforično nazvati “umetnost”. Bili su protiv toga da se od života pravi umetnost ponašanja povezanog sa uslovima urbanog društva: tehnikom prenosnog prolaženja – zalagali su se za taktike kulturalnog rada i subverzije unutar kulturalne politike. kroz različite atmosfere. Ali, posredovanje ili modifikacija je i integrisanje postojećeg Njihov diskurs je bio bliži današnjem pojmu “kulturalna politika”, nego struktura- uzorka u nadređenu konstrukciju kulturalnog miljea.31 Ova tehnika je preuzeta iz isto- lističkim i poststrukturalističkim epistemološkim konstrukcijama teorije i teoreti- rijskih propagandnih produkcija. Kad su u Karakasu revolucionarni studenti oteli slike zacije. Na primer, taktiku dekompozicije su aktuelno i istorijski odredili konceptom Van Goga (Vincent van Gogh, 1853–1890) i Gogena (Paul Gauguin, 1848–1903) razaranja postojećih kulturalnih artefakata.27 1963. godine, Debor je pisao da je to bio pravi omaž koji odgovara prirodi otetih slika. Idealni situacionista je bio amater ekspert i anti-specijalista, zapravo “di- Drugačije rečeno, pravi način da se tretira umetnost prošlosti jeste da se ona vrati u letant” koji će nedvosmisleno postaviti temeljna i kritična pitanja koja specijalisti, tj. život, gde će se obnoviti njeni aspekti, funkcije i ljudski smisao. Jedan od značajnih fah-idioti, ne postavljaju u odnosu na svoju disciplinu i kompetenciju rada. U estetsko produkata situacionizma je Deborov i Jornov esej-pesma Sećanja (1958) u kome oni umetničkom smislu bili su zainteresovani za dadaizam, nadrealizam, letrizam, knji- razvijaju letrističke postupke i u njih sintetički uključuju estetičku i ideološku raspra- ževne eksperimente, vizuelnu poeziju, apstraktnu umetnost, spajanje kiča i visoke vu kulturalne i društvene aktuelnosti. Oni su suočili prvostepenu likovnu i pesničku umetnosti, film i strip. Njihovu estetiku karakteriše upotreba različitih elemenata na produkciju i diskurs teorije i ideologije. Cilj njihove produkcije je ostvarenje direktne predestetskom nivou i prevazilaženje običnog naglim promenama i obrtima u kojima apsolutne komunikacije i pružanje otpora sublimaciji i otuđenju taktikama koje pre- se sintetizuju igra i revolt, tj. spontana pobuna i anarhistička revolucija. Situacioni- naglašavaju sublimaciju i otuđenje. uMetNoSt u poLJu teoriJe uMetNoSt u poLJu teoriJe stički rad u umetnosti određuju integracije prošlih i sadašnjih estetskih produkata Situacionistička umetnost je u službi oslobođenja svakodnevnog života. u novi kritični i pokazni poredak (détournement). U tom smislu ne postoji siutua- Njihova umetnost je aktivna društvena intervencija i kritika koja menja situaciju u ko- cionističko slikarstvo ili muzika, već samo situacionistička upotreba tih umetnosti joj se dešava, bez obzira da li je parodijska, oneobičavajuća, prisvajajuća ili doslovno – umetničkih produkata – kao sredstava u aktivističkoj interaktivnoj intervenciji. M i š ko š u vA kov i ć Slikar Asger Jorn je u eseju Posredovano slikarstvo28 (1959) pisao da je prisvajanje, 2002, str. 189–212 i Diedrich Diederichsen, “Asger Jorn”, Artscribe International no. 66, Lon- don, 1987, str. 55–58. 26 Guy Debord, “Dovršeno odvajanje”, str. 36. 29 Asger Jorn, “Detourned Painting”, iz Elisabeth Sussman (ed.), On the Passage of a few 27 “Definitions”, iz Elisabeth Sussman (ed.), On the Passage of a few people through a rather people through a rather brief moment in time: The Situationist International 1957–1972, The brief moment in time: The Situationist International 1957–1972, The MIT Press, Cambridge MIT Press, Cambridge Mass, 1989, str. 142. Mass, 1989, str. 199. 30 Guy Debord, “Theory of the Dérive”, iz K. Knabb (ed.), International Situationist Anthology, 28 Claire Gilman, “Asger Jorn’s Avant-Garde Archives”, iz Tom McDonough (ed.), Guy Debord Bureau of Public Secrets, Berkeley, 1981, str. 50. and the Situationist International – Texts and Documents, The MIT Press, Cambridge Mass, 31 Prema Internationale Situationniste no. 1, 1958, n.n.  ozbiljna. Kritički subjekt je onaj individuum koji narušava uobičajene uslove za re- je njihovo umetničko i teorijsko delovanje povezano s kritikom postmodernističkog SituACioNiZAM figure u pokretu cepciju spektakla i koji je svestan svoje odvojenosti od situacije spektakla. Kritička društva zasnovanog na totalizujućem i histeričnom medijskom spektaklu i nekontro- teoretizacija ili, tačnije, kritička izjava je za situacionizam bila specifična praksa koja lisanoj proizvodnji i potrošnji robe i informacija kao oblika realnosti. 40 je teoriju sa metaravni sprovodila kroz materijalne mogućnosti praktičnog i direktnog delovanja: Kritičku teoriju treba priopćavati njezinim vlastitim jezikom. To je Literatura: jezik proturječja, koji treba biti dijalektičan u formi kao što to jest i u sadržaju. Kritičan je prema totalitetu i prema povijesnoj kritici, Jean Baudrillard, Daniel Buren, “A Little Situationism”, Artscribe no. 66, London, On nije nulti stupanj pisma nego njegov obrat. Nije negacija stila, 1987, str. 50–54. Iwona Blazwick (ed.), An endless adventure..an endless passion..an endless banqu- nego stil negacije.32 et: A Situationist Scrapbook, Verso – ICA, London, 1990. Pri tome, situacionizam nije težio samoj ili angažovanoj umetnosti, već je Jonathan Crary, Suspensions of Perception – Attention, Spectacle, and Modern Cul- umetnost (dela, oblike ponašanja, akcije, situacije) postavljao kao žive instrumente ture, The MIT Press, Cambridge MA, 1999. kulturalnog aktivizma koji je obesmišljavao funkcionalizam buržoaskog/kapitalisti- Gi Debor, Urlici u slavu De Sada – Filmovi, anarhija / blok 45, Beograd, 2002. čkog društva. Gi Debor, Društva spektala, anarhija / blok 45, Beograd, 2002. Značaj situacionizma se ogleda u uticaju ili paralelnosti spontanim i ma- Guy Debord, Društvo spektakla & Komentari društvu spektakla, Arkzin, Zagreb, sovnim pobunama studenata krajem šezdesetih,33 ali i na razvoj konceptualne umet- 1999. Aleksa Golijanin (ed.), “Situacionistička internacionala” (temat), Gradac br. 164– 280 nosti. Znatan je uticaj situacionizma na englesku kulturu posredstvom rada istoričara 166, Čačak, 2008. 281 umetnosti T. Dž. Klarka34 (Timothy James Clark, 1943–) koji je bio povezan sa si- Vincent Kaufmann, Guy Debord – Revolution in the Service of Poetry, University of tuacionizmom krajem šezdesetih godina.35 Po istoričaru umetnosti Čarlsu Herisonu Minnesota Press, Minneapolis, 2006. (Charles Harrison, 1942–), nastanak konceptualne umetnosti u Evropi povezan je Thomas F. McDonough, “Situationist Space”, October no. 79, New York, 1997. sa duhovnom klimom šezdesetosme i vidi se kao kritika apstraktne umetnosti na Thomas F. McDonough, “Guy Debord and the Internationale situationiste” (A osnovu marksističke kritike fetišizma i situacionističke kritike spektakla.36 Uticaj si- Special Number), October no. 79, New York, 1997. tuacionizma je bitan za rad i pisanje francuskog konceptualnog umetnika Danijela Thomas McDonough (ed.), Guy Debord and the Situationist international – Texts and Documents, The MIT Press, Cambridge MA, 2002. Birena (Daniela Buren, 1938–)37 i engleskog semio-umetnika Viktora Burgina (Victor J. J. Raspaud, J. P. Voyer, L’Internationale Situationiste, Editions Champ Libre, Pa- Burgin, 1941–)38 . Situacionističke teorije, posebno kritika društva spektakla, bitne ris, 1972. su za kritički rad neokonceptualnih39 umetnika kao što su Barbara Kruger (1945–), Elisabeth Sussman (ed.), On the Passage of a few people through a rather brief mo- Sindi Šerman (Cindy Sherman, 1954–) ili Dženi Holcer (Jenny Holzer, 1950–), ali ment in time: The Situationist International 1957–1972, The MIT Press, Cambridge i za simulacionističku teoriju Žana Bodrijara (Jean Baudrillard, 1929–2007), pošto MA, London, 1989. Raoul Vaneigem, The Revolution of Everyday Life, Rebel Press, Wellington NZ, 32 Guy Debord, “Negacija i potrošnja u kulturi”, iz Društvo spektakla & Komentari društvu 2001. spektakla, Arkzin, Zagreb, 1999, str. 159. 33 Beda Studentskog života – pamflet (1966), Blokovi, Beograd, 2004. uMetNoSt u poLJu teoriJe uMetNoSt u poLJu teoriJe 34 T. J. Clark, The Painting of Modern Life: Paris in the Art of Manet and His Followers, Prin- ceton University Press, Princeton, 1984. 35 T. J. Clark, Donald Nicholson-Smith, “Why Art Can’t Kill the Situationist International” i “Leter and Response”, iz Tom McDonough (ed.), Guy Debord and the Situationist International – Texts and Documents, The MIT Press, Cambridge Mass, 2002, str. 467–488. i 489–492. M i š ko š u vA kov i ć 36 Charles Harrison, “Conceptual Art and Art&Language”, iz Essays on Art&Language, Blac- kwell, Oxford, 1991, str. 47. 37 “A Little Situationism… Daniel Buren Interviewed by David Batchelor”, Artscribe no. 66, London, 1987, str. 50–54. 38 Victor Burgin, “Situational Aesthetics”, Studio International, London, October 1969, str. 118–121. 40 Jean Baudrillard, “The Ecstasy of Communication”, iz Hal Foster (ed.), Postmodern Culture, 39 Elissabeth Sussman, “Introduction”, iz On the Passage of a few people through a rather Pluto Press, Sydney, 1983, str. 126–134. Ili Jonathan Crary, “Spectacle, Attention, Counter- brief moment in time: The Situationist International 1957–1972, The MIT Press, Cambridge Memory”, iz Tom McDonough (ed.), Guy Debord and the Situationist International – Texts and MA, 1989, str. 2–15. Documents, The MIT Press, Cambridge MA, 2002, str. 455–466.  rajući nove potencijalnosti “teoretisanja”. Sa Tel Quel-om teorija je postala izdvojena teL QueL figure u pokretu i specifična materijalna singularna praksa: Sama teorija je praksa, ne manje nego što su to njeni objekti. Ona nije ništa apstraktnija nego što su to njeni objekti. Ona je konceptualna praksa i zato mora biti prosuđivana u terminima drugih praksi sa kojima je u interakciji.4 Časopis Tel Quel je pokrenuo francuski romanopisac Filip Solers (Philippe Sollers, 1936–) u Parizu 1960. godine, a izlazio je do 1983. godine, kad Solers napu- šta izdavača Seuil i pokreće novi časopis L’infini kod izdavača Denoa (Denoë). Autori oko časopisa Tel Quel su pokrenuli ediciju knjiga Tel Quel kod izdavača Seuil 1962. godine. Prva knjiga u ediciji je bila zbirka pesama Denija Roša (Denis Roche, 1937–) Récits complets. Časopis su osnovali pisci Filip Solers, Žan-Edern Alie (Jean-Edern Hallier, 1936–1997) i Žan-Rene Igenen (Jean-René Huguenin, 1936–1962) 1960. godine. Naziv časopisa “tel quel” u doslovnom prevodu znači “tako kako” i ukazuje na jedan od epigrafa Fridriha Ničea (Friedrich Wilhelm Nietzsche, 1844–1900): “afirmisati svet takvim kakav je”. U prvom broju je objavljena deklaracija koja je u modernistič- 282 TeL QueL1 kom maniru, na tragu francuskog pesnika Pola Valerija (Paul Valéry, 1871–1945), 283 postulirala zamisao “književnog kvaliteta”. Ukazivanje na ulogu pesničkog jezika : Miško šuvaković u književnom pismu potencirano je referiranjima na spise pesnika Fransisa Ponža (Francis Ponge, 1899–1988) i reditelja i glumca Antoanena Artoa 5 (Antonin Artaud, 1896–1948). Filip Solers i Žan-Edern Alie su stupili u kontakt sa Žoržom Batajem 6 Epoha teorije započinje analizom materijalnih uslova i zatim, granica pisa- (Georges Bataille 1897–1962), Andreom Bretonom (André Breton, 1896–1966) i dr. nja, mišljenja, stvaranja i ponašanja u polju umetnosti, kulture i društva. Novi pojam tokom 1960. godine. “teorije” nije označio postavljanje i izvođenje novih naučnih ili paranaučnih sistema mi- Časopis su u raznim periodima uređivali: Solers, Žan-Edern Alie, Žan Ti- šljenja i sistema o mišljenju na način tradicije zapadne filozofije i humanističkih nauka, bodo (Jean Thibaudeau, 1935–), Marselin Plejne (Marcelin Pleynet, 1933–), Deni već, pre svega, praksu izvođenja događaja teoretizacije u različitim, najčešće, hibridnim Roše, Mišel Degi (Michel Deguy, 1930–), Žan Rikardu (Jean Ricardou, 1932–), Žan- društvenim, kulturalnim i umetničkim situacijama. Teoretizacije se razvijaju izvođenjem Lui Bodri (Jean-Louis Baudry, 1930–), Mark Devad (Marc Devade, 1943–1983), Ju- platforme intertekstualnosti, tj. platforme o “graničnim uslovima tekstualnosti” i “leb- lija Kristeva (Юлия Кръстева, 1941–) i dr. Saradnici su, između ostalih bili pisac Žorž dećim suodnošećim tekstovima” koji nemaju čvrstu kontekstualnu situiranost, identitet Bataj, teoretičar književnosti i semiolog Rolan Bart 7 (Roland Barthes, 1915–1980), i profil u jednom ili jedinstvenom kulturalnom prostoru. Izlazak iz autonomije i struk- teoretičar Gi Skarpeta (Guy Scarpetta, 1946–), filozof Mišel Fuko (Michel Foucault, turalne zatvorenosti modernističkog teksta je na najeksplicitniji način izveden delova- 1926–1984), filozof Žak Derida (Jacques Derrida, 1930–2004), filozofkinja i femi- uMetNoSt u poLJu teoriJe uMetNoSt u poLJu teoriJe njem grupe autora okupljene oko pariskog časopisa Tel Quel. Tel Quel (1960–1983) je nistkinja Lus Irigaraj (Luce Irigaray, 1932–), kompozitor Pjer Bulez (Pierre Boulez, časopis čiji su saradnici počeli i izveli imanentnu kritiku i preobražaj novog romana 2 i 1925–), teoretičar književnosti Cvetan Todorov (Tzvetan Todorov /Цветан Тодоров/, zatim, radikalnu kritiku formalistički i naučno orijentisanog strukturalizma3 anticipi- 1939–) i dr. Autori okupljeni oko časopisa Tel Quel su bili u saradničkim, kritičko-po- M i š ko š u vA kov i ć lemičkim ili konkurentskim odnosima na intelektualnoj pariskoj sceni sa studentima 1 Ova studija je realizovana u okviru projekta Svetski hronotopi srpske muzike (ev. br. 147045) Katedre za muzikologiju Fakulteta muzičke umetnosti u Beogradu koji je podržan od strane Ministarstva za nauku i tehnološki razvoj Republike Srbije. 4 Žil Delez, Pokretne slike, IK Zorana Stojanovića, Sremski Karlovci, Novi Sad, 1998. 2 Patrick ffrench, “Critique of the Nouveau Roman” i “The emergence of fictional space”, iz 5 Xavière Gauthier, Pierre Guyotat, Jacques Henric, Julia Kristeva, Georges Kutukdjian, Mar- The Time of Theory. A History of Tel Quel (1960–1983), Clarendon Press, Oxford, 1995, str. celin Pleynet, Guy Scarpetta, Philippe Sollers, Artaud, Paris, Inédit, 1973. i “Artaud” (temat), 55–70. Tel Quel br. 20, Paris, 1965. 3 Patrick ffrench, “Intersections in the Avant-Garde”, iz The Time of Theory. A History of Tel 6 “Bataille and Artaud” (temat), Tel Quel br. 52, Paris, 1962. Quel (1960–1983), str. 70–104. 7 “Roland Barthes”, (temat), Tel Quel br. 47, Paris, 1972.  i “sledbenicima” Rolana Barta, Luja Altisera (Louis Althusser, 1918–1990), Žaka na primer, napušta taktike “anti-mimezisa” i “nereferencijalnog” pisanja tipične za teL QueL figure u pokretu Lakana (Jacques Lacan, 1901–1981). Sarađivali su sa časopisima Kritika (Critique), novi roman12 i počinje da istražuje materijalne granice pisanja (écriture) kao kritičke Sveske za analizu (Cahiers pour l’analyse), Nova kritika (La Nouvelle critique), TXT, stvaralačke prakse. Kinetika (Cinétique), Slikarstvo, teorijske sveske (Peintures, cahiers théoriques), Poetika Stanje grupe oko Tel Quela karakterisala je imanentna kritika struktura- (Poétique), Art Press itd. lizma kao sinhronijskog statičnog tumačenja znaka, tj. zatvorenog, hermetičnog i Autori okupljeni oko časopisa Tel Quel istraživali su praktična spisateljska holističkog pristupa verbalnim i neverbalnim tekstovima. Oni su problematizovali, i teorijska pitanja, tj. probleme o nauci, književnosti, politici i odnosima neverbalnih takođe, verbalne hegemonije nad neverbalnim umetničkim i kulturalnim praksama. umetnosti (slikarstvo, muzika) prema lingvističkim jezicima i verbalnim produkcijskim Za autore Tel Quela “znak” nije konačni dovršeni produkt (pisanja, slikanja, bihe- praksama. Julija Kristeva je u jednoj raspravi o semiotici 8 naglasila da se njihov rad vioralnog izvođenja), već trenutak u procesu transformacije značenja u društvenim zasnivao na obuhvatanju različitih označiteljskih praksi koje je evropsko društvo koje procesima, sistemima i praksama, proizvodnje značenja: se držalo jednoznačnih i linearnih zakona “opisivanja predmeta” dugo prećutkivalo. Razumijevanje subjekta u označavanju kakvo su ostvarili i mar- Polazišta autora okupljenih oko časopisa Tel Quel bila su u veoma spe- ksizam i psihoanaliza zahtijeva da se na znak gleda samo kao na cifičnim kritičkim praksama devetnaestog veka, tj. u materijalističkoj, dijalektičkoj jedan trenutak u procesu označavanja. To je trenutak koji proi- i revolucionarnoj filozofiji Karla Marksa (Karl Marx, 1818–1883), ekscesnoj, auto- zvodi i fiksira značenje, ali to nije apsolutan, unaprijed određen referencijalnoj i kriznoj filozofiji Fridriha Ničea i, svakako, u psihoanalizi Sigmunda odnos. Znak, odnos između označitelja i označenog, jeste taj koji Fojda (Sigmunda Freuda, 1856–1939). Odnosno, umetničke i teorijske reference su je fiksiran u konstrukciji pozicija za subjekt koji izriče. Takvo poi- postavljane prema prestupničkim književno-filozofskim praksama francuskih pesnika manje naglašava aktivnost označitelja, čije ograničenje u stvara- 284 285 kao što su Markiz de Sad (Marquis de Sade, 1740–1814), Lotremon (Comte de La- nju određenih označenih zbog toga postaje pitanje pozicionalno- utréamont, 1846–1870), Stefan Malarme (Stéphane Mallarmé, 1842–1898), Andre sti u društvu i društvenim odnosima.13 Breton, Antoanen Arto, Žorž Bataj ili kao što su američki eksperimentalni pesnici To znači da je književna neverbalna umetnička i teorijska praksa pretpo- Čarls Olson (Charles Olson, 1910–1970), Džon Ašberi (John Ashbery, 1927–), Ro- stavljena kao kritična materijalna praksa pisanja – upisivanja, naslojavanja tragova – bert Krili (Robert Creely, 1926–2005), odnosno, kompozitor Džon Kejdž (John Cage, suočena sa društvenim ograničenjima i otporima. Granice teksta nisu u tekstu već u 1912–1992), slikar Robert Raušenberg (Robert Rauschenberg, 1925–2008) i dr. odnosu teksta sa označiteljskim praksama, tj. društvenim otporima pisanju: cenzurom, Pod uticajima Marselina Plejnea pokrenuta su teorijska pitanja o avangardi potiskivanjem, brisanjem, odbacivanjem itd. Deridina dekonstruktivistička rasprava i avangardnim artikulacijama u, tada, savremenoj književnoj i umetničkoj produkciji. Frojd i scena pisanja14 je objavljena u Tel Quelu br. 26, 1966. godine. Derida u ovom Plejne je u tekstu Problemi avangarde ukazao na granice aktuelnih avangardnih praksi uticajnom spisu ukazuje na suštinske promene u odnosu na status “autora” pisanja: pozivajući se na Barta, Lakana i Deridu: “Subjekt” pisanja ne postoji, ako pod tim podrazumevamo neku [...] u našem vremenu, nema više transgresije, nema više sub- suverenu usamljenost pisca. Subjekt pisanja je sistem odnosa verzije, nema više prekida [...] već samo parodija subverzije, si- među slojevima: čarobne beležnice, onog psihičkog, društva, mulakrum, ponavljanje prekida.9 sveta. Unutar ove scene nemoguće je pronaći punktualnu jedno- Ovakvim stavom je ukazano na kretanje od “istorijskih avangardi” kao stavnost klasičnog subjekta.15 prestupničkih praksi ka drugostepenim ili teoretizujućim avangardnim strategijama Pri tome, subjekt pisanja se dešava na nekakvoj sceni na kojoj se odigrava uMetNoSt u poLJu teoriJe uMetNoSt u poLJu teoriJe koje će časopis Tel Quel razvijati tokom šezdesetih godina dvadesetog veka. Solers izvođenje, a to znači događaj upisivanja “traga” preko drugih tragova, beskrajnog je u svom pro avangardističkom zahvatu, diskusijom o Artou i Danteu (Dante Alighi- eri, 1265–1321),10 postavio koncept “granice teksta”. Književna praksa i teoretizacije broja tragova, koji su već tu pre nego što pisac počinje da piše. Solers, blisko Deridi književne prakse su preusmerene ka istraživanju i testiranju granica, tj. graničnih postavlja tezu: M i š ko š u vA kov i ć mogućnosti i potencijalnosti pisanja književnog teksta. Solers romanom Događaj11, 12 Philippe Sollers, Drame, Seuil, Paris, 1965. 13 Jean Ricardou, Le Nouveau Roman, Seuil, Paris, 1978. i Helmut Scheffel, “U potrazi za 8 “Roland Barthes” (temat), Tel Quel br. 47, Paris, 1972. subjektom – Destrukcija junaka u novom romanu”, iz Kemper, P. (ed.), Postmoderna ili borba za 9 Julija Kristeva, “Ekspanzija semiotike”, Treći program RB-a br. 23, Beograd, 1974, str. budućnost, August Cesarec, Zagreb, 1993, str. 68–84. 329–330. 14 Rosalind Coward, John Ellis, “Kritika znaka”, iz Jezik i materijalizam, Školska knjiga, Zagreb, 10 Marcelin Pleynet, “Les problèms de l’avant-garde”, Tel Quel br. 25, Paris, 1966, str. 82. 1985, str. 154. 11 Philippe Sollers, “Littérature et totalité”, iz L’écriture et l’expérience des limites, Seuil, Paris, 15 Žak Derida, “Frojd i scena pisanja”, iz Obrad Savić (ed.), Filozofsko čitanje Frojda, IICSSO 1968, str. 67–87. Srbije, Beograd, 1988, str. 414–455.  Zaista, nema subjekta po sebi [...] subjekt je posledica jezika. Ovi Brojevi prenumerišu sami sebe, ono pišu sami sebe, čitaju teL QueL figure u pokretu Ovaj jezik zato mora biti doveden do svojih granica da bi saznao se sami. Pomoću sebe. Oni se sami upravo premarkiraju, i svaki šta je ulog, ko je uložen u nas.16 novi brend čitanja mora da se upiše u njihov program. 21 Žak Derida je uveo svoj najteži i najkritičniji zahtev za praksom pisanja Znak se, pri tome, definiše kao “ono” ili bilo šta što zastupa “nešto” za koja je zatvorena u svet tekstualnih tragova koji se upisuju, pojavljuju, prekrivaju, nekog drugog. Znak je zamena u praksi posredovanja ili komuniciranja, gde nije reč brišu, nestaju i potvrđuju svoje postojanje tek svojim odnosom sa drugim tragovima o prisutnosti stvari, objekta, situacije ili događaja, već o zameni, zastupanju i, time, u pojavljivanju i nestajanju: poništavanju onog centriranog ontološkog “jeste” koje jezikom obećava i, na kraju Treba, dakle, radikalizovati Frojdov pojam traga i izdvojiti ga iz krajeva, situira prisutnost. Na primer, Žak Derida je filozofski projekt dekonstrukcije metafizike prisustva koja ga se još drži (naročito u pojmovima obećao kao ograničavanje jezičkog predočavanja prisutnosti: svesti, nesvesnog, percepcije, pamćenja, stvarnosti, što će reći Jedna od glavnih uloga onoga što se u mojim tekstovima zove i nekih drugih). “dekonstrukcija” jeste upravo ograničavanje ontologije, a pre Trag je brisanje sebe, sopstvenog prisustva, on je konstituisan svega ovog indikativa prezenta trećeg lica S je P.22 pretnjom ili teskobom zbog svog neizbežnog nestajanja, zbog Praksa pisanja je određen proces preobražaja društvenih tragova znanja, nestajanja svog nestajanja. Neizbrisiv trag nije trag, to je puno mišljenja, osećanja, ponašanja, upisivanja, brisanja itd. u određeni proizvod pisma, prisustvo, nepomična i nepokvarljiva supstancija, sin Boga, znak tj. tekst. Praksa pisanja je ostvarena ljudskim radom koji koristi određena sredstva parusije, a ne seme, to jest smrtna klica.17 za proizvodnju karakteristična za kulturalni ili istorijski trenutak pisanja. Kontinuitet Time je postavljena zamisao o totalizujućem materijalnom tekstualnom – produžnost – teksta i sveta nije u tome što je tekst o svetu, kao u teorijama mime- 286 287 prostoru koji ograničava prisutnost i odsutnost. Prisutnost nikada nije sama-ta di- zisa, već u tome što su tekst i svet u procesu materijalnog preobražaja ljudskim radom rektna iskustvena prisutnost sveta izvan teksta. Sve ono što može biti “tu”, nalazi se usred društvenih kontradikcija i njihovih posledica, a to su konfrontacije. Deridina tu tek posredstvom teksta i tekstualnog posredovanja, tj. odlaganja (différAnce), sa fraza “izvantekstualno ne postoji” može se tumačiti, sasvim saglasno otvorenim i svim složenim naslojavanjima i nanosima tragova pisma. Drugim rečima, prisutnost promenljivm pretpostavkama filozofije dekonstrukcije. Tekst i tekstualno se vide kao je odložena tekstom sve do traga koji će biti prenošen kroz tekstove do svog brisanja, hipotetički svet mogućih premeštanja i odnosa unutar kulture koja je strukturirana, nestajanja ili uskrsnuća. tj. izvedena, kao svet tekstova. Polazi se od antiesencijalističkog koncepta da svet Trag ili beleg/obeležje je u filozofskom značenju “ono” što se suprotstav- nije ono što je tu prisutno izvan teksta, već da je svet ono što je posredovano i u lja pojmu slike, vestigium naspram imago, a to znači suprotstavlja se neposrednoj i posredovanju ponuđeno kao trenutni tekstualni odnos, tj. odnošenje i potencijal- pokaznoj prisutnosti.18 Trag je beleg ili ostatak onoga što je već odsutno. Struktura nost “dekonstruisanja” unutar nekog relativnog i promenljivog odnosa tekstova. Pri znaka i, zatim, jezika – u najopšijem smislu – pokazuje da u jeziku nema pune pri- tome, nije reč o teorijskom ili filozofskom negiranju “realnog” u ime “subjektivnog”, sutnosti, da znak uvek zamenjuje ono što je bilo prisutno, da ga odlaže (différAnce)19 već, naprotiv, reč je o ukazivanju da je odnos “realno” – “subjektivno” uvek predočiv u vremenu. Reč je o razlikovanju koje se odigrava u vremenu, istovremeno u različitim kao odnos tekstualnih ili, u opštijem smislu, tekstualno-medijskih posredovanja. Ne pravcima, između mišljenja, govora, pisanja i čitanja. Derida je u tekstu “Disemina- ulazi se u metafizički subjektivizam kojim se negira svet, već se pokazuje da je “svet” cija” (1969) podvrgao tekstualnom radu roman Filipa Solersa Brojevi.20 Tekstualni dat kao svet posredstvom teksta. Žak Derida je frazu “izvantekstualno ne postoji” rad ovde označava prisvajanje teksta, njegovo prožimanje sa interpretacijom, prenu- tumačio saglasno zamisli da je pismo “to” što prethodi svakom gestu subjekta. To uMetNoSt u poLJu teoriJe uMetNoSt u poLJu teoriJe meracijom odeljaka i rečenica, razgradnjom organskog tkanja originala i pretapanja što prethodi ili ono što kasni, nisu fundamentalni iskazi o onom prvom prethode- originalnog pisma romana u preplete pisma inetrpretacije koji se pokazuju kao sam tekst načinjen od tekstova među tragovima tekstova: ćem/kasnećem, već o svakom kašnjenju koje već postoji u lancu posredovanja, tj. pisanja. Kada se pomisli da se stiglo s onu stranu znakova i teksta, do samog zaista prethodećeg referenta, otkriće se novi tekstovi-tragovi i njihove naslage. Reč je o M i š ko š u vA kov i ć 16 Žak Derida, “Frojd i scena pisanja”, str. 450. 17 Philipe Sollers, “Literature and Totality”, iz Writing and the Experience of Limits, Columbia beskrajnom ulančavanju i tkanju pisma koje prekriva ono što će smatrati svetom: University Press, New York, 1983, str. 68–69. Vidjet ćemo da bezizglednost ovdje nije slučajna, sretna ili ne- 18 Žak Derida, “Frojd i scena pisanja”, iz Obrad Savić (ed.), Filozofsko čitanje Frojda, IICSSO sretna. Cjelokupna teorija strukturalne uvjetovanosti bezizgled- Srbije, Beograd, 1988, str. 453. 19 Nenad Miščević, “Trag”, iz Bijeli šum – studije iz filozofije jezika, IC Rijeka, Rijeka, 1978, nosti formirat će se malo pomalo prilikom čitanja; neograničen str. 20. 20 Jacques Derrida “Différance”, iz Margins of Philosophy, University of Chicago Press, Chi- 21 Philippe Sollers, Nombres, Seuil, Paris, 1966. cago, 1982, str. 3–27. 22 Jacques Derrida, “Dissemination”, iz Dissemination, Continuum, London, 2004, str. 320.  proces zamjenjivanja svagda je već dokidao prisustvo, upisivao u tela-čitaoca, te pisanja kao aktiviranja “motiva” – pokretanja skupova reči.26 Tekst je teL QueL figure u pokretu njega svijet ponavljanja i podvostručavanja. Bezizgledno prikazi- postao i poprište ili poligon materijalne klasne borbe između proizvodnih kontradikci- vanje prisustva nije slučajno prisustvo; želja za prisustvom rađa ja pisanja ili bilo koje druge umetničke proizvodnje. Na primer, Mark Devad je pisao o se naprotiv iz dubine predstave, predstave predstava itd. Sam je ulozi klasne borbe u savremenom poznomodernističkom slikarstvu: nadomjestak u svakom značenju ove riječi, pretjeran. 23 Slikarstvo je nemo. Opasnost je u tome što ono može da ostane Reč je o zamenama za izvor, za prirodu, za referenta, za ono što jeste pravo, slepo za celokupnu klasnu borbu, nacionalnu kao i inetrnacio- tj. biće. Potencijalno beskrajno ulančavanje “zamena” je problem – kako misliti za- nalnu, prelazeći u superstrukture (umetnost, filozofija), dok nje- menu na mestu “same stvari”. Deridin odgovor je bio: gov cilj, međutim treba da bude ideološka, dakle, politička borba Iz primjera ovih nadomjestaka uočavamo jednu nužnost: nužnost između dve klasne ideologije: idealizma i dijalektičkog materi- beskonačnog lanca koji neizbježno umnožava zamjene, na koji se jalizma. Otvoriti oči za opasnost koja preti od buržoaske ideo- način stvara značenje onoga od čega se ove razlikuju; iluzija same logije, otvoriti oči za saznanja koja treba koristiti, voditi borbu stvari, neposrednog prisustva, prvotnog zapažanja. Neposred- protiv svake nazadnosti – to je pravi cilj prevratničke delatnosti nost je izvedena. Sve počinje iz sredine, i to je ono što je ne- slikarstva.27 shvatljivo razumu.24 Teorija intertekstualnosti28 je postavljena i razvijena kao materijalistič- Autori oko Tel Quela su izveli kritiku strukturalizma kao naučnog meta- ka teorija društvenih praksi ili tekstualnih produkcija. Reći da je tekst produktivnost jezika pokazujući da ne postoji objektivan i egzaktan jezik nezavistan od delovanja znači utvrditi da tekstualno pisanje pretpostavlja kao svoju taktiku, osujećenje de- 288 subjektivnosti: ideološkog, seksualnog, kulturalnog upisa subjekta, odnosno, da se skriptivne orijentacije prirodnog jezika i uvođenje jednog postupka koji stvara pro- 289 kritika naučnog fetišizma ostvaruje prelazom praga pisma, što znači metaforičkim, stor za puni razmah njegovih generativnih sposobnosti. Pojam produktivnosti, tj. alegorijskim i retoričkim diskursima književne subjektivnosti unutar teorijskog pi- proizvodnje, ukazuje na to da tekst jezik čini radom postavljajući ga kao društvenu sanja kao društvene prakse. Ova tri aspekta mogu se nazvati polazištima teorije praksu. Tekst kao proizvod rada stvara procep između svakodnevnog govornog (pri- tekstualnog pisanja budući da poststrukturalisti pokazuju da pismo ima posebnu i rodnog) jezika koji služi komunikaciji i celokupnog opsega označiteljskih praksi koje suštinsku istoriju koja konstituiše gledišta i poimanje realnosti. Kritika teksta kao leže ispod površine utilitarnog jezika opštenja. Svaki tekst, zato, u sebe upija mnoš- oblika materijalne proizvodnje značenjske realnosti zasniva se na povezivanju kritič- tvo drugih tekstova i predstavlja njihov preobražaj. Događaj “upijanja” i “preobra- kih modela Marksa, Ničea i Frojda sa semiološkom i kritičkom tekstualnom teorijom. žavanja” teksta među tekstovima naziva se intertekstualnost. Tekstovi, pre svega, Solers, zato, priziva pojam intertekstualnosti: Filipa Solersa i Julije Kristeve, koja je počela da objavljuje u Tel Quelu od 1967. godine, Sada pristupimo problemu intertekstualnosti, pojmu od bitnog postavili su i predočili materijalističku teoriju tekstualnih praksi. Ona je tekstom Ka značaja, koji je Julija Kristeva definisala kao: “pokazatelj načina semiologiji paragrama 29 ukazala na analitičko-sintetički obrt od Sosirove (Ferdinand na koji jedan tekst čita istoriju i u nju ulazi”.25 de Saussure, 1857–1913) teorije anagrama u teoriju “paragrama” koja se razvijala Pojam intertekstualnosti je omogućio dvostruki zahvat: da se dođe do po- od Bahtinovog (Mikhail Bakhtin /Михаил Михайлович Бахти́н/, 1895–1975) kon- kazne hibridnosti u svakom kulturalnom tekstu, te da se suoče, akademski, neupo- cepta “dijalogizma” ka konceptu “intertekstualnosti”. Solers je istraživanja razvijao redive teorije, na primer, rezultati psiholingvističkih jezičkih analiza Noma Čomskog od “teorije tekstualnih granica”30 novom praksom pisanja koju je demonstrirao u uMetNoSt u poLJu teoriJe uMetNoSt u poLJu teoriJe (Noam Chomsky, 1928–) sa semiotičkim tehnikama sovjetske semiotike (Škola iz potpunosti u romanu Brojevi.31 Tartua). S druge strane, intertekstualnost je omogućila uporednu demonstrativnu analizu književnog i filozofskog govora i pisma. Tekst se demonstrativno pokazivao, po Solersu, posredstvom: pisanja kao režije i gomilanja prikazivanja, zatim, intertek- 26 Filip Solers, “Semantički stupnjevi jednog savremenog teksta”, Delo br. 12, Beograd, 1969, M i š ko š u vA kov i ć stualnosti i rada sa materijalnim telom pisanja u odnosu tela-teksta i tela-pisca ili str. 1331. 27 Filip Solers, “Semantički stupnjevi jednog savremenog teksta”, str. 1333. 28 Marc Devade, “Beleška o ideološko-političkoj situaciji i slikarstvu” (Peinture br. 8–9, Paris, 1974), Ideje br. 6, Beograd, 1979, str. 127. 23 Žak Derida, “Pismo japanskom prijatelju”, Letopis Matice srpske knj. 435, sv. 2, Novi Sad, 29 Fransoa Val, “Tekst (II) – Tekst kao produktivnost”, iz C. Todorov, O. Dikro, Enciklopedijski 1985, str. 210–215. rečnik nauka o jeziku II, Prosveta, Beograd, 1987, str. 322–330. 24 Jacques Derrida, “Pretjeranost. Pitanje metode”, iz O gramatologiji, Veselin Masleša, Sa- 30 Julia Kristeva, “Towards a Semiology of Paragrams”, iz Patric ffrench, Roland-François rajevo, 1976, str. 213. Lack (eds.), The Tel Quel Reader, Routledge, London, 1998, str. 25–49. 25 Jacques Derrida, “Lanac nadomjestaka”, iz O gramatologiji, str. 206. 31 Philippe Solers, Logiques, Seuil, Paris, 1968.  U istoriji Tel Quela bitno je, takođe, suočenje sa, altiserovski32 projekto- konteksta i subjekta nije statičan poredak (struktura, prema naučno orijentisanom teL QueL figure u pokretu vanom, razlikom politike i ideologije. Politika je predočena kao javna, tj. društvena, strukturalizmu) ili sistem (prema Školi iz Tartua) nego dinamičan odnos gradnje i raz- interventna delatnost, a ideologija kao dejstvo ili efekat ideoloških aparata na stva- gradnje prakse u materijalnim, tj. označiteljski situiranim društvenim okolnostima. ranje ili organizovanje društvene i, zatim, individualne realnosti uhvaćene u zamku Ono što isključuje, cenzuriše, potiskuje ili briše značenja o društvenom u tekstu koji strukture, sistema ili, tačnije, prakse. Kristeva je naglasila bitnu razliku između kon- se piše, nije nekakav predljudski haos, neodredljiv bezdan prirode kao takve, već je cepta “sistema” i koncepta “prakse” sledećim rečima: to određena parksa, koja se može nazvati označiteljska praksa, a to je istovremeno i Terminu “sistem” koji upotrebljavaju sovjetski semiotičari33 mi stvarna osnova onoga što Frojd naziva “nesvesnim”.40 Upravo se rad nesvesnog i rad pretpostavljamo termin “praksa” zato što se on može primeniti klasne borbe prepoznaje kao ona praksa, tj. označiteljska praksa, kojom se prividno i na sistemske semiotičke komplekse, i zato što on ukazuje na dokida društveno u pismu da bi se tim dokidanjem sama društvenost konstituisala. uklopljenost semiotičkih kompleksa u društvenu aktivnost, po- Jedna od važnih programskih platformi za Tel Quel je izvedena u knjizi Teorija skupo- smatranu kao proces preobražavanja.34 va41 (1968) koja je zasnovana na altiserovskoj epistemologiji koja se zalaže za primat Problematizovane su, zatim, temeljne filozofske razlike “razuma” i “ne- teorijskog projekta kojim se inicira i pokreće “revolucija”. razuma”, koje, sledeći Fukoa,35 nisu bile tretirane kao isključujuće binarne opozicije Saradnici časopisa Tel Quel vlastiti rad, krajem šezdesetih godina, tumačili (nebo i zemlja, materija i duh, muško i žensko), već kao dinamični odnosi diskontinu- su kao oblik terorističkog delovanja u kulturi, na primer, Solers je u svojim sećanjima iteta i kontinuiteta – pekida i produžavanja – u pisanju i prikazivanju, tj. materijalnoj na doba Tel Quela govorio: proizvodnji teksta. Time se došlo do teorijske platforme koja je ukazivala na odsut- Da, gospodine, mi smo bili teroristi! I teoretičari.42 290 nost stabilnih pozicija simbolički situiranih značenja 36 i važnosti procesa 37: događaja Ovde je reč o telkelovskom “aktivizmu” koji je vodio od saradnje do polemi- 291 pisanja, događaja čitanja i događaja označiteljske prakse. ka i sukoba sa političkim platformama Komunističke partije francuske (PCF) između Označiteljska praksa je uvedena kao koncept kojim se suočavaju lakanov- 1968. i 1974. godine. Njihov aktivizam je imao i konkretne učinke, na primer, akcija ska viđenja nesvesnog i Marksova ili altiserovska viđenja klasnog u procesima opi- zauzimanja kancelarije direktora École Normale Supérieure u trenutku kada je seminar ranja, potiskivanja, cenzurisanja ili nestajanja značenja u materijalnoj praksi pisanja. Žaka Lakana isključen sa te škole. U kontekstu kritičkog i revolucionarnog političkog Označiteljska praksa je praksa preobražaja materijalne strukture teksta – produkcije delovanja nastala je Grupa za teorijske studije u kojoj su sarađivali Solers, Kristeva, značenja, preobražaja tekstualnog značenja u društvenoj borbi. Po Juliji Kristevoj Derida, Žan-Žozef Gou (Jean-Joseph Goux, 1943–), Žan-Lui Bodri, Pjer Bulez, Iber označiteljskom praksom naziva se preobražaj prirodnih i društvenih otpora, ograniče- Damiš (Hubert Damish, 1928–), Mark Devad, Žan Rikardu, Žan-Lui Šefer (Jean-Lo- nja i zastoja, čime se nagoveštava dinamička materijalna i društvena intervencija tek- uis Schefer, 1938–) i drugi tokom 1968. godine. Grupa je objavila manifestni tekst sta u njegovom tekstualnom ili semiotičkom kontekstu.38 Označiteljskom praksom Revolucija sada ovde – Sedam tačaka43 u kome su proklamovali da novi teoretičari nisu se istovremeno strukturira i destrukturira okružje teksta. Subjekt je označiteljskom filozofi, učenjaci ili pisci pošto oni napadaju društvo koje deluje podelama društve- praksom stavljen u proces (sujet en procès),39 što znači da je svaka samoidentifikacija nog rada, moći i uloga. Ukazali su, zatim, na očekivanje od teorijske prakse koja nije tu podvrgnuta osporavanju, krizi, otporima, potiskivanju i preobražaju. Odnos teksta, samo da objasni zatečeni svet, već i da bude interventna unutar označiteljskih proce- sa. Napravljen je prekid sa Sartrovim (Jean-Paul Sartre, 1905–1980)44 teleološkim projektom upućenim angažovanom intelektualcu. Njihova teorija se nasuprot Sartru 32 Philippe Sollers, Nombres, Seuil, Paris, 1968. identifikovala kao praksa teorije, što je bilo blisko Altiserovom određenju teorijske uMetNoSt u poLJu teoriJe uMetNoSt u poLJu teoriJe 33 Louis Althusser, “Ideology and Ideological State Apparatuses”, iz Charless Harrison, Paul Wood (eds.), Art in Theory 1900–2000, An Anthology of Changing Ideas, Blackwell, Oxford prakse: UK, Cambridge USA, 2003, str. 953–960. 34 Misli se na semiotičku školu iz Tartua, tj. na autore okupljene oko teoretičara književnosti i kulture, semiologa i komunikologa Jurija Lotmana (Юрий Михайлович Лотман, 1922–1993). 40 “Umetnost, društvo / tekst”, Polja br. 230, Novi Sad, 1978, str. 2. M i š ko š u vA kov i ć 35 Michel Foucault, “Distance, aspect, origine”, Critique, Paris, November 1963, str. 20–22. 41 Théorie d’ensemble, Seuil, Paris, 1968. Uvod u knjigu: “Division of the Assembly”, iz Pa- 36 Michel Foucault, “Language to infinity”, iz James Faubion (ed.), Michel Foucault – Aesthe- trick ffrench, Roland-François Lack (eds.), The Tel Quel Reader, Routledge, London, 1998, str. tics, method, and epistemology (volume 2), Penguin, London, 2000. 21–24. 37 Julia Kristeva, “The Subject in Process”, iz Patric ffrench, Roland-François Lack (eds.), The 42 “Filip Solers” (razgovor vodio Pjer Bonsen), Treći program RB-a br. 86–87, Beograd, 1990, Tel Quel Reader, Routledge, London, 1998, str. 133–178. str. 112. 38 Julia Kristeva, “The Signifying Process” i “Four Signifying Practices” iz Revolution in Poetic 43 “The Revolution Here Now / Seven Points” (Tel Quel br. 34, Paris 1968), videti: http:// Language, Columbia University Press, New York, 1984, str. 68–71. i 90–106. www.marxists.org/history/france/tel-quel/no.34.htm. 39 Julia Kristeva, “The Subject in Process”, iz Patrick ffrench, Roland François Lack (eds.), The 44 Jean-Paul Sartre, “Angažovana književnost”, iz Vjekoslav Mikecin (ed.), Marksizam i Tel Quel Reader, Routledge, London, 1998, str. 133–178. umjetnost II, IC Komunist, Beograd, 1976, str. 325–337.  Postoji praksa teorije. Teorija je specifična praksa koja se obavlja sa knjigom Kineskinja54 (1974) da bi uspostavila temeljni feministički diskurs knjigom teL QueL figure u pokretu na određenom objektu i dovodi do vlastitog proizvoda; jednog o zazornosti55 i knjigom o melanholiji.56 Takvim preusmeravanjima ona je napustila saznanja. Posmatrano u samom sebi, svaki teorijski rad pretpo- semiologiju kao opštu nauku ušavši u područje rasprave i tumačenja subjekta drugih stavlja dakle prvobitno datu materiju i sredstva za proizvodnju kultura i, posebno, subjekta žene u procesima i beskrajnim, tj. disperzivnim, značenj- (“teorijske” koncepte i način njihove upotrebe: metod).45 skim prelaženjima jezika. Solers revolucionarno pismo izvodi unutar književnog tekstualnog ekspe- Rad autora okupljenih oko Tel Quela se kretao ka kritici i autokritici siste- rimenta radeći sa fragmentacijama naracije i otporima naraciji. Na primer u spisu ma i sistemskog mišljenja u marksizmu tokom 1974. i 1976. godine. Pažnja je bila Das Augenlicht (Tel Quel br. 51, 1972) on izvodi dvostrukost “revolucije” – pismom o preusmerena sa društvenih praksi na koncepte i događaje “prestupa”, “ekscesa” i revoluciji i pismom kao revolucionarnom praksom: “nasilja”. Uspostavljena je nova, asimetrična u odnosu na marksizam, kritička plat- Danas 4 marta 1972 na trgu policija kaže petnaest hiljada partija forma o pitanjima o “radikalnom zlu”. Problematizacija “radikalnog zla” je ostvarena pruža isti zbir možda nešto više neprijateljska zgranutost uosta- referencama ka teologiji, seksualnosti, obsesnosti i perverziji, odnosno, ka etici i lom kuda sve to vodi radnici nisu ni mrdnuli da nešto učine ne psihoanalizi. U polje interesovanja su ušla preispitivanja, pre svega, Markiza de Sa- možete nastaviti drugovi to je ćorsokak tako ništa ne može kre- da57 i Žorža Bataja.58 Posledica tematizovanja “radikalnog zla” je bila rasprava krize nuti napred a ipak se viju crvene zastave svuda na vetru suncu racionalnosti59 koja je potaknuta feminističkom kritikom “muških kanona racionalno- drhture sve je svežije kuće se otvaraju buržuji na balkonima očne sti”, zatim, kontrakulturalnim pojavama u ponašanju mladih u šezdesetim i sedam- naprave arhivara [...].46 desetim godinama, te slučajnim ili nasumičnim pojavama brutalnog individualnog 292 Grupna poseta – Solers, Kristeva, Plejne, Bart i Fransoa Val (François Val) i kolektivnog nasilja u razvijenom kapitalizmu tj. društvu izobilja. Postala je bitna 293 – Kini47 u aprilu i maju 1974. godine bila je zaokruženje njihovog revolucionarnog ori- analiza individualnih i kolektivnih ekscesa i prestupa, što je teorijska razmatranja vo- jentisanja i pregrupisavanja od avangardista preko marksista do maoista.48 Solersovi dilo ka učenjima Žaka Lakana. Solers je imao kontakt sa Lakanom još od šezdesetih tekstovi O materijalizmu i Lenjin i materijalizam, 49 kao i knjiga Kristeve Za revoluci- godina, međutim tek saradnjom sa italijanskim psihoanalitičarem Armandom Verdi- ju pesničkog jezika,50 uspostavili su tvrdu dijalektičko kritičku platformu za izvođe- ljoneom (Armando Verdiglione, 1944–) je započeo stvarni interes za psihoanalizu. nje revolucionarnog diskursa. Marksistička filozofija, posebno ekscesnost maoizma Julija Kristeva je započela da izvodi psihoanalitičku praksu od 1976. godine. Prestup i kineske kulturalne revolucije, vodila je autore okupljene oko Tel Quela od posta- je prekoračenje zakona ili naredbe, drugim rečima, horizonta racionalno kontrolisa- vangardističke teorije lebdećih i graničnih tekstova i tekstualnih diskontinuiteta ka ne stvarnosti. Prestup (transgresija) označava ulazak u kvalitativno drukčije stanje pitanjima o dijalektici društvenih kontradikcija,51 tj. ka suočenju sa tekstualnim meha- bezpovesnosti, bezgraničnosti, odsutnosti, transcendentnosti, neiskazivosti, meta- nizmima predočavanja društvene borbe u pismu i proizvođenja “uzoraka” društvene fizičnosti, nedeljivosti ili bezinteresnosti. U psihoanalizi zamisao prestupa je, između borbe materijalnim pisanjem. U tom kontekstu je objavljen i tematski broj časopisa ostalog, povezana s potrebom za kaznom. Nagon za kaznom je unutrašnji zahtev koji Tel Quel posvećen Kini.52 Julija Kristeva, u tom pro-revolucionarnom i maoističkom je ishodište ponašanja nekih subjekata za koje je psihoanalitičko ispitivanje pokazalo kontekstu,53 odnoseći se prema psihoanalizi, decentriranju zapadnih kulturalnih he- da traže bolne ili ponižavajuće situacije i u njima nalaze zadovoljstvo (moralni ma- gemonija i feminizmu, izvodi iskorak ka radikalnoj teoretizaciji žene. Ona započinje zohizam). Krajnja zajednička osobina takvih ponašanja morala bi otkriti njihovu vezu s nagonom smrti. Frojd je objasnio samokažnjavajuća ponašanja napetošću između posebno zahtevnog Nad-ja i Ja. U lakanovskoj teorijskoj psihoanalizi iznosi se kon- uMetNoSt u poLJu teoriJe uMetNoSt u poLJu teoriJe 45 Luj Altise, “Marksistička teorijska praksa”, iz Za Marksa, Nolit, Beograd, 1971, str. 152. troverzna ideja da je jedina prava transgresija sam Zakon koji se krši, jer najveća pu- 46 Filip Solers, “Das Augenlicht”, Delo br. 12, Beograd 1972, str. 1413. stolovina, jedina prava pustolovina, pustolovina, koja prima sve ostale zločinačke pu- 47 Alex Hughes, “Bodily Encounters with China: On Tour with Tel Quel”, Modern & Contem- stolovine u malograđansku opreznost, je pustolovina civilizacije, pustolovina samog porary France Volume 14, Issue 1, February 2006, str. 49–62. Zakona. Po Lakanu, najveća transgresija je najveće ludilo, besmislica, traumatični M i š ko š u vA kov i ć 48 Patrick ffrench, “Barthes” i “Tel Quel Marxism”, iz The Time of Theory. A History of Tel Quel (1960–1983), Clarendon Press, Oxford, 1995, str. 31 i str. 107–125. 49 Philippe Sollers, “Sur le matérialisme” i “Lénine et le matérialisme”, Art Press 9, Paris, 54 Julia Krusteva, About Chinese Women, Boyars, London, 1977. 1974, str. 4–7 i 8. 55 Julia Kristeva, Moći užasa – Ogled o zazornosti, Naprijed, Zagreb, 1989. 50 Julia Kristeva, La Révolution du langage poétique, Editions du Seuil, Paris, 1974. 56 Julia Kristeva, Soleil Noir : Depression et Mélancolie, Gallimard, Paris, 1987. 51 Philip Sollers, “Sur la contradiction”, iz Sur le matérialisme : De l’atomisme à la dialectique 57 Phillipe Sollers, “Letre de Sade”, Tel Quel br. 61, Paris, 1975. révolutionnaire, Seuil, Paris, 1974, str. 74, 100. 58 Philippe Sollers, “Note (sur Breton et Bataille)”, Tel Quel br. 42, Paris, 1970. i Philippe 52 “En Chine” (temat), Tel Quel br. 59, Paris, 1974. Sollers, “L’Acte Bataille” br. 52, Paris, 1972. 53 Julija Kristeva, Prelaženje znakova, IP Svjetlost, Sarajevo, 1979. 59 Marcelin Pleynet, “Crise du rationalisme”, Tel Quel br. 65, Paris, 1976.  čin, sam Zakon. U lakanovstvu se eksplicitno govori o ludom Zakonu. Zakon nije gola prepoznati sistematizacijom ne-sistemskih događaja pisanja. Solers postaje blizak teL QueL figure u pokretu sila koja donosi pomirenje i koja se suprotstavlja prestupima već najveći prestup krije novim francuskim filozofima (Bernardu Anri-Leviju /Bernard Henri-Lévy, 1949–/ i sam Zakon. Filozofiju prestupa unutar umetničkih avangardi uspostavio je Žorž Bataj Žan-Mari Benoau /Jean-Marie Benoist, 1942–1990/) i sa njima izvodi kritiku filo- ukazujući na dva prestupa “diskursa razuma”. Prvi prestup uvodi niže elemente: plač, zofskih hegemonija na prelazu sedamdesetih u osamdesete godine. Time se Solers krik, tišina, omaške, mrlje mastila. Drugi prestup ukazuje na više elemente: provocira sve više orijentisao ka “kritici intelektualnog spektakla”, te na pitanja odnosa seksu- simbolički kôd iznutra, problematizuje garante i legitimnost smisla. Suočavajući ova alnosti i teologije.65 Časopis Tel Quel je prestao da se objavljuje 1982. godine, a prvi dva prestupa provocira se i problematizuje procep – jaz, hijatus, distanca, disonanca broj časopisa L’Infini je objavljen početkom 1983. godine. – između visokog i niskog: “Vrlo tužno veče. Sanjao sam zvezdano nebo pod mojim stopalima”.60 Za Bataja je transgresija unutrašnje iskustvo u kojem individua, ili, u slučaju ritualizovanih prestupa kakva su kolektivna slavlja, društvo, prelazi granice Literatura: racionalnog, svakodnevnog utilitarnog ponašanja vođenog profitom, produkcijom i samo-čuvanjem. U prestupu se pokazuje moć zabrane i svaki prestup kao događaj Rosalind Coward, John Ellis, Jezik i materijalizam, Školska knjiga, Zagreb, 1985. koristi moć zabrane. Jacques Derrida, Dissemination, Continuum, London, 2004. Jedan od tematskih brojeva časopisa Tel Quel je bio posvećen Sjedinjenim Marc Devade, Passages, programme theorique et graphique, Galerie Templon, Pa- ris, 1974. Američkim Državama.61 Interesovanja za kulturu i umetnost Sjedinjenih Američkih “En Chine” (temat), Tel Quel br. 59, Paris, 1974. Država se pojavilo dvostruko iz suočenja sa liberalnim pluralizmom SAD i sa bitnim Patrick ffrench, The Time of Theory. A History of Tel Quel (1960–1983), Clarendon 294 umetničkim revolucijama koje su se odigravale u američkoj umetnosti posle Dru- Press, Oxford, 1995. 295 gog svetskog rata. U tom broju su objavljeni intervjui i rasprave o slikaru Robertu Patrick ffrench, Roland-François Lack (eds.), The Tel Quel Reader, Routledge, Madervelu (Robert Motherwell, 1915–1991), koreografu Mersu Kaningamu (Merce London, 1998. Cunningham, 1919–) i eksperimentalnom filmskom umetniku Majklu Snouu (Mic- Xavière Gauthier, Pierre Guyotat, Jacques Henric, Julia Kristeva, Georges Kutukd- hael Snow, 1929–), a niz ilustracija se odnosio na dela plesačice i koreografkinje jian, Marcelin Pleynet, Ross Mitchell Guberman (ed.), Julia Kristeva Interviews, Co- lumbia University Press, New York,1996. Triše Braun (Trisha Brown, 1936–), Kaningama i reditelja Roberta Vilsona (Robert Julija Kristeva, “Sećanja”, Književna reč br. 237, Beograd, 1984, str. 1, 24–26. Wilson, 1941–). Jedan od bitnih kritičkih tekstova o američkoj umetnosti tog doba je Danielle Marx-Scouras, The Cultural Politics of Tel Quel, The Pennsylvania State napisao Gi Skarpeta o novom teatru.62 Kristeva je sa putovanja po SAD objavljivala University Press, University Park Penn, 1996. komentare koji su raspravljali o neutvrđenom drugom, o nestabilnim identitetima, o Toril Moi, The Kristeva Reader , Columbia University Press, New York, 1986. mnogostrukostima i ulozi neverbalnog prema dominatnim diskursima.63 Uporedo sa Marcelin Pleynet, Painting and System, The University of Chicago Press, Chicago, diskursom o američkoj umetnosti i kulturi, u Tel Quelu pokrenuta je široka polemička London, 1984. rasprava statusa disidentsva u Istočnoj Evropi.64 Sredinom sedamdesetih godina, Marcelin Pleynet, Ogledi o savremenoj umetnosti, Muzej savremene umetnosti, Beograd, 1985. ova previranja su vodila ka jednoj sasvim novoj, zapravo, neokonzervativnoj plat- N. Rževskaja, “Neoformalističke tendencije u savremenoj francuskoj kritici (Gr formi za Tel Quel koja će anticipirati atmosferu postmoderne kulture i postmodernih upa Tel Quel)”, iz Marksizam – Strukturalizam / istorija, struktura, Delo, Beograd, umetničkih produkcija. Za Solersa je to značilo insistiranje na autonomiji spisatelj- 1974, str. 596-629. skog u odnosu na teorijski rad ili, čak, na formulisanju zamisli da je teorijska misao Jean-Pierre Salgas, “Interview with Philippe Forest: Tel Quel – History of An uMetNoSt u poLJu teoriJe uMetNoSt u poLJu teoriJe nešto što se ukazuje kao efekat prakse pisanja. Takva teorija više nije sistemska ili Avant-garde Review”, Art Press no. 201, Paris, April 1995, str. 57–62. disciplinarna već je, pre, skup fragmentarnih efekata ili konsekvenci koje se mogu Guy Scarpetta, Philippe Sollers, Artaud, Inédit, Paris, 1973. Philippe Sollers, Writing and the Experience of Limits, Columbia University Press, New York, 1983. M i š ko š u vA kov i ć 60 Reči Žorža Bataja navedene u spisu Denisa Holliera, Against Architecture. The Writings of Tel Quel br. 1, Paris, 1960. Georges Bataille, The MIT Press, Cambridge MA, 1995, str. 134. Tel Quel br. 29, Paris, 1967. 61 “USA” (temat), Tel Quel br. 71–73, Paris, 1977. 62 Guy Scarpetta, “Američko telo: Zapisi o novom eksperimentalnom teatru”, TkH br. 2, Be- ograd, 2001, str. 108–122. 63 Julia Kristeva, “D’Ithaca à New York”, iz Polylogue, Paris, Seuil, 1976, str. 495, 508, 513. 64 “Sur la dissidence” (temat), Tel Quel br. 76, Paris, 1978. Videti i: Patrick ffrench, “The Politics of Dissidence”, iz The Time of Theory. A History of Tel Quel (1960–1983), Clarendon 65 Philippe Sollers, Paradis, Seuil, Paris, 1981. i Philippe Sollers, Théorie des exceptions, Galli- Press, Oxford, 1995, str. 226–236. mard, Paris, 1986.  je Bulezu sticanje prvih dirigentskih iskustava. Zahvaljujući internacionalnim nastu- pJ e r Bu Le Z figure u pokretu pima trupe Bulez je u ulozi dirigenta i svirača na Martenoovim talasima ostvario nastupe ne samo širom Francuske i Nemačke, već i u Južnoj (turneja 1950. godine) i Severnoj Americi (turneja 1952. godine). Od 1952. godine, u muzičkoj sali pozo- rišne zgrade Marinji, Bulez je započeo organizovanje koncerata savremene muzike. Ovo koncertno društvo, najpre poznato pod nazivom Petit Marigny a zatim Domain pjer BuLeZ musical, postalo je vodeća institucija za propagiranje “nove” muzike. Delovanjem u okviru ovog udruženja Bulez je vremenom ostvario zamisao uvođenja kompozicija savremene muzike u stalan koncertni repertoar.2 Autopoetički Svoje autopoetičke stavove Bulez je gradio na susretima sa trenutnim sta- diskurs njem sveta muzike, slikarstva, proze i poezije ali i na uverenju da muzika treba da ostvaruje stalan progres jezika. Kada je kompozitor 1943. godine stigao u Pariz, na i odnos sa muzičkoj sceni najzastupljenija su bila dela Mijoa, Pulanka, Orika, Honegera i So- žea. Vodećem pravcu u savremenoj francuskoj pedagogiji na čijem je čelu bila Nađa stukturalističkim i Bulanže (Nadia Boulanger, 1887–1979) od 1945. godine oponentno je delovao Laj- poststukturalističkim bovic (René Leibowitz, 1913–1972) koji je dirigovao i propagirao Šenbergove (Arnold Schönberg, 1874–1951) dvanaesttonske kompozicije. teorijskim modelima1 296 297 Između osamnaeste i dvadeset prve godine otkrio sam bečku školu, Stravinskog i Mesijana, to jest, otkrio sam literaturu za : Sanela radisavljević koju nisam imao ni predstavu da postoji u svojoj sedamnaestoj godini [...]. U istom periodu prvi put sam video i dela Klea, Kan- dinskog i Mondirana. Odmah sam znao da su ove figure kapitalne Kao deo avangardnih težnji sveta umetnosti nakon Drugog svetskog rata, za evoluciju slikarstva. Isti utisak imao sam i pri susretu sa deli- poetičke ideje Pjera Buleza (Pierre Boulez, 1925–) najpre su se realizovale u siste- ma Džojsa i Kafke.3 mu integralnog serijalizma. Paralelno sa pomakom teorijske struje strukturalizma ka Na Mesijanovim (Olivier Messiaen, 1908–1992) časovima analize Bulez je poststrukturalizmu, uvođenjem aleatoričkih momenata Bulez je razgradio sistem se- upoznao Debisijeva (Claude Debussy, 1862–1918) dela, analizirao Šenbergova rana rijalizovane muzičke materije te realizovao koncept otvorenog dela. Težnja za ostva- ostvarenja – Pjeroa mesečara i Tri klavirska komada op. 11 – studirao pojedine pasaže renjem napretka umetnosti odrazila se u njegovom stalnom interesovanju za moguć- Vagnerove (Richard Wagner, 1813–1883) opere Tristan i Izolda i napisao analizu Po- nosti interakcije nauke, tehnologije i muzike. Pored komponovanja, kao podjednako svećenja proleća.4 Nakon što je 1945. slušao Lajbovicevo privatno izvođenje Šenber- značajne, Bulez je razvijao i aktivnosti dirigenta i muzičkog pisca. govog Duvačkog kvinteta, Bulez je analizirao Vebernovu (Anton Webern, 1883–1945) Za razvoj Bulezove internacionalne kompozitorske i dirigentske karijere Simfoniju op. 21 i već sledeće godine se suprotstavio Lajbovicevom isključivom pro- presudan je bio rad u Reno-Baro trupi za izvođenje savremenih pozorišnih komada u pagiranju dvanaesttonske tehnike. uMetNoSt u poLJu teoriJe uMetNoSt u poLJu teoriJe pariskom teatru Marinji. Prema preporuci Honegera (Arthur Honegger, 1892–1955) U istom periodu, kada stiče i rana dirigentska iskustva, Bulez je realizovao Bulez, tada student Pariskog konzervatorijuma, bio je pozvan da u pozorišnom orke- i prve tekstove o muzici. Fokus časopisa – Polyphonie,5 Conterpoints, La Revue mu- S A N e L A r A d i S Av L J e v i ć stru svira Martenoove talase. Direktor trupe bio je oduševljen Bulezovom ličnošću, te sicale, La nouvelle revue française – u kojima su poslednjih godina pete i tokom šeste se kompozitor, iako tek dvadesetogodišnjak, 1946. godine našao na poziciji muzič- kog direktora trupe. Izvođenje pozorišne muzike Orika (Georges Auric, 1899–1983), 2 Videti: Boulez on Conducting, Faber and Faber Limited, London, 2003, trans. by Richard Stokes, Pulanka (Francis Poulenc, 1899–1963), Mijoa (Darius Milhaud, 1892–1974), Sožea str. 3–4; Jean-Jacques Nattiez (ed.), The Boulez – Cage Correspondence, Cambridge University Pre- (Henri Sauguet, 1901–1989) i Ofenbaha (Jacques Offenbach, 1819–1880), omogućilo ss, Cambridge, 1993, trans. by Robert Samuels, str. 156; Joan Peyser, To Boulez and Beyond: Music in Europe Since The Rite of Spring, Billboard Books, New York, 1999, str. 213–215. 3 Joan Peyser, To Boulez and Beyond: Music in Europe Since The Rite of Spring, str. 155. 1 Ova studija je realizovana u okviru projekta Svetski hronotopi srpske muzike (ev. br. 147045) 4 Joan Peyser, To Boulez and Beyond: Music in Europe Since The Rite of Spring, str. 158. Katedre za muzikologiju Fakulteta muzičke umetnosti u Beogradu koji je podržan od strane 5 U ovom časopisu su 1948. godine štampani prvi Bulezovi napisi – “Incidences actuelles de Berg” Ministarstva za nauku i tehnološki razvoj Republike Srbije. i “Propositions”.  decenije dvadesetog veka štampani njegovi napisi bio je usmeren na problematiku često u saradnji sa drugim autorima, on se oglašavao kroz pisanu reč jedino u cilju pJ e r Bu Le Z figure u pokretu savremene muzike. U istom periodu Bulezovi tekstovi prezentovani su i na drugim propagiranja IRCAM-a, institucije na čijem se čelu nalazio.8 Poslednji njegov nastup jezicima: u listu Score 1952. objavljen je članak “Schöenberg is Dead”, a u izdanju Die u ulozi muzičkog pisca, prema do sada dostupnim podacima, dogodio se 1992. U Reihe 1955. godine “An der Granze der Fruchtlandes”. Žoan Pejse (Joan Peyser) je pitanju je tekst “Zukunsmusik: avenir de la musique” u časopisu Circuit. ocenila da u pogledu kritičarske delatnosti Bulez tokom pedesetih godina nije imao Časopisi predstavljaju samo jednu, iako najveću oblast publikacija kroz sebi ravnog. Od šezdesetih i tokom sedamdesetih godina publikacije u kojima su koju je Bulez delovao kao muzički pisac. Drugu čine njegovi spisateljski doprinosi en- štampani njegovi napisi bile su sve brojnije. U pitanju su i dalje bili najznačajniji ciklopedijama Musique Russe i Encyclopédie de la musique, tekstovi za monografiju o časopisi za propagiranje savremene muzike, sa francuskog, engleskog i nemačkog operi Lulu i predgovori dvema studijama o Maleru (Gustav Mahler, 1860–1911) i dve- govornog područja, na primer: Musique en jeu, Perspectives of New Music, The World ma o Vagneru. Treća oblast Bulezove aktivnosti muzičkog pisca neposredno je bila of Music, Music and Musicians, Melos, Journal of the Arnold Schoenberg Institute, Die vezana za njegovu dirigentsku delatnost. Za publiku na koncertima Domaine musical Welt, Anhalstpunkte. Do druge polovine šezdesetih godina Bulez je napisao neke od u periodu od 1957. do 1965, a zatim i na Bajrojtskim svečanostima tokom sedamde- najznačajnijih kompozicija, ostvario internacionalnu dirigentsku karijeru – realizovao setih godina, Bulez je pisao komentare programa koje je dirigovao. Više od petnaest premijeru Voceka u Parizu 1963. godine, izveo Parsifala u Bajrojtu 1966. i započeo propratnih tekstova on je realizovao za snimljena izdanja dirigentskih interpretacija nastupe sa vodećim svetskim orkestrima. Karakteristično je da su od šezdesetih go- “nove” muzike, u periodu od 1956. do 1980. godine.9 dina Bulezovi tekstovi objavljivani i u okviru pojedinih francuskih časopisa u čijem U periodu omeđenom 1948. i 1992. godinom kompozitorovi tekstovi fokusu su bile ne samo muzika, već i književnost i teorija jezika: Tel Quel, Mercure štampani su na nekoliko jezika, u preko četrdeset pet časopisa o umetnosti i savre- 298 du France, Les Lettres nouvelles, Le Nouvel observateur. Pored toga, Domaine Musical menoj muzici, u programima za koncerte Domaine musical, za izvođenje Vagnerovih 299 koncerte avangardne muzike pratilo je izdavanje dva periodična lista: Cahiers de la dela u Bajrojtu, u preko šesnaest propratnih knjižica za izdanja ploča “nove” muzike, Compagnie Madeleine Renaud – Jean-Louis Barrault i Domaine Musical. Krug Bule- u predgovorima za različite studije, u pet zbirki realizovanih u nekoliko izdanja... što zovih saradnika u pomenuta dva časopisa bavio se ne samo problemima savremene nas dovodi do broja od preko sto trideset tekstova. Broj publikacija Bulezovih članaka muzike, već i modernim teatrom i poezijom. Pored Buleza, među autorima tekstova je, međutim, skoro četiri puta veći od broja naslova, jer su mnogi tekstovi objavljivani za ova izdanja bili su Barake (Jean Barraqué, 1928–1973), Arto (Antonin Artaud, više puta, prevedeni na druge jezike u različitim časopisima ili u okviru zbornika. 1896–1948), Puser (Henri Pousseur, 1929–2009), Štokhauzen (Karlheinz Stockha- Iako je od devete decenije bio sve manje aktivan kao muzički pisac, Bule- usen, 1928–2007), Mišo (Henri Michaux, 1899–1984), Gati (Armand Gatti, 1924–), zova misao u pisanoj reči je, međutim, od osamdesetih godina možda još više bila Šefer (Pierre Schaeffer, 1910–1995), Suri (André Souri, 1899–1970), Golea (Antoine prisutna u muzičkom životu nego u doba kontinuiranog izdavanja i po nekoliko na- Goléa, 1906–1980), Šar (René Char, 1907–1988), de Šlezer (Boris de Schloezer, pisa godišnje. To je pre svega ostvareno ponovnim objavljivanjem svega što je Bulez 1881–1969) i Suvčinski (Пьотр Сувчински, 1892–1979). Bulez je u korespodenciji napisao u nekoliko zbirki tekstova. Većina članaka koji su nastali u periodu od pe- sa Kejdžom (John Cage, 1912–1992) oduševljeno naveo da je Cahiers de la Compa- desetih do osamdesetih godina publikovana je u okviru zbirke Points de repère 1981. gnie Madeleine Renaud – Jean-Louis Barrault, iako “specijalizovan žurnal”, izvan svih godine.10 Više od deceniju ranije, na vrhuncu Bulezove kompozitorsko-dirigentske očekivanja rasprodat u celokupnom tiražu od četiri hiljade primeraka.6 Čini se da je karijere, 1966, štampana je zbirka Relevés d’apprenti sa dvadeset šest napisa nasta- kompozitor već 1954. godine ostvario i više od svojih očekivanja – ne samo da je lih u vremenu od 1948. do 1962. godine.11 Značajno je da je ova publikacija objav- savremena muzika bila izvođena i slušana, već je publika pratila i napise o njoj.7 ljena u izdavačkoj kući Edition du Seuil, u kolekciji Tel Quel, čiji je urednik bio Filip uMetNoSt u poLJu teoriJe uMetNoSt u poLJu teoriJe Period kompozitorove najizrazitije aktivnosti u stvaranju diskursa o muzici 8 Na primer, tekst “Contemporary Music and the Public” napisan je u saradnji sa Mišelom Fukoom odivijao se između 1948. i 1980. godine. Nakon toga, Bulez – pisac deluje jedino S A N e L A r A d i S Av L J e v i ć (Michele Foucault, 1926–1984) 1983. a “IRCAM: Institut de Recherche et Coordination Acoustique/ kroz polje muzičkih časopisa u čijem su fokusu bile elektronska i kompjuterska mu- Musique” sa drugim članovima IRCAM-a 1987. godine. zika (InHarmoniques, Computermusic, Emc, Scientific American). Zapravo, od tada, a 9 Na primer, objavljivanje ploče sa celokupnim Vebernovim delima pod Bulezovom dirigentskom palicom 1963. godine bilo je propraćeno tekstom “Situation et interprétation de Wozzek”. 10 Jean-Jacques Nattiez (ed.), Pierre Boulez: Orientations: Collected Writings, Faber and Faber, Lon- 6 Jean-Jacques Nattiez (ed.), The Boulez-Cage Correspondence, Cambridge University Press, Cam- don, 1985, trans. by Martin Cooper. bridge, 1993, trans. by Robert Samuels, str. 148. 11 Dok Points de repère i Relevés d’apprenti sadrže tekstove vezane za različite povode i sadržinske 7 Među ličnostima koje su posećivale koncerte Domaine musical, i, verovatno, čitale i tekstove u oblasti, publikacije Musikdenken heute I i II i Jalons (pour une décennie) čine prezentacije Bulezovih istoimenom listu, bili su i neki od najistaknutijih slikara toga vremena: De Stel (Nicolas De Staël, predavanja u pisanoj formi. Zbirka Jalons iz 1989. je štampana verzija tekstova koji su se čuli na 1914–1955), Matje (Georges Mathieu, 1921–), Žuve (Louis Jouvet, 1887–1951). Pierre Michel Men- Collège de France tokom osamdesetih godina, dok su u Musikdenken heute predstavljeni napisi koje ger, Le Paradoxe du Musicien : Le compositeur, le mélomane et l’état dans la société contemporaine, je kompozitor saopštio tokom Međunarodnih letnjih kurseva za novu muziku u Darmštatu 1954, 1955. Flammarion, Paris, 1983, str. 222. i 1956. godine.  Solers (Philippe Sollers, 1936–). Lista izdanja ove kolekcije pored Bulezovog imena Moje iskustvo mi kaže da je nemoguće predvidjeti sve mean- pJ e r Bu Le Z figure u pokretu sadržala je i dela Rolana Barta (Roland Barthes, 1915–1980), Žaka Deride (Jacques dre i svu životnost početnog materijala. Ma kako genijalna bila ta Derrida, 1930–2004), Žerara Ženeta (Gérard Genette, 1930–), Julije Kristeve (Юлия predviđajuća vizija, ta procjena, ili možda ekspertiza, čini mi se, Кръстева, 1941–), Marselina Plejnea (Marcelin Pleynet, 1933–), Denija i Morisa Roša ipak, da bi na taj način skladanje bilo lišeno svoje najlepše vrline (Denis /1937–/ i Maurice Roche /1925–/), Žana-Luja Šefera (Jean-Louis Schefer, – iznenađenja.15 1938–), Filipa Solersa, Cvetana Todorova (Tzvetan Todorov /Цветан Тодоров/, Tako je već u Čekiću bez gospodara (1953–55) autor primenio manje strik- 1939–). Objavljivanje čitave zbirke napisa u okviru pomenute kolekcije značajno je i tnu formu ove tehnike, uvođenjem “sloboda” u pogledu fiksacija ritma i tempa. Na- indikativno za orijentaciju Bulezove teorijske misli s obzirom na to da su prve kritike kon Treće klavirske sonate16 Bulez je 1957. godine napisao tekst “Alea” u kome je strukturalizma u Francuskoj početkom šezdesetih godina ostvarene kroz rad istoi- promovisao komponovanje zasnovano na sintezi strogih zakona integralnog seri- menog časopisa. jalizma, odnosno, predoblikovanja dela i slobode osvojene aleatoričkim principom. Svoje poetičke stavove Bulez je izvodio ne samo iz kritičkih susreta sa “Alea” je u literaturi usmerenoj na problematiku otvorenog dela tretirana kao prva umetničkom praksom koja ga je okruživala, već i iz aktuelnih društvenih i kultural- teoretizacija otvorenog dela u muzici “manifestnog i problemskog karaktera s jedne, i nih teorija. Da bi obezbedio “istinitost” svojih modusa tumačenja i stvaranja, on se racionalne opreznosti s druge strane”17 a njen autor kao rodonačelnik pojma otvorene pozivao na već postojeće teorijske postavke iz drugih društvenih oblasti. Iz područja forme i termina “aleatorika”.18 Bulez je uvođenjem aleatoričkih momenata započeo nauke, matematike, preuzeo je teoriju aksioma i logiku, dok, istovremeno, pojedine razgradnju strogog sistema serijalizovane muzičke materije postavljajući ga u inter- ključne Bulezove ideje transparentno interaguju sa strukturalističkim i poststruktu- tekstualan odnos sa izvođačem koji svoj upis može da ostvari u ritmičkim i agogičkim 300 ralističkim teorijskim modelima mišljenja.12 Njegov teorijski diskurs odlikuje “otva- domenima muzičkog teksta. 301 ranje” od strukturalističkog, “zatvorenog” mišljenja – u stvaralaštvu oličenog inte- Međutim, Bulez nije realizovao pomak od “zatvorenog” ka “otvorenom” gralno serijalizovanom muzičkom materijom – ka poststrukturalističkim teorijskim tekstu samo u okviru stvaralačkog procesa. I njegov odnos prema funkciji muzičke modelima. analize u napisima odlikuje promena pristupa koju možemo da pojmimo kao pome- Kada iznosi mišljenje da ranje iz strukturalističke u poststrukturalističku teorijsku poziciju. Naime, sa izu- savremena muzika zahteva inteligentno učešće publike, koja zetkom članka “Stravinsky demeure” koji je nastao kao odraz Mesijanovog analitič- “pravi” delo u isto vreme kada i autor,13 kog metoda, u potonjim tekstovima analiza je zasnovana na identifikovanju serije i ili: njenih transformacija (tekstovi: “The System Exposed, Polyphonie X and Structures Najispunjenija situacija je kreiranje lavirina od drugog lavirinta, for two pianos” – 1951. i “Éventuellement …” – 1952). Ali, u kasnijim radovima, a superimponiranje ličnog lavirinta u kompozitorov lavirint, na- naročito u tekstovima iz poslednje publikovane zbirke napisa Jalons, kompozitor je suprot beskorisnom pokušaju da se rekonstruiše kompozitorov akcentovao analitički metod koji indikuje ne kako je delo napravljeno, već kako se proces (kreacije, prim. S. R.)14 ono percipira. Umesto analitičkog postupka koji zadržava delo “zatvoreno” u svom Bulez rezonira ne samo sa Adornovim (Theodor Adorno, 1903–1969) ide- procesu nastanka, autor usvaja analizu koja “otvara” delo ka slušaocu, njegovom ak- jama strukturalnog slušanja, već i sa poststrukturalističkim idejama kasnog Barta. tivnom percipiranju i kreiranju “sopstvenog lavirinta”. Tako, u tekstu “Le système et Naime, sredinom pedesetih godina, kompozitor je izjavio da muzičke ideje l’idée” on uvodi čitavu seriju termina (satellites, aura, signals, envelopes, infrathème, u okviru integralne serijalnosti imaju ograničene moći razvoja. hyperthème, memorization) kojima namerava da opiše proces slušnog percipiranja uMetNoSt u poLJu teoriJe uMetNoSt u poLJu teoriJe 12 “Spisi umetnika i teorije umetnika nisu zatvorene strukture, čak i kada je reč o njihovom sop- S A N e L A r A d i S Av L J e v i ć stvenom radu, podvrgnute su dejstvu drugih diskursa i tekstova: svaki diskurs upija u sebe mnoštvo 15 “Alea”, iz Petar Selem (ed.), Novi zvuk: Izbor tekstova o suvremenoj glazbi, Nakladni zavod MH, drugih diskursa i predstavlja njihov preobražaj. Da bi se teorija umetnika konstituisala bilo je nužno Zagreb, 1972, str. 17. da se umetnost i umetnik konstituišu kao autonomne institucije u društvenoj podeli rada i raspodeli 16 U ovom delu, Bulez predviđa aleatoriku fome serijalno uređenih celina, zatim, mogućnost va- moći, ali da bi teorija umetnika bila moguća kao diskurs morala je da se osloni na druge diskurse i riranja tempa i postojanje aleatoričkih momenata na planu organizacije i trajanja ritmičkog toka diskurzivne discipline, preuzimajući i transformišući njihove procedure, sheme i koncepte.” Miško kompozicije. Šuvaković, Diskurzivna analiza. Prestupi i/ili pristupi ‘diskurzivne analize’ filozofiji, poetici, estetici, 17 Bojana Cvejić, Otvoreno delo u muzici; Boulez / Stockhauzen / Cage, SKC, Beograd, 2004, str. 37. teoriji i studijama umetnosti i kulture, Univerzitet umetnosti u Beogradu, Beograd, 2006, str. 316. 18 “Zašto komponovati dela koja pri svakom novom izvođenju treba ponovo stvoriti? Zato što 13 “Où en est-on?”, iz Jean-Jacques Nattiez (ed.), Pierre Boulez: Orientations: Collected Writings, izgleda da definitivna, jednom – zauvek – važeća razvijanja više ne odgovaraju muzičkoj misli ka- Faber and Faber, London, 1985, trans. by Martin Cooper, str. 462. kva je danas, ili aktuelnom stanju koje smo dosegli u razvoju muzičke tehnike, sve više zaokupljene 14 Jalons..., cit. prema: Jonathan Goldman, Understanding Pierre Boulez’s “Anthèmes” [1991]: istraživanjem relativnog, sveta, permanentnim ‘otkrivanjem’ poput stanja ‘permanentne revoluci- “Creating a Labyrinth out of Another Labyrinth”, Faculty of Music Université de Montréal, 2001, 16, je’.” “Sonate, que me veux-tu?”, iz Jean-Jacques Nattiez (ed.), Pierre Boulez: Orientations: Collected http://www.andante.com/reference/academy/thesis/anthemsthesis.pdf. Writings, Faber and Faber, London, 1985, trans. by Martin Cooper, str. 143.  muzičkog toka.19 Kompozitor se opredelio za novu vrstu analize, te značenjski sled ljenog stepena nereda unutar unapred utvrđenog sistema kompozicije. Muzički tekst pJ e r Bu Le Z figure u pokretu teksta rezultira kretanjem koje sugeriše tok procesa zvučnog percipiranja dela. Radi je nastajao od slučaja u stvaranju celine i unapred utvrđenih elemenata – određenih što potpunijeg razumevanja dela Bulez je uveo nove “slušne” kategorije. Ovaj ana- odnosa komponenata muzičkog jezika sa kojima slučaj operiše. litički metod nastao je kao odraz njegove preokupacije recepcijom, ili, kao simptom Ako izvođač može po svojoj volji modificirati tekst, tada mo- usvajanja poststrukturalističkog koncepta koji podrazumeva neophodnost postoja- difikacija mora biti tekstom i implicirana; a ne samo njemu na nja “drugog” za realizovanje teksta, odnosno, umetničkog dela. teret.23 Bulezova teorijska misao je rezonirala sa poststrukturalističkim tezama Na taj način, stvaralac je, zapravo, određivanjem izbornih mogućnosti i do momenta kada je Rolan Bart, u napisu “La mort de l’auteur” 1968. godine izveo dalje bio onaj čije je autorstvo u odnosu na delo ostalo “stabilno”, a institucija kom- tezu o smrti autora. Takav koncept Bulez kao modernistički subjekat nije mogao pozitora, samim tim i modernističkog subjekta, neuzdrmana. Bulezove reči “Baci- da prihvati. Delo je postalo “otvoreno” za dovršenje od strane izvođača i slušaoca, mo nekoliko gruda zemlje. Slučaj će učiniti ostalo!” u napisu “Alea”24 se metaforički ali udeo kompozitora u izgrađivanju njegovog identiteta nikada nije bio doveden u odnose na Kejdžovo bacanje kockica. Iako ga nije imenovao autor je u ovom napisu pitanje u Bulezovoj teorijskoj misli. On nikada nije odustao od tradicionalnih kate- kritikovao Kejdžovu “opsednutost” slučajem jer stepen slobode nije smeo da naraste gorija “kompozitor – izvođač – slušalac” kao elemenata lanca koji tvore realizaciju do fenomena totalne aleatorike. muzičkog dela. Ova činjenica objašnjava i autorov otklon od oduševljenja Kejdžovom Događaj se zbiva samostalno i nekontrolisano, ali unutar utvr- poetikom onog momenta kada je ovaj umetnik slučaj formulisao kao “totalan slučaj”, đenog spleta mogućih događaja, jer slučaj ipak mora posedovati te govorio o “nerazlici” statusa kompozitora, slušaoca i izvođača. neke mogućnosti. Ali čemu onda tako brižljivo određivati splet; 302 Zapravo, dok je Kejdžova zamisao slučaja rezonirala sa Bartovom tezom zašto i njega samog ne prepustiti neoprezu? Ne znam.25 303 o “smrti autora”, odnosno kompozitora, Bulez je po pitanju otvorenog dela ostao u Drugim rečima, Bulezov/Ekov koncept otvorenog dela podrazumevao je ravni mišljenja Umberta Eka (Umberto Eco, 1932–). Ideja ovog teoretičara da “našu neophodno prisustvo “ličnog pečata” stvaraoca i čuvao tradicionalnu instituciju su- zapadnoevropsku estetsku svest karakteriše misao koja teži da se pod delom razu- bjekta-autora, te kompozitor nije mogao da se pomiri sa drugim vidom zamisli otvo- meva jedna lična tvorevina koja, i pored promene uživanja zadržava svoju fizionomiju renog dela, onom, kojom su Kejdž u praksi, a Bart u teorijskoj misli, doveli u sumnju i pokazuje, kako god ona bila shvaćena ili produžavana, lični pečat, po kojemu po- tezu da se delo može “zapečatiti” ličnim tragom i proglasili “smrt autora”, odnosno stoji, vredi i komunicira”20 lako može da se pripiše Bulezu. U ovom slučaju, Bulezova kompozitora. teorijska misao odnosila se kao prethodnica Ekovoj koncepciji otvorenog dela. Napis Još jedan razlog za Bulezovo mišljenje da je totalan slučaj nespojiv sa mu- “Alea” u kome eksplicira teoriju otvorenog dela Bulez je napisao 1957. godine dok je zičkim delom leži u njegovom odnosu prema ideji. Sveobuhvatan slučaj negira mu- Eko svoje obrazloženje ovog koncepta prvi put prezentovao na skupu 1958. godine,21 zičko delo, jer izvodeći ga, pored pomena poznih Džojsovih (James Joyce, 1882–1941) romana i negira sve zakonitosti i hijerarhije koje implicira već stvoreno slikarstva enformela, uparavo iz serijalno-aleatoričkih kompozicija Buleza, Štokhau- delo.26 zena, Pusera i Berija (Luciano Berio, 1925–2003). On je nespojiv sa postojanjem ideje jer je razdvaja od samog čina stvara- Međutim, ne samo da je koncept otvorenog dela korespondirao sa kompo- nja. A ideja je, prema Bulezovom gledištu, u osnovi svega.27 zitorovim autopoetičkim stavovima, već je to činila i teorija informacija. Ekov govor o Naime, kao ključnu reč vezanu za bilo koje delo Bulez navodi strukturu. informaciji kao o meri reda unutar određenog sistema u kome je prisustvo nereda ili Ono što možemo spoznati od svijeta, to je njegova struktura, a ne uMetNoSt u poLJu teoriJe uMetNoSt u poLJu teoriJe “rumora” opasnost koja može da razori samu vest, koju je stoga potrebno obezbediti njegova bit. Mi ga mislimo (svijet) pojmovima relacija, funkcija, određenim stepenom unapred utvrđenih probabiliteta ili “redundancija”,22 predstav- S A N e L A r A d i S Av L J e v i ć ljao je analogon Bulezove zamisli fuzije serijalnog i aleatoričkog principa kao dozvo- 23 Pierre Boulez, “Alea”, iz Petar Selem (ed.), Novi zvuk: Izbor tekstova o suvremenoj glazbi, Nakladni zavod MH, Zagreb, 1972, str. 18. 24 Pierre Boulez, “Alea”, str. 15. 19 Jonathan Goldman, Understanding Pierre Boulez’s “Anthèmes” [1991]: “Creating a Labyrinth out 25 Pierre Boulez, “Alea”, str. 15. of Another Labyrinth”, Faculty of Music Université de Montréal, 2001, 16, http://www.andante.com/ 26 Pierre Boulez, “Alea”, str. 18. reference/academy/thesis/anthemsthesis.pdf, str. VII. 27 Opisano viđenje odnosa ideje i muzičkog dela bilo je projektovano i na Bulezov pristup dirigent- 20 Umberto Eko, Otvoreno djelo, Veselin Masleša, Sarajevo, 1964, str. 56. skoj interpretaciji kompozicije: “Adekvatno izvođenje dela podrazumeva prevođenje ideje u zvuk, i 21 Preciznije, “otvoreno delo” je teorijski izgovoreno i kao nova tema predloženo na dvanaestom kada je to učinjeno na odgovarajući način, donosi intelektualno i mentalno zadovoljenje. [...] Kada internacionalnom kongresu za filozofiju u Veneciji 1958. godine (Il problema dell’opera aperta). Um- se neko što više približi idealnom izvođenju, smatram da je postigao cilj koji, bez sumnje, prevazilazi berto Eko, Otvoreno djelo, str. 13. sve druge satisfakcije.” Jean Vermeil, “Boulez on Conducting”, American Record Guide vol. 59, no. 4, 22 Umberto Eko, Otvoreno djelo, str. 98–100. Cincinatti, Jul/Aug. 1996, str. 1.  a ne supstance i slučaja. Tako moramo uraditi i mi – nikako ne koji se izgrađuje oko parova termina je sveprisutan u napisima: serijalizam/slučaj, pJ e r Bu Le Z figure u pokretu polaziti od supstance i slučaja glazbe, već misliti je pojmovima ideja/slučaj, ideja/struktura, poezija kao prisutna/odsutna iz muzike, racionalno/ira- relacija i funkcija.28 cionalno itd. Već u Musikdenken heute I Bulez je govorio o dijalektici unutar različitih Svet je suviše potpun da bi naš duh mogao da ga obuhvati, te ga mi mislimo oblasti kompozicije: između temps strié i temps lisse,33 između tempo mobile-tempo kroz pojmove relacija i funkcija. Mi izolujemo fragmente, posmatramo ih i zamišljamo fixe34 kao i između harmonie i hétérophonie.35 Kompozitor ove termine ne poima kao kao reprezentativne modele. A reprezentativan model svakog dela, kao delâ prirode, “čiste” krajnosti, već se pak, stvaranje sastoji od balansiranja između ovih opozitnih jeste ideja. Ona se sastoji od pojmova relacija i funkcija koje, prema Bulezu, u materi- pojmova, formulisanja i opažanja dijalektičnosti – formulisanja na nivou kompozici- jalnoj pojavnosti tvore strukturu. U ovakvoj vizuri, ostvarivanje emocionalnog izraza onog procesa, a opažanja u domenu percepcije ili muzičke analize dela. Tako muzika kroz muzičko delo bilo je nevažno. Jedino struktura, sastavljena od relacija i funkcija, predstavlja duhovni svet, ali kontrola i racionalnost su neophodne za opstanak u odražava ideju koju je subjekt zamislio. Struktura je verni platonovski mimezis ideje spoljašnjem svetu, te u stvaranju moraju biti prisutna oba. te u ovom pogledu autor nije zašao u ravan poststrukturalističkih teorija, već se Ono što me zapravo interesuje [...] jeste delo koje sadrži izraziti njegovo kretanje odvijalo u domenu strukturalističke misli koja ne raskida sa mime- element dvosmislenosti te stoga dopušta izvestan broj različitih tičkim odnosnom mišljenja i teksta.29 Ako se suština dela nalazi ne u “samom” delu, značenja i tumačenja.36 već u ideji koja se realizuje kroz strukturu muzičkog teksta, onda je i pisani diskurs Baviti se dijalektikom, odnosno, nemogućnošću pomirenja dve opozitnosti kao eksplikacija muzičkog teksta imao funkciju što potpunijeg mimezisa ideje.30 i stalnim oscilacijama koje nastaju između njih, jeste, prema mišljenju kompozitora, Ostaje pitanje kako se Bulez određivao prema problemu muzičkog sa- suština umetničkog dela.37 304 držaja? U vezi sa ovim problemom otkriva se sličnost kompozitorovog polazišta i Među pomenutim zastupnicima strukturalističke i poststrukturalističke 305 tumačenja Kloda Levi-Strosa (Claude Lévi-Strauss, 1908–) da “ne postoji suprot- teorijske misli u Bulezovom autopoetičkom diskursu najčešće je prisutno Bartovo nost između forme i sadržaja, ne postoji, s jedne strane samo apstraktno, a s druge ime. Međutim, kompozitorova poststrukturalistička promišljanja nisu direktna po- pak samo konkretno. Forma i sadržaj su iste prirode, podložni istoj analizi.”31 Dakle, sledica prihvatanja Bartove kritike strukturalizma. Preciznije je reći da su se po- nema spoljašnje reference ne koju sadržaj referira, ili, nema sadržaja van muzičke ststrukturalističke zamisli oba teoretičara oblikovale prisustvom unutar iste, struk- forme. Međutim, uticaj teorijske misli Levi-Strosa ne ispoljava se samo u Bulezovom turalističke, a zatim i poststrukturalističke teorijske klime te predstavljale njihove odnosu prema sadržaju umetnosti. Slično Levi-Strosu, kompozitor pojam struktu- ravnopravne zastupnike. Jer, koliko su kompozitorovi napisi konotirali na Bartovu re promišlja kao sliku ideje. Kada govori o pojmovima relacija i funkcija koje tvore teorijsku misao, toliko su i Bartove ideje imale reference u Bulezovoj muzici kasnih strukturu, Bulez se zapravo nadovezuje na Levi-Strosove binarne modele.32 Tekst pedesetih, a zatim i šezdesetih godina. Tako je umetnik 1975. godine eksplicitno izjavio da je u Strukturama za dva klavira iz 1956. godine u praksi istražio Bartovu 28 Musikdenken heute I, cit. prema: “Misliti glazbu danas”, iz Petar Selem (ed.), Novi zvuk: Izbor teorijsku zamisao nultog stepena pisma uobličenu 1953. godine u tekstu “Le degré tekstova o suvremenoj glazbi, Nakladni zavod MH, Zagreb, 1972, str. 35. zéro de l’écriture”.38 O ovome je detaljnije diskutovala Tijana Popović-Mlađenović 29 Miško Šuvaković, “Diskurzivna analiza”, iz Poststrukturalistička nauka o muzici, Novi zvuk, spe- cijalno izdanje, SOKOJ, MIC, FMU, Beograd, 1998, str. 29. 30 U tom smislu Bojana Cvejić, na primer, zapaža da je razumljivo što je kompozitor u pojedinim na- 33 Penser la musique aujourd’hui : Le nouvel espace sonore, Gontier, Paris, 1964, str. 98–99. pisima bio “preokupiran pitanjima tehnike, jer je težio da verbalno premosti raskorak između idealne 34 Penser la musique aujourd’hui : Le nouvel espace sonore, str. 54–55. uMetNoSt u poLJu teoriJe uMetNoSt u poLJu teoriJe forme i njene materijalizacije.” Bojana Cvejić, Otvoreno delo u muzici; Boulez / Stockhauzen / Cage, 35 Penser la musique aujourd’hui : Le nouvel espace sonore, str. 138. SKC, Beograd, 2004, str. 38. 36 “Où en est-on?”, iz Jean-Jacques Nattiez (ed.), Pierre Boulez: Orientations: Collected Writings, 31 “ ‘Sadržaj, objašnjava Lévi-Strauss, pronalazi svoju realnost u svojoj strukturi, a ono što naziva- Faber and Faber, London, 1985, trans. by Martin Cooper, str. 461. S A N e L A r A d i S Av L J e v i ć mo formom je tek m i s e e n s t r u c t u r e određenih struktura, u čemu se i sastoji sadržaj. Stoga se 37 Bulez, na primer, o dijalektici percepcije dela govori na sledeći način: “Za mene je uvek više izne- strukture moraju potčinjavati principima formalne logike koje smo gore naveli” (Musikdenken heute I, nađujuće kada se stvari ispoljavaju na dva simultana nivoa: jedan, na kome ste sigurni, i drugi, gde cit. prema: Pierre Boulez, “Misliti glazbu danas”, iz Petar Selem (ed.), Novi zvuk: Izbor tekstova o su- ste nesigurni. Dijalektika sigurnosti i sumnje je, prema mom mišljenju, jedan od najinteresantnijih vremenoj glazbi, Nakladni zavod MH, Zagreb, 1972, str. 35–36). Levi-Stros zapravo, sa implicitnom elemenata u procesu percepcije muzike” (Boulez on Conducting, Faber and Faber Limited, London, referencom ka Sosiru (Ferdinand de Saussure, 1857–1913), zastupa mišljenje da muzika sa jezikom 2003, trans. by Richard Stokes, str. 112). Tako teorijski utemeljena dijalektika se zatim “praktično” deli bazičnu potrebu za sintagmatskom i paradigmatskom organizacijom. realizuje: “Ako imate A-B, onda možete imati i A-C, A još jednom, zatim B-C, i tako dalje. Vi pre- 32 Naime, u Mitologikama I iz 1964. godine Levi-Stros svoju strukturalističku teoriju postavlja kao poznajete ove strukture, ali momenat kada će one nastupiti aspolutno je nepredvidiv. Tako, vi dobro objašnjenje složenih kretanja svakog društva pomoću modela, univerzalnih struktura koje postoje u percipirate delo, a u isto vreme vaša percepcija je nesigurna. Smatram da se svrha dela nalazi u tome svakom društvu svakog vremena. U osnovi tih modela su binarne opozicije i korelacije (Klod Levi- da delo ostavlja utisak da ste sigurni da percipirate nešto, ali da nikada ne budete sigurni kako ga per- Stros, Mitologike I, Prosveta, Beograd, 1980). Eko ove modele, na primer, naziva “univerzalni kodovi” cipirate i šta ćete da percipirate.” Rocco di Pietro, Dialogues With Pierre Boulez, Lanham, Scarecrow jer se mogu primeniti svuda. Umberto Eko, Kultura, informacija, komunikacija, Nolit, Beograd, 1973, Press, 2001, http://www.kalvos.org/dipeess1.html. str. 313. 38 Par volonté et par hasard, entretiens avec Célestin Deliège, Seuil, Paris, 1975, str. 69.  (1962–) uviđajući da je autor istaživanje nultog stepena pisma sproveo kroz muzič- metajezik u odnosu na kompozitorsku praksu, imao je smisao govora kojim umet- pJ e r Bu Le Z figure u pokretu ko pismo koje “sistematski izbegava konotacije i (semičku), značenjsku artikulaciju nik želi da objasni razlog, način i cilj svog delovanja, a istovremeno, u fukoovskom vrši po svojoj volji.”39 Ako je Bulez Bartovu teorijsku zamisao praktično sproveo u smislu, ostvarivao je i značenje kroz koje stvaralac uspostavlja i sprovodi moć svog Strukturama za dva klavira, on je, pak, na nju neprestano implicitno referirao u svom sveta umetnosti. autopoetičkom diskursu, pozivajući se, na mnogobrojnim mestima, na muzički jezik oslobođen svake vanmuzičke reference, na jezik sadržan u sebi samom. Sa druge strane, kao što je Bulez kompozicionu tehniku zasnivao po uzoru na Bartovu misao, Literatura: tako je i Bart svoj teorijski diskurs izvodio na primerima Bulezove muzike. U napisu “De l’œuvre au texte” iz 1971. godine Bart je govorio o postserijalnoj muzici kao o Roland Barthes, “Nulti stepen pisma”, iz Književnost/Mitologija/Semiologija, No- otvorenom, “sarađujućem” tekstu. lit, Beograd, 1979, str. 5–54. Roland Barthes, “Od djela do teksta”, iz Miroslav Beker (ed.), Suvremene književne Znamo da je današnja glazba radikalno promjenila ulogu “inter- teorije, SNL, Zagreb, 1999, str. 202–207. pretatora”, koji u neku ruku treba da bude koautor partiture, više Roland Barthes, “Smrt autora”, iz Miroslav Beker (ed.), Suvremene književne teo- da je dovrši nego da joj prida “izraz”. Tekst je umnogome partitu- rije, SNL, Zagreb, 1999, str. 197–201. ra te nove vrste: on zapravo traži od čitatelja da surađuje [...].40 Georgina Born, IRCAM, Boulez, and the Institutionalization of the Musical Avant- Drugim rečima, Bart je koncept dela kao teksta izveo i iz muzike, između Garde, University of California Press, Berkeley, California, 1995. ostalog i Bulezove muzike iz poslednjih godina šeste decenije kada je serijalni sistem Georgina Born, “Modernist Discourse, Psychic Forms and Agency, Aesthetic Su- “probijen” uvođenjem aleatoričkih momenata. bjectivities at IRCAM”, Cultural Anthropology vol. 12, no. 4, New York, Nov. 1997, 306 307 U odnosu na ovakvu hronološku poziciju, kompozitorov pisani diskurs na- str. 480–501. Boulez on Conducting, Faber and Faber Limited, London, 2003, translated by Ri- dovezuje se na Levi-Strosov, a prethodi Ekovom i Bartovom. Reference ka struktu- chard Stokes. ralističkim i poststrukturalističkim teorijskim modelima čine samo jedan segment Pierre Boulez, Notes of an Apprenticeship, (zbirka tekstova), A. A. Knopf, New složenog profila njegovog autopoetičkog diskursa. Odlike Bulezove celokupne auto- York, 1968. poetičke sintakse možda se najbolje uklapaju u odrednicu “modernističkog eseja, koji Pierre Boulez, “Alea”, iz Petar Selem (ed.), Novi zvuk: Izbor tekstova o suvremenoj utemeljuje estetički pogled i viziju umetnika, kao uzorak tekstualne prakse izvedene glazbi, Nakladni zavod MH, Zagreb, 1972, str. 15–23. iz umetničke prakse, kao oblik intertekstualne i pred-teorijske nadgradnje.”41 Me- Pierre Boulez, “Misliti glazbu danas”, iz Petar Selem (ed.), Novi Zvuk: Izbor teksto- đutim, Bulezovi napisi istovremeno probijaju krug ove definicije. Odnos teorijskog i va o suvremenoj glazbi, Nakladni zavod MH, Zagreb, 1972, str. 31–36. praktičnog u slučaju njegovog opusa bio je promenljiv. Kao što je teorija prethodila Bojana Cvejić, Otvoreno delo u muzici; Boulez / Stockhauzen / Cage, SKC, Beograd, umetnosti, i time umetnost postajala njeno “počulnjenje”42 – u slučaju čitanja teksta 2004. Rocco di Pietro, Dialogues With Pierre Boulez, Scarecrow Press, Lanham, 2001, “Alea” a zatim izvođenja Treće klavirske sonate kada je teorija oživela u praksi – tako http://www.kalvos.org/dipeess1.html. je i, istovremeno, susret sa slušnim iskustvom integralno serijalizovanih dela doveo Umberto Eko, Otvoreno djelo, Jugoslavenski leksikografski zavod “Veselin Masle- do novih rešenja i time otvorio polje za novu teoriju. U oba slučaja, u skladu sa “pri- ša”, Sarajevo, 1965. marnim” problemom modernističke umetnosti – problemom njenog razumevanja Umberto Eko, Kultura, informacija, komunikacija, Nolit, Beograd, 1973. – celokupan Bulezov tekstualni opus bio je usmeren ka eksplikaciji njegove poeti- Michel Foucault, Znanje i moć, Nakladni zavod Globus, Zagreb, 1994. uMetNoSt u poLJu teoriJe uMetNoSt u poLJu teoriJe ke. Pisani diskurs je egzistirao u službi razumevanja muzičkog diskursa te se stoga Michel Foucault and Pierre Boulez, “Contemporary Music and the Public”, Per- njegova teorijska misao formulisala ne kao filozofija ili teorija umetnosti, već kao spectives of New Music vol. 24, no. 1, Princeton, Fall/Winter 1985, str. 6–12. S A N e L A r A d i S Av L J e v i ć autopoetika, ili, teorija umetnika. Bulezov autopoetički diskurs, kao drugostepeni, Jonathan Goldman, Understanding Pierre Boulez’s “Anthèmes” [1991]: “Creating a Labyrinth out of Another Labyrinth”, Faculty of Music Université de Montréal, 2001, http://www.andante.com/reference/academy/thesis/anthemsthesis.pdf 39 Tijana Popović-Mlađenović, Muzičko pismo, (Muzičko pismo i svest o muzičkom jeziku sa poseb- Dominique Jameux, Pierre Boulez, Fayard/SACEM, Paris, 1984. nim osvrtom na avangardnu muziku druge polovine XX veka), CLIO, Beograd, 1996, str. 53. Klod Levi-Stros, Mitologike I, Prosveta, Beograd, 1980. 40 Roland Barthes, “Od djela do teksta”, iz Miroslav Beker (ed.), Suvremene književne teorije, SNL, Zagreb, 1999, str. 207. Pierre Michel Menger, Le Paradoxe du Musicien : Le compositeur, le mélomane et 41 Miško Šuvaković, Postmoderna (73 pojma), Narodna knjiga, Beograd, 1995, str. 39. l’état dans la société contemporaine, Flammarion, Paris, 1983. 42 Miško Šuvaković, Diskurzivna analiza. Prestupi i/ili pristupi ‘diskurzivne analize’ filozofiji, poetici, Jean-Jacques Nattiez (ed.), Pierre Boulez: Orientations: Collected Writings, Faber estetici, teoriji i studijama umetnosti i kulture, Univerzitet umetnosti u Beogradu, Beograd, 2006, and Faber, London, 1985, translated by Martin Cooper. str. 316.  Jean-Jacques Nattiez (ed.), The Boulez – Cage Correspondence, Cambridge Uni- figure u pokretu pJ e r Bu Le Z versity Press, Cambridge, 1993, translated by Robert Samuels. Jelena Novak, Divlja analiza: Formalistički, strukturalistički i poststrukturalistički aspekti analize muzičkog dela XX veka, SKC, Beograd, 2004. Penser la musique aujourd’hui: Le nouvel espace sonore, Gontier, Paris, 1964. Joan Peyser, Boulez: Composer, Conductor, Enigma, Cassel, London, 1997. Joan Peyser, To Boulez and Beyond: Music in Europe Since The Rite of Spring, Bill- board Books, New York, 1999. Tijana Popović-Mlađenović, Muzičko pismo, (Muzičko pismo i svest o muzičkom je- ziku sa posebnim osvrtom na avangardnu muziku druge polovine XX veka), CLIO, Beograd, 1996. Miša Savić i Filip Filipović (eds.), John Cage, radovi/tekstovi 1939–1979, Radionica SIC, Beograd, 1981. Peter F. Stacey, Boulez and the Modern Concept, sine loco, Aldershot, 1987. Miško Šuvaković, Diskurzivna analiza. Prestupi i/ili pristupi ‘diskurzivne analize’ fi- glen guLd lozofiji, poetici, estetici, teoriji i studijama umetnosti i kulture, Univerzitet umetnosti u Beogradu, Beograd, 2006. Jean Vermeil, “Boulez on Conducting”, American Record Guide vol. 59, issue 4, Cincinatti, Jul/Aug. 1996, str. 16–19. pijanizam u doba medija1 308 309 Arnold Whittall, “ ‘Unbounded Visions’: Boulez, Mallarmé and Modern Classi- cism”, Twentieth-Century Music 1/1, Cambridge, 2005, str. 65–80. : Sanela radisavljević Dosadašnja recepcija života i dela Glena Gulda (Glenn Gould, 1932–1982), kanadskog pijaniste, muzičkog pisca i kompozitora, bila je prevashodno usmerena na sagledavanje biografskih momenata, isticanje specifičnosti njegove ličnosti i pro- blematizovanje određenih aspekata pijanističke aktivnosti. Potencirane su nekolike tvrdnje – da je Guld jedan od najvećih pijanista dvadesetog veka, najpoznatiji inter- pretator muzike Johana Sebastijana Baha (Johann Sebastian Bach, 1685–1750) i jedini pijanista koji je podredio koncertno izvođenje studijskoj produkciji kompozicija. Ekscentričnost Guldove ličnosti u više navrata je razmatrana ne samo u domenu ponašanja na koncertnim podijumima, već i u odnosu na njegov privatan život. I u najnovijim studijama, više od dvadeset godina nakon umetnikove smrti, njegovo uMetNoSt u poLJu teoriJe uMetNoSt u poLJu teoriJe neuobičajeno ponašanje ostalo je najveća fascinacija istraživača. Pojedini autori, na S A N e L A r A d i S Av L J e v i ć primer, tretiraju problem na koji način je konstruisan identitet Glena Gulda u bio- grafskim napisima o njemu.2 Autori monografija o Guldu uglavnom su se složili da je ovaj umetnik težio da kontroliše i od javnosti sakrije informacije o svom privatnom životu. Džefri Pejzan (Geoffrey Payzant, 1926–), autor prve monografije o Guldu 1 Ova studija je realizovana u okviru projekta Svetski hronotopi srpske muzike (ev. br. 147045) Katedre za muzikologiju Fakulteta muzičke umetnosti u Beogradu koji je podržan od strane Ministarstva za nauku i tehnološki razvoj Republike Srbije. 2 Robin Elliot, “Constructions of Identity In the Life Stories of Emma Albani and Glenn Gould”, Journal of Canadian Studies vol. 39, no. 2, Ottawa, Spring 2005, str. 105–126.  (Glenn Gould: Music and Mind, 1978), napomenuo je da će autor sledeće studije o sivnih pokreta, zapravo, dirigujući sam sebi.7 Svirao je dela Gibonsa (Orlando Gi- gLeN guLd figure u pokretu Guldu verovatno pokušati da napiše “konvencionalnu” biografiju, ali da u tome neće bbons, 1583–1625), Svelinka (Jan Pieterszoon Sweelinck, 1562–1621), Baha, kasnog uspeti jer je Guld štitio svoj privatan život od očiju javnosti u meri u kojoj nijedna Betovena, Berga (1885–1935) i Veberna (Anton Webern, 1883–1945). Guld je retko zvezda toga vremena nije.3 Ovo je autorima ostavilo mnogo prostora da izvode razne izvodio kompozicije ranog romantizma i impresionizma, preferirao je barok, klasiku, spekulacije o Guldovoj ličnosti i privatnom životu, pogotovu u pogledu njegovog sek- pozni romantizam, i austrijsko-nemački repertoar dvadesetog veka u kombinaciji sa sualnog opredeljenja. Do sada je objavljeno ne više od deset monografija posvećenih neočekivanim kompozicijama kao što je bila muzika za virdžinal, razne transkripcije i Guldu, od kojih treba istaći radove Kevina Bazane (Kevin Bazzana) – studije Glenn muzika kanadskih kompozitora. 8 Gould: The Performer in the Work: A Study in Performance Practice iz 1997. godine i Nakon debija u Njujorku potpisao je ugovor sa izdavačkom kućom Colum- Wondrous Strange: The Life and Art of Glenn Gould iz 2004. 4 bia Records, jedinom za koju je snimao.9 Na prvoj Guldovoj ploči našao se snimak Guld je, kao čudo od deteta, vrlo rano dospeo u žižu javnosti. Već sa deset Bahovih Goldberg varijacija koji je stekao veliku popularnost te je njegova slava do- godina primljen je na Muzički konzervatorijum u Torontu, gde je studirao teoriju, stigla zenit u tom periodu. Novinari su bili pozvani da prisustvuju ovom istorijskom orgulje i klavir. Njegov učitelj klavira na Konzervatorijumu bio je Čileanac Alberto snimanju koje je trajalo celih nedelju dana.10 Snimak je odmah postigao veliki komer- Gerero (Alberto Guerrero, 1886–1959), koji je važio za jednog od najboljih klavirskih cijalan uspeh, bio tražen širom sveta, prevazišavši čembalo verziju Vande Landovske pedagoga. On je verovao da se maksimum slobode ruku i pristiju postiže ako su ruke (Wanda Landowska, 1879–1959). Od 1955. do potpunog napuštanja koncertnog po- u istom nivou kao i klavijatura, te je tako Guld razvio praksu sedenja na stolici koja je dijuma 1964. godine, Guld je održavao koncerte u Severnoj Americi i napravio tri pre- bila vrlo malo odignuta od poda. Gerero je upoznao Gulda sa kompozicijama engle- kookeanske turneje u Zapadnu Evropu, Izrael i SSSR gde je ruskoj publici predstavio 310 skih virdžinalista i Šenberga (Arnold Schönberg, 1874–1951) a pokušao je da ga pri- dela koja do tada nije imala prilike da čuje, usled supresije moderne muzike od strane 311 voli da svira i Debisijeve kompozicije (Claude Debussy, 1862–1918) za koje, međutim, vladajućeg režima. On je, ujedno, bio i prvi umetnik sa područja Kanade i Amerike Guld nije imao afiniteta.5 Inače, prve muzičke poduke Guld je dobio od majke, koja je koji je nastupio u Sovjetskom Savezu.11 Tokom poslednjih meseci života počeo je da bila nastavnica muzike. U trećoj godini počeo je da uči klavir, imao je apsolutan sluh i se okušava i kao dirigent, radeći sa orkestrom koji je okupio u Torontu.12 Nedugo od izvanrednu muzičku memoriju te zato kasnije nikada nije svirao iz nota.6 realizacije novog snimka Goldberg varijacija 1982. godine doživeo je moždani udar i Orkestarski debi Guld je imao 1946. godine, kao četrnaestogodišnjak, sa preminuo nekoliko dana nakon pedesetog rođendana. Simfonijskim orkestrom iz Toronta, kada je svirao Betovenov (Ludwig van Beetho- Od tog perioda, Guldova delatnost ostala je i dalje na različite načine pri- ven, 1770–1827) Četvrti klavirski koncert. Naredne godine održao je prvi samostalan sutna u raznim vrstama diskursa. Zbirka njegovih napisa pojavila se 1984. godine, a resital i postao poznat širom Kanade – nastupima na koncertima, radiju i televiziji nakon toga i njeni prevodi. Sony Classical je 1992. započeo realizaciju živih i studij- (od 1952. godine) a 1953. počeo je i sa studijskim snimanjem svojih izvođenja. U skih snimaka, filmova i prenosa koncerata u dve obimne audio i video serije. Na ra- dvadeset trećoj godini prvi put je nastupio u Americi, na resitalima u Vašingtonu i diju su realizovani Guldovi dokumentarci i rane radio-interpretacije, a izdavačka kuća Njujorku. Tamo je naročito privukao pažnju ne samo nesvakidašnjim programom, već i neočekivanim stilom izvođenja, manirima na sceni i ponašanjem za klavirom. Osim sedenja na stolici vrlo malo odignutoj od poda, specifični fizički pokreti činili 7 The Glenn Gould Reader, Edited and With an Introduction by Tim Page, Vintage Books, New su njegov scenski nastup jedinstvenim: izgovarao je pasaže koje je svirao, pevao je ili York, 1990, str. xiii. 8 Kevin Bazzana, “Gould, Glenn (Herbert)”, iz The New Grove Dictionary of Music and Musici- mrmljao ono što izvodi dok svira, ponekad toliko glasno da se mogao čuti i na kraju uMetNoSt u poLJu teoriJe uMetNoSt u poLJu teoriJe ans vol. X, Oxford University Press, Oxford – New York, 2001, str. 212. sale, smatrao je da lošije svira kada ne peva, često je svirao u rukavicama za dlanove. 9 To je bio prvi put da je ova produkcijska kuća pozvala nepoznatog umetnika da bude njen Gornji deo tela mu se obično njihao u tempu u kome je svirao, a kad god mu je jedna ekskluzivac na osnovu samo jednog koncerta (The Glenn Gould Reader, Edited and With an S A N e L A r A d i S Av L J e v i ć ruka bila slobodna, koristio ju je kao dirigent, proizvodeći raznorazne vrste ekspre- Introduction by Tim Page, Vintage Books, New York, 1990, str. xii). Guldovi mnogobrojni snimci između ostalog uključuju većinu Bahovih kompozicija kao i kompletnu klavirsku muziku Šenberga. 3 Geoffrey Peyzant, Glenn Gould: Music and Mind, Key Porter, Toronto, 1984, str. xi. 10 Ovo izvođenje dogodilo se na Menhetnu. Iako je bio mesec jun, Guld je stigao u zimskoj 4 Bazana je svoju doktorsku disertaciju posvetio Guldu, urednik je časopisa Glenn Gould i odeći, sa peškirima, mineralnom vodom, pilulama, posebnom stolicom, sporadično je dirigo- odgovoran je za brigu o umetnikovim rukopisima u Bibliotečkom arhivu Kanade. vao sam sebi, a takođe je glasno žvakao keks uz mleko. Geoffrey Payzant, Glenn Gould: Music 5 Kevin Bazzana, “Gould, Glenn /Herbert/”, iz The New Grove Dictionary of Music and Musi- and Mind, Key Porter, Toronto, 1984, str. 15, 16. cians vol. X, Oxford University Press, Oxford – New York, 2001, str. 212. 11 Geoffrey Payzant, Glenn Gould: Music and Mind, str. 17. 6 Pojedini autori smatraju da je veza Gulda i majke udžbenički primer Edipovog kompleksa koji 12 Prvi projekat bilo je snimanje Vagnerove Zigfridove idile, realizacija specifična po tome što objašnjava mnoge neuroze i komplekse koje je umetnik ispoljavao u toku života. Videti npr.: predstavlja do sada najsporije izvođenje ovog dela. The Glenn Gould Reader, Edited and With Michael Stegemann, Glenn Gould: Leben und Werk, Piper, Munich und Zürich, 1992. an Introduction by Tim Page, Vintage Books, New York, 1990, str. xiv.  Schott je 1995. štampala njegove kompozicije.13 Osnovana su dva internacionalna koje je bilo u prvom planu. Sa romantizmom, svet imaginacije bio je ustanovljen kao gLeN guLd figure u pokretu društva, a njegova živopisna ličnost inspirisala je stvaranje brojnih radio i televizij- izvorište inspiracije i kreativnosti umetnika-genija te su slikari pokušavali da “uhva- skih dokumantaraca, pa čak i novela, pozorišnih komada i filmova.14 te” intenzitet umetnika slikajući njegovu facijalnu predstavu. Ova praksa se dugo na- Izvođačka delatnost Glena Gulda specifična je po tome što predstavlja stavila sa uverenjem da se odgovarajućom fotografijom lica može doći do predstave simptomatičan primer pijanizma u doba masovnih medija. Guld je bio izvođač koji umetnikovog karaktera. U skladu sa ovim shvatanjem jesu nekoliko Guldovih foto- je, prema obrazovanju i repertoaru, pripadao svetu “visoke” umetnosti, ali je, me- grafija iz sredine pedesetih godina. Međutim, omot ploče Goldberg varijacije donosi đutim, sa samim početkom svoje karijere, u javnosti dobio status tipičan za zvezde fotografije umetnikovog tela u spontanom pokretu. Slične predstave Gulda su se iz sveta popularne kulture. U tom smislu, posebnu studiju bi zaslužilo razmatranje redovno pojavljivale u dnevnim novinama u Americi, publikacijama o audio izdanjima pitanja kako su masovni mediji iskorišćeni za kreiranje Guldovog “super star” iden- kao i u masovnim, nedeljnim i mesečnim magazinima. Medijska pažnja koja mu je u titeta. Grejem Kar (Graham Carr), na primer, ističe se da je mas-medijski identitet tim godinama posvećivana bila je povod da njegov agent izjavi da je Guld najčešće Glena Gulda zapravo bio kreiran kao rezultat marketinških strategija koje su ovog fotografisani i u štampanim medijima najviše prisutan umetnik vremena.17 umetnika transformisale u “robu” za masovno konzumiranje.15 Ovaj autor navodi da Goldberg varijacije su istovremeno predstavljale i jednu od prvih ploča na je tokom pedesetih godina muzička scena u celini bila duboko izmenjena, zaživljava- čijem se omotu našla predstava umetnika. Do tada su se na nosačima zvuka obično njem popularnih muzičkih žanrova (džez, rokenrol, r&b) i medija kroz koje je muzika nalazila likovna dela koja asociraju na sadržaj muzike. Sa snimkom Goldberg varija- bila kanalisana (radio i nosači zvuka). U tom periodu započinje masovna produkcija i cija ova praksa bila je prekinuta. Na omot ploče smeštena je na jedna, već trideset masovna konzumacija muzike. Istovremeno, muzičari su bili u stalnom fokusu medi- Guldovih fotografija koje predstavljaju proces snimanja. Iako nikada ne gleda u ka- ja, na radiju i televiziji i u masovnoj cirkulaciji dnevnih novina i popularnih magazina. meru direktno, Guld je u centru pažnje na svakoj fotografiji, na mnogima stoji, drži 312 313 U takvom kontekstu linija između masovne kulture i “visoke” umetnosti postala je partituru ili ukazuje na nešto u njoj, često uz prenaglašenu gestikulaciju. Producent vrlo propustljiva. U medijima su podjednako bili tretirani i Elvis Prisli (Elvis Presley, snimanja je takođe pored Gulda, u centru pažnje na većini fotografija, u konverzaciji 1935–1977) i Leonard Bernštajn (Leonard Bernstein, 1918–1990). Čelnici muzičke sa pijanistom. Treći lik je inženjer zvuka ili klavir-štimer koji gleda Gulda dok pro- produkcije shvatili su da iskorišćavanje medijskih mreža komunikacije donosi velike verava da li je klavir dobro naštimovan. Klavir se pojavljuje na većini fotografija, ali, prihode te su u tom cilju primenjivane nove marketinške strategije promocija kao on je otvoren, i češće su prikazane žice koje vire iz instrumenta nego dirke. Samo na sredstva za popularisanje umetnika i sticanje ekonomske dobiti. U tom smislu, “slu- tri fotografije Guld sedi za klavirom i svira.18 Celokupan efekat ovih fotografija bio je čaj” Glena Gulda egzistira kao reprezentativan primer mehanizma kojim je ličnost iz veoma značajan u tom smislu da slušalac kompoziciju nije doživljavao isključivo kroz sveta “visoke” umetnosti podvrgnuta medijskoj “obradi”, predstavljana po modelu auru Baha već mu je sugerisana predstava o tehnici snimanja zvuka kao bitnom pro- super starova popularne kulture, filma i muzike, te dobila status medijske zvezde.16 cesu u realizaciji i interpretaciji muzičkog dela. Multipliciranost slika indikuje ideju da Kada je Guld stupio na javnu scenu sredinom dvadesetog veka određene umetnik-izvođač više nije jedini relevantan subjekat za odgovarajuću interpretaciju konvencije za vizuelno predstavljanje umetnika iz domena “visoke” umetnosti bile su kompozicije.19 Fotografije Gulda sa inženjerima u studiju na omotu ploče bile su zna- već dugo ukorenjene. S obzirom na to da su inteligencija i kreativnost smatrane za čajne jer su srušile kult umetnika kao heroja–individue. Guld jeste bio shvaćen kao ključne karakteristike jednog umetnika, pažnja je bila posvećivana prikazivanju lica, predstavnik klasično-romantičarskog modela “izolovanog genija” i virtuoza muzičke scene, ali je njegova pijanistička delatnost jedinstvena jer je ove kategorije spojila sa 13 Guldove kompozicije – rani kratki komadi za fagot i klavir i gudački kvartet u jednom stavu masovnom kulturalnom produkcijom modernizujući imidž izvođača te prilagođavajući uMetNoSt u poLJu teoriJe uMetNoSt u poLJu teoriJe (komponovan 1953–55, kasnije objavljen i snimljen) – bile su pod jakim uticajem Šenberga. Kevin Bazzana: “Gould, Glenn (Herbert)”, iz The New Grove Dictionary of Music and Musicians ga u skladu sa procesom snimanja i tehnološkom reprodukcijom muzičkog dela. vol. X, Oxford University Press, Oxford – New York, 2001, str. 212. S A N e L A r A d i S Av L J e v i ć 14 Režiser Dejvid Jang (David Young) je, na primer, prepoznao da se kroz samo jedan lik ne može predstaviti složenost Guldove ličnosti, te je Gulda u drami Guld iz 1999. godine dao kroz 17 Graham Carr, “Visualizing ‘The Sound of Genius’: Glenn Gould and The Culture of Celebrity četiri lika – genija, performera, perfekcionistu i puritanca. Jang je video Gulda kao duboko ana- in the 1950s”, str. 9. litičkog tipa u kome su se, u paraleli, neprestano odvijali događaji koji su skrivali jedan haotičan 18 Svojevrsni fetiš za vizuelizacijom Gulda i tehnologije, odnosno, procesa snimanja dostigao život. Ova drama je interesantna po tome što ne predstavlja isključivo Guldov život, već i ključ- je vrhunac u dokumentarnom televizijskom filmu iz 1959. godine – On the Record. U njemu je ne tačke njegove poetike. Sarah B. Hood, “Glenn, Again. Canadian artists continue to interpret ponovo studio izdavačke kuće Columbia Records bio mesto beleženja procesa snimanja Baho- our greatest interpreter”, Performing Arts vol. 33, no. 2, New York, 2001, str. 31–34. vog Italijanskog koncerta. Graham Carr, “Visualizing ‘The Sound of Genius’: Glenn Gould and 15 Graham Carr, “Visualizing ‘The Sound of Genius’: Glenn Gould and The Culture of Celebrity The Culture of Celebrity in the 1950s”, str. 17. in the 1950s”, Journal of Canadian Studies vol. 40, no. 3, Ottawa, 2006, str. 5–40. 19 Detaljnije o ovome kao i drugim medijskim predstavama Gulda videti: Graham Carr, “Vi- 16 Graham Carr, “Visualizing ‘The Sound of Genius’: Glenn Gould and The Culture of Celebrity sualizing ‘The Sound of Genius’: Glenn Gould and The Culture of Celebrity in the 1950s”, str. in the 1950s”, str. 8. 5–40.  Različita su mišljenja o tome koji su razlozi Guldovog napuštanja koncer- Drugim rečima, Guld je smatrao da ne treba postavljati granice u prime- gLeN guLd figure u pokretu tne scene na samom vrhuncu karijere i isključivog posvećivanja studijskom snimanju njivanju elektronskog editovanja snimka kompozicije u cilju postizanja “savršenog” kompozicija. Pojedini autori smatraju da su svi njegovi resitali biti ometani strahom muzičkog produkta. U skladu sa tim, nemogućnost dostizanja perfekcije u izvođenju od pojave pred publikom koji je rastao sa godinama. Međutim, najrelevantniji od- kompozicija on je navodio kao razlog za napuštanje koncertnog podijuma. Dok kon- govor na ovo pitanje možda se nalazi u Gulodovim napisima s obzirom na to da je certno izvođenje donosi “greške” u zvučni modalitet kompozicije, on veliki broj tekstova posvetio upravo odnosu živog i studijskog izvođenja i zna- [...] tehnologija ima sposobnost da kreira klimu anonimnosti i da čaju tehnologije u prezentaciji muzike. Pisanje o muzici predstavlja veoma značajnu dozvoli umetniku da dâ najviše od svojih mogućnosti, da usavrši dimenziju Guldove ličnosti koja se retko spominje i koja je ostala u senci njegove svoj iskaz a da ne brine o trivijma kakve su nervoza i greške u pr- izvođačke delatnosti. storedu. Ona ima kapacitete da zameni ove odvratne i degradira- Od 1956. godine Guld je pisao članke za stručne muzičke časopise,20 tek- juće detalje koje koncert donosi sa sobom; ona potire specifičnu stove za programske knjižice uz objavljene snimke, govorio je o svojoj poetici u nizu subjektivnu izvođačku informaciju iz muzičkog iskustva. 25 razgovora na radiju i televiziji a održao je i nekoliko javnih predavanja. U zborniku The Guld je smatrao da je epoha koncertnog izvođenja muzike konačno zavr- Glenn Gould Reader iz 1984. godine objedinjena je većina Guldovih tekstova.21 Prema šena i da je sa snimanjem započela nova etapa u životu muzičkih kompozicija. U tom tretiranoj tematici, preko sedamdeset tekstova u ovom izdanju svrstano je u nekoliko smislu, najviše citirana Guldova izjava bila je ona da je koncert kao muzička institucija grupa: (1) tekstovi o kompozitorima, od Baha do Rajlija (Terry Riley, 1935–), među “mrtav” te da budućnost muzike leži u snimanju, kao samostalnom, novom umet- kojima su najbrojniji oni o Šenbergu, (2) napisi o izvođačima, od Antona Rubinštajna ničkom mediju.26 314 (Антóн Рубинштéйн, 1929–1984) do Petule Klark (Petula Clark, 1932–), (3) tekstovi Svoje tekstove i govorne nastupe Guld je iskorišćavao kao prostor da 315 o muzičkim takmičenjima, (4) o ograničenjima koncertnih izvođenja i (5) tekstovi predstavi zvučni snimak kompozicije kao legitimni modalitet egzistencije muzičkog u kojima se Guld bavio odnosom tehnologije i umetnosti. Urednik ove zbirke izneo dela, a procese snimanja i editovanja kao sredstva da se zvučni modalitet kompozici- je ocenu da je “Guldov didakticizam, kombinovan uz ortodoksnost mišljenja iritirao je ispolji u vidu savršenog, idealizovanog fenomena. Tehnologija je viđena kao medij mnoge kritičare” a da “čitaoci ovog izdanja mogu da zaključe da postoji izrazita lo- za izmeštanje muzičkih dela iz domena različitih interpretativno-izvođačkih pojav- gička konzistentnost njegove filozofije.”22 Zapravo, najviše provociraju umetnikovi nosti kompozicije u fiksiran i ponovljiv fenomen koji se odigrava pred našim čulima tekstovi o odnosu tehnologije i muzike, u kojima je ukazivao na mane koncertnih u uvek istom obličju. Određene reference na platonizam odražavaju se u Guldovoj izvođenja te razmatrao prednosti studijske produkcije kompozicija. poetici u vidu stanovišta da suština nije izvođačeva lična interpretacija već zvučna Guldov odnos prema procesu snimanja jasno je iskazan u mnogim seg- realizacija kompozicije kao mimezisa kompozitorove zamisli. Izvođač je tu da objek- mentima njegovog pisanog diskursa.23 tivno u zvučnom obliku predstavi ideju dela, a slušalac je onaj koji će delo moći da Tehnologija omogućava umetniku slobodu da pripremi koncepci- “uzme” sa police, uvede ga u svoj život i uživa u njegovom dejstvu. Što je izvođenje ju dela iskoristivši svoje najveće sposobnosti do krajnjih granica verodostojnije kompozitorovoj ideji, to će delo jače delovati na slušaoca i ostvariti mogućnosti i uspeha. Ja ne vidim tehnologiju kao sredstvo za estetski efekat. Kompozitor pri tom, nije stvaralac, već neka vrsta konstruktora koji prenos informacija, kao nešto što čovek koristi u praktične svrhe ideju konstruiše u temu u zvučnom modalitetu. Stoga, zadatak izvođača, koji iznova [...] već kao sredstvo za idealizaciju utiska – dostizanje što veće rekostruiše delo u zvuku nije da dâ svoju ličnu interpretaciju i izvede određenu vrstu perfekcije onoga što na nas ostavlja utisak, što doživljavamo. 24 kreativnog čina već da pokuša da ostane što dosledniji kompozitorovoj zamisli. uMetNoSt u poLJu teoriJe uMetNoSt u poLJu teoriJe U napisima u kojima je analizirao pojedine kompozicije, kao na primer, u članku Goldberg varijacije, Guld na osnovu detaljne analize komponenata muzičkog S A N e L A r A d i S Av L J e v i ć 20 Najviše njegovih tekstova objavljeno je u časopisu Piano Quarterly, a pisao je i za Saturday Review, High Fidelity i Canadian Music Journal. 21 The Glenn Gould Reader, Edited and With an Introduction by Tim Page, Vintage Books, 25 “Glen Gould in Conversation with Tim Page”, iz The Glenn Gould Reader, Edited and With New York, 1990. an Introduction by Tim Page, Vintage Books, New York, 1990, str. 452. 22 Tim Page: Introduction, iz The Glenn Gould Reader, Edited and With an Introduction by Tim 26 “The Prospect of Recording”, iz The Glenn Gould Reader, Edited and With an Introduction Page, Vintage Books, New York, 1990, str. xi. by Tim Page, Vintage Books, New York, 1990, str. 331. “Rekao sam da će koncerti biti mrtvi 23 Na primer, u tekstovima: The Prospect of Recording (1966), Radio as Music: Glenn Gould in oko 2000. godine, zar ne? Mi još uvek imamo devetnaest godina do tada, a do tada ću ja biti Converstaion With John Jessop (1971), Music and Technology (1974–75) i The Grass Is Always previše star da biste me uznemiravali sa intervjuima i neću moći da odgovaram ako se moje Greener In The Outtakes: An Expertiment in Listening (1975). prognoze ispostave kao netačne.” “CODA. Glenn Gould in Conversation with Tim Page”, iz 24 “Music and Technology”, iz The Glenn Gould Reader, Edited and With an Introduction by The Glenn Gould Reader, Edited and With an Introduction by Tim Page, Vintage Books, New Tim Page, Vintage Books, New York, 1990, str. 354, 355. York, 1990, str. 451.  jezika i međuodnosa delova kompozicije tumači sva različita obličja (varijacije) ideje. naročito od Benjaminovog (Walter Benjamin, 1892–1940) teksta Umetničko delo u gLeN guLd figure u pokretu Pri tome, on posebno skreće pažnju na to da je odnos izvođača sa Bahovom “voljom” veku svoje tehničke reprodukcije¸ mehaničko umnožavanje umetničkih dela bilo shva- i težnja da je pri izvođenju “pogodimo” naročito teška s obzirom na to da njegove ćeno kao ono što delu oduzima njegove ključne kategorije – autentičnost i neponov- partiture ne sadrže ni dinamička ni agogička uputstva.27 Analizirajući partiturni zapis, ljivost. Ukazivano je da umetnost postaje stvar masovne konzumacije, a umetničko kao jedan vid modaliteta kompozicije te uviđajući zvučne odnose unutar segmenata delo biva svedeno na proizvod koji se kupuje. Nasuprot tome, Guld je u domenu dela, izvođač otkriva kompozitorovu ideju. Guldovi napisi u kojima analizira različite muzičke umetnosti mehaničku reprodukciju shvatio kao pogodnost, a mogućnost kompozicije tako funkcionišu kao svojevrsna “uputstva” drugim izvođačima da pro- stabilnog fiksiranja kompozicije na nosaču zvuka kao instrument kojim će da bude nađu “najistinitiji” pristup u rešavanju globalne forme kompozicija. obezbeđen “savršen” zvučni modalitet dela. Takva muzika, masovno dostupna u Zanimljivo je gledište Edvarda Saida (Edward W. Said, 1935–) o Guldo- snimljenom mediju, bila bi na raspolaganju velikom broju ljudi te bi oni svakodnevno vom odnosu prema polifofonim kompozicijama i pitanju zašto je Guld bio najus- mogli da osete “dejstvo” muzike. pešniji upravo u interpretaciji Bahove muzike.28 Ovaj autor objašnjava da invencija u Guldovo posvećivanje snimanju muzike i fiksiranju zvučnih modaliteta starom smislu reči nije značila izumeti nešto novo, biti inventivan, već se odnosila kompozicija u trajno dostupnom obliku zapravo odaje svojevrsno humanističko vi- na otkrivanje i elaboriranje teme, odnosno ideje. Invencija u tom smislu jeste vrsta đenje uloge i smisla muzike. “Savršeno” izvedena kompozicija ima mogućnost da kreativne repeticije ideje i njenog ponovnog oživljavanja. Ovaj Bahov kompozicioni ostvari efekat terapije na ljudski život. Percipirajući idealno-objektivno izvođenje, postupak i gledište koje leži u osnovi Guldovog odnosa izvođača i muzičkog dela slušalac postaje izložen idealnoj zvučnoj pojavnosti dela i ono kao takvo, ostvaruje jesu istovetni: izvođač mora da otkrije prvobitnu ideju dela te da je reprodukuje kao estetski učinak na njega. Masovno dostupna na nosačima zvuka, u svakodnevnom doslovan mimezis kompozitorove ideje. Pojedini autori tumače Guldovu sposobnost životu čoveka, muzika bi mogla da donese novu vrstu renesanse. 316 317 da pojedinačno čuje svaki glas različitih linija istovremene konverzacije kao prednost Publika će postati umetnik a njihov život biće umetnost.33 koja mu je omogućila da bude najbolji izvođač Bahove muzike.29 On je smatrao da Guldova poetika je tako podrazumevala da vrednost muzike ne leži u mu- kontrapunktska tehnika može da se primeni i u drugim umetničkim disciplinama. zici samoj, niti u subjektivnoj izvođačevoj interpretaciji, već u svojevrsnom terapij- Intervjuisao je ljude za radio program, snimao ih a onda spajao glasove tako da se skom efektu koji ona ostvaruje na ljude. dobijao utisak konverzacije ili istovremene priče. Rezultat je bila jedna vrsta govorne kontrapunktske muzike, odnosno, kontrapunktskih radio-dokumentaraca.30 U napisu Music and Tehnology iz 1974. godine, Guld je ukazao na prednosti Literatura: radijskog prenosa njegovih nastupa u studiju. Osim što je bio oslobođen potrebe da komunicira sa “galerijom svedoka”, kako je nazvao publiku, razultat je bio snimak Elizabeth, Angilette, Philosopher at the Keyboard: Glenn Gould, Scarecrow Press, kompozicije na ploči, a izvođenje nije otišlo u nepovrat. Metuchen, N.J., 1992. Zato i tako je počela moja ljubavna afera sa mikrofonom i tada Kevin, Bazzana, Glenn Gould: The Performer In The Work: A Study In Performance sam shvatio da su izjave da tehnika dehumanizuje umetnost čista Practice, Clarendon Press – Oxford University Press, Oxford – New York, 1997. glupost.31 Kevin, Bazzana, “Gould, Glenn (Herbert)”, iz The New Grove Dictionary of Music Slična razmišljanja autor je izneo i nešto ranije, 1966. godine, u tekstu The and Musicians vol. X, Oxford University Press, Oxford – New York, 2001, str. Prospect of Recording, gde je hvalio mogućnost da muzika bude dostupna što širem 212–213. Kevin, Bazzana, Wondrous Strange: The Life and Art of Glenn Gould, Oxford Uni- uMetNoSt u poLJu teoriJe uMetNoSt u poLJu teoriJe krugu ljudi i to u “savršenom” obliku.32 Karakteristično je da je u svetu umetnosti, a versity Press, New York, 2004. Graham Carr, “Visualizing ‘The Sound of Genius’: Glenn Gould and The Culture S A N e L A r A d i S Av L J e v i ć 27 “The Goldberg Variations”, iz The Glenn Gould Reader, str. 22–28. of Celebrity in the 1950s”, Journal of Canadian Studies vol. 40, no. 3, Ottawa, Fall 28 Edward W. Said, “Glenn Gould, The Virtuoso as Intellectual”, Raritan vol. 20, no. 1, New 2006, str. 5–42. Jersey, Summer 2000, str. 12. Jonathan Cott, Conversations with Glenn Gould, University of Chicago Press, Chi- 29 Sarah B. Hood, “Glenn, Again. Canadian artists continue to interpret our greatest interpre- ter”, Performing Arts vol. 33, no. 2, New York, 2001, str. 33. cago, 2005. 30 Pored emisija za radio, Guld se oprobao i kao televizijski producent, u seriji od četiri filma Evan Eisenberg, “The Phonographer. Review of ‘The Glenn Gould Reader’”, The za francusku televiziju (Chemins de la musique, 1974) i seriji od tri filma za kanadsku i nemačku Nation, New York, March 16 1985, str. 310–312. televiziju (Glenn Gould Plays Bach, 1979–81). The Glenn Gould Reader, Edited and With an Robin Elliott, “Constructions of Identity In the Life Stories of Emma Albani and Introduction by Tim Page, Vintage Books, New York, 1990, str. xiv. 31 “Music and Technology”, iz The Glenn Gould Reader, str. 354. 32 “The Prospect of Recording”, iz The Glenn Gould Reader, str. 352, 353. 33 “The Prospect of Recording”, str. 353.  Glenn Gould”, Journal of Canadian Studies vol. 39, no. 2, Ottawa, Spring 2005, << figure u pokretu gLeN guLd str. 105–126. Art&Language: Sarah B. Hood, “Glenn, Again. Canadian artists continue to interpret our greatest Majkl Boldvin i Mel Ramsden interpreter”, Performing Arts vol. 33, no. 2, New York, Autumn/Winter 2000, str. 31–34. Johan McGreevy (ed.), Glenn Gould by Himself and Friends, Doubleday Canada, Toronto – New York, 1983. Peter Ostwald, Glenn Gould: the Ecstasy and Tragedy of Genius, Norton, New York, 1997. Geoffrey Payzant, Glenn Gould: Music and Mind, Key Porter, Toronto, 1984. Martin Ruddy, “Glenn Gould: Eccentric or Autistic?”, Bulletin vol. 33, no. 2, Ottawa, 2001, str. 9–10. Edward W. Said, Musical Elaborations, Vintage, London, 1991. Edward W. Said, “Glenn Gould, The Virtuoso as Intellectual”, Raritan vol. 20, no. 1, New Jersey, Summer 2000, str. 1–16. Michael Stegemann, Glenn Gould: Leben und Werk, Piper, Munich und Zürich, 1992. The Glenn Gould Reader, Edited and With an Introduction by Tim Page, Vintage Books, New York, 1984. 318 ART&LANGuAGe 319 : Nika radić Grupa Art&Language (osnovana 1968) po barem dvije stvari je vrlo neo- bična za umjetničku scenu. Prva je da grupa neprekinuto radi od svog osnutka 1968. do danas, a druga je da je djelovanje grupe koju se smatra grupom likovnih umjetnika jednako toliko važno za teoriju koliko i za praksu te da, štoviše, oni ni ne rade razliku između te dvije tradicionalno podijeljene aktivnosti. Četrdeset godina postojanja omogućava praćenje razvoja nekih ideja unu- tar same grupe, ali i unutar konteksta zapadnoeuropske umjetničke scene. Šezdese- tosma je pojam studentskih pokreta, uličnih borbi s policijom, urbanog ljevičarenja, pa je i umjetnička scena također bila pod utjecajem političkih pokreta i sudjelovala u njima. Šezdesetosmaši koji su govorili da hoće sve i da sve hoće odmah nisu ni kao uMetNoSt u poLJu teoriJe uMetNoSt u poLJu teoriJe umjetnici pokazivali strpljivost te su promjene koje su zahtijevali, i sami donosili, bile radikalne. Art&Language spadaju među prve konceptualne umjetnike, ali su nadasve S A N e L A r A d i S Av L J e v i ć važni ne zato što bi mogli nositi medalju da su se nečega prvi sjetili, nego zato što su ideje provodili iznimno dosljedno, svjesni svih posljedica i zato što su bili zaslužni za raskrinkavanje velikog broja skrivenih pravila visokog modernizma ali kasnije i konceptualne umjetnosti te su, prvenstveno kroz svoj istoimeni časopis, nudili plat- formu za razgovor o umjetnosti na način na koji se to prije nije moglo. Za datum osnivanja Art&Language se uzima trenutak kad je osnovana tvrtka Art&Language Press. Osnovali su je Terry Atkinson (Teri Etkinson, 1939–), David Bainbridge (Dejvid Beinbridž, 1941–), Michael Baldwin (Majkl Boldvin, 1945–)  i Harold Hurell (Harold Hurel, 1940–) nakon što su već prošli kroz britanske visoke jasno po kojim kriterijima se onda bira ona prva umjetnost koju će se gledati. Hoće li Art&L ANguAge figure u pokretu umjetničke škole i bili nezadovoljni načinom na koji se mlade ljude učilo umjetno- izlaganje lošoj umjetnosti navesti promatrača da tu lošu umjetnost smatra dobrom sti. Oni su htjeli radikalne promjene u kompletnom sistemu umjetnosti i ubrzo su i hoće li dva promatrača, ako su u životu gledali ista umjetnička djela imati identičan se povezali s mlađom generacijom američkih umjetnika: Kosuthom (Džozef Košut, “ukus”4? Ima li još nešto izvan samog doživljaja umjetničkog djela, što može odrediti 1945–), LeWittom (So Levit, 1928–2007), Carlom Andreom (Karl Andre, 1935–), odnos promatrača prema umjetnosti, kao što su na primjer njegovi ili njezini moralni Grahamom (Den Gream, 1945–), Smithsonom (Robert Smitson, 1938–1973) i We- stavovi, da ne govorimo o kulturalnom i životnom iskustvu? Radi li se onda o sasvim inerom (Lorens Vajner, 1942–) od kojih su mnoge uključili već u prvo izdanje svog individualnom kriteriju “sviđanja” i da li je taj nedefiniran osjećaj nešto što se može časopisa Art-Language u svibnju 1969. koji je, u tom prvom broju, nosio podnaslov dijeliti s drugima? I konačno da li neki opisani estetski efekt umjetničkog djela uopće “the journal of conceptual art”. Povod za okupljanje i izdavanje časopisa je bio za- treba dotično djelo da bi se pojavilo ili je zapravo odraz psihičkih stanja i interesa jednički stav da se Engleska pretvorila u umjetničku provinciju u kojoj se američki samog promatrača?5 stavovi Clementa Greenberga (Klementa Grinberga, 1909–1994) prenose iz druge Greenberg je pripadnik modernističke tradicije u kojoj se umjetničkom ruke, a da se ne dovode u pitanje razlike u kontekstu, te da se studente ne uči nekim djelu daje potpuna autonomija, pa se zato i galerija kao white cube može smatrati formuliranim kriterijima, nego da ih nastavnici upućuju ako skrenu s “pravog puta”, egzemplarnom za modernizam, jer je ona poseban prostor izmišljen za to da bi se u ali da se nikad ne izgovara koji je to točno put, nego da se prepušta studentima da ga njemu umjetnost mogla promatrati potpuno odvojeno od bilo kakvih vanjskih utjeca- s vremenom prepoznaju te da se to onda naziva intuicijom.1 Časopis je trebao nuditi ja. No Art&Language pripadaju kasnijoj generaciji umjetnika koji su se pojavili kasnih mjesto za objavljivanje tekstova kakvi se nisu mogli naći u postojećim izdanjima i za- šezdesetih i ranih šezdesetih godina, u vrijeme kada Julija Kristeva (Юлия Кръстева, 320 pravo potaknuti drugačiji razgovor o umjetnosti nego što je to kasnih šezdesetih bilo 1942–) i Roland Barthes (Rolan Bart, 1915–1980) uvode pojam intertekstualnosti. 321 uobičajeno u vladajućim krugovima kritičara pod utjecajem Clementa Greenberga. Konceptualni umjetnici su smatrali da je nužno vidjeti rad unutar konteksta u kojem Greenbergovi kriteriji dobre umjetnosti su bili jasni, ako i nisu uvijek bili izrečeni do se on čita pa to daje i objašnjenje samog imena Art&Language. Teorija jezika kao kraja. On je, kao zastupnik visokog modernizma, smatrao da se umjetnost, prven- znakovnog sustava u kojem se pod znakom ne mora nužno podrazumijevati izgovo- stveno slikarstvo, ne gleda unutar šireg konteksta, nego da postoje kriteriji koji vrije- rena ili napisana riječ potječe još od de Saussurea (Ferdinand Sosir, 1857–1913). No de unutar same umjetnosti izolirane od društva. On čak radi definiciju umjetnika kao sama strukturalistička teorija nije dovoljna kao objašnjenje veze umjetnosti i jezika u demijurga jer smatra da umjetnost sama stvara djelo, ali time i pravila po kojima to radu Art&Language. I modernistička djela se mogu smatrati elementima određenog isto djelo postoji.2 Njegovi kriteriji se ne obaziru na kontekst u kojem se djelo nalazi sustava u kojem imaju neka značenja. Greenbergovi stavovi se ne kose s tim da se i u kojem je nastalo pa se Greenberg bavio formalnim kvalitetama i cijenio je slikar- umjetnička djela promatraju u vezi s drugim sličnim umjetničkim djelima. Problem stvo koje naglašava plošnost platna, pokazuje proces vlastitog nastajanja, odbacuje modernizma nastaje u trenutku kad se sistem otvori i djela se počinju sagledavati u klasičnu kompoziciju, zato je zastupao all-over slikarstvo, no ono što je, uz ignorira- širem kontekstu, a upravo to su konceptualni umjetnici počeli raditi. nje društvenog angažmana, bilo predmetom najveće kritike od strane Art&Language, Duchampov (Marsel Dišan, 1887–1968) ready-madeovi su vjerojatno bila je činjenica da njegovi kriteriji nisu bili obrazloženi u svojim uzrocima. Greenberg prva umjetnička djela u kojem se značenje potpuno svjesno određuje kontekstom, je smatrao da se prepoznavanje dobre umjetnosti ne može naučiti racionalnim objaš- a ne nečim što je dio samog fizičkog predmeta kojeg nazivamo umjetničkim djelom. njenjima, nego da se uči intuitivno tako da se gleda umjetnost. Kvaliteta umjetničkog Greenbergov zahtjev da promatrač susretom sa samim djelom s vremenom prepo- djela je u tom slučaju nešto što je imanentno samom djelu i na što promatrač ne zna njegove imanentne kvalitete, postaje besmislen ako taj promatrač stoji pred, uMetNoSt u poLJu teoriJe uMetNoSt u poLJu teoriJe može racionalno utjecati.3 Takav stav, koji se još uvijek može susresti po mnogim na primjer, pisoarom. Upravo se izbor tako profanog predmeta namjerno ismijava umjetničkim akademijama, postavlja međutim nekoliko nerazjašnjenih pitanja. Ako modernističkom upiranju pogleda u samo djelo. Duchamp je sam izjavljivao da se promatrač uči prepoznavati dobru umjetnost tako da joj je dovoljno dugo izložen, nije radi o slučajnom izboru predmeta za koje se ne može reći da imaju bilo kakve estet- ske kvalitete, tj. da nisu niti lijepi niti ružni, ali da ih je birao s humorom. Bitno je 1 Charles Harrison, “Educating Artists”, Studio International, London, June 1972, str. 222–224. međutim za ready-made da postaje potpuno jasno kako umjetničko djelo nije nešto 2 “Avangardni pjesnik ili umjetnik, zapravo pokušava oponašati boga jer stvara nešto što se što ima značenje samo za sebe, nego ga tek dobiva gledanjem unutar njegovog kon- drži svojih vlastitih pravila na način na koji to radi priroda.” Clement Greenberg, “Avant-Garde NikA rAdić teksta. U Duchampovom slučaju je galerija to što pisoar čini umjetničkim djelom, pa and Kitsch”, iz Clement Greenberg, Art and Culture, Beacon Press, London, 1973, str. 6. 3 “Ne možete sami odlučiti hoće si vam se određeno umjetničko djelo sviđati, isto kao što ne možete donijeti odluku da vidite sunce kao svijetlo i noć kao tamnu.” Clement Greenberg, “In- 4 Greenberg i koristi upravo taj izraz – “taste”. tuition and the Esthetic Experience”, iz Homemade Esthetics: Observations on Art and Taste, 5 Charles Harrison, “Introduction: The Judgment of Art”, iz Clement Greenberg, Homemade Oxford University Press, New York, 1999, str. 7. Esthetics: Observations on Art and Taste, str. xx.  se kasnije generacije mogu pitati da li je onda sve što je u galeriji također umjetničko stilskih i ikonografskih rješenja zajedničkih pripadnika umjet- Art&L ANguAge figure u pokretu djelo. Dan Graham je, dok je vodio galeriju i izlagao radove Dana Fleivina (Den Fla- ničke, znanstvene, teorijske ili političke zajednice u određenom vin, 1933–1996), smatrao da se njegov rad mora promatrati izvan samog konteksta vremenu.9 minimalne umjetnosti tj. da ga se mora gledati kao ready-made koji onda upućuje i Kuhn se bavio poviješću i filozofijom znanosti i zanimale su ga prvenstveno na postojeću električnu instalaciju galerije, pa zapravo postavlja pitanje gdje prestaje promjene koje dovode do novih znanstvenih otkrića. On definira periode “normalne” umjetničko djelo.6 znanosti, to jest razdoblja u kojima istraživanja počivaju na nekim postojećim znan- Jedan od ranih radova Art&Language sličnu ideju razvija i dalje. Air Show stvenim dostignućima, odnosno na saznanjima koja određena znanstvena zajednica su Terry Atkinson i Michael Baldwin zapravo napravili dvije godine prije formalnog na neko vrijeme prihvaća kao osnovu za daljnje djelovanje. Paradigma je dakle skup osnivanja grupe, ali Art&Language i danas često izlažu neke od radova koje su čla- problema ali i fond raspoloživih alata za njihovo rješavanje. Znanost međutim dolazi novi radili sami ili u kolaboraciji neposredno prije izdavanja prvog broja časopisa pa u razdoblja krize kad postojeća paradigma ne nudi mogućnosti rješenja problema koje tako i osnivanja same grupe. Air Show je objavljen kao ograničena edicija u izdanju Kuhn naziva anomalijama, pa se kriza može riješiti samo revolucionarnim pristupom Art&Language Press. Rad je tekst koji je s jedne strane prijedlog proširenja galerij- u kojem postojeću paradigmu potisne neka konkurentska. Te različite paradigme su skog prostora kao fizičkog okvira za izlaganje umjetnosti u prostor za prezentaciju međusobno “nemjerljive”, to jest određena znanstvena teorija nije upotrebljiva na teorijske fizike7 jer se bavi molekulama zraka, ali se s druge strane može promatrati problemima druge paradigme, zato jedna paradigma probleme koji izlaze izvan njezi- i kao slika jer je bio izložen na zidu galerije kako se obično postavljaju umjetnička nog područja razmatranja vrlo često proglašava neznanstvenima.10 djela. Slična situacija je i s tekstom Remarks on Air-Conditioning koji je 1967. bio Kuhnova teorija, primijenjena na odnos konceptualne umjetnosti i mo- 322 objavljen u časopisu Art News. U njemu je opisana izložba koja bi se sastojala samo dernizma, nudi brojna objašnjenja stavova obje strane. Visoki modernizam, kako ga 323 od zraka u galeriji, te je u tekstu zrak opisan na način na koji je u formalnoj analizi je propagirao Greenberg, počivao je na određenim “izumima” razdoblja koje danas bilo uobičajeno opisivati umjetničko djelo: govori se o volumenu, o mogućim de- nazivamo klasičnom modernom. To je vrijeme u kojem se umjetnost zapravo prvi taljima u fizičkom prostoru, temperaturi zraka i zvukovima. Uz tekst postoji i vrlo put u povijesti oslobodila većine funkcija koje je u povijesti imala, bilo da se ra- jednostavna skica koja u aksonometriji prokazuje neki kubus s rešetkom za zračenje dilo o dekorativnim, religioznim ili reprezentativnim i koje je umjetnost definiralo koji očito predstavlja galerijski prostor. Taj rad se može zamisliti kao stvarni prijedlog u točno određenim medijima: slikarstvu, kiparstvu te crtežu i grafici. Visoki mo- izložbe na kojoj je onda izložen zrak i takva izložba bi ideju ready-madea odvela korak dernizam američkog, pa i europskog, slikarstva i skulpture nije dovodio u pitanje dalje, no ona bi istovremeno bila i vrlo jasan komentar definicije Lucy Lippard (Lusi osnovnu funkciju umjetnosti, niti se bavio definicijom toga što se uopće može sma- Lipard, 1937–) da je konceptualna umjetnost zapravo dematerijalizacija umjetnosti. 8 trati umjetnošću, nego je preuzeo osnovne postavke još iz vremena Picassa (Pablo Art&Language smatraju da konceptualna umjetnost nije dematerijalizirana jer da čak Pikaso, 1881–1973), Cezanna (Pola Sezan, 1839–1906) i Van Gogha (Vinsent van i “prazna” galerija ima materijalne osobine, koje su opisane u tekstovima o zraku, te Gog, 1853–1890) i radio dalje samo unutar zadanih okvira. Duchampovi ready-madei da je konceptualna umjetnost zapravo promjena u načinu mišljenja o umjetnosti, a izlaze iz kruga onoga što se uopće smatralo umjetnošću pa se zato ne mogu pro- ne u fizičkoj izvedbi rada. matrati kao neshvaćeni Picassovi assemblagei, kako je to objašnjavao Greenberg,11 Kad govore o ranim utjecajima na njihov teorijski rad, današnji članovi gru- nego se radi o prvim načelnim, paradigmatskim promjenama koje više nisu mjerljive pe Art&Language, Michael Baldwin, Mel Ramsden (Mel Ramzden, 1944–) te Charles prijašnjim kriterijima. Brojne diskusije u kojima se primjeri nove umjetnosti progla- Harrison (Čarls Herison, 1942–) zapravo ne spominju teoretičare umjetnosti nego se šavaju za nešto što je možda artefakt ali ne umjetničko djelo, lako su shvatljive kad uMetNoSt u poLJu teoriJe uMetNoSt u poLJu teoriJe pozivaju na Kuhnovu Teoriju znanstvene revolucije. Kuhnova (Tomas Kun, 1922–1996) se povuče paralela s Kuhnovim objašnjenjima u kojima pripadnici jedne paradigme knjiga, prvi put objavljena 1962. uvela je pojam paradigmatske promjene. Paradigma nerješive anomalije proglašavaju “neznanstvenim problemima”. je kao pojam u međuvremenu ušla u opću upotrebu i definira se kao: Kad su Art&Language izložili Air Show, radilo se o prvom izlaganju teksta skup uvjerenja, vrijednosti, znanja, značenja, prešutnih ili jav- kao ready-madea u galerijskom prostoru. Oni nisu izložili tekst koji bi imao neke nih pravila. konvencija, postupaka, oblika izražavanja, tehničkih, estetske kvalitete kao na primjer fragmenti na kubističkim kolažima niti kaligrami NikA rAdić 6 Pierre Cabanne, Duchamp & Co, Paris, 1997, str. 106. 9 Miško Šuvaković, Pojmovnik suvremene umjetnosti, Horetzky – Vlees & Beton, Zagreb – 7 Dan Graham, “My Works for Magazine Pages: ‘A History of Conceptual Art’ ”, iz A. Alberro Ghent, 2005, str. 440. and B. Stimson, Conceptual Art: A Critical Anthology, Cambridge, Massachusetts, 2000, str. 10 Thomas S. Kuhn, The Structure of Scientific revolution, University of Chicago Press, Chi- 420. cago, 1996, str. 10. 8 Peter Osbourne, Conceptual Art, Phaidon, London – New York, 2002, str. 119. 11 Thomas S. Kuhn, The Structure of Scientific revolution, str. 103.  koji poetskom tekstu daju neki određeni vizualni oblik. Art&Language su izložili sa- obnovljeni predavački ugovori a Atkinsonov preostali kolegij je pretvoren u nišu za Art&L ANguAge figure u pokretu svim neutralnim industrijskim slogom napisan tekst i time postavili potpuno novi “studente koji bolje pišu nego što rade umjetnost” pa je tako ponovno potvrđena skup problema za koje instrumenti modernizma ne nude nikakva rješenja. Tekst na modernistička podjela,15 Art&Language su ipak uspjeli postići da se i u administrativ- zidu se gleda kao slika, ali ga promatrač nužno počinje čitati te on funkcionira kao i nim krugovima počelo razgovarati o tome da li se tekst može smatrati umjetničkim svaki drugi otisnuti tekst. U ovom slučaju se radi o brisanju razlike između teksta i djelom ili ne. Izgleda da se školska administracija nije ozbiljno bavila mogućnošću slike jer se slika čita kao tekst, a tekst gleda kao slika. Ako je umjetnost jezik, onda je da bi tekst mogao biti vizualno umjetničko djelo, ali je unatoč tome bila dovedena govor o umjetnosti tek diskurs drugog reda, ali ako je on izložen kao umjetnost onda u situaciju da je svoj stav morala argumentirati, dakle izgovarati neke teze i zapravo je razgovor o razgovoru diskurs trećeg reda i zapravo se tako može ići u nedogled. početi jasno definirati koje uvjete neki rad po njihovom mišljenju mora zadovoljiti da Art&Language sami ne negiraju aspekt ready-madea u radovima u kojima izlažu tekst bi ga se smatralo umjetnošću. kao sliku, ali smatraju da izloženi tekst bitno mijenja pojam konceptualne umjetnosti No za Art&Language je najvažniji ishod cijele te visokoškolske diskusije kao pukog razvoja duchampovske ideje jer upravo Air Show postavlja, među ostalim, bio da je bila polazište za rad Index. Indeks postoji kao pojam još iz Peirceove (Čarls pitanje da li je nužno zaista rad i “izvesti” onako kako je u tekstu opisan ili je dovoljno Sanders Pirs, 1839–1914) teorije znakova u kojem se znak, za razliku od de Sau- izložiti tekst. Može li se tekst identificirati kao umjetničko djelo, kao značenje, te bi li ssurea, ne shvaća samo kao element u govornom ili pisanom jeziku, nego je pojam realizacija bila puka konzervativna distrakcija od ideje koja je bitna.12 znaka proširen na teorijsku gramatiku u koju spadaju svi mogući oblici znakova i nji- Rad po kojem su Art&Language postali poznati na međunarodnoj sceni je hovi odnosi. I Peirce dijeli znak na dva elementa, na “objekt” i “interpretant” koji su Index iz 1972. koji je bio izložen u Kasselu na Documenti 5. Do tada se grupa, najvećim dobrim dijelom paralelni sa strukturalističkom podjelom na “signifiant” i “signifié”, 324 dijelom zbog časopisa, već etablirala na sceni te je postojao engleski i njujorški ogra- ali Peirce znakove dijeli prema odnosu interpretanta prema objektu, i definira ih kao 325 nak. Časopis je izlazio zajednički, a Joseph Kosuth se potpisivao kao američki ured- ikonu, indeks i simbol. Ikona nastaje sličnošću, indeks ukazuje direktno a simbol nik, te je članstvo prilično naraslo iako nije bilo formalizirano. Atkinson, Bainbridge je apstrakcija nastala konvencijom. Indeks u ovom slučaju nije opis, nego je prikaz i Baldwin su počeli predavati na umjetničkoj školi u Coventryu (Koventri) gdje su koji je materijalno prouzročen objektom. Tako je na primjer otisak stopala u snijegu držali kolegij iz teorije umjetnosti. Mogućnost da rade unutar sistema s kojim se nisu indeks stopala, ili se sjenu može smatrati indeksom predmeta koji baca sjenu. Rosa- slagali već od vremena kad su sami studirali, iskoristili su kao mogućnost da sistem lind Krauss (Rozalind Kraus, 1942–) se koristila Peirceovom teorijom u interpretaciji počnu mijenjati. Smatrali su da visoke umjetničke škole počivaju na dvije osnovne Duchampa i nazivala Tu M’ The Bride Stripped Bare by her Bachelors, Even (The Large teze s kojima se oni nisu slagali. Prva je bila da su učenje i usvajanje liberalne kulture Glass) panoramom indeksa jer Duchamp ranije radove, ready-madee ne prikazuje identični sami po sebi, a druga je bila da postoji neka već uspostavljena, odgova- kao slike nego kao sjene.16 I za Boîte-en-valise (1936–41) bi se moglo reći da na sli- rajuća teorijska veza između heurističke prakse studenata i kriterija ocjenjivanja od čan način postupaju s ranijim radovima kad ih doslovno ali smanjeno ponavljaju, čak i strane nastavnika.13 Atkinson, Bainbridge i Baldwin su tvrdili da na školama, isto kao ako nisu direktno materijalno prouzročeni ali su direktno “izazvani” i ponovo ukazuju i na modernističkoj sceni, postoji mnogo neizgovorenih pravila i da se od studenata na svoj uzrok. Valise se može usporediti i sa svakodnevnim značenjem pojma indeks, očekuje da ih nauče, a da ih se nikad ne izgovori. Kako Art&Language nisu smatrali tj. s indeksom na kraju knjige jer se radi o prikazu ranije upotrijebljenih elemenata. da se može postavljati granica između teorije i prakse, tako je njihov utjecaj ubrzo Nabrojeni pojmovi u knjizi su izazvani riječima u knjizi i ponovo na njih upućuju. bio vidljiv i kod studenata pa su se i kriteriji ocjenjivanja pokazali kao neprimjereni na Index Art&Languagea je bio koncipiran kao indeks u knjizi. U knjizi indeks novim studentskim nemodernističkim radovima, a ta situacija nije olakšala odnose omogućava čitaocu da sam određuje vlastiti put kroz tekst i da se ne mora više uMetNoSt u poLJu teoriJe uMetNoSt u poLJu teoriJe umjetnika s administracijom škole, koja je smatrala da bi studenti “ipak trebali više pridržavati linearne strukture klasičnog teksta. Povećanje broja ljudi koji su sudjelo- vremena provoditi u ateljeu”14 . Koliko god da je tadašnja diskusija prepoznatljiva kao vali u izdavanju časopisa Art&Language, među kojima su u međuvremenu bili i neki uobičajena profesionalna svađa s posljedicama da Baldwinu i Bainbridgeu nisu bili studenti iz Coventrya, rezultiralo je velikom količinom korespondencije i diskusija. Svi ti tekstovi nisu bili dio jednog jedinstvenog razgovora pa ih se nije niti moglo 12 “Duchamp je krivo pročitao kubizam kad je video prve Picassove konstrukcije-kolaže i shvatio ih kao šalu pa je smislio svoj kotač od bicikla”, iz Clement Greenberg, “The Bennington College Seminars, April 6–22, 1971”, iz Homemade Esthetics: Observations on Art and Taste, 15 E. E. Pulée, pročelnik National Council for Diplomas in Art and Design, u pismu Alanu NikA rAdić Oxford University Press, New York, 1999, str. 122. Richmondu, direktoru Lanchester Polytechnic u Coventryu, 29. srpnja 1971. citirano prema: 13 M. Baldwin, Ch. Harrison, M. Ramsden, Art&Language in Practice 1, Fondacio Antoni Tapi- Philip Pilkington, Kecin Lole i David Rushdon, “Some concerns in fine-art education”, Studio es, Barcelona, 1999, str. 214. International, London, October 1971, str. 120–122. 14 Charles Harrison i Fred Orton, A Provisional History of Art & Language, Eric Fabre, Paris, 16 Charles Harrison i Fred Orton, A Provisional History of Art & Language, Eric Fabre, Paris, 1982, str. 26. 1982, str. 27.  dokumentirati linearno u klasičnoj formi knjige, nego ih se moglo samo prikazati kao bi se nakon toga moglo pojedine tekstove i sudionike dovoditi u međusobne odnose Art&L ANguAge figure u pokretu različite konstelacije sudionika i dijelova teksta. Art&Language su te tekstove razbili i, povrh svega, da bi sudionici u razgovoru pa tako i promatrači, mogli nešto naučiti na ulomke i promatraču je bilo prepušteno da sam konstruira moguće razgovore ili jedni od drugih. Cijeli rad na Indexu je dakle shvaćen kao epistemiološka aktivnost, rekonstruira one koji su se zbilja dogodili. Takav postupak više sliči na traženje puta to je istovremeno i glavna tema razgovora koji su u Indexu dokumentirani, a rezultat uz pomoć karte, nego na uobičajeno čitanje teksta. tih razgovora je transformacija samog logičkog prostora, a ne neka moguća transfor- Formalno gledano, rad na Documenti je bila instalacija u prostoriji u kojoj macija unutar već postojećeg logičkog prostora.19 se na postamentima nalazilo osam ormarića za kartoteke sa po šest ladica. U ladica- Index je izložen kao kolektivni rad cijele grupe i iz kasnijih tekstova se ma su se nalazili tekstovi koji su bili zbirka izjava o umjetnosti, umjetničkoj produkciji može saznati da je inicijativa potekla od Baldwina, a Kosuth je pretežno bio zaslužan i umjetničkim školama i bili su poslagani po abecednom i numeričkom redoslijedu. za konačni izgled izloženog rada, ali je jako puno ljudi bilo umiješano od razrade pro- Uokolo su na zidovima bili plakati s popisima na kojima su tekstovi bili navedeni po jekta do izvedbe. Index je međutim djelo na kojem je kolektivni rad nužan ne samo svojim alfanumeričkim oznakama i bili dovedeni u međusobne veze. Ako su dva tek- da bi se savladali svi zadaci, nego zato što se tu radi upravo o prikazu komunikacije sta bila kompatibilna, među njima se nalazio znak “+”, ako nisu “–”, a ako nisu bili ni među sudionicima te Art&Language sve sugovornike u dokumentiranim razgovorima u kakvom logičnom odnosu, pojavljivao se znak “T”. Osim toga je postojao još jedan smatraju i koautorima konačnog rada. Čak i promatrača uključuju u kreativni proces plakat pod nazivom Alternate Map for Documenta koji se dijelio posjetiocima i koji je jer smatraju da je rad zapravo do kraja dovršen tek sudjelovanjem osobe koja ga re- tabelarno prikazivao odnose osamdeset i sedam citata. Cijeli postupak podsjeća i cipira. Promatrač stvara Index dok otkriva kako je izloženi rad nastao i dok čitanjem na Wittgensteinovu (Ludvig Vitgenštajn, 1889–1951) metodu iz Tractatusa ne samo stvara vlastiti izbor tekstova, jer Art&Language smatraju da bi bez tog sudjelovanja 326 po razbijanju teksta na minimalne fragmente i numeriranje fragmenata, nego i po Index ostao tek puki primjer grafizma konceptualne umjetnosti.20 327 minucioznom pokušaju da se stvari gledaju u međusobnim logičnim odnosima te ih Spominjanje izgleda konceptualne umjetnosti upućuje na jedan od razlo- se tako, u odnosu na druge izjave, odredi kao istinite ili neistinite. Ali Index nije samo ga dosta radikalnih promjena unutar kasnijeg rada Art&Languagea. Konceptualna drugačiji oblik čitanja teksta nego i pokušaj mapiranja odnosa među sudionicima. umjetnost se do sredine sedamdesetih etablirala i nije se više moglo govoriti o sub- Autori su prije svega morali odrediti kriterije po kojima neki tekst uopće verzivnom djelovanju izvan glavnih kretanja, nego se u međuvremenu radilo o umjet- ulazi u indeks i postavili su formalno logičku definiciju: nosti koja se redovito izlagala u svim institucijama. U tom trenutku se dogodilo nešto Art-Language Index = Def.a. (∃ X) (∃ Y) (X član A-L i X uči od što je zapravo bilo slično situaciji visokog modernizma, to jest jedan se dio pravila Y i X≠Y).17 prihvaćao, ali se o njima nije govorilo. Kako se konceptualna umjetnost prvenstveno U obzir su dakle dolazili tekstovi u kojima neki član grupe uči od nekog bavila idejom, a manje estetskom izvedbom, prvi radovi su koristili postojeći izgled drugog, bilo da je taj drugi član ili nije. Ovako iskazana definicija, neobična za katalog industrijskog sloga teksta ili je izvedba bila najjednostavnija moguća, pa je krajnji izložbe, naglašava želju da se pokaže kako se radi o metadiskursu a ne o razgovo- izgled bio rezultat zapravo nebavljenja izgledom (ili se to barem tako prikazivalo). ru o pojedinim problemima ili pojavama u umjetnosti. Radilo se prije o definiranju Tekstovi su bili pisani crnim slovima sanserifnog sloga na bijeloj pozadini da bi bili područja, o kontekstu u kojem umjetnost može nastati. To određivanje područja je neutralni i da ne bi skretali pažnju na vizualne aspekte pisma. Ali konceptualna je zapravo definiranje Kuhnove paradigme jer se nije radilo toliko o tome da se odrede umjetnost do danas dio vizualne umjetnosti i izgled toga u što gledamo nužno pod- zajedničke teme, nego da se utvrdi zajedničko područje kretanja koje se obično na liježe nekakvim vizualnim pravilima, vrijednostima ili stavovima. Kad danas gleda- umjetničkim školama prešućivalo. Iz Indexa je jasno da svaka grupa ima određenu mo Weinerove tekstove u predvorjima raskošnih poslovnih zgrada, jasno je da izbor uMetNoSt u poLJu teoriJe uMetNoSt u poLJu teoriJe količinu pravila, uvjerenja i znanja koja omogućavaju da uopće dođe do komunikacije. njegovih djela nije ovisio samo o značenju teksta koji je napisan, nego i o estetskom U ovom slučaju se riječ komunikacija ne koristi u značenju koje obično ima u svakod- dojmu crnog verzala na bijelom zidu. nevnom jeziku gdje ju se shvaća kao prijenos informacija, nego se radi o komunikaciji Art&Language su također s margina došli u središte likovne scene, a pita- kako je Luhmann (Niklas Luhman, 1927–1998) definira: kao alociranje iznenađenja nje estetizacije konceptualne umjetnosti se poklopilo s bitnim promjenama odnosa unutar onoga što je već zajedničko18 . Art&Language su zato smatrali da je potrebno unutar same grupe. Još za vrijeme trajanja Documente napravljeno je nekoliko daljnjih prvo napraviti popis onoga što uopće dolazi u razmatranje kao predmet bavljenja, da varijanti Indexa od kojih je prva bila napravljena za izložbu u galeriji Hayward u Lon- NikA rAdić donu. Projekt se razvijao i dalje, ali je s vremenom dolazilo do sve većih nesuglasica 17 Terry Atkinson i Michael Baldwin, “The Index”, iz The New Art, Hayward Gallery, London, 1972, str. 17 19 Miško Šuvaković, Konceptualna umetnost, MSUV, Novi Sad, 2007, str. 466. 18 Niklas Luhmann, “Meaning as Sociology’s Basic Concept”, iz Essays on Self-Reference, 20 M. Baldwin, Ch. Harrison, M. Ramsden, Art&Language in Practice 1, Fondacio Antoni Ta- Columbia University Press, New York, 1990, str. 32. pies, Barcelona, 1999, str. 58.  među umjetnicima i nisu svi sudionici iz Kassela sudjelovali i u kasnijim varijantama, Lenjinov portret kojeg je sovjetska propaganda često ponavljala. Sliku se može pro- Art&L ANguAge figure u pokretu nego su pretežno engleski članovi bili zaslužni za daljnje Indexe. Joseph Kosuth je i matrati kao uradak visokog modernizma sa svim elementima koje je Greenberg cije- dalje slovio kao američki urednik časopisa Art&Language, ali se njime zapravo vrlo nio, ali apsurdna situacija da se radi o portretu, i to portretu nekoga s druge strane malo bavio te je u međuvremenu pokrenuo Fox, svoj vlastiti paralelni časopis. Ra- željezne zavjese, pokazuje što u te dvije umjetničke paradigme nije kompatibilno. zlike u američkom i engleskom kontekstu su također dovele do nesuglasica i nakon Lenjinov portret se ne može slikati američkim slikarstvom, što zapravo pokazuje da velikih svađa unutar grupe, posebnih izdanja časopisa i hitnih sastanaka dostojnih američki ekspresionizam nije ideološki neutralan kako je to Greenberg tvrdio. Moglo partijskih centralnih komiteta u kojima su članovi letjeli preko Atlantika, nadglasavali bi se argumentirati da su Art&Language naslikali upravo takvu sliku pa da je dakle se i međusobno optuživali za skretanje s ispravnog političkog puta, konačno je done- spoj moguć, međutim kako je ona do danas primjer konceptualne umjetnosti a ne vi- sena serija odluka među kojima su bile i te da niti jedan od članova neće izlagati pod sokog modernizma i ne spominje ju se u kontekstu modernističkih izložbi i tekstova, vlastitim imenom i da neće izlagati ništa što svi članovi grupe ne odobre. Kosuth to niti u kontekstu sovjetskog kulta ličnosti, vjerojatnije je da je ona postigla svoj cilj, nije bio spreman prihvatiti, napustio je Art&Language (što djeluje da je većem dijelu da je apsurdni hibrid te da je provela u djelo jednu, u svojoj biti, konceptualnu ideju. članova bio i cilj) i grupa se zapravo ubrzo raspala u obliku u kojem je do tad postoja- Postupak na toj slici zapravo podsjeća na tabele iz Indexa u kojem se dvije izjave la. Nakon kraćeg vremena u kojem su još dovršeni zadnji zajednički projekti, nekoliko stavljaju pod međusobni odnos “–”. preostalih članova se preselilo u Englesku i na koncu su pod imenom Art&Language Osamdesete obilježavaju razdoblje u kojem se Art&Language ograđuju od ostali ljudi koju grupu čine do danas: Michael Baldwin jedan od prvih osnivača, Mel konceptualne umjetnosti iako njihov odnos prema konceptualnoj umjetnosti niti u Ramsden koji se kao član grupe “Society for Theoretical Art and Analysis” vrlo rano jednom trenutku nije bio sasvim jednoznačan. Kako su se pod taj pojam svrstavala 328 pridružio njujorškom ogranku i Charles Harrison koji je još od 1971. bio glavni urednik vrlo različita djela, i definicije konceptualne umjetnosti su bile različite i najčešće su 329 časopisa. Ramsden i Baldwin do danas produciraju sve što se izlaže pod imenom ubrzo bile osporavane, kao što je to bio slučaj s Lucy Lippard i pojmom “dematerija- Art&Language, a sva trojica žive u Engleskoj, nedaleko jedan od drugoga. lizacije”. Neki kritičari i minimalnu umjetnost smatraju dijelom konceptualne umjet- U prvo vrijeme svađa i raspada umjetnici su i dalje radili na projektu In- nosti, ali se i prakse koje nisu, poput minimalizma, sporne najčešće dijele na podgru- dexa, ali je on u nekim varijantama dolazio u vrlo hermetične faze, pa je i sam Rams- pe. Tako, na primer, Peter Osborne (Piter Osborn, 1958–) konceptualnu umjetnost den kasnije izjavljivao da više nije točno razumio o čemu se u tim radovima radi. 21 dijeli na četiri grupe, definirane po negacijama koje su im polazišne točke.22 Negacija Nakon toga su počeli raditi seriju radova s političkim temama, ako već ne i s direk- materijalne objektivnosti određuje umjetnost koja je pažnju s materijalnog objekta tnim angažmanom, te tekstualne radove s citatima grafizma sovjetske avangarde. pomaknula na komunikaciju s publikom. Rad tako niti ne mora imati neki trajni trag Ti radovi s citatima umjetnosti iz dvadesetih godina su zanimljivi po tome kako se nego postoji samo u trenutku recepcije. To se dosta poklapa s teorijom Lucy Lippard svjesno bave, u međuvremenu problematičnom, estetikom konceptualne umjetnosti. iako Osborne pod tim smatra radove koji su proizašli iz Black Mountain Collegea i da- Art&Language su u tim radovima iz sredine sedamdesetih, dajući im neobičan izgled nas bi se najčešće nazivali performativnima. Negacija medija se u ovoj podjeli poisto- za konceptualnu umjetnost, pokazali da to kako neki rad izgleda ne može biti neutral- vjećuje s minimalizmom. Radi se o umjetnosti koja na svom početku nema riječ, nego no te da je izgled sastavni dio svakog rada i da nosi značenje pa su, citirajući rješenja broj, tj. koristi matematičke modele kao ishodište, te ne pristaje na modernističku sovjetske avangarde, podsjetili i na prethodnike. Taj pogled u prošlost je vidljiv i u podjelu umjetnosti na slikarstvo i skulpturu. Negacija etablirane autonomije umjet- sljedećim fazama kad su se Art&Language okrenuli slikarstvu. Radikalna promjena ničkog djela određuje sve oblike konceptualne umjetnosti koji su se bavili političkim u radu grupe se poklopila s ponovnom pojavom slikarstva na sceni osamdesetih, ali aktivizmom, bilo da se radilo o dnevnim političkim problemima ili kritikom institu- uMetNoSt u poLJu teoriJe uMetNoSt u poLJu teoriJe Art&Language i u slikarstvu nastavljaju raditi konceptualnu umjetnost. cija suvremene umjetnosti, te tu spada i umjetnost koja je koristila masovne medije Kad je Achille Bonito Oliva (Akile Bonito Oliva, 1939–) izložbom na vene- kao sredstvo vlastite distribucije. I konačno, negacija inherentnog značenja vizualne cijanskom biennalu odredio osamdesete kao vrijeme nove slike, Art&Language slika forme je polazište koje dijele i rani radovi Art&Languagea. Osborneova podjela ovdje Portret V. I. Lenjina u stilu Jacksona Pollocka (Džekson Polok, 1912–1956). Slika na stavlja sve konceptualne prakse koje je bave jezikom. Osim Art&Language u tu grupu prvi pogled izgleda kao Pollockova slika iz najpoznatije faze lijevanja i špricanja boje, bi spadali i Lawrence Weiner, John Baldessari (Džon Baldesari, 1931–), Victor Bur- jedino je možda kvadratični format neobičan. No pažljivim se promatranjem, ili radije gin (Viktor Burgin, l941–) i drugi s kojima Art&Language ne smatraju da dijele pun. NikA rAdić čitanjem naslova kao upute za gledanje, može u mrljama boje na platnu razaznati Art&Language smatraju da je za njihovu analitičku umjetnost bitno da kao jezična i diskurzivna mreža stoji na raspolaganju istraživanju i daljnjem propitivanju.23 21 “Zapravo nisam nikad shvatio rad Bxal… cijenio sam dijalošku namjeru ali su mi neki logički izvodi i izlagačka oprema ostali neshvatljivi”, iz Charles Harrison, Fred Orton, A Provisional 22 Peter Osborne (ed.), Conceptual art, Phaidon, London – New York, 2002, str.18–45. History of Art & Language, Eric Fabre, Paris, 1982, str. 38. 23 Miško Šuvaković, Konceptualna umetnost, MSUV, Novi Sad, 2007, str. 449.  Ali i za druge oblike konceptualne umjetnosti se može reći da im je zajednič- objekata koji osnovnim oblikom izgledaju kao stolci, stolovi i naslonjači, međutim svi Art&L ANguAge figure u pokretu ko propitivanje pojma umjetnosti, pa onda i konceptualne umjetnosti. Art&Language su ti “predmeti” napravljeni od klasičnih slikarskih platana napetih na drvene okvire. su se bavili teorijskim istraživanjima koja su postavili u poziciju umjetničkog djela i Svako platno je na prvi pogled monokrom, ali se na njemu zapravo nalazi preslik dviju oni smatraju da je stvaranje konceptualne umjetnosti i stvaranje teorije umjetnosti stranica iz nekog od starih brojeva časopisa Art&Language čime se promatraču, kao često isti proces, međutim su osamdesetih godina smatrali da se pojam konceptualne i na sasvim ranim radovima na pimer Air Show, omogućava čitanje teksta jednako umjetnosti počeo identificirati ne s načinom shvaćanja umjetnosti, nego s određenim kao što se omogućava i gledanje i kretanje po instalaciji. Ali Art&Language daju pro- formalnim obilježjima koja su se tijekom sedamdesetih uvriježila kao prepoznatljiva tuslovne zadatke. S jedne strane omogućavaju čitanje, ali ga istovremeno otežavaju za konceptualne radove. Art&Language osamdesetih počinju slikati, ali nastavljaju s jer bi se promatrač morao na čudne načine vrtiti oko objekata da bi pročitao tekst,a praksom u kojoj se ne može dijeliti teorijski od praktičnog rad, tj. ako i ne izlažu više neka platna imaju tamnu osnovnu boju pa tekst postaje teško čitljiv. No i sa teškom tekst kao umjetničko djelo, počinju izlagati sliku kao teorijsku raspravu. čitljivošću rad je sasvim jednoznačna paralela sa ranijom tezom autora da ne postoji Index se također nastavlja pojavljivati u radu sada malobrojne grupe. On razlika između umjetnosti i jezika, nego samo različiti nivoi diskursa. Postupak u se formalno jako mijenja i katkad je dio naslova slika, ali zadržava osnovnu ideju da Sighs Trapped by Liars je sličan stvaranju istovremenih različitih nivoa diskursa kako se definira područje razgovora, stave postojeći fragmenti jezika u međusobne odno- se to radilo na ranim tekstualnim radovima s kraja šezdesetih, samo on počinje s se (bilo pisani, bilo elementi koji bi se tradicionalno smatrali umjetničkim djelima) tekstom od kojeg se rade slike, od kojih se rade objekti, koji se slažu u instalacije i o te da se utvrde njihovi međusobni odnosi. Od osamdesetih do prve polovice deve- kojima se na kraju pišu tekstovi i vode razgovori. desetih Art&Language su se prvenstveno bavili slikarstvom koje djelomično koriste Jedna slična instalacija Wrongs Healed in Official Hope koristi različite i danas (ako se slikarstvo definira kao nanošenje boje na neku podlogu). Međutim stupnjeve diskursa da bi se istovremeno poigravala i ismijavala, kako sa samim au- 330 331 Art&Language, čak i kad slikaju, rade konceptualnu umjetnost i dokazuju da koncep- torima, tako i s umjetnošću i promatračima. Taj rad na prvi pogled izgleda kao Index tualna umjetnost nije samo još jedan od izama dvadesetog stoljeća kao što se katkad iz Kassela. Nasred prostorije stoji nekoliko ormarića za kartoteke i uokolo su paneli tvrdilo,24 nego da se radi o drugačijem gledanju na čitavu umjetnost pa da se danas, na zidovima na kojima nalaze tekstovi, ali već na drugi pogled se vidi da su ormarići nakon iskustva šezdesetih i sedamdesetih, više ne može preuzeti postojeću paradi- lažni. Oni se, isto kao i objekti u Sighs Trapped by Liars, sastoje od šarenih slikar- gmu i, ne dovodeći je u pitanje, koristiti postojeća pravila. Art&Language su Index kao skih platana i ne mogu se otvoriti niti sadrže tekstove u unutrašnjosti. Rad djeluje polazište primjenjivali i na slike te postoji cijela serija radova iz osamdesetih koja se kao da je napustio značenje Indexa s Documente i ponovio ga kao puku dekorativnu zove Index: Incident in a Museum. Te slike danas formalno, po svom velikom formatu, instalaciju te je teško ne primijetiti aluziju na konceptualnu umjetnost koja je i sama često upotrebom završila kao dekoracija ili se počela pretvarati u dekorativnu maniru vidljivoj slikarskoj gesti i jer su figurativne, izgledaju kao primjeri slikarstva osamde- još u produkciji. Art&Language u ovom radu to koriste da proces obrnu i da, umjesto setih, ali one su zapravo i dalje nastavak ideje Indexa, jer upravo one, na sličan način da pretvore konceptualnu umjetnost u “skandalozno” dekorativnu, oni počinju sa kao i Lenjinovi portreti, stavljaju razne primjere slikarstva iz povijesti, te starije ra- dekorativnim koje još spuštaju na još niže grane da bi od toga napravili konceptualnu dove Art&Languagea, u međusobne odnose i tim kombinacijama stvaraju novo polje umjetnost.25 kretanja. Ti radovi u pravilu prikazuju unutrašnjosti muzeja i izložbenih prostora u Wrongs Healed in Official Hope, kao i duge instalacije od slikarskih platana, kojima su izložene slike, koje se u pravilu u takvim postavima nisu izlagale. Ako je sadrži tekstove na plohama, ali se ovaj put ne radi o teorijskim tekstovima o umjet- Index iz 1971. koristio fragmente teksta i dovodio ih u moguće međusobne odnose, nosti iz časopisa Art&Language, nego o jednom sado-mazo pornografskom tekstu. onda se za slike Indexe iz osamdesetih može reći da na sličan način postupaju sa uMetNoSt u poLJu teoriJe uMetNoSt u poLJu teoriJe Odabrani tekst se poklapa s tezom da “skandaloznu dekorativnost” treba spustiti još poviješću slikarstva: razbijaju ih na osnovne jedinice značenja koje onda kombiniraju niže i tekst se ponavlja s jednog mjesta u radu na drugom, mijenjajući se i skraćujući u razne odnose i time stvaraju polje unutar kojeg se može kretati diskurs drugog se u svakom novom ponavljanju. Promjene koje se na tekst mogu pratiti su takozvani reda. Te su slike Art&Language a zapravo još prije masovne pojave kustoskih izložbi, “malapropizmi”, to jest zamjene riječi koje slično zvuče ali imaju različito značenje. počele stvarati nova značenja kombinirajući radove u nove kontekste na način kako Postupak je dobio naziv po gospođi Malaprop (Meleprop), liku iz Sheridanovog (Ri- se u jeziku postupa kombiniranjem znakova u veće smislene cjeline. čard Brensli Šeriden, 1751–1816) komada The Rivals koja u komediji govori smiješne Kasniji radovi, od kasnih devedesetih do danas, sve više u sličnim kom- besmislice, ali tako da gledaoci uz malo truda mogu prepoznati i vjerojatni izvorni NikA rAdić binacijama koriste vlastite ranije radove. Sighs Trapped by Liars iz kasnih devedese- tekst koji bi imao smisla. Promjene u Wrongs Healed in Official Hope zvuče ovako: tih su instalacije koje u pravilu zauzimaju čitav izložbeni prostor. Sastoje se od više 25 Michael Baldwin, “Artist’s Language 2”, iz Art-Language, new series no. 3, Banbury, Sep- 24 Na primjer Rosalind Krauss, “Sense and Sensibility: Reflection on Post 1960s Sculpture”, tember 1999, str. 49, citirano prema Charles Harrison, Conceptual Art and Painting, The MIT Artforum no. 12, New York, November 1973, str. 46. Press, Cambridge, MA, 2001, str. 199.  Vickie moved behind Valencia and mashed her pussy into Valen- socijalno definiralo,27 ali se ne radi samo o jednostavnom pitanju tko plaća ulaznicu i Art&L ANguAge figure u pokretu cia’s ass. One pair of hands massaged her cunt, going in and out ulazi u muzej, s kojim se danas bave pedagoški odjeli muzeja, nego se radi i o širem with thumbs and fingers, mashing and gripping the pussy lips, pitanju tko je uopće sposoban shvatiti značenje umjetničkog djela, što se u radu In- while the other kneaded and milked her tits. dex (Now They Are) može preformulirati i u pitanje: postoje li teme koje ne mogu ući i mijenja se u slijedeće: u polje razgovora. Vickie moved behind Valencia and crashed her Uzi into Valencia’s Art&Language su se rijetko eksplicitno bavili time tko je mogući proma- glass. One pair of fans collaged her front, going in and out with trač njihovog rada, a kad i jesu, promatrača su konstruirali kao “tešku ženu” pre- crumbs and clinkers, slashing and skipping the fuzzy slips, while uzetu iz literarnog klišea, i nisu je definirali dalje od toga da se ne slažu s posto- the other headed and bilked her tips. 26 jećim konstruktima.28 No iz skupa na kojem su sudjelovali u Beču 1995. s temom Rezultat je da i besmisleni tekst na kraju ima seksualnu tenziju jer će pro- “Art&Language i Luhmann” jasno je da su umjetnici poznavali Luhmannovu teoriju matrači u njemu tražiti značenja polaznog teksta i ponovo bi se moglo reći da je komunikacije i bili svjesni da je komunikacija puno češće osuđena na neuspjeh, nego rad završen, kao i Index iz 1971, tek kad promatrači pročitaju tekst. S druge strane što može biti shvaćena. Luhmann u tekstu “Improbability of Communication” na- se tvrdnja da djelo nastaje tek u trenutku recepcije zapravo može reći i za bilo koje vodi nekoliko razloga zašto nije vjerojatno da će komunikacija biti shvaćena.29 Prvi umjetničko djelo, pa bi se postupak u radu Wrongs Healed in Official Hope mogao i osnovni je individualnost i odijeljenost ljudske svijesti, što znači da jedan čovjek uzeti i kao komentar na pasivnost posjetioca izložbi koji najčešće ne provode dovolj- drugoga može teško shvatiti jer imaju različita iskustva, a upravo ta iskustva tvore no vremena u galerijskim prostorima da bi čitali duže tekstove, a rad se može isto- individualne referencijalne sustave. Ta ideja nije tako daleka od Saussureove sumnje 332 vremeno shvatiti i kao prevara tih istih promatrača koji su pornografijom namamljeni u mogućnost komunikacije zbog razlike u individualnim sustavima znakova koji onda 333 u aktivnost. uzrokuju da i pojedini znakovi, zbog različitih odnosa u dva odvojena sustava, imaju i Većina radova Art&Language ima neke elemente zagonetke koju nude pro- različita značenja. Luhmannov drugi razlog male vjerojatnosti komunikacije je jedno- matraču ali one vrlo često nemaju jednoznačno rješenje. U tekstovima koji umjetnici stavna činjenica da je teško doći do drugih ljudi. Pod tim misli da druga osoba često sami objavljuju najčešće ima dovoljno putokaza za daljnje čitanje i otkrivanje ali se nije prisutna ili, sasvim banalno, ima drugog posla. Treći Luhmannov razlog je mala ne nude gotovi konačni odgovori. U katalogu izložbe u Fondaciji Tapies, na kojoj je vjerojatnost uspjeha. Pod uspjehom podrazumijeva prihvaćanje značenja komunika- Wrongs Healed in Official Hope bio izložen, ne spominje se kako je došlo do samog cije, tj. da čak i ako je komunikacija shvaćena, ništa ne garantira da će se druga strana naziva rada. Može ga se interpretirati doslovno kao komentar eventualnog krivog složiti sa smislom.30 Taj zadnji razlog male vjerojatnosti komunikacije, tj. odbijanje, shvaćanja prvog Indexa i pokušajem ispravljanja “pogrešaka” ali je isto tako moguće može se uzeti kao objašnjenje rada Index (Now They Are). Umjetnici su sami pisali o da je naslov malapropizam kao i tekstovi u samom radu što bi onda nudilo gotovo pitanju onoga što se vidi i onoga što se ne vidi pa su smatrali da su pojmovi “onoga- neograničene mogućnosti odgonetanja. što-se-treba-vidjeti” i “onoga-što-se-ne-treba-vidjeti” povezani s pitanjem kako Rad pod naslovom Index (Now They Are) (1992) je komad na kojem se se pogled dijeli među grupama s različitim pristupom moći, bilo da se radi o klasi, vidi staklo ispod kojeg je boja inkarnata i mogu se pročitati slova “Hello”. Ali rad se rasi ili rodu, pa da tako različite grupe posjeduju i različite poglede. 31 Za tvrdnju “S se sastoji od još jedne slike koja je skrivena ispod obojenog stakla. Slika na pokrivenom ne treba vidjeti” nude tri kategorije upotrebe: 1) S treba čitati, a ne gledati; 2) S treba platnu je citat Courbetove (Gustav Kurbe, 1919–1877) slike Origine du Monde (Pore- gledati ali je svejedno nejasno i 3) S ima vidljivi aspekt ali se po njemu toliko mani- klo prirode). Radi se o citatu, a ne kopiji jer je promijenjen format, uklonjena draperija puliralo ili je tako problematičan da je to zadnja osobina koju se može shvatiti.32 Index uMetNoSt u poLJu teoriJe uMetNoSt u poLJu teoriJe i vagina na slici je, koliko je to moguće, naslikana još detaljnije. No lascivna slika je (Now They Are) se može interpretirati kroz te tri kategorije. Ne može ga se gledati, skrivena i time se s jedne strane postavlja pitanje što je prihvatljivo za izložbeni pro- stor, a to povlači za sobom i pitanje tko je onda potencijalna publika koja neko djelo 27 Na primjer Hans Hacke, MOMA Poll, 1970, ili akcije Tucuman Arde, 1968. prihvaća ili ne prihvaća. Promatrače se u konceptualnoj umjetnosti još od početaka 28 Vidi na primjer: “Art & Language, Informed Spectators”, iz Art & Language, Writings, Li- sson Gallery, London – Madrid, 2005, str. 156–170 i Miguel Cereceda, Art&Language in Ten 26 “Vickie se pomaknula iza Valencie i gurnula muf u Valencijinu guzicu. Jedan par ruku joj je Concepts, iz Art & Language, katalog izložbe, Malaga, str. 104. masirao pičku, ulazeći i izlazeći s palčevima i prstima, gnječeći i hvatajući je za usne mufa, dok 29 Niklas Luhmann, “The Improbability of Communication”, iz Essays on Self-Reference, New NikA rAdić joj je drugi par mijesio i muzao sise.” I “Vickie se pomaknula iza Valencie i razbila svoj uzi u York, 1990, str. 86–98. Valencijinu čašu. Jedan par lepeza joj je kolažirao prednju stranu, ulazeći i izlazeći s mrvicama 30 Niklas Luhmann, “The Improbability of Communication”, str. 88. i opekama, režući i preskačući pahuljaste papiriće, dok je drugi bio na čelu i bježao pred njenim 31 Art & Language, “Seeing Paintings and Paintings’ Seeing”, iz Art & Language, Writings, vrhovima” John Roberts, “In Character”, iz Charles Harrison (ed.), Art&Language in Practice 2, Lisson Gallery, London – Madrid, 2005, str. 186. Fondacio Antoni Tapies, Barcelona, 1999, str. 169. 32 Art & Language, “Seeing Paintings and Paintings’ Seeing”, str. 186.  nego se može samo pročitati natpis “Hello” na staklu, slika je skrivena pod staklom Michael Baldwin, Charles Harrison, Mel Ramsden, Art&Language in Practice 1, Art&L ANguAge figure u pokretu pa je slika ispod nejasna i na kraju muzejska publika srednje klase vjerojatno skrivenu Fondacio Antoni Tapies, Barcelona, 1999. sliku ne bi ni prihvatila. Eksplicitni seksualni sadržaji, čak i ako su u međuvremenu Art & Language, Writings, Lisson Gallery, London – Madrid, 2005. relativno česti u izložbenim prostorima, i dalje se najčešće smatra neprihvatljivima, Michael Corris (ed.), Conceptual Art: Theory, Myth, and Practice, Cambridge Uni- versity Press, Cambridge, 2003. što je zapravo i tema ovog rada. To je djelo o onome što se ne može izreći pa je čak Clement Greenberg, Art and Culture, Thames & Hudson, London 1973. i naslov egzemplaran za problem o kojem se radi. “Indeks (sad jesu)” ne znači ništa Charles Harrison, Fred Orton, A Provisional History of Art & Language, Eric Fabre, ili je formulacija toliko otvorena raznim interpretacijama da podsjeća na proročanske Paris, 1982. izjave. Umjetnici ne nude pobliža objašnjenja, međutim pažljivim čitanjem se u nekoj Charles Harrison (ed.), Art&Language in Practice 2, Fondacio Antoni Tapies, Bar- fusnoti jednog Harrisonovog teksta može naći objašnjenje da su umjetnici izmislili celona, 1999. “blago opsceni” naslov, slova koristili za anagram latinskih riječi koje su onda ponovo Charles Harrison, Essays on Art & Language , MIT Press, Cambridge MA, 2001. preveli na engleski. Ako se postupak ponovi unatrag, onda se “now they are” (“sad Charles Harrison, Conceptual Art and Painting, MIT Press, Cambridge MA, 2001. jesu”) na latinski može prevesti sa “nunc sunt”, iz čega se zamjenom svega dva slo- Charles Harrison, Paul Wood (eds.), Art in Theory 1900–1990, Blackwell Pu- va dobiva “nun’s cunt” (“pička časne sestre”), što djeluje da je moguć ali pristojnoj blishers, Oxford, 2002. publici teško prihvatljiv naslov upravo tog rada. Tomas Kun, Struktura naučnih revolucija, Nolit, Beograd, 1974. Lucy R. Lippard, Six Years: The dematerialization of art object from 1966 to 1972..., Naslov Index (Now They Are) i kako je do njega došlo, dobar je primjer kako Studio Vista, London, 1973. Art&Language, od prvog Indexa na dalje vide recepciju vlastitog rada. Oni postavljaju Niklas Luhmann, Essays on Self-Reference, Columbia University Press, New York, 334 vidljivi prvi sloj, ili ako hoćemo diskurs prvog nivoa, koji većini promatrača može biti 1990. 335 razumljiv ali, ukoliko se promatrač imalo više pozabavi radom, mora ubrzo primijetiti Ursula Meyer, Conceptual Art, A Dutton Paperback, New York, 1972. što je sve u radu apsurdno te se može odlučiti ili da dalje egocentrično u rad kao u Peter Osborne (ed.), Conceptual Art, Phaidon, London – New York, 2002. Rorschachovu mrlju projicira vlastita značenja ili se može ozbiljno prihvatiti razgovo- Miško Šuvaković, Pojmovnik suvremene umjetnosti, Horetzky – Vlees & Beton, ra (ili čitanja) pa uči i u diskurs drugog nivoa. Art&Language zahtijevaju čitanje, kako Zagreb – Ghent, 2005. djela/teksta na zidu, tako i kataloga, ali i drugih tekstova. Njihov je rad u svim svojim Miško Šuvaković, Konceptualna umetnost, MSUV, Novi Sad, 2007. fazama zapravo završen tek u trenutku kad promatrač sam počinje definirati polje po Paul Wood, Conceptual Art, Delano Greenridge Editions, London, 2002. kojem se kreće i kad pokrene uzajamni proces učenja. Kod grupe Art&Language se to eksplicitno, ako i ne uvijek baš jasno, zahtijeva od promatrača, ali, na kraju krajeva, može se reći da je to osnovni zahtjev recepcije bilo koje relevantne umjetnosti. Literatura: Alexander Alberro i Blake Stimson, Conceptual Art: A Critical Anthology, MIT Press, Cambridge MA, 2000. uMetNoSt u poLJu teoriJe uMetNoSt u poLJu teoriJe Art&Language, Theories of Ethics, The New York Cultural Center, New York, 1971. Art&Language, Texte zum Phänomen Kunst und Sprache, DuMont, Köln, 1972. Art&Language, “Handbook(s) to Going-On” (temat), Art-Language vol. 2, no. 4, England, 1973. Art&Language, Art&Language: Proceedings, Kunstmuseum, Luzern, 1974. Art&Language, Art-Language 1966–1975, Museum of Modern Art, Oxford, 1975. Art&Language, Art&Language 1975–78, Editions E. Fabre, Paris, 1978. NikA rAdić Art & Language, Art & Language, Van Abbemuseum, Eindhoven, 1980. Art&Language, Paintings, Societe des Expositions du Palais des Beaux-Arts, Bru- ssels, 1987. Art&Language, Art&Language, Galerie Nationale du Jeu de Paume, Paris, 1993.  Jezička poezija ČArLS BerNStiN figure u pokretu Pokret jezičke poezije nastao je u Sjedinjenim Američkim Državama po- četkom sedamdesetih godina 20. veka kao antiakademska struja, da bi tokom osam- desetih godina ušao na univerzitete i privukao pažnju šire čitalačke publike. Mnogi smatraju da je stvaralaštvo jezičkih pesnika najznačajnije u američkoj poeziji od vre- mena modernista. Ono se može posmatrati kao kritička književna praksa koja dovodi u pitanje mnoge pretpostavke glavne pesničke struje. Najznačajniji predstavnici su: Majkl Palmer (Michael Palmer, 1943–), Klark Kulidž (Clark Cooledge, 1939–), Čarls Bernstin, Lin Hedžinien (Lyn Hejinian, 1941–), Ron Silimen (Ron Silliman, 1946–), Brus Endrus (Bruce Andrews, 1948–), Bob Perelman (1947–), Daglas Meserli (Dou- Čarls BerNStiN glas Messerli, 1947–), Hana Viner (Hannah Weiner, 1928–1997), Dejvid Melnik (Da- vid Melnick, 1938–), Karla Herimen (Carla Harryman, 1952–), Džejms Šeri (James Sherry, 1946–), Stiv Benson (Steve Benson, 1949–), Majkl Dejvidson (Michael Da- vidson, 1944–), Beret Voten (Barrett Watten, 1948–), Dajana Vard (Dianne Ward, i multidiskurzivna 1956–), Suzan Hau (Susan Howe, 1937–), Alen Dejvis (Alan Davies, 1951–), Rej di Palma (Ray di Palma, 1943–), Nik Piombino (Nick Piombino, 1942–), Rašel Blau 336 pesnička praksa Duplezi (Rachel Blau DuPlassis, 1941–) i dr. Mardžori Perlof (Marjorie Perloff, 1931–) 337 ističe kako su pesnici od sredine sedamdesetih do sredine osamdesetih godina izra- : dubravka Đurić zito intelektualno usmereni.2 Jezički pesnici su povezali rad nove američke poezije pedesetih godina sa radom poststrukturalista iz kasnih šezdesetih i sedamdesetih godina dvadesetog Čarls Bernstin (Charles Bernstein, 1950–) ubraja se među najpoznatije veka. Podsticaje su nalazili u političkoj i društvenoj teoriji, filozofiji, psihologiji, sli- pesnike i teoretičare američke jezičke poezije (language poetry). U ovom tekstu ću se karstvu, skulpturi, filmu i plesu. Kritička delatnost dekonstrukcije i istraživanje tek- usredsrediti na neke važne pojmove koje je ovaj autor definisao tokom osamdesetih sta kao beskrajne igre podtekstova sredstva su njihovog pesničkog stvaranja. Ron i početkom devedesetih godina dvadesetog veka. Moja rasprava obuhvatiće pojam Silimen je 1975. godine naveo različite nazive upotrebljavane za označavanje ovog pi- konstruktivno pisanje, problematiku odnosa poezije i filozofije, tj. odnos jezičkih sanja: “na jezik usredsređene” (“language-centred”), “minimalno” (“minimal”), “ne- pesnika prema dekonstrukciji Žaka Deride (Jacques Derrida, 1930–2004), analizu referencijalni formalizam” (“nonreferential formalism”), poezija “oslabljene referen- pojmova modernizam, antimodernizam i postmodernizam, kao i uvođenje studija cijalnosti” (“diminished referentiality”), “strukturalistička” poezija (“structuralist”). kulture u studije poezije. Svi ovi pojmovi definisani su u odnosu na radikalnu, ek- Naziv jezička poezija je opšte prihvaćen pojavom časopisa L=A=N=G=U=A=G=E koji sperimentalnu pesničku praksu, za koju se Bernstin zalaže, a koja obuhvata poeziju su uređivali Brus Endrus i Čarls Bernstin. Prvi broj se pojavio 1979, a za četiri godine evropskih i američkih futurista/kubofuturista, američkih objektivista u prvoj polovini izašlo je 12 brojeva. Časopis se bavio poetikom i temama u rasponu od označavanja uMetNoSt u poLJu teoriJe uMetNoSt u poLJu teoriJe dvadesetog veka, kao i poeziju škola nove američke poezije1 i jezičke poezije nakon (signification), zvuka i šizofrenije do analize poezije Gertrude Stajn (Gertrude Stein, Drugog svetskog rata. 1874–1946), Lore (Rajding) Džekson (Laura /Riding/ Jackson, 1901–1991) i Luisa Zukofskog (Louis Zukofsky, 1904–1978). Za razliku od ranijih pokreta, imažizma, futurizma ili romantizma, na primer, jezički pesnici nisu želeli da budu u središtu d u B r Av k A Đ u r i ć književnosti. Osnovne odlike jezičkog pisanja su decentriranje “jastva” i složen stil, koji se odmah uočava na nivou gramatičkog poretka/nereda.3 1 Sintagma nova američka poezija (New American Poetry) odnosi se na pesničke škole Blek 2 Mardžori Perlof, “Poezija u doba buđenja teorije”, Letopis Matice srpske, Novi Sad, decembar Mauntin koledž (Black Mountain College), Njujoršku školu (New York School), Bitnike (Beat 1994, prevela Dubravka Đurić, str. 829. poets), Renesansu San Franciska (San Francisco Reinnesance) i Pesnike dubokih slika (Deep 3 “Postmodern Poetries – An Anthology of Language Poets from North America and The United imagists). Kingdom”, Verse vol. 7, no. 1, Wellington, 1990, str. 6–7.  Daglas Meserli je pisao da pisanje kod jezičkih pesnika postaje politički piše) ka poetskom diskursu, od ideje jastva (self) kao govorni- ČArLS BerNStiN figure u pokretu čin. Od čitaoca se ne traži samo da čita ili da sluša pesmu, već da sa pesnikom i ka ili glasa izvan teksta ka ideji subjekta kao konstruisanog mo- pesmom učestvuje u stvaranju značenja. Krejg Varson (Craig Warson) je zaključio da menta ili učinka unutar različitih diskursa koji se međusobno je ovo pisanje presecaju.6 performans u kojem je čitalac i publika i izvođač.4 Čarls Bernstin i njemu bliski pesnici smatrali su da pesnički diskurs nije izra- Jezički pesnici zahtevaju čitanje u kojem je značenje neodvojivo od jezika u žavanje rečima pojedinačnog subjekta koji govori, već stvaranje tog subjekta od naroči- procesu – od preobražaja fonema u reč, povezivanja jedne reči sa sledećom, klizanja tog skupa diskursa (kulturalnih, društvenih, istorijskih) u kojem subjekt funkcioniše. fraze o frazu, kretanja rečenice napred i nazad – od načina kako iskušavamo sam život. Jezički pesnici nastoje da razore i izmeste konvencionalno poznati subjekt. Značenja nisu ideje koje prethode tekstovima već nastaju kao deo procesa pisanja.5 Značenja termina za koje se mislilo da su pouzdana, kao što su “glas”, “govornik”, “pe- U jezičkoj poeziji jezik je u prvom planu i predočen je kao projekat pisanja. snik” i “poezija”, proširuju se. Razaranje “identiteta” i “jedinstva” otežava razumevanje Ukoliko verujemo da je zadatak poezije da prenese konkretne pojedinosti iskustva, re- jezičke poezije. Ako pojedinačan glas u poeziji više nije povlašćen, niti je to bilo koji akciju osetljivog pojedinca na hirove života, pitaćemo se da li ove male jezičke igre imaju način pisanja, nestaju razlike između eseja, lirike, proze i poezije. Mnogi kritičari jezičke smisla. Teorija komunikacije zasnovana na ideji o prenosniku (ja  ti) pretpostavlja da poezije smatraju da je težnja da se ponište ustanovljene “razlike” između eseja i lirike, su pojedinci odvojena bića izvan jezika koja treba da komuniciraju posredstvom jezika. proze i poezije, između filozofije i poezije, teorije i prakse, problematična. Ne samo u U dominantnoj (mainstream) poeziji se smatra da postoji događaj koji se odigrao u vre- poeziji, već i u drugim spisima jezičkih pesnika teško je ustanoviti stabilne žanrov- menu i prostoru. “Realnosti” postoje izvan jezika i jezikom ih treba iskazati: iskustvo ske okvire. Poetike jezičkih pesnika neobična su mešavina različitih književnih i ne- 338 prethodi jeziku. Međutim, jezički pesnici smatraju da jezik nije nešto što objašnjava književnih žanrova i retoričkih mogućnosti. Pesnici spajaju teoriju i filozofiju jezika, 339 ili prevodi iskustvo, već je izvor iskustva. Jezik je percepcija, sama misao. Pesme nisu kritiku, poeziju i govorni performans (talk-performance). Teorija jezičkih pesnika se “okviri” za iskustvo niti su kratki narativni sažeci zamisli i emocija. Čarls Bernstin je može opisati kao kontekstualni (okvirni) prostor pisanja, a ne kao određeni i prepo- pisao da na komunikaciju ne treba gledati kao na znatljivi žanr. Prožimanje teorije i poezije, metajezika i prvostepenog jezika, značajno dvosmernu žicu sa porukom koja saobraća na relaciji tamo i natrag je dostignuće jezičkih pesnika. u blaženom neznanju (svoje) gornje granice (čitaj: ideologije), Majkl Grir je istakao da u pisanju jezičke poezije ne postoji jedinstven razvoj, ona je već se nekoliko zasebnih istorija preklapa i takmiči. Marksizam kao politička teorija i zvučanje jezika iznutra, u kojem je stanište već/uvek dato. teorija kulture, kao i formalizam, omogućili su jezičkim pesnicima da shvate odnos ide- U časopisu This, uređivao ga je pesnik Beret Voten, ukazivano je da se ologije i proizvodnje u kulturi. Iz strukturalističkih i poststrukturalističkih lingvističkih poetike zasnovane na govoru moraju odbaciti i da se mora svesno postaviti pitanje teorija preuzeli su razumevanje tekstualnosti i naglašavanje produktivne delatnosti či- reference. U novom pesničkom pravcu zahtevalo se od pesnika da se usredsrede na tanja, a psihoanalitička komponenta tiče se subjekta i njegovog mesta u odnosu na jezik ono od čega je pesma napravljena, ne na slike, glas, karaktere ili na radnju, već na ono i sisteme označavanja. Diskursi marksizma, poststrukturalizma i psihoanalize sve više što se pojavljuje na papiru ili u nečijim ustima, kroz određeni medij, sam jezik. se približavaju: jezički pesnici su u svojim analizama iskoristili njihove podudarnosti, Pesnici povezani sa jezičkim pokretom preispitivali su prirodu poezije i u gradeći nov prilaz tumačenju poezije. Možemo, pisao je Grir, u ovom kontekstu, zami- društvenim i u estetskim terminima. Majkl Grir (Michael Greer) je pisao da jezička sliti projekat koji bi Mišel Fuko (Michel Foucault, 1926–1984) mogao nazvati “opštom poezija ponovo razmatra institucionalne i istorijske uslovljenosti uobičajenog shva- istorijom” jezičke poezije. U njoj se ne bi tragalo za jedinstvenom estetikom ili stilom, uMetNoSt u poLJu teoriJe uMetNoSt u poLJu teoriJe tanja poezije. Poeziju ovih pisaca od početka je pratio niz teorijskih projekata značaj- niti bi se opisao jedan pogled na svet ili filozofski stav, već bi se oblikovala tabela ili “se- nih ne samo za poeziju i književnu kritiku, već i za discipline kao što su lingvistika i rije serija”, tj. “prostor disperzije”. Poetika jezičke poezije poziva se na različite modele studije kulture. Po Griru: čitanja, ali nijedom ne daje prvenstvo. Problematizujući poetski jezik duž dve osnovne ose komunikaci- Grir je ukazao na značaj poststrukturalističke terminologije i retorike jezič- d u B r Av k A Đ u r i ć je i referencijalnosti, “jezička poezija” se kreće od subjekta (koji kih pesnika. Jezička poezija je istorijski važna jer se prva pojavila iz “post-teorijskog” diskurzivnog okruženja. Američki pesnici su se i ranije bavili teorijom i filozofijom poe- zije. Ali “teorija” sada označava tekstove koji nastaju iz poststrukturalizma, feminizma, 4 Douglas Messerli (ed.), “Language” poetries – an anthology, A New Direction Book, New York, 1987, str. 3. psihoanalize i marksizma. Jezički pesnici su prošli kroz teoriju, prošavši kroz različite te- 5 Ron Silliman, “Language, Realism, Poetry”, uvod u antologiju: Ron Silliman (ed.), In the Ame- tican Tree – Language Realism Poetry, National Poetry Foundation, Inc., University of Maine at 6 Michael Greer “Ideology, and Theory in Recent Experimental Writing or, The Naming of Langu- Orono, 1986, str. xvi. age Poetry”, Boundary 2 vol. XVI, no. 2, 3, Durham, 1989, str. 343.  orijske rasprave, pesnici su sopstvenu praksu počeli da razumevaju opisujući drugačijim Čarls Bernstin u skladu sa pisanjem pesnika Stiva Mekaferija (Steve ČArLS BerNStiN figure u pokretu terminima proces pisanja, ulogu poezije u kulturi i pojam vrednosti u poeziji. U okviru McCaffery, 1947–) značenje definiše kao “neutilitarizovani” protok, pražnjenje, raz- ovog novog teorijskog konteksta, jezički pesnici učestvuju i u određenoj književnoj, isto- menu, gubljenje. U ranijem tekstu, Sličnost (Semblance), Bernstin je pisao: rijskoj tradiciji, u eksperimentalnoj poetici koja se ne zasniva na glasu i prisustvu, već značenje zvuči [...] prozodiju je nemoguće odvojiti od strukture na jeziku kao mediju, materijalnosti, strukturi i formalnom postupku. Delujući u okviru (forma i sadržaj vide se kao uzajamno povezana figura date pe- nekoliko rivalskih teorija jezika i subjektiviteta oni su konstruisali jezičku poeziju kao te- sme). Možete govoriti o postupcima generisanja značenja, o obli- orijski projekt. Dve teorijske tradicije su od presudnog značaja: marksistička kritika (rad ku, o vrstama zvukova koji su naglašeni, o raznolikostima mera (o ruskih formalista i Đerđa Lukača /György Lukács, 1885–1971/) i poststrukturalizam skali, broju stihova, dužini stihova, poretku slogova, dužini reči, (sa teorijom tekstualnosti i lingvistički konstruisanom subjektivnosti). dužini fraze, ili meri kao naglasku, naglasku kao metrici). Ali ni jedan nema prvenstvo – muzika nastaje njihovim orkestriranjem u pesmi, zahvaljujući uglovima koje jedni zauzimaju u odnosu na formalni elementi u poeziji i pojam druge, senčenjem. U mnogim mojim radovima: raditi na uglovima “konstruktivno pisanje” da bi se ojačala plima očekivane sekvence rečenice – ili seći reče- nice ili fraze negde na sredini, imajući na umu da one treba da se Čarls Bernstin ukazuje na činjenicu da radikalne pesničke prakse u prvi završe tamo gde pesma kreće u drugom pravcu [...].9 plan stavljaju formalne elemente. U tradicionalnoj kritici smatra se da su takozvani Proučavajući pesnički jezik, s obzirom na radikalnu pesničku praksu futuri- formalni elementi poezije sporedni, ukrasni, da pripadaju domenu lepog stila. Bern- sta, ruski formalisti su analizirali konstruktivni karakter poezije. Viktor Šklovski (Виктор 340 341 stin smatra da stara podela na sadržaj i formu u pesmi, u kojoj formalni elementi Борисович Шкловский, 1893–1984) je pisao da je jezik poezije težak, otežan, zako- “doprinose značenju”, nije ispravna: čen: “Tako dolazimo do definicije poezije kao zakočenog, izlomljenog govora. Poetski Rekao bih govor je govor-konstrukcija.”10 Zanimljivo je da se Čarls Bernstin u ranijim tekstovima, da elementi kao što su podela na stihove, obrasci na primer u tekstu Mera misli (Thought’s Measure), zalaže za konstruktivno pisanje. On akrostiha, sintaksa itd., jesu značenjski a ne naglašava konstruktivni, veštački, karakter pisanja. Objašnjava ga na sledeći način: [...] da doprinose značenju Spoljašnja struktura, parametar ili metod koji generiše rad u pesme.7 konstruktivnom pisanju postaje vidljiva svojom “tipografijom” U većini rasprava u književnoj kritici o sintaksički nestandardnoj poe- na primer, ili se čuje svojom “sintaksofonijom”, na primer, ili ziji, iznosi se stav da “vizuelni, akustični i sintaksički elementi jedne pesme” nisu su u pitanju oba slučaja istovremeno. Pod pojmom “konstruk- značenjski. Time se izbegava odgovornost za “značenjski totalitet i totalizovanje”. tivni” ukazujem na radikalne, ekstremne strategije kompozicije Bernstin se zalaže za potpuno semantizovanje takozvanih nesemantičkih odlika je- koje teže da uvećaju veštački, nenaturalistički smisao pesme. zika. Sličnu ideju nalazimo tridesetih godina dvadesetog veka. Jan Mukaržovski (Jan Projekat obuhvata raznovrsne radove, pomenuću neke od njih: Mukařovský, 1891–1975) je pisao da su formalne komponente slikarskog dela, znaci, arhitektonske pesme Jacksona Mac Lowa dobijene su procedu- značenjski činioci, kao što su to i jezičke komponente pesničkog dela: rama slučajnosti, a Polaroid Clarcka Coolidgea ograničen je i re- Razlikovanje između “formalnog” i “sadržajnog” gledišta u ispitivanju petativni leksikon; “Haiku” Rona Padgetta glasi: “Prvi stih: pet uMetNoSt u poLJu teoriJe uMetNoSt u poLJu teoriJe umetničkog dela nije, znači, ispravno. U pravu je bio formalizam ruske estetičke i slogova / Drugi stih: sedam slogova / Treći stih: pet slogova”; tu književno teorijske škole kada je tvrdio kako su sve komponente umetničkog dela, su Indeks (Index) imaginarnog rečnika Paula Violia i imaginarni bez razlike, sastavni delovi forme. Međutim, potrebno je dodati da su, isto tako, bez rezime Terrya Wincha; alfabetski poređani stihovi stvaraju lirski razlike, sve komponente umetničkog dela i nosioci značenja i vanestetskih vrednosti, intenzitet zbirke Pisanje pomaže memoriji (Writing Is an Aid to znaci – sastavni delovi sadržine. Analiza “forme” ne sme biti sužavana na puku for- Memory) Lyn Hejinian; Dolčeve strofe (Dolch Stanzas) Kita Ro- d u B r Av k A Đ u r i ć malnu analizu; s druge strane, međutim, mora biti jasno kako tek čitava konstrukcija binsona komponovane su od Dolčeve liste običnih reči, a slične umetničkog dela, a nikako puki njen deo, nazvan “sadržina”, stupa u aktivan odnos prema sistemu životnih vrednosti kojima se rukovodi ljudsko delanje. 8 9 Charles Bernstien, Content’s Dream - Essays 1975–1984, Sun & Moon Press, Los Angeles, 1986, str. 37–38. 7 Charles Bernstein, “Artifice of Absorption”, iz Charles Bernstein, A Poetics, Harvard Univer- 10 Viktor Šklovski, “Umetnost kao postupak”, iz Poetika ruskog formalizma, izbor tekstova, sity Press, Cambridge MA, 1992, str. 12. predgovor i beleške Aleksandar Petrov, Prosveta, Beograd, 1970, preveo Andrej Tarasjev, str. 8 Charles Bernstein, “Artifice of Absorption”, str. 12. 93.  su liste delovi plesnih partitura Jamesa Sherryja; Tina Darragh način procesovanja ovih reči (sintaksa, gramatika). Jezik nije odvojen od sveta, već ČArLS BerNStiN figure u pokretu u zbirci Pi na nebu (Pi in the Sky) demonstrira nezavisnost zvu- je sredstvo kojim se konstituiše svet, kao što ni mišljenje ne “prati” iskustvo sve- ka, klišea i mesta; Moja poezija (My Poetry) Davida Bromigea ta, saopštavajući ga. Jezik je pokretač misli. Bernstin piše da svet iskušavamo kroz je satkana od citata uzetih iz prikaza njegovih knjiga itd. Istorija jezik. Značenje dolazi u svet i u život kroz jezik. Rođeni smo u jeziku i u svetu, jezik gemantia i ostala “jezička događanja reči” dokumentovana su u i svet postoje pre i posle nas. Jezik učimo učeći termine pomoću kojih svet vidimo. Velikoj jevrejskoj knjizi (Big Jewish Book) Jeromea Rothenber- Jezik je sredstvo naše socijalizacije, sredstvo naše inicijacije u sopstvenu kulturu. ga, ali za savremeni kontekst značajniji su radovi ranih ruskih On ne tvrdi da ne postoji ništa izvan niti pored ljudskog jezika, ali značenje postoji modernista Viktora Šklovskog i Velimira Hlebnikovog, na primer, samo u terminima jezika, datost jezika je datost sveta. Pošto je jezik zajednički, javni poput Hlebnikovljevih zaumnih (astandardnim rečima napisanih) domen, privatni jezik je iluzija. Forme i sadržaji jezika nisu ni u kom smislu privatni, pesama ili pesme “Zazivanje smehom” zasnovane na prefiksima već su suština društvenog. “Privatno” pisanje je delimično proizašlo iz tradicionalne i sufiksima korena reči smejati se. [...] ozvučiti jezik i tako otkriti i savremene prakse sličnih radova, uvek posredovanih širom društvenom produkci- njegova značenja.11 jom. On govori o želji da se jezik učini neprozirnim da bi pisanje bilo svesnije da je Konstruktivna osnova u vizuelnim umetnostima jasnija je nego u pisanju. “generator” sveta i objekata: Ako želimo da u poeziji preuzmemo odgovornost za rad, za tekst, moramo odrediti Pisanje postaje iskustvo u kojem forme i objekti sveta nastaju. poredak. Zamisao o poretku, piše Bernstin, sugeriše sled, ali i “način/oblik/formu/ Kada su forme/strukture/oblici nevidljivi i nečujni, sugerišu nam strukturu poretka”. Postavlja se pitanje šta je jedinica poretka, da li fonema ili mor- dati, pretpostavljeni svet izvan stranica/jezika. Kada priznamo fema, reč, fraza ili rečenica. Sintaksa je poredak niza reči. Bernstin se pita šta je onda 342 da su forme materijali sa kojima treba raditi, da su aktivni deo 343 mera, da li je jedinica ili poredak? Odgovor glasi: pisanja, sugerišemo “naše” učestvovanje u konstrukciji prirode Mera je ono što otkrivamo dok poeziju pišemo, a ne ono što i značenja. U pisanju (ili bilo gde drugde) ne možemo pobeći od unapred pretpostavljamo. [...] Predlažem koncepciju poezije koja struktura/formi, one su uvek prisutne, one de-formišu i re-for- meru ne pretpostavlja, već je pronalazi i artikuliše. Konstruktivni mišu. Vidimo ih i čujemo neodvojivo od sadržaja.13 rad je u tom kontekstu vredan, jer za uho i oko ogoljava meru, mi Ovaj stav je svojstven materijalističkom poststrukturalizmu. Raspravljajući vidimo i čujemo strukturiranje, vidimo i čujemo kako ona stvara (uslovljava) značenje, strukturirajući ga, živo pokazujući nastaja- u okviru poglavlja “Poststrukturalizam” o radu Rolana Barta (Roland Barthes, 1915– nje značenja u svetu. Metod pokazuje kako poredak i sled prokla- 1980), Teri Iglton (Terry Eagleton, 1943–) ističe da je realistički ili imitativni (represe- muju vrednosti, kako forma ograničava/uslovljava ono što se njo- ntational) znak za Barta “nezdrav”. Takav znak ukida sopstveni status znaka kako bi me može reći, što podrazumeva da svako pisanje postoji u formi, pothranio iluziju da stvarnost opažamo bez njegovog posredovanja. Znak kao “odraz”, u obliku, kao način, u stilu i žanru. Neke vrste pisanja osvešćuju “izraz” ili “predočavanje” negira produktivnu prirodu jezika jer potiskuje činjenicu da te činjenice i to je vektor kompozicije pisanja. [...] Voleo bih da “svet” posedujemo samo zato što posedujemo jezik kojim ga označavamo i da je ono se taj tip prirodnog “slobodno asocijativnog” načina pisanja sruši što smatramo “stvarnim” nerazdvojivo vezano za promenljive strukture značenja u ko- u veštački, “konstruktivni” način: oba su vredna pošto dovode u jima živimo. Iglton primećuje da je Bartov “dvostruki” znak (znak koji ukazuje na svoje pitanje “meru”, a njeno pronalaženje je deo projekta.12 materijalno postojanje dok istovremeno saopštava značenje) unuk “očuđenog” jezika ruskih formalista, čeških strukturalista i Jakobsonove (Роман Осипович Якобсон, uMetNoSt u poLJu teoriJe uMetNoSt u poLJu teoriJe 1896–1982), “pesničke” reči koja se razmeće opipljivošću sopstvenog jezičkog bića. uspostavljanje multidiskurzivne prakse U skladu sa shvatanjem da jezik proizvodi značenja, što je najpre uočeno u okviru knji- pisanja u poeziji i filozofiji ževnosti, Čarls Bernstin ističe da je poezija sada, kao i uvek, otkrivanje značenja, delatni proces sa jezikom kao medijem, koji zahteva da priznamo da se jezik uvek dešava u d u B r Av k A Đ u r i ć Čarls Bernstin u tekstu Mera misli ističe da misao postoji samo u jeziku, mi formama i strukturama: gledamo kroz jezik, ograničeni smo na njega, ali ne njime. Uslovi jezika uvek se upliću. “Forma nikada nije više od produžetka sadržaja” – nema više Prirodni uslovi jezika su: specifični skup reči od kojih treba izabrati neke (rečnik), duše bez tela niti tela bez duše. Kroz strukture i pomoću njih otkrivamo svet, one se više ne mogu zaobići, pošto se ni telo 11 Čarls Bernstin, “Mera misli”, Gradina br. 2–3, Niš, 1991, prevela Dubravka Đurić, str. 193–194. 12 Čarls Bernstin, “Mera misli”, str. 194. 13 Čarls Bernstin, “Mera misli”, str. 192.  više ne može zaobići. Ali za sve slučajeve ne postoji unapred data Mojoj viziji “konstruktivne” prakse pisanja može se pristupiti i ČArLS BerNStiN figure u pokretu struktura (unapred dati skup struktura). One se uvek iznova mo- u poeziji i u filozofiji. Ona je multi-diskurzivni tekst, rad koji bi raju generisati (ponovo otkriti) obnovljene.14 uključio mnoge različite tipove, stilove i oblike jezika u isti “hi- Sopstvenu spisateljsku praksu, Čarls Bernstin označava rečju “tekst” i upo- per-prostor”. Metod takve tekstualne prakse bi pre bio dijalogi- trebljava sintagme “praksa pisanja” ili “tekstualna praksa”. On se zalaže za intertekstu- čan ili polilogičan nego monologičan. [...] Lako mogu zamisliti alnost i multidiskurzivnost u pisanju. Julija Kristeva (Юлия Кръстева, 1941–) je uvela ekstremnije forme: gde bi suprotstvaljena raspoloženja i oblici termin intertekstualnost, koji se podjednako odnosi i na čitanje i na pisanje. Termin je argumentovanja, promenljivi stilovi i perspektive prekrili indivi- prvi upotrebio Mihail Bahtin (Mikhail Bakhtin /Михаил Михайлович Бахти́н/, 1895– dualne oblike i njihovo značenje na osvetljavajuće načine i možda 1975). U knjizi Tekst romana (Le Texte du roman) Kristeva je pisala: potpomogli Heideggerov zahtev za istraživanjem u “istinskom Da bismo analizirali strukturiranje romana, a ne njegovu struktu- mišljenju”. (I mišljenje je konstrukcija.)16 ru, moramo ga smjestiti unutar totaliteta prijašnjih ili sinkronij- U tekstu Pisanje i metod (Writing and Method), odakle potiče gore navedeni skih tekstova... Tako, da bismo proučavali strukturiranje teksta citat, Bernstin raspravlja o odnosu filozofije i poezije. Smatra se da “filozofija” zahte- kao transformaciju, mi ćemo ga zamisliti kao tekstualni dijalog, va “logičku” argumentaciju, a ne kontradikciju kao osnovu tekstualnih oblika diskursa. ili, bolje, kao intertekstualnost. Shodno tome ustvrdit ćemo da “Poezija”, nasuprot filozofiji, kao da poriče da je “argument” nešto suštinsko, mada poimanje romana kao transformacije implicira da ga tretiramo ga može uključiti. Filozofija i poezija se razlikuju po svojim proizvodima: u filozofiji se kao sistem koji nije dostatan sam po sebi, i koji se mora odnositi proizvode dosledni, a u poeziji lepi tekstovi. Nasuprot ovome, Bernstin izriče tvrdnju da 344 na okolinu koja ga okružuje.15 ono što poeziju čini poezijom, a filozofiju filozofijom jeste tradicija mišljenja i pisanja, 345 Pod “okolinom” se podrazumeva bezgranični korpus pisanja, jer ono što kao i društvena matrica publikovanja, profesionalnih udruženja, publike itd. U pitanju su se krije iza napisanog, objašnjavaju Rosalind Kauard (Rosalind Coward) i Džon Elis istorijske i društvene konvencije, a ne suštinske nužnosti “medija” ili “ideje”. (John Ellis, 1956–), nije stvarnost, referent, već referenca, ili kako se izrazio Ro- Uticaj književnih praksi na praksu pisanja teorije i povratni uticaj teorije na lan Bart, u pitanju je “suptilna neizmernost napisanog”. Za realistički tekst inter- utemeljenje diskursa književnosti jasno je vidljiv na primeru rada Čarlsa Bernstina. Pra- tekstualnost označava proces pomoću kojeg on upotrebljava jezik da bi se prikazao tićemo ovaj uticaj i kroz primedbe Terija Igltona i Medena Sarupa (Madan Sarup), kao i realnim i prirodnim. Svaki tekst postoji u mreži svih drugih tekstova, iz kojih crpi na primerima poststrukturalista, pre svega Žaka Deride. svoju razumljivost. Realizam je “kopija kopije”, “perspektiva citata”. On je prećutno Teri Iglton17 ističe da dekonstrukcija odbacuje suprotnost književno/ne- citiranje, bez navodnika i bez tačnog izvora. književno u smislu apsolutne razlike. Pojam pisanja je već sam po sebi izazov ideji o Pisanje uključuje neprestano ponovno formulisanje i premeštanje procesa strukturi jer struktura uvek pretpostavlja središte, utvrđeno načelo, hijerarhiju značenja označavanja. Julija Kristeva je pisala da pojam intertekstualnost označava premešta- i čvrsti temelj, a upravo su to pojmovi koje neprestano razdvajanje i spajanje značenja nje jednog ili nekoliko sistema znakova u drugi. Neprekidan proces pisanja ne znači dovodi u pitanje. Svi književni tekstovi satkani su od drugih književnih tekstova, ali ne u samo dodavanje, gomilanje citata na citate da bi se oblikovalo još kompaktnije tkivo uobičajenom smislu da su obeleženi “uticajima”, već mnogo dublje. Svaka reč, rečenica realističkog jezika. Kauard i Elis objašnjavaju da svaki novi citat zamenjuje one koji ili odlomak ponovno je ispisivanje, prepis ranije nastalih tekstova ili tekstova koji okru- su mu prethodili. Oblik realističke iluzije se menja, pojavljuju se novi “sociolekti”, a žuju pojedinačno delo. Ne postoji “originalnost” u književnosti, nema “prvog” književ- energija drugih se rasipa ili drugačije usmerava. Ovaj aspekt intertekstualnosti se nog dela. Sva književnost je “intertekstualna”. U književnosti progovara jezik u svojoj uMetNoSt u poLJu teoriJe uMetNoSt u poLJu teoriJe koristi u avangardnim tekstovima. Avangardni tekstovi spajaju deliće fraza, ali bez bujnoj “polisemnoj” pluralnosti. Iglton naglašava da je književni pokret modernog doba objedinjujuće, upotpunjujuće pozicije. Oni se igraju s ideologijom i u ideologiji. Čarls omogućio nastanak strukturalističke i poststrukturalističke kritike. Pojedina kasnija Bernstin je u tom smislu pisao da se teksture, rečnici, diskursi, konstruktivistički dela Rolana Barta i Žaka Deride su modernistički književni tekstovi, eksperimentalni, modusi, međusobno suštinski različiti, ne integrišu u polje kao deo prethodno odre- zagonetni i višeznačni. Za poststrukturalizam nema jasne granice između “kritike” i d u B r Av k A Đ u r i ć đene, zacrtane arhitekture. Rascepi i preskoci komponuju prostor unutar pomerljivih “tekstualnog stvaranja”, oba načina sadržana su u “pisanju” kao takvom. U istom duhu, parametara, tipova i stilova diskursa, neprestano se krećući, međusobno dejstvujući, videli smo, Čarls Bernstin izriče stav da se jedan tip tekstualne prakse može podjednako intertekstualno i interstrukturno. Bernstin je pisao: praktikovati i u filozofiji i u književnosti. 14 Čarls Bernstin, “Mera Misli”, str. 193. 16 Charles Bernstin, “Pisanje i metod”, Delo br. 8, Beograd, avgust 1989, prevela Dubravka 15 Navedeno u knjizi Rosalind Coward, John Ellis, Jezik i materijalizam – razvoji u semiologiji i Đurić, str. 267. teoriji subjekta, Školska knjiga, Zagreb, 1985, prevela Ranka Gregurić, str. 74–75. 17 Terry Eaglton, Književna teorija, SNL, Zagreb 1987, prevela Mia Pervan-Plavec, str. 148.  Ukazaćemo sada na problematiku odnosa filozofije i književnosti u radu Terminom “modernizam” Bernstin ukazuje na odbacivanje ideje da je na- ČArLS BerNStiN figure u pokretu Žaka Deride. Niče (Friedrich Wilhelm Nietzsche, 1844–1900) je anticipirao stil i po- rativnost osnovna odlika diskursa književnosti. Preovladalo je stanovište da je medij stupak Deridinog pisanja. Niče je smatrao, tumači Meden Sarup,18 da je filozofija od (u književnosti jezik) autonoman i sebi dovoljan. Modernizam, po Bernstinu, negira Platona (Πλάτων, 428/427–348/347 p. n. e.) do danas potiskivala činjenicu da je jezik naturalističke retoričke pretpostavke avgustinske i romantičarske poezije. Jezik počinje metaforičan. Filozofija je koristila metafore ali je prikrila ovu činjenicu. Svi filozofi, bez da se tumači kao entitet (suština po sebi), sa specifičnim svojstvima, a ne kao instru- obzira na stavove u odnosu na razum i logiku, oslanjali su se na figurativni jezik, ali su ment koji se neutralno i prozirno može koristiti da bi se “prenela” prethodno postojeća njegove znake sistematski potiskivali. Niče je smatrao da su se sofisti, retoričarsko- informacija. Ovim se suštinske pretpostavke narativnog realizma devetnaestog veka, filozofska škola u staroj Grčkoj, najviše približili saznanju onoga što je Sokrat (Σωκράτης, kao umetničke i kritičarske prakse, dovode u pitanje. Modernistička praksa nije otkrila 470–399 p. n. e.) poricao: da je mišljenje uvek neodvojivo vezano za retoričke postup- gubitak istorije, piše Bernstin, već krizu u prikazivanju istorije. Realno nije utvrđena ke. Sledeći Ničea, Derida je ukazao da je svaki jezik neporecivo metaforičan, da koristi spoljašnja celina, već je “konstrukcija društveno/ekonomsko/ideoloških sfera”. figure i trope. Za razliku od drugih formi diskursa, književnim delima se priznaje retorički “Futuristički trenutak” u književnosti, termin je pozajmljen iz istoimene knji- status. Drugi oblici pisanja su takođe figurativni i dvosmisleni, ali se predstavljaju kao ge Mardžori Perlof, neposredno pre početka Prvog svetskog rata, pokrenuo je niz ra- nesumnjive istine. Književnost je, smatra Derida, privilegovani prolaz u pisanje, prolaz dikalnih modernističkih problema još uvek značajnih za savremene poetske i političke koji vodi i u nauku, filozofiju, politiku, psihoanalizu itd. prakse i još uvek neprihvatljivih za oficijelnu kulturu. Termin “modernizam” prisvojili Iz ovog shvatanja proizlazi stav da književnost više nije podređena vrsta dis- su stvaraoci antimodernističkog književnog kanona, od novih kritičara do Helen Ven- kursa u odnosa na filozofiju. Ne postoji jasna podela između književnosti i filozofije, niti dler (1933–). U okviru novokritičarskih mapa modernističkih “majstora”, delo Gertru- između “kritike” i “stvaralaštva”. Filozofija, pravo i politička teorija oblikuju svoje dis- de Stajn tumači se kao postmodernizam koji se ispoljava pre svoga vremena. Bernstin 346 kurse uz pomoć metafora, kao što to čine i pesme, i zato su isto toliko fikcionalni. Pro- ističe da je taj stav pogrešan, jer njen rad pripada radikalnom modernizmu vremena 347 učavanje metafore postalo je važno kada se spoznalo da jezik ne odražava realnost, već u kome je stvarala. Ova činjenica pokazuje da je u mapama angloameričkog književ- je konstituiše. Sada se pažnja sve više usmerava na to kako retorički postupci oblikuju nog modernizma veći deo onoga što se označava pojmom visoki modernizam u znaku naše iskustvo i naše sudove, kako jezik služi da promoviše mogućnosti nekih delatnosti, antimodernizma ili je obeleženo snažnim protivmodernističkim stavom. Dominantna a isključuje mogućnost praktikovanja drugih. kultura posredstvom institucionalizovanih interpretativnih modela, u ovom slučaju reč Dekonstrukcija nas uči da i onda kada nam se čini da tekst ukazuje izvan je o novoj kritici, stvara mape visokog modernizma, pročišćene od formalno radikalni- sebe, njegova referenca može biti samo drugi tekst. Kao što znaci ukazuju samo na dru- jih i avangardnijih pravaca. Ove mape isključuju pojedine pesnike ili grupe pesnika i u ge znake, tekstovi mogu da ukazuju samo na druge tekstove, generišući jednu neodre- redukovanom vidu prikazuju kanonizovane pesnike. Modernizam postaje pročišćen, tj. đenu mrežu presecanja koja se može širiti, a koja se označava terminom intertekstual- redukovan i preobražava se u antimodernizam. Takav modernizam navodi neke kritičare nost. Ovo podrazumeva razmnožavanje/umnožavanje tumačenja, ali nijedno tumačenje da, u skladu sa svojim političkim i estetskim konzervativizmom, zaključe da su moder- ne može biti konačno. nizam i avangarda suprotstavljeni. Svaki praktičar i tumač jednog medija definiše postmodernizam u okvirima tog medija, često ne osvrćući se na druge oblasti. Tako, na primer, u vizuelnim umet- Modernizam, antimodernizam, postmodernizam nostima zamišljena “apsorpcija”, pa i dominantnost, avangardnog modernizma nužni je preduslov za postmodernizam. U poeziji, s druge strane, stalna marginalnost radikalnih Čarls Bernstin u tekstu Izjašnjavanje o Stajnovoj / Stajnova se izjašnjava ra- uMetNoSt u poLJu teoriJe uMetNoSt u poLJu teoriJe elemenata ranog modernizma još uvek uslovljava diskurs o toj umetničkoj formi i pret- spravlja o radikalnom modernizmu koji u Severnoj Americi i Evropi omogućava preme- postavlja sasvim drugačiji skup sredstava povezanih sa “postmodernom”. štanje paradigme ka “označavanju sveta rečima”. Bernstin ovde ima na umu višestruka Po Andreasu Hajsenu (Andreas Huyssen, 1942–) u postmodernizmu se istovremena otkrića i pronalaske jezika i u jeziku do kojih je došlo u prvim decenija- ne pravi razlika između visoke umetnosti i popularne kulture. Hajsen to tumači kao ma dvadesetog veka: otkriće plastičnosti jezika u vizuelnim umetnostima kubista i nepriznavanje modernističkog purizma. U postmodernizmu se izražava sumnja da će d u B r Av k A Đ u r i ć konstruktivista, otkriće jezika nesvesnog kod Frojda (Sigmund Freud, 1856–1939) i je- avangardna umetnost, ili uopštenije modernizacija, uz pomoć tehnologije, doprineti zika relativiteta kod Ajnštajna (Albert Einstein, 1879–1955), prepoznavanje upotrebne boljoj budućnosti. On prihvata po Peteru Birgeru (Peter Bürger, 1936–) razliku između vrednosti jezika kod Ludviga Vitgenštajna (Ludwig Wittgenstein, 1889–1951) i neupo- modernizma i “istorijske avangarde” (dada, rani nadrealizam, postrevolucionarna ru- trebna vrednost jezika kod Gertrude Stajn. ska avangarda). Birger ističe da je avangardni projekt težio da poremeti norme gra- đanske “institucije umetnosti”, brišući razliku između umetnosti i života. Nasuprot 18 Madan Sarup, An Introductory Guide to Poststructuralism and Postmodernism, Second edition, Harvester – Wheatsheaf, New York – London – Toronto, 1993, str. 45–48. tome, u modernizmu dolazi do odvajanja umetnosti od života. Zamisao o autonomiji  umetničkog objekta u modernizmu je do krajnosti razvijena, a stvoreni su i novi načini ka sa magnetofonske trake ili kompakt diska, već i načinom kako je rad smešten u ČArLS BerNStiN figure u pokretu “prikazivanja” i proizvodnje značenja. Tako je proširen projekt esteticizma kasnog de- kontekst tržišta, čitalaca ili gledalaca, istorije svog medija i savremene političke i vetnaestog veka (ideja o umetnosti radi umetnosti, o čistoj umetnosti). Andreas Hajsen društvene klime. smatra da su američki pop, bit i “alternativna” umetnost šezdesetih godina dvadesetog veka – primeri se kreću u rasponu od Džona Kejdža (John Cage, 1912–1992) do Alena Ginzberga (Allen Ginsberg, 1926–1997) i Vilijama Barouza (William Burroughs, 1914– pitanje ideologije u epohi moderne: 1997), od Džeka Keruaka (Jack Kerouac, 1922–1969) do Endija Vorhola (Andy Warhol, slučaj ezre paunda 1928–1987) i Džaspera Džonsa (Jasper Johns, 1930–) – predstavlja prvi stadijum pos- tmodernizma, jer u njima dolazi do prekida sa modernizmom na tri načina koji podsećaju Čarls Bernstin iznosi stanovište da je umetnost uvek povezana sa ideologi- na strategije istorijske avangarde. U postmodernizmu se gube razlike između visoke jom. U “Predgovoru” (“Preface”) za knjigu Politika poetske forme – poezija i javna umetnosti i popularne kulture, napadi na instituciju umetnosti postaju ikonoklastički i politika (The Politics of Poetic Form – Poetry and Public Policy), on ističe da je uobi- postoji “tehnološki optimizam”. čajeno shvatanje da pesme pre svega izražavaju lična osećanja. Njega, međutim, za- Bernstin smatra da ne treba prihvatiti razlikovanje avangarde i modernizma, nima kako formalna dinamika pesme oblikuje ideologiju, tj, kako radikalni inovativni jer pobuna avangarde nije bila usmerena protiv modernizma po sebi. Avangarda se pro- pesnički stilovi mogu imati političko značenje. Kako izbor gramatike, rečnika, sintak- tivila specifičnom i izrazito redukcionističkom kritičkom mapiranju modernističke umet- se i naracije odražava ideologiju. U tekstu Komedija i poetika političke forme Bernstin nosti. Mnogi američki modernistički pesnici, poput Vilijama Karlosa Vilijamsa (William piše da projekt partikularizacije, istorizacije i ideologizacije tumačenja poezije mora Carlos Williams, 1883–1963), Ezre Paunda (Ezra Pound, 1885–1972), Lore Rajding, prvenstveno da se bavi stilističkim odlikama rada. To znači da formalna dinamika ne 348 349 Gertrude Stajn, Luisa Zukofskog ili Džordža Opena (George Oppen, 1908–1984), sve- bi smela da se tumači odvojeno od istorijske i teatralne arene u koju je smeštena.19 sno su bili u opoziciji prema književnom establišmentu. “Avangarda” se, piše Bernstin, U tekstu Obuzdati fašizam / prisvanjanje ideologija – mistifikacija, esteti- najbolje može razumeti ukoliko se uzme u obzir da su avangardni pokreti na različite zacija i autoritet u Paundovoj pesničkoj praksi, Bernstin se bavi “slučajem” Ezre Paun- načine bili povezani sa određenim političkim i društvenim težnjama karakterističnim za da. “Pravoverna” teorija kulture i kritika, po njemu, nisu nedvosmisleno ukazale na modernističku kulturu. Te težnje su se oblikovale kao socijalističke, utopijske, anarhis- fašističke ideje prisutne u Paundovoj poeziji. Paundov fašizam nije omeo kanonizac- tičke, konzervativne i fašističke ideje. iju njegove poezije u američkoj književnosti, već je doprineo njenom prihvatanju. Bernstin naglašava da je Birgerova istorijska avangarda čudno mnoštvo Kada mu se oduzme neprihvatljivi javni legitimitet, Paundov fašizam zadobija au- različitih individua i grupa, obuhvaćenih jedinstvenim nazivom (avangarda). Ali ovi toritet strogog očinskog glasa, koji sudi o vrednosti proizvoda kulture svih društava pokreti nisu jedinstveni i moraju se razmatrati unutar specifičnih geografskih i druš- na zemaljskoj kugli. Ipak, Bernstin ne izjednačava Paundovu politiku sa Paundo- tveno-političkih konteksta u okviru kojih su nastali. Ukoliko se to ne uradi, italijanski vom poezijom. Pevanja često nisu u skladu sa načelima njegovih fašističkih ideala. neofašisti koji fetišizuju mašine izjednačiće se sa francuskim levičarima opčinjenim “Hiperprostor” njegovog modernističkog kolaža ne predstavlja prethodno utvrđe- nesvesnim, a stavovi nemačkih umetnika Vajmara o masovnoj kulturi izjednačiće se nu Istinu pankulturološkog elitizma, već je proizvod kompozicionalno decentriranog sa težnjama ruskih umetnika za novom socijalističkom kulturom, koja se zatim izjed- multikulturalizma. To znači da je Paund koristio fragmente iz različitih društvenih i načava sa opčinjenošću američke pop umetnosti popularnom kulturom, kao da je istorijskih oblasti društva u kojem je i sam živeo, ali i iz neograničenog broja drugih masovna kultura jedinstvena pojava. “Ista” umetnička tehnika, objašnjava Bernstin, kultura. Ova složena, višeglasovna tekstualnost proizašla je iz traganja za dubljim uMetNoSt u poLJu teoriJe uMetNoSt u poLJu teoriJe ima sasvim drugačije značenje zavisno od toga gde je i kada upotrebljena. Tehnike istinama do kojih se ne može doći “monadičnije” organizovanim pesmama u kojima se moraju razumeti u kontekstu, jer umetnički “postupci” nisu univerzalni. Suprot- pesnici koriste jedan glas i jednu perspektivu. Bernstin piše: stavljanje logički nepovezanih rečenica ili rečeničnih fragmenata može se koristiti da Paundova fašistička ideologija ustrajava na autoru koji ima izvan- se teatralizuju ograničenja uobičajene naracije, da se pokaže nemogućnost komu- književno “specijalno znanje” koje stvara falički poredak (phalic nikacije, da se predstavi govor, ili kao prozodijsko stvaranje novog, ili tradiciona- order) (ovo su Paundove reči) nad ženskim haosom konfliktnog d u B r Av k A Đ u r i ć lnog, ali zanemarenog, značenja. Ove upotrebe ne moraju imati ništa zajedničko ideološkog materijala. U studiji o Paundovom antisemitizmu, među sobom, niti se ove tehnike mogu izjednačiti sa upotrebama “fragmentiranja” Robert Kasilo je pokazao da Paund suprotstavlja falocentrički/ ili kolažiranja u drugim umetnostima. Politički opis savremene umetnosti mora, po logocentrički nepokolebljivi stožer (on u 97 pevanju citira Vanga: Bernstinu, da razjasni društvene i ekonomske činioce koji oblikuju kontekst unutar kojeg dati umetnički rad postoji. Značenje radova nije konstituisano samo zahvalju- 19 Charles Bernstein, “Comedy and Poetics of Political Form”, iz Charles Bernstein (ed.), The jući bitnim odlikama slikarskog platna, stranice papira, scene, video monitora, snim- Politics of Poetic Form – Poetry and Public Policy, Roof Books, New York, 1990  “muškarčevo falusno srce je iz raja / jasno vrelo ispravnosti”) ka- U tekstu Drugi svetski rat i postmoderno pamćenje Bernstin piše da Drugi ČArLS BerNStiN figure u pokretu striranom nomadskom Jevrejinu. 20 svetski rat dovodi u pitanje autoritet u svim njegovim oblicima i glasovima: prava Oca, Paundovom radu svojstveni su: neodređenost, fragmentarnost, apstrak- Zakona, Nacije i Nacionalnog Duha, Tehnoracionalnosti, naučne Sigurnosti, Aksiomat- cija, nejasnost, bujica reči, dvosmislenost, alegorija. U ovoj umetnosti ideologije su skog Prosuđivanja, Hijerarhije, Progresa, Tradicije. Nijedna istina nije po sebi razumlji- izmeštene iz izvornog konteksta. Paund za njih stvara nomadsku ekonomiju čiji ko- va, naročito ne povlašćene pojmovne i društvene konstrukcije kao što su patrijarhat, reni nisu ni u tlu ni u vlasništvu, već u apstrakciji estetizacije. Realna ekonomija autoritet racionalnosti, poredak i kontrola. Shvatanje da beli heteroseksualni muškarci, Pevanja je ekonomija čitaoca, pisca i knjige, ekonomija u kojoj se jezik ne shvata kao hrišćani sa Zapada nemaju isključivu povlasticu da izraze “najviše” vrednosti čovečan- Logos već kao razmena. Centar ne može da se održi, piše Bernstin, jer formalne ino- stva bila je prisutna i pre Drugog svetskog rata. vacije neposrednih suprotstavljanja različitih materijala to ne dozvoljavaju. Paundov Pesnici nakon Drugog svetskog rata negiraju da su pesnički Duh ili tekst je izuzetno bogat tonovima i ne može se kontrolisati tradicionalnim kriteriju- Imaginacija transcendentni. Značenje modernističke tekstualne prakse tumači se u mima saglasnosti i jedinstva. S druge strane, činio je napor da usavrši autoritet koji suprotnosti sa izvornim tumačenjima. Pesnici zastupaju stanovište da različite siste- je njegova tekstualna praksa onemogućila. Iz toga je proizašao Paundov klaustofobi- me diskursa nije moguće porediti. Nasuprot nadistorijskoj i nadljudskoj perspektivi čan pogled na svet. U borbi za kontrolom, Paundovi metodi i materijali uništili su izraženoj u ranijim poetikama, u novoj američkoj, kao i u kasnijoj poeziji naglašava Paundov autoritet i predrasude, zato je on posegao za reduktivističkom ekonomijom se proces, pojedinačnost i detalj. Nakon Drugog svetskog rata pesnici veću pažnju i fašističkim rasizmom. poklanjaju ideološkoj funkciji jezika. Oni koriste tehnike materijalizovanja reči i sve- Osvrnućemo se ukratko i na mišljenje jezičkog pesnika i teoretičara Boba ta radikalnog modernizma i primenjuju ih da bi pokazali kako prakse “svakodne- Perelmana. U tekstu Paund i jezik genija (Pound and the Language of Genius) Perel- vnog” jezika manipulišu i dominiraju. Upotrebom radikalnih modernističkih proce- 350 man zastupa stanovište da kada su u pitanju Pevanja, ne možemo zanemariti odnos 351 dura oni istražuju društvene dimenzije jezika koji proizvodi realnost. Nova američka između pozitivnih odlika Paundovog ranog pisanja i retoričkog nasilja i moralnog sle- poezija odbacivala je značaj svetskog duha, napretka, avangardne prethodnice, kao pila njegove kasnije politike. Paunda treba čitati u celini, s obzirom na njegov fašizam i pozitivističke kvaziautoritarne pretpostavke futurizma, vorticizma ili tradicije T. i rasizam, i s obzirom na privlačnost njegove poezije. Pevanja su jedinstveni projekt, S. Eliota (Thomas Stearns Eliot, 1888–1965). Odbacila je herojsku univerzalizaciju što, s obzirom na svojstva referenci, nameće potrebu da pročitamo i druge Paundove spise, a moramo uzeti u obzir i njegove javne delatnosti. Paund se mora čitati, smatra pesničkog genija u korist partikularizacije, procesa, detalja. Inovacijama nastalim u Perelman, kao artifex, ali ovo ne znači “da se svi detalji moraju uklapati”. Perelman periodu između 1910. i 1917. pesnici daju drugačiji psihički upis. Tako, na primer, piše: Robert Krili (Robert Creeley, 1926–2005) ili Leri Ajgner (Larry Eigner, 1927–1996) Neću pokušati da Pevanja učinim saglasnim, niti ću tvrditi da insistiraju na pojedinačnosti, koja se ne može uopštiti, dok Ezra Paund i T. S. Eli- pesma i govori na radiju čine savršeno jedinstvo. Paund je u ra- ot koriste kontrolisane alegorije. Džon Asberi (John Ashbery, 1927–), Džek Spajser zličitim trenucima pisao ep, spasavajući Ustav, stvarajući konfu- (Jack Spicer, 1925–1965) i Džekson Mek Lou (Jackson Mac Low, 1922–2004) teže čijansko-fašistički nacrt Republike Salo i gradeći “Dejokov grad samoponištavanju jastva, dok Vilijam Karlos Vilijams naglašava jastvo. Radovi novih čije su terase boje zvezda”. Drugim rečima, kada se Paund shvati američkih pesnika izražavaju nepoverenje u svaku moguću opštevažeću tvrdnju, oni kao artifax, svesni smo da je teško povući razliku između književ- ispituju javne forme i neumorno uništavaju autoritarne/autoritativne jezičke struk- nog i izvanknjiževnog: uzvišeni značaj specijalizovane koncepcije ture, a radovi su im izrazito autorefleksivni. književnosti stvara poticaj koji ga dovodi u javni prostor. Stalne uMetNoSt u poLJu teoriJe uMetNoSt u poLJu teoriJe protivrečnosti prisutne u Paundovoj zamisli o geniju, čine da su svi detalji njegovog pisanja problematični i da postavljaju ključna Studije kulture pitanja o politici, estetici i etici. Ono što Paundovom pisanju daje najveću snagu ne može se odvojiti od onog što je u njemu naj- Zanimljiva je činjenica da je američkim modernističkim pesnicima, stvarao- d u B r Av k A Đ u r i ć gore. 21 cima nesimbolističke poezije, engleski bio drugi jezik, ili je njihovim roditeljima engleski bio drugi jezik. Pored Gertrude Stajn, u istom kontekstu se pominju i Vilijam Karlos Vi- 20 Charles Bernstin, “Pounding Fascism / Appropriating Ideologies – Mystification, Aesthetiza- lijams i jevrejski pesnici Čarls Reznikov (Charles Reznikoff, 1894–1976) i Luis Zukofski. tion, and Authority in Pound’s Poetic Practice”, iz Charles Bernstein, A Poetics, Harvard Univer- sity Press, Cambridge MA, 1992, str. 123. Gertruda Stajn, Vilijam Karlos Vilijams i Luis Zukofski učili su engleski jezik kao drugi 21 Bob Perelman, “Pound and the Language of Genius”, iz The Trouble with Genius – Reading jezik. To znači, objašnjava Bernstin, da su mislili i ponovo učili svet u novim i čudnim Pound, Joyce, Stein and Zukofsky, University of California Press, Berkeley – Los Angeles – Lon- zvukovima, što remeti prirodno ili nesvesno prihvatanje odnosa između reči i stvari. don, 1994, str. 31.  Gertruda Stajn je stvarala nesimboličan jezik u kontekstu “američke” poezije. Njeni knji- Literatura: ČArLS BerNStiN figure u pokretu ževni radovi nisu bili ukorenjeni u engleskoj književnoj tradiciji. Ponekad se jezik Ger- trude Stajn, Vilijama Karlosa Vilijamsa i Luisa Zukofskog naziva američkim engleskim. Bruce Andrews, Steve McCaffery, Ron Silliman, Ray DiPalma, Legend, Taj naziv, po Bernstinu, označava pisanje na engleskom jeziku za koje ostrvski engleski L=A=N=G=U=A=G=E, Segue, New York, 1980. nije imperijalni suveren već jedan od mnogih jezika. Koreni američkog engleskog obu- Charles Bernstein, Bruce Andrews (eds.), The L=A=N=G=U=A=G=E Book, Sout- hern Illinois University Press, Carbondale, 1984. hvataju kako engleske, tako i ne-engleske izvore. Pod engleskom književnošću, smatra Charles Bernstein, Content’s Dream: Essays 1975-1984, Sun & Moon Press, Los Bernstin, danas treba podrazumevati i novozelandsku, kanadsku, australijsku, a postoje Angeles, 1986. i različite američke književnosti. Za mnoge savremene pesnike, ostrvska engleska tradi- Charles Bernstein, The Politics of Poetic Form: Poetry and Public Policy, Roof, New cija stiha ima mali ili nema nikakav značaj. Čarls Bernstin objašnjava: York, 1990. Engleski je sada jedan od nekoliko globalnih jezika, po sebi lingua Charles Bernstein, A Poetics, Harvard University Press, Cambridge, 1992. franca: to znači da se mnoge različite gramatike i rečnici slivaju u Charles Bernstein, Close Listening: Poetry and the Performed Word, Oxford Univer- stalno novoformirane engleske jezike. Uprkos ovom preobilju, je- sity Press, New York, 1998. dan centristički odgovor je omalovažavanje “pesničke zasićeno- Charles Bernstein, My Way: Speeches and Poems, University of Chicago Press, sti”, dok drugi lamentira nad gubitkom značajnog društvenog Chicago, 1999. Charles Bernstein, A Conversation with David Antin, Granary Bo- oks, New York, 2002. uticaja poezije. Oba pogleda su zasnovana na imperijalnim stan- Dubravka Đurić, Jezik, poezija, postmodernizam – Jezička poezija u kontekstu mo- dardima koji ne shvataju da su različite poezije pisane engleskim derne i postmoderne američke poezije, Oktoih, Beograd, 2002. 352 jezikom vredne za različite grupe ili pojedince […]. 22 Douglas Messerli, “Language” poetries – an anthology, A New Direction Book, 353 Ovaj tekst posvećen Čarlsu Bernstinu završićemo definisanjem poezije u New York, 1987. tekstu Vreme izvan kretanja: pogled napred da bi se videlo nazad: Bob Perelman, The Trouble with Genius – Reading Pound, Joyce, Stein and Zukof- Sva poezija je geografska, etnička i seksualna koliko je i isto- sky, University of California Press, Berleley – Los Angeles – London, 1994. rijska, ograničena periodom: ova ograničenja su horizonti svake Ron Silliman (ed.), In the Ametican Tree – Language Realism Poetry, National Po- poezije. [...] Ali grupe su sastavljene od podgrupa, podgrupe su etry Foundation. Inc., University of Maine at Orono, 1986. sastavljene od frakcijskih razlika koje se mogu ponovo kombi- novati u druge formacije i neuporedive su sa prvom. U principu, oblikovanje zajedničkog glasa regije ili grupe problematično je kao i oblikovanje zajedničkog glasa nacije ili jezika, što je opasno kao i oblikovanje uobičajenog glasa pojedinca. U praksi je važna poetska snaga koja, bilo individualno ili kolektivno, izražava ono što je potisnuto ili što je neizraženo. Ali postoji i nužna potreba da se prevaziđe romantičarska ideja o jastvu (self) i romantičar- ska ideja o duhu nacije ili grupe (volksgeist) ili perioda (zeitgeist), nužna potreba da se poezija ne organizuje oko dominatnog su- uMetNoSt u poLJu teoriJe uMetNoSt u poLJu teoriJe bjekta, shvatao se on kao jastvo ili kao kolektiv ili kao tema. Po- stoji potreba za pisanjem koje pomera granice onoga što se može identifikovati, što ne samo da proizvodi razliku već je pronalazi, što rezultira nomadskom sintaksom želje i preobiljem koji prkose d u B r Av k A Đ u r i ć žanru (rođenju, rasi, klasi) da bi ga premestili na drugo mesto. 23 22 Charles Bernstein, “Time Out of Motion: Looking Ahead to See Backward”, iz Charles Bernstein, A Poetics, Harvard University Press, Cambridge MA, 1992, str. 119. 23 Charles Bernstein, “Time Out of Motion: Looking Ahead to See Backward”, str. 120. uvod Miško Šuvaković i Aleš Erjavec: kratak tehnički uvod Merlo-ponti_ 384 Marivon Sezon: Mikel difren_ 395 Lidija u knjigu Figure u pokretu – savremena zapadna Prišing: Žak Lakan_414 Jelena Novak: rolan Bart_431 Rašida estetika, filozofija i teorija umetnosti_7 Aleš Erjavec: B. Triki: Žil delez_446 Rašida B. Triki: Mišel fuko_458 estetika dvadesetog veka: uvodne primedbe_11 Rašida B. Triki: Žak derida_469 feMiNiStiČke Miško Šuvaković: estetika, filozofija i teorija pLAtforMe Paula Zupanc: Lus irigaraj_482 Paula umetnosti tokom dugog dvadesetog veka_ 21 Zupanc: Julija kristeva_496 Ana Vujanović: džudit Batler_ 511 koNtrAdikCiJe ModerNiZMA Jos de Mul: poSLe ModerNe: poStModerNA i Sigmund frojd_41 Ketrin Livr: Anri Bergson_ 55 kritikA poStModerNe Polona Tratnik: Artur Lev Kreft: Benedeto kroče_65 Grejem Mekfi: robin džordž danto_ 531 Ernest Ženko: fredrik džejmson_ 549 Nevena kolingvud_87 Miško Šuvaković: Martin Hajdeger_100 Daković: edvard v. Said_ 564 Ernest Ženko: volfgang Miško Šuvaković: Ludvig vitgenštajn_123 kritiČki/ velš_ 585 Klif MakMahon: teri iglton_601 Ivana Ilić: rodžer kritiČNi ModerNiZAM Entoni Dž. Kaskardi: Skruton_614 iZvoĐeNJe fiLoZofiJe i Hoze ortega i gaset_145 Aleš Erjavec i Miško Šuvaković: NovA kritiČkA teoriJA Dejvin Zane Šou: Alen 355 Đerđ Lukač_159 Tajrus Miler: valter Benjamin_174 Badiju_645 Katja Kolšek: Žak ransijer_658 Katja Kolšek: Đorđo Agamben_678 Nikola Dedić: Boris grojs_690 p i tA N J A o g r A N i C A M A f i L o Z o f i J e i e S t e t i k e Lev Kreft: Herbert Markuze_193 Tajrus Miler: teodor v. Adorno_ 205 Gabriela Švitek: Stefan Moravski_ 236 Bojana Cvejić: Brajan Masumi_704 Oleg Jeknić: Mark B. uMetNoSt u poLJu teoriJe Ivana Miladinović: Hansen_721 Jelena Arnautović: Nikola Burio_740 priLog: džon kejdž_ 255 Miško Šuvaković: Situacionizam_ 270 fiLoZofiJA viZueLNoSti Radovan Popović: Miško Šuvaković: Tel Quel_ 282 Sanela Radisavljević: pjer Bečka škola istorije umetnosti_759 Radovan Popović: Bulez_ 296 Sanela Radisavljević: glen guld_ 309 Nika Radić: Alojz rigl_769 Đinhi Čoi: vizuelni formalizam_795 Art&Language_ 319 Dubravka Đurić: Čarls Bernstin_ 336 Miško Šuvaković: Nova istorija umetnosti_815 Aleš Erjavec: pitANJA o grANiCAMA fiLoZofiJe i vizuelna kultura, umetnost i vizuelne studije_838 eStetike Biljana Srećković: vladimir Jankelevič_ 357 ApeNdikS Biografije autorki/autora tekstova i Rašida B. Triki: Žan-pol Sartr_ 373 Aleš Erjavec: Moris prevoditeljki_861 indeks imena_869  vLAdiMir JANkeLeviČ figure u pokretu vladimir JANkeLeviČ između filozofije i muzike : Biljana Srećković 356 357 Proučavanje filozofije Vladimira Jankeleviča (Vladimir Jankélévitch, 1903– 1985) proteklih decenija gotovo da je zapostavljeno i marginalizovano u odnosu na razmatranje opusa njegovih savremenika, francuskih mislilaca koji su bili aktivni od p i tA N J A o g r A N i C A M A f i L o Z o f i J e i e S t e t i k e p i tA N J A o g r A N i C A M A f i L o Z o f i J e i e S t e t i k e tridesetih godina prošlog veka (na primer, Sartra /Jean-Paul Sartre 1905–1980/, Merlo-Pontija /Maurice Merleau-Ponty, 1908–1961/, Levinasa /Emmanuel Levinas, 1905–1995/) i njihovih sledbenika, kako u frankofonoj literaturi, tako i u studijama pisanim na jezicima drugih govornih područja. U vezi sa tim, indikativan je podatak da je prvi Jankelevičev napis preveden na engleski jezik 1959. godine,1 a sledeći skoro četiri decenije kasnije,2 da bi od početka dvadeset i prvog veka, naročito zahvaljuju- ći Deridinim (Jacques Derrida, 1930–2004) tumačenjima Jankelevičevih postavki,3 1 Reč je o prevodu monografije Maurice Ravel nastale 1939. godine. 2 U pitanju je prevod teksta iz 1971. Pardonner?, koji uz esej Dans l’honneur et la dignité (iz BiL JANA Srećković 1946) čini publikaciju L’Imprescriptible, objavljenu posthumno, 1986. godine. Tekst je prevela En Hobart (Ann Hobart) pod nazivom Should We Pardon Them? za časopis Critical Inquiry 1996. 3 Derida je, polazeći od Jankelevičeve ideje o oproštaju (le pardon), razradio svoje koncepte na tu temu, što je, kako smatra Endrju Keli, Jankeleviču donelo nov kredibilitet među francuskim filozofima. Andrew Kelley, “Translator’s Introduction”, iz Vladimir Jankélévitch, Forgiveness, University of Chicago Press, Chicago, 2005, str. xxiv; Jacques Derrida, On Cosmopolitanism and Forgiveness, Routledge, New York, 2001; Ernesto Verdeja, “The Possibilities and Limits of Forgiveness”, iz H-Genocide, H-Net Reviews, August, 2009, http://www.h-net.org/reviews/ showrev.php?id=10842, (pristupljeno februara 2009).  usledili prvi prevodi ključnih ostvarenja u celini − Kerolin Abate (Carolyn Abbate, njenog profesora. Budući da je poticao iz ruske porodice, koja je emigrirala u Francu- vLAdiMir JANkeLeviČ figure u pokretu 1955–) je 2003. prevela njegov krucijalni filozofsko-estetički spis o muzici Musique sku, najpre je pohađao École nationale des langues orientales, odsek za ruski jezik, da et l’ineffable (1961), a 2005. Endru Keli (Andrew Kelley) ostvario je prevod važne bi se potom opredelio za filozofiju, verovatno pod uticajem njegovog oca koji se bavio etičke studije Le Pardon (1967). Ovi autori pokušali su da ukažu na to da je Jankelevič prevođenjem važnih filozofskih dela sa ruskog i nemačkog na francuski jezik, pa je jedna od “centralnih figura intelektualnog života Francuske”, “najoriginalniji i najuti- mladi Jankelevič imao priliku da se susretne sa Hegelovim (Georg Wilhelm Friedrich cajniji filozof morala”, ali i muzike dvadesetog veka, te odgonetnu razloge zanemari- Hegel, 1770–1831), Šelingovim (Friedrich Wilhelm Josef von Schelling, 1775–1854), vanja njegovog obimnog i vrednog opusa. U tom cilju, posebno je bilo važno preispi- Frojdovim (Sigmund Freud, 1856–1939), Kročeovim (Benedetto Croce, 1866–1952) tati argumente kojima je najčešće objašnjavana Jankelevičeva skrajnutost sa glavnog spisima. Zaintrigiran filozofskim diskursima, on upisuje filozofiju na École Nor- toka francuske filozofije. Naime, dok se, s jedne strane, govorilo da je ovakav status male Supérieure, gde je već 1925. godine diplomirao na temu Plotinove (Plotinus / uslovljen Jankelevičevim odbijanjem da sledi aktuelne filozofske pravce, što je po- Πλωτίνος /, 205–270) dijalektike. Samo dve godine kasnije, Jankelevič posataje pro- tvrđivao i on sam, sa druge strane, smatra se da su njegov kompleksan stil pisanja, fesor filozofije na Institut français de Prague, gde će raditi do 1933. Iste godine brani često prožet dijalektičkim i paradoksalnim uverenjima, način izražavanja4 i jedinstve- doktorat o Šelingovoj poznoj filozofiji i komplementarnu tezu Valeur et signification na terminologija5 u velikoj meri otežavali čitanje, razumevanje i prevođenje njegovih de la mauvaise conscience na Sorboni (La Sorbonne), a u tom periodu piše tekstove dela.6 Ovakvu recepciju je, međutim, većim delom odredio i sam Jankelevič, što se o Zimelu (Georg Simmel, 1858–1918), ruskom misticizmu i Anriju Bergsonu (Henri može sagledati na osnovu iščitavanja pojedinih segmenata njegove biografije. Bergson, 1859–1941),7 filozofu čiji su spisi u velikoj meri uticali na razvoj njegove U periodu sopstvenog sazrevanja i formiranja Jankelevič se uklapao u svo- filozofije. Svoju pedagošku karijeru nastavlja u gimnazijama u Kaenu i Lionu, a potom jevrstan akademski šablon, prešavši put od uspešnog i svestranog studenta do ce- na Univerzitetima u Tuluzu i Lilu, kada radi na svom monumentalnom i možda ključ- nom delu Traité des vertus. Međutim, kako je delovao izvan Pariza, centra aktuelne 4 Levinas opisuje Jankelevičev način izražavanja sledećim rečima: “svako će se setiti govora filozofske misli, bez važne institucionalne podrške, Jankelevič je već tada govorio o koji je bio pomalo bez daha, tokom kojeg se, u savršenoj jasnoći iskaza, svaka reč iznenada sopstvenom udaljavanju od glavnog toka francuske filozofije i samodovoljnosti fran- pojavljuje kao nova…” (Arnold I. Davidson, “The Philosophy of Vladimir Jankélévitch”, Critical cuskih intelektualnih krugova, 8 a ovakav vid njegove mislilačke izolacije produbljen je 358 Inquiry vol. 22, no. 3, Chicago, 1996, str. 1). An Filp (Anne Philipe, 1917–) ističe da je sluša- tokom Drugog svetskog rata. Naime, kao naturalizovani Francuz jevrejskog porekla 359 jujući Jankeleviča bila impresionirana njegovom šarmantnošću, iznošenjem reči, konciznošću, preciznošću, a u isto vreme impresijom slobode, erudicijom i poznavanjem subjekta, odnosno Jankelevič je teško prebrodio ratna dešavanja, najpre zbog samog učešća u borbama, načinom govora koji je delovao kao improvizacija, iako to nije bio, budući da je poznato da je kada je bio i ranjen, a potom i zbog toga što su mu kao Jevrejinu bila uskarćena mno- Jankelevič veoma studiozno pripremao svako predavanje, beleške i tekstove (Anne Philipe, ga prava, pa i pravo podučavanja na francuskim univerzitetima. Ovaj težak period p i tA N J A o g r A N i C A M A f i L o Z o f i J e i e S t e t i k e p i tA N J A o g r A N i C A M A f i L o Z o f i J e i e S t e t i k e “Une sorte connaissance amoureuse”, iz Vladimir Jankélévitch, Liszt et la rhapsodie, essai sur la virtuosité, Plon, Paris, 1989, str. I). Na sajtu Nacionalnog audivizuelnog instituta (Institut Jankelevič je prevazišao u Tuluzu, zahvaljujući privatnim časovima i predavanjima National de l’Audiovisuel – INA) mogu se naći odlomci iz radijskih i televizijskih emisija u koji- koje je držao u kafeima, ne odustajući ni tada od pisanja.9 Poražen pomenutim okol- ma je Jankelevič gostovao (vidi veb stranicu: www.ina.fr). nostima, kao glavnog krivca Jankelevič je, razumljivo, video nacistički režim, ali i sve 5 Keli opisuje Jankelevičevo pismo poredeći ga sa muzičkim kategorijama. On ističe da njegove Nemce, smatrajući ih do kraja života svojim najvećim neprijateljima, zbog čega je neuobičajeno dugačke, ali istovremeno veoma čiste i jasne rečenice, teku kao muzičke linije, završavajući se tamo gde je fraza okončana ili gde je potrebno uzeti dah, dok pasusi, često decidirano odbacivao sve što je nemačkog porekla.10 On ne samo da je pružao otpor prožeti na više strana, funkcionišu na isti način kao jedan stav muzičkog dela. Andrew Kelley, “Translator’s Introduction”, iz Vladimir Jankélévitch, Forgiveness, University of Chicago Press, 7 Godine 1923. Jankelevič je upoznao Bergsona, kada sa njim započinje korespondenciju. Go- Chicago, 2005, str. xiv. dinu dana kasnije on piše članak o ovom filozofu, da bi 1931. realizovao značajnu studiju pod 6 O ovom problemi govori Ejrej (Craig Ayrey) razmatrajući prevod Kerolin Abate: “Ona pone- nazivom Henri Bergson. kad izgubi borbu sa Jankelevičevom prozom, što i nije tako teško, po njenim rečima, a povre- 8 Već 1931. godine Jankelevič pominje ovaj problem u pismu Luju Bodiku (Louis Beauduc). BiL JANA Srećković meno i pogrešno tumači, dramatizuje, zamagljuje njeno značenje, obično (ironično) kada po- Andrew Kelley, “Translator’s Introduction”, iz Vladimir Jankélévitch, Forgiveness, University of kušava da razjasni određene nepoznanice ili nešto argumentuje.” Craig Ayrey, “Jankélévitch the Chicago Press, Chicago, 2005, str. viii. Obscure(d)”, Music Analysis vol. 25, no. 3, Oxford, 2006, str. 343; Uporedi i: Andrew Kelley, 9 Godine 1942. nastaje traktat o muzici La Nocturne i filozofski spis Le Mensonge. “Translator’s Introduction”, iz Vladimir Jankélévitch, Forgiveness, University of Chicago Press, 10 Svoj čvrst negativan stav prema nemstvu Jankelevič je redefinisao tek pred kraj svog živo- Chicago, 2005, str. xiii–iv; Arnold I. Davidson, “The Philosophy of Vladimir Jankélévitch”, Cri- ta, zahvaljujući mladom nemačkom učitelju, Vajardu Ravelingu (Wiard Raveling) koji je mu je tical Inquiry vol. 22, no. 3, Chicago, 1996, str. 1; Carolyn Abbate, “Jankélévitch’s Singularity”, iz napisao pismo izvinjenja u ime nemačkog naroda i Nemačke. Dirnut tim gestom, Jankelevič je Jankélévitch, Vladimir, Music and the Ineffable, Princeton University Press, Princeton, 2003, nastavio korespondenciju, te samim tim pokazao da je period njegovog odlučnog osuđivanja str. xvi; Jean-Christophe Goddard, “Vladimir Jankélévitch”, iz Lawrence D. Kritzman (ed.), The Nemaca završen, mada im ipak nikada nije oprostio. Idejom oproštaja Jankelevič se najviše Columbia History of Twentieth-Century French Thought, Columbia University Press, New York, bavio u delu Le Pardon (1967), objašnjavajući je sledećim rečima: “Oprostiti ne znači promeniti 2006, str. 552–553. mišljenje... Naprotiv!... Moj odnos sa okrivljenim je taj koji se menja”. Dakle, oprošaj podra-  prema “zemlji koja je napravila holokaust”11, kako je govorio, nemačkom jeziku i kul- deljenje nije se uklapalo u dominantnu fenomenološku i egzistecijalističku misao u vLAdiMir JANkeLeviČ figure u pokretu turi, već je odlučio da se u potpunosti distancira od nemačke filozofije, a tu, čini se, posleratnom periodu (kasnije strukturalističku i poststrukturalističku), odnosno u pronalazimo jedan od glavnih uzroka produbljenja Jankelevičeve izolovanosti u po- okvire akademske filozofije u Francuskoj, o čemu je Jankelevič i sam govorio: “sve sleratnom periodu.12 Otklon od nemačke filozofije uslovio je istovremeno udaljavanje više se udaljavam od mojih kolega, oni mene više ne interesuju, isto kao ni ja njih. od posleratne francuske filozofske misli, budući da je ona bila prilično razrađena na Epoha i ja nismo zainteresovani jedni za druge.”15 Do pomenutog jaza došlo je i iz- temeljima nemačkih filozofskih praksi, posebno postavki Ničea (Friedrich Wilhelm bog Jankelevičevog nepoverenja u pravce, grupe i rigidno određene filozofske škole u Nietzsche, 1844–1900), Huserla (Edmund Husserl, 1859–1938) i Hajdegera (Martin vreme vladavine specijalizacija – “sada u Francuskoj jedino ima mesta za jata: mar- Heideger, 1889–1976).13 Pokušavajući da zanemari nemačke filozofe, Jankelevič je ksiste, katolike, egzistencijaliste, a ja ne pripadam nijednom okrugu.”16 Zbog ovakvih pronašao druge uzore – poput Aristotela (Αριστοτέλης, 384–322 p. n. e.), Platona gledišta, kao i zbog čestog deklarisanja političkih stavova,17 Jankelevič je nailazio na (Πλάτων, 428/427–348/347 p. n. e.), Spinoze (Baruch Spinoza, 1632–1677), Zimela, različite prepreke – izdavači su odbijali da publikuju njegove spise, nije se pisalo o Bergsona, Kjerkegora (Søren Kierkegaard, 1813–1855), slovenskih mislilaca Šesto- njegovim delima, a ugledne pedagoške institucije mu nisu nudile angažman. Uprkos va (Лев Шестов, 1866–1938), Berdjajeva (Николай Бердяев, 1874–1948) i pisaca tome što je 1951. postao profesor na Sorboni, na Katedri za filozofiju morala, na ko- Tolstoja (Лев Никола́евич Толсто́й, 1828–1910), Dostojevskog (Фёдор Достоевский, joj je radio do 1978. godine,18 Jankelevič je do kraja svog delovanja osećao posledice 1821–1881) – kao i druge teme za razmatranje, etiku, moral i religiju.14 Ovakvo opre- ove diferencijalnosti, ističući: “ja pišem za dvadeset i prvi vek kada će se moje ideje razmatrati sa strašću, suprotno stremljenjima u dvadesetom veku.”19 Složićemo se sa Jankelevičem da je upravo današnje vreme ono kada se objektivno, bez pritisaka zumeva promenu odnosa između žrtve i zločinca (Andrew Kelley, “Translator’s Introduction”, iz Vladimir Jankélévitch, Forgiveness, University of Chicago Press, Chicago, 2005, str. xxiii). pojedinih filozofskih struja i osvrtanja na stavove akademskih krugova, može govoriti Ovo pitanje Jankelevič je razmatrao u delima Le Mal (1947), Traité des vertus (1949), kao i u o odlikama, dejstvu i značaju njegove misli. tekstovima Introduction au thème du pardon (1963) i Pardonner? (Vladimir Jankélévitch, Forgi- Uz navedene Jankelevičeve osobenosti koje su ga, u krajnjoj liniji, odre- veness, University of Chicago Press, Chicago, 2005; Jacques Derrida, On Cosmopolitanism and dile kao drugačijeg, bitno je pomenuti njegovo interesovanje za muziku i primenu Forgiveness, Routledge, New York, 2001; Jean-Christophe Goddard, “Vladimir Jankélévitch”, iz Lawrence D. Kritzman (ed.), The Columbia History of Twentieth-Century French Thought, filozofskih modela na primerima muzičkih praksi, a kako muzika nije bila u fokusu 360 Columbia University Press, New York, 2006, str. 552) interesovanja njegovih savremenika, sigurno je da i ovde leži jedan od razloga nje- 361 11 Andrew Kelley, “Translator’s Introduction”, iz Vladimir Jankélévitch, Forgiveness, University gove izopštenosti. Ovo polje je izuzetno značajno kako za tumačenje i razumevanje of Chicago Press, Chicago, 2005, str. xxiv. Jankelevičevog diskursa, tako i za otvaranje novih vidika u sagledavanju same muzi- 12 Jankelevičeva mržnja prema Nemcima ogledala se i u tome što on neko vreme nije želeo da predaje studentima nemačkog porekla, a čak je prilikom reizdavanja pojedinih dela uklanjao ke, jer se kroz njega prelamaju i ukrštaju derivati Jankelevičeve filozofske spekulacije p i tA N J A o g r A N i C A M A f i L o Z o f i J e i e S t e t i k e p i tA N J A o g r A N i C A M A f i L o Z o f i J e i e S t e t i k e reference koje su se odnosile na nemačke mislioce (Andrew Kelley, “Translator’s Introduction”, i muzičkog iskustva, stvarajući kompleksnu mrežu značenja. Međutim, upravo složen iz Vladimir Jankélévitch, Forgiveness, str. ix). Takođe, uzdržavao se od slušanja i razmatranja dikurs nastao iz prožimanja dve discipline, filozofije i muzike, doveo je do podeljenih nemačke muzike, smatrajući da je ona trivijalna i marginalna. Kako navodi Abate, on je muziku poimao kao francusko-rusko-slovenski fenomen, uz povremene osvrte na špansku tradiciju mišljenja o nivou Jankelevičeve kompetentnosti – dok su pojedinci govorili o Janke- (Carolyn Abbate, “Jankélévitch’s Singularity”, iz Vladimir Jankélévitch, Music and the Ineffable, leviču filozofu koji je sa strašću pisao o muzici i duboko razmišljao o slušanju muzike, Princeton University Press, Princeton, 2003, str. xvi). Stoga, predmet njegovog razmatranja odnosno filozofu koji se bavio muzikom iz zapećka (Dejvidson /Arnold Davidson, bile su poetike autora poput: Šopena (Frédéric Chopin, 1810–1849), Lista (Franz Liszt, 1811– 1936–/, Taruskin /Richard Taruskin, 1945–/, Godar /Jean-Christophe Goddard, 1886), Forea (Gabriel Fauré, 1845–1924), Debisija (Claude Debussy, 1862–1918), Ravela (Ma- urice Ravel, 1875–1937), Satija (Eric Satie, 1866–1925), Musorgskog (Модест Мусоргский, 1959–/), drugi su ga nazivali filozofom ili estetičarom muzike (Abate, Ivan Foht / 1839–1881), Čajkovskog (Пётр Ильич Чайковский, 1840–1893) i drugih (o ovom problemu vidi: Ivan Foht, “Muzičko-estetički agnosticizam Vladimira Jankeleviča”, iz Muzika i neizrecivo, 15 Andrew Kelley, “Translator’s Introduction”, iz Vladimir Jankélévitch, Forgiveness, University Književna zajednica Novog Sada, Novi Sad, 1987, str. 9–10). of Chicago Press, Chicago, 2005, str. xi. BiL JANA Srećković 13 Pokazalo se da Jankelevič nije u potpunosti mogao da se udalji od nemačke filozofije, pa su 16 Andrew Kelley, “Translator’s Introduction”, str. xii. i u njegovim delima nastalim posle rata neretka pozivanja na nemačke mislioce, Ničea, Kanta 17 Pored istupanja protiv ratnih zločina Jankelevič se bavio i drugim društveno-političkim pi- (Immanuel Kant, 1724–1804), Šopenhauera (Arthur Schopenhauer, 1788–1860) i druge. tanjima. Tako je u maju 1968. zajedno sa studentima protestovao protiv tadašnjeg visokoš- 14 Uz Jankeleviča, jedan od retkih njegovih savremenika koji se bavio ovim pitanjima je i Le- kolskog sistema, što su mnoge njegove kolege osudile, a istupao je i protv rasizma, eutanazije vinas, takođe poreklom Jevrejin, a smatra se da su ratna dešavanja posebno uticala na obojicu i inicijative da se ukine nastava filozofije u srednjim školama. autora da se opredele za razmatranja morala i religije (vidi detalj.: Alan D. Schrift, Twentieth- 18 Jankeleviča su studenti veoma cenili, jer ih nije gledao kao buntovnike, već kao svoje kolege. Century French Philosophy, Key Themes and Thinkers, Blackwell Publishing, Malden, 2006, str. Oni su u velikom broju posećivali njegova predavanja, opisujući ih kao događaje, a ne kao sesije 70–71; o napisima francuskih intelektualaca jevrejskog porekla pogledaj npr: Jonathan Juda- za sakupljanje informacija. ken, “French-Jewish Intellectuals”, iz Christopher John Murray (ed.), Encyclopedia of Modern 19 Andrew Kelley, “Translator’s Introduction”, iz Vladimir Jankélévitch, Forgiveness, University French Thought, Fitzroy Dearborn, New York – London, 2004, str. 241–246). of Chicago Press, Chicago, 2005, str. xiii.  Ivan Focht, 1927–1992/),20 a povremeno, mada sa distancom, muzikologom (upor.: napisi o muzici Vladimira Jankeleviča su sui generis, jer se, čini vLAdiMir JANkeLeviČ figure u pokretu Špit-Vajsenbaher /Christiane Spieth-Weissenbacher/, Ejrej). 21 Odgovori o Jankele- se, razlikuju od spisa o muzici drugih filozofa. Jankelevič je imao vičevoj poziciji, dakle, mogu biti višestruki, u zavisnosti iz koje vizure posmatramo tajanstvenu mogućnost da piše o muzici iznutra, ulazeći u mu- njegovu delatnost, a radi uvida u složenost njegove poetike potrebno je ispitati ove zičko delo i otkrivajući njegovo filozofsko značenje, ne unižava- navode, tj. sve tri mogućnosti – Jankeleviča kao filozofa i pasioniranog ljubitelja mu- jući ga pretvaranjem u prostu ilustraciju već postojeće filozofske zike, kao filozofa/estetičara muzike i kao muzikologa. Jer, najveća prepreka svakog doktrine. Jankelevič zna kako da karakteriše filozofske dimenzije tumača Jankelevičevih dela može biti upravo u jednostranosti pristupa, pa je zbog muzike, a da ne žrtvuje nijednu od njenih specifičnosti, ne pada- toga potrebno pokrenuti složenu raspravu o problemu statusa muzike u Jankeleviče- jući u iskušenje da je primora da bude sluga nečemu drugom, dok vom diskursu u cilju predočavanja njegove autentične polivalentnosti.22 u isto vreme odbija nagon da je tretira kao beznačajnu i prostu Muzika je za Jankeleviča bila istinski predmet fascinacije i obožavanja, o artikulaciju ljudskog iskustva i aspiracije.26 čemu govori An Filip, ističući da nigde kao kod Jankeleviča nije primećena takva sro- Moglo bi se reći da ovakvim pristupom Jankelevič promoviše jedno oso- đenost sa muzikom, jedna vrsta zaljubljeničkog poznavanja – “muzika je u njegovim beno iskustvo slušanja i razumevanja muzike, proizišlo iz susretanja zaljubljenič- rukama, u njegovim prstima, i ipak, on joj vraća nevinost zato što mu ona donosi kog i stručnog odnosa prema muzici, a na tamelju postavki njegove filozofije, ili, ljubav i konstantnu kreaciju”.23 Naravno, Jankelevič nije pisao o muzici samo kao puki drugim rečima, poteklo iz potrebe da, kako objašnjava Kotevska, profesionalizuje zaljubljenik,24 već je njegovo razmatranje muzičkih praksi bilo zasnovano na bogatom svoje “slabosti” prema muzici27. Dakle, u pitanju je višestepena interakcija koja se iskustvu izvođača i sofisticiranog slušaoca, školovanog pijaniste i iskusnog improviza- podjednako iščitava iz čisto filozofskih dela i napisa o muzici – između Jankeleviča i tora, koji je muzici mogao da pristupi “iznutra”.25 Do ove konstatacije dolazi i Dejvidson: muzike, potom muzike koja je pokretač filozofske rasprave, te filozofskih koncepcija koje generišu nastanak specifičnog govora o muzičkim temama. S jedne strane, u 20 Abate ističe da je Jankelevič uz Adorna (Theodor W. Adorno, 1903–1969) i Bloha (Ernst Bloch, 1880–1959) jedan od najznačajnijih filozofa muzike, ali još nepoznat u anglo-američ- filozofskim ostvarenjima Jankelevič se služi muzičkim praksama kao primerima pu- koj filozofiji, kriticizmu i muzikologiji. Carolyn Abbate, “Jankélévitch’s Singularity”, iz Vladimir tem kojih objašnjava i ilustruje određeni problem, puštajući čak da logika muzičkih Jankélévitch, Music and the Ineffable, Princeton University Press, Princeton, 2003, str. xiii. odnosa diktira izgradnju filozofske niti28 . Tako, na primer, u knjizi Ironija Jankelevič 21 Pogledaj: Arnold I. Davidson, “The Charme of Jankélévitch”, iz Vladimir Jankélévitch, Mu- 362 govori o pojmovima ironije i lilote, sveobuhvatnom kazivanju malim brojem reči, na 363 sic and the Ineffable, Princeton University Press, Princeton, 2003, str. viii; Jean-Christop- he Goddard, “Vladimir Jankélévitch”, iz Lawrence D. Kritzman (ed.), The Columbia History of primerima poetike Forea, Debisija i Ravela: Twentieth-Century French Thought, Columbia University Press, New York, 2006, str. 553; U svojim poslednjim kompozicijama Gabrijel Fore upotrebljava Carolyn Abbate, “Jankélévitch’s Singularity”, iz Vladimir Jankélévitch, Music and the Ineffable, veoma mali broj nota. Njegova muzika je, kao Saloma, uzastopce p i tA N J A o g r A N i C A M A f i L o Z o f i J e i e S t e t i k e p i tA N J A o g r A N i C A M A f i L o Z o f i J e i e S t e t i k e Princeton University Press, Princeton, 2003, str. xiii–iv; Ivan Foht, “Muzičko-estetički agno- sticizam Vladimira Jankeleviča”, iz Muzika i neizrecivo, Književna zajednica Novog Sada, Novi odbacila sedam velova kojima je bila obavijena i potpuno otkriva Sad, 1987, str. 6; Christiane Spieth-Weissenbacher, “Jankélévitch, Vladimir”, iz Grove Music svoju suštinu [...].“Gotovo” ništa napisao je Debisi na kraju par- Online, Oxford Music Online, 2009, http://www.oxfordmusiconline.com/subscriber/article/ titure za balet Igre [...]. “Ništa se više ne čuje” čitamo na kraju grove/music/14135; Craig Ayrey, “Jankélévitch the Obscure(d)”, Music Analysis vol. 3, no. 25, Ravelove partiture Zrikavac [...]. Jer, onako kao što je ponovo Oxford, 2003, str. 351. 22 Ana Kotevska, “Ne/izrecivo kao alternativa”, Novi Zvuk br. 10, Beograd, 1997, str. 76. naučila da se jezgrovito izražava, muzika je ponovo naučila i da 23 Prema: Anne Philipe, “Une sorte connaissance amoureuse”, iz Vladimir Jankélévitch, Liszt “tiho govori”[...] Ta ironija koja nas gleda držeći prst na ustima i et la rhapsodie, essai sur la virtuosité, Plon, Paris, 1989, str. II–III. za koju bi se reklo da nam govori [...] nam šapuće da nije u prirodi 24 Na koji način je Jankelevič govorio o ovoj ljubavi prema muzici može se iščitati iz sledećih reči: “Nisam uveren da volim više Forea nego Debisija... već sam uveren da volim i jednog zbog duha da gromko govori i zauzima mnogo mesta.29 nečega i drugog zbog nečega drugog, svakog od njih odvojeno, budući da svaki predstavlja BiL JANA Srećković neprocenjivi red ljubavi” (cit. prema: Ana Kotevska, “Ne/izrecivo kao alternativa”, Novi Zvuk br. 10, Beograd, 1997, str. 79). 1897–1986), kao i pijanistkinje Monik As (Monique Haas, 1909–1987). Značajno je pomenuti 25 Ipak, Jankelevič nije stekao muzičko obrazovanje u muzičkoj instituciji, već pored svoje da fonoteka Francuskog radija poseduje snimke Jankelevičevih interpretacija ostvarene za po- tetke, profesorke klavira u Petrogradu. Svirao je dela klasične muzike, ali i džez, zbog čega je trebe emisije Hommage à Vladimir Jankélévitch. bio dobar u improvizaciji i čitanju s lista, a zanimljiv je podatak da je u svom domu imao čak 26 Arnold I. Davidson, “Translator’s Introduction”, iz Vladimir Jankélévitch, “Pelléas and Pé- dva Plejel (Pleyel) klavira. Svoje znanje o muzici Jankelevič je proširio u periodu posle rata kao nélope”, Critical Inquiry vol. 27, no. 3, 2001, str. 1, file://jankelevitch/v26n3.jankelevitch.html muzički urednik na Radio Tuluzu. Družio se sa Foreovim sinom i članovima Šestorke, a njegova 27 Ana Kotevska, “Ne/izrecivo kao alternativa”, Novi Zvuk br. 10, Beograd, 1997, str. 80. sestra Ida (Ida Jankélévitch) bila je deo njihovog kruga i aktivno je nastupala kao pijanistkinja. 28 Ana Kotevska, “Ne/izrecivo kao alternativa”, str. 79. Oko njega je bio okupljen i krug muzičara sačinjen od članova nekadašnje Pariske škole, Mar- 29 Vladimir Jankelevič, Ironija, Izdavačka knjižarnica Zorana Stojanovića, Sremski Karlovci, sela Mihalovicija (Marcel Mihalovici, 1898–1985) i Aleksandra Tansmana (Alexandre Tansman, 1989, str. 93–94.  Sa druge strane, Jankelevičeva dela posvećena pojedinim kompozitorima, nivou kao šarm cveta ili ptičje pesme34 . Ono što je, pretpostavljamo, Ejreja opredelilo vLAdiMir JANkeLeviČ figure u pokretu muzičkim pojavama i muzici uopšte potekla su iz njegovih filozofskih spekulacija za formulisanje ovakvog stava jeste činjenica da je Jankelevič davao prevlast analizi (shvatanja morala, koncepata pojavnosti, temporalnosti, intencionalnosti), te se kroz koja proističe iz čina slušanja, a ne iz bliskog čitanja notnog teksta, što je, istina, njih mogu iščitati različiti problemi njegove filozofije, uticaji i filozofski konteksti ko- nedovoljno za formulisanje sveobuhvatne analitičke slike35. Za razliku od pomenutih jima se obraća, ali i oni od kojih želi da se distancira, što ćemo sagledati na primeru autora, Ana Kotekvska naglašava muzikološke crte Jankelevičevog diskursa, navode- čitanja knjige Muzika i neizrecivo. ći kao primer knjigu Faure et l’inexprimable u kojoj Jankelevič daje širok prikaz poetike No, pre toga, potrebno je još razmotriti tvrdnju o Jankeleviču muzikologu. ovog kompozitora, polazeći od sagledavanja razvoja Foreove vokalne lirike, izbora Činjenica je da se njegova usko filozofska dela u napisima gotovo uvek odvajaju od njegovih literarnih predložaka, preko razmatranja uloge klavirskog parta i harmon- onih čija je tema muzika,30 što bi moglo ukazivati na njihovu disciplinarnu dijame- skog fona, do kontekstualizovanja lida u određenom istorijskom okviru, te poređenja tralnost, a samim tim na Jankelevičevu dvojnu poziciju, filozofa i muzikologa. Ipak, nemačke i francuske vokalne umetničke tradicije. Mada je na momente ova autorka samo na osnovu čitanja gore navedenih teza o Jankelevičevom pristupanju muzici kao bila u iskušenju da Jankeleviča nazove muzikologom, ona daje, čini se, prihvatljivije objektu filozofske opservacije jasno je da nema dovoljno argumenata koji bi potvrdili rešenje u odnosu na gore navedene autore, a ono podrazumeva izbegavanje defini- ovu diferencijaciju.31 Jer, ako muzikološki rad shvatimo kao polje konteksualizovanja tivne kategorizacije. Jer, svaka vrsta žanrovskog određenja Jankelevičevog teksta, činjenica obezbeđenih bilo strogo formalnom analizom, bilo pozitivističkim uređe- a analogno tome, moglo bi se reći i disciplinarnog određenja pozicije, može narušiti njem istorijskih podataka, Jankelevičeve napise ne možemo u potpunosti pojmiti kao autentičnu polivalentnost karakterističnu za njegov prosede. Sa ovakvom solucijom muzikološke.32 Iako se pronalaze pojedini označitelji muzikološkog teksta i apara- bi se verovatno složio i sam Jankelevič, a to ukazuje sledeća izjava: “muzička realnost ture (analitički, istorijski osvrt, kontekstualizacija dela) njihova pojava nema za cilj ne krije se ni u književnosti, ni u ideologiji, ni u tehnici, ni u anegdotama iz biografija sveobuhvatan muzikološki prikaz, već mišljenje, otkrivanje, predočavanje pojavnosti kompozitora. Međutim, sa druge strane, ona se donekle krije u svemu tome, i još u muzike. Drugim rečima, Jankelevič se bavi problemom muzike koristeći se nemu- bezbrojnim drugim stvarima.”36 U tom pogledu, možda bi se na celokupan Jankelevi- zičkim mehanizmima. O ovome piše i Kristijan Špit-Vajsenbaher u jedinici posveće- čev diskurs mogla primeniti njegova teza o muzici kao zbiru protivrečnosti, antinomi- noj Jankeleviču u The New Grove Dictionary of Music and Musicians koja, iako najpre ja i dvosmislenosti koje je čine neuhvatljivom i misterioznom praksom poput čarolije. 364 predstavlja Jankeleviča kao filozofa i muzikologa, potom ističe da on o muzici ipak Ili, mogli bismo čak govoriti, u jankelevičevskom duhu, da je njegovo pismo podleglo 365 piše više kao filozof – “on ne raspravlja o istorijskim ili tehničkim problemima, nego uticaju i dejstvu moći same muzike jer “muzika deluje na čoveka, na njegov nervni teži otkrivanju bazičnih ideja muzičkog dela, rekonstruisanju kompozitorove vizije”. 33 sistem, pa čak i na njegove životne funkcije”.37 Kako bilo, ovde dolazimo do važnog Nasuprot njoj, Ejrej oštro istupa protiv Jankeleviča muzikologa, smatrajući da je neo- pitanja Jankelevičeve poetike koje se odnosi na lociranje mesta i značaja muzike u p i tA N J A o g r A N i C A M A f i L o Z o f i J e i e S t e t i k e p i tA N J A o g r A N i C A M A f i L o Z o f i J e i e S t e t i k e snovano predstavljati ovog filozofa kao “poslednjeg gurua savremene muzikologije”, njegovom filozofskom opusu, odnosno otkrivanje mehanizama putem kojih filozof- naročito jer on “nije doneo ništa novo sem obnovljenog transcendentalizma”. Takođe, ske spekulacije egzistiraju kroz govor o muzici, pa ćemo dalja razmatranja oblikovati Jankelevič se pokazao kao loš muzički analitičar, smatra Ejrej, odnosno kao “amater upravo u smeru razrade ove problematike. koji se obraća amaterima”, budući da za njega muzičko iskustvo egzistira na istom Jankelevič je, naime, muziku shvatao kao iracionalan čin nalik magiji, čin koji vlada veštinom dopadanja i moći obmanjivanja, pa kao takav on može uticati i na oblikovanje morala.38 Dok se, s jedne strane, isticanje etičke funkcije muzike povezu- 30 Jankelevič je napisao skoro dvadest napisa o muzici, knjiga i članaka, što je duplo manje u odnosu na filozofske spise. Popis dela o muzici videti u: Christiane Spieth-Weissenbacher, je sa Platonovim opservacijama izrečenim u spisima Država i Zakoni,39 koje Jankelevič “Jankélévitch, Vladimir”, iz Grove Music Online, Oxford Music Online, 2009, i razmatra, sa druge, ovakvo određenje muzike ima korene, kao što je pomenuto, http://www.oxfordmusiconline.com/subscriber/article/grove/music/14135. 31 O tome govori i Olivije Salazar-Ferer (Olivier Salazar-Ferrer), smatrajući da Jankelevičev 34 Craig Ayrey, “Jankélévitch the Obscure(d)”, Music Analysis vol. 25, no. 3, Oxford, 2006, BiL JANA Srećković diskurs opstaje delimično i na muzičkim metaforama koje Jankelevič upotrebljava u cilju ostva- str. 343, 350–351, 348. rivanja temeljnog objašnjenja određenog filozofskog problema. Stoga, on zaključuje da se nje- 35 Time je Jankelevič anticipirao koncept razumevanja muzike na osnovu samog procesa slu- govi napisi o muzici ne mogu odeliti od filozofskih spisa. Olivier Salazar-Ferrer, “Jankélévitch, šanja koji su razradili Skruton (Roger Scruton, 1944–) i engleski estetičari. Vladimir”, iz Christopher John Murray (ed.), Encyclopedia of Modern French Thought, Fitzroy 36 Vladimir Jankelevič, Muzika i neizrecivo, Književna zajednica Novog Sada, Novi Sad, 1987, Dearborn, New York – London, 2004, str. 352. str. 133. 32 O muzikološkom tekstu vidi u: Mirjana Veselinović-Hofman, Pred muzičkim delom, Zavod 37 Vladimir Jankelevič, Muzika i neizrecivo, str. 27, 127, 133–135. za udžbenike, Beograd, 2007, str. 40 i dalje. 38 Vladimir Jankelevič, Muzika i neizrecivo, str. 8–35. 33 Christiane Spieth-Weissenbacher, “Jankélévitch, Vladimir”, iz Grove Music Online, 39 Platon smatra da se muzičar, kao i retor, služi opasnim čarolijama, pa je stoga zadatak dr- Oxford Music Online, 2009, http://www.oxfordmusiconline.com/subscriber/article/grove/ žave da uredi način služenja uticajem muzike (prema: Vladimir Jankelevič, Muzika i neizrecivo, music/14135. str. 30).  u posleratnom periodu kada se Jankelevič, revoltiran zbog ratnih dešavanja, okre- paradoksalna crta Jankelevičeve filozofije, jer će upravo negiranjem jedne strane on vLAdiMir JANkeLeviČ figure u pokretu nuo intenzivnoj razradi pitanja morala. 40 Prema Jankeleviču, moral nije vremenom demantovati svoj stav i pokazati da ipak nastupa sa prepoznatljive filozofske pozicije, stečena navika, niti privremena sposobnost da se učine velika dela, već je u pitanju o čemu će kasnije biti reči, nakon predočavanja Jankelevičevog određenja muzike kao spontana, nenamerna, trenutna akcija, 41 koja nije uslovljena nikakvim univerzalnim protivteze jezika. zakonitostima.42 Zanimljivo je da ove osobenosti Jankelevič objašnjava “muzičkom Jankelevič iznosi različite argumente kako bi ukazao na to da muzika nije prirodom morala”, jer upravo ona prouzrokuje njegovu neuhvatljivost, čime ukazuje jezik, otklonio semiotičke predrasude i potcrtao neprimerenost pristupa muzici sa na dvosmernu relaciju između muzike i morala, dodatno učvršćujući tezu o etičkoj lingvističkog aspekta. 46 Želeći da opovrgne njene jezičke kvalitete, on najpre muziku funkciji muzike.43 Takvo viđenje muzike Jankelevič suprotstavlja stavovima mislilaca poredi sa govorom, ističući kao prvi pokazatelj činjenicu da muzici, nasuprot govo- koji su u muzici otkrivali, prema njegovim tvrdnjama, metafizička značenja, stvarajući ru, nije svojstvena dijaloška forma. Iako bi možda upotreba polifone tehnike mogla “romansiranu metamuziku” – jer, “odgonetati u čulnom nekakvu skrivenu poruku ukazivati na dijaloški odnos, Jankelevič naglašava da je u pitanju fiktivna konver- [...] tumačiti ono što se čulo kao alegoriju jednog nečuvenog i skrivenog smisla, zacija, budući da glasovi ne govore jadan drugom, a isti problem uviđa i na relaciji sve su to trajna obeležja svake hermeneutike, i ona se najpre primenjuju u tumače- slušalac – izvođač. Drugi indikator teze da muzika nije jezik, po Jankeleviču, jeste nju jezika [...].” Reči, ističe Jankelevič, same po sebi nešto označavaju, ali muzika zapažanje da ponavljanja u muzici nisu neprijatna. U muzici ponavljanje predstavlja sama po sebi ništa ne znači, niti izražava saopštivi smisao i prenosi poruke. Stoga, inovaciju, a zapravo reč je o tome da vremenski razmak između ponavljanja ostavlja metafizička predrasuda počiva na ideji da je muzika jezik, odnosno vrsta šifrovanog utisak novine, neprekidnog menjanja i otkrivanja novih odnosa. 47 Na taj način, dakle, jezika, čiju azbuku čine note. 44 Sa ovim se ne slaže Ivan Foht, smatrajući da Janke- percipira se celina koja proticanjem vremena neprestano dobija drugačiju boju, iz levič “ustaje na krivu adresu” kada govori protiv metafizike muzike, premda koren čega se iščitava Bergsonova postavka o trajanju (durée) kao neprekidnom menjanju teze o muzici kao jeziku nije u metafizici, već u semitoici, semantici, lingvistici. Po tj. kao neprekidnom stvaranju novog. 48 Ovo potvrđuje i sam Jankelevič, podvlače- Fohtu, on zapravo daje pogrešno tumačenje metafizike muzike kao prakse unoše- njem stava o muzici kao stilizaciji vremena, začaranoj temporalnosti ili kao prekidu nja simbolike, znakova, metafora i asocijacija u fenomen muzike, ne shvatajući da nestilizovanog trajanja koji omogućava doživljaj trajanja, navodeći čak kao primer “metafizika muzike nije u traženju nekih značenja iza muzike, nego modaliteta prije i kompozicije “prožete Bergsonovim duhom” (među njima su na primer Foreove 366 povijesne muzike”. 45 Iako se slažemo sa tvrdnjom da je istaknuto tumačenje metafi- Barkarole).49 Značajno je pomenuti da najveći broj primera koje Jankelevič pominje 367 zike pogrešno, postavlja se pitanje da li ovde Jankelevič zaista nije suštinski razumeo potiče iz žanra programske muzike ili žanrova koji nastaju prema sižeu, što nam go- metafizičko gledište, odnosno da li se samo suprotstavlja metafizici, ili, pak, skriva- vori da Jankelevič svoje stavove argumentuje služeći se najčešće muzičkim modelima jući se iza ovakvog govora, on zapravo istovremeno kritikuje druge prakse aktuelne u oblikovanim prema tekstualnim predlošcima, upravo da bi pokazao da bez obzira p i tA N J A o g r A N i C A M A f i L o Z o f i J e i e S t e t i k e p i tA N J A o g r A N i C A M A f i L o Z o f i J e i e S t e t i k e periodu nastanka spisa Muzika i neizrecivo, strukturalizam, lingvističke i semiotičke na postojanje teksta, muzika ne predočava određenu poruku i smisao – “Dok sluša principe, izbegavajući da ih imenuje. Ako imamo u vidu Jankelevičevu potrebu da se Alpsku simfoniju, ni jedan slušalac ne bi mogao pogoditi, osim ako nije video partitu- distancira od aktuelnih tokova, kao i da se ne deklariše kao pripadnik određene stru- ru, da Štraus ‘pripoveda pomoću muzike’ o jednom penjanju na visoku planinu [...].” je, reklo bi se da on upravo antimetafizičkim stavom stvara fon za razradu teza protiv Iako Foht navodi da Jankelevič, služeći se primerima iz programske muzike, odnosno strukturalizma i njegovih derivata. Ispostavilo se, međutim, da se iz ove klice razvija zanemarujući primere iz apsolutne muzike, misli “u analogiji sa poezijom” i lingvisti- kom, naše mišljenje je da on zapravo nastoji da ukaže na neophodnost izbegavanja 40 Uporedi: François Dosse, History of Structuralism, Vol. 2: The Sign Sets, 1967: Present, University of Minnesota Press, Minneapolis – London, 1997, str. 284–285; Alan D. Schrift, diferencijacije apsolutna – programska muzika, sagledavajući svaku muziku kao Twentieth-Century French Philosophy, Key Themes and Thinkers, Blackwell Publishing, Mal- den, 2006, str. 70–71. 46 Vladimir Jankelevič, Muzika i neizrecivo, str. 8. 41 Koncept trenutka Jankelevič preuzima od Bergsona (videti: Andrew Kelley, “Translator’s In- 47 Vladimir Jankelevič, Muzika i neizrecivo, str. 43–49. BiL JANA Srećković troduction”, iz Vladimir Jankélévitch, Forgiveness, University of Chicago Press, Chicago, 2005, 48 Nasuprot Jankeleviču, Karl Dalhaus (Carl Dahlhaus, 1928–1989) razlikuje trajanje dela i str. xvi). trajanje njegovog izvođenja. Zapis dela predviđa određeno trajanje, čime uslovljava trajanja 42 Hunert Bernard, “Le paradoxe de la morale selon Jankélévitch: vertu et/ou innocence”, svih izvođenja, tj. delo u zapisu nosi vreme u sebi, a upravo na osnovu toga može da bude Bulletin de littérature ecclésiastique vol. 107, no. 2, Toulouse, 2006, str. xviii. sadržano u vremenu (prema: Mirjana Veselinović-Hofman, Pred muzičkim delom, Zavod za 43 Hunert Bernard, “Le paradoxe de la morale selon Jankélévitch: vertu et/ou innocence”, udžbenike, Beograd, 2007, str. 126–127). O Bergsonovim postavkama vidi: Alan D. Schrift, str. xviii. Twentieth-Century French Philosophy, Key Themes and Thinkers, Blackwell Publishing, Mal- 44 Vladimir Jankelevič, Muzika i neizrecivo, Književna zajednica Novog Sada, Novi Sad, 1987, den, 2006, str. 13–14; Robert Wicks, Modern French Philosophy: From Existentialism to Pos- str. 36–37, 41. tmodernism, Oneworld Publications, Oxford, 2003, str. 20–21. 45 Ivan Foht, “Muzičko-estetički agnosticizam Vladimira Jankeleviča”, iz Muzika i neizrecivo, 49 Vladimir Jankelevič, Muzika i neizrecivo, Književna zajednica Novog Sada, Novi Sad, 1987, Književna zajednica Novog Sada, Novi Sad, 1987, str. 9, 23. str. 110–114, 137.  apsolutnu, u smislu nesvrsishodne muzike izolovane od semantičkih značenja, bilo u sadašnjosti, a obelodanjuje u budućnosti, što znači da kod umetnika smisao nije vLAdiMir JANkeLeviČ figure u pokretu da je u pitanju instrumentalna ili neka druga muzička praksa.50 a priori zacrtan, već se retrospektivno pronalazi.57 Muzičko delo (muzika), dakle, ne Shodno tome, Jankelevič pokušava da opovrgne predrasude utemljene postoji samo po sebi, niti se javlja na klavijaturi, žici, nije skriveno u partituri, diri- tokom romantizma o muzici kao jeziku osećanja i strasti. Paradigmatski vid borbe gentskoj palici ili gramofonskoj ploči, već jedino egzistira kao zvučno vreme “tokom protiv ovakvog poimanja muzike jeste, prema Jankeleviču, impresionizam, a potom i onih trideset minuta u kojima mu mi poklanjamo život izvodeći ga”58 . Muzika ne “bezizražajni stil” francuskih i ruskih savremenih kompozitora.51 Ove prakse on jednim označava ništa drugo do sebe samu, tvrdi Jankelevič i dodaje da ona ne podrazumeva imenom formuliše kao “bezizražajni realizam”, koncept koji počiva na beizražajnosti, izlaganje neke vanvremenske istine, već da sam čin izlaganja predstavlja jednu istinu objektivnosti, otklonu od tonskog slikanja i ekspresionističkog izraza, te oslobađanju za sebe.59 Drugim rečima, muzičko delo je čulni doživljaj koji ima tri vida pojavnosti, od svake retorike.52 Za Jankeleviča odsustvo retorike podrazumeva približavanje budući da ono postoji tokom stvaranja, izvođenja i slušanja, što dovodi do sledećeg amelodijskoj, amuzičkoj sferi, do koje se dolazi gušenjem izraza “genijalnim odnosa: stvaralac – izvođač koji je aktivni sekundarni stvaralac – slušalac kao fik- nasiljem”, odnosno grubim govorom stvaralaca suprotstavljenog lepom izražavanju tivni sekundarni stvaralac.60 i otmenosti melodije radi dosezanja objektivnosti.53 Zbog toga, ni samo slušanje Upravo u takvoj sistematizaciji dolazi do izražaja čarolija kao osobena moć muzike ne može biti utemeljeno na retoričkim modelima koji proizilaze iz pogrešnih muzike, noseći u sebi “stanje beskrajne aporije koje u čoveku izaziva nedoumicu”, ubeđenja o diskurzivnom razvijanju muzičkog toka, protiv čega Janklevič istupa oštro zbog kojeg se ne može dosegnuti do konačne istine, niti se može spoznati muzika po i prezrivo rečima: “ne verujte malim glupacima koji, čela naboranog od meditiranja, sebi. Zbog čarolije kao specifičnosti muzike nemoguće je doći do nedodirljivog i nedo- lica izbrazdanog uzbuđenjima [...] tvrde da ‘prate’ temu [...]. Zar i ‘praćenje’ nije jedna kučivog središta muzičke realnosti, “nepojmljive isto koliko i sama tajna stvaranja”.61 dijalektičko-retorička analogija na koju navodi iluzija o diskurzivnom razvijanju teme Na kraju, Jankelevič otkriva suštinu ove čarolije – “tajna muzike nije u onome što je [...].”54 Muzika, dakle, ne izražava nikakav označeni smisao, jer nije jezik, niti ima nekazivo, već u onome što je neizrecivo”.62 Dok je nekazivo nešto o čemu se ništa potencijal za diskurzivno kretanje i sopštavanje pojmova, zaključuje Jankelevič.55 ne može reći, neizrecivo je neizrazivo jer se o toj osobenosti može neograničeno ra- On tako negira da je muzika konceptualna praksa i da je unapred određena spravljati, pa zato nije moguće doći do središta muzike. Neizrecivost podrazumeva skupom zamisli. To znači da za njega ona nije izraz namere, već način doživljaja sveta, bezbroj mogućnosti tumačenja, ali i izbor subjekta da se opredeli za sopstvenu inter- čin koji se dešava kao i sama priroda, a pojavnost je njegova osnovna karakteristika. pretaciju, zbog toga što je fizička zvučnost mentalno određena.63 On, dakle, govori o 368 Našu interpretaciju dokazuje sledeći Jankelevičev iskaz: “ako je muzika običan govor, 369 neizrecivom kao nečemu što je metafizičko, izvan verbalnog poimanja, ukazujući na smisao bi, teorijski uzev, postojao pre tog govora koji ga izražava [...] pre fizičkog fenomena postojala bi metafizička muzika”. Kao što je istaknuto, Jankelevič posto- janje takve muzike negira, naglašavajući da “stvaralac postavlja suštinu zajedno sa 57 Analogno Bergsonovoj tezi o svrhovitosti života koja nikada nije unapred uočena, već je p i tA N J A o g r A N i C A M A f i L o Z o f i J e i e S t e t i k e p i tA N J A o g r A N i C A M A f i L o Z o f i J e i e S t e t i k e uvek retrospektivna, Jankelevič govori o muzici koja naknadno, u predbudućem vremenu dobija egzistencijom”, pa smisao u muzici kompozitor pronalazi uporedo sa komponova- svoj smisao. Vladimir Jankelevič, Muzika i neizrecivo, Književna zajednica Novog Sada, Novi njem, a izvođač i slušalac prilikom izvođenja.56 Smisao se, ističe Jankelevič, stvara Sad, 1987, str. 82–83, 103, 110. 58 O ovome Jankelevič slikovito govori: “Ništa nije muzikalno po sebi, nijedna nona dominan- te, nijedna plagalna kadenca, nijedna modalna lestvica, ali, u zavisnosti od okolnosti, sve može 50 Ivan Foht, “Muzičko-estetički agnosticizam Vladimira Jankeleviča”, iz Muzika i neizrecivo, da postane muzikalno; sve zavisi od trenutka, i od konteksta, i od prilike, i od bezbroj uslova... Književna zajednica Novog Sada, Novi Sad, 1987, str. 9–10; uporedi: Carl Dahlhaus, The Idea ” Vladimir Jankelevič, Muzika i neizrecivo, str. 121, upor. i str. 90, 97, 108, 125. of Absolute Music, The University of Chicago Press, Chicago – London, 1991. 59 Vladimir Jankelevič, Muzika i neizrecivo, str. 87. 51 U predstavnike ovog stila Jankelevič ubraja: Debisija, Ravela, Mesijana (Olivier Messiaen, 60 Vladimir Jankelevič, Muzika i neizrecivo, str. 96. Slično Jankeleviču i Ingarden (1893–1970) 1908–1992), Satija, Mijoa (Darius Milhaud, 1892–1974), Musorgskog, Stravinskog (Игорь zaključuje da muzičko delo egzistira kao intencionalni predmet, kao cilj kojem su usmerene Стравинский, 1882–1971), Prokofjeva (Сергей Прокофьев, 1891–1953) i druge, ali i pred- kako stvaralačke aktivnosti kompozitora, tako i izvođača i slušalaca. Muzičko delo, prema In- stavnike serijalizama i čevrtstepene muzike. gardenu, nije samo “percepcijski doživljaj, u kome je dat, niti je on doživljaj koji ga stvaralački BiL JANA Srećković 52 Vladimir Jankelevič, Muzika i neizrecivo, Književna zajednica Novog Sada, Novi Sad, 1987, određuje [...] on je samo nešto na šta se oni odnose.” Mirjana Veselinović-Hofman, Pred mu- str. 55–62. zičkim delom, Zavod za udžbenike, Beograd, 2007, str. 109–111. 53 Vladimir Jankelevič, Muzika i neizrecivo, str. 62–64. 61 Vladimir Jankelevič, Muzika i neizrecivo, Književna zajednica Novog Sada, Novi Sad, 1987, 54 Vladimir Jankelevič, Muzika i neizrecivo, str. 117. str. 113, 117–119, 126, 135. 55 Vladimir Jankelevič, Muzika i neizrecivo, str. 80–83. 62 Vladimir Jankelevič, Muzika i neizrecivo, str. 92. 56 Vladimir Jankelevič, Muzika i neizrecivo, str. 50–53. Ove reči ukazuju i na Kjerkegora kao 63 U vezi sa tim, Skruton navodi da postoje barem dve vrste umetničkog značenja – jedna Jankelevičevog uzora, posebno po pitanju Kjerkegorovog stava da je istina samo ono što postoji predstavljena narativnošću, pričama i opisima, dok druga može postojati u odsustvu pričanja u odnosu na ličnost ili subjekt – istina je subjektivna. David E. Cooper, “Søren Kierkegaard”, iz priče. Upravo tu drugu vrstu značenja možemo opisati kao neizrecivu ili nepotpuno izrecivu. Robert C. Solomon and David Sherman (eds.), The Blackwell Guide to Continental Philosophy, Mirjana Veselinović-Hofman, Pred muzičkim delom, Zavod za udžbenike, Beograd, 2007, str. Blackwell Publishing, Malden, 2003, str. 50–51. 167.  slabost verbalnog jezika u predočavanju muzičkih suština, ili, tačnije, na svojevrsnu Literatura: vLAdiMir JANkeLeviČ figure u pokretu nemoć govora naspram muzike. Time Jankelevič pokreće raspravu o izvesnom “mu- zičkom imperijalizmu”, kako ga naziva, koji podrazumeva put od konspiracije između Carolyn Abbate, “Jankélévitch’s Singularity”, iz Vladimir Jankélévitch, Music and reči i muzike, preko hegemonije reči, do prevlasti muzike, referirajući na modernistič- the Ineffable, Princeton University Press, Princeton, 2003. ki govor o autonomiji muzike kao umetnosti koja konstituiše poseban i autonoman Craig Ayrey, “Jankélévitch the Obscure(d)”, Music Analysis vol. 25, no. 3, Oxford, 2006, str. 341–357. poredak, medijski i čulno neprevodiv u drugi sistem predočavanja. Hunert Bernard, “Le paradoxe de la morale selon Jankélévitch: vertu et/ou inno- Na kraju, nije li posle gore izvedenih teza očigledno da Jankelevič ruši svo- cence”, Bulletin de littérature ecclésiastique vol. 107, no. 2, Toulouse, 2006, str. ju postavku o nepripadanju filozofskim pravcima, deklarišući se ovakvim govorom, 143–152. mada indirektno, kao pristalica i zagovornik fenomenologije? Ako sumiramo njegove David E. Cooper, “Søren Kierkegaard”, iz Robert C. Solomon and David Sherman stavove koji se odnose na: izbegavanje metafizičke sistematizacije, sprovođenje in- (eds.), The Blackwell Guide to Continental Philosophy, Blackwell Publishing, Mal- tencionalne analize (u cilju predočavanja kako se konstituiše smisao bića objekta), den, 2003. uviđanje da smisao i suština dela nisu po sebi date, da nisu nezavisne od subjekta Carl Dahlhaus, The Idea of Absolute Music, The University of Chicago Press, Chica- koji spoznaje, podelu na spoznatljivu pojavnu (fenomenalnu) i nespoznatljivu (no- go – London, 1991. umenalnu) sferu, mi zapravo dobijamo preseke suštinskih određenja fenomenolo- Arnold I. Davidson, “The Philosophy of Vladimir Jankélévitch”, Critical Inquiry vol. 22, no. 3, Chicago, 1996, http://criticalinquiry.uchicago.edu/issues/v22/v22n3. gije.64 Zapravo, možda je ovde tačnije govoriti o svojevrsnoj Jankelevičevoj feno- davidson.html menološkoj estetici, premda on fenomenološku filozofiju primenjuje na izučavanje, Arnold I. Davidson, “Translator’s Introduction”, iz Vladimir Jankélévitch, “Pelléas istraživanje i raspravu estetičkih problema i muzike.65 Ako imamo u vidu da je feno- and Pénélope”, Critical Inquiry vol. 27, no. 3, 2001, file://jankelevitch/v26n3.jan- menologija pokret koji se razvio iz nemačke filozofije, a potom svoj osobeni razvoj kelevitch.html doživeo u Francuskoj,66 jasno je zbog čega Jankelevič nije želeo da bude imenovan Arnold I. Davidson, “The Charme of Jankélévitch”, iz Vladimir Jankélévitch, Music kao zastupnik ovog pravca, iako su brojni aspekti njegove filozofije upravo potekli iz and the Ineffable, Princeton University Press, Princeton, 2003. njega. Suprotstavljajući se lingvističkim i strukturalističkim metodama Jankeleviče- Christian Delacampagne, “The Paris School of Existentialism”, iz Lawrence D. voj je, reklo bi se, nastojao da odbrani fenomenološku poziciju, budući da je upravo Kritzman (ed.), The Columbia History of Twentieth-Century French Thought, Co- 370 lumbia University Press, New York, 2006. 371 strukturalistička ideologija ta koja se razvijala iz kritike fenomenologije. Ipak, pod- Jacques Derrida, On Cosmopolitanism and Forgiveness, Routledge, New York, sećamo da je Jankelevičeva filozofija konglomerat različitih učenja, ne samo onih koji 2001. se mogu povezati sa fenomenologijom, već i onih koji su prethodili ovom usmerenju, François Dosse, History of Structuralism, Vol. 2: The Sign Sets, 1967: Present, Uni- p i tA N J A o g r A N i C A M A f i L o Z o f i J e i e S t e t i k e p i tA N J A o g r A N i C A M A f i L o Z o f i J e i e S t e t i k e pa tako, u skladu sa pomenutom pluralnošću njegove poetike, koja je povremeno čini versity of Minnesota Press, Minneapolis – London, 1997. neuhvatljivom, mora postojati svest o pluralnosti pristupa Jankelevičevim napisima. Ivan Foht, “Muzičko-estetički agnosticizam Vladimira Jankeleviča”, iz Muzika i Upravo ovakav prilaz Jankelevičevom autentičnom kompleksnom filozofskom dis- neizrecivo, Književna zajednica Novog Sada, Novi Sad, 1987. kursu omogućava prodiranje od njegovih najdubljih, suštinskih slojeva, a jedino tako Jean-Christophe Goddard, “Vladimir Jankélévitch”, iz Lawrence D. Kritzman (ed.), ćemo biti u stanju da spoznamo Jankelevičev doprinos ostvaren u uspostavljanju i The Columbia History of Twentieth-Century French Thought, Columbia University učvršćivanju veza između filozofije i muzike. Press, New York, 2006. Vladimir Jankelevič, Muzika i neizrecivo, Književna zajednica Novog Sada, Novi Sad, 1987. Vladimir Jankelevič, Ironija, Izdavačka knjižarnica Zorana Stojanovića, Sremski Karlovci, 1989. 64 Upor. detaljnije: Žan-Fransoa Liotar, Fenomenologija, Beogradski izdavačko-grafički za- Jonathan Judaken, “French-Jewish Intellectuals”, iz Christopher John Murray BiL JANA Srećković vod, Beograd, 1980, str. 11–55; Andrew Kelley, “Translator’s Introduction”, iz Vladimir Jan- kélévitch, Forgiveness, University of Chicago Press, Chicago, 2005, str. 112–116. (ed.), Encyclopedia of Modern French Thought, Fitzroy Dearborn, New York – Lon- 65 Videti: Miško Šuvaković, Pojmovnik suvremene umjetnosti, Horetzky – Vlees & Beton, don, 2004. Zagreb – Ghent, 2005, str. 203–204. Andrew Kelley, “Translator’s Introduction”, iz Vladimir Jankélévitch, Forgiveness, 66 O razvoju fenomenologije u Francuskoj i razlikama između nemačke i francuske fenomeno- University of Chicago Press, Chicago, 2005. logije videti: Michael Purcell, “Phenomenology”, iz Christopher John Murray (ed.), Encyclope- Ana Kotevska, “Ne/izrecivo kao alternativa”, Novi Zvuk br. 10, Beograd, 1997, str. dia of Modern French Thought, Fitzroy Dearborn, New York – London, 2004, str. 505–507; 75–82. Christian Delacampagne, “The Paris School of Existentialism”, iz Lawrence D. Kritzman (ed.), Žan-Fransoa Liotar, Fenomenologija, Beogradsko izdavačko-grafički zavod, Beo- The Columbia History of Twentieth-Century French Thought, Columbia University Press, New York, 2006, str. 85–88. grad, 1980.  Anne Philipe, “Une sorte connaissance amoureuse”, iz Vladimir Jankélévitch, Liszt vLAdiMir JANkeLeviČ figure u pokretu et la rhapsodie, essai sur la virtuosité, Plon, Paris, 1989. Michael Purcell, “Phenomenology”, iz Christopher John Murray (ed.), Encyclopedia of Modern French Thought, Fitzroy Dearborn, New York – London, 2004. Olivier Salazar-Ferrer, “Jankélévitch, Vladimir”, iz Christopher John Murray (ed.), Encyclopedia of Modern French Thought, Fitzroy Dearborn, New York – London, 2004. Alan D. Schrift, Twentieth-Century French Philosophy, Key Themes and Thinkers, Blackwell Publishing, Malden, 2006. Christiane Spieth-Weissenbacher, “Jankélévitch, Vladimir”, iz Grove Music On- line, Oxford Music Online, http://www.oxfordmusiconline.com/subscriber/article/ grove/music/14135, (pristupljeno februara 2009). Miško Šuvaković, Pojmovnik suvremene umjetnosti, Horetzky – Vlees & Beton, Zagreb – Ghent, 2005. Ernesto Verdeja, “The Possibilities and Limits of Forgiveness”, iz H-Genoci- de, H-Net Reviews, August, 2009, http://www.h-net.org/reviews/showrev. Žan-pol php?id=10842, (pristupljeno februara 2009). Mirjana Veselinović-Hofman, Pred muzičkim delom, Zavod za udžbenike, Beograd, SArtr 2007. Robert Wicks, Modern French Philosophy: From Existentialism to Postmodernism, i slika Oneworld Publications, Oxford, 2003. : rašida B. triki 372 373 Život i delo Žan-Pola Sartra (Jean-Paul Charles Aymard Sartre, 1905– 1980) obeležili su francuske intelektualne krugove posle Drugog svetskog rata. Sartr je studirao filozofiju, a kolege su mu bili Remon Aron (Raymond Aron, 1905–1983), p i tA N J A o g r A N i C A M A f i L o Z o f i J e i e S t e t i k e p i tA N J A o g r A N i C A M A f i L o Z o f i J e i e S t e t i k e Moris Merlo-Ponti (Maurice Merleau-Ponty, 1908–1961) i Simon de Bovoar (Simo- ne de Beauvoir, 1908–1986). Simon de Bovoar je bila Sartrova životna saputnica. Sartr je uvek pokazivao dinamičnost razmišljanja u kome je odbacivao svaki oblik sudbinske predodređenosti. Vodio je brojne društvene, političke, kulturalne i filozof- ske borbe govoreći na gradskim trgovima, pišući filozofska dela, romane i pozorišne komade. Tokom boravka u Berlinu 1933–1934, otkriva filozofiju Edmunda Huser- la (Edmund Husserl, 1859–1938) i stvara sopstvenu koncepciju fenomenologije u kritičkom odnosu prema pojmu transcendentalnog subjekta koji, po njegovom mi- šljenju, opet povezuje Huserla sa Kantom (Immanuel Kant, 1724–1804). Sartr u BiL JANA Srećković delu Transcendencija ega (skica za fenomenološki opis) objavljenom 1936. odbacuje ideju jednog “ja” koje objedinjuje misao i akciju. Vrlo rano stvara terminologiju sa polazištem u egzistencijalizmu u kom se odnos između svesti i sveta zasniva na stvaralačkoj slobodi. U delima Imaginacija (1936) i Imaginarno (1940) razvija kritičku analizu koncepcija slike u klasičnoj filozofiji kao i u empirijski utemeljenim psihološ- kim teorijama te predlaže teoriju intencionalne svesti koja proizvodi slike u procesu prevazilaženja realnosti.  Sartr osporava ideju ljudske prirode i tvrdi da egzistencija prethodi sušti- stvaranje neke irealnosti. Čak i kad uzima za primer fotografiju, on joj pridaje samo figure u pokretu ŽAN-poL SArtr ni kao i da se ideja ljudskosti stvara delima jer je sama svest čin ispoljavanja sebe. onaj smisao koji projektuje pogled posmatrača. To čini zbog toga što posmatrač ima Prema njegovom mišljenju, sloboda se ne definiše samo mogućnošću izbora već ona moć da stvori slike u kojima prepoznaje moć reprodukcije i efekte sličnosti koje nudi omogućava da se o egzistenciji razmišlja kao o uzdizanju ka nemogućoj suštini. Ove fotografija. Osoba predstavljena na slici prisutna je na neki način na toj slici baš ideje su bile već razrađene u Sartrovim prvim romanima i novelama Mučnina (1938), zato što je onaj koji gleda sliku tu postavlja: upravo posmatrač proizvodi identifika- Zid (1939) i u pozorišnim komadima Muve (1943) i Iza zatvorenih vrata (1944) u koji- ciju i zamenjuje materijalnu sliku mentalnom slikom. To što se ona često opravdava ma likovi doživljavaju slobodu i izuzetnu nepredvidljivost odnosa bića i stvari. namerom subjekta–posmatrača da projektuje svoje vizije na prikazane predmete, Sartrovo najpoznatije filozofsko delo je Biće i ništavilo (1943) u kom ra- predstavlja redukcionističku tezu u pogledu prethodnog znanja koje posmatrač ima o zrađuje ideju da je svest negacija po sebi, gde se biće za sebe shvata kao sloboda fotografiji kao o specifičnoj slici karakterističnoj za jednu tehniku. Pored toga, može unutar poretka nepredvidivosti i nedeterminisanosti mogućeg kao i u sukobu koji li slika postojati, kako tvrdi Sartr, kao jedna apsolutna celina suprotstavljena jednom stvara iskustvo tuđeg pogleda. Ove teze razvijene su u jednom drugom filozofskom subjektu koji je isto tako apsolutan, izvan ustanovljenih načina predstavljanja? Teško spisu pod nazivom Egzistencijalizam je humanizam (1946) i u pozorišnim i književnim je negirati moć prikazanih sadržaja slika čak i kad želimo da ih oslobodimo pripadanja formama kao što su Bludnica dostojna poštovanja (1946), Zatočenici iz Altone (1959), stvarima mogućeg materijalnog sveta. Briga o tome da se svest oslobodi materijalnih Doba razuma (1945), Odlaganje (1945), Prljave ruke (1948). prinuda realnog takođe je svela materijalnu sliku i bogatstvo njenih tumačenja na Sartrovo interesovanje za književnost uvodi ga u pisanje književne kritike mentalnu sliku. koja nalazi svoj smisao u delu Šta je književnost (1947) i u biografijama književnika: Sartr u knjizi Imaginacija izvodi kritiku zamisli predstavljanja slike u kla- Sveti Žene, glumac i mučenik (1952) kao i u poznatoj studiji o Floberu (Gustave Flau- sičnoj filozofiji. Tom koncepcijom nije predočeno da je odnos između slike i svesti bert, 1821–1880): Porodični idiot (1971–72). Reči, napisane 1964, predstavljaju jedan odnos korelacije, a ne sadržaja i posude. Dakle, svest nije ni posuda ni supstanca. vid autobiografskog dela u kome Sartr govori o tome kako je postao pisac. Njegovo Suštinski problem leži u tome da se dovede u pitanje status ove koncepcije klasične političko angažovanje protiv kolonijalizma i za odbranu sloboda donelo mu je status filozofije, da se raskrinka postulat na kome ona počiva, da se obznani “postvarenje” “narodnog filozofa”. On je posebno poznat po jednoj marksističkoj verziji egzisten- slike, jer ona 3 74 cijalizma iskazanoj u delu Kritika dijalektičkog uma (1948–1950). Sve do svoje smrti, postoji po sebi, pojavljuje se po svojom nahođenju a ne po naho- 375 1980, Sartr je učestvovao u intelektualnim i političkim debatama u Francuskoj. đenju svesti; ona ne prestaje da postoji ako prestane da se opaža, U sagledavanju Sartrove filozofske i književne produkcije, može se pri- već ona nastavlja, izvan svesti, da egzistira kao stvar.1 metiti prisustvo estetičkog razmišljanja zasnovanog na procesu konstituisanja slike Sartr će dakle raskrinkati jednu nimalo ubedljivu koncepciju, jednu naivnu p i tA N J A o g r A N i C A M A f i L o Z o f i J e i e S t e t i k e p i tA N J A o g r A N i C A M A f i L o Z o f i J e i e S t e t i k e i na teoriji emocije. To razmišljanje je suštinski vezano za koncepciju slobode koja “metafiziku” slike. Iz tog razloga, on kritikuje epikurejsku koncepciju “simulakra” se ne sme otuđiti u materijalnu sliku stvari prisutnih u svetu i tako se izložiti riziku prema kojoj da postvari imaginarno. Zbog toga slika ukazuje na imaginaciju i kod stvaraoca i kod stvari ne prestaju da ispoljavaju privide, idole koji su jednostavno primaoca. ljuske.2 Pošto se smatraju objektima, ti prividi svedoče o senzualizmu koji je pro- povedao Epikur (Έπίκουρος, 341–270 p. n. e.). Uostalom, epikurizam se ponovo do- Slika je izvestan tip svesti vodi u položaj postvarenja. Taj isti položaj postvarenja nalazimo i kod filozofa iz se- damnaestog veka. U prvom delu Imaginacije Sartr će taj “postulat o slici kao stvari” Sartr zamenjuje problem slike problemom “imaginativne svesti” čiji je in- podvrgnuti kritičkom preispitivanju. tencionalni objekat onaj koji se daje u imaginarnom, a ne u realnom pojavnom obliku. Dekart (René Descartes, 1596–1650) svodi sliku na “telesno oštećenje” Objekat na slici postoji u irealnosti gde stvara imaginarnost subjekta koji mašta. Po i uklapa je u svoje objašnjenje razlike između misli i prostora. Prostor je pod utica- Sartrovom mišljenju svest može da pobegne od sveta, oslobađajući se, u povučeni jem mehanicizma dok mu misao izmiče. Tako je slika vezana za telo, za ono što je r AšidA B. triki položaj u odnosu na stvarnost. U stvari, svest koja mašta uspostavlja svet, negira- materijalno. Prema Sartru, kartezijanska koncepcija slike od nje stvara objekat. Za jući ga imaginacijom irealnog. filozofe racionaliste, kakav je Dekart, imaginacija je, u izvesnom smislu, “gospoda- Zbog toga Sartr više govori o mentalnoj slici nego o konkretnom primeru nekog predstavljenog umetničkog dela. On analizira tu sliku sa gledišta subjekta u njegovoj intencionalnoj aktivnosti koja pruža priliku za jedan mogući smisao: za 1 Jean-Paul Sartre, L’Imagination, Presses Universitaires de France, Paris, 1948, str. 8. 2 Jean-Paul Sartre, L’Imagination, str. 8.  rica greške”.3 Na taj način, imaginacija ponovo upućuje na akciju koja spolja deluje Ako kod Dekarta postoji asimilacija slike i čula, ako je slika samo telesna figure u pokretu ŽAN-poL SArtr na naše telo. U tom kontekstu, slika je nešto materijalno. Ali tada interveniše razum realnost i ako je ona za Spinozu telesno oboljenje, Hjum će zadržati sliku, a na neki iako postoji razlika između imaginacije i intelekta. način će ukinuti misao. Veliki metafizički sistemi iz sedamnaestog i osamnaestog Sa svoje strane, Spinoza (Baruch /Benedict/ de Spinoza, 1632–1677) veka uspostavili su izvesnu distancu između slike i ideje, shvatajući sliku kao deo podvlači “materijalni karakter” slike. Ona je “oboljenje ljudskog tela”. 4 Zaista, kao svesti koji pripada nižem redu realnosti od objekta. Slika ima nekonzistentnu egzi- po pravilu u filozofijama sedamnaestog veka, imaginacija se predstavlja kao saznanje stenciju u klasičnoj filozofiji. Zajednički imenitelj svih ovih različitih teorija počiva u nižeg reda, različito od racionalnog saznanja. U tom pogledu Spinoza zaista ostaje činjenici da se slika posmatra kao stvar. racionalista. Sartr tim povodom precizira da se po Spinozinom shvatanju imaginacija, Prethodne teorije su, dakle, za Sartra bile nedosledne i nesposobne da ili saznanje uz pomoć slika, duboko razlikuje od shvatanja uz pomoć razuma; imagi- predlože tačnu koncepciju slike. U drugom delu Imaginacije pod naslovom “Problem nacija prikazuje istinu samo u osakaćenom obliku. Postoji, dakle, razdvajanje prave slike i napor psihologa da pronađu pozitivni metod”, Sartr ispituje psihologe nauč- ideje od slike, ali ono nije totalno. Upravo bi taj dvostruki status slike mogao Spino- nike, naročito Tena (Hippolyte Adolphe Taine, 1828–1893) i Riboa (Théodule-Ar- zu da približi Lajbnicu (Gottfried Wilhelm Leibniz, 1646–1716). Kako kartezijanstvo mand Ribot, 1839–1916). Ni njihova rešenja nisu ubedljiva. U vezi sa Tenom, on ponovo grupiše različita mišljenja, problemi koje je Dekart ostavio nedorečenim pro- primećuje: učavaće njegovi sledbenici. Tako je Lajbnic pokušao da Spinozu približi Dekartu, da Početna Tenova konfuzija između iskustva i analize vodi ga ka ograniči jaz između misli i imaginacije. stvaranju jednog hibridnog asocijanizma koji se nekad izražava Sartr smatra da se razlika koja postoji kod Lajbnica između misli i sli- fiziološkim, nekad psihološkim jezikom, a nekad na dva jezika ke odigrava na nivou jasnoće i nejasnoće. Prema Sartru, Lajbnic nije mogao da se u isto vreme [...]. Da bi izgradio psihologiju po modelu fizike, oslobodi “naivne” metafizike slike pa je usvojio rešenje poznato kao “panlogizam”. Ten usvaja koncepciju asocijanizma koji se, kao što je pokazao Zato, po Sartrovom mišljenju, Lajbnic nije uspeo ni da jasno opiše odnos slike prema Kant, završava u radikalnoj negaciji svake nauke koja ima svoje objektu niti da objasni poreklo postojanja objekta kao činjenice koja neposredno po- zakone.6 stoji u svesti. Lajbnic je, kao i ostali, bio žrtva “privida imanencije”. Njegovo rešenje Prema Tenu, “ne postoji rascep između slike i čulnosti”, jer je slika “čul- 376 nije u stanju da predstavi poreklo imaginativne svesti. nost koja se ponovo rađa”. Shvativši sliku na taj način, Ten je, po Sartrovom mi- 377 Pored kartezijanskog, spinozističkog i lajbnicističkog učenja, Sartr prou- šljenju, postao pristalica jedne “promašene realističke metafizike”.7 Sa psihološkog čava i Hjuma (David Hume, 1711–1776) čiji su ga empirizam i asocijanizam doveli do stanovišta, slika nije ponovo pronašla svoju jasnoću i svoje istinsko značenje. Ona toga da resorbuje misao u sliku. U stvari, po Sartru, Hjumov empirizam se upinje je zamišljena kao psihički atom. Odnos između slike i čulnosti pokušava se objasniti p i tA N J A o g r A N i C A M A f i L o Z o f i J e i e S t e t i k e p i tA N J A o g r A N i C A M A f i L o Z o f i J e i e S t e t i k e “da vrati svaku misao u sistem slika”. Mada su klasični filozofi pokušali da osmi- fiziologijom i konstatuje se podređenost slike čulnosti: sle različitost odnosa između misli i slike, između percepcije i imaginacije, Hjum je Sve što u duhu prevazilazi “ogoljenu čulnost” svodi se na slike, izbrisao te linije podele, u smislu da je duhu vratio izvesnu mehaniku i suzio ga, ne odnosno na spontano ponavljanje čulnosti. praveći jasnu razliku između percepcije, imaginacije i intelekta. Drugim rečima, Hjum Ono što karakteriše ove psihološke koncepcije jeste činjenica da sve one je predložio drugačije čitanje “geografije duha”. Na neki način, sve se svodi na im- uključuju asocijanistički “reifikatorski” stav, deduktivni postupak, formalnost koja presije i ideje, gde su impresije manje upečatljive. Iskazujući poštovanje za Hjumovo jedva da pristaje da se u izvesnim aspektima podvrgne iskustvenim činjenicama. Po rešenje, Sartr ipak pokazuje njegove nedostatke i propuste. Kod Hjuma postojanje Sartrovom mišljenju svesti u potpunosti iščezava iza jednog oblika neprozirnih objekata koji poseduju, ne možemo da potvrdimo da se ni u jednoj od njih neće naći konkre- zna se odakle, tan opis ni zapažanje zasnovano na posmatranju činjenica.8 izvesnu fosforescenciju koja je, inače, nasumično distribuirana i Ako Sartr sa tolikom žestinom kritikuje psihologiju zasnovanu na asocija- ne igra nikavu aktivnu ulogu.5 tivnosti, to je zato što problem imaginacije omogućava pobijanje idealističkih stavo- va koje je on želeo da prevaziđe. S tim u vezi, Žilijet Simon (Juliette Simon) piše: r AšidA B. triki 3 Po Dekartu, “kad pažljivo razmislim o tome šta je imaginacija, shvatam da ona nije ništa To što se slika, veoma rano, pokazuje kao fundamentalni pro- drugo do izvesna primena sposobnosti koja spoznaje telo s kojim je u intimnoj vezi, sklonost blem za Sartra, znači da ona predstavlja onaj drugi kamen koji koja postoji [...] ja pouzdano znam da mi je potrebna određena pažnja duha da bih maštao, ali kojom se uopšte ne služim da bih stvarao.” René Descartes, Les méditations métaphysiques (Ve méditation), tom IV, Adam et Tannery, Paris, str. 58. 6 Jean-Paul Sartre, L’Imagination, str. 29. 4 Jean-Paul Sartre, L’Imagination, Presses Universitaires de France, Paris, 1948, str. 12. 7 Jean-Paul Sartre, L’Imagination, str. 29. 5 Jean-Paul Sartre, L’Imagination, str. 17. 8 Jean-Paul Sartre, L’Imagination, str. 29.  se izmiče iz pogubnog para koji čine idealizam i pozitivizam [...]. U svom odnosu prema Huserlu, Sartr pre svega podvlači važnost “Ideen” figure u pokretu ŽAN-poL SArtr Imaginacija se sastoji u podrobnoj demontaži aporija o psihologiji koje smatra suštinskim huserlijanskim doprinosom. Sartr se poziva na knjigu Lekcije slike.9 o intimnoj svesti vremena i definiše fenomenologiju kao “nauku o čistoj transcenden- Psihologija slike ostaje zarobljenica klasičnih predrasuda, a naročito na- talnoj svesti”12 određenu da izvrši preradu filozofije kao i psihologije. Njen metod je ivne “metafizike” slike. Dakle, reč je o tome da se pokaže da je razlika između per- redukcija, to jest, “stavljanje u zagradu prirodnog stava”.13 Osim toga, Huserlova fe- cepcije i slike očigledna i da imaginacija nije reprodukcija percepcije. Imaginacija ne nomenologija zasnovana je na ideji intencionalnosti. Dakle, ne postoji mogućnost da povezuje “percepcije koje se ponovo rađaju”; naprotiv, njen život je potpuna sloboda se zamisli slika sadržana u svesti. Svest nije ni sud ni posuda. Njena fundamentalna i odvojena je od svakog determinizma. Greška koju je napravila psihologija zasnovana dimenzija je da vidi objekat kao cilj i da se kreće ka njemu kao prema svom korelati- na nauci, svejedno da li je reč o Tenovoj ili o Riboovoj, počivala je u zanemarivanju tog vu. Od sad bi trebalo prestati sa shvatanjem “imaginativne aktivnosti” kao telesne suštastvenog identiteta slike, koji predstavlja odbacivanje idealizma. Stoga, pasivnosti, kao punjenja svesti, kao čišćenja tavana od uspomena i slika, kao preči- Ribo [...] održava egzistenciju čulnosti i slika međusobno pove- šćavanje svesti stvaranjem sopstvenog suštinskog poseda, a to je biti intencionalan. zanih zakonima asocijacije.10 Svaka svest je svest o nečemu. Iz tog razloga, reč je o tome da se pokaže, sledeći Pored psihologije utemeljene u nauci, Sartr se poziva na francuskog filo- aktuelni tok, da slika i percepcija nisu isto, da jedan opaženi objekat i jedan zamišljeni zofa Bergsona (Henri Bergson, 1859–1941), koji, uprkos novini svojih pristupa, nije objekat nisu sinonimi. Nameće se jedna razlika između svesti koja opaža i svesti koja bio sposoban da predloži zadovoljavajući odgovor koji se tiče slike. Njegova me- zamišlja. To su dve različite težnje svesti. Tako je Huserl mogao da sprovede ejdetsku tafizika ga je, u neku ruku, navela na pogrešno rešenje. Za Sartra, Bergson stvara studiju slike, u onoj meri u kojoj se fenomenologija definiše istraživanjem suština. od univerzuma jedan svet slika kao i empiristi protiv kojih se bori. Za razliku od Zahvaljujući pojmu intencionalnosti, slika se shvata na nov način. Prema Sartru, u Huserla, Bergson nije čak uspeo ni da razume osobine svesti, da shvati da biti sve- delu Ideen postavljene su osnove za jednu potpuno novu teoriju o slikama. Zamišljeni stan znači biti svestan nečeg, da iznese na videlo intencionalnost koja je suštinska objekat ne nalazi se u svesti kao ostatak, on je izvan svesti, on je njen korelativ. Slika tekovina fenomenologije. Koncepcija slike koju predlaže Bergson daleko je od toga je “aktivna intencionalna struktura” i tako se razlikuje od percepcije. Jasno je da se da se, po Sartrovom mišljenju, razlikuje od empirijske koncepcije: za obe je slika Sartr ne zadovoljava samo valorizovanjem huserlijanskog rešenja i obelodanjivanjem jedan element misli koji u potpunosti pripada percepciji, pokazujući isti diskontinu- Huserlovog naučnog doprinosa već primećuje da je Huserl dao “sažete aluzije”, koje 378 itet i istu individualnost kao i ona. Čini se da, uprkos novini koju Bergson naizgled ne dovode u pitanje odlučujuću ulogu fenomenološke orijentacije, ali da je Huserl 379 uvodi, njegovo rešenje problema slike predstavlja u stvari nastavak klasičnih teorija ipak prevazišao nedostatke klasičnih filozofskih i psiholoških rešenja. koje insistiraju na “telesnoj pasivnosti”. Niko nije čak ni pokušao da na odgovarajući Podstaknut Huserlom, Sartr zaključuje: p i tA N J A o g r A N i C A M A f i L o Z o f i J e i e S t e t i k e p i tA N J A o g r A N i C A M A f i L o Z o f i J e i e S t e t i k e način obradi imaginarnu svest, da obelodani aktivnu, intencionalnu stranu te svesti. U svesti nema slika i one u njoj neće ni postojati. Ali slika jeste Sartr tim povodom primećuje da Bergson misli da svest nema neophodnu potrebu određeni tip svesti. Slika je čin, a ne stvar.14 za korelativom, ili, da se izrazimo kao Huserl, da je svest uvek svest o nečemu. Da Na taj način, slika i percepcija se razlikuju jedna od druge, a održava se i li bi onda trebalo da potražimo novine kod Huserla? Sartr je u tom smislu jasan. izvesno odstupanje svesti u odnosu na realnost jer svest može biti irealna ili, tačnije, Huserl je realizovao fenomenologiju imaginacije. Sartr posvećuje poslednje poglavlje ona jeste irealna. Imaginacije rešenju koje nudi Huserl, a koje predstavlja jasan napredak u odnosu na stavove klasične filozofije, ali nije dao konačan odgovor na to pitanje. To znači da Sartr, pod uticajem Huserlove fenomenologije, ne usvaja stav potpunog prihvatanja. fenomenološka psihologija imaginacije On ne odustaje od kritike. Pre nego što pristupi rešenju koje je ponudio Huserl, Sar- tr ukratko ponavlja svoju kritiku klasične filozofije, psihologije zasnovane na nauci, Sartr u knjizi Imaginarno15 razvija jednu fenomenološku psihologiju imagi- stavove Bergsona, i izjavljuje da je nacije. Imaginarno je podeljeno u četiri dela: prvi nosi naslov “Izvesnost”. Drugi deo slika neosporna psihička realnost, da slika ne bi mogla ni u kom je naslovljen “Verovatnost”. Što se tiče trećeg dela, on se odnosi na “ulogu slike u r AšidA B. triki slučaju da se svede na neki čulni sadržaj niti da se zasnuje na psihičkom životu”. Poslednji deo se bavi “imaginarnim životom”. Nastavljajući svoja temelju nekog čulnog sadržaja.11 istraživanja, Sartr na početku Imaginarnog primećuje da je 9 Julliette Simon, Jean-Paul Sartre. Un demi siècle de liberté, De Boeck Université, Paris, 12 Jean-Paul Sartre, L’Imagination, str. 126. 1998, str. 20. 13 Jean-Paul Sartre, L’Imagination, str. 129. 10 Jean-Paul Sartre, L’Imagination, Presses Universitaires de France, Paris, 1948, str. 37. 14 Jean-Paul Sartre, L’Imagination, str. 147. 11 Jean-Paul Sartre, L’Imagination, str. 126. 15 Jean-Paul Sartre, L’Imaginaire, Gallimard, Paris, 1948.  cilj ovog dela da opiše veliku “irealnu” funkciju svesti ili “imagi- On želi da pokaže da portret ili karikatura zaista predstavljaju slike, zaista pripadaju figure u pokretu ŽAN-poL SArtr naciju” i njen noematički korelativ – imaginarno.16 porodici slika. Iz toga sledi da je slika “čin koji u svojoj materijalnosti teži” odsutnom Umetnuta u filozofsku problematiku, a to je odnos između percepcije i ili nepostojećem objektu, preko fizičkog ili psihičkog sadržaja koji se ne daje sam već imaginacije, tematika koju Sartr razrađuje otkriva izvestan broj osobenih karakteri- kao “analogni predstavnik objekta kome se teži”20. Sartr ispituje odnos slike prema stika slike, preciznije četiri karakteristike. konceptu, afektivnosti, pokretima tela, jeziku i zaključuje da zaista postoji izvestan Prvu, da je slika imaginativna svest. Fenomenologija, koja je izbegla privid broj objekata koje možemo zvati “imaginarnim objektima”. Ali imaginarni objekat – imanencije, otkrila je da se svest kreće ka objektu, da objekat nije neka unutrašnjost, suprotno klasičnim tumačenjima – nije degradirani oblik objekta koji opaža. Percep- neka posuda. Objekat nije u svesti. Svest nije objekat već su oni korelativi jedan cija i imaginacija su različite po prirodi, a ne samo po stepenu. Imaginacija je funkcija drugom. To je ta poznata huserlijanska tema o intencionalnosti. Odbacujući staru irealnog dok percepcija ponovo upućuje na realni svet. Ova funkcija irealnog biće od ideju, Sartr piše: velike pomoći u estetskoj praksi. Ona je blisko povezana sa slobodom. Nije više reč o Mi smo zamišljali svest kao mesto naseljeno malim simulakrumima, tome da se devalorizuje imaginacija kao što je to pokušala da učini klasična filozofija. a ti simulakri su bili slike. Sada to zovemo prividom imanencije.17 Sartr dakle pristupa problemu umetničkog dela sa gledišta njegovog statusa, “defi- Druga izvesnost sastoji se u onom što se zove “suštinsko siromaštvo” nisanog kao irealnost”21. slike. Ono proizlazi iz činjenice što se za razliku od percepcije slika daje u celini dok Bez obzira na to da li se radi o slici ili romanu, umetničko delo funkcioniše se percepcija odvija po profilima i skicama. U slučaju percepcije neke kocke, ona se kao irealnost. Što se tiče romanopisca, na primer, dramaturga ili pesnika, oni ne bi sagledala odmah, u potpunosti i integralno. Šest ivica kocke ne mogu se opaziti stvaraju preko verbalnih analogija jedan irealni objekat; takođe se istovremeno. Potrebno je videti sve njene profile, dok podrazumeva da se glumac koji igra Hamleta služi samim sobom, slika kocke odmah pokazuje to što ona jeste. U percepciji se sa- čitavim svojim telom kao odgovarajućim sredstvom za taj imagi- znanje formira polako; na slici do saznanja dolazimo odmah.18 narni preobražaj.22 Zbog toga je moguće da se objekat ne sagleda do kraja prilikom percepcije; Prema tome, bića sa slika, likovi iz romana, pozorišni i bioskopski glumci ništa slično ne važi za sliku. predstavljaju mnoštvo imaginarnih preobražaja u kojima irealnost svedoči o stvara- 380 Treća karakteristika je specifičan odnos koji slika ima sa irealnim. Ono što lačkoj slobodi. 381 zamislimo otkrivamo kao odsutno. To je slika odsustva, irealnog. Zato je značajna karakteristika imaginativne svesti da sazna svoj kapacitet “irealnosti”: [...] objekat na slici biće dakle konstituisan pre svega u svetu fenomenologija emocije p i tA N J A o g r A N i C A M A f i L o Z o f i J e i e S t e t i k e p i tA N J A o g r A N i C A M A f i L o Z o f i J e i e S t e t i k e stvari da bi kasnije bio isteran iz tog sveta. Imati sliku o Pjeru znači imati sliku o odsutnom Pjeru. Sartr razvija teoriju fenomenologije emocije u svojoj knjizi Skica teorije Koliko god da je slika živopisna, dirljiva i snažna ona svoj objekat emocija23 . To delo, koje datira iz 1939, predstavlja fragment dela koje je Sartr zapo- prikazuje kao da nije prisutan.19 čeo pod naslovom Psiha. Sama Skica sadrži uvod, deo o “klasičnim teorijama”, deo Što se tiče četvrte i poslednje karakteristike, reč je o spontanosti slike. o teoriji psihoanalize i treći deo o “teoriji fenomenologije”. U ovoj knjizi on spominje Opažajna svest se pojavljuje kao pasivnost. Nasuprot tome, imaginativna svest se pojmove iz fenomenologije kao, na primer, “ići do samih stvari”, “ejdetska intuicija”, samoj sebi daje kao imaginativna svest, to jest, kao spontanost koja proizvodi i čuva “fenomenološka redukcija”. Reč je o tome da se otkrije suština emotivnog ponašanja sliku. Na taj način, uprkos izvesnom “siromaštvu” slike, ona se stvara po želji i od- zahvaljujući kritičkom ispitivanju vladajućih teorija. likuje se izvesnom “kreativnošću” vidljivom, na primer, u umetničkoj praksi. Sartr Sartr se poduhvata zadatka da istraži takozvanu “fenomenologiju afek- upoređuje sliku sa “talasom među talasima” koji se definiše slobodom. tivnosti”. U najopštijem smislu, emocija se smatra običnim poremećajem ponaša- Međutim, Sartr govori o jednoj “porodici slika” proširujući pojam slike na nja, ona je fenomen koji se jednostavno trpi, a to govori o pasivnosti svesti. Sartr portret, karikaturu, znak, shemu, imitaciju i na hipnagogičke slike. On tu uvodi hu- namerava da pobije ova ishitrena objašnjenja i ove uvrežene predrasude. Ono što je r AšidA B. triki serlijanske pojmove kao što su intencionalnost, čulna materija, intencionalan objekat. 20 Jean-Paul Sartre, L’Imaginaire, str. 34. 16 Jean-Paul Sartre, L’Imaginaire, str. 1. 21 Sartr piše: “Mi sada prihvatamo suštinski uslov da bi jedna svest mogla da zamišlja: ona 17 Jean-Paul Sartre, L’Imaginaire, str. 14. treba da ima mogućnost da postavi tezu irealnosti.” Jean-Paul Sartre, L’Imaginaire, str. 232. 18 Jean-Paul Sartre, L’Imaginaire, str. 19. 22 Jean-Paul Sartre, L’Imaginaire, str. 242. 19 Jean-Paul Sartre, L’Imaginaire, str. 26. 23 Jean-Paul Sartre, Esquisse d’une theorie des emotions, Ed. Hermann, Paris, 1965.  rekao za sliku, ponavlja i za emociju. Emocija je, u stvari, čin a ne determinizam. Ona Ona je fundamentalno vezana za sartrovsku koncepciju slobode koja ne figure u pokretu ŽAN-poL SArtr je način kojim se svest služi suočena sa svetom; kao što svest ne prima slike tako sme da se alijenira u materijalnu sliku stvari prisutnih u svetu i tako se izloži riziku svest nije pogođena emocijama. Što se tiče klasičnih teorija, dominiraju mehanici- da postvari imaginarno. stička objašnjenja, trivijalna ili kompleksna: ili se o emociji jednostavno govori kao o činjenici psihološkog poremećaja koji se može opisati ili je emocija rezultat “kor- Prevela sa francuskog tikotalamičke osetljivosti”, ili, u nekoj izuzetno teškoj situaciji, emocija predstavlja Dragana Starčević oslobađanje energije koja ne nalazi način da se efikasno upotrebi. Kritikujući perifernu teoriju Vilijama Džejmsa (William James, 1842–1910), Sartr u emociji razlikuje dve grupe fenomena: jednu fiziološku i drugu psihološku koju naziva “stanje svesti”. Iako se emocija objektivno iskazuje kao fiziološki poremećaj, Literatura: kao činjenica svesti, ona nije ni poremećaj ni čist haos. Ona uvek nešto znači. Ono što je karakteristično za emociju, kao što je slučaj i sa slikom, jeste Simon de Bovoar, Ceremonija oproštaja / Razgovori sa Žan-Pol Sartrom: avgust– septembar 1974, Matica srpska, Novi Sad, 1984. da je ona izvesno shvatanje sveta, različito od slučaja do slučaja. Suština emocije je Martin Jay, Downcast Eyes, The Denigration of Vision in Twentieth-Century French u tome što kod nje postoji odnos sa svetom i što ona nije čista interiorizacija. Ne Thought, University of California Press, Berkeley, 1993. shvatiti značenje emocije znači osuditi sebe na to da je ne razumemo. Teoretičari Ani Koen-Solal, Žan-Pol Sartr: 1905–1980, IK Zorana Stojanovića, Sremski Kar- poput Žanea (Pierre Marie Pierre-Félix Janet, 1859–1947), ako su emociju i sma- lovci, 2007. trali načinom ponašanja, nisu uspeli da shvate njen potpuni smisao. Sartr odbacuje Jean-Paul Sartre, L’Imagination, Presses Universitaires de France, Paris, 1948. frojdovsko nesvesno, a frojdovsku psihoanalizu zamenjuje poznatom egzistencijali- Jean-Paul Sartre, L’Imaginaire, Gallimard, Paris, 1948. stičkom psihoanalizom, posebno u svojoj knjizi Biće i ništavilo. Sartr izražava rezerve Žan-Pol Sartr, Reči, Matica srpska, Novi Sad, 1965. o “psihoanalitičkim analizama” emocije i “neuspešnog ponašanja” koji emocije sma- Žan-Pol Sartr, Egzistencijalizam i marksizam, Nolit, Beograd, 1973. Žan-Pol Sartr, Novi eseji, Rad, Beograd, 1979. traju nekim oblikom “odbijanja”, “cenzure” i izrazom izvesne nesvesne kauzalnosti. Jean-Paul Sartre, Filozofske i političke rasprave, Školska knjiga, Zagreb, 1981. 382 Za Sartra, dakle, nije prihvatljiva teorija na kojoj se zasniva psihička kauzalnost: Žan-Pol Sartr, Drame / Tekstovi o pozorištu, Nolit, Beograd, 1981. 383 teorija emocije koja afirmiše značenjski karakter emotivnih činje- Žan-Pol Sartr, Filosofski spisi, Nolit, Beograd, 1983. nica mora da potraži to značenje u samoj svesti. 24 Žan-Pol Sartr, Šta je književnost, Nolit, Beograd, 1983. Sartr je tako stvorio fenomenološku teoriju emocija. On je predstavio fe- Žan-Pol Sartr, Biće i ništavilo: ogled iz fenomenološke ontologije, Nolit, Beograd, p i tA N J A o g r A N i C A M A f i L o Z o f i J e i e S t e t i k e p i tA N J A o g r A N i C A M A f i L o Z o f i J e i e S t e t i k e nomenologiju kao jednu “novu disciplinu”, zasnovanu na “ejdetskoj intuiciji”, čiji je 1984. zadatak da “ide do samih stvari” a koja omogućava fenomenologiju emocije. Sartr Žan-Pol Sartr, Kritika dijalektičkog uma 1, Nolit, Beograd, 1984. želi, pozivajući se na Huserla i Hajdegera (Martin Heidegger, 1889–1976), da vrati Žan-Pol Sartr, Kritika dijalektičkog uma 2, Nolit, Beograd, 1984. Žan-Pol Sartr, Portreti, Nolit, Beograd, 1984. svesti njena prava kao i samu emociju – na isti način kao što je slika vraćena svesti. Jean-Paul Sartre, Romani i novele, Paideia, Beograd, 2000. Međutim, emocija ostaje doživljaj spontane svesti suočene sa svetom. To je “zaro- Jean-Paul Sartre, Jean-Paul Sartre: Basic Writings, Routledge, London, 2001. bljena svest”. Ona doživljava svoj svet kao magički svet. Reč je o nekoj vrsti iznenad- Jean-Paul Sartre, The Philosophy of Jean-Paul Sartre, Vintage, London, 2003. nog pada svesti u magiju koja sobom nosi “potčinjavanje” i opčinjenost. Tu postoji Jean-Paul Sartre, The Imaginary: A Phenomenological Psychology of the Imagina- izvesna želja za preobražajem sveta, ali u odsustvu efikasnih materijanih metoda. tion, Routledge, London, 2004. Kao što magija podrazumeva verovanje i emociju, tako i sama emocija podrazumeva Žan-Pol Sartr, Mučnina, Paideia, Beograd, 2009. verovanje. Može se reći da je Sartr razvio jedan oblik estetskog mišljenja zasnovanog r AšidA B. triki na ikonoklastičkoj koncepciji slike i fenomenologiji emocije. Ova filozofija se u praksi sprovodi preko pozorišnih i književnih produkcija u kojima likovi otelotvoruju irealnu dimenziju imaginarnog i spontanost emocije sa otvaranjem ka mogućnostima koje pruža stvaralačka sloboda. 24 Jean-Paul Sartre, Esquisse d’une theorie des emotions, str. 37.  Merlo-Ponti je, kao sto su to bili i Žak Lakan (Jacques Lacan, 1901–1981) MoriS MerLo-poNti figure u pokretu i Žan-Pol Sartr, bio jedan od mnogih mladih francuskih intelektualaca tog vremena koji su pohađali predavanja o Hegelu (Georg Wilhelm Friedrich Hegel, 1770–1831) kod Aleksandra Koževa (Alexandre Kojève, /Александр Владимирович Кожевников/, 1902–1968). Kožev je prvi predstavio francuskim intelektualcima ovog uticajnog mi- slioca. Ovo je Merlo-Pontija odvelo proučavanju Marksovih (Karl Marx, 1818–1883) Ekonomsko filosofskih rukopisa iz 1844. godine (prevedenih na francuski jezik 1937. godine). Tada je Merlo-Ponti i Hegela i Marksa posmatrao kao fenomenologe prak- tičnog života. U isto vreme je istraživao pojmove percepcije i ponašanja, kritikujući bihejviorizam kao preterano mehanicistički pristup i postepeno počeo da prihvata holističke ideje Geštalt (Gestalt) psihologije. Delo u kome je predstavio ova gledišta bilo je Struktura ponašanja (1942). Između kasnih tridesetih i 1945. godine, kada se pojavilo njegovo najpoznatije rano delo Fenomenologija percepcije, Merlo-Ponti je otkrio i pročitao Huserla (Edmund Husserl, 1859–1938) i čak putovao u Luven da bi istražio njegove neobjavljene rukopise. Uticaj Huserla je očigledan već u Predgovoru Moris ovog dela iz 1945. godine, gde Merlo-Ponti piše: MerLo-poNti Vratiti stvari njima samima znači vratiti se svetu koji prethodi znanju. O kome znanje uvek govori i u odnosu na koji je svaka naučna šematizacija apstraktan i derivativan znakovni jezik, kao : Aleš erjavec što je geografija u odnosu na pejzaž u kome smo unapred naučili šta je šuma, prerija ili reka.2 Pred kraj Predgovora on isto tako piše: 384 Moris Merlo-Ponti (Maurice Merleau-Ponty, 1908–1961) je, prema rečima 385 Filozofija nije refleksija pre-egzistirajuće istine, nego je, kao jednog komentatora: umetnost, akt dovođenja istine u biće.3 napravio najoriginalniji i najtrajniji doprinos post-huserlovskoj Ubrzo ću se vratiti ovoj drugoj tvrdnji. fenomenologiji u Francuskoj.1 p i tA N J A o g r A N i C A M A f i L o Z o f i J e i e S t e t i k e p i tA N J A o g r A N i C A M A f i L o Z o f i J e i e S t e t i k e Moris Merlo-Ponti je rođen u Rošfor-sur-Meru. Često je tvrdio da je pro- Merlo-Ponti se 1939. godine priključio francuskim oružanim snagama kao veo jedinstveno i čudesno detinjstvo i to iskustvo se ogledalo u njegovom doživotnom oficir. Nastavio je da predaje 1940. godine. Od 1942. godine je blisko povezan sa Sar- naglašavanju neposrednosti pre-reflektivnog sveta doživljaja. Nasuprot Hajdegeru trom. Prvo izdanje revije Les Temps Modernes u kojoj je sa njim delio uredničko mesto (Martin Heidegger, 1889–1976) koji je isticao autentičnost presokratovskog grčkog pojavilo se 1945. godine, kada je objavljena i njegova doktorska teza Fenomenologija mišljenja, Merlo-Ponti je otkrio slično mesto prvobitne autentičnosti u detinjstvu. percepcije. Raspravljajući sa Sartrom o ratu, tvrdio je da ne postoji bezuslovna istina Posle očeve smrti, Merlo-Pontijeva porodica se preselila u Pariz. Čak i pre i da smo uvek obeleženi svetom, čiji smo deo – i u odnosu na koga ne možemo biti početka studija na École Normale Supérieure, Merlo-Ponti je želeo da postane filo- spoljašnja subjektivnost. Pristup Huserlu i fenomenologiji ih je povezivao, dok su zof. U ovoj istaknutoj akademskoj ustanovi upoznao se sa Žan-Polom Sartrom (Je- ih tumačenja razdvajala. U fenomenologiji Merlo-Pontija nije bilo mesta za Sartrov an-Paul Sartre, 1905–1980) i Simon de Bovoar (Simone de Beauvoir, 1908–1986). dualizam pour-soi i en-soi, koji je uzrokovao da objekt ostane lišen svesti, a svest Sa Simon de Bovoar je ostao prijatelj i sarađivao je s njom do kraja života. U École ostane čista subjektivnost. Kod Merlo-Pontija je uvek postojala želja da ponovo uje- je studirao kod neokantovca Leona Brunšviga (Léon Brunschvicg, 1869–1944) i na- dini ono što je percipirao kao prapočetno jedinstvo subjekta i objekta, pokušaj koji pisao diplomski rad o Plotinu (Plotinus /Πλωτίνος /, 205–270). Po završetku vojne se ogleda u njegovom predstavljanju pojma “međusveta”, koji prema rečima Kloda A L e š e r J Av e C službe predavao je u Bovaiju i Šartru. U Pariz se vratio 1935. godine zbog doktorskih Lefora (Claude Lefort, 1924–) “nije svet među svetovima, nego sam ljudski svet”4 studija na École Normale Supérieure. U to vreme je bio blizak hrišćanskom socijaliz- shvaćen kao dijalektički prostor koji ujedinjuje prošlost i budućnost, neophodnost mu, zbog podrške koju je Katolička crkva davala diktatorima u Evropi i taj skeptici- zam ga je tridesetih godina odveo marksizmu. 2 Maurice Merleau-Ponty, Phenomenology of Perception, London, Routledge, 1995, str. ix. 3 Maurice Merleau-Ponty, Phenomenology of Perception, str. ix. 1 Dermot Moran, Introduction to Phenomenology, London, Routledge, 2000, str. 391. 4 Maurice Merleau-Ponty, Phenomenology of Perception, str. xx.  prirode i želju razuma za organizacijom društva i koji se sastoji od “istorije, simboliz- svet i naše kosupstancijalnosti sa njim. Njegova filozofija je tako zaista bila, kao što MoriS MerLo-poNti figure u pokretu ma i istina koje će se stvoriti.”5 Međusvet je u isto vreme domen susreta i jedinstva je Martin Džej (Martin Jay, 1944–) vešto formulisao, “ontologija vida”6 . tela i sveta. Merlo-Ponti je zamenio primarnost svesti i jedinstvene percepcije kod Četrdesetih godina Merlo-Ponti je postajao sve važnija francuska aka- Huserla fenomenologijom koja se oslanjala na govor, slikarstvo i telo: demska i intelektualna figura. Pisao je komentare o politici i kulturi – što je aktiv- Merlo-Ponti je izrazio Huserlov “princip principa” kao tezu “pri- nost koju je između ostalog formirala njegova uloga glavnog urednika Les Temps marnosti percepcije”. On, međutim, Huserlovu fenomenologiju Modernes. Ova jasno levičarska revija je podržavala socijalizam i Sovjetski Savez. nije samo prilagodio, nego je i deformisao, gurajući naniže Hu- Merlo-Ponti je nastavio da podržava Staljina (Joseph Stalin /Ioseb Besarionis dze serlov intelektualizam zasnovan na primarnosti svesti prema no- Jughashvili, იოსებ ჯუღაშვილი/, 1879–1953) i ćutao kada su vesti o staljinističkim voj filozofiji ljudskog tela.7 radnim logorima postale poznate 1950. godine. Njegovi pogledi na tu stvar su se U ovom smislu je otelovljeno oko igralo tako presudnu ulogu i to je isto pojavili u delu Humanizam i teror (1947) i, ovog puta već kritički u odnosu na SSSR, tako bio i jedan od razloga (osim njegove jake lične naklonosti prema slikaru), da je u studiji Avanture dijalektike (1955). Korejski rat je Merlo-Pontija naveo da promeni posebno Sezanovo slikarstvo smatrao za primerni način izražavanja istine o svetu. mišljenje: počeo je da posmatra SSSR kao još jednu imperijalističku silu, što je bilo Unutar ovog okvira Merlo-Pontijeva tvrdnja iz Predgovora za njegovu knjigu iz 1945. mišljenje koje nije samo podstaklo kritike u odnosu na Staljina, nego i njegovu ostav- godine – da “filozofija nije odraz preegzistirajuće istine, nego da je kao umetnost, ku na mesto u uredništvu Les Temps Modernes i razilaženje sa Sartrom posle 1955. akt dovođenja istine u biće” – postiže takav uticaj: filozofija donosi istinu u biće godine. Merlo-Ponti je Sartrovu poziciju nekritičkog prihvatanja Staljinove politike (to je proizvodnja značenja) i u ovom smislu umetnost nije ništa manje značajna od u ime solidarnosti sa SSSR-om nazvao “ultraboljševizmom”. Svejedno je u svojim filozofije. spisima nastavio da citira Sartrove teorijske radove. Ova Merlo-Pontijeva pozicija iz 1945. godine je izrazito bliska poziciji Ale- Merlo-Ponti je 1952. godine imenovan za šefa Katedre za filozofiju na na Badijua (Alain Badiou, 1937–), 8 koji želi da ustanovi poziciju koja bi održavala od- Collège de France, što je jedan od najprestižnijih akademskih položaja u Francuskoj. vojenost između pesme i filozofije, ali bi uzela pesmu kao mesto proizvodnje istina. Tokom četrdesetih i pedesetih godina objavio je knjige eseja (Smisao i nesmisao, Prema Badijuovom gledištu, Hajdeger spada u ono što on naziva “romantičarskom 386 1948; Znakovi, 1960). Njegovo poslednje objavljeno delo bio je esej Oko i duh koji tradicijom”, dok je poetski jezik mesto autentičnosti. Važno je na ovo ukazati jer je 387 se pojavio u Art de France u januaru 1961, koji je autor želeo da uvrsti u još jedno kasni Merlo-Ponti nastavio upravo u tom pravcu, emulirajući tako Hajdegerovu filo- delo, Vidljivo i nevidljivo. Trećeg maja 1961. godine Merlo-Ponti je umro od možda- zofiju prema die Kehre, “okretanje” prema poetskom jeziku kao autentičnom mestu Bića. Neki komentatori su primetili da je Merlo-Ponti sredinom četrdesetih bio pod nog udara. Knjiga Vidljivo i nevidljivo, koja je trebalo da bude revizija Fenomenologije p i tA N J A o g r A N i C A M A f i L o Z o f i J e i e S t e t i k e p i tA N J A o g r A N i C A M A f i L o Z o f i J e i e S t e t i k e jakim Huserlovim uticajem, da se u ranim pedesetim u njegovom radu vidi jak uticaj percepcije, objavljena je posthumno 1964. godine pod uredništvom Kloda Lefora. Još strukturalizma9, dok je “kasni” Merlo-Ponti iz šezdesetih godina bio u prećutnom jedno posthumno delo pod Leforovim uredništvom, ovog puta zbirka eseja, pojavilo dijalogu sa Hajdegerom. se 1969. godine pod naslovom Proza sveta. U Fenomenologiji percepcije Merlo-Ponti je izrazio svoje najoptimističnije Merlo-Ponti je započeo svoj filozofski put pod jakim uticajem Huserla. nade u mogućnost postkartezijanske filozofije utemeljene na percepciji. U svojim Kao što je već pomenuto, on je počeo sa filozofijom psihologije i zatim njena posti- kasnijim radovima se okrenuo psihoanalizi koja je tada počela da se pojavljuje, kao gnuća iskoristio da bi podržao i razvio sopstvenu fenomenologiju percepcije. Nje- mogućem mestu da se postigne ovaj cilj. Svejedno, u pomenutom posebnom izdanju gov cilj je bio da ponovo probudi prapočetno jedinstvo tela i uma, pokušaj koji je smatrao najvećim zadatkom filozofije. Da bi postigao ovaj cilj, prvo se oslanjao na 6 Maurice Merleau-Ponty, Les aventures de la dialectique, Gallimard, Paris, 1955, str. 269. Geštalt psihologiju, a zatim na lepe umetnosti, gde su dela Pola Sezana (Paul Céza- 7 Videti: Martin Jay, Downcast Eyes. The Denigration of Vision in Twentieth-Century French nne, 1839–1906) (kao i Ogista Rodena /August Rodin, 1840–1917/, Pola Klea /Paul Thought, Berkeley, University of California Press, 1993. U Phenomenology of Perception Mer- Klee, 1879–1940/ i Anrija Matisa /Henri Matisse, 1869–1954/) služila kao primeri lo-Ponti objašnjava zašto smatra da je viđenje privilegovano čulo: “Smatram da je vizuelni doživljaj istinitiji od taktilnog, da nosi u sebi svoju sopstvenu istinu i da joj doprinosi, jer mi njegove fenomenologije percepcije. Nasuprot Hajdegeru, koji je naročito uzdizao po- A L e š e r J Av e C njegova bogatija struktura nudi modalitete bivanja nesumnjivim dodirom.” Maurice Merleau- eziju, Merlo-Ponti je privilegovao lepe umetnosti kao pravi ulaz u svet koji se može Ponty, Phenomenology of Perception, trans. Colin Smith, Routledge, London, str. 234. percipirati, jer su za Merlo-Pontija nudila praiskonski doživljaj našeg ulaska u vidljivi 8 Galen A. Johnson, “Introductions to Merleau-Ponty’s philosophy of painting,” iz Galen A. Johnson (ed.), The Merleau-Ponty Aesthetics Reader, Northwestern University Press, Evan- ston, 1993, str. 8. 5 Claude Lefort, “L’idée d’être brut et d’esprit sauvage”, Les Temps Modernes. Numéro Spéci- 9 Videti na primer njegovu Handbook of Inaesthetics, Stanford University Press, Stanford, al. Maurice Merleau-Ponty br. 184–185, Paris, 1961, str. 285. 2004.  Les Temps Modernes iz 1961. godine posvećenom Merlo-Pontiju, Žak Lakan je ostao Dok eseji Merlo-Pontija obiluju analizama slikarstva, istina je da slu- MoriS MerLo-poNti figure u pokretu vrlo skeptičan u odnosu na ovo nastojanje: Merlo-Ponti že i dubljoj svrsi, naime predstavljanju njegove egzistencijalne fenomenologije gde ne može a da se ponovo ne vrati apstraktnom oku koje pretpo- su umetnička dela samo jedan primer – iako privilegovan – ljudske kreativnosti i stavlja kartezijanski koncept protežnosti, sa njegovim korelatom njegovog bivanja-u-svetu. Kad upućuje na umetnost, Merlo-Ponti obično govori o subjekta, božanskim modulom univerzalne percepcije.10 slikarstvu. On isto tako raspravlja i o književnosti (naročito o poeziji Pola Valerija Kao što je jasno iz gornjih zapažanja, Merlo-Ponti je istraživao različite /Paul Valéry, 1871–1945/, Artura Remboa /Arthur Rimbaud, 1854–1891/ itd.), ali je pravce u svojoj želji da razvije ono što je započelo kao fenomenologija percepcije, najveći deo njegove pažnje usmeren na slikarstvo. Za njega je slikarstvo privilegovan a završilo se kao visoko modifikovana transpozicija Hajdegerove filozofije.11 Zaje- domen našeg pristupa svetu, gde je ono predstavljeno uglavnom Sezanovim delom dničko im je bilo visoko poštovanje umetnosti (iako kod jednog poezije, a kod dru- i slikarstvom nekolicine drugih umetnika (propraćenih brojnim pominjanjima slika gog slikarstva), kao i kritička pozicija prema modernoj nauci i tehnologiji. Ali dok je iz pećine Lasko). Sa izuzetkom preistorijske umetnosti, većina primera koje Merlo- Hajdegerova pozicija bila krajnje pesimistična – njegov ideal bila je presokratovska Ponti koristi potiče iz francuske modernističke tradicije. Grčka, istorijski period koji je teško oživeti u modernim vremenima – Merlo-Pon- Kod Merlo-Pontija nećemo naći razvijenu estetičku teoriju: za njega umet- tijevo insistiranje na sličnosti između deteta i slikara i umetnika uopšte izgledalo je nost nije poseban domen ljudske egzistencije i prakse, nego je sastavni deo njegovog mnogo realističnije i življe, iako je njegov kasniji diskurs ličio na poetički diskurs koji bivanja u svetu, njegovog telesnog doživljaja koji proističe iz njegovog tela i njegove nalazimo kod Hajdegera. vizuelne percepcije. Kako se Merlo-Ponti suprotstavlja kartezijanskoj opoziciji res Ipak, Merlo-Pontijevo insistiranje na fenomenologiji ga je držalo zaroblje- extensa i res cogitans i kritikuje nauku, ne iznenađuje što on ne vidi potrebu za dis- nikom “zatvorenosti prikazivanja” (Derida /Jacques Derrida, 1930–2004/), jer je za- ciplinarnim tretiranjem umetnosti ili lepote kako je praktikovala estetika tog vreme- državalo princip subjekta. Na ovom mestu su mnogi mladi francuski intelektualci koji na – kao u primeru njegovog savremenika, najpoštovanijeg estetičara tog vremena, bi možda ostali pod strogim uticajem Merlo-Pontija i fenomenologije (kao što je to Etjena Surioa (Etienne Souriau, 1892–1979). jedno vreme bio slučaj sa Žan-Fransoaom Liotarom /Jean-François Lyotard, 1924– Za naše razumevanje Merlo-Pontijevog tumačenja umetnosti od poseb- 1998/12), brzo usvojili pozitivistički strukturalistički metod istraživanja, ostavljajući nog je značaja njegov esej Oko i duh, u kome autor u sažetoj formi predstavlja svoje 388 za sobom “poeziju” fenomenologa. Ovo gledište je sasvim očigledno iz kritike koju glavne ideje o slikarstvu i otelovljenom oku, kao i svoju kritiku kartezijanizma i svoju 389 je izveo Mišel Fuko (Michel Foucault, 1926–1984) u njegovom “Uvodu za englesko “ontologiju vidljivog i nevidljivog”. Ovaj esej, koji je verovatno jedan od najčitanijih izdanje” Reči i stvari: eseja o slikarstvu u dvadesetom veku, sada će biti predmet naše pažnje. Ako postoji pristup koji odbacujem, to je onaj (mogli bismo, uop- Ovaj esej, poslednji rad koji je Merlo-Ponti objavio, prvi put se pojavio u p i tA N J A o g r A N i C A M A f i L o Z o f i J e i e S t e t i k e p i tA N J A o g r A N i C A M A f i L o Z o f i J e i e S t e t i k e šteno govoreći, da ga nazovemo fenomenološkim pristupom) januaru 1961. godine u prvom izdanju revije Art de France. Napisan je u julu i avgustu koji daje apsolutno prvenstvo subjektu koji posmatra, koji delo- 1960. godine. vanju pripisuje bitnu ulogu, koji svoju tačku gledišta postavlja na Esej počinje priznanjem: početak sve istoričnosti – što, ukratko, vodi transcendentalnoj Nauka manipuliše stvarima i odustaje da živi u njima.14 svesti. Čini mi se da bi istorijska analiza naučnog diskursa trebalo Ovde nalazimo jednu od Merlo-Pontijevih ključnih pozicija, koja otkriva u krajnjem slučaju da bude subjekt, ali ne za teoriju subjekta koji razlog njegove neumorne kritike kartezijanizma. U ovom smislu je on veoma sličan zna, nego za teoriju diskurzivne prakse.13 Hajdegeru, pa čak i Adornu (Theodor Adorno, 1903–1969), sa njegovom kritikom instrumentalnog uma. (Kad govori o nauci, Merlo-Ponti naravno misli na prirodne 10 I četrdesetih godina Merlo-Ponti je predavao o Sosirovom (Ferdinand de Saussure, 1857– i “teške” nauke, a ne na humanistiku.) On veruje da nauka objektifikuje svet, da ga 1913) Sistemu opšte lingvistike. U njegovom inauguralnom predavanju na Collège de France čini neprozirnim za naše telesno doživljavanje. Nauka svaku stvar, uključujući i nas, 1953. godine prvi je izjavio da je neophodna filozofija istorije zasnovana na Sosirovoj struktu- tretira kao predmet objektifikovanog naučnog istraživanja i na taj način postavlja ralnoj lingvistici. Strukturalizam se zapravo razvio na sasvim drugačiji način. kao površno i (naučno) nepostojeće sve ono što ne može da se podvede pod nje- A L e š e r J Av e C 11 Jacques Lacan, “Maurice Merleau-Ponty,” Les Temps Modernes br. 184–185, Paris, 1961, str. 246. ne kategorije racionalnosti. Merlo-Ponti ulaže veliki napor da naglasi da on u stvari 12 Neki komentatori se ne slažu da postoji jaka sličnosti između Hajdegera i Merlo-Pontija, upućuje na “preovlađujuću filozofiju nauka”, a ne na samu nauku (koja je istorijski tvrdeći da se Merlo-Pontijeva filozofija treba porediti sa Šelingovom (Friedrich Wilhelm Josef von Schelling, 1775–1854) umesto sa Hajdegerovom. 13 Videti njegov Discours, figure (Paris, Klincksieck, 1971), koji je napisan pod jakim uticajem 14 Maurice Merleau-Ponty, “Eye and Mind”, iz Galen A. Johnson (ed.), The Merleau-Ponty Merlo-Pontija. Aesthetics Reader, Evanston, Northwestern University Press, 1993, str.121.  mnogo šira kategorija). Tako imamo posla sa onim što se može nazvati “spontanom privilegovanja “umetnosti” i poststrukturalističkog i psihoanalitičkog zanemarivanja MoriS MerLo-poNti figure u pokretu filozofijom naučnika” i onim što Merlo-Ponti u eseju Oko i duh naziva naučnim mi- ovog istog shvatanja. šljenjem, naime Uzajamnost o kojoj govori Kle je u Merlo-Pontijevom tumačenju oprime- mišljenjem koje posmatra odozgo, i misli o objektu-uopšte koji rena privilegovanim telesnim doživljajem umetnika kao ljudskog bića par excellence: se mora vratiti “na tu je” koje mu prethodi; mesto, tlo čulno i umetnik je kao dete u svojoj percepciji i ekspresiji sveta (“drveće gleda u mene”, npr.) ljudski promenjenog sveta, kakav je u našim životima i za naša u njegovoj neposrednosti i njegovom jedinstvu sa njim samim. tela.15 Merlo-Ponti ukazuje da svet nije pred nama, nego oko nas. Na sličan način Prema Merlo-Pontijevom gledištu, umetnost, a naročito slikarstvo, ima naši organi nisu instrumenti; umesto toga, instrumenti su dodati organi. Možemo privilegiju da pokaže svet u njegovoj potpunoj nevinosti, zaobilaženjem mišljenja i videti kako su Merlo-Pontijeve ideje bile primenjive za pokretače ranih postmodernih pozicija koje se očekuju od filozofa: ideja o kiborzima itd. Samo je slikar predodređen da sve posmatra bez obaveze da pro- U ovom eseju Merlo-Ponti nudi jednu od najboljih kritika “naučnog mi- ceni ono što vidi.16 šljenja” kad opisuje nagnuto dno bazena: Slikar, koji otkriva svet u njegovom praiskonskom jedinstvu i koji zanema- Ne vidim ga uprkos dubini vode i refleksija; vidim ga kroz njih i ruje naučni pogled, isto je tako i osoba sa telom. Merlo-Ponti ističe: zahvaljujući njima. 20 Zaista ne možemo zamisliti kako bi um mogao da slika.17 Voda se može smatrati fizičkim objektom, prozirnom tečnošću sa izvesnim i fizičkim osobinama, kroz koju prolazi sunčeva svetlost i prelama se kad uđe u nju. Zbog kretanja vode i prelamanja svetlosti vidimo talasanje na dnu bazena. Gledani Slikarstvo ne slavi nijednu drugu zagonetku do zagonetku vid- iz naučne perspektive, ovakvi opisi objašnjavaju šta se naučno događa pred nama, ljivosti.18 naime očigledan materijalni proces i fenomen. S druge strane, ako ovu scenu pogle- Sada imamo tri glavne poente koje je Merlo-Ponti načinio u ovom eseju damo iz druge perspektive, u njoj vidimo sasvim svakodnevni efekat i manifestaciju iz 1961. godine: ne-normativnu poziciju umetnika, njegovo telesno određenje koje je prirodnog fenomena koji našem otelovljenom pogledu svejedno nudi osećaj privlač- isto tako i u korenu njegove slobode i ideju slikarstva koja slavi joie de vivre vidljivosti nosti, prijatnosti: to nije nešto što bismo nazvali “umetnošću” i možda čak ni nešto koja je sam život. 390 oko čega bismo se potrudili rečima hvale zbog njegove posebnosti, ali je definitivno 391 Otelovljeno viđenje, oko, je ono koje, kako veruje Merlo-Ponti, postavlja nešto sa čime možemo da osetimo jedinstvo-u-i-sa-svetom, bivanje nečeg unutar ljudsko biće unutar sveta koji nazivamo “našim”. Ovo otelovljeno oko i naše postav- ovog sveta čiji smo deo i koje smatramo jedinstvenim, ali jedinstvenim na krajnje ljanje unutar sveta kao tog istog sveta, ono je što dopušta uzajamnost sa “objekti- trivijalnoj osnovi – kao što je većina fenomena sa kojima se susrećemo u životu i koji p i tA N J A o g r A N i C A M A f i L o Z o f i J e i e S t e t i k e p i tA N J A o g r A N i C A M A f i L o Z o f i J e i e S t e t i k e ma” prema kojima je naše oko upravljeno. Merlo-Ponti citira Pola Klea: čine da osetimo uzajamnost sa objektima koji nas okružuju. U šumi sam mnogo puta osetio da to nisam ja koji gledam šumu. Ovaj osećaj uzajamnosti je ljudsko delovanje i to je razlog zašto je slikar- U nekim danima sam osećao da drveće gleda u mene, da mi go- stvo u Merlo-Pontijevim očima nešto posebno. “Istinska” slika tako nije ona koja vori … Mislim da slikar mora biti prožet univerzumom i da [pri veristički, prema zakonima perspektive, prikazuje ono što vidimo iz statičkog mono- tom] ne želi da ga sam prožme.19 kularnog gledišta, nego nešto što sledi “logiku pogleda” – telesnih kretnji, binoku- Ovo je odeljak koji je 1964. godine Žak Lakan iskoristio u svojoj knjizi larnog pogleda i čini ove “aspekte” vidljivim slikanjem vidljive realnosti na način na Četiri temeljna principa psihoanalize da bi uspostavio svoju teoriju konstituisanja su- koji ona ne postoji – osim za naše oči koje se kreću i otud na istinitiji način od onoga bjekta – u isto vreme kritikujući Merlo-Pontija što ostaje unutar ograničenja feno- na koji bi, na primer, fotografija mogla da učini vidljivim kretanje i “realnost”. Otud menologije u izvršavanju ovog zadatka. U ovom trenutku smo verovatno u središtu Merlo-Ponti ceni Sezana i Žerikoovu (Théodore Géricault, 1791–1824) sliku konja u odvajanja psihoanalize i poststrukturalizma, s jedne strane, i fenomenologije s druge galopu koju pretpostavlja slici fiksiranoj fotografskom kamerom: strane, odvajanja na koje je, što se tiče konstituisanja subjektiviteta, tako ilustrativ- Kada se konj fotografiše u trenutku kada je potpuno iznad ze- no ukazao Mišel Fuko. Možda ovo odvajanje objašnjava i jaz između fenomenološkog mlje, sa nogama gotovo presavijenim pod njim […] zašto izgleda A L e š e r J Av e C kao da skače iz mesta? I zašto, nasuprot tome, Žerikoovi konji zaista trče na platnu, u nemogućem položaju za pravog konja u 15 Maurice Merleau-Ponty, “Eye and Mind”, str.121. 16 Maurice Merleau-Ponty, “Eye and Mind”, str. 122. galopu?21 17 Maurice Merleau-Ponty, “Eye and Mind”, str. 123. 18 Maurice Merleau-Ponty, “Eye and Mind”, str. 123. 20 Maurice Merleau-Ponty, “Eye and Mind”, str. 129. 19 Maurice Merleau-Ponty, “Eye and Mind”, str. 127. 21 Maurice Merleau-Ponty, “Eye and Mind”, str. 145.  Sezan dalje predstavlja paradigmatskog slikara koji i u svom aktu slikanja elementa. Oko i duh je verovatno jedno od Merlo-Pontijevih najvažnijih dela u kojima MoriS MerLo-poNti figure u pokretu i sa slikom koju stvara pokazuje: umetnost nije “progutana” ontološkim problemima koji su počeli da dobijaju pred- materiju kako preuzima formu. [...] Sezan je želeo da slika ovaj nost u spisima iz istog vremena. primordijalan svet i njegove slike zato izgleda da pokazuju čistu Merlo-Ponti je u eseju Oko i duh prvenstveno pokazao da je “naučno mi- prirodu, dok fotografije istih pejzaža sugerišu ljudski rad, kon- šljenje”, koje je često poistovećivao sa kartezijanizmom, nesposobno da procenjuje vencije i imanentno prisustvo.22 umetnost, jer je ne vidi kao ništa više od fizičkog fenomena svetlosti i senke i formi Tako ispada da se Merlo-Pontijeva uzdržanost u odnosu na fotografiju ne reprezentovanja realnosti. Pojam umetnost ne može da nađe mesto unutar takvog odnosi na nivo proste i čiste reprezentacije prikazanog “spoljašnjeg” sveta, nego se mentalnog okvira koji kartezijanizam čini “slepim” za umetnost, za neposrednost temelji i na njegovoj ontologiji. Kod Merlo-Pontija stalni nagon prema praiskonskom doživljaja i konačno, za ono što je život i naš življeni svet. Egzistencijalni problemi su jedinstvu koje je u isto vreme i stanje (ili doživljaj) spontanosti koja isključuje karte- se udavili u naučnim. zijanski, naučni i objektivni svet i njegove principe. Filozofija Merlo-Pontija bi možda mogla da se sažme u izjavi da je on filo- Ovde in situ vidimo zašto u Merlo-Pontijevim spisima nema posebne po- zofiju posmatrao kao način na koji se događa otkrivanje sveta kao univerzalnog Bića. trebe za estetikom: njegovi spisi kao takvi su prošarani analizom umetničkih dela Filozofija je “Biće koje govori u nama”, stvaranje. Umetnost sa njom deli tu ulogu: tako da otkrivaju, na sintetičan način, kako je umetnost samo jedan primer našeg ona izražava suštinu u stvaralačkom činu, čineći ovu tvorevinu najvažnijim delom na- življenog sveta i kako naš življeni svet nije različit od nas. On primećuje: šeg iskustva u kojem mi, koji nismo slikari, možemo da učestvujemo preko iskustva Pošto su dubina, boja, forma, linja, pokret, kontura, fiziognomija, slike, koja nas vraća prvobitnoj potpunosti, jedinstvu sa svetom i neposrednosti koju sve grananja Bića i zato što se svako prepliće sa grananjem svih smo doživljavali kao deca. U ovom smislu slikar je jedinstveno biće, jer kroz njegov ostalih, oni nisu odvojeni, posebni “problemi” u slikarstvu, nisu rad Biće dolazi na svet. Slikarstvo ima privilegovano mesto među umetničkim disci- zaista suprotstavljeni putevi, nisu delimična “rešenja”, nisu ku- plinama. Skulptura je prvenstveno perceptualni objekt. Njoj nedostaje perceptualna mulativni progres, nisu nepovratne opcije.23 i ontološka potpunost vidljivosti koju poseduje slikarstvo. Književnost isuviše liči na Sada smo na kraju ovog kratkog eseja iz 1961. godine. Kao što je poka- filozofiju jer je isuviše diskurzivna, jer isuviše izražava mišljenje o nečemu i jer je isu- zano, u ovom poslednjem delu Merlo-Ponti se bavi serijom problema kao u sintezi, više udaljena od življenog doživljaja koji nudi nemi glas slikarstva. Muzika je isuviše 392 393 temama kojima je već prilazio u Fenomenologiji percepcije iz 1945. godine i koje će se neposredna, dok je pisanje isuviše udaljeno. Slikarstvo tako predstavlja umetnost pojaviti u njegovim posthumno objavljenim radovima: par excellence i samu njenu esenciju (kao što se može pronaći kod brojnih drugih Sve teme ovog eseja [...] već su bile predstavljene u njegovim autora, od Hajdegera do Adorna). Ono daje p i tA N J A o g r A N i C A M A f i L o Z o f i J e i e S t e t i k e p i tA N J A o g r A N i C A M A f i L o Z o f i J e i e S t e t i k e prethodnim radovima. Međutim, promena u terminologiji odra- vizuelni doživljaj onome za šta profano viđenje veruje da je ne- žava korenitu promenu perspektive. Percepcija je postala “viđe- vidljivo.25 nje”, telesnost je postala “meso”, a Biće se piše velikim slovom. Merlo-Ponti je uticao na niz mislilaca, od Emanuela Levinasa (Emmanu- Slikarstvo više nije antropocentrična funkcija. Ljudsko biće, kroz el Levinas, 1905–1995), Pola Rikera (Paul Ricoeur, 1913–2005) i Žila Deleza (Gi- koje se Biće izražava, privilegovano je mesto na kome svet okreće lles Deleuze, 1925–1995) u Francuskoj, do britanskih i američkih filozofa, kao što leđa samom sebi i postaje “vidljivi posmatrač”. 24 je Edvard Kejsi (Edward S. Casey, 1939–) (u njegovim spisima o mestu i prostoru), U eseju Oko i duh je samo ograničeno raspravljen pojam “mesa” (la chair), i umetnika kao što su Alberto Đakometi (Alberto Giacometti, 1901–1966) i Ričard koji je od velikog značaja za Merlo-Pontijevo delo Vidljivo i nevidljivo, i koji, kako ga Sera (Richard Serra, 1939–). Merlo-Ponti koristi, predstavlja metaforu za neodvojivo jedinstvo tela i sveta, pre- plitanje ova dva u jednom entitetu, koje u isto vremeno ukazuje da je slično sa četiri Literatura: 22 Maurice Merleau-Ponty, “Cézanne’s Doubt”, iz Galen A. Johnson (ed.), The Merleau-Ponty Alain Badiou, Handbook of Inaesthetics, Stanford University Press, Stanford, A L e š e r J Av e C Aesthetics Reader, Northwestern University Press, Evanston, 1993, str. 63–64; videti i Alp- honse de Waelhens, “Merleau-Ponty: Philosopher of Painting”, iz Galen A. Johnson (ed.), The 2004. Merleau-Ponty Aesthetics Reader, str. 179. Martin Jay, Downcast Eyes. The Denigration of Vision in Twentieth-Century French 23 Maurice Merleau-Ponty, “Eye and Mind”, iz Galen A. Johnson (ed.), The Merleau-Ponty Thought, University of California Press, Berkeley, 1993. Aesthetics Reader, str. 148. 24 Michael B. Smith, “Merleau-Ponty’s Aesthetics,” iz Galen A. Johnson (ed.), The Merleau- 25 Maurice Merleau-Ponty, “Eye and Mind”, iz Galen A. Johnson (ed.), The Merleau-Ponty Ponty Aesthetics Reader, str. 198. Aesthetics Reader, str. 88.  Galen A. Johnson (ed.), The Merleau-Ponty Aesthetics Reader, Northwestern Uni- MoriS MerLo-poNti figure u pokretu versity Press, Evanston, 1993. Jacques Lacan, “Maurice Merleau-Ponty”, Les Temps Modernes br. 184–185, Pa- ris, 1961. Jean-François Lyotard, Discours, figure, Klincksieck, Paris, 1971. Maurice Merleau-Ponty, Les aventures de la dialectique, Gallimard, Paris, 1955. Moris Merlo-Ponti, Oko i duh, IP Vuk Karadžić, Beograd, 1968. Maurice Merleau-Ponty, Fenomenologija percepcije, IP Veselin Masleša, Sarajevo, 1978. Dermot Moran, Introduction to Phenomenology, Routledge, London, 2000. Mikel difreN Jedna neobična priča : Marivon Sezon 394 Mikel Difren (Mikel Dufrenne, 1910–1995) predstavlja estetiku u Francu- 395 skoj i obezbeđuje njen uticaj u inostranstvu tokom šezdesetih godina dvadesetog veka. Njegovo ime se postepeno izostavlja iz uskog kruga pariske elite kad započi- p i tA N J A o g r A N i C A M A f i L o Z o f i J e i e S t e t i k e p i tA N J A o g r A N i C A M A f i L o Z o f i J e i e S t e t i k e nje da se nameće jedna nova generacija fenomenologa i kad analitička filozofija, od osamdesetih godina dvadesetog veka, polako počinje da se probija. Izvan Francuske, njegova misao nastavlja da preovladava – Difren je postao klasik među estetičarima. Mikel Difren na početku dvadeset prvog veka ponovo, u sopstvenoj zemlji, postaje zanimljiv za čitanje i proučavanje: citiraju ga, a da ga nisu uvek čitali niti ponovo izda- vali njegove tekstove; pozivaju se na njega kao na preteču, od ekologije do analitičke filozofije, a da zaista nikad nisu proučavali njegova razmišljanja. Život Mikela Difrena obeležen je značajnim događajima dvadesetog veka: rođen je 9. februara 1910, bio je izuzetan đak – primljen je u École Normale Supérieure 1929, a diplomu iz filozofije dobio je 1932. Rat je odložio početak njegove univerzi- tetske karijere. Ubrzo pošto je mobilisan 1939, biva zarobljen i maja 1940. prebačen u Nemačku. Godine provedene u zarobljeništvu nisu bile izgubljene ni za učenje i intelektualni život, a ni za prijateljstvo. U zarobljeništvu Difren upoznaje Pola Rikera A L e š e r J Av e C (Paul Ricoeur, 1913–2005) i njihov zajednički dugogodišnji rad omogućava im da 1947. objave knjigu Karl Jaspers i egzistencijalistička filozofija.1 1 Mikel Dufrenne et Paul Ricoeur, Karl Jaspers et la philosophie de l’existence,Le Seuil, Paris, 1947.  Difren se po povratku iz zarobljeništva bavi pisanjem i predavanjem, prvo Namera nam je da ispravimo nepravdu koja mu je učinjena, da ponovo pročitamo i MikeL difreN figure u pokretu u gimnaziji, zatim na univerzitu u Poatjeu od 1953, u Nanteru od 1963. gde učestvuje preispitamo jedno autentično i originalno delo, koje nije bilo u saglasju sa modama i u osnivanju katedre za filozofiju i gde završava karijeru 1974. godine. Dok je pisao efemernim pokretima, ali čija su lucidnost i bogatstvo na putu da budu priznati. svoju doktorsku tezu, posvećenu estetskom iskustvu, učestvovao je u javnom životu: objavljivao je članke o aktuelnim pitanjima u dnevnim novinama kao što je Komba (Combat) ili u časopisima. Posebno ga zanima sociologija koju predaje na Sorboni, a fenomenološko uporište piše i dodatnu tezu pod naslovom Osnova ličnosti,2 objavljenu 1953, zajedno sa nje- govom glavnom tezom. Mikel Difren je tokom aktivnog radnog perioda bio profesor Otkriće Huserlove (Edmund Husserl, 1859–1938) fenomenologije bez univerziteta i uživao međunarodni ugled. Putovao je širom sveta, držao predavanja sumnje predstavlja izvorište obnove francuske filozofije od 1930. do 1940. godine. ili podučavao, a njegova dela prevedena su na mnoge jezike. Difren je u Francuskoj Huserlova fenomenologija je izazvala pravi šok. Sartrova (Jean-Paul Sartre, 1905– uređivao Reviju za estetiku (Revue d’esthétique). Sa njim je radio i Etjen Surio (Etie- 1980) knjiga Imaginarno. Fenomenološka psihologija imaginacije je objavljena 1940. nne Souriau, 1892–1979) od 1960, a Olivje Revo d’Alon (Olivier Revault d’Allonnes, godine, zatim Moris Merlo-Pontijeva (Maurice Merlau-Ponty, 1908–1961) Fenome- 1923–2009) sve do 1995. Difren je osmislio, kod izdavača Klincksieck, uglednu zbir- nologija percepcije je objavljena 1945. godine. Treća bitna knjiga je Difrenova Feno- ku dela iz estetike u kojoj je otkrio autore i objavio tekstove koji su i danas uticajni. menologija estetskog iskustva koja se pojavljuje 1953. Njegova knjiga može da se čita Bio je predsednik Francuskog društva estetičara od 1971. do 1994. godine. samo u svetlu prethodne dve, jer vodi dijalog sa njima podjednako kao i sa Huserlom. Difenova dela, osim članaka posvećenih filozofima, umetnicima ili aktu- Jedna primedba već na samom početku Difrenovog dela pokazuje elnim temama, većinom sakupljenim u zbirkama kao što su Putokazi3 ili Estetika i da ćemo videti kako nismo primorani da doslovno sledimo Hu- filozofija, 4 mogu se podeliti na filozofska, filozofsko politička 5 i filozofsko estetička 6 serla. Mi shvatamo fenomenologiju u smislu u kom su gospoda dela. Period tokom koga se Difrenovi tekstovi nalaze u prvom planu javne pažnje Sartr i Merlo-Ponti prilagodili taj termin u Francuskoj: to je opis proteže se od pedesetih do sedamdesetih godina dvadesetog veka. Prekid ne nastaje koji ide ka suštini, koja je sama definisana kao značenje ima- toliko u vreme događaja iz 1968, kad je Difren otvoreno stao na stranu studenata i nentno fenomenu i dato zajedno s njim. Suštinu treba pronaći 396 društvenih pokreta, koliko u periodu uspona strukturalizma u odnosu na koji je ispo- otkrivanjem, a ne skokom iz poznatog u nepoznato.8 397 ljavao izrazite rezerve još iz vremena kad je objavio delo Jezik i filozofija 7 – štampano Neosporno je da se Difren više bavio francuskim filozofskim i fenomeno- samo na engleskom jeziku 1962, pa do dela Za čoveka iz 1968. godine. Taj otpor iska- loškim kontekstom nego nemačkim delima iz estetike koje su pisali Huserlovi sled- zan prema strukturalističkom talasu koji je silovito nadirao u Francusku kao i njegova benici kao što su Ingarden (1893–1970) i Konrad (Hedwig Conrad-Martius, 1888– p i tA N J A o g r A N i C A M A f i L o Z o f i J e i e S t e t i k e p i tA N J A o g r A N i C A M A f i L o Z o f i J e i e S t e t i k e duhovna nezavisnost i originalnost odstranili su Difrena iz vidljivih tokova filozofije. 1966). Njegova estetička misao je istovremeno nastavak Merlo-Pontijeve filozofije Iako njegova kasnija dela nisu prolazila nezapaženo, njihov uspeh bio je pre svega percepcije i Sartrove političke filozofije. On je preuzeo rizik da bude “razapet” između odraz poštovanja prema autoru. Difren je kao filozof bio pogođen tim nesporazumom Sartra i Merlo-Pontija, ili da pokuša da pomiri monizam i dualizam kako bi i, mada je bio u toku događaja i veoma prisutan za veliku grupu prijatelja, pisao je istovremeno postojali izvorni pesnici i zanatlije istorije, svesno veoma malo u poslednjih deset godina svog života. prihvatajući taj dvosmisleni status bića koje pripada Prirodi, a Svesni smo činjenice da je Mikel Difren posle brzog sticanja slave bio koje Priroda želi da bude razdvojeno.9 odsutan sa filozofske scene u Francuskoj u poslednjoj četvrtini dvadesetog veka. Ono zbog čega treba odati priznanje fenomenologiji jeste orijentacija koju je usvojio Mikel Difren: on estetici ne pristupa ni preko istorije, ni preko očekivanih 2 Mikel Dufrenne, La personalité de base, P.U.F., Paris, 1953. kategorija ili tematika kao što su lepota ili ukus, već teži ka tome da opiše “estetsko 3 Mikel Dufrenne, Jalons, La Haye, Nijhoff, 1966. iskustvo” i samim tim obezbedi privilegiju stanovištu posmatrača, a ne stanovištu 4 Mikel Dufrenne, Esthétique et philosophie, ed. Klincksieck, Paris, 1967, (tom 1), 1976, (tom stvaraoca. Difren nasuprot razmišljanjima o umetnosti sa sociološkog, antropološ- MArivoN SeZoN 2), 1981, (tom 3). 5 Mikel Dufrenne, Pour l’homme, Le Seuil, Paris, 1968; Art et politique, U.G.E., Paris, 1974; kog ili hegelovskog pristupa, koji se orijentišu ka proučavanju stvaralačke delatnosti, Subversion, perversion, P.U.F., Paris, 1977. ukazuje na važnost posmatrača. Njegova fenomenološka perspektiva vodi ga ka istra- 6 Mikel Dufrenne, Phénoménologie de l’expérience esthétique, P.U.F., Paris, 1953; Le poétique, živanju suštine estetskog odnosa kao modaliteta specifičnog iskustva, određenog P.U.F., Paris, 1963; L’oeil et l’oreille, L’hexagone, Montréal, 1987, preštampano u ed. Jean-Mi- chel Place, Le Cap Ferrat, Paris, knjiga–objekat u saradnji sa vajarom po imenu Bauduin, van prodaje, 1994. 8 Mikel Dufrenne, Phénomenologie de l’expérience esthétique, P.U.F., Paris, 1953, str. 4. 7 Mikel Dufrenne, Language and philosophy, Indiana University Press, Bloomington, 1962. 9 Mikel Dufrenne, Pour l’homme, Le Seuil, Paris, 1968, str. 149–150.  kontemplacijom. Difrenov cilj nije da sprovede analizu koncepta kontemplacije ili nje- umetnost i politiku kao za “institucije”, kao za “realnosti”.13 Reč je, dakle, o tome da MikeL difreN figure u pokretu ne istorije: njega interesuje da učini vidljivim činjenicu kako estetski odnos pokazuje se, inspirišući se kulturalnom antropologijom kako ju je praktikovao Malinovski (Bro- prvobitni odnos koji povezuje čula sa svetom čiji je subjekt čovek. Estetsko iskustvo nisław Kasper Malinowski, 1884–1942), opišu strukture institucija preko elemenata sjedinjuje objekat i svest koja ga je uzela na nišan, svedoči o solidarnosti iskustva i kao što su status, osoblje, norme, materijal, aktivnosti, funkcija.14 Važnost antropo- onog što ono predstavlja, o stavu i njegovom objektu. Samo je fenomenološki metod logije i sociologije očigledna je u intelektualnom razvoju Mikela Difrena: zahvaljujući pogodan da približi taj noetičko-noematski odnos i da otkrije specifičnu intencional- njima on ukršta u svom estetskom razmišljanju heterogene datosti koje želi da po- nost koja postoji u kontemplaciji. Doprinos fenomenologije estetici ogleda se u nadi stavi kao komplementarne. Uporedno postavljanje jedne konstituišuće svesti i jedne da će se prevazići svi konflikti koji su suprotstavili teorije subjekiviteta teorijama svesti koju on naziva “prirodnom” ali koju smatra istorijskom, omogućava mu da objektiviteta. Intencionalnost estetskog iskustva svedoči o svojstvu objekta na koji insistira na važnosti istorije i kultura: svest je “podložna sudu antropologije”, ona se odnosi. Kantovski kontekst u kom je objekat, bez ikakvog mogućeg objašnjenja, se budi u već uređenom svetu u kom nasleđuje tradiciju, ima ko- prilika za pojedinca da bude čulno biće, u okolnostima zadovoljstva ili nezadovolj- rist od istorije i u kom ona sama započinje jednu novu istoriju.15 stva zbog osećanja koja doživljava, jeste prevaziđen. Estetsko iskustvo događa se Antropologija orijentiše fenomenologa ka umetničkom delu u njegovom zbog dvostruke činjenice postojanja jednog privilegovanog objekta i subjekta spo- traganju za korelatom estetskog cilja: sobnog da mu odgovori. Estetike subjektiviteta razrađivane tokom čitavog devetna- estetsko iskustvo se odigrava u svetu kulture u kom se nude estog veka su takođe prevaziđene: ni Einfühlung, ni bilo koji drugi oblik intuicije ne umetnička dela i u kom nas uče da ih prepoznajemo i u njima uži- vode računa o dvostrukom aspektu jednog iskustva koje otkriva isto toliko svojsta- vamo. [...] Nije moguće zanemariti empirijske uslove estetskog va objekta koliko i subjekta. Naturalizam ili psihologizam, objektivističke estetike iskustva.16 Tena (Hippolyte Adolphe Taine, 1828–1893) ili Fehnera (Gustav Theodor Fechner, Bez namere da uništi ejdetsku umetnost, istoricizam umetničke pro- 1801–1887) takođe su isključene fenomenološkim opisom koji podjednako vrednuje dukcije i raznolikost umetničkih formi i ocene ukusa potvrđuju snagu umetnosti. pojavu ljudske subjektivnosti i karakter označavanja ponašanja, te ekspresivnu tran- Umetnost, kao opšta kategorija, tako hipostazirana ponovo vraća filozofa na put scendentnost dela. fenomenologije. 398 399 Antropološka vrednost estetski objekat p i tA N J A o g r A N i C A M A f i L o Z o f i J e i e S t e t i k e p i tA N J A o g r A N i C A M A f i L o Z o f i J e i e S t e t i k e Afirmacija solidarnosti noeme i noeze ne rešava, međutim, sve probleme Estetsko iskustvo zahteva, dakle, od fenomenologije jedan koncept spo- soban da opiše umetničko delo kao korelat estetske intencionalnosti: iako se umet- metoda: Mikel Difren dolazi u sukob sa cirkularnošću koja karakteriše odnos između ničko delo definiše izvan estetskog iskustva, subjekta i objekta. Poći od estetskog iskustva znači rizikovati da se objekat podredi estetski objekat je, nasuprot tome, objekat koji se estetski opa- percepciji koja sve može da estetizuje. Difren, kako bi izbegao relativizam koji ide ka ža, to jest, opaža se kao estetski.17 tome da smatra Taj koncept “estetskog objekta” jeste stožer difrenovske estetike, jer je estetskim svaki objekat koji je estetizovan bilo kakvim estetskim zahvaljujući njemu moguće izdvojiti suštinu estetskog iskustva, kao i činjenicu da iskustvom10 istorija ne poništava ejdetsko objašnjenje. Estetski objekat izražava ekvivalentnost i kako bi postigao veću preciznost, pretpostavlja da je bolje podrediti percepcije svog objekta: iskustvo objektu umesto da objekat podređujemo iskustvu, defi- estetska percepcija stvara temelj za estetski objekat, ali dajući mu nišući sam objekat umetničkim delom.11 za pravo, to jest, potčinjavajući mu se; ona ga na neki način dovr- Umetničko delo ima proverljivu egzistenciju koja zanima filozofa: on ne od- šava, ali ga ne stvara. Opažati estetski znači opažati verno.18 MArivoN SeZoN bija da, kad mu se ukaže prilika, okarakteriše njihove uslove postojanja u političkom i društvenom kontekstu. Knjiga kao što je Umetnost i politika12 vezuje se upravo za 13 Mikel Dufrenne, Art et politique, str. 16. 14 Mikel Dufrenne, Art et politique, str. 68. 15 Mikel Dufrenne, Phénomenologie de l’expérience esthétique, P.U.F., Paris, 1953, str. 6. 10 Mikel Dufrenne, Phénomenologie de l’expérience esthétique, P.U.F., Paris, 1953, str. 7. 16 Mikel Dufrenne, Phénomenologie de l’expérience esthétique, str. 10–11. 11 Mikel Dufrenne, Phénomenologie de l’expérience esthétique, str. 8. 17 Mikel Dufrenne, Phénomenologie de l’expérience esthétique, str. 9. 12 Mikel Dufrenne, Art et politique, U.G.E., Paris, 1974. 18 Mikel Dufrenne, Phénomenologie de l’expérience esthétique, str. 9.  Objektivne strukture umetničkog dela naglašavaju razmišljanje koje prou- 1906–1998) analize. U njihovom duhu, međutim, oni dobijaju smisao u tom jedinom MikeL difreN figure u pokretu čava objekat umesto da ga percipira. tvrđenju koje se konstantno ponavlja: Fenomenologija estetskog iskustva počinje “fenomenologijom estetskog biće umetničkog dela otvara se samo uz prisustvo čulnosti koja objekta” da bi pokazala obećanja koja takav objekat daje sam po sebi i koje mora da mi omogućava da ga shvatim kao estetski objekat. 27 održi, “zato što njegova suština njemu predstavlja normu”.19 On nas ponovo upućuje Na izuzetno zanimljivim stranicama posvećenim publici razvijaju se skoro na percepciju: “estetsko iskustvo je perceptivno iskustvo”. 20 Tu ponovo nalazimo onu etički zahtevi koji karakterišu odgovarajući prijem dela: estetski objekat postoji samo cirkularnost s kojom smo se već sreli: kad delo očekuje od posmatrača kraj estetske percepcije nije ništa drugo do konstitutivno razot- da mu u isto vreme oda priznanje i završi ga.28 krivanje svog objekta. Ali ako želimo da definišemo esteski obje- Publika se, dakle, ocenjuje po meri prijema dela. Između primaoca i dela, kat, moramo pretpostaviti tu uzornu percepciju koja dovodi do uspostavlja se čudan odnos posesivnosti i opčinjenosti: njegovog pojavljivanja.21 delo ima inicijativu: to što ono očekuje od posmatrača odgovara Difren je nastavio i razvio radove Merlo-Pontija u konstantnoj artikulaciji onom što je delo za njega predvidelo. I to nam zabranjuje svaki estetike i filozofije: estetska percepcija, koju umetničko delo naziva dostojnom tog subjektivizam. Delo nije u nama nego smo mi u njemu. Biti sve- imena, jeste dok, znači zabraniti sebi da bilo šta dodamo tom delu, jer se delo percepcija par excellence, čista percepcija, koja nema nikakav nameće posmatraču isto tako nužno kao i stvaraocu. 29 drugi cilj osim svog sopstvenog objekta.22 Estetski objekat, stoga, omogućava da se konstituiše jedna “realna za- Estetski objekat se tako malo pomalo definiše polazeći od percepcije koja jednica”, poziva me da se odreknem svoje različitosti da bi me učinilo “sličnim mom ne poziva ni na akciju ni na razmišljanje: objekat traži samo moju percepciju, ne odre- sličnom” u trenutku kad igram igru precepcije: đuje mi ništa estetski objekat omogućava publici da se konstituiše kao grupa osim da percipiram, to jest, da se otvorim prema čulnosti.23 jer on sebe predlaže kao objektivnost višeg reda koja povezuje Njegova neopravdana prisutnost je utoliko više neophodna ukoliko je ma- ljude i primorava ih da zaborave svoje individualne razlike.30 terijalnost objekta egzaltirana i ukoliko čulnost u njoj pronađe svoju apoteozu i slavu. Etička vrednost estetskog iskustva je na taj način afirmisana: 400 401 Njegova forma je njegova imanentna čulnost: čovek ispred estetskog objekta prevazilazi sopstvenu pojedinač- ono što je sama supstanca dela, to je čulnost koja je data samo nost i postaje raspoloživ za ljudsku univerzalnost.31 u prisustvu.24 Difren zauzima neosporno mesto u kantovskoj tradiciji kad estetičkoj kon- p i tA N J A o g r A N i C A M A f i L o Z o f i J e i e S t e t i k e p i tA N J A o g r A N i C A M A f i L o Z o f i J e i e S t e t i k e Zbog toga što je čulo imanentno čulnosti, a označeno imanentno templaciji na taj način pridaje socijalnu vrednost. Estetski objekat svedoči o huma- označavajućem nosti pojedinca. on se odvaja od opaženog kao od onog od čega je opažen. 25 Drugim rečima, ono što mi saopštava estetski objekat, on mi to saopštava svo- ekspresivnost i osećanje jim prisustvom, u samom okrilju opaženog. 26 Ali insistirati na percepciji, znači isto tako priznati suštinski odnos koji Estetski objekat je, dakle, mnogo više od jedne stvari. Njega odlikuje sjedinjava delo sa njegovom recepcijom, razvijati istovremeno analizu stvaranja tog ekspresivnost: dela ili izlaganje umetničkih dela analizi javnosti. Izvesni momenti u tekstu najavlju- umetnost daje vernu predstavu samo u procesu ekspresije, to ju isto tako dobro književne teorije recepcije kao i Gudmenove (Nelson Goodman, jest, u komunikaciji, čarolijom čula, izvesnim osećanjem zbog koga predstavljeni objekat može izgledati kao da je prisutan. On je prevashodno označivač u onom što iskazuje.32 MArivoN SeZoN 19 Mikel Dufrenne, Phénomenologie de l’expérience esthétique, str. 22. 20 Mikel Dufrenne, Phénomenologie de l’expérience esthétique, str. 46. 21 Mikel Dufrenne, Phénomenologie de l’expérience esthétique, str. 25. 27 Mikel Dufrenne, Phénomenologie de l’expérience esthétique, str. 79. 22 Mikel Dufrenne, Phénomenologie de l’expérience esthétique, str. 25. 28 Mikel Dufrenne, Phénomenologie de l’expérience esthétique, str. 82. 23 Mikel Dufrenne, Phénomenologie de l’expérience esthétique, str. 127. 29 Mikel Dufrenne, Phénomenologie de l’expérience esthétique, str. 96. 24 Mikel Dufrenne, Phénomenologie de l’expérience esthétique, str. 41. 30 Mikel Dufrenne, Phénomenologie de l’expérience esthétique, str. 104. 25 Mikel Dufrenne, Phénomenologie de l’expérience esthétique, str. 42. 31 Mikel Dufrenne, Phénomenologie de l’expérience esthétique, str. 106. 26 Mikel Dufrenne, Phénomenologie de l’expérience esthétique, str. 44. 32 Mikel Dufrenne, Phénomenologie de l’expérience esthétique, str. 187.  Upravo svojom ekspresivnošću koja ima vrednost za sebe on se približava Izvucimo pouku: otuđenje koriguje intencionalnost, MikeL difreN figure u pokretu subjektu u toj meri da postaje prisutan kao “kvazi–subjekt”.33 Kao takav, objekat ja ne mogu da kažem da predstavljam estetski objekat, on se otvara jedan svet u svetu, on je “bremenit jednim svojim svetom”.34 On ne samo što konstituiše u meni samim činom kad ga ugledam, jer ja ga ne dopušta da bude kontaminiran svetom koji ga okružuje, već vrši njegov preobražaj i gledam postavljajući ga izvan sebe, nego mu se posvećujem u estetizuje ga: sebi.43 estetski objekat sprovodi vrhovni imperijalizam: on irealizuje re- Drugim rečima, kao što će to jednoglasno ponoviti fenomenolozi skloni alnost estetizujući je.35 umetnosti posle Difrena, estetska svest nije konstitutivni element. 44 Ono što odgovara toj osobini estetskog objekta na strani subjekta jeste osećanje: sposoban za ekspresiju, estetski objekat proizvodi na onog koji ga opaža izvestan utisak, pokazujući nekakvu osobi- estetsko iskustvo kao proces nu koju diskurs ne može da prevede, ali koja se prenosi buđenjem osećanja.36 Originalnost Mikela Difrena bez sumnje je u činjenici što je uspeo da po- Osećanje je “specifičan način razumevanja iskazanog sveta”.37 miri singularitet estetskog iskustva u meri u kojoj je ono posvećeno percepciji i dato Opis estetskog objekta zahteva sistematizaciju i otvara ontološku zapita- u obliku osećanja sa zahtevima promišljanja koji su usmereni ka sticanju saznanja o nost. Ako Mikel Difren prilično brzo kritikuje različite stavove koji mu se nude i koji objektu i njegovoj čulnosti. Aspektima objekta, definišu estetski objekat kao imaginarni ili intelektualni, to čini zato da bismo se čulnom objektu, predstavljenom objektu, izraženom svetu45 ponovo vratili na suštinsku karakteristiku bića tog objekta osuđenog na percepciju odgovaraju tri momenta percepcije: prisustvo, predstavljanje i osećanje. i zapitali se o biću opaženog bića. Nastavljajući Merlo-Pontijevu analizu, Difren u Trostrukom stavu subjekta odgovara trostruka vizija sveta. Ovde se nalazimo u sre- opaženom objektu vidi dištu onog što čini specifičnost estetske percepcije u odnosu na druge perceptivne transcendencuju u imanenciji, [...] jer on uključuje jednu istinu modalitete: estetska percepcija prelazi put koji ide od prisustva do predstavljanja i koja ne prestaje da se skriva od percepcije iako je percepcija uvek kulminira u osećanju. Taj put ili prelaženje iz jednog mesta u drugo nekad se opisuje ostavi nagoveštenu.38 terminima “oscilacije”, a nekad terminima “dijalektike”. Kad polazimo od prisustva, 402 Difren na tom mestu započinje jedan prelaz od direktnog razumevanja u koje je telo iskusilo, ostajemo na 403 osećanju ka zahtevu za znanjem i istinom koje on uvodi u koncept. Taj prelaz se, egzistencijalnom planu percepcije gde se realizuje prisustvo međutim, ne odigrava u ontološkoj determinisanosti estetskog objekta: samo nas sveta.46 običan objekat poziva da izađemo iz percepcije, “estetski objekat nas u nju nepo- p i tA N J A o g r A N i C A M A f i L o Z o f i J e i e S t e t i k e p i tA N J A o g r A N i C A M A f i L o Z o f i J e i e S t e t i k e Između nas i stvari ne postoji ekran. Kod Difrena se uočavaju merlo-pon- bedivo vraća”,39 “njegovo biće je jedna pojava”. 40 Imanentno otkriće pojavnosti, u tijevski akcenti kad opisuje pre-refleksivni nivo gde je objekat od manjeg značaja za prisutnosti, ukazuje na jednu istinu koja se nameće posmatraču: misao nego za telo. Taj prvi kontakt je već kompleksan: Difren govori o “telesnoj ja sam kao otuđen: čulnost odjekuje u meni, a ja ne mogu da bu- intelekciji”47 i razmišlja o telu koje je kultura već uobličila. Izbor estetske orijentacije dem ništa drugo do mesto njene pojave i eho njene snage.41 nije, međutim, još završen: ona se okončava uprkos sklonosti ka akciji koja prevlada- Zaključak proučavanja estetskog objekta izgleda da naginje ka primarnosti va. Kontemplacija pretpostavlja odricanje od pragmatističke vokacije tela i ponovno objekta: bez mene, nema ničeg, ali ja sam samo instrument tog događanja kojim komanduje 43 Mikel Dufrenne, Phénomenologie de l’expérience esthétique, str. 296. objekat. Zbog toga estetska percepcija, ukoliko je osećanje, jeste 44 Mikel Difren još uvek okleva između puta koji je trasirao Anri Maldine (Henri Maldiney, alijenacija.42 1912–) i originalnih estetskih događaja koje on lično predviđa. Podsetimo da je Difren 1985. u zbirci estetičkih tekstova Umetnost i postojanje (Art et existence), čiji je priređivač Maldine, 33 Mikel Dufrenne, Phénomenologie de l’expérience esthétique, str. 197. napisao (što se može pročitati na strani 29): “Vizija (jedne slike) nije struktura intencional- 34 Mikel Dufrenne, Phénomenologie de l’expérience esthétique, str. 200. nosti. U tome je ona estetička. Ako estetičko-čulno, [...] uđe u umetničko delo u istini svoje MArivoN SeZoN 35 Mikel Dufrenne, Phénomenologie de l’expérience esthétique, str. 207. suštine, to je zato što estetičko-umetničko, za razliku od percepcije, koje je objektivističko 36 Mikel Dufrenne, Phénomenologie de l’expérience esthétique, str. 235. viđenje, pretpostavlja ne-intencionalnost osećanja. Osećanje je komunikacija sa svetom. 37 Mikel Dufrenne, Phénomenologie de l’expérience esthétique, str. 257. To ‘sa’ izražava samu estetsku dimenziju, a to je susret. Svako intencionalno viđenje ide ka 38 Mikel Dufrenne, Phénomenologie de l’expérience esthétique, str. 285. objektitetu. Ono se objektuje svetu ili delu i tako potiskuje ili izbacuje trenutak susreta koji je 39 Mikel Dufrenne, Phénomenologie de l’expérience esthétique, str. 286. trenutak realnosti.” 40 Mikel Dufrenne, Phénomenologie de l’expérience esthétique, str. 287. 45 Mikel Dufrenne, Phénomenologie de l’expérience esthétique, P.U.F., Paris, 1953, str. 419. 41 Mikel Dufrenne, Phénomenologie de l’expérience esthétique, str. 290. 46 Mikel Dufrenne, Phénomenologie de l’expérience esthétique, str. 422. 42 Mikel Dufrenne, Phénomenologie de l’expérience esthétique, str. 296. 47 Mikel Dufrenne, Phénomenologie de l’expérience esthétique, str. 424.  prihvatanje onog iskustva naivnog dosluha sa stvarima i zadovoljstva u njima. Upr- da se moramo vratiti percepciji koja nam, jedina, omogućava istinsko sjedinjavanje MikeL difreN figure u pokretu kos tome, Difren je na oprezu zbog inherentnih opasnosti jednog odnosa prema telu sa umetničkim delom. koji bi zavođenju podario previše značaja: Koliko god nas neestetska percepcija vukla ka temeljnom proučavanju jedna teorija percepcije ne može ostati na tome i mora da otvori dela, estetska percepcija nas isto toliko ubeđuje da se tu ne nalazi suština. Nije reč o put koji vodi od razumevanja onog što je telo doživelo do svesne tome da se obavi jednostavan povratak nekom prvobitnom telesnom odnosu: intelekcije koja funkcioniše na planu predstavljanja.48 reč je o tome da se viđeno preobrazi bez anuliranja, da se uvede Prikazan na taj način, taj put od doživljenog do predstavljenog ukazuje novi odnos prema biću koji uopšte ne ukida predstavljanje i ne na dijalektičko kretanje. Ali zato, ako uzmemo u obzir da je od duha ka telu geneza vraća se prosto naprosto prisustvu: treba razlikovati ovu novu recipročna, dolazi do oscilacije: neposrednost od neposrednosti prisustva.53 mi nismo duh koji se kalemi na telo, ni telo koje bi bilo propast za Difren svakako nije želeo da izvrgne ruglu radove istoričara ili stručnjaka iz duh, već smo mi neprestano jedno telo koje postaje duh i jedan različitih društvenih nauka: duh koji postaje telo.49 nijedan od tih postupaka, čak ni onaj koji naizgled koristi delo Prisustvo je prvobitni odnos koji pothranjuje predstavljanje i proizvodi ga, u neestetske svrhe, nije beznačajan: svaki može da obogati ili ali to predstavljanje ne prestaje da vrši “korporalizaciju duhovnog” koja nepromišlje- favorizuje percepciju i tako pripremi osećanje tamo gde se ona no pothranjuje promišljenim. završava.54 Da bi se razumeo karakter procesa estetskog iskustva onakvog kakvim Prirodna pronicljivost u koju ovaj filozof još uvek želi da veruje često se ga je zamislio ovaj filozof, potrebno je, dakle, uključiti imaginaciju koja u filozofskoj dugo skriva pre nego što se pojavi. Difren nastavlja da razmatra dva pristupa ose- sistematizaciji obezbeđuje kretanje od opaženog ka osmišljenom. Imaginacija pru- ćanjima: jedan koji bi na izvestan način ekonomisao predstavljanjem i razmišljanjem ža transcendentalnu mogućnost da se napravi rastojanje i afirmiše distanca. Iako je i drugi koji bi, pošto pređe tu etapu, preobrazio čulno prisustvo u shvaćeno prisu- veoma različita od Sartrove, Difrenova imaginacija ne negira realnost nego je antici- stvo.55 Zapamtimo ove reči: pira: ona prethodi realnosti, ali nije irealnost. U Difrenovoj Fenomenologiji estetskog estetski stav nije jednostavan, on ne može da isključi rasuđivanje 404 iskustva takvo stanovište nije razvijeno do kraja: u njoj je samo izvršeno vrednovanje u korist osećanja, on je neka vrsta večite oscilacije između onog 405 transcendentalne uloge imaginacije na uštrb njene empirijske aktivnosti. U stvari, što bi se moglo nazvati kritički stav i osećajan stav.56 empirijski gledano, imaginacija, u meri u kojoj obogaćuje datost slikama, nije neop- Najčešće je, u stvari, potrebno zamisliti estetsko iskustvo kao putovanje hodna estetskoj percepciji jer je ona sama sebi dovoljna: ili složeni proces koji zahteva vreme: p i tA N J A o g r A N i C A M A f i L o Z o f i J e i e S t e t i k e p i tA N J A o g r A N i C A M A f i L o Z o f i J e i e S t e t i k e imaginacija može da izazove percepciju, ali ne mora da je obo- to je poziv samog estetskog objekta koji istovremeno traži raz- gati.50 mišljanje, jer izgleda prilično koherentno i autonomno da bi pola- Imaginacija koja nam je potrebna i sama je posvećena percepciji: gao pravo na objektivno znanje, ali i osećanje, jer se ono ne može imaginaciju ovde ne možemo prizvati osim ako ona ne sarađuje sa iscrpsti tim znanjem i jer izaziva intimniji odnos.57 percepcijom i to ne kao korelat neke slikovne svesti koja bi zahte- Uvek će, međutim, biti neophodno vratiti se na neku konkretnu realnu vala, uz napuštanje percepcije, napuštanje estetskog objekta.51 percepciju: Ako želimo da razvijemo estetsko iskustvo, bolje je potisnuti empirijsku estetsko osećanje ne može da preživi gubitak svog objekta.58 imaginaciju: Neodložno i intenzivno osećanje koje nas očarava karakteriše to iskustvo, istinsko umetničko delo štedi nam troškove imaginacije.52 čini ga jedinstvenim preko svoje različitosti i zamenjuje kriterijum prepoznavanja Trenutak predstavljanja stvara, međutim, nadu na koju ne dobijamo od- dela: koliko god bile nestabilne kulturne i istorijske kategorije, delo postoji kad se govor: ono što smo želeli da uhvatimo u delu izmiče i najtemeljitijim istraživanjima. dogodi estetsko iskustvo. MArivoN SeZoN Nijedno posredovanje ne ukida misteriju dela niti umanjuje njegov singularitet tako 53 Mikel Dufrenne, Phénomenologie de l’expérience esthétique, str. 469. 48 Mikel Dufrenne, Phénomenologie de l’expérience esthétique, str. 425. 54 Mikel Dufrenne, Phénomenologie de l’expérience esthétique, str. 521. 49 Mikel Dufrenne, Phénomenologie de l’expérience esthétique, str. 440. 55 Mikel Dufrenne, Phénomenologie de l’expérience esthétique, str. 514. 50 Mikel Dufrenne, Phénomenologie de l’expérience esthétique, str. 448. 56 Mikel Dufrenne, Phénomenologie de l’expérience esthétique, str. 524. 51 Mikel Dufrenne, Phénomenologie de l’expérience esthétique, str. 452. 57 Mikel Dufrenne, Phénomenologie de l’expérience esthétique, str. 525. 52 Mikel Dufrenne, Phénomenologie de l’expérience esthétique, str. 457. 58 Mikel Dufrenne, Phénomenologie de l’expérience esthétique, str. 531.  od fenomenologije do transcendentalnosti i do učenjem jer je upravo ta apriornost podeljena između subjekta i objekta kako bi ih MikeL difreN figure u pokretu filozofije prirode sjedinila u srećnom dosluhu. Mi u sebi nosimo afektivne kategorije koje omogućavaju novom delu da izazove odjek: Sve je naizgled dato u fenomenološkom opisu koji zauzima centralno me- ako možemo da osetimo Rasinovu tragediju ili Betovenovu pa- sto u Fenomenologiji estetskog iskustva. Mikel Difren se, međutim, poziva na neop- tetiku ili Bahovu vedrinu, razlog je u tome što imamo neku ideju, hodnost stvaranja “kritičkog” estetskog iskustva koje ga navodi na to da pređe put koja prethodi svakom osećanju, o tragici, patetici ili vedrini, to od fenomenologije do transcendentalnog. Ova odluka povezana je sa dominantnim jest, o onom što od sad pa nadalje treba da zovemo afektivnim kantovskim uticajem i željom za racionalnošću koji usmeravaju razmišljanje ka ispi- kategorijama koje se prema afektivnim osobinama odnose kao tivanju uslova za mogućnost takvog iskustva. Difrenova hipoteza je da specifično opšte prema posebnom, kao što se znanje o apriornosti odnosi iskustvo uvodi u igru prave apriornosti afektivnosti: prema apriornosti.63 isto kao što su kantovske apriornosti uslovi u kojima je neki obje- Određivanje apriornosti je, dakle, trostruko: kat dat ili osmišljen, ovde su to uslovi u kojima se može osetiti apriornost je u objektu pre svega ono što ga konstituiše kao neki svet.59 objekat, ona je stoga njegov sastavni deo. Ona je, zatim, izvesna moć u subjektu da se otvori ka objektu i da predodredi njegovo razumevanje, moć koja konstituiše subjekt kao subjekt; ona je, Materijalne apriornosti i kategorije afektivnosti stoga, egzistencijalnost. Najzad, ona može biti objekat znanja koje je samo po sebi apriorno.64 Odmah na početku objavljuje se razlika u odnosu na Kanta (Immanuel Istraživanje o apriornosti započeto u tekstu iz 1953. godine predmet je Kant, 1724–1804): subjekt koji interesuje Difrena nije transcendentalni subjekt, već konstantnog preispitivanja materijalizovanog u dve knjige objavljene 1959. i 1981. konkretan subjekt, umetnik ili posmatrač, “sposoban da održava živahnu vezu sa godine. Samo su konstitutivni i egzistencijalni aspekti apriornosti razvijeni do nivoa nekim svetom”.60 Subjekt prijemčiv za osećanja prihvata u svoje subjektivno znanje proučavanja estetskog iskustva, oni koji utiru put razmišljanju podobnom 406 čulo telesnosti. Apriornosti na koje ukazuje filozof nisu logičke i formalne, već ma- da bude subjektivno, a da mu pri tom ne nedostaje objektiv- 407 terijalne. Kategorije afektivnosti imaju, međutim, noetsku vrednost u meri u kojoj nost.65 afektivnost zamenjuje tačku susreta između subjekta i objekta: Uticaj Maksa Šelera (Max Scheler, 1874–1928) smanjuje kantovski uti- afektivnost nije toliko u meni koliko je u objektu; osećati zna- caj: afektivne osobine porede se sa vrednostima, u pogledu stvaranja jedinstvenosti p i tA N J A o g r A N i C A M A f i L o Z o f i J e i e S t e t i k e p i tA N J A o g r A N i C A M A f i L o Z o f i J e i e S t e t i k e či imati osećanje, ali ne kao stanje mog bića već kao osobinu kompleksnog iskustva i, kao što smo videli, sa procesom. Kritika brzo poprima “on- objekta. Afektivnost u meni samo je odgovor na izvesnu afektiv- tološki smer” ako razmišljamo o skladu čoveka sa realnošću: nu strukturu u njemu.61 apriornost ne može istovremeno biti određivanje objekta i odre- Difren priziva, na primer, rasinovsku tragediju: nije moguće utvrditi ante- đivanje subjekta osim ako je osobina bića koja istovremeno pret- riornost odnosa Rasinovog i rasinovskog sveta, jer su oba hodi i subjektu i objektu i koja omogućava srodnost subjekta i potčinjena jednoj afektivnoj osobini koju bismo se usudili da na- objekta.66 zovemo prerasinovskom.62 Malo dalje, Difren ponovo insistira na ukorenjenosti ontologije u aprior- Afektivna osobina ponovo nas vraća na jednu prvobitnu realnost koja nom mišljenju: prijateljstvo koje čoveka povezuje sa svetom ne dozvoljava nam da prethodi svakoj razlici, realnosti ekspresije. Svaka ekspresija zasniva izvestan noet- odlučujemo o radikalnoj drugosti realnog; empirizam transcendentalnog omogućava sko-noematski odnos koji objekat suprotstavlja subjektu. ovom filozofu da se konačno distancira u odnosu na huserlijanski idealizam. Odnos Pojavljuje se i drugi otklon u odnosu na Kanta: apriornost se udvaja te je koji čoveka povezuje sa svetom jeste činjenica koja će podsticati filozofa na avanturu MArivoN SeZoN istovremeno struktura koja pripada objektu, ali i virtuelno znanje o tim struktura- i na to da konačno prestane da razmišlja, ali će o tom odnosu svedočiti umetnik, a ma u subjektu. Razlog je u tome što osećanje nema potrebu ni za stvaranjem ni za posebno pesnik. 59 Mikel Dufrenne, Phénomenologie de l’expérience esthétique, str. 539. 63 Mikel Dufrenne, Phénomenologie de l’expérience esthétique, str. 571–572. 60 Mikel Dufrenne, Phénomenologie de l’expérience esthétique, str. 539. 64 Mikel Dufrenne, Phénomenologie de l’expérience esthétique, str. 546. 61 Mikel Dufrenne, Phénomenologie de l’expérience esthétique, str. 544. 65 Mikel Dufrenne, Phénomenologie de l’expérience esthétique, str. 547. 62 Mikel Dufrenne, Phénomenologie de l’expérience esthétique, str. 560. 66 Mikel Dufrenne, Phénomenologie de l’expérience esthétique, str. 561.  od apriornosti do ontologije: poetika i između posla i nadahnuća a slobodan je isto onoliko koliko je i potčinjen. Konačna MikeL difreN figure u pokretu filozofija prirode dimenzija nadahnuća nalazi se u magiji imaginacije koja miri istinsko i realno: možda je ona, usuđuje se da kaže filozof, funkcija tog drugog u Difrenova Poetika67 pruža razmišljanja o jeziku koja nastavljaju ontološku nama koju nadahnuće interiorizuje.72 perspektivu od koje je on odustao 1953. godine. Difren se vraća stvaraocu–pesniku. Gaston Bašlar (Gaston Bachelard, 1884–1962) i Anri Bergson (Henri Ber- Neobičnim transferom “referenta” u sam diskurs, pesnik ga čini prisutnim posred- gson, 1859–1941) pomažu Difrenu da konačno prevaziđe sartrovske tragove imagi- stvom afekta. On u središtu pitanja o ekspresiji analizira dve dimenzije diskursa: nacije koja irealizuje. Jedino nesvesno koje Difren priznaje pod imenom imaginacije u značenje i označavanje; ekspresivni jezik ukida referentnu razliku ciljajući na imanen- meri u kojoj on imaginaciju pripisuje Prirodi “jeste kosmos koji peva”.73 tnost znaka u odnosu na označeno. Pesnik daje reč stvarima. Ekspresivnost, prava Možemo bez sumnje ići dotle da kažemo da ako je Priroda prirodna, to je čarolija koja ih poziva na sinestezije, prilagođava reč onom što ona označava i po- zbog toga što ona jeste imaginacija: u tome je njena moć realna, a to je sposobnost stavlja čitaoca u stanje rezonance: reč podstiče ono što bi podstakla stvar. “Poetika” postajanja. Dodajmo da prodor metafizike dovodi filozofiju na prag teologije i da se definiše način postojanja subjektivnosti koji podrazumeva pesma: Difren odlučuje za spinozističku orijentaciju. Suštinsko osećanje do kog stižemo osećanje nas dovodi u dosluh sa ekspresivnim sadržajem reči; oseća se kao sila koja pokreće svaku stvar i vezu koja ih spaja, ali taj dosluh je čulan a ne konceptualan; a čulnost koja prihvata kao punoća i rezervoar. čulo nije čulna već afektivna. [...] Čulnost koju osetimo zaista je Difren nastavlja: afektivno lice koje nam pruža objekat.68 Bog je, onda, ime te Prirode, apsolutna imanencija neophodno- Pesnik je, dakle, taj koji obnavlja jezik u njegovoj prvobitnoj i autentič- sti, prisutnost bića kojoj se ne može odoleti i koja se ne može noj dimenziji: on ga vraća njegovim izvorima, zaboravljenim u istraživanju značenja opravdati. Upravo prema tom Bogu se okrećemo.74 i kontrole čula. Sasvim neprimetno, delo posvećeno meditaciji o jeziku i poeziji vuče Udaljen od hajdegerovskog načina razmišljanja sa kojim se ne slaže,75 Di- ovog filozofa ka prvobitnom odnosu čoveka prema Prirodi i ka priznanju da se ta fren se izlaže opasnosti da se otvori ka metafizici i da svoju filozofiju osećanja ukore- inicijativa za uspostavljanjem odnosa vraća Prirodi: ni u filozofiji Prirode. On čak postavlja hipotezu o polarizaciji Prirode i čoveka: 408 Odvedeni smo upravo u tom smeru koji nismo predvideli. Izveli za Prirodu je potpuno ista stvar da prihvati čoveka i da prihvati 409 smo skok od transcendentalnog ka ontološkom koji nas je već sebe. Priroda želi da bude u čoveku. Njena snaga, podjednako dovodio u iskušenje, ali koji nismo u celosti ostvarili. Napokon kao i razvoj, jeste moć ekspresije; afirmisati se, znači manifesto- smo stvorili skicu jedne filozofije Prirode.69 vati se i uzdignuti se u svest.76 p i tA N J A o g r A N i C A M A f i L o Z o f i J e i e S t e t i k e p i tA N J A o g r A N i C A M A f i L o Z o f i J e i e S t e t i k e Ta prirodna Priroda, bogata spinozističkim i šelingovskim konotacijama, postaje vrhunski pesnik, izvor svake apriornosti. U toj ekspresiji iskazuje se Priroda. Napuštamo osnove fenomenologije i prihvatamo osnove metafizike. Filozofija ima- Apriornost i istoricizam ginacije se na ovom mestu radikalizuje: imaginacija nije ništa drugo do moć da se ostvari jezik; ona ne Filozofija prirode skicirana u Poetici još više diže neprocenjivu vrednost stvara neku imaginarnost već realizuje delo oživljavajući percep- estetskog iskustva: ona u nama obnavlja prvobitno i fundamentalno iskustvo. Poezi- ciju koju poziva.70 ja je prvi jezik “koji Prirodu predstavlja kao jezik”.77 Poezija, kao estetska kategorija, Ako imaginacija ne stvara irealno, razlog je taj što “upravo Priroda koja za- “počiva istovremeno u velikodušnosti i blagonaklonosti čulnosti” – to su poslednje mišlja proizvodi pesmu”.71 Ponovo nalazimo čitavu jednu tradiciju u kojoj je nadahnu- reči u tekstu. U nekim neobjavljenim Difrenovim tekstovima, umnoženim ili manje- tom pesniku oduzeta odgovornost, ali pažljivim čitanjem otkrivamo da alijenacija koju više izmenjenim verzijama originalnih tekstova sa njegovih predavanja, ponavlja se umetnik želi karakteriše više njegovo stanje nego njegovo delovanje, čiji on gospodar MArivoN SeZoN ostaje. Pol Valeri (Paul Valéry, 1871–1945) opseda misli filozofa: pesnik je raspet 72 Mikel Dufrenne, Le poétique, str. 123. 73 Mikel Dufrenne, Le poétique, str. 133. 67 Mikel Dufrenne, Le poétique, P.U.F., Paris, 1963. 74 Mikel Dufrenne, Le poétique, str. 147. 68 Mikel Dufrenne, Le poétique, str. 23. 75 Videti pre svega “Pour une philosophie non théologique”, tekst koji je uključen u drugo 69 Mikel Dufrenne, Le poétique, str. 4. izdanje Poetike, 1973. godine. 70 Mikel Dufrenne, Le poétique, str. 82. 76 Mikel Dufrenne, Le poétique, P.U.F., Paris, 1963, str. 159. 71 Mikel Dufrenne, Le poétique, str. 83. 77 Mikel Dufrenne, Le poétique, str. 169.  već pređeni put: sve je veća distanca u odnosu na huserlovsku koncepciju intencio- U delu Inventar apriornosti83 (1981), razvija se isto stanovište: nemoguć- MikeL difreN figure u pokretu nalnosti ili bar u odnosu na njeno pripisivanje svesti; nost pravljenja inventara usmerava ka jednoj apriornosti od mnogih apriornosti, kad razmišljanje o intencionalnosti kao o izvoru, da, to možemo pro- se otkrije prisnost subjekta sa svetom, i kad njihova srodnost postane deo estetskog čitati, ali kao o izvoru reciprociteta ili nekog dosluha pre nego kao iskustva koje je suštinsko perceptivno iskustvo. Prvobitnost, prerealnost i preljud- o izvoru opozicije; možemo pročitati i o tome da se intencional- skost nam zauvek izmiču, ali ako ne uspemo da o njima razmišljamo, ipak možemo da nost ne postavlja u svest, ako je ona njen izvor, već bolje rečeno osetimo milost umetničkih dela i budemo otvoreni prema njima, prema: da se svest postavi u intencionalnost. Na taj način, intencional- ideji da je Priroda ograničena ideja, da ne može da objasni neku nost može da poprimi čisto ontološki smisao. A tu ontologiju dogmatsku ontologiju; zbog toga filozofije prirode mogu da odr- izvora možemo stvoriti putem filozofije Prirode u koju nas možda že obećanje samo kroz poeziju.84 poziva Merlo-Ponti.78 Zbog toga je potrebno da se vratimo za trenutak Fenomenologiji estetskog iskustva, preispitivanoj i proširenoj u kasnijim radovima posvećenim apriornostima: etička i politička dimenzija priznanju o nemogućnosti stvaranja “čiste estetike”. Nije moguće, konstatuje Difren, pristupiti popisivanju afektivnih kategorija.79 Ako se apriornost prepoznaje tek a po- Odricanje od dogmatske ontologije omogućava Mikelu Difrenu da ponovo steriori, zar to ne dovodi u pitanje sistematizaciju? Egzistencijalni karakter afektivnih pronađe, uz pomoć svog smisla za konkretno i svoje sklonosti prema antropološkim kategorija ponovo nas vraća na singularitet objekata i na slobodu subjekata. Ako istraživanjima, jednu etičku i političku dimenziju koja prožima njegovu estetsku mi- apriorno, virtuelno, biće izmiče istoriji, njegova aktuelizacija totalno zavisi od nje, sao. U Inventaru apriornosti objašnjava se ta veza: kako na strani dela tako i na strani posmatrača. Kritičko razmišljanje dobija svest razmišljanje o apriornosti, a naročito onda kad ona ulaže napor da o istoricitetu i nepredvidljivosti kako umetnosti tako i subjektiviteta. Čim se taj jaz se vrati svom izvoru, može doneti izvesnu podršku etičko-poli- otvori, sama ideja apriornosti počinje da posrće: tičkim izborima za koje sam se ja zalagao na drugim mestima: to zar nas istorija, čim je prizovemo, ne uči da nam umetnost na- je vera u čoveka i u utopijsku praksu kojom čovek pokušava da 410 meće izvestan oblik čulnosti koji nije postojao pre nje, i da taj prihvati sebe i da se oslobodi.85 411 oblik čulnosti, štaviše, nije izmislila sama umetnost, već da je Difren je već u Fenomenologiji estetskog iskustva insistirao na osobini taj oblik čulnosti umetniku nametnulo vreme u kome stvara tako estetskog iskustva da okuplja zanemarujući svaki odnos takmičenja ili suparništva. da se umetnik i publika slažu upravo zato što ih njihovo vreme Mi upravo preko pojedinačnog iskustva ulazimo u opšte i upravo nas naša sloboda p i tA N J A o g r A N i C A M A f i L o Z o f i J e i e S t e t i k e p i tA N J A o g r A N i C A M A f i L o Z o f i J e i e S t e t i k e podjednako oblikuje?80 čini sličnima. 86 Ulog je čovekova ljudskost: Difren beži od istoricizma tražeći pomoć od Šelera: isto kao što istoricitet iako postoji ljudska priroda, ona ne liči na prirodnu prirodu, već Etosa ne isključuje apsolutni karakter vrednosti, istoricitet afektivnih kategorija ne na neku sudbinu za ostvarivanje slobode.87 preti realnosti estetskog iskustva. Slaba tačka je određivanje apriornosti kao virtuel- Dakle, ljudsku dimenziju koju dovode u pitanje kapitalizam i savremena nosti koja istoricizam čini opravdanim: društva, potvrđuje estetizacija. Klopke savremenih kultura koje su institucionalizo- istoricizam opisuje ovo jedinstvo prirode i slobode koje definiše vale umetnost i polje onog što se može estetizovati ne mogu se izbeći osim divljom konkretan subjekt.81 estetizacijom ili čak opštom estetizacijom: Konačnost koja se izražava preko istoriciteta navodi filozofa da prihvati granice estetizacije u našim društvima utvrdila je kultura. Ako neopoziv karakter granica: želimo da ih uništimo, potrebno je da odbacimo model esteti- reći da afektivne kategorije nisu nikad u potpunosti aktuelizova- zacije koji ta kultura nameće; potrebno je da pozovemo u pomoć ne, znači reći da čovek nikad ne stavlja na kocku totalno razume- neku divlju estetizaciju koju treba uvesti u svakodnevan život, MArivoN SeZoN vanje ljudskosti.82 83 Mikel Dufrenne, L’inventaire des à priori : recherche de l’originaire, C. Bourgois, Paris, 78 Tekst otkucan na pisaćoj mašini i naslovljen rukopisom: “Estetski objekat kao ‘sama 1981. stvar’”, Mikel Dufrenne, Le poétique, str. 6. 84 Mikel Dufrenne, L’inventaire des à priori : recherche de l’originaire, str. 12. 79 Mikel Dufrenne, Phénomenologie de l’expérience esthétique, P.U.F., Paris, 1953, str. 594. 85 Mikel Dufrenne, L’inventaire des à priori : recherche de l’originaire, str. 13. 80 Mikel Dufrenne, Phénomenologie de l’expérience esthétique, str. 603. 86 Mikel Dufrenne, Phénomenologie de l’expérience esthétique, P.U.F., Paris, 1953, str. 81 Mikel Dufrenne, Phénomenologie de l’expérience esthétique, str. 607. 588–589. 82 Mikel Dufrenne, Phénomenologie de l’expérience esthétique, str. 611. 87 Mikel Dufrenne, Phénomenologie de l’expérience esthétique, str. 595.  kao što je nadrealizam uveo “objektivnu slučajnost” sposobnu Literatura: MikeL difreN figure u pokretu da izazove nepredvidljivo iskustvo.88 Upravo logika koju sledi ovaj filozof vodi ga ka tome da prevaziđe kulturni Mikel Dufrenne, Esthétique et philosophie, Klincksieck, Paris, 1967. konsenzus o kom je govorio u svom delu iz 1953. i koji je postavio umetnost rame Mikel Dufrenne, Pour l’homme : essai, Seuil, Paris, 1968. uz rame sa remek-delima, da bi izašao na ulicu, približio se svakodnevnom životu, Mikel Difren, “Konceptualna umetnost”, Polja br. 156, Novi Sad, 1972, str. 27. Mikel Dufrenne, Za čoveka, Nolit, Beograd, 1973. slavlju ili onim aktivnostima koje su potisnute bilo u manje forme bilo izvan polja Mikel Dufrenne, Main Trends in Aesthetics and the Sciences of Art, Holmes & Meier umetnosti. Difren se zato zalaže za “proširenje domena umetnosti”, 89 koje otvara Publishers, New York, 1979. polje estetizacije kao i onog što se može estetizovati, u meri u kojoj stvara prostor za Mikel Difren, Umjetnost i politika, Svjetlost, Sarajevo, 1982. prirodne ili industrijske objekte, ili mešanje estetskih i estezijskih zadovoljstava: Mikel Difren, Oko i uho, Glas, Banjaluka, 1989. te “ihtiološke radosti” koje obezbeđuju Valeriju erotsku intimnost Mikel Dufrenne, The Phenomenology of Aesthetic Experience, Northwestwern Uni- sa morem učestvuju u estetskom zadovoljstvu.90 versity Press, Evanston Il., 1989. Ono što je u igri, preko tog proširivanja domena umetnosti, nije otvara- Mikel Dufrenne, In the Presence of the Sensuous: Essays in Aesthetics, Humanity nje ka “bilo čemu” što estetski koncept zabranjuje; reč je o upisivanju umetnosti u Books, Atlantic Highlands NJ, 1990. svakodnevni život, o odbijanju da se umetnost ubaci u geto fikcije, kulture ili imagi- narnog. Promena koju predviđa Difren širi se, u stvari, u optici jedne filozofije imagi- nacije čiju je skicu pravio tokom čitavog procesa svog razmišljanja. Estetika koju je razradio Difren navela ga je da ispolji rezerve prema savre- menoj umetnosti koja nije nimalo širokogruda u onome što pruža čulima, tako da u većoj meri izaziva dosadu nego zadovoljstvo. Ako ga i dalje zanimaju desakralizacije neumetničkog i preispitivanja granica onog što se može estetizovati, ako kao filozof podržava objekte ili događaje koji izazivaju intenzivna iskustva, ili nas navode na raz- 412 mišljanje, on ne smatra da im zbog toga odgovara neko pravo estetsko zadovoljstvo. 413 Estetsko zadovoljstvo ostaje specifično po tome što ga izazivaju čula i što poziva na sjedinjavanje onog koji oseća sa onim što je osetio. Potrebno je uvesti estetiku u imanentno razmišljanje o čulnosti: “umetnost je oslobodila čulnost” kao što je reče- p i tA N J A o g r A N i C A M A f i L o Z o f i J e i e S t e t i k e p i tA N J A o g r A N i C A M A f i L o Z o f i J e i e S t e t i k e no u poslednjem delu ovog filozofa pod naslovom Oko i uho. Čitanje dela Mikela Difrena vodi od fenomenologije koja ne odbija dijalog sa antropologijom do filozofije Prirode u čijem se središtu o imaginaciji razmišlja kao o stvaralačkoj sili i gde je imaginarno stvoreno kao virtuelno. Kad bi ontologija bila moguća, trebalo bi je definisati kao na kraju knjige Oko i uho: fenomenologija bi se identifikovala sa ontologijom telesnog. Zbog toga što je ontologija nemoguća, umetnost zamenjuje filozofiju i omogućava nam da u sreći osećamo imanentnu čulnost umetničkih dela. Od estetike do filozofije i od filozofije do estetike, čitalac se poziva na jedno spiralno putovanje na koje treba da krene kako se ono ne bi prekinulo. MArivoN SeZoN Prevela sa francuskog Dragana Starčević 88 Mikel Dufrenne, Esthétique et philosophie, tom 3, Klincksieck, Paris, 1981, str. 91. 89 Mikel Dufrenne, Esthétique et philosophie, tom 3, str. 89. 90 Mikel Dufrenne, Esthétique et philosophie, tom 3, str. 90.  Tokom tridesetih godina sluša Koževljev (Alexandre Kojève, /Александр ŽAk LAkAN figure u pokretu Владимирович Кожевников/, 1902–1968) kurs o Hegelovoj (Georg Wilhelm Friedri- ch Hegel, 1770–1831) Fenomenologiji duha, koji će izvršiti snažan uticaj na Lakana i na koji će on kasnije u svojim učenjima često referirati. Postao je član Pariskog psihoanalitičkog društva 1934. godine, a dve go- dine kasnije, za 14. kongres Internacionalne psihoanalitičke asocijacije (IPA) u Ma- rienbadu, piše ogled o stadijumu ogledala, koji je nakon desetak minuta izlaganja prekinut. U istom periodu članovi Pariskog psihoanalitičkog društva negoduju zbog Lakanovog uvođenja kraćih psihoanalitičkih sesija od standardne pedesetominutne sesije. Naime, Lakan je smatrao da sesija ima više smisla ako se naglo prekine upravo u trenutku u kom se analizand suoči sa nekim saznanjem, ili nekom rečju ili frazom koja može biti bitna za tok njegove analize. Lakan se 1953. pridružuje drugoj psiho- analitičkoj organizaciji, Francuskom psihoanalitičkom društvu i u Rimu prezentuje svoj čuveni ogled o označitelju, Funkcija i polje govora i jezika u psihoanalizi,2 u kojem, između ostalog, opravdava svoju praksu sesija različitog trajanja. U jesen iste godine Lakan drži svoj prvi seminar 3 u Bolnici svete Ane. Praksu držanja seminara nastaviće svake godine, sve do smrti 1981, održavši ukupno Žak LAkAN 27 seminara. U prvih deset seminara Lakan se bavi pretežno pitanjima vezanim za psihoanalitičku kliničku praksu, osnovne pojmove psihoanalize i njene etike, pro- : Lidija prišing nalazeći uporište u interpretaciji Frojdovih (Sigmund Freud, 1856–1939) tekstova. Tokom ovih deset godina Lakan piše većinu tekstova koji će se 1966. naći u izdanju Spisa. Već prvim Lakanovim seminarima prisustvuju ličnosti poput Žana Ipolita (Jean 414 415 Francuski psihoanalitičar Žak Lakan (Jacques-Marie-Émile Lacan, 1901– Hyppolite, 1907–1968), Kloda Levi-Strosa (Claude Lévi-Strauss, 1908–) i Morisa 1981) velika je ličnost francuske teorijske scene dvadesetog veka. Revolucionarizovao Merlo-Pontija (Maurice Merleau-Ponty, 1908–1961). Lakan svoje učenje naziva “po- je kako teoriju tako i kilničku praksu psihoanalize i izvršio je ogromni uticaj na tokove vratkom Frojdu”: p i tA N J A o g r A N i C A M A f i L o Z o f i J e i e S t e t i k e p i tA N J A o g r A N i C A M A f i L o Z o f i J e i e S t e t i k e strukturalizma i poststrukturalizma, pre svega u filozofiji, ali i u teoriji umetnosti. Na Ono što takav povratak (Frojdu) za mene podrazumeva nije po- njegovim Seminarima formirale su se generacije teoretičara poput Mišela Fukoa (Mi- vratak potisnutog, već, radije, uzimanje antiteze uspostavljene fazom u istoriji psihoanalitičkog pokreta koja je usledila nakon chel Foucault, 1926–1984), Žila Deleza (Gilles Deleuze, 1925–1995), Feliksa Gatarija Frojdove smrti, ukazivanje na ono što psihoanaliza nije i traganje (Pierre-Félix Guattari, 1930–1992), Julije Kristeve (Юлия Кръстева, 1941–), Filipa za sredstvima kojima se može revitalizovati ono što je održalo Solersa (Philippe Sollers, 1936–), Alena Badijua (Alain Badiou, 1937–), Žak-Ale- psihoanalizu čak i u njenoj devijaciji.4 na Milera (Jacques-Alain Miller, 1944–), Slavoja Žižeka (1949–), Alenke Zupančič Lakan smatra da većina Frojdovih sledbenika na potpuno pogrešan na- (1966–), Mladena Dolara (1951–) i drugih. čin shvata osnovni Frojdov koncept, koncept nesvesnog, svodeći ga “tek na sedište Žak Lakan je rođen u Parizu 1901. godine. Nakon završene jezuitske škole, instikata”.5 Nasuprot njihovom biologističkom shvatanju, Lakan tvrdi da “nesvesno studirao je medicinu i kasnije psihijatriju. Svoju prvu kliničku praksu počinje u Bol- nici svete Ane 1927. godine. Doktorsku tezu o paranoji, pod nazivom De la psychose 2 Jacques Lacan, “The Function and Field of Speech and Language in Psychoanalysis”, iz paranoïaque dans ses rapports avec la personnalité1 brani 1932. Tezom o paranoičkoj Écrits, Norton, New York – London, 2006, trans. Bruce Fink, str. 197–268. psihozi, a posebno analizom slučaja gospođice Aimée, Lakan postaje poznat i cenjen 3 Iako je Lakan i dve godine ranije držao privatne seminare u stanu svoje buduće supruge, LidiJA prišiNg među nadrealistima, te se upoznaje sa Andreom Bretonom (André Breton, 1896– Silvije Bataj (Sylvia Battaille, 1908–1993), na kojima je analizirao Frojdove studije slučaja (Dore, Čoveka-Pacova i Čoveka-Vuka), seminar iz 1953. obično se smatra prvim Lakanovim 1966) i Salvadorom Dalijem (1904–1989), sa kojim ostaje prijatelj čitavog života. seminarom. 4 Jacques Lacan, “The Freudian Thing”, iz Écrits. A Selection, Tavistock Publication, London, 1977, trans. Alan Sheridan, str. 116. 1 Jacques Lacan, De la psychose paranoïaque dans ses rapports avec la personnalité, suivi de 5 Jacques Lacan, “The agency of the letter in the unconscious or reason since Freud”, iz Écrits. Premiers écrits sur la paranoïa, Seuil, Paris, 1975. A Selection, Tavistock Publications, London, 1977, trans. Alan Sheridan, str. 147.  nije ni primordijalno niti instinktivno”, 6 već pre svega lingvističko. Ovu tvrdnju on će Stadijum ogledala ŽAk LAkAN figure u pokretu sažeti u svom čuvenom iskazu: “Nesvesno je strukturirano kao govor”.7 Tako Lakan kao dve okosnice svog učenja postavlja, s jedne strane, subjekt – subjekt kao su- U ogledu Stadijum ogledala11 Lakan izlaže ono što će postati osnova njego- bjekt nesvesnog bez koga psihoanaliza ne može da postoji, jer je subjekt, kao ana- ve teorije imaginarnog. On polazi od rezultata empirijskih istraživanja iz oblasti psi- lizand, onaj na koga je psihoanaliza usmerena – i strukturalnu lingvistiku, s druge hologije po kojima ljudsko dete, za razliku od mladunčadi drugih sisara, u periodu od strane. Ova dva elementa se kod Lakana međusobno prepliću, što Lakan i eksplicira šest do osamnaest meseci starosti pokazuje fasciniranost svojim likom odraženim kada kaže, da “u nesvesnom treba videti učinke koje govor ima na subjekta”, 8 da je u ogledalu. Lakan će u svom ogledu pokušati da dâ odgovor na pitanje šta je uzrok “nesvesno strukturirano kao funkcija simbolnog”,9 odnosno da je “nesvesno diskurs ove fasciniranosti, šta se dešava u tom procesu, te kakve su posledice tog procesa Drugog”.10 po ljudsku jedinku. U odnosu na Lakanovu ustaljenu dogmu “jeretičke” pozicije među psiho- Ono što se dešava kada dete percipira sopstveni lik u ogledalu jeste da analitičarima, Internacionalna psihoanalitička asocijacija (IPA), kao najveće i najpre- dete prvi put prepoznaje sliku koju vidi kao sliku svog tela, koja postaje osnova za stižnije udruženje psihoanalitičara frojdovske orijentacije, postavlja ultimatum Fran- formiranje onoga što se naziva idealnim Ja i što će, kao takvo, imati određene posle- cuskom psihoanalitičkom društvu, čiji je Lakan u tom trenutku predsednik, da neće dice u životu dotičnog subjekta: biti primljeno u Asocijaciju ako je Žak Lakan i dalje na njihovoj listi aktivnih psihoana- Bitno je da ova forma situira instancu koju nazivamo ego, pret- hodno njegovom društvenom određenju, u fiktivnom smeru koji litičara. Nakon pola godine previranja unutar Društva, Lakan biva izbačen iz Pariskog će zauvek ostati nerazrešiv za svaku pojedinačnu individuu.12 psihoanalitičkog društva i sledeće, 1964, godine osniva sopstveno psihoanalitičko Lakan izdvaja dva momenta koja su bitna za ovaj prvi proces identifikacije. društvo, Parisku frojdovsku školu. Na predlog Levi-Strosa i Luja Altisera (Louis Al- Dete, koje oseća sopstveno telo kao fragmentirano jer još uvek nije u potpunosti thusser, 1918–1990) Lakan postaje predavač na Praktičnoj školi viših nauka. ovladalo motoričkim funcijama, poistovećuje se sa odrazom koje vidi u ogledalu kao Lakan počinje svoj XI seminar u januaru 1965, Četiri temeljna pojma psi- celovito. Drugi momenat je taj što slika u ogledalu odražava stvarnost u obrnutoj hoanalize, ne više u Bolnici svete Ane, već na École Normale Supérieure, pred znatno simetriji. Dete se, tako, prepoznaje u slici koju vidi, ali to prepoznavanje uvek sa- većom publikom, od pet ili šest stotina slušalaca, među kojima su i studenti filozofi- drži i izvesnu dimenziju otuđenja, jer slika u odrazu nikada ne odgovara onome što 416 je, između ostalih i Žak-Alen Miler. je odraženo, ali bez tog pogrešnog prepoznavanja (méconnaissance) u odrazu nema 417 Lakan nakon studentskih protesta u maju 1968. biva udaljen sa École Nor- formiranja subjekta kao takvog. male Supérieure i uz pomoć Levi-Strosa drži seminar na Pravnom fakultetu u Pant- Stadijum ogledala, tako, ima funkciju da uspostavi odnos između organiz- héonu. Mišel Fuko poziva Lakana da vodi novoosnovanu Katedru za psihoanalizu u p i tA N J A o g r A N i C A M A f i L o Z o f i J e i e S t e t i k e p i tA N J A o g r A N i C A M A f i L o Z o f i J e i e S t e t i k e ma i realnosti u kojoj se on nalazi, između unutrašnjeg sveta (Innenwelt) i spoljaš- Vinsenu. Godine 1974. katedra je preimenovana u Le Champ freudien, sada sa Laka- njeg sveta (Umwelt) subjekta.13 Otuđena slika sopstvenog identiteta, kao idealno Ja, nom kao upravnikom i Žak-Alenom Milerom kao predsednikom. obeležiće celokupan mentalni razvoj subjekta svojom rigidnom strukturom. Lakan Lakan raspušta L’École Freudienne de Paris i poziva one koji žele da mu se zato tvrdi da su odbrambeni mehanizmi ega vezani upravo za period preobraćanja pridruže u osnivanju nove institucije, L’École de la Cause freudienne 1980. godine. ogledalnog Ja u društveno Ja. U ovom periodu identifikacija sa imagom svog dvojnika Lakan umire u Parizu naredne godine. neodvojivo se vezuje za ono što se naziva primordijalnom ljubomorom i upravo je to momenat u kome Lakan locira razlog zbog čega je “celina ljudskog znanja posredo- vana željom drugoga”.14 Drugi (Lakan ga označava simbolom a, kao autre, drugi) s kojim se subjekt identifikuje u stadijumu ogledala, pri preobraćanju ogledalnog Ja u 6 Jacques Lacan, “The agency of the letter in the unconscious or reason since Freud”, str. 11 Jacques Lacan, “The Mirror Stage as Formative of the I Function as Revealed in Psychoa- 170. nalytic Experience”, iz Écrits, W. W. Norton, New York – London, 2006, trans. Bruce Fink, str. 7 Jacques-Alain Miller (ed.), Jacques Lacan, The Seminar. Book III. The Psychoses, Norton, 75–81. Ovde objavljena verzija teksta je druga Lakanova verzija teksta iz 1936. godine koja je LidiJA prišiNg New York – London, 1993, trans. Russell Grigg, str. 167. izložena 17. 07. 1949. na XVI Međunarodnom psihoanalitičkom kongresu u Cirihu. 8 Jacques-Alain Miller (ed.), Jacques Lacan, The Seminar. Book XI. The Four Fundamental 12 Jacques Lacan, “The Mirror Stage as Formative of the I Function as Revealed in Psychoa- Concepts of Psychoanalysis, 1964, Hogarth Press and Institute of Psycho-Analysis, London, nalytic Experience”, str. 76. 1977, trans. Alan Sheridan, str. 126. 13 Jacques Lacan, “The Mirror Stage as Formative of the I Function as Revealed in Psychoa- 9 Jacques-Alain Miller (ed.), Jacques Lacan, The Seminar. Book VII. The Ethics of Psychoanal- nalytic Experience”, str. 78. ysis, 1959–60, Routledge, London, 1992, trans. Dennis Porter, str. 12. 14 Jacques Lacan, “The Mirror Stage as Formative of the I Function as Revealed in Psychoa- 10 Jacques Lacan, “Seminar on ‘The Purloined Letter’ ”, iz Écrits, Seuil, Paris, 1966, str. 16. nalytic Experience”, str. 79.  društveno Ja, postaje percipiran kao objekt koji je subjektu zanimljiv samo ukoliko tivnog elementa njegovog sveta, i on mu više ne pada teško, čak naprotiv, da majka ŽAk LAkAN figure u pokretu neko može da mu ga otme.15 U tome je histerički karakter ljudske želje,16 želje koja je, ne odlazi, da ga ne ostavlja samog na neko vreme, njeno neprestano prisustvo bi po Lakanu, uvek “želja drugoga”.17 postalo teret za dete. Detetov svet sada postaje konstruisan u toj igri prisustva i od- sustva, a to je za Lakana ulazak u poredak simbolnog, u polje jezika. Dijalektika pri- sustva i odsustva jeste osnovno obeležje simbolnog, jezika, jer jezik je upravo takav označitelj je ono što zastupa subjekt za drugog strukturalni sistem u kojem pozitivne i negativne veličine imaju podjednak značaj. označitelja Jezik je, takoreći, ukupnost onoga što on jeste, ali i onoga što on nije. Da bismo ovo pojasnili, moramo uvesti Lakanovu definiciju označitelja, Izlazak iz stadijuma ogledala kao faze imaginarnih identifikacija, u kojem koja glasi da je “označitelj ono što zastupa subjekt za drugog označitelja”.19 Lakan je prisustvo (majke, slike drugog u ogledalu) ono što daje koordinate svetu deteta, gradi svoju teoriju označitelja nadovezujući se na strukturalističke postavke Ferdi- označeno je trenutkom kada podjednaku (ili čak i veću) važnost od prisustva za dete nanda de Sosira (Ferdinand de Saussure, 1857–1913) u lingvistici, ali tako što uvodi ima novootkriveni fenomen odsustva. Na taj trenutak ukazuje jedan Frojdov opis igre promene u shvatanju samog utemeljujućeg algoritma strukturalne lingvistike, algo- jednog dečaka iz spisa S one strane principa zadovoljstva: ritma znaka: Taj mali valjan dečak imao je jednu ponekad nezgodnu naviku da S (Signifiant) sve sitne predmete kojih se dočepa baca daleko od sebe, u ugao s (signifié) sobe, pod krevet itd., tako da traženje njegovih igračaka nije bilo Kod Sosira znak čine dva elementa, od kojih je jedan konceptualni (ozna- nimalo lak posao. Pri tom je s izrazom zanimanja i zadovoljstva čeno), a drugi fonološki (označitelj), koja su nerazdvojiva. Trojstvo označitelj-ozna- izgovarao jedno glasno, otegnuto “o-o-o-o”, koje po majčinom čeno-referent se, takoreći, stapa u ono što Sosir naziva znakom. Kod Lakana izo- i mome mišljenju nije bilo puki uzvik, već je značilo da je bačeni staje upravo to stapanje označitelja i označenog. Dok je crta koja razdvaja označitelj predmet “otišao” (fort). Najzad sam rekao sebi da je posredi igra i označeno u Sosirovoj koncepciji znaka ona koja ujedinjuje označeno i označitelj u i da dete koristi sve svoje igračke samo za to da bi se njima igralo znak, kod Lakan je ta crta radije pregrada, zapreka koja više ne predstavlja jedinstvo 418 “odlaženja”. Jednog dana sam primetio nešto što je potvrdilo to elemenata znaka, već predstavlja otpor koji je inherentan samom procesu označa- 419 moje mišljenje. Dete je imalo drveni kalem na kojem je bio na- vanja.20 Pregrada u algoritmu znaka je, kod Lakana, neprestupiva. Označeno “kliže” motan kanap. Nikad mu nije palo na pamet da ga, na primer, vuče ispod označitelja, ono u procesu označavanja uvek izmiče i nikada nije označeno do za sobom po podu, da dakle zamišlja da su to kolica, već ga je, kraja. Ono što je ispod pregrade, tako, jeste sam nedostupni objekt želje. Zato Laka- p i tA N J A o g r A N i C A M A f i L o Z o f i J e i e S t e t i k e p i tA N J A o g r A N i C A M A f i L o Z o f i J e i e S t e t i k e držeći kraj kanapa u ruci, veoma vešto bacalo preko stranice svog nov algoritam znaka možemo zabeležiti i kao kreveca sa zavesicom, izgovaralo, izgubivši ga iz vida, svoje zna- A (Autre) čajno “o-o-o-o”, a zatim ga kanapom opet izvlačilo iz kreveta, a (autre) pozdravljajući, međutim, njegovo pojavljivanje s radosnim “a-a- gde je A (Drugi), koje je iznad crte, polje govora, polje označitelja, dok je a a-a”,“tu” (da). To je, dakle, bila sva igra – nestanak i povratak.18 (drugi), koje je ispod crte, sama Stvar (das Ding) kojoj se ne može pristupiti u polju Frojd dalje primećuje da je detetu veće zadovoljstvo pružao prvi deo igre, govora, jer je ona iz govora konstitutivno (za govor) isključena.21 U gore navedenom koji se uvek iznova ponavlja, deo u kojem je uvek nanovo isceniran odlazak. Lakan, na Frojdovom primeru sa dečakom i klupkom upravo je gubitak Stvari (realne majke) tragu Frojda, u ovom trenutku vidi detetovo prihvatanje odlaska majke kao konstitu- ono što uspostavlja (dete kao) subjekta govora. Odsustvo je, kao takvo, konstitutiv- no za sam poredak označitelja. Označitelj se, dakle, kao takav uspostavlja tek u odnosu spram drugog 15 “Objekt ljudske želje [...] u biti je objekt koji je željen od strane nekog drugog.” Jacques La- can, “Some reflections on the ego”, International Journal of Psycho-Analysis vol. 34, London, označitelja, u razlici jednog označitelja spram drugog. Ali šta je ta razlika označitelja? 1953, str. 12. LidiJA prišiNg 16 Žak-Alen Miler, “Uvod u učenje Žaka Lakana”, Treći program RB-a br. 68, Beograd, 1986, 19 Jacques-Alain Miller (ed.), Jacques Lacan, The Seminar. Book XI. The Four Fundamental str. 215. Concepts of Psychoanalysis, 1964, Hogarth Press and Institute of Psycho-Analysis, London, 17 Jacques-Alain Miller (ed.), Jacques Lacan, The Seminar. Book XI. The Four Fundamental 1977, trans. Alan Sheridan, str. 207. Concepts of Psychoanalysis, 1964, Hogarth Press and Institute of Psycho-Analysis, London, 20 Jacques Lacan, “The agency of the letter in the unconscious or reason since Freud”, iz 1977, trans. Alan Sheridan, str. 235. Écrits. A Selection, Tavistock Publications, London, 1977, trans. Alan Sheridan, str. 164. 18 Sigmund Frojd, “S one strane principa zadovoljstva”, iz Psihologija mase i analiza ega. Iza- 21 Slavoj Žižek, Znak, označitelj, pismo. Prilog materijalističkoj teoriji označiteljske prakse, brani spisi, Fedon, Beograd, 2006, str. 15–16. Prevod Božidara Zeca je u navodu redigovan. Mladost, Beograd, 1976, str. 33.  Razlika jednog označitelja spram drugoga je upravo mesto potencijalnog odsustva sada jedan zastupa subjekt za sve druge. Međutim, ovaj poslednji, jedan označi- ŽAk LAkAN figure u pokretu drugog označitelja. Dva označitelja mogu da stupe u diferencijalni odnos tek preko telj (iz treće forme) koji zastupa subjekt za sve druge, vrši zastupanje na drugači- tog trećeg, posredujućeg momenta, koji je ništa drugo do praznina njihovog mogućeg jem nivou od prethodnih. On, kao “opšti ekvivalent”, uvodi refleksivni momenat u odsustva. Lakan, u svom seminaru o psihozi, daje upečatljiv primer za diferencijal- operaciju označavanja: on povezuje sve označitelje zastupajući ono što im je svima nost označitelja dan i noć, gde je dan određen kao odsustvo noći i noć kao odsustvo zajedničko – nemogućnost uspešnog označiteljskog zastupanja subjekta. Taj ozna- dana: čitelj je “označitelj manjka označitelja”, on manjak označitelja iz svake označiteljske Ljudsko biće dan određuje kao takav, čime je dan prisutan kao operacije pretvara u označitelja manjka. Lakan taj označitelj zove gospodar označitelj dan – na podlozi koja nije konkretna podloga noći, već moguća ili prošivni bod (point de capiton):26 odsutnost dana u koju se umešta noć, i obratno, naravno.22 Bilo da je u pitanju sveti tekst, roman, dramski tekst, monolog Bez tog trećeg momenta, momenta posredovanja između označitelja, ili bilo kakav razgovor, dozvolite mi da vam predstavim funkciju samo označavanje ne bi bilo moguće. U tekstu Subverzija subjekta i dijalektika želje u označitelja prostornom napravom, koje nemamo razloga da se frojdovskom nesvesnom Lakan to i eksplicitno kaže: lišimo. Tu tačku oko koje moraju da operišu sve konkretne analize Moja definicija označitelja (druga ne postoji) je sledeća: ozna- diskursa nazvaću prošivni bod. [...] Sve proizilazi iz i organizo- čitelj je ono što zastupa subjekt za jedan drugi označitelj. Ovaj vano je oko tog označitelja, istovetno onim sitnim linijama na- označitelj biće, dakle, označitelj zbog koga svi drugi označitelji pregnutosti koje prošiveno dugme formira na površini materijala. zastupaju subjekt: znači, oni bez tog označitelja ne bi zastupali Upravo je ta tačka spajanja ona koja čini mogućim da sve što se u ništa. Jer nešto je zastupljeno samo za nešto drugo. 23 diskursu dogodi bude situirano retroaktivno i ubuduće. 27 Na koji način se, međutim, označitelji, u polju označitelja, povezuju u zna- Prošivni bod, kao označitelj manjka označitelja, ispražnjen je od svakog čenjsku celinu. Slavoj Žižek ovu operaciju veoma precizno i jasno opisuje24 pomoću značenja. On je intervencija označitelja bez označenog koji u činu prošivanja (kao analogije sa Marksovom (Karl Marx, 1818–1883) analizom vrednosnih oblika robe iz nekim čudom) daje smisao, čini čitljivim čitavo polje označitelja. prve glave Kapitala. Strukturiranje označiteljskog polja Žižek predstavlja u obliku tri Lakan je gospodarom označiteljem nazivao Ime-Oca do kraja šezdesetih 420 forme: jednostavne, razvijene i opšte: godina. Međutim, u XVII seminaru, Druga strana psihoanalize, iz 1969, on uvodi pro- 421 I – “jednostavna forma”: “jedan označitelj zastupa subjekt za menu u definiciju gospodara označitelja tvrdeći da bilo koji označitelj može postati neki drugi označitelj”; gospodar označitelj, jer ne postoji nešto što bi bilo gospodar označitelj po sebi, već II – “razvijena forma”: “za jedan označitelj svaki drugi označitelj postoji funkcija gospodara označitelja:28 p i tA N J A o g r A N i C A M A f i L o Z o f i J e i e S t e t i k e p i tA N J A o g r A N i C A M A f i L o Z o f i J e i e S t e t i k e može da zastupa subjekt”; Svi označitelji su u nekom smislu ekvivalentni, ako igramo na to III – “opšta forma”: “jedan označitelj zastupa subjekt za sve dru- da je svaki označitelj različit spram svih ostalih, da svaki označi- ge označitelje”.25 telj nije svi drugi označitelji. Ali iz istog tog razloga svaki ozna- U prvoj, jednostavnoj formi imamo slučaj, koji smo gore objasnili, da jedan čitelj može doći na poziciju gospodara označitelja, upravo zbog označitelj zastupa subjekt, odnosno prazno mesto mogućeg odsutstva označitelja, toga što je njegova potencijalna funkcija da reprezentuje subjekt za drugi subjekt. U drugoj, razvijenoj formi, ova figura iz prve forme se umnožava: za nekog drugog označitelja. Tako sam ja uvek definisao označi- sada za jedan označitelj svaki drugi može da zastupa subjekt. Tako se stvara ne-to- telj. Međutim, subjekt koga on reprezentuje nije jednosmislen. talizovana mreža međusobnih odnosa označitelja. Tek u trećoj, opštoj formi označi- telji se povezuju u značenjsku celinu. 26 Naziv prošivni bod je u vezi sa Sosirovim opisom označitelja i označenog kao dve talasaste Pomak sa druge na treću formu čini se kao da je jednostavan obrt jednine u površine. Prošivni bod bi bila ona tačka u kojoj bi se te dve površine spajale, poput dve strane množinu, umesto da svaki označitelj može da zastupa subjekt za jednog označitelja, jastuka. 27 Jacques-Alain Miller (ed.), Jacques Lacan, The Seminar. Book III. The Psychoses, Norton, LidiJA prišiNg New York – London, 1993, trans. Russell Grigg, str. 267–268. 22 Jacques-Alain Miller (ed.), Jacques Lacan, The Seminar. Book III. The Psychoses, Norton, 28 Ime-Oca će Lakan kasnije takođe zameniti imenima-oca. Ime-oca će eksplicitno postati New York, London, 1993, trans. Russell Grigg, str. 148–149. funkcija, mesto na koje potencijalno može doći bilo koji označitelj: ime oca kao simbolna funk- 23 Jacques Lacan, “The Subversion of the Subject and the Dialectic of Desire in the Freudian cija: “U imenu oca moramo prepoznati podršku simbolnoj funkciji, koja je, od početka vremena, Unconscious”, Écrits, Norton, New York, London, 2006, trans. Bruce Fink , str. 693–694. identifikovala njegovu ličnost sa figurom zakona.” Jacques Lacan, “The function and field of 24 Slavoj Žižek, Birokratija i uživanje, SIC, Beograd, 1984, str. 31–36. speech and language in psychoanalysis”, iz Écrits. A Selection, Tavistock Publications, London, 25 Slavoj Žižek, Birokratija i uživanje, str. 31. 1977, trans. Alan Sheridan, str. 67.  On je, nesumnjivo, reprezentovan, ali istovremeno on i nije re- Mrtvi otac iz priče o primordijalnoj hordi, u Lakanovom tumačenju, ne po- ŽAk LAkAN figure u pokretu prezentovan. Na tom nivou nešto uvek ostaje skriveno u relaciji stoji. On je tek retroaktivno konstruisan od strane braće kao onaj koji im je pretho- sa istim tim označiteljem.29 dio. Sam čin ubistva kao takav ne postoji, jer je simbolno kao Zakon koji zabranjuje Lakan u XVII seminaru precizira i mesto koje uživanje (jouissance) zauzi- da se neposredno, kao prisustvo, pojavi sama Stvar,34 uvek-već na snazi. Braća su, ma u diskursu. U onome što Lakan naziva diskurs gospodara,30 na shemu definicije takoreći, ubila oca već time što su progovorila. Jezik ubija Stvar. Simbolno ne dopu- označitelja, kao onoga koji reprezentuje subjekta za nekog drugog označitelja, Lakan šta da se realno pojavi kao takvo, ali se ono manifestuje u polju govora upravo svojim dodaje objekt malo a (objet petit a), kao ono što se proizvodi u procesu označavanja odsustvom iz tog polja, ali odsustvom ne u smislu da realnog prosto nema, već da ga i ono što ispada iz tog procesa kao čist višak, koji on zove viškom uživanja. Nigde u ima kao praznine koja ima svoje učinke u govoru, da ga ima kao nedostajućeg. svojim tekstovima Lakan ne daje jasnu definiciju uživanja kao takvog, već uvek izno- Polje simbolnog, velikog Drugog (A), je, tako, konstituisano oko nedo- va opisuje njegove učinke u polju simbolnog: statka same Stvari, njenog odsustva iz polja govora. Ovaj manjak u Drugom, kod Ono započinje golicanjem i završava u eksploziji benzina. Takav Lakana, treba se posmatrati u vezi sa manjkom u samom subjektu, subjektu za koga je uvek jouissance.31 smo već rekli da je uvek podeljen u samome sebi, konstituisan oko manjka u središtu svoga bića. Lakan će za taj manjak subjekta u subjektu samom skovati pojam eksti- mno (extimité)35 – dodavši prefiks ex (kao u exterieur, “spoljašnje”) na francusku reč Jouissance intimité (“intimno”) – koji označava ono što je u biću subjekta najintimnije, ali mu je istovremeno i strano, spoljašnje.36 Na drugom mestu, Lakan će reći da je “centar Vezu između Imena-Oca (koje se pojavljuje kao zastupnik mrtvog oca) i subjekta izvan njega”,37 “subjekt je eks-centričan”.38 Ali nije samo subjekt taj koji je uživanja Lakan ilustruje Frojdovom pričom o primordijalnoj hordi (iz spisa Totem i u sebi podeljen ($), koji nasred svog bića ima manjak, već je i veliki Drugi (A) takođe tabu). Priča o primordijalnoj hordi govori o ocu koji je jedini u selu imao sve žene (ili, onaj koji je sa manjkom (A) i upravo je taj manjak u Drugome ono što omogućava lakanovski, jouissance, uživanje). Njega, iz ljubomore, ubijaju njegovi sinovi kako bi subjektu da funkcioniše sa svojim manjkom unutar polja Drugoga – on identifikuje pribavili sebi uživanje koje je do tada bilo rezervisano samo za oca. Međutim, u činu manjak u sebi sa manjkom u Drugome: ubistva oca sinovi se međusobno prepoznaju kao braća, javlja se svest o zajedništvu (Drugi je) nešto meni strano, iako je u mome središtu. 39 422 i oni se odriču uživanja koje su hteli za sebe i, zabranom uživanja, uspostavljaju Za- 423 kon. Dok Frojd tvrdi da je mrtav otac ono što što čuva uživanje, da je on ono odakle potiče uživanje ali i zabrana uživanja, Lakan tvrdi da “ne postoji tako nešto kao što je Želja i sintom p i tA N J A o g r A N i C A M A f i L o Z o f i J e i e S t e t i k e p i tA N J A o g r A N i C A M A f i L o Z o f i J e i e S t e t i k e otac horde”,32 određujući tako oca horde kao ono što Lakan naziva realnim (réel): Činjenica da je mrtvi otac jouissance predstavlja nam se kao znak Osnovni učinak ovog manjka u subjektu jeste pobuđivanje želje. 40 Drugim samog nemogućeg. Na taj način ovde ponovo otkrivamo uslove rečima, “želja je metonimija nedostatka bića (manque à être)”.41 Želja je po definiciji koje definišem kao nužne za kategoriju realnog, ukoliko je ona radikalno razdvojena od simbolnog i imaginarnog – realno je ne- 34 “Jouissance je zabranjen za onoga ko govori kao takvog.” Jacques Lacan, “The subversion moguće. Ne u smislu proste prepreke u koju lupamo glavom, već of the subject and the dialectic of desire in the Freudian unconscious”, iz Écrits. A Selection, u smislu logičke prepreke onoga što, u simbolnom, sebe progla- Tavistock Publications, London, 1977, trans. Alan Sheridan, str. 319. šava za nemoguće. Odatle se javlja realno.33 35 Žak-Alen Miler je odžao seminar o Lakanovom ekstimnom: Jacques-Alain Miller, “Extimi- té”, Lacanian Theory of Discourse, NYU Press, New York, 1994, str. 121–131. 36 Jacques-Alain Miller (ed.), Jacques Lacan, The Seminar. Book VII. The Ethics of Psychoa- 29 Jacques-Alain Miller (ed.), Jacques Lacan, The Seminar. Book XVII. The Other Side of Psyc- nalysis, 1959–60, Routledge, London, 1992, trans. Dennis Porter, str. 139. hoanalysis, Norton, New York, 2007, trans. Russell Grigg, str. 89. 37 Jacques Lacan, “The agency of the letter in the unconscious or reason since Freud”, iz 30 Shema diskursa gospodara izgleda na sledeći način: Écrits. A Selection, Tavistock Publications, London, 1977, trans. Alan Sheridan, str. 165. S1 → S 2 38 Jacques Lacan, “The agency of the letter in the unconscious or reason since Freud”, str. LidiJA prišiNg $a 171. 31 Jacques-Alain Miller (ed.), Jacques Lacan, The Seminar. Book XVII. The Other Side of Psyc- 39 Jacques-Alain Miller (ed.), Jacques Lacan, The Seminar. Book VII. The Ethics of Psychoa- hoanalysis, Norton, New York, 2007, trans. Russell Grigg, str. 72. nalysis, 1959–60, Routledge, London, 1992, trans. Dennis Porter, str. 71. 32 Jacques-Alain Miller (ed.), Jacques Lacan, The Seminar. Book XVII. The Other Side of Psyc- 40 Jacques-Alain Miller (ed.), Jacques Lacan, Le Séminaire. Livre VIII. Le transfert, 1960–61, hoanalysis, str. 113. Seuil, Paris, 1991, str. 139. 33 Jacques-Alain Miller (ed.), Jacques Lacan, The Seminar. Book XVII. The Other Side of Psyc- 41 Jacques Lacan, “The direction of the treatment and the principles of its power”, iz Écrits. A hoanalysis, str. 123. Selection, Tavistock Publications, London, 1977, trans. Alan Sheridan, str. 259.  želja za nečim drugim, jer se ne može želeti ono što se već ima. Objekt želje je uvek govor”46 i smestiti sebe, kao subjekta za koga analizand pretpostavlja da zna njegovu ŽAk LAkAN figure u pokretu nešto drugo i to je temeljni razlog zašto je želja metonimija. Želja je iz tog razloga želju, na mesto velikog Drugoga.47 On se, dakle, postavlja na mesto želje analizanda, uvek nezadovoljena: ono što se željom zahteva i količina zadovoljenja koje dobijemo ali, naravno, ne znajući želju, jer kako je želja metonimna, nju nije ni moguće pozna- ostvarenjem želje nikada se ne niveliše, nikada ne postaje ekvivalentno: vati. Kada analizand, takoreći, razotkrije prevaru, shvati da analitičar nema znanje o Želja nije ni apetit za zadovoljenjem niti zahtev za ljubavlju, već ra- njegovoj želji, jer je takvo znanje par excellence nemoguće, to se smatra prolaskom zlika koja se dobija kao rezultat oduzimanja prvog od drugoga.42 kroz fantazam, koje je Lakan smatrao krajem psihoanalitičkog lečenja. 48 Objekt želje Lakan naziva objet petit a. Međutim, objekt malo a nije onaj Međutim, u poznijoj fazi svog učenja Lakan je primetio da se pacijenti, objekt kome želja teži, već je on uzrok želje, ono što želju pokreće i održava je i što nakon uspešnog lečenja, nakon prolaska kroz fantazam, uvek ponovo vraćaju svom u želji funkcioniše kao njen “motor” koji obezbeđuje metonimna kretanja želje, koja starom simptomu. Analiziravši ovaj fenomen, došao je do zaključka da se subjekt nikad ne biva uslišena dobijanjem željenog objekta, već nastavlja da radi dalje baš vraća svom simptomu zato što upravo simptom, kao zastupnik praznine realnog oko zbog ovog njenog uzroka, koji je sprečava da se zadovolji. Zbog toga se objekt malo koje je subjekt konstituisan, daje oslonac egzistenciji subjekta, egzistenciji u po- a još naziva i objekt-uzrok želje. Dakle, želja nije zapravo relacija spram objekta, već lju simbolnog. Poslednjom fazom psihoanalitičkog lečenja tako se više ne smatra relacija spram manjka. Želja se javlja u obliku fantazma, koji je odgovor na prazninu, prolazak kroz fantazam, već povratak simptomu. Ovaj simptom, koji je temelj egzi- na manjak u Drugome, koji se njime pokušava prikriti. Fantazam je, dakle, imaginarni stencije subjekta, Lakan naziva sintom (sinthome).49 Uspešni završetak psihoanali- konstrukt kojim se krpi manjak u Drugome zbog koga je Drugi nekonzistentan. tičkog lečenja je, tako, povratak simptomu kao sintomu, kao onome što je zastupnik Uobičajeno određenje fantazma kao imaginarnog scenarija koji predstav- praznine, nedostatka na mestu Realnog, na mestu jouissance-a, i onome što je kao lja ostvarenje želje je u lakanovskom konceptu fantazma dvosmisleno, jer se putem takvo, kao sintom, tvrdo nesimbolizovano jezgro, oko kojeg je konstituisan subjekt fantazma želja ne ispunjava, već se ona konstruiše43 – kroz fantazam učimo kako že- kao podeljeni subjekt (u-sebi-podeljeni-subjekt), subjekt koji sadrži ono ekstimno leti. 44 Želja strukturirana fantazmom je odbrana od “čiste” želje Drugoga, od onoga kao jezgro svog bića. što Frojd naziva nagon smrti (der Todestrieb). Ta “čista” želja Drugoga jeste uživanje Još jedan od projekata koje je Lakan razvijao tokom svih godina svog uče- (jouissance) i ono je to koje razara polje Drugoga, koje svojom intervencijom u polje nja jeste pokušaj da napravi topologiju koja bi najbolje odgovarala njegovim koncep- označitelja čini to polje nekonzistentnim. Fantazam prikriva tu nekonzistentnost koja tima. Tako je realno pokušavao da prikaže pomoću takvih paradoksalnih entiteta kao 424 je učinak uživanja. Označitelj manjka u Drugome (S (A)) je tako jedini pozitivni ozna- 425 što su mebijusova traka ili torus. Najuspešnijim se ipak pokazala figura boromejskog čitelj uživanja, budući da je uživanje ono što ne može biti simbolizovano. Ono je kao čvora, u kome su imaginarno, simbolno i realno međusobno nerazdvojivo uvezani i takvo prisutno u polju označitelja, ali se to prisustvo manifestuje u nekonzistentnosti koju je u različitim varijacijama razvijao u poslednjih nekoliko seminara. p i tA N J A o g r A N i C A M A f i L o Z o f i J e i e S t e t i k e p i tA N J A o g r A N i C A M A f i L o Z o f i J e i e S t e t i k e tog polja, u njegovim šupljinama. Objekt malo a je zastupnik manjka koji ne postoji u realnosti, ali koji ima svoje učinke u realnosti. Takav je status traume kao realnog kod Lakana: bez obzira na to da li se traumatični događaj zaista, u realnosti, dogodio ili ne, trauma jeste trauma ukoliko ima svoje učinke, ukoliko su vidljive njene posledice. Takav je i status analitičara u psihoanalitičkom lečenju: on je ono što Lakan naziva “subjekt za koga se pretpostavlja da zna”. 45 Analitičar pre svega mora znati razliku između velikog Drugog i drugog, mora “pre svega shvatiti Drugog kao mesto, mesto u kojem se kontituiše 46 Jacques-Alain Miller (ed.), Jacques Lacan, The Seminar. Book III. The Psychoses, Norton, New York – London, 1993, trans. Russell Grigg, str. 274. 42 Jacques Lacan, “The signification of the phallus”, iz Écrits. A Selection, Tavistock Publica- 47 Lakan razlikuje dva nivoa identifikacije: imaginarnu i simbolnu. Imaginarna identifikacija je tions, London, 1977, trans. Alan Sheridan, str. 287. ona o kojoj je bilo reči kada smo govorili o stadijumu ogledala, koja je identifikacija sa ideal- 43 Jacques-Alain Miller (ed.), Jacques Lacan, The Seminar. Book XI. The Four Fundamental nim Ja, sa slikom. Simbolna identifikacija je, pak, identifikacija subjekta sa nekim značenjskim Concepts of Psychoanalysis, 1964, Hogarth Press and Institute of Psycho-Analysis, London, obeležjem u Drugom (obeležjem koje reprezentuje subjekt za označitelja – simbolnim manda- LidiJA prišiNg 1977, trans. Alan Sheridan, str. 185. tom). Simbolna identifikacija je identifikacija sa onim što se naziva Ja ideal, identifikacija ne sa 44 Slavoj Žižek, Sublimni objekt ideologije, Arkzin – Društvo za teorijsku psihoanalizu, Zagreb slikom, već sa pogledom. – Sarajevo, 1991, str. 164. 48 Jacques-Alain Miller (ed.), Jacques Lacan, The Seminar. Book XI. The Four Fundamental 45 “Čim negde postoji subjekt za koga se pretpostavlja da zna, postoji i transfer.” Jacques- Concepts of Psychoanalysis, 1964, Hogarth Press and Institute of Psycho-Analysis, London, Alain Miller (ed.), Jacques Lacan, The Seminar. Book XI. The Four Fundamental Concepts of 1977, trans. Alan Sheridan, str. 273. Psychoanalysis, 1964, Hogarth Press and Institute of Psycho-Analysis, London, 1977, trans. 49 Lakan je svoj seminar o Džojsu (James Joyce, 1882–1941) nazvao Sintom: Jacques Lacan, Alan Sheridan, str. 232. “Le Séminaire. Livre XXIII. Le sinthome”, Ornicar br. 6–11, Paris, 1976–7.  Nema polnog odnosa U XX seminaru Lakan crta dijagram polne razlike, na kojem su označene ŽAk LAkAN figure u pokretu dve pozicije, muška i ženska. Za svaku od dve pozicije Lakan daje dve tvrdnje i one su U XX seminaru, Lakan eksplicira svoju teoriju polne razlike, koja će nepo- sledeće: za mušku poziciju – postoji bar jedno x koje nije podređeno faličkoj funkciji i sredno za tim kod feminističkih teoretičara proizvesti burne reakcije, kako pozitivne za svako x važi falička funkcija; za žensku – ne postoji nijedno x koje nije podređeno tako i negativne, i različite interpretacije. Naime, Lakan tvrdi da muško i žensko nisu faličkoj funkciji, falička funkcija ne važi za svako x. Obe pozicije su u kontradikciji biološka određenja, već simbolne pozicije subjekta. Subjektovo zauzimanje jedne od jedna spram druge, ali svaka sadrži kontradikciju i u samoj sebi: ove dve pozicije je temeljno za konstruisanje njegove subjektivnosti. Subjekt je u biti Svaka strana je definisana i afirmacijom i negacijom faličke funkcije, podeljeni, ras-polovljeni subjekt. “Muškarac” i “žena” su, po Lakanu, tek označitelji inkluzijom i ekskluzijom apsolutnog (ne-faličkog) jouissance-a.54 te dve subjektivne pozicije.50 Obe polne pozicije determiniše odnos subjekta spram Nema, dakle, simetrije između dve strane; drugim rečima, nema polnog falusa kao označitelja.51 Zauzimanje polnih pozicija je, tako, simbolni čin i razlike odnosa. Svaka strana predstavlja radikalno drugačiji način na koji polni odnos ne među polovima ima samo na simbolnoj ravni. Lakanov čuveni iskaz “nema takvog uspeva.55 Na muškoj strani, imamo model u kome za svako x važi falička funkcija, nečega kao što je polni odnos”, ili, tačnije prevedeno ali manje provokativno, “nema osim za jedno x, dakle imamo formulu: “svi osim jednog”, dok na ženskoj strani odnosa među polovima”52 znači da nije moguć direktan, neposredan odnos između imamo podređenost faličkoj funkciji koja važi za svako x, ali podređenost koja nije muške i ženske polne pozicije, jer Drugi jezika stoji među njima kao treća instanca.53 potpuna, budući da za svako x ovde ne važi podređenost faličkoj funkciji, pa zato tu Ne postoji, dakle, označitelj koji bi označavao polnu razliku kao takvu i zbog čije bi imamo formulu onoga što je “ne-sve”, u smislu da imamo neko “sve” (podređenost intervencije bilo moguće da se subjekt (na bilo kojoj od dve pozicije) subjektivira u faličkoj funkciji) koje je “ne” (falička funkcija ne važi za svako x). Dok muška strana potpunosti. pokazuje jednu ospoljenost isključenog elementa u formuli “svi osim jednog” ženska strana je sva u imanenciji, jer je tu svako x uključeno kao isključeno (za svako x važi falička funkcija, ali nijedno x toj funkciji nije podređeno, pa tako ženska strana nije bilo šta – tačnije – nije “nešto” što žena ima a muškarac nema, u smislu da za nju važi nešto preko faličke funkcije, već ona ima neko ništa, ona je potpuno podređena 426 faličkoj funkciji, ali falička funkcija ima u sebi sopstvenu negaciju koja se manifestuje 427 u ženskoj subjektivaciji). Tako, za muški model subjektivacije važi da bi on uspeo, samo da nije onog jednog spoljašnjeg elementa koji ga u tome sprečava, koji mu se isprečuje na putu do uspešne subjektivacije, dok za ženski model važi da on ne p i tA N J A o g r A N i C A M A f i L o Z o f i J e i e S t e t i k e p i tA N J A o g r A N i C A M A f i L o Z o f i J e i e S t e t i k e uspeva ne zato što subjektivaciju nešto sprečava, već zato što sama subjektivacija uvek jeste ona koja je neuspešna. Naizgled paradoksalno, da bi se bilo subjektom, subjektivacija mora da ne uspe, i mora da se želi kao uspela – ali može da se želi samo i jedino ako nije uspela. Slično je i sa polnim odnosom – njega ima samo kao nečeg što se želi, a kada bi uspeo, ne bi ga bilo jer se ne bi želeo. Ovakva dijalektika obeležje je simbolnog poretka. Simbolni odnos suprotstavljenih polova jeste odnos dva subjekta koji su podeljeni subjekti, subjekti sa manjkom, koji uspostavljaju vezu baš putem tog manjka. Zbog toga je ljubav, kako kaže Lakan, “davanje onoga što nemamo”.56 Dijagram polne razlike, tako, prikazuje dva neuspela pokušaja subjek- 50 Jacques-Alain Miller (ed.), Jacques Lacan, The Seminar of Jacques Lacan. On Feminine tivacije (muški – preko isključivanja jednoga i ženski – putem strukture ne-celog). Sexuality. The Limits of Love and Knowledge. Book XX. Encore 1972–1973, Norton, New York, London, 1998, tran. Bruce Fink, str. 33. LidiJA prišiNg 51 Jacques-Alain Miller (ed.), Jacques Lacan, Le Séminaire. Livre IV. La relation d’objet, 1956– 54 Joan Copjec, “Sex and the euthanasia of reason”, iz Joan Copjec (ed.), Supposing the Su- 57, Seuil, Paris, 1994, str. 153. bject, Verso, London, str. 27. 52 Jacques-Alain Miller (ed.), Jacques Lacan, The Seminar of Jacques Lacan. On Feminine 55 Jacques-Alain Miller (ed.), Jacques Lacan, The Seminar of Jacques Lacan. On Feminine Sexuality. The Limits of Love and Knowledge. Book XX. Encore 1972–1973, Norton, New York Sexuality. The Limits of Love and Knowledge. Book XX. Encore 1972–1973, Norton, New York – London, 1998, trans. Bruce Fink, str. 12. – London, 1998, trans. Bruce Fink, str. 56–57. 53 Jacques-Alain Miller (ed.), Jacques Lacan, The Seminar of Jacques Lacan. On Feminine 56 Jacques-Alain Miller (ed.), Jacques Lacan, The Seminar. Book XVII. The Other Side of Psyc- Sexuality. The Limits of Love and Knowledge. Book XX. Encore 1972–1973, str. 67. hoanalysis, Norton, New York, 2007, trans. Russell Grigg, str. 52.  Subjekt se, dakle, konstituiše uvek neuspelim pokušajem subjektivacije, što upućuje Literatura: ŽAk LAkAN figure u pokretu na početnu operaciju reprezentovanja subjekta bez ostatka, koja je uvek osuđena na neuspeh. Luj Altiser, “Frojd i Lakan”, Marksizam u svetu br. 1, Beograd, 1979, str. 197–217. Wily Apollon, Richard Feldstein (eds.), Lacan, Politics, Aesthetics, State University of New York Press, Albany, 1996. Eva D. Bahovec, (ed.), Ženska seksualnost – Freud & Lacan, Analecta, Ljubljana, interpretiranje dela kao teksta 1991. Joan Copjec (ed.), Jacques Lacan, Television: a challenge to the establishment, Nor- Lakan se često koristio primerima iz sveta umetnosti, pre svega iz književ- ton, New York – London, trans. Denis Hollier, Rosalind Krauss, Annette Michel- nosti, ali i iz vizuelnih umetnosti, da bi pomoću njih razradio svoje teorijske koncepte. son, 1990. Zadatak analitičara je, po Lakanu, u osnovi taj da interpretira diskurs analizanda kao Joan Copjec, Read My Desire: Lacan against the Historicists, The MIT Press, Cam- tekst. Istim zahvatom Lakan interpretira i umetnička dela: bridge MA, 1994. Joan Copjec (ed.), Supposing the Subject, Verso, London, 1996. Morate početi od teksta, tretirati ga, kao što Frojd radi i kao što Joan Copjec, Imagine There’s No Woman. Ethics and Sublimation, The MIT Press, preporučuje, kao Sveto pismo. Autor, pisac, samo je onaj koji drži Cambridge MA, 2002. olovku, i on nije na prvom mestu [...]. Isto tako, kada su u pitanju Mladen Dolar, A voice and nothing more, The MIT Press, Cambridge, MA, 2006. naši pacijenti, molim vas da više obratite pažnju na tekst nego na Shoshana Felman, “S onu stranu Edipa: primjerene priče psihoanalize”, iz Vladimir psihologiju autora – čitavo moje učenje je upereno ka tome.57 Biti (ed.), Suvremena teorija pripovijedanja, Globus, Zagreb, 1992, str. 258–310. U II seminaru Lakan analizira koncept praznog označitelja kroz priču Ed- “Frojdovsko polje” (temat), Treći program RB-a br. 68, Beograd, 1986, str. gara Alena Poa (Edgar Allan Poe, 1908–1949) Izgubljeno pismo, u VI seminaru se 207–364. Elisabeth Grosz, Jacques Lacan – A feminist introduction, Routledge, London, bavi Šekspirovim (William Shakespeare, 1564–1616) Hamletom, u VII seminaru, Eti- 1990. ka psihoanalize, Sofokleovom (Σοφοκλές, 496?–406? p. n. e.) Antigonom, na više Barbara Johnson, “Okvir referencije: Poe, Lacan, Derrida”, iz Vladimir Biti (ed.), mesta analizira pesmu Viktora Igoa (Victor Hugo, 1802–1885) Booz endormi, a u XI Suvremena teorija pripovijedanja, Globus, Zagreb, 1992, str. 217–257. 428 seminaru bavi se Holbajnovom (Hans Holbein, 1497?–1543) slikom Ambasadori. Darko Kolibaš, “tua res agitur (‘kraj filozofije i zadatak mišljenja’ u psihoanalitič- 429 Danas je grana teorije umetnosti koja je inspirirana Lakanovim pristupom kom iskustvu jacquesa lacana)”, Pitanja br. 15, Zagreb, 1970. literarnim tekstova pozamašna i tu su autori kao što su Džon Miler (John P. Muller, Radoman Kordić, Slavoj Žižek, Vladeta Jerotić, Žarko Trebješanin, Gvozden Flego, 1940–) i Vilijam Ričardson (William E. Richardson, 1937–). Takođe, lakanovska te- “Nagon smrti i druga topika – razgovor”, Treći Program RB-a br. 63, Beograd, p i tA N J A o g r A N i C A M A f i L o Z o f i J e i e S t e t i k e p i tA N J A o g r A N i C A M A f i L o Z o f i J e i e S t e t i k e 1984, str. 332–374. orija filma, sa Lorom Malvi (Laura Mulvey, 1941–) kao najprominentnijim predstav- Jacques Lacan, XI Seminar – Četiri temeljna pojma psihoanalize, Naprijed, Zagreb, nikom, veoma je plodna. Ali pomenuti autori kombinuju Lakanovu teoriju sa možda 1986. naizgled srodnim teorijama Rolana Barta (Roland Barthes, 1915–1980) i Žaka Deride Jacques Lacan, Écrits, Seuil, Paris, 1966. (Jacques Derrida, 1930–2004). Autori koji se bave, takoreći, “čistom” lakanovskom Jacques Lacan, Écrits, Norton, New York – London, 2006, trans. Bruce Fink. interpretacijom umetnosti pre će se naći oko američkog časopisa Lacanian Ink i u Jacques Lacan, “Odgovori studentima filozofije o predmetu psihoanalize”, Pitanja okviru slovenačke škole lakanovske filozofije. Najpoznatiji od ovih autora je svakako br. 34, Zagreb, 1972, str. 1196–1203. Slavoj Žižek koji ekstenzivno tumači fenomene iz umetnosti i popularne kulture, ali Jacques Lacan, “Položaj nesvijesnog”, Pitanja br. 26–27, Zagreb, 1971, str. 679–690. tu su i Mladen Dolar koji se bavi, na primer, operom i lakanovskim fenomenom glasa Žak Lakan, Spisi – izbor, Prosveta, Beograd, 1983. bez tela. Zatim Alenka Zupančič koja se bavi lakanovskim tumačenjem tragedije i Jean Laplanche, Jean-Baptiste Pontalis, Rječnik psihoanalize, August Cesarec i komedije, pa Džoan Kopdžek (Joan Copjec, 1946–), koja iz ugla feminističkih studija Naprijed, Zagreb, 1992. piše o film noar-u. Todd McGowan, Sheila Kunkle (eds.), Lacan and Contemporary Film, Other Press, New York, 2004. LidiJA prišiNg Jacques-Alain Miller (ed.), Jacques Lacan, The Seminar. Book XI. The Four Funda- mental Concepts of Psychoanalysis, 1964, Hogarth Press and Institute of Psycho- Analysis, London, trans. Alan Sheridan, 1977. Jacques-Alain Miller, “Delovanje strukture”, Marksizam u svetu br. 1, Beograd, 57 Jacques-Alain Miller (ed.), Jacques Lacan, The Seminar. Book II. The Ego in Freud’s Theory 1979, str. 249–261. and in the Technique of Psychoanalysis, 1954–55, Norton – Cambridge University Press, New York – Cambridge, 1988, trans. Sylvana Tomaselli, str. 153. Jacques-Alain Miller (ed.), Jacques Lacan, The Seminar. Book I. Freud’s Papers on  Technique 1953–1954, Cambridge University Press, Cambridge, 1987, trans. John ŽAk LAkAN figure u pokretu Forrester. Jacques-Alain Miller (ed.), Jacques Lacan, The Seminar. Book II. The Ego in Freud’s Theory and in the Technique of Psychoanalysis, 1954–55, Norton – Cambridge Uni- versity Press, New York – Cambridge, 1988, trans. Sylvana Tomaselli. Jacques-Alain Miller (ed.), Jacques Lacan, Le Séminaire. Livre VIII. Le transfert, 1960–61, Seuil, Paris, 1991. trans. Jacques-Alain Miller. Jacques-Alain Miller (ed.), Jacques Lacan, The Seminar. Book VII. The Ethics of Psychoanalysis, 1959–60, Routledge, London, 1992, trans. Dennis Porter. Jacques-Alain Miller (ed.) Jacques Lacan, The Seminar. Book III. The Psychoses, Norton, New York – London, 1993, trans. Russell Grigg. Jacques-Alain Miller (ed.), Jacques Lacan, Le Séminaire. Livre IV. La relation d’objet, 1956–57, Seuil, Paris, 1994. Jacques-Alain Miller (ed.), Jacques Lacan, The Seminar of Jacques Lacan. On Fe- minine Sexuality. The Limits of Love and Knowledge. Book XX. Encore 1972–1973, Norton, New York – London, 1998, trans. Bruce Fink. Jacques-Alain Miller (ed.), Jacques Lacan, The Seminar. Book XVII. The Other Side of Psychoanalysis, Norton, New York, 2007, trans. Russell Grigg. Matjaž Potrč, “Forum nove Lacanove škole: ‘Oni koji me još vole’”, Theoria br. 1–2, Beograd, 1982, str. 130–136. rolan BArt “Psihoanaliza – izazov filozofiji” (temat), Theoria br. 1–2, Beograd, 1986, str. 7–157. : Jelena Novak “Teorijska psihoanaliza” (temat), Treći program RB-a br. 79, Beograd, 1988, str. 239–395. 430 “Šekspir i psihoanaliza” (temat), Treći program RB-a br. 75, Beograd, 1987, str. 431 Semiolog, filozof, pisac, sociolog, literarni kritičar, Rolan Bart (Roland 243–427. “Učenje Žaka Lakana” (temat), Treći program RB-a br. 49, Beograd, 1981, str. Barthes) rođen je 12. novembra 1915. godine u Cherbourgu u Normandiji. Jedan je od 373–529. ključnih autora strukturalističke semiologije i jedan od rodonačelnika poststruktu- p i tA N J A o g r A N i C A M A f i L o Z o f i J e i e S t e t i k e p i tA N J A o g r A N i C A M A f i L o Z o f i J e i e S t e t i k e Véronique Voruz, Bogdan Wolf (eds.), The later Lacan: an introduction, State Uni- ralizma. Teorijsko polje u kome je delovao izraslo je iz kritički razmatrane semiotike versity of New York Press, Albany, 2007. Ferdinanda Sosira (Ferdinand de Saussure, 1857–1913). Njegovu teorijsku pažnju su Alenka Zupančič, Realno iluzije, Naklada Jesenski i Turk, Zagreb, 2001. pored književnosti, muzike i fotografije privlačili i ređe analizirani objekti akademskih Alenka Zupančič, The odd one in: on comedy, The MIT Press, Cambridge, MA, izučavanja poput sistema mode i običaja ishrane. Bart je posebno bio zainteresovan 2008. za socijalne aspekte formiranja značenja, te za kritiku konvencija i mitologizovanje Slavoj Žižek, Znak, označitelj, pismo. Prilog materijalističkoj teoriji označiteljske efekata pojedinih sistema značenja u francuskom buržoaskom društvu. Njegovi na- prakse, Mladost, Beograd, 1976. Slavoj Žižek, “Lakanov povratak Frojdu“, Kultura br. 57–58, Beograd, 1982, str. pisi kreću se u rasponu od semiotičkih analitičkih studija, preko semioloških analiza 193–206. književnosti, umetnosti i kulture do fikcionalno–biografskih, putopisnih, prozno– Slavoj Žižek, Filozofija skozi psihoanalizo, Analecta, Ljubljana, 1984. teorijskih postrukturalističkih uživanja u performativnosti, produkciji i granicama Slavoj Žižek, Birokratija i uživanje, SIC, Beograd, 1984. institucije pisanja. Slavoj Žižek, Sublimni objekt ideologije, Arkzin – Društvo za teorijsku psihoanali- Kada je imao nepunih godinu dana, njegov otac, Luj Bart (Louis Barthes), zu, Zagreb – Sarajevo, 1991. poginuo je u ratu. Nakon toga, majka Henrijeta (Henriette Binger Barthes) preselila LidiJA prišiNg se u Bajonu nadomak francusko–španske granice, gde je Bart proveo detinjstvo. Odrastao je uz majku, baku i muzički obrazovanu tetku koja ga je podučavala svi- ranju klavira. Kao devetogodišnjak sa majkom se preselio u Pariz gde je pohađao liceje. Studirao je na Sorboni klasičnu književnost i gramatiku i filologiju. Sa nepunih dvadeset godina oboleo je od tuberkuloze i u nekoliko navrata se lečio u sanato-  rijumima (1934–35, 1942–46). Zdravstveno stanje mu nije dozvolilo rad na dok- U poznom stvaralačkom periodu Bart se okreće poststrukturalizmu. Teo- roLAN BArt figure u pokretu torskom istraživanju, kao ni učestvovanje u Drugom svetskom ratu. Kako će Bart rijski prelaz od strukturalizma ka poststrukturalizmu obeležen je njegovim čuvenim kasnije zabeležiti: esejem Smrt autora. Pozne Bartove tekstove odlikuje fragmentarnost, poststruktu- Ta mladost nije bila nesrećna, zahvaljujući ljubavi kojom sam bio ralističko pokazivanje uživanja u tekstu, insistiranje na zadovoljstvu produkovanjem okružen; ipak, bila je dosta nezahvalna usled samoće i materijal- teksta i naglašeno subjektivan pristup raznolikim problemima sa kojima se susreće ne oskudice.1 pisac i kritičar kulture. Tipičan primer ovakvog teksta jeste Bartova fikcionalna auto- Na francuskoj intelektualnoj sceni, tada pod uticajem marksizma i egzi- biografija Rolan Bart po Rolanu Bartu. stencijalizma, Bart se pojavio pedesetih godina objavljujući u časopisu Combat. Ubr- zo je zauzeo poziciju vodećeg kritičara moderne književnosti u Francuskoj. Objavio je sedamnaest knjiga. Poslednja od njih, Svetla komora (1980) objavljena je u godini Smrt autora njegove smrti. Preminuo je usled posledica povreda zadobijenih u saobraćajnoj ne- sreći kada ga je udario automobil, nakon što je prisustvovao ručku sa Fransoaom Rolan Bart je konceptom “smrti autora” objasnio poststrukturalističko Miteranom (François Mitterrand, 1916–1996), tada sekretarom Socijalističke partije “rastakanje” subjekta, te problematizovao višeznačnosti odnosa između pisca, na- Francuske. Posthumno je objavljena Bartova knjiga Incidenti sa odlomcima intimnih pisanog i čitaoca. Pisao je o dnevnika koji ukazuju na autorovu homoseksualnost. modernom skriptoru koji je rođen u isto vreme kada i tekst, piscu Bart se bavio pedagoškim radom. Predavao je na licejima u Bijaricu (1939), koji nije subjekt kome je knjiga predikat. 3 Bajoni (1939–40), Parizu (1942–46), francuski jezik na Francuskom institutu u Bu- Tvrdio je da kureštu (1948–49), Aleksandrijskom univerzitetu u Egiptu (1949–50) i Direction autor nije više od slučaja pisanja isto kao što ja nije ništa više do Générale des Affaires Culturelles (1950–52). Od 1952. do 1959. godine radio je kao li slučaj kada kažem ja.4 istraživač na Centre National de la Recherche Scientifique, a od 1960. do 1976. bio je Prema njegovom mišljenju, jedina moć pisca sastoji se u direktor studija École Pratique des Hautes Études. Predavao je i na Johns Hopkins mešanju pisanja, suočavanju jednog pisanja sa drugima na takav univerzitetu u Baltimoru (1967–68), a takođe i na prestižnom College de France gde način da se nikada ne zastane ni na jednom od njih. 432 je od 1976. do 1980. bio šef Katedre za literarnu semiologiju. Pisati znači zato 433 Bart se smatra jednim od rodonačelnika strukturalizma, teorijskog pokre- dostići unapred pretpostvaljenu impersonalnost, onu tačku gde ta formiranog u francuskoj kulturi koji se razvijao tokom pedesetih i šezdesetih go- samo jezik deluje.5 p i tA N J A o g r A N i C A M A f i L o Z o f i J e i e S t e t i k e p i tA N J A o g r A N i C A M A f i L o Z o f i J e i e S t e t i k e dina dvadesetog veka. Prema pisanju Barta, strukturalizam je delatnost istraživanja On se zalagao za “tekst pisan tako da autor bude odsutan na svim njego- tvorevina kulture izvedena uz pomoć metoda savremene lingvistike, s naglaskom na vim razinama”, tekst čiji autor: parovima označitelj – označeno, konotacija – denotacija i sinhronija – dijahronija.2 kao da se smanjuje u neku sitnu figuru na krajnjem rubu književ- Bart je naglašavao da je pojam strukture (lat. structura – slaganje, sklop, red, od ne pozornice.6 struere – slagati, prirediti, poređati) potekao iz anatomije i gramatike. Ovaj autor Za Barta je tekst uveo je i pojmove opšte semiologije i semiotike. multidimenzionalni prostor na kome se raznovrsnost pisanja od Rani Bartovi tekstovi ukazuju na autora zaokupljenog semiologijom u tra- kojih nijedno nije izvorno meša i sukobljava.7 diciji strukturalističke literarne kritike. U tekstu Nulti stepen pisma (1953) Bart se Tekst je takođe i “tkivo citata izvedenih iz neizmernog broja sedišta kul- bavi teorijom pisanja zasnovanom na jeziku kao društvenom objektu. Njegovi kritički ture.”8 Tvrdio je da “pisanje više ne može označavati operaciju beleženja, zapisivanja, tekstovi oslonjeni na sosirovsku semiologiju nisu bili usmereni samo na književnost. predstavljanja”, već označava “ono što lingvisti zovu performativnim”.9 Performativna Objekti Bartovog kritičkog semiološkog razmišljanja bili su i sistem mode, hrana, film, reklame, slikarstvo, seksualno ponašanje, fotografija, arhitektura, pokućstvo. 3 Roland Barthes, “Smrt autora”, iz Miroslav Beker (ed.), Suvremene književne teorije – ruski Bio je usmeren na demitologizovanje sistema značenja koji su ideološki funkciona- formalizam, francuska nova kritika, poststrukturalistička američka kritika, estetika recepcije, J e L e N A N ovA k marksistička kritika, SNL, Zagreb, 1986, str. 178. lizovani. Ovakva intencija uočljiva je i u njegovim studijama književnosti, kao i u 4 Roland Barthes, “Smrt autora”, str. 178. kritikama kulture. 5 Roland Barthes, “Smrt autora”, str. 178. 6 Roland Barthes, “Smrt autora”, str. 178. 1 Roland Bart, Rolan Bart po Rolanu Bartu, IP Svetovi – Oktoih, Novi Sad – Podgorica, 1992, 7 Roland Barthes, “Smrt autora”, str. 178. str. 8. 8 Roland Barthes, “Smrt autora”, str. 178. 2 Rolan Bart, Književnost, mitologija, semiologija, Nolit, Beograd, 1979, str.151. 9 Roland Barthes, “Smrt autora”, str. 178.  je “ruka nošena čistim gestom zapisivanja”, ruka koja piše “bez ikakvog glasa”, ruka opšta semiologija rolana Barta roLAN BArt figure u pokretu koja se “kreće poljem bez porekla”, koja govori “jezikom koji neprestano osporava svoje poreklo.”10 U ovom eseju je zaključeno da Osvrtom na Sosirov Tečaj opšte lingvistike Bart uvodi u definisanje semi- dati tekstu autora znači nametnuti tom tekstu granicu, znači za- ologije u knjizi Književnost, mitologija, semiologija. Predmetom semiologije on vidi tvoriti to pisanje, snabdeti ga konačnim označenim.11 svaki sistem znakova “nezavisno od njegove supstance i njegovih granica”.15 On piše Zatim, on tvrdi da je čitalac “prostor na kome su svi citati koji čine pisanje o odnosu semiologije i jezika, semiologije i metajezika, a predlaže i pojam translin- zapisani” i procenjuje da se “rođenje čitaoca mora dogoditi uz cenu smrti autora”.12 gvistike kao područja obuhvaćenog semiološkom analizom. Predlaže preokret u So- Time je Bart ukazao na poststrukturalističku intenciju razgrađivanja pojma subjekta sirovoj postavci u kojoj je lingvistika shvaćena kao deo semiologije. Bart smatra da je koji je postao strukturiran jezikom. semiologija deo lingvistike Knjigu Rolan Bart po Rolanu Bartu moguće je nazvati fikcionalnom au- i to tačno onaj deo koji bi na sebe uzeo velike značenjske jedinice tobiografijom. Delo je primer teksta koji problematizuje jaz između sveta autora i izlaganja.16 fikcionalnog narativa koji autor stvara. Realnost pisca se pokazuje kao diskurzivni Elemente semiologije Bart je grupisao u četiri odeljka: 1) jezik i govor, 2) fenomen. Kroz niz fragmentarnih narativa on izlaže pojmove, koncepte, nedoumice, označeno i označitelj, 3) sintagma i sistem, 4) denotacija i konotacija. Jezik je za opsesije, ubeđenja, fantazme, zavođenja upletena u svet njegovog autorstva. Shod- Barta društvena ustanova i sistem vrednosti. Nasuprot jeziku je govor kao individu- no “delu kao poligrafiji”, “antistrukturi dela” Rolan Bart po Rolanu Bartu istražuje alan slučaj ispoljavanja jezičkog koda u kome je mogućnost kombinovanja jedna od “nered dela”,13 njegovu enciklopedičnost i rastače stereotipe hijerarhije pisanja, čita- najznačajnijih karakteristika. Bart analizira odnos jezika i govora u procesu stvaranja nja i analiziranja. Među upečatljivim pojmovima koji Barta zaokupljaju su telo, jezik, smisla i shvata jezik istovremeno i kao proizvod i kao oruđe govora. pismo, ritam, seksualnost, ideologija. Bart se vezano za odnos jezika i govora osvrće i na pojam idiolekta – jezika Kritika subjekta kao jedinstvenog entiteta koji je moguće istorizovati oš- onako kako ga govori jedna osoba,17 te mogućnosti poistovećivanja odnosa jezik/go- tro je sprovedena tekstom koji fragmentarnošću i antihijerarhijskim ustrojstvom vor i kod/poruka. Konačno, Bart slikovito objašnjava dijalektiku pojmova jezik/govor negira jedinstvo i kontinualnost. Diskurzivno telo fragmentarnog subjekta nije na primeru sistema odevanja (pisana odeća, fotografisana odeća, nošena /stvarna/ 434 jedinstveno: odeća) i sistema ishrane. Takođe, Bart dodiruje i probleme proizvodnje značenja u 435 Koje telo? Mi ih imamo više. Ja imam telo koje vari, mučaljivo složenim sistemima poput onih koje formiraju slika–zvuk–govor, kao i razlike izme- telo, treće glavoboljno i tako dalje, čulno, mišićno (ruku pisca), đu utilitarnih i značenjskih sistema. humorno i, naročito, emotivno: koje je uzbuđeno, uskomešano ili Bart rezimira koncept znaka koji je ustanovio Sosir razdvajajući označeno i p i tA N J A o g r A N i C A M A f i L o Z o f i J e i e S t e t i k e p i tA N J A o g r A N i C A M A f i L o Z o f i J e i e S t e t i k e zdepasto, ili razdragano, ili uplašeno, a da ništa ne izgleda tako. označitelja, gde je označeno pojmovno, a označitelj materijalni nosilac znaka. Takođe S druge strane, mene do fascinacije pleni socijalizovano telo, telo razmatra istoriju pojma znak poredeći određenja koja su dali Hegel (Georg Wilhelm mitološko, veštačko telo (telo japanskog travestita) i prostituisa- Friedrich Hegel, 1770–1831), Pirs (Charles Sanders Peirce, 1839–1914) i dr. no telo (telo glumca). A povrh tih javnih tela (literarnih i pisanih), imam još, ako tako mogu da kažem, i dva lokalna tela: parisko telo (živahno, umorno) i moje seosko telo (odmorno, teško).14 Semiologija umetnosti rolana Barta, dva primera: Prethodni navod tipičan je primer poststrukturalističkog teksta u kom te- semiologija muzike i semiologija fotografije orijski objekt (telo autora) poput autorovog subjekta biva raslojen, demitologizovan i teoretizovan uz naglasak na zavodljivim čulnim konotacijama. Dominira usredsređe- Bartovi tekstovi koji se tiču semiologije muzike podstiču sagledavanje nost na heterogeno, različito, subjektivno, spontano, relativno i fragmentarno, kao problema strukturalizma i poststrukturalizma u filozofiji muzike. Njegovi tekstovi o antipod klasičnim pojmovima istine, realnosti, mišljenja i znanja. muzici sadrže poglede na raznolika muzička pitanja: odnos između muzike, glasa i je- zika, razmatranje različitih vidova percepcije muzike, kao i problematizovanje statusa J e L e N A N ovA k različitih muzičkih profesija. Bart prethodna pitanja razmatra služeći se metodama 10 Roland Barthes, “Smrt autora”, str. 178. 11 Roland Barthes, “Smrt autora”, str. 179. savremene lingvistike. 12 Roland Barthes, “Smrt autora”, str. 180. 13 Roland Bart, Rolan Bart po Rolanu Bartu, IP Svetovi – Oktoih, Novi Sad – Podgorica, 1992, 15 Rolan Bart, Književnost, mitologija, semiologija, Nolit, Beograd, 1979, str. 283. str. 177. 16 Rolan Bart, Književnost, mitologija, semiologija, str. 285. 14 Roland Bart, Rolan Bart po Rolanu Bartu, str. 71. 17 Idiolekt je jezik onako kako ga govori određeni pojedinac.  Svoje stavove o muzici Bart je iskazao u poglavlju knjige Odgovornost for- roLAN BArt figure u pokretu mi.18 Kroz sedam tekstova on je obradio različita pitanja sveta muzičke umetnosti.19 Bart nadalje smatra da “subjekt koji sluša” koristeći prideve, štiti sebe od Bio je nezadovoljan delovanjem muzičke kritike i muzikologije koje, kako je pisao, gubitka konstituisanosti. Stoga, on ocenjuje da je “slušajući subjekt” muzike potreb- uglavnom svode govor o muzici na najsiromašniju lingvističku kategoriju – opisnost. no rekonstituisati, osloboditi ga od “predvidljive fatalnosti pridevskog”.22 Negodujući zbog ovakve muzikološke i kritičarske prakse, Bart predlaže onima koji Bartovi stavovi o trećem vidu slušanja koji je naveo, “modernom sluša- se spremaju da govore o muzici vrstu vežbe – govor o muzičkom delu bez upotrebe nju”, nagoveštavaju indeksno funkcionisanje slušanja. S obzirom na to da je indeksni prideva. Suprotno deskriptivnim metodama, Bart je pitanja sveta muzike objašnja- znak onaj koji ukazuje na mesto elementa u sistemu, indeksno slušanje je ono koje vao uz pomoć lingvističkih metoda. omogućava funkcionisanje odslušanog kao indeksnog znaka, znaka koji “indeksira” Promeni “ivice kontakta između muzike i jezika” koju predlaže, Bart pri- svoj položaj u sistemu značenja. Bart izvodi zaključak o telesnoj pozadini slušanja, stupa iz ugla analize vokalne muzike. Prethodno, on preispituje pojam slušanja, ra- što se nadovezuje na njegov koncept uživanja u tekstu, glasu, govoru. Bart pri objaš- slojavajući ga i objašnjavajući uz pomoć lingvističkih termina. Za Barta je ovaj pojam njavanju telesne prirode modernog slušanja koristi primer sa telefonom, spravom ključan za procese značenja muzike. Bart tvrdi da postoje tri različita vida slušanja. koja omogućava sagledavanje telesnosti glasa. Razdvaja pojmove čuti (hearing) i slušati (listening). Pojam čuti je, tvrdi, vezan za Telefon dovodi partnere u idealnu (i pod određenim okolnostima akustiku i psihologiju uha, dok je slušanje povezano sa razumevanjem onoga što se netolerantnu) intersubjektivnost, jer taj instrument je zanemario čuje. Prvi od tri vida slušanja koja definiše, Bart naziva budnim (alert) slušanjem i sva čula sem čula sluha: poredak slušanja kakav inauguriše bilo pod njime podrazumeva sposobnost živih bića da orijentišu svoju psihološku spo- kakva telefonska komunikacija poziva Drugog da sakupi čitavo sobnost slušanja prema određenom poretku – na tom nivou ništa ne razlikuje čoveka njegovo telo u njegovom glasu i objavljuje da ja sakupljam čitavog od životinje (vuk osluškuje zvuke lovaca, ili dete iščekuje glas majke). Drugi vid slu- sebe u svome uhu.23 šanja jeste dešifrujuće slušanje – ono pri kome uši pokušavaju da uhvate pojedine On smatra da ovo slušanje transformiše čoveka u dvostruki subjekt: tra- znake. Kako piše Bart, “tu počinje čovek”. Kroz ovo slušanje se, prema njegovom ženje objašnjenja vodi do razgovora u kome će slušaočeva tišina biti isto toliko aktiv- mišljenju, može dešifrovati istorija, društvo, telo.20 Treći vid slušanja je u “pristupu na koliko je aktivan sagovornikov govor: neko bi mogao da kaže da slušanje govori.24 436 moderan”: Bart smatra da u toj tački i istorijski i strukturalno na scenu stupa psihoanalitičko 437 on ne cilja, ili ne čeka pojedine određene, klasifikovane znake: slušanje. ne šta je rečeno, ili emitovano, nego ko govori, ko emituje: takvo U jednom od tekstova, Bart savetuje da “treba učiniti da znanje iskrsne slušanje bi trebalo da razvije intersubjektivni prostor u kome će tamo gde ga ne očekujemo”.25 To je i uradio razmatrajući odnose između tela, glasa i p i tA N J A o g r A N i C A M A f i L o Z o f i J e i e S t e t i k e p i tA N J A o g r A N i C A M A f i L o Z o f i J e i e S t e t i k e “ja slušam” značiti takođe i “slušaj me”; transformišući i uspo- pevanja i tumačeći te odnose slušanjem zasnovanim na Lakanovoj koncepciji nesve- stavljajući beskonačno sadejstvo prenosivog, ono napada ge- snog koje je konstituisano kao jezik. On smatra da: neralno “označavajuće” (signifying) koje više nije pojmljivo bez slušanje glasa inauguriše odnos prema Drugom: glas kojim druge određenja nesvesnog.21 prepoznajemo ukazuje nam na njihov način bivstvovanja, njihovu Govoreći o kategorijama “čuti” i “slušati”, Bart takođe razmatra slušanje i radost ili njihov bol, njihovo stanje; on donosi sliku njihovog tela, kao “preliminarnu pažnju koja dozvoljava primećivanje bilo čega što može da ugrozi i nadalje, čitave psihologije. teritoriju”, a zatim i kao “način odbrane od iznenađenja”. Zaključuje da je To je mesto na kome Bart ukazuje na “telesnost govora”: sirovi materijal slušanja indeks, jer on iz te dvostruke funkcije glas je smešten u artikulaciji tela i diskursa i ta telesnost govora – branilačke i predatorske – ili otkriva opasnost, ili obećava za- se nalazi u onom međuprostoru u kome slušanje može da se kre- dovoljavanje potrebe. će napred – nazad. 26 Nadalje Bart afirmativno citira reči Denisa Vasa (Denis Vasse): 18 Reč je o knjizi The Responsibility of Forms, University of California Press, Berkeley – Los Slušati nečiji glas zahteva da deo pažnje slušaoca bude otvoren J e L e N A N ovA k Angeles, 1985, čije poglavlje “Music’s Body” čine tekstovi: Listening, Musica Practica, The Grain of the Voice, Music, Voice, Language, The Romantic Song, Loving Schumann i Rasch. 22 Roland Barthes, The Responsibility of Forms, str. 268. 19 Korišćeni su fragmenti teksta koji se odnosi na semiologiju muzike Rolana Barta iz knjige: 23 Roland Barthes, The Responsibility of Forms, str. 252. Jelena Novak, Divlja analiza, SKC, Beograd, 2004. 24 Roland Barthes, The Responsibility of Forms, str. 252. 20 Roland Barthes, The Responsibility of Forms, University of California Press, Berkeley – Los 25 Rolan Bart, “Izlasci iz teksta”, Treći program RB-a br. 72, Beograd, 1987, str. 281. Angeles, 1985, str. 250. 26 Roland Barthes, The Responsibility of Forms, University of California Press, Berkeley – Los 21 Roland Barthes, The Responsibility of Forms, str. 246. Angeles, 1985, str. 255.  prema međuprostoru između tela i diskursa, pažnje koja neće prohteve prosečne kulture. roLAN BArt figure u pokretu sklapati ugovor ni sa impresijom koju glas izaziva, niti sa ekspre- Geno pesmom Bart naziva skup govorećeg i pevajućeg glasa, prostor u sijom diskursa. Ono što takvo slušanje nudi je tačno ono što go- kome označavanja (significations) klijaju iz unutrašnjosti jezika i njegove sopstvene voreći subjekt ne želi da kaže: nesvesna tekstura koja povezuje materijalnosti. To je ono mesto na kome melodija radi na jeziku. To nije ono što se njegovo telo sa njegovim diskursom: aktivna tekstura koja oživ- kaže, to je pohotno zadovoljstvo označitelja utemeljeno u zvucima i tekstu. Geno ljava, u govoru subjekta, totalitet njegove istorije.27 pesma istražuje rad jezika i identifikuje se sa tim radom. Primer na kome Bart objaš- Tako subjekt nesvesno govori, ono što ne bi želeo da kaže, pokazuje “ma- njava geno pesmu, pesmu u kojoj on čuje “glasove u glasu”, “pesmu koja ne iscrpljuje terijalnost tela proisteklu iz grla” – ono što Bart naziva “zrnom” (the grain) glasa. označeno” jeste način pevanja francuskog pevača Šarla Panzere (Charles Panzera, Zrno (the grain) Bart definiše na više mesta. On ga smatra označiteljem 1896–1976). koji može da eliminiše opisno, a definiše ga govoreći o pevanju Diskaua (Dietrich Bart svojim tekstom opisuje, ali i pokazuje strukturalističko-semiološku Fisher Diskau, 1925–): analizu muzike: Nešto što je direktno pevačevo telo, dovedeno jednim istim po- Ukoliko primetim zrno u muzici i ukoliko tom zrnu dodelim teo- kretom do vašeg uha, iz dubina telesnih duplji, mišića, membrana, rijsku vrednost, [...] ne mogu se odupreti pravljenju nove šeme hrskavice, iz dubina slovenskog jezika, kao da sama koža oivičava evaluacije za sebe, bez sumnje individualne, s obzirom na to da izvođačevo unutrašnje meso i muziku koju peva [...] to je, onaj sam ja određen da slušam prema mojoj relaciji sa telom nekoga deo glasa koji omogućava da čujemo telo [...] materijalnost tela ko peva ili svira. S obzirom na to da je ta relacija erotska, ali ne koja govori svojim maternjim jezikom [...] to je ono koje označava u potpunosti subjektivna (to nije psihološki “subjekt” ni meni (sygnifying) [...] zrno glasa nije samo njegova boja. Označavanje koji slušam), uživanje za kojim subjekt traga ga neće pojačati, ni koje ga sebi priušti ne može biti bolje definisano od trvenja muzi- izraziti, naprotiv, ono će ga uništiti.31 ke sa nečim drugim, nečime što je jezik (a ne uopšte poruka) [...] Bart takođe govori o prisustvu grain-a u instrumentalnoj muzici: zrno je pevajuće pisanje jezika [...] zrno je telo u pevajućem glasu, S obzirom na to da tu nema jezika koji bi priuštio označavajuće u pišućoj ruci, u izvodećem udu [...]. 28 (signifying), barem je tu telo umetnika koje me nanovo primorava 438 na procenjivanje: neću ceniti izvođenje prema pravilima interpre- 439 U odnosu na razmatranja glasa, muzike i jezika Bart na muziku primenjuje teorijske termine feno teksta i geno teksta Julije Kristeve (Юлия Кръстева, 1941–), tacije, stilskim preprekama, [...] nego prema pojavi tela, figure definišući feno pesmu i geno pesmu. Feno pesmom on naziva skup karakteristika koja mi je data. Bez sumnje ja čujem – sigurnost tela – uživanje p i tA N J A o g r A N i C A M A f i L o Z o f i J e i e S t e t i k e p i tA N J A o g r A N i C A M A f i L o Z o f i J e i e S t e t i k e koje proističu iz pevanog jezika, idiolekta, stila interpretacije, šireg konteksta kulture. tela [...].32 Kao primer za ovakvo pevanje, pevanje bez zrna (grain), bez označavajuće (signifying) Bart tvrdi da se telo upisuje u muzičku interpretaciju i u instrumentalnoj težine, Bart navodi pevanje interpretatora Ditriha Diskaua. Smatra da je u njegovom muzici: načinu interpretacije poštovano sve što je kompozitor tražio, a ipak, telo samo mora transkribovati ono što čita: ono produkuje zvuke ništa nas ne zavodi, ništa nas ne ubeđuje da uživamo [...]. To je i čula: ono je skriptor, a ne primalac, onaj koji dešifruje.33 duša koja prati pesmu, a ne telo. 29 Za Barta, telo izvođača jeste poput ekrana na kome se prikazuju označitelji Bart u njegovoj interpretaciji čuje samo pluća i efekti muzike. Bart uživa u igri označitelja. U muzici Šumana (Robert Schumann, glupi organ koji otiče, ali ne stupa u erekciju, a nikada jezik, glote, 1810–1856), na primer, on povremeno kao označitelje vidi pojedine komponente mu- zube, sinuse.30 zičkog toka – tonalnost, ritam, metar. U njegovoj umetnosti – ekspresivnoj, dramatičnoj, emocionalno čistoj – Za produkciju označitelja potreban je izvođač koji može da nema probijanja označavajućeg (signifying), jer nema grimase na licu koja pokazuje premesti, regrupiše, kombinuje, razmesti, rečju, može da struk- uživanje. Bart naglašava da je feno pesma umetnost vakcinisanja od uživanja, umet- turira (što je prilično različito od konstruiše ili rekonstruiše, u klasičnom smislu reči).34 J e L e N A N ovA k nost koja redukuje uživanje na znano i kodiranu emociju koja, opet, umiruje subjekt onim što bi o muzici moglo biti rečeno. Ovakva umetnost, tvrdi Bart, pogodna je za Bart navodi da bi razvijanje razmatranja graina u muzici dovelo do drugači- 27 Roland Barthes, The Responsibility of Forms, str. 255, 256. 31 Roland Barthes, The Responsibility of Forms, str. 277. 28 Roland Barthes, The Responsibility of Forms, str. 255, 256. 32 Roland Barthes, The Responsibility of Forms, str. 277. 29 Roland Barthes, The Responsibility of Forms, str. 261. 33 Roland Barthes, The Responsibility of Forms, str. 277. 30 Roland Barthes, The Responsibility of Forms, str. 271. 34 Roland Barthes, The Responsibility of Forms, str. 265.  je istorije muzike od one koju poznajemo, a koja je feno-tekstualna. On zaključuje: kao u dobrim istorijskim slikama: jer ja kulturno (ova konotacija roLAN BArt figure u pokretu ukoliko uspemo da usavršimo svojevrsnu “estetiku” muzičkog je prisutna u reči studium) sudelujem u figurama, izgledima, ge- uživanja, bez sumnje ćemo pridružiti manji značaj ogromnom stovima, dekorima, akcijama.37 prekidu tonalnosti koji je modernost produkovala. Punctumom naziva “šum” koji neuzglobljenošću u stereotipe kulturalnog Naposletku, Bart sugeriše metode intertekstualnosti pri interpretaciji mu- konteksta emituje teorijski objekt “provocirajući” analitičara: zičkih dela: Drugi element dolazi da poništi (ili istakne) studium. Ovoga puta baš kao što se čitanje modernog teksta ne sastoji iz primanja, neću ja tražiti njega (pošto sam svoju suverenu svest uložio u saznavanja ili osećanja teksta, nego iz njegovog ponovnog pi- polje studiuma), nego on sam kreće sa scene, kao strela i proba- sanja, premeštanja njegovog pisanja po novom receptu, čitati da me. U latinskom postoji reč koja označava tu ranu, taj ubod, Betovena znači izvoditi, operisati njegovom muzikom, privući je taj znak načinjen šiljastim predmetom; ta reč mi je dobrodošla nepoznatoj praksi.35 tim pre što upućuje i na ideju interpunkcije i što su fotografije o Shodno tome, i u muzikološkoj praksi, “travestiranje i ponovno pisanje” kojima govorim u stvari kao interpunktirane, ponekad čak prosto muzičkog teksta moglo bi se uspostaviti kao poredak koji igru označitelja predstavlja pegave od tih osetljivih tačaka; zapravo, te oznake, te rane, su kao uživanje. tačke [...]. Punctum jedne fotografije je onaj slučaj koji me, u njoj, Rolan Bart je smatrao da se označiteljima u muziku upisuje telo. On je bocne (ali me i ranjava, bode).38 razmatrao vezu između muzike i semiologije: Dijalektika između kulturološkog okvira i rekontekstualizovanja njegovih Klasična semiologija nije bila zainteresovana za referencu: to je pojedinačnih funkcija u nestereotipnim situacijama jedan je od osnovnih “motora” bilo moguće (i bez sumnje neophodno) jer je u artikulisanom tek- Bartovog delovanja. stu oduvek postojao ekran označenih. Ali, u muzici, polju ozna- čavanja, a ne sistemu znakova, gde je referenca nezaboravna, ta referenca je telo. Telo ulazi u muziku samo putem označitelja. ideosfere 440 Taj prestup čini muziku ludilom. [...] Kada se uporedi sa piscem, 441 kompozitor je uvek lud (a pisac to nikada ne može biti jer je osu- Bart je bio zainteresovan za funkcionisanje govornih sistema u polju ideo- đen na mišljenje).36 logije. Analizirao je i demitologizovao mehanizme i međusobne uticaje jezika i ideo- logije. Definisao je koncept ideosfere. p i tA N J A o g r A N i C A M A f i L o Z o f i J e i e S t e t i k e p i tA N J A o g r A N i C A M A f i L o Z o f i J e i e S t e t i k e Ideosferom Bart naziva govorni sistem, sferu govora ideologije koju i Svetla komora samu smatra određenim tipom govora. Ideosfera je kao sistem izražavanja različi- ta od idiolekta, govora kojim govori jedna individua. Kao primere za ideosferu Bart Knjigu Svetla komora koju je Bart napisao nakon smrti majke moguće je navodi marksizam i psihoanalizu, sisteme izražavanja potekle od Marksa (Karl Marx, čitati na barem dva nivoa: kao semiološku analizu sistema i sveta fotografije ela- 1818–1883) i Frojda (Sigmund Freud, 1856–1939), koji su našli široku primenu. boriranu na subjektivnim primerima koji su privlačili autorovu teorijsku pažnju i kao Bart analizira odlike ideosfera: diskurzivnost, figure sistema koje pobijaju svedočanstvo o Bartovoj ljubavi prema majci čije prisustvo autor kao da teži da po- kritiku kodirajući je kodovima sistema, maničnost (u čijem korenu je slom komu- vrati tragajući za fragmentima majčine predstave među porodičnim fotografijama i nikacije među pripadnicima suprotstavljenih ideosfera koji pojedinačnom učesniku strastveno ih analizirajući. provocira utisak o sagovorniku kao o maničnoj osobi potčinjenoj nerazumljivom, Dva teorijska pojma koja Bart definiše u ovoj knjizi su studium i punctum. “neispravnom” govoru). Pod pojmom studium on podrazumeva kulturološki okvir sagledavanja teorijskog On piše i o intenciji ideosfere da postane doksa, tj. govor javnog mnenja, objekta: govor – zakon koji nije shvaćen kao prinuda.39 Zaključuje da biti izvan ideosfere za- J e L e N A N ovA k Studium je način na koji me interesuju mnoge fotografije, bilo da pravo znači i biti protiv nje. Interpretirajući ideosferu Bart analizira i polje odnosa ih primam kao politička svedočanstva, bilo da u njima uživam ideologije i vlasti kao mehanizam u kome moć vlasti zavisi od moći jezičkog siste- 37 Rolan Bart, Svetla komora – Nota o fotografiji, Rad, Beograd, 2004, str. 30. 35 Roland Barthes, The Responsibility of Forms, str. 265. 38 Rolan Bart, Svetla komora – Nota o fotografiji, str. 30, 33. 36 Roland Barthes, The Responsibility of Forms, str. 308. 39 Rolan Bart, “Ideosfere“, Kultura br. 44, Beograd, 1979, str. 126.  ma kojim se ona koristi. On postavlja pitanja o mogućnosti postojanja društva bez Roland Barthes, “Strukturalistička djelatnost” iz Miroslav Beker (ed.), Suvreme- roLAN BArt figure u pokretu ideologije. Sintagmu “vladajuća ideologija” smatra pleonazmom. Potčinjena ideo- ne književne teorije (ruski formalizam, francuska nova kritika, poststrukturalistička logija, piše Bart, ne postoji. Jer ideologija jeste “svaka ideja koja dominira”. 40 Nulti američka kritika, estetika recepcije, marksistička kritika), Liber, Zagreb, 1986, str. 171–175. stupanj ideologije, neutralnost ideologije Bart vidi kao utopiju. Shodno tome, govor Roland Barthes, “Smrt autora”, iz Miroslav Beker, (ed.), Suvremene književne teo- bez ideologije bio bi govor koji je isključivo oblikovan objavljivanjem potreba. rije (ruski formalizam, francuska nova kritika, poststrukturalistička američka kritika, Rolan Bart je među najistaknutijim misliocima dvadesetog veka. Izvođenje estetika recepcije, marksistička kritika), Liber, Zagreb, 1986, str. 176–180. koraka od strukturalizma ka poststrukturalizmu je bitan teorijski zahvat koji je obe- Roland Barthes, “Teorija o tekstu”, Republika br. 9–10, Zagreb, 1986, str. ležio njegov teorijski život. Raznoliki su, mnogobrojni i snažni uticaji koje je načinio 1098–1120. na spektar humanističkih nauka. Posmatranjem objekta teorijskog govora “spolja”, Roland Barthes, “Od djela do teksta”, iz Miroslav Beker, (ed.), Suvremene književ- raznolikim sociološkim pozicioniranjima dela, sagledavanjem teorijskih aspekata sa ne teorije (ruski formalizam, francuska nova kritika, poststrukturalistička američka stanovišta masovne kulture, medija, ideologije, semiotike i semiologije, sociologije, kritika, estetika recepcije, marksistička kritika), Liber, Zagreb, 1986, str. 181–186. literarne teorije, filozofije, Bart je za sobom ostavio opus koji je jedna od nezaobila- Roland Barthes, Carstvo znakova, August Cesarec, Zagreb, 1989. Rolan Bart, “Efekat stvarnog”, Treći program RB-a br. 85, Beograd, 1990, str. znih teorijskih pozicija– prethodnica savremenih studija kulture. 190–196. Roland Barthes, The Responsibility of Forms – Critical Essays on Music, Art, and Representation, University of California Press, Berkeley – Los Angeles, 1991. Literatura: Rolan Bart, Rolan Bart po Rolanu Bartu, Svetovi – Oktoih, Novi Sad – Podgorica, 1992. M. Alphant, N. Léger (eds.), R/B – Roland Barthes, Seuil, Centre Pompidou, Paris, Roland Barthes, Incidents, University of California Press, Berkeley, 1992. 2002. Rolan Bart, Svetla komora – Nota o fotografiji, Rad, Beograd, 1993. E. T. Bannet, Structuralism and the Logic of Dissent: Barthes, Derrida, Foucault, Rolan Bart, “S/Z: (uvod)”, Letopis Matice srpske knj. 172, sv. 457, 4, Novi Sad, Lacan, Macmillan, Basingstoke, 1989. 1996, str. 516–526. Roland Barthes, Le Degré zéro de l’écriture, Seuil, Paris, 1953. Roland Barthes, Užitak u tekstu / Varijacije o pismu, Menadar, Zagreb, 2004. 442 Roland Barthes, Mythologies, Seuil, Paris, 1957. Roland Barthes, The Language of Fashion, Berg Publisher, Oxford, 2006. 443 Rolan Bart, “Strukturalistička aktivnost”, Polja br. 100, Novi Sad, 1966, str. 19. Roland Barthes, Fragmenti ljubavnog diksursa, Pelago, Zagreb, 2007. Rolan Bart, “Uvod u strukturalnu analizu priča”, Letopis Matice srpske knj. 147, sv. Victor Burgin, “Diderot, Barthes, Vertigo”, iz Victor Burgin, J. Donald, C. Kaplan 407, Novi Sad, 1971, str. 56–84. (eds.), Formations of Fantasy, Methuen, London – New York, 1986. p i tA N J A o g r A N i C A M A f i L o Z o f i J e i e S t e t i k e p i tA N J A o g r A N i C A M A f i L o Z o f i J e i e S t e t i k e Rolan Bart, “Iz mitologija”, Polja br. 166, Novi Sad, 1972, str. 6–7. Jonathan Culler, Roland Barthes, Fontana, London, 1983. Rolan Bart, “Sistem mode”, iz Marksizam – Strukturalizam. Istorija i struktura, No- Luj Žan Kalve, Rolan Bart: jedno političko gledanje na znak, BIGZ, Beograd, 1976. lit, Beograd, 1974, str. 161–178. Timothy Scheie, Performance Degree Zero – Roland Barthes and Theatre, Univer- Roland Barthes, S/Z, Hill and Wang, New York, 1974. sity of Toronto Press, Toronto, 2006. Rolan Bart, Zadovoljstvo u tekstu, Gradina, Niš, 1975. Susan Sontag (ed.), A Barthes Reader, Hill and Wang, New York, 1983. Rolan Bart, “Fragmenti ljubavnog govora”, Treći program RB-a br. 36, Beograd, Mary Wiseman, The Ecstacies of Roland Barthes, Routledge, London, 1989. 1978, str. 269–335. Roland Barthes, Image – Music – Text, Hill and Wang, New York, 1978. Rolan Bart, Književnost mitologija semiologija, Nolit, Beograd, 1979. Rolan Bart, Sad, Furije, Lojola, IP Vuk Karadžić, Beograd, 1979. Rolan Bart, “Ideosfere”, Kultura br. 44, Beograd, 1979, str. 119–134. Rolan Barthes, “Retorika slike”, iz Nenad Miščević, Milan Zinaić (eds.), Plastički znak – zbornik tekstova, iz teorije vizualnih umjetnosti, IC Rijeka, Rijeka, 1981, str. J e L e N A N ovA k 71–82. Rolan Bart, “Pristupna beseda”, Treći program RB-a br. 51, Beograd, 1981, str. 173–189. Roland Barthes, “Brujanje jezika”, Republika br. 1, Zagreb, 1985. 40 Rolan Bart, “Ideosfere”, str. 131.  444 p i tA N J A o g r A N i C A M A f i L o Z o f i J e i e S t e t i k e BeLeške figure u pokretu 445 p i tA N J A o g r A N i C A M A f i L o Z o f i J e i e S t e t i k e  Deleza zanimaju slikarstvo, književnost i film tako da posvećuje originalne ŽiL deLeZ figure u pokretu studije umetničkoj praksi kao filozofiji života. Napisao je dela: Prust i znaci (1964), Kafka, za manju književnost (sa Gatarijem, 1975), Frensis Bejkon, Logika čula (1981), Film: Tom 1, Pokretne slike (1983), Tom 2, Slike vremena (1985), Kritika i klinika (1983), Nabor: Lajbnic i barok (1988). Delez je savladan teškom bolešću izvršio samoubistvo 1995. Delezova misao ostaje značajna za savremeno filozofsko razmišljanje zbog uvođenja novih operativnih koncepata i načina njihovog izvođenja. On je svoje kon- cepte razvijao izvođenjem razlike koja nije konceptualna, zatim, varijacijom singula- riteta, odnosno, tumačenjem “tela bez organa” koje se definiše samo zonama inten- ziteta, te deteritorijalizacijom i reteritorijalizacijom koje se odvijaju u svim domenima života. Mišel Fuko (Michel Foucault, 1926–1984), Delezov stari prijatelj, izrekao je još 1969. godine, formulaciju koja je postala slavna: Jednog dana će možda čitav vek biti delezovski. Razmišljanjem koje od razlike pravi jedan pokret u filozofiji, Delez stvara estetiku u otklonu od čisto receptivne dimenzije. On govori o estetici koja nema drugi problem osim da se “ubaci u umetnost svakodnevnog života” iz kog ona (estetika) Žil deLeZ mora da iščupa tu malu razliku.3 Delez u filozofiji raskida sa nepokretnošću tako omiljenom u tradicionalnoj : rašida B. triki zapadnoj filozofiji da bi stvorio mesto za nove načine izražavanja koji od filozofije i od umetnosti čine nomadsku praksu. Sa nomadskim pristupom se pojavljuju disper- zije u kojima se oslobađaju čulnost i postajanje od prinude apstraktnih i zatvorenih 446 Žil Delez (Gilles Deleuze, 1925–1995) je francuski filozof. Pisao je o filozo- sistema, čiji je najkarakterističniji primer Hegelova (Georg Wilhelm Friedrich Hegel, 447 fima koje je smatrao drugačijim od dominantnih filozofa–autora. Pisao je o filozofiji 1770–1831), filozofija. Hjuma (David Hume, 1711–1776) u delu Empirizam i subjektivnost (1953), o Ničeovom Delez je stvorio estetičku teoriju koja raskida vezu sa metafizičkom esteti- (Friedrich Wilhelm Nietzsche, 1844–1900) delu u Niče i filozofija (1962), o Bergsonu kom. Njegov prevashodni cilj, kroz radove o različitim umetnostima, jeste jedan veliki p i tA N J A o g r A N i C A M A f i L o Z o f i J e i e S t e t i k e p i tA N J A o g r A N i C A M A f i L o Z o f i J e i e S t e t i k e (Henri Bergson, 1859–1941) u knjizi Bergsonizam (1966), te o Baruhu de Spinozi projekat za oslobođenje umetničkog dela od svake subordinacije. On govori o estetici (Baruch ili Benedict de Spinoza, 1632–1677) u studiji Spinoza i problemi ekspresije prisustva umetnosti kao što su slika, film ili roman. (1968). Svi ovi filozofi, reći će on kasnije, u Dijalozima: Problem umetnosti za Deleza, iako je sve vreme prisutan u filozofskim imaju krhku telesnu konstituciju, a ipak su savladali nepremostive doktrinama, nije bio procenjen u sopstvenom toku, u sopstvenoj originalnosti, te nije životne probleme. Oni se u svom radu vode pozitivnim uticajem i mogao da oslobodi estetsko iskustvo od hegemonije diskursa. Taj diskurs postoji afirmacijom. Oni imaju svojevrstan kult života.1 kao jedini glas koji legitimiše svekoliko ljudsko iskustvo, a suštinski estetsko isku- Delez razvija sopstveno mišljenje u kome izlaže koncept “razlike” kao pra- stvo. On se pokazuje ne samo kao uslov mogućnosti same umetnosti, već pre svega vog početka filozofije i to u dve slavne knjige: Razlika i ponavljanje (1968) i Logika kao uslov njene estetske vrednosti. To je slučaj sa idejom platonističke lepote. To čula (1969). Delezov susret sa psihoanalitičarem Feliksom Gatarijem (Pierre-Félix je slučaj sa idejom završenog i totalnog dela unutar akademija čije norme zastupaju Guattari, 1930–1992) dovešće do takozvanog “pisanja udvoje”,2 pre svega kako bi profesori. rehabilitovali želju u njenoj revolucionarnoj dimenziji nasuprot psihoanalitičkoj insti- r AšidA B. triki tuciji. Oni su “pisanje udvoje” započeli sa knjigama Anti-Edip (1972) i Rizom (1976). Zatim Delez u delu Hiljadu platoa (1980) objedinjuje ideje vodilje u različitim poljima režim znakova prakse i znanja i, najzad, Delez i Gatari pišu knjigu Šta je filozofija (1991) u kojoj ra- zvijaju zamisao o stvaranju koncepta. Delez razumeva subjekt ne kao izvorište autonomnih misli ili odluka, već kao mnogostrukost čija je jedinica postajanja razlika. Od ranih dana pod uticajem 1 Gilles Deleuze & Claire Parnet, Dialogues, Flammarion, Paris, 1996, str. 22. 2 Gilles Deleuze & Claire Parnet, Dialogues, str. 24. 3 Gilles Deleuze, Essays, Différence et Répetition, PUF, Paris, 1968, str. 374.  Ničea razvija estetiku stvaranja koja je takođe etika postajanja u kojoj se želja shvata Pisati na maternjem jeziku kako bi se ispričale uspomene ili ljubavi, znači ŽiL deLeZ figure u pokretu kao sila darivanja, a ne kao rezultat nedostatka. Želja je ono što proizvodi; ona nalazi upisati se u edipovsku strukturu večitog odnosa između tate i mame, u kojoj, kao smisao u telu bez organa koje se definiše linijama, imanencijom, sastavom, menja- što Delez uostalom i piše u delu Hiljadu platoa: “pripovedač nastavlja da prežvakava njem fluksa više no organskim funkcijama. Želja se tiče afekata i intenziteta u stepe- svoju madlenu”. nu njihove sile. Umetničke kreacije su isto toliko oblici želje koji svaki put proizvode Zbog toga je pisanje odlazak do granica jezika kao što to čini Kafka, češki nove režime znakova različitih od režima označitelja, pošto jedan znak ne prestaje da Jevrejin koji piše na nemačkom. On je taj jezik podvrgao kreativnom tretmanu “ma- upućuje na drugi znak. log jezika” da bi ga naterao da muca, da bi iz njega izvukao krike, graju, trajanje, boju glasa, akcente, intenzitete. Delez u analizi koju sprovodi o sentimentalnim, pozorišnim, poetskim književnost ili čak filozofskim tekstovima proučava kako se kod stvaralaca kao što su Rusel (Raymond Roussel, 1877–1933), Le Klezio (Jean-Marie Gustave Le Clézio 1940–), Prema Delezovom mišljenju, književno stvaralaštvo je ono koje proizvodi Breht (Bertolt Brecht, 1898–1956), Niče i drugi, dakle, stremi više jezika u jednom jeziku koji on naziva “mucanje na sopstvenom jeziku”. Književno [...] ka asintaktičkoj granici ka kojoj svi jezici teže [...] 5 stvaralaštvo je oblik deteritorijalizacije jednog režima označitelja koji pisca čini stran- odnosno, stvara jedan jezik u jeziku koji u svojoj celovitosti stremi ka asin- cem u odnosu na njegov sopstveni jezik i stavlja ga u rečnik i sintaksu postajanja dru- taksičkoj i agramatičkoj granici. gog. Pisati znači ući u drugačiju sintaksu, sresti se sa drugačijim režimom znakova Ta granica je sopstvena spoljašnjost koja proizvodi vizije i čujnosti koje ne u nekoj vrsti jezičkog pragmatizma koji ga vodi još dalje linijom bekstva. Delez daje pripadaju jeziku: sliku i muziku karakteristične za pisanje. primer savremenog Angloamerikanca koji je uhvaćen režimima znakova engleskog To se objašnjava činjenicom da je proces pisanja neodvojiv od postajanja, jezika kojima govore Afro–Amerikanci u SAD (Black English) ili Amerikanci azijatskog to jest, od kretanja koje vodi ka oblicima sličnosti i neprimetnosti da bi se stvorila porekla (Yellow English) ili Amerikanci indijanskog porekla itd. U književnosti postoji, nepredviđena bića, jedinstvena u svojoj sopstvenoj neodređenosti. u skladu sa rasporedom režima znakova, raspored želja u fluksu sadržaja koji se Taj način da se prodre u propisani jezik, praveći u njemu nered i “bušeći nalaze izvan i unutar dela. Ono što karakteriše književno delo je imanentni plan koji rupe” kako kaže Beket, gurajući ga do njegove granice izražavanja, dovodi književ- 448 nost i pisanje uopšte, na izvestan nivo čulnosti koji je njihova spoljašnjost, a to znači, 449 ponovo seče sve linije režima znakova. Na primer, to je paukova mreža kod Prusta (Marcel Proust, 1871–1922); funkcija junaka nazvanog “K–a” kod Kafke (Franz Kaf- buka, zvuk i svetlost. ka, 1883–1924); talas kod Virdžinije Vulf (Adeline Virginia Woolf, 1882–1941) i dr. p i tA N J A o g r A N i C A M A f i L o Z o f i J e i e S t e t i k e p i tA N J A o g r A N i C A M A f i L o Z o f i J e i e S t e t i k e Na primer, Kafka postavlja na jednu liniju bekstva jedno imanentno polje a-subjek- tivne želje raspoređujući izvestan broj režima znakova, kao birokrata, kao kapitalista, film kao fašista itd. Književno stvaranje funkcioniše u pisanju koje konstantno reteri- Film stvara pokretne slike i slike vremena. Narativ je, pre svega, zamišljen torijalizuje postajanja da bi ih postavilo izvan utvrđenih i propisanih prikazivanja. kao senzorno-motorna shema koja omogućava indirektno predstavljanje vremena, Delez smatra da je neki roman završen ne onda kada se stvori i zaokruži neki lik, već jer prekid te sheme dovodi do oslobađanja situacija i nepovezanih prostora: čistih kada se izvede nekakav lutajući antiheroj poput Beketovih (Samuel Barclay Beckett, optičkih i zvučnih situacija u kojima se javljaju neposredne slike vremena 1906–1989) likova. Pisanje je način da se postane neprimetan, skriven, izvan kar- u kojima lik ne zna kako da odgovori, napušteni prostori u kojima tografije prepoznavanja i dominantnih značenja. Reč je o tome da se svaki put odvoji lik prestaje da oseća i da dela. [...] situacija se više ne produžava događaj koji se ne iscrpljuje i postajanje koje se ne fiksira u povlačenju onog što Delez u akciji [...], ona više nema vrednost osim sama po sebi.6 naziva apstraktnom linijom pisanja, što će govoriti i o liniji slikarstva ili muzike. U filmovima Ozua (Yasujiro Ozu, 小津 安二郎, 1903–1963), na primer, koji Cilj pisanja je u tome da se udahne život nekoj impersonalnoj sili. već anticipira moderni film u uslovima nemog filma: U knjizi Kritika i klinika, govoreći o “književnosti i životu”, Delez primećuje r AšidA B. triki prazni prostori se otvaraju ka mrtvoj prirodi kao čistom obliku da: vremena. Umesto “situacije koja je pokretač indirektnog pred- Nema pravih linija, ni u stvarima ni u jeziku. Sintaksa je skup stavljanja vremena”, imamo direktno predstavljanje vremena.7 nužnih skretanja stvorenih da otkriju život u stvarima.4 5 Gilles Deleuze, Essays – Critical and clinical, str. 5. 4 Gilles Deleuze, Essays – Critical and clinical, University of Minnesota Press, Minneapolis, 6 Gilles Deleuze, Cinéma: Tome 2, L’image-temps, Minuit, Paris, 1983, str. 356. 1997, str. 2. 7 Gilles Deleuze, Cinéma: Tome 2, L’image-temps, str. 357.  U prvom slučaju, slučaju takozvane klasične slike, slike se nižu sledeći no postajanje” ili “čulno postajanje” u potpunosti afirmišu udaljavajući se od večne i ŽiL deLeZ figure u pokretu pravilo asocijativnosti i integrišući se u jedan širi sklop. Tako pokretna slika indirek- univerzalne forme kao lepog koja je omiljena klasičnoj filozofiji. tno iskazuje celinu koja se svaki put menja u produžavanju neposrednih činjenica. Umetničko delo je Direktna slika vremena predstavljena je u hrono-znacima koji se pojavljuju blok čulnih utisaka (senzacija), to jest jedan sklop percepata i ili kao oblik koegzistencije svih slojeva prošlosti – primer su Resneovi (Alain Resna- afekata.10 is, 1922–) filmovi – to jest, u topološkom obliku, ili u istovremenosti tačaka sadaš- Percept kao i afekt različiti su od onog što se uobičajeno podrazumeva pod njosti u skokovima između sadašnjosti, prošlosti i budućnosti. Tako se stvaraju zone pojmovima percepcije i afekcije. Afekt i percept nemaju smisao osim u poretku neke neodlučnosti kao u filmovima Margerit Dira (Marguerite Duras, 1914–1996), Alena kreacije koja se otvara ka nepoznatom. Resnea ili Orsona Velsa (Orson Welles, 1915–1985). Umetnost je naseljena samo čulnošću, perceptima i afektima koji se pri- Kao i slikarstvo, film je za Deleza primena slika i znakova čija “filozofija kazuju izvan tradicionalnog polja predstavljanja i referiranja. mora da sačini teoriju kao konceptualnu praksu”8 ukoliko proizvodi koncepte koji Žil Delez i Feliks Gatari tvrde da stvaraju vezu s drugim konceptima koji odgovaraju drugim praksama. čulni utisci kao percepti nisu percepcije koje bi upućivale na neki objekt (refrencija): ako oni na nešto liče, ta je sličnost stvorena njihovim vlastitim sredstvima, i osmeh na platnu samo je delo estetika afekata i percepata boja, poteza, senki i svetlosti,11 to jest, čulnosti. Za njih Čitajući na svoj način savremeno slikarstvo, Delez stvara estetiku čulnosti afekti su upravo ta čovekova neljudska postojanja, kao što su zasnovanu na razlici između optičke umetnosti i haptičke umetnosti, između osećaj- percepti [...] neljudski predeli prirode.12 nosti i čulnosti, između reaktivnih sila i energetskih sila. Slikarstvo Frensisa Bejkona 9 Umetnost je jedan oblik rizomskog i glatkog mišljenja koje iz haosa iseca (Francis Bacon, 1909–1992) predstavljalo je za Deleza uzorni primer takve estetike. ili čupa istine proizvodeći nepoznate i organske afekte i percepte. Primer rizoma je Ona omogućava jedan transendentalni oblik empirizma koji ustanovljava estetiku operativan u Delezovom razmišljanju. Rizom je podzemna stabljika čija je odlika da 450 prisutnosti. raste horizontalno bez početka i kraja suprotno korenu biljke koja ima binarnu struk- 451 Za Deleza moderna umetnost je otvorila druge horizonte činom slika- turu grananja. To je organizacioni oblik gipke linearne serijske višestrukosti. Upravo nja i raskida sa predstavljanjem. Slikarska modernost stvara novi korpus u kom su u okviru rizomske koncepcije stvaraju se percepti i afekti. plastični parametri zamišljeni drugačije. Tradicionalna umetnička slika se završava U savremenom slikarstvu, realnost percepata i afekata prevazilazi pred- p i tA N J A o g r A N i C A M A f i L o Z o f i J e i e S t e t i k e p i tA N J A o g r A N i C A M A f i L o Z o f i J e i e S t e t i k e idejom remek-dela, a kod Deleza se završetak u remek delu zamenjuje slikom kao stavljanje likova i kreće se ka asubjektivnim formama. Zbog toga na slikama nećemo postajanjem. Ta slika je sredina u kojoj se čulnost intenzivno afirmiše izvan redukcija naići, kao u pozorištu ili u savremenoj književnosti, na vladajuće forme koje imaju lice i apstrakcija. Ona postaje mesto gde se čulnost i koncept povezuju da bi se uzajamno (poput oca, majke, građanina itd.). Te forme ne mogu da se svedu na nešto drugo afirmisali, jedan putem drugog i jedan u drugom. U takvoj perspektivi Delez otkriva osim na sebe same, na sopstvenu stvaralačku logiku13 izvan narativa. Umetnost je afekt koncepta i jedan koncept umetnosti, što će reći, izvesnu rezonancu zapitanosti određena čulnošću. To je proces u kom materija zaobilaznim putem postaje ekspre- u svakom kreativnom procesu. Umetnost i filozofija se sagledavaju u njihovoj spo- sivnost preko percepata i afekata; po tome je umetnost drugačiji oblik razmišljanja. ljašnosti i kao postajanje spoznaje kretanja, mnogostrukosti, varijacija i stvaralačkih Ovu produkciju čulnosti, afekata i percepata ponovo pronalazimo u savremenom sli- ponavljanja. Ovaj novi pristup prihvata igru umetnosti kao hvatanje slučaja koji pro- karstvu koje se, decentralizacijom, otvara ka jednom glatkom prostoru, ka pustinji, žima biće u njegovom prvobitnom stanju. ka beskonačnom postajanju kako bi mu dala formu i pripisala moć ekspresije. Ideje vodilje ove nove teorije umetničkog stvaranja možemo takođe pro- naći u delima kao što su: Hiljadu platoa, Nabor, Kafka, za jednu malu književnost, Prust i znaci, Prezentacija: Saher (Sacher) i Mazoh (Masoch), Superpozicija. Isto tako, r AšidA B. triki 10 Žil Delez, Feliks Gatari, Šta je filozofija?, IK Zorana Stojanovića, Sremski Karlovci, 1995, u knjizi Šta je filozofija? razvija se analiza koncepta kao stvaranja. str. 206. 11 Žil Delez, Feliks Gatari, Šta je filozofija?, str. 209. Umetnost se na taj način shvata kao živ organizam koji se preobražava u 12 Žil Delez, Feliks Gatari, Šta je filozofija?, str. 213. susretu sa beskrajnim postajanjem haosa. Ona je kretanje uz pomoć kog se “animal- 13 Delez i Gatari tvrde da “Percepti nisu više percepcije, oni su nezavisni od stanja onih koji ih doživljavaju; afekti nisu više sentimenti niti afekcije, oni premašuju snagu onih koji kroz njih 8 Gilles Deleuze, Cinéma: Tome 2, L’image-temps, str. 365. prolaze. Čulni utisci, percepti, afekti jesu bića koja imaju sopstvenu, nezavisnu vrednost i koji 9 Frensis Bejkon je irski slikar engleskog porekla. prekoračuju sve što je doživljeno”. Videti: Žil Delez, Feliks Gatari, Šta je filozofija?, str. 206.  umetnost kao postajanje Spomenik koji umetnost sebi daje kao objekat nije ni u kakvom odnosu ŽiL deLeZ figure u pokretu sa komemoracijom ni sa reprodukcijom. Spomenik poverava oku budućnosti istrajna Postajanje kao horizont svakog razmišljanja i svake umetnosti jeste fun- čula koja otelotvoruju događaj: damentalna intuicija Žila Deleza. Shvatiti filozofiju kao konceptualno postajanje, a Ljudsku patnju koja se neprestano obnavlja, ljudsku pobunu koja umetnost kao čulno postajanje, to znači postaviti se u polje fluksa, raspoređivanja i se uvek iznova javlja, borbu koja se uvek nastavlja.15 distribucije. Jezik umetnosti je u konačnoj analizi strani jezik unutar jezika čiji su ele- Postajanje je transcendentalni izraz kojim Delez u filozofiju i u umetnost menti čula, percepti, afekti, pejzaži, lica, vizije i specifična postajanja. uvodi slavljenje života sa njegovim silama, kretanjima i velikom snagom. Oslobađa- Objekat konceptualnog postajanja je proizvodnja beskrajnih varijacija koje jući misao od sveg organskog, on razvija ideju o telu bez organa, to jest o materiji hvataju događaje pomoću koncepata. Što se tiče čulnog postajanja, ono je čin kojim koja nije oblikovana i koja se definiše imanencijom i vektorima, gradijentima i pra- neka stvar ne prestaje da postaje druga nastavljajući da biva to što jeste. govima, dinamičkim tendencijama sa mutacijom energija, sa premeštanjem grupa, Ako filozofija u svom postajanju aktuelizuje virtuelni događaj, umetnost migracijama. daje telo tom događaju. Umetnost se predstavlja, putem posledice, kao sam prostor Postajanje je izraz nomadske misli koju karakteriše praksa jedne neto- u kom se afirmiše mogućnost. Ta mogućnost je uslov postojanja samog umetnika. talizujuće vizije. U ovoj nomadologiji koja se suprotstavlja “evropskoj bolesti tran- Umetničko stvaralaštvo pokreće prvobitne odnose umetničkog dela s te- scendencije”, po rečima samog Deleza u delu Hiljadu platoa, postajanje se shvata kao lom (kao teritorijom ili kućom) i sa univerzumom (kao otvorenim kosmosom). Ove jedan blok koji nema referencu prema subjektu. činioce (telo, teritoriju, kuću, univerzum) kao elemente delo uvodi u svet umetnosti. Stvaranje realnosti mišljenja i opažanja od postajanja predstavlja za De- Ako materija koja ulazi u umetničko delo nije više materija, na isti način leza primarnu ambiciju u poimanju umetnosti kao specifičnog domena u kom se ani- telo koje je prošlo kroz čulno iskustvo nije više telo. Telo je samo provodnik čulnosti. malno postajanje, intenzivno postajanje i neprimetno postajanje, vrednuje unutar Čulo se rasipa u onom što otkriva, u bloku čula. Telo je u konačnoj analizi animalnost kreacija koje su suštinski sastavljene od čulnog. u postajanju. Čulo kao objekat slike u bliskom je odnosu sa materijalom. Upravo u radu Na isti način kao što je precizno odredio veze između umetničkog dela 452 s materijalom čulo proizvodi svoje efekte. Materijal se može odrediti kao metal ili kao čulnog bića i elemenata sa kojima ono postaje kreacija, Delez izlaže drugu ideju 453 kristal: koja dekonstruiše subordinaciju svakog tela u odnosu na kostur koji ga održava. Taj Afekat poprima svojstva metala, kristala, kamena itd, a čulni uti- kostur nije ništa drugo do nekakva utvrđena organizacija koja izražava ideju jedinstva sak nije obojen, on boji, kako kaže Sezan.14 u svakom uspešnom umetničkom delu. Suočen s tom idejom koja ima dugu istoriju, p i tA N J A o g r A N i C A M A f i L o Z o f i J e i e S t e t i k e p i tA N J A o g r A N i C A M A f i L o Z o f i J e i e S t e t i k e Da bi moglo da boji, čulo mora biti bezuslovno odsečeno od svake ideje Delez pokazuje kako umetničko delo nije povezano s kosturom kao sa stabilnom koja umetničku produkciju vraća kanonizovanim procedurama. organizacijom, već sa kućom kao teritorijom čiji je ulog drugačije spajanje zidova i Delez propisuje da se treba osloboditi svake tradicije i krenuti putem koji ravni. Za Deleza kuća je samo način spajanja delova ravni. To spajanje kuću ne čini zahteva takav stil koji može da uhvati trenutak u njegovoj živosti, događaj u njegovoj organizacijom, već izrazom svakog postajanja, svakog ne-organskog života stvari. rasutosti, boju u njenoj blistavosti. Na taj način rađa se jedna drugačija vizija koja Ona je “kuća-čulo”16 kako sam Delez tvrdi. proizvodi stil u kom je život uhvaćen u svojim intenzitetima. Taj novi stil Delez je kao Od organskog kostura tela do njegovog umetničkog izraza kao kuće-čula, viziju pronašao u slikarstvu Frensisa Bejkona koji uspeva da uhvati događaj u nje- postoji čitav spektar razlika koje se tiču same suštine umetnosti i njenih horizonata. govoj punoj žestini kako bi mu pripisao koeficijent trajnosti, uvođenjem specifičnog Zaista, shvatiti umetnost kao domen kuće-čula a ne kao domen organizma znači poretka vitalnih sila u beskonačno postajanje haosa. ukidanje jednog načina umetničkog rada zasnovanog na predstavljanju i referenciji. To postajanje koje može da otkrije samo čulo nije zamišljeno kao prela- Umetnost je isto tako suočavanje sa haosom i želja da mu se podari oblik. zak, kao mutacija ili transformacija. Ono po svom karakteru ne pravi razliku između Taj haos se udružuje s konceptima animalnog postajanja, intenziteta postajanja i ne- r AšidA B. triki stvari, životinja ili ljudi. To je zona neodlučnosti u kojoj se nešto događa od jednog primetnog postajanja – kako to Delez i Gatari razrađuju na brojnim mestima u knjizi ka drugom. Umetnost ima svoj sopstveni jezik koji potiče od čulnog postajanja koje Hiljadu platoa.17 uvodi beskonačnost u konačnost. To postajanje je jezik čula koja prolaze kroz reči, boje, zvuke i kamenje. 15 Žil Delez, Feliks Gatari, Šta je filozofija?, str. 223–224. 16 Žil Delez, Feliks Gatari, Šta je filozofija?, str. 237. 14 Žil Delez, Feliks Gatari, Šta je filozofija?, str. 210. 17 Gilles Deleuze, Félix Guattari, Milles plateaux, Éditions de Minuit, Paris, 1980.  Zamenjujući neorgansku kuću postajanja fiksiranim organskim kosturom, Sezan i Bejkon prave raskid sa figuracijom, ilustracijom i naracijom koje su ŽiL deLeZ figure u pokretu umetnost ovladava haosom i uspeva da presadi jednu ravan estetske kompozicije u dugo vladale u umetnosti. Polazeći putem treperavog tela, tela doživljenog kao čista jedan spomenik sastavljan od čula. čulnost, oni su oslobodili energiju da od slikarstva stvore iskustvo koje neposredno Umetnost se, prema tome, može definisati otkrivalačkom snagom neor- dotiče nervni sistem, to jest, čula. Sezan i Bejkon smatraju da su u telu na delu ele- ganskih životnih sila velike ravni naseljene pre-individualnim singularitetima. To je mentarne sile, oslobođene tako da nas pogode direktno i da u nama odjekuju. nomadska umetnost koju karakteriše ustanovljavanje glatke linije nasuprot izbraz- Ja kao posmatrač dokazujem čulnost samo ako uđem u sliku, ako danoj liniji koja je definisala klasičnu umetnost. uđem u jedinstvo onog koji oseća i onog što je osetio.19 Ova čulnost doživljena u likovnom iskustvu kod stvaraoca i primaoca bila je sam objekat Sezanovog dela čija je fundamentalna ambicija bila da registruje do- Slikarstvo kao raspoređivanje sila gađaje u njihovim različitim stepenima čulnosti. Savremeno slikarstvo je, za Deleza, poduhvat obojene deformacije. Ono Primarni objekat savremenog slikarstva je sila. Delez je efektno pokazao što vredi reći jeste da objekat slike više nije predstavljanje predmeta iz sveta oko nas, suštinski odnos savremenog slikarstva sa neorganskim životnim silama neograni- već prikazivanje stanja fluidnosti sveta u njegovom fluksu. čenih postajanja koji prožimaju univerzum. Bejkonove slike su dinamično raspore- Taj fluks je omogućen uvođenjem hromatskog tretmana strukturnih ele- đivanje sila. menata u slikarstvu. Delez smatra Bejkona Delez insistira na noetičkom odnosu između umetničkog dela kao čulnog jednim od najvećih kolorista od vremena Van Goga i Gogena. bića i virtuelnosti u koju ono duboko prodire. Ta virtuelnost je univerzum mogućeg On smatra da se njegov poziv kao fundamentalna kategorija estetike. Postoji izvesna oscilacija između dovršene probijanja “svetlosti” kao osobine boje [...] može smatrati estetske figure i univerzuma neograničenih mogućnosti, jedna fundamentalna veza manifestom. 20 između konačnog i beskonačnog. Boji se kao čulu pridružuje ritam. Ovaj pojam bio je predmet analize u delu Umetnikova aktivnost preobražava materiju sadržaja u materiju izraža- Hiljadu platoa u kom ga Delez definiše kao nešto što sprečava da se sredine koje su 454 vanja. To znači prevazilaženje konačnog sveta materijala ka univerzumu mogućnosti otvorene ka haosu isprazne. U umetnosti, “odgovor sredina haosu” jeste ritam. Za 455 koji pripada beskonačnosti. Deleza, ono što je zajedničko haosu i ritmu jeste ono što je između to dvoje, ono što Valorizacija čulnosti od strane figura i boja kao sila za Deleza je stvorila je između dve sredine, ritam između dana i noći, između onog što je konstruisano i onog što prirodno raste. objekat približavanja između francuskog slikara Sezana (Paul Cézanne, 1839–1906) i p i tA N J A o g r A N i C A M A f i L o Z o f i J e i e S t e t i k e p i tA N J A o g r A N i C A M A f i L o Z o f i J e i e S t e t i k e Ritam postoji čim počne transkodirano kretanje iz jedne sredine ka drugoj i Frensisa Bejkona. Oba ova slikara tematizovala su čulnost u slikarstvu. koordinacija heterogenih vremena–prostora. Insistirajući na razlici između mere koja U delu svoje knjige koji se odnosi na Bejkona, “Slika i čulnost”, Delez po- uvek pretpostavlja izvesnu kodiranu formu, i ritma koji je “Nejednakost ili Nesa- država stav da se prevazilaženje figuralnosti, to jest predstavljanja, odvija na dva merljivost, uvek transkodiran”, Delez smatra da ako mera ima dogmatsku prirodu, koloseka: priroda ritma je kritička. • prvi se tiče apstrakcije Delez se u knjizi o Bejkonu vraća tom pojmu i otkriva da snaga slikara • drugi se tiče figure. proističe iz njegove sposobnosti da vizuelno učini vidljivom neku višečulnu figuru. Upravu tu vidimo Sezanov doprinos koji figuru predstavlja kao Ta snaga se stiče samo indirektno, ritmom koji se shvata kao vitalna snaga koja pre- čulnu formu vraćenu čulnosti koja neposredno deluje na nervni plavljuje i prolazi kroz sve čulne domene. sistem koji je telo.18 Tako u Bejkonovom slikarstvu postoje tri distinktivna elementa – porav- Sezan od čulnosti stvara središte estetskog iskustva. Sezanova poruka natost, figura i trag – kao živa realnost ritmičkog tela. Poravnatost predstavlja pro- koja ide dalje od impresionista ne ogleda se u “slobodnoj” ili bestelesnoj igri svetlosti stornu materijalnu strukturu. Ona se ne postavlja ni “ispod figure ni iza nje niti malo r AšidA B. triki i boje (impresija) koja je čulna. Njegova poruka je, naprotiv, u telu, pa makar to bilo dalje”, već uvek pored nje. i telo neke jabuke; upravo u telu, ali ne u telu predstavljenom kao objekat, već u telu Figura se fundamentalno povezuje sa povijenim, iskrivljenim telima i gla- koje je doživelo takvo čulno iskustvo. vama bez lica. Bejkonove figure nisu stvorene da predstave neku fizionomiju već 18 Gilles Deleuze, Francis Bacon : logique de la sensation, Editions de la Différance, Paris, 19 Gilles Deleuze, Francis Bacon : logique de la sensation, str. 29. 1981, str. 27. 20 Gilles Deleuze, Francis Bacon : logique de la sensation, str. 91.  energetske forme i mase koje se bacaju ka pogledu posmatrača. To jeste figuralno, Gilles Deleuze, Cinema II: The Time–Image, University of Minnesota Press, Minne- ŽiL deLeZ figure u pokretu ali nije figurativno slikarstvo. apolis, 1989. Trag kod Bejkona funkcioniše kao “mesto razmene” između poravnatosti Žil Delez, Fuko, IK Zorana Stojanovića, Sremski Karlovci – Novi Sad 1989. Žil Delez, Feliks Gatari, Anti–Edip, Kapitalizam i šizofrenija, IK Zorana Stojanovića, i figure. Trag ili kontura je “membrana kroz koju se odvija dvostruka razmena”21 iz- Sremski Karlovci, 1990. među dva druga elementa. Gilles Deleuz, Difference and Repetition, Columbia University Press, New York, Priroda odnosa koji se stvaraju između traga i konture, poravnatosti i fi- 1994. gure obezbeđuje dvostruko kretanje. Rezultat prvog kretanja je ukidanje distance Gilles Deleuze, Negotiations 1972–1990, Columbia University Press, New York, prema posmatraču. Drugo kretanje koje polazi od figure ka poravnatosti površine 1995. stvara tenziju da bi se stvorila figura koja je sama po sebi izvor kretanja. Da bi poka- Žil Delez, Feliks Gatari, Šta je filozofija?, IK Zorana Stojanovića, Sremski Karlovci, zao kako se realizuje kretanje tela, Žil Delez daje primer Bejkonove slike Figura nad 1995. umivaonikom iz 1976. Ta slika u stvari prikazuje telo vezano za ovalni umivaonik koje Gilles Deleuze, Essays Critical and Clinical, University of Minnesota Press, Minne- mi vidimo u trenutku dok pravi pokret kako bi pobeglo iz rupe odvoda umivaonika. apolis, 1997. Žil Delez, Pokretne slike, IK Zorana Stojanovića, Sremski Karlovci, 1998. Bejkonove slike su na svoj način histerične, jer svako telo figure ulaže napor da bi Žil Delez, Prust i znaci, Plato, Beograd, 1998. dotaklo materijalnu strukturu ili poravnatost. U stvari, Žil Delez, Niče i filozofija, Plato, Beograd, 1999. kod Bejkona postoji čitav niz grčeva tog tipa koji se izražava u Žil Delez, Bergsonizam, Narodna knjiga, Beograd, 2001. – ljubavi, povraćanju, izbacivanju izmeta; to je uvek telo koje po- Gilles Deleuze, Pure Immanence – Essays on A Life, Zone Books, New York, 2001. kušava da pobegne putem nekog od svojih organa da bi se vratilo Gilles Deleuze, Felix Guattari, A Thousand Plateaus – Capitalism and Schizophre- ravnoj površini, materijalnoj strukturi.22 nia, Continuum, London, 2002. Ako Delez od filozofije pravi afirmaciju višestrukosti kao rizomsku liniju, Gilles Deleuze, Francis Bacon: The Logic of Sensation, Continuum, London, 2002. tu istu želju afirmiše i njegova estetika u kojoj se povezuju ritam, višestrukost, fluks Gilles Deleuze, The Logic of Sense, Continuum, London, 2004. Deleuze, Un Album, Centre Pompidou, Paris, 2005. intenziteta i ekscentrične sile. Bez obzira na to da li je reč o književnosti, filmu ili Félix Guattari, Chaosmosis – an ethico-aesthetic paradigm, Indiana University Pre- 456 slikarstvu, Delez otkriva kreativne raskide u silama prisutnosti postajanja koje su na ss, Bloomington, 1995. 457 delu u svakom stvaralačkom procesu. Félix Guattari, Chaosophy, Semiotext(e), New York, 1995. Félix Guattari, Soft Subversion, Semiotext(e), New York, 1996. Prevela sa francuskog Félix Guattari, The Three Ecologies, Continuum, London, 2005. p i tA N J A o g r A N i C A M A f i L o Z o f i J e i e S t e t i k e p i tA N J A o g r A N i C A M A f i L o Z o f i J e i e S t e t i k e Dragana Starčević Peter Hallward, Deleuze and Philosophy of Creation, Verso, London, 2006. Eugene W. Holland, Deleuze and Guattari’s Anti-Oedipus – Introduction to Schizo- analysis, Routledge, London, 1999. Literatura: Brian Massumi, A user’s guide to Capitalism and Schizophrenia – Deviations from Deleuze and Guattari, The MIT Press, Cambridge Ma, 1992. Alain Badiou, Deleuze – The Clamor of Being, University of Minnesota Press, Brian Massumi (ed.), A Shock to Thought – Expression after Deleuze and Guattari, Minneapolis, 1999. Routledge, London, 2002. Andrew Ballantyne, Deleuze & Guattari for Architects, Routledge, London, 2007. Dorotea Olkowski, Gilles Deleuze and the Ruin of Representation, University of Ca- Ronald Bogue, Deleuze on Music, Painting, and the Arts, Routledge, New York, lifornia Press, Berkeley, 1998. 2003. Adrian Parr, The Deleuze Dictionary, Columbia University Press, New York, 2005. Ian Buchanan (ed.), A Deleuzian Century?, Duke University Press, Durham, 1999. John Rajchman, The Deleuze Connections, The MIT Press, Cambridge Ma, 2000. Gilles Deleuze, Felix Guattari, On Line, Semiotext(e), New York, 1983. r AšidA B. triki Žil Delez, “Šizofrenija i jezik (Luis Kerol i Antonen Arto)”, Letopis Matice srpske knj. 433, sv. 4, Novi Sad, 1984. Gilles Deleuze, Francis Bacon : logique de la sensation, Editions de la Différence, Paris, 1984. 21 Gilles Deleuze, Francis Bacon : logique de la sensation, str. 15. 22 Gilles Deleuze, Francis Bacon : logique de la sensation, str. 17.  Kada se njegovo delo Reči i stvari (Arheologija društvenih nauka) pojavilo MišeL fuko figure u pokretu 1966. godine doživelo je tako munjevit uspeh da je postalo skoro “modni” fenomen kod intelektualaca tog vremena. Ova knjiga je u trenutku intelektualnih sukoba oko strukturalizma, smrti čoveka i subjekta doživljena u pariskom miljeu kao odbacivanje fenomenologije i čak marksizma, ali pre svega kao napad na Žan-Pola Sartra (Jean- Paul Sartre, 1905–1980) i na njegov uticaj među francuskim intelektualcima. Sartr je Fukoov poduhvat okvalifikovao kao eklektičku sintezu u kojoj su Rob-Grije, strukturalizam, lingvi- stika, Lakan, Ovaj i Onaj iskorišćeni, svako ponaosob, kako bi utvrdili nemogućnost istorijskog razmišljanja1 i na taj način isključili praksu, a naročito svaku naprednu politiku. Fuko će odbaciti sve te kvalifikacije, a posebno napore da bude svrstan i definisan kao Mišel fuko strukturalista. Fuko, u stvari, pravi razliku između dva oblika strukturalizma: s jedne stra- ne, između metoda koji je omogućio ili osnivanje izvesnih nauka, poput lingvistike, estetika i ili obnovu nekih drugih, poput istorije religija, ili razvitak nekih disciplina kao što su etnologija i sociologija. Taj metod, smatra on, omogućava analizu arheologija slike odnosa koji određuju jedan skup elemenata ili ponašanja [...] u njihovoj aktuelnoj ravnoteži više nego procese u njihovoj istoriji. : rašida B. triki Prema Fukoovom mišljenju, strukturalizam omogućava pojavljivanje novih naučnih objekata, kao na primer jezika. On takođe oblike srodstva u protoameričkim društvima dovodi u vezu sa Levi-Strosom (Claude Lévi-Strauss, 1908–), književnu 458 analizu sa Bartom (Roland Barthes, 1915–1980) i religije i mitove sa Dimezilom (Ge- 459 Mišel Fuko (Michel Foucault, 1926–1984) studirao je filozofiju na École Normale Supérieure u Parizu. Radio je u francuskim kulturnim centrima u Upsali, Var- orges Dumézil, 1898–1986). šavi i Hamburgu od 1954. do 1960. Napisao je doktorsku tezu pod nazivom Istorija Što se tiče drugog oblika strukturalizma, to je aktivnost kojom teoretičari, koji u tom pogledu nisu usko stručno orijentisani, pokušavaju da definišu aktuelne p i tA N J A o g r A N i C A M A f i L o Z o f i J e i e S t e t i k e p i tA N J A o g r A N i C A M A f i L o Z o f i J e i e S t e t i k e ludila u doba klasicizma koju je objavio kod Plona u Parizu 1961. godine. Postavljen je za profesora Univerziteta Klermon-Feran, u Francuskoj, 1962. godine. Objavio je dve odnose koji mogu postojati između tog i tog elementa kulture, te i te nauke, tog knjige: Rođenje klinike kod izdavača P.U.F. i Remon Rusel kod Galimara 1963. Prosla- praktičkog domena i tog teorijskog domena. Fuko ga označava kao opšti struktura- vila ga je knjiga Reči i stvari, objavljena 1966. kod Galimara. U toj knjizi Fuko zasniva lizam koji se tiče sveukupnih praktičkih i teorijskih odnosa koji definišu naše savre- arheološku teoriju društvenih nauka koja je u to vreme izazvala značajnu polemiku meno doba. između marksista i egzistencijalista. Iz tog razloga, strukturalizam je za Fukoa filozofska aktivnost a ne teo- Fuko je predavao filozofiju u Tunisu od 1966. do 1968. godine. Tamo je rijski, filozofski ili naučni sistem. To je jedna vrsta filozofskog strukturalizma u kom pisao Arheologiju znanja koju je objavio Galimar 1969. Pošto je osnovao Katedru se uloga filozofije sastoji u tome da postavi dijagnozu sadašnjeg vremena. Međutim, za filozofiju na Univerzitetu Vensen, izabran je za profesora na uglednom Kolež de Fuko se udaljio od strukturalizma svojim arheološkim postupkom. Arheološka za- Fransu sledeće, 1970. godine. Tamo je predavao istoriju sistema mišljenja. Njegovo pitanost pokušava, u stvari, da sazna šta je omogućilo sticanje znanja preko arhiva pristupno predavanje na Kolež de Fransu pod naslovom Poredak diskursa objavio je sastavljenih od oznaka, lingvističkih tragova, umetničkih dela, tragova arhitekture ili Galimar 1971. godine. Fuko se od tada angažuje u borbi za odbranu zatvorenika i gradova itd. Na ovom nivou, Fuko govori prevashodno o novim epistemiološkim do- r AšidA B. triki društvenih “marginalaca”. Objavio je nekoliko knjiga vezanih za isključivanje iz druš- menima koje razvija u svojoj knjizi Arheologija znanja u kojoj se govori o diskurzivnim tva i mehanizme moći: Ja, Pjer Rivjer, kod Galimara 1973; Nadzirati i kažnjavati, kod epohama. Galimara 1975; Volja za znanjem; Istorija seksualnosti, kod Galimara 1975; Staranje o Fuko je bio poštovalac francuskih pesnika i pisaca Renea Šara (René Char, sebi, kod Galimara 1984; Upotreba zadovoljstva, kod Galimara 1984. Fuko je umro 1907–1988), Morisa Blanšoa (Maurice Blanchot, 1907–2003) i Remona Rusela 1984. godine. Mnoštvo njegovih za života neobjavljenih tekstova i predavanja poja- vilo se u nekoliko tomova pod naslovom Predavanja kod Galimara 1994. godine. 1 Michel Foucault, “Sartre Répond”, L’Arc no. 30, Paris, 1966.  (Raymond Roussel, 1877–1933), ali je bio zainteresovan i za slikarstvo. On je u ne- svetlosti, nepredvidljivosti događaja i intenziteta želja čini mogućim da slika pravi MišeL fuko figure u pokretu koliko tekstova, posebno o belgijskom slikaru Reneu Magritu (René François Ghi- prestup i ulazi u ono što ju je otuđilo od funkcija prikazivanja. Ona postaje, kao kod slain Magritte, 1898–1967) i francuskom slikaru Eduardu Maneu (Édouard Manet, Fromanžea (Gérard Fromanger, 1939–), jedan akt igre, izvor svetlosti iz koga šikljaju 1832–1883), razvio promišljanje o prikazivanju u slikarstvu. želje i jedinstvenosti susretanja. Fuko se, kao estetičar osetljiv na procese stvaralaš- Analiza slike koju pravi Mišel Fuko u isto vreme je i arheološka i estetička. tva, angažuje u prilog slikarstva kao avanture slike koja vraća umetnost životu. On je pokušavao detaljnim opisima da opiše tehnike i likovne postupke kako bi otvo- rio prostor za vidljivost i dešifrovao mogućnosti viđenja. U svakoj istorijskoj epohi, posebno osvetljavanje skriva ili pokazuje odnose snaga i intenziteta vidljivosti kojom Slika kao mesto vidljivosti se određuju status percepcije i status recepcije. U epohi kvatroćenta (Quattrocento), slikarstvo je prikazivalo sliku sveta na taj način što je tom svetu pripisivalo čulnost, Mišel Fuko je zasnovao analitički metod na analizi mehanizama moći pre- determinisalo panoptičko viđenje i vidljivu prepoznatljivost. U iluziji verodostojnosti, ko njenih disciplinarnih dispozitiva. Međutim, njegovi spisi sadrže izvesne analize konfiguracija elemenata koji se mogu imenovati stvarala je fiktivnu sliku kao dobri slikarskih i poetskih dela u kojima se umetničkim delima obezbeđuje uzoran status mimezis. Unutar same te režije vidljivog Fuko zapaža istovremeno odsustvo ope- koji je sklon da preko subjektivizacije razotkrije odsustvo subjekta i shodno tome rativnog subjekta i osnivača, bilo da je on posmatrač, slikar ili model, i suštinsku odsustvo čulnosti. Mnoštvo termina o prostoru i umetničkoj slici pokazatelj je privi- udaljenost između slike i stvari. legovanih opisa kao dopuna arheološkog diskursa, privilegovanosti umetničkih slika Estetički diskurs se oprezno predlaže na kraju Arheologije znanja2 u dugom kao polja vidljivosti koje dovodi do opisa. Kod Fukoa postoji nastojanje da se bude pasusu unutar dela pod naslovom “Druge arheologije” i postavlja pitanje o regular- što bliže slikarstvu koje vodi ka tome da čovek sam postane slikar u opisima drugih nosti znanja koje se ne dobija nužno u epistemološkom obliku. Fuko u tom pasusu mesta vidljivosti (kao na primer zatvora ili azila), do tačke da se iz Ruselovih spisa predlaže da se sa slike izvuče “iskaz” bez reči, to jest, diskurzivna dimenzija pozi- izvuče bogatstvo koje je u užem smislu slikovno. tivnosti jednog znanja koje preko nje prelazi i koje će biti činjenica onog što danas Zadatak arheologa bio bi da postavi dijagnozu, iza prikazanih produkcija, zovemo naukom o umetnosti i poeziji, ali što će naročito podsećati na uzorni period o uslovima vidljivosti i uslovima samog izraza osobenog za svaku istorijsku epohu, u 460 italijanske renesanse u kojoj su naučne teorije i praktičke teorije slikara humanista suštinskom odsustvu jedne svesti ili jednog subjekta, suverenog autora, preko kog 461 išle ruku pod ruku sa stvaranjem novog slikovnog prikazivanja. To je bila epoha u bi se uspostavile prakse viđenja i govora. U skladu sa tom logikom i paralelno sa kojoj su viđenje i znanje u umetnosti mogli da se sjedine. utvrđivanjem odsutnosti čula u mimetičkoj operaciji, Fuko takođe ispituje postupke Ne zalazeći potpuno u polje nauke niti čistog formalizma, jasno je, dakle, kretanja kojima se manifestuje autonomija izraza3 i autonomija vidljivosti. Ovde je p i tA N J A o g r A N i C A M A f i L o Z o f i J e i e S t e t i k e p i tA N J A o g r A N i C A M A f i L o Z o f i J e i e S t e t i k e da Fuko na nivou Arheologije znanja pokušava da zasnuje jedan diskurs o umetno- reč o svim postupcima dekonstrukcije dispozitiva naturalističkog figurativnog slikar- sti da bi istovremeno izbegao njegovo objašnjavanje opažajnim iskustvom i čulnim stva iznošenjem svetlosnih oblika na videlo. osobinama slike. Taj diskurs se smešta između vidljivosti i uslova pod kojima je ono Knjiga Reči i stvari započinje analizom Velaskezove (Diego Rodríguez de moguće, ali se prethodno iskazuje u obliku opisa umetničkih slika, dijagnostičkih Silva y Velázquez, 1599–1660) slike Pratilje (Las Meninas)4 iz 1650. godine. Analiza opisa koji registruju pravilnosti jer se istine različito prikazuju tokom istorije. je razvijena na oko trideset strana. Ono što se činilo jasnim postaje enigma.5 Pro- Sa tom analizom srećemo se na početku knjige Reči i stvari. Fuko kod re- stor se preliva kako ispred tako i u pozadini kadra slike igrom pogleda i prisustva. alističkog i impresionističkog slikara Eduarda Manea pronalazi operativni primer koji Pogledi slikara i osoba u prvom planu slike projektuju platno ispred sebe. Pored vraća sliku njenom fizičkom biću. Režim svetlosti, koji je deo slike, otkriva materijal- toga, prisustvo slikara, ali i prisustvo čoveka koji otvara vrata u zadnjem planu slike, nost samog hromatskog traga slike oko koje je od sada moguće kretati se. Emanci- stvara prostor optičke varke. Prikazivanje koje se, dakle, izvodi na slici fikcionalno pacija slike nastaje kada se slika oslobođa funkcije da bude ogledalo sveta i kada se razbija materijal slike i dočarava kako taj isti prostor uključuje sliku, model, slikara i oslobađa statusa causa mentale. Ta emancipacija se ne odigrava u potpunosti sve dok posmatrača. r AšidA B. triki slikarstvo ne odbaci purističku pretenziju na razliku i posebnost između slobodnih i 3 Postupci izražavanja kao strategija otpora u pisanju (R. Roussel, Gallimard 1963). Anatomiju mehaničkih umetnosti. izraza takođe nalazimo u članku o Bataju (Georges Bataille, 1897–1962), “Preface a la tran- Fuko se isto tako bavi savremenim slikarstvom. Savremeno slikarstvo sgression”, (u Critique no. 195–196, septembar 1963) ili u jezičkim postupcima u predgovoru postaje mašinom, odnosno, postaje operacijom svaštarenja. Slikarstvo preko slike- Logičkoj gramatici Žan-Pjera Brisea (Jean-Pierre Brisset, 1837–1919) (Tchou 1970). 4 Muzej Prado, Madrid. 5 Gilles Deleuze, Foucault, De Minuit, Paris, 1986, str. 64: “Ove vidljivosti mogu nikada ne biti 2 Mišel Fuko, “Druge arheologije”, iz Arheologija znanja, Plato, Beograd,1998, str. 207–208. skrivene, ali to ih ne čini odmah ni viđenim ni vidljivim.”  Fuko konstatuje da takvo prikazivanje izlaže podsmehu odabrani model homologije ni sa drugim poljima znanja,7 a da ne izgubi svoju specifičnost – to jest, MišeL fuko figure u pokretu za slikarsko delo i samim tim sve osobine verne predstave. Ono što se prikazuje upravo različitost koja od nje stvara uzor u prikazivanju. Slika ostaje u srcu te razlike, odsutno je sa slike, podjednako u pogledima koje naslikane osobe bacaju ka posma- prilika mogućeg puta, prilika koja može, kao što to čini u slučaju slike Pratilje u delu traču koji sedi na mestu modela, kao i u prisustvu samog slikara na slici, koji slika Reči i stvari, da omogući otvaranje prostora dijagrama prikazivanju. za slikarskim stalkom i koji nam je okrenut leđima. Prisustvo kraljevskog para, kralja Na slici Pratilje, pogled likova uperen ka posmatraču funkcioniše kao likov- Španije Filipa IV i kraljice u zadnjem planu ove slike reflektuje se u jednom ogledalu i na alegorija. Ono što bi moglo da se kaže u toj alegoriji bilo bi to da slika nije moguća označava odsustvo i smrt modela. osim ako prostor u kome se nalazi slika i prostor u kome se nalazi slikar ili model nije Slikar Velaskez, stvaralac i objekat koji slika prikazuje, postavlja u isto isti. Slikar koji slika i umetnička slika jednaki su u prostoru vidljivog. Upravo zato sli- vreme ne samo suverenost umetnika, već i suverenost samog dela izvan subjekta kar i može da zauzme mesto u kome nema razlike između modela i slike, da postane ili modela koji mu daju smisao. Višestruka odsutnost platna koje nam okreće leđa, autoportret vidljivog gde mi stojimo, vidljivog što mi jesmo. Kadar slike, moćan u kraljevskog para i fiksiranih pogleda simbolizuje raskid između slike i njenog modela, sopstvenoj smrti, istrajaće kao upornost jednog singulariteta koji će biti tu samo da između prikazivanja i objekta koji slika prikazuje. Umetničko delo postaje mesto po- podrži i proizvede, onoliko puta koliko je moguće, naziv “ime slike”. zicioniranja znakova gde se čula izražavaju bez određivanja referenta. Prema tome, Velaskezova slika Pratilje i slikarstvo uopšte postavši liberal- Polazeći odatle, Fuko otvara put jednom estetičkom razmišljanju: svako na umetnost bivaju mesta vidljivosti koja omogućavaju oblike. Polazeći od njih likov- pisanje i svaki grafizam su već tragovi produktivnosti. Suprotno operaciji ponovnog na praksa i vidljivost se i određuju kao oni o kojima se “može i mora razmišljati”. 8 prikazivanja, čin produkcije uvek zamenjuje neko odsustvo izvesnim tragom. Događa Vidljivost prelazi materijalne granice slike i planova o konstrukciji per- se raskid između estetskog suda i suda istine, između estetskih vrednosti i kriteriju- spektive. Simbolički okvir koji definiše mesto slike razbija se u svom ponavljanju u ma verne reprodukcije realnog. Umetničko delo se otvara ka pluralitetu čula i zado- unutrašnjosti same slike. Princip mimezisa se izvrgava podsmehu umnožavanjem i voljstvu doživljenog zato što je ono u suštini prisustvo, igra oblika, razlika. očiglednošću okvira i u nejasnosti onog što se označava kao prikazivanje. Te sim- Ta snaga Velaskezovog umetničkog dela navela je Pikasa (Pablo Picasso, bolične granice, izrezivanje koje potiče od mimetičke slike, destabilizuju operaciju 1881–1973) da, dok je slikao jednu seriju slika o Slikaru i njegovom modelu, kaže kako prepoznavanja. Te granice funkcionišu kao repetitivni jezik pisca Remona Rusela koji 462 je “slika jača od mene, ona me tera da radim ono što ona želi”. Enigma slike Pratilje stvara sumnjivi prostor ponavljanja. Rusel u njemu vidi 463 kao i svakog dela je u tome što umetnost stvara svoj referentni objekt više nego što majušnu smetnju koja ga sprečava da bude tačno prikazivanje ga sledi. Slika Pratilje prikazuje odsustvom smrt suverenog označenog. Odnosno, onog što slika predstavlja ili da premosti prazninu jedne enigme suvereno označeno izvrgava podsmehu, preko smešnog kepeca. Ona problematizuje koju ona ostavlja bez rešenja.9 p i tA N J A o g r A N i C A M A f i L o Z o f i J e i e S t e t i k e p i tA N J A o g r A N i C A M A f i L o Z o f i J e i e S t e t i k e značaj sličnosti slike sa modelom koji je toliko dugo bio prisutan u slikarstvu rene- Taj raskid sa sličnošću nam se takođe nudi i u odnosu na sličnost lula ili sanse. Ova slika se u istoriji umetnosti pridružuje nizu slika poput Pikasovog “slikara slika postavljenih u nizu unutar Magritove slike. i njegovog modela” ili prikazivanju unutar bilo kog autoportreta. Fuko, uostalom, označava “scenom enigme” postupke opisa gde Taj raskid sa sličnošću nudi nam se isto tako primerom Magritovih slika jezik funkcioniše samo kao odbačeno značenje.10 koje prikazuju lulu. Problematizuje se odnos sličnosti lule i slike lule, odnosno, lule i Stvari u njoj otkrivaju se pogledu u takvoj jasnoći da skrivaju ono što žele slika lule postavljenih u nizu unutar kadra Magritove slike. Fuko opisuje kako vidimo da pokažu i odvajaju, kao u dvojnosti Remona Rusela, privid od istine. Ta skoro histe- jednu lulu na platnu postavljenom na slikarski stalak, sliku u slici, na kojoj se nalazi rična očiglednost stvari može se uporediti, kod slike Pratilje, sa osobama, poređanim druga lula (ovog puta veća). A kad vidimo da je na slici napisano “ovo nije lula” uoča- vamo da se niz naslikaniih objekata opire svakom označavanju i dovodi do kruženja simulakruma kao beskonačnog i povratnog odnosa od 7 Metod koji je prihvatio Ervin Panofski (Erwin Panofsky, 1892–1968) u Architecture gothique sličnog ka sličnom.6 et pensée scholastique, Minuit, Paris 1970, str. 152. Uvedeni i umnoženi model na slici gubi, dakle, svoju referentnu funkciju u r AšidA B. triki 8 Ovaj izraz upotrebio je Mišel Fuko u delu L’usage des plaisirs, Gallimard, Paris, 1984, str. lancu označitelja. Slikovni označitelji se šire u nesvodivo ispoljavanje slike u pisanju. 17. Taj izraz se tiče konstituisanja istorije kao iskustva bića čoveka kao čoveka želje i odnosi se na svaku “problematizaciju putem koje se biće označava” kao što je slučaj kod vidljivog bića u Na taj način, slika kao samo prostorno prikazivanje ne bi ovde mogla biti ni kontekstu jednog razmišljanja o slikarstvu. verni opis sveta niti metafora. Ona ne može ni da funkcioniše po principu strukturne 9 Michel Foucault, Raymond Roussel, Gallimard, Paris 1963, str. 33–34. Udvojeni jezik poredi se sa “malom oštricom koja raseca identitet stvari i pokazuje da su one neizlečivo dvostruke i odvojene od samih sebe i u svom ponavljanju.” 6 Michel Foucault, Ceci n’est pas une pipe, Fata Morgana, Paris 1973, str. 61. 10 Michel Foucault, Raymond Roussel, str. 30.  naspram nas, koje nas zaslepljuju svojim pogledom, ne ostavljajući između posma- da se “izbegne”14 realno osvetljavanje četvorougaone površine, u MišeL fuko figure u pokretu trača i slike nikakav mogući otklon koji dozvoljava prepoznavanje i imenovanje. skladu sa mestom koje slika zauzima u prostoru (to osvetljenje Odsečena od označavanja i ličnog imena, slika postaje mesto vidljivosti može jednostavno biti dnevna svetlost); gde dolazi do pozicioniranja znakova, izvan jednog pripisanog smisla. Slika Pratilje • najzad, idealno mesto i za slikara i za posmatrača (sa monoku- prikazuje smrt suverenog označenog izvrgavajući podsmehu sličnost sa modelom larnim pogledom) odakle je slika mogla i trebalo da se posmatra. koja je toliko dugo postojala kao bitna u doba renesanse. Slika tada prestaje da bude U stvari, predstava u slici se određivala u jednoj fiktivnoj unutrašnjo- otvoreni prozor u svet gde vlada suvereni model na svom centralnom, panoptičkom sti. Prozor koji je otvorila renesansa je “parabola sa obrnutim oblicima: umetnik i utemeljenom mestu. otvara prozor da bi se oko s njega strmoglavilo”; i to je slika koja “daje dozvolu za Ako je, dakle, u tim upadima, jezik sivila mogao da deteritorizuje strukturu gledanje”.15 prikazivanja raskrinkavanjem privida njenih fundamentalnih atributa, on je to učinio Modifikacija se vraća da skine masku, da pocepa dvojnost kako bi “dove- približavajući se što je više moguće onom koji osvetljava vidljivo, to jest, putu svetlo- la do izbijanja na površinu” osobenosti i materijalnih ograničenja platna kao slike. sti. Taj put svetlosti ima oblik “spiralne školjke” koja svojim reflektovanjem svetlosti Trebalo je razbiti formu vidljivosti slike iz renesansnog doba da bi se izvukao dokaz i sjajem stvara jedan “kompletan ciklus u prikazivanju”11 i šalje, u svojoj svetlosti, materijalnosti slike kao ravne površine, sa svojim realnim osvetljenjem i na taj na- pojavnost i odsutnost, blistavost i senku; jedan dijagram crta režim znakova koji čin omogućiti posmatraču da se kreće oko dela kako bi uhvatio “jedan ugao ili dve briše označitelj, subjekat, princa i autora. strane”.16 Od tada se slika pridružuje vidljivom čiji deo postaje i od kog je bila od- Prostor se od sada otvara ka pluralitetu kretanja. Scena raščlanjuje svoje vojena kao od snoviđenja. Ove postupke izvlačenja slike Fuko zapaža na izvesnom fiktivno jedinstvo sintetičke slike i postaje multisenzorni kompleks u kome se svaki broju Maneovih17 slika, ali ona koja za njega lično ostaje najbolji primer je slika pod element preobražava u slobodne figure koje šalje jedan režim svetlosti. Od svog sta- nazivom Bar u Foli beržeru (Un bar aux Folies bergères). Na toj slici postoji “dvostruka tusa prikazivanja, slika prelazi u oblik singulariteta, u figuru prisustva. Vidljiva forma negacija dubine”18 koju, s jedne strane, omogućava prisustvo ogledala koje zauzima preko koje se određuje slika i njena istoričnost jeste svetlost i njene igre istine koje čitavu pozadinu slike i zatvara prostor poput zida, a, s druge strane, ono što se u nalazimo u celokupnom slikarstvu sedamnaestog veka. njemu reflektuje. 464 Zaista, Mane u ogledalu prikazuje osobe koje nisu ispred bara nego ispred 465 Slika kao svetlost platna. Drugim rečima, on postavlja prikazivanje izvan njega samog i anulira ga u kontinuitetu vidljivog gde ono zauzima izvesno mesto unutar okvira slike. “Frontal- p i tA N J A o g r A N i C A M A f i L o Z o f i J e i e S t e t i k e p i tA N J A o g r A N i C A M A f i L o Z o f i J e i e S t e t i k e Govoreći o Maneovom12 slikarstvu, Fuko ističe da sveukupne modifikacije no” osvetljenje, u unutrašnjosti slike, materijalizuje se lampionima u ogledalu dok se koje ono uvodi nisu samo omogućile impresionizam, već i čitavo slikarstvo dvadese- izvor realne svetlosti nalazi napolju, u “prostoru ispred” posmatrača. Odraz žene u tog veka. Te transformacije se u suštini sastoje u tome da “podstaknu igru” i “unutar ogledalu pretpostavlja da samih slika, unutar onog što one prikazuju, materijalnih osobina prostora po kome slikar zauzima sukcesivno dva nespojiva položaja.19 se slika”, dok se u klasično doba sva umetnost trudila da nas natera da zaboravimo Postupak obelodanjivanja režima svetlosti, što je uslov mogućnosti posto- dvodimenzionalnost slike i prostora u kome se nalazimo. janja slike kao umetničkog dela, sastoji se u tome da se uoče nespojivosti i razdaljina U stvari, ono što se, kod Manea, dekonstruiše i deteritorijalizuje kao slika klasične umetničke slike, jeste celokupnost dispozitiva koji su omogućavali iluzioni- 14 Michel Foucault, “Manet”, str. 64. stičku organizaciju uspostavljenu u doba renesanse: 15 Catherine Grenier, Image, danger u les iconodules, La Difference, Haute Normandie, 1992, • s jedne strane, svi efekti dubine ostvareni su kroz “iskošenosti i str. 169. 16 Michel Foucault, Manet, Revue Les Cahiers de Tunisie no. 149–150, Tunis, 1989, str. spirale” koje skrivaju četvorougao “sa svojim pravim linijama koje 64. “Možda je Mane izmislio sliku kao objekat, kao materijalnost, kao obojenu stvar koja je se seku pod pravim uglovima”13; r AšidA B. triki osvetlila neku svetlost koja dolazi spolja, sliku pred kojom i oko koje posmatrač dolazi da se • s druge strane, prikazivanje unutrašnjeg ili spoljašnjeg osvet- okreće.” 17 Reč je o sledećim slikama: La musique aux Tuileries (1862), Bal masqué a l’opéra (1873), ljenja na platnu koje “dolazi iz dubine ili s desna ili s leva” tako L’exécution de l’Empereur Maximilien (1867), Port de Bordeaux (1871), Argenteuil (1874), Dans la serre (1879), La serveuse de bocks, La gare Saint-Lazare, Le fifre (1866), Le déjeûner sur 11 Michel Foucault, Les mots et les choses, Gallimard, Paris, 1966, str. 27. l’herbe (1863), Olympia (1873), Le balcon (1869), Un bar aux Folies bergères (1882). 12 Michel Foucault, “Manet”, Revue Les Cahiers de Tunisie no. 149–150, Tunis, 1989. 18 Michel Foucault, “Manet”, Revue Les Cahiers de Tunisie no. 149–150, Tunis, 1989, str. 84. 13 Michel Foucault, “Manet”, str. 63. 19 Michel Foucault, “Manet”, str. 85.  između odraza u ogledalu, mesto osoba na slici i mesto koje bi trebalo da zauzme slikovnom dokumentu i isečcima života. To se svodi na slikanje slika bez zalaženja MišeL fuko figure u pokretu slikar, a samim tim i posmatrač. Fuko upotrebljava termine “nelagodnost” i “očara- iza onog što one prikazuju. nost” opisujući neodređenost u kojoj se nalazi posmatrač koji treba dobro da se po- Fromanže se služi “bilo kakvim” fotografijama, poput amaterskih fotogra- stavi ispred scene koju nudi slika, prkoseći pravilima klasične kockaste organizacije. fija i ostavlja najviše mesta slučajnim susretima; privilegiju imaju fotografije snimlje- Modifikacija koju je uveo Mane upravo je prelaz od slike kao spektakla ka ne na ulici, savršenom mestu za susret, ili fotografije bez fokusa koje kroje svet van slici objektu i od slike kao fikcije ka fizičkoj slici. Umesto da se poigrava prividima, svake čulne logike. Ti anonimni zahvati događaja kao slike stvaraju objekat hromat- slika se poigrava materijalnim elementima platna s kojima čini isto telo. Prikazivanje skom intervencijom na samom mestu njihovih projekcija. One zadržavaju samo jedan napušta “poigravanje koje sliku ponavlja na sebi” kako bi se otkrila pod frontalnim krhki obris u kome slikar razmešta različite boje: svetlom. tople i hladne, one koje pale i one koje lede, boje koje se kreću i boje koje miruju. Leksika koja je ovde upotrebljena tiče se dinamičnosti, pokreta, intenzite- umetnost i život ta i odnosa snaga, privlačenja i odbijanja. Šta se zaista događa u operaciji intenzifikacije slike koja, zadržavajući svo- Fukoovo razmišljanje o umetnosti teklo je od arheoloških ka estetičkim ju prikazanu produkciju, izlazi iz okvira tradicionalnog statusa? U suštini, slikar stva- razmatranjima. Osvrćući se na izvesne tokove u savremenom slikarstvu (apstraktno ra događaj umetničke slike na osnovu događaja sa fotografije; on preobražava sliku slikarstvo i konceptualno slikarstvo), Fuko izražava žaljenje zbog sumornosti njiho- u delovima, u prostorima kruženja, u vidljivosti životnog toka. Slikar prelazi preko vih diskursa i praksi. Ovog puta Fuko se iskazuje ne samo kao arheolog, već i kao fotografije da bi oslobodio sliku i umnožio je u pomami pojava. estetičar. Ti tokovi su Snaga Fromanžeovog slikarstva ogleda se u stvaranju dinamičnog ka- nas naučili da treba više da nam se dopada izrezani znak od ver- raktera slike transponovanjem električne svetlosti projektora. Slika izbija u trenut- nosti slike, poredak sintagmi od toka simulakruma, režim sim- ku “kratkog spoja”. Oslobađajući svoje intenzitete i svoje linije sile, ona projektuje boličkog sivila od izliva ludosti imaginarnog. Pokušali su da nas događaje koji nikog ne ostavljaju ravnodušnim kao i želje koje prelaze preko slike. 466 ubede da ni slika, ni spektakl, ni sličnost ni lažna sličnost, da Fotografija služi kao relej između slike i života. Više nije u pitanju pogled koji prelazi 467 sve to nije dobro ni teorijski ni estetski – kao i da je sramno što preko dela, već slika koja vuče pogled svojim prugama i svojom brzinom, otvarajući uopšte ne preziremo te besmislice. 20 mu neverovatne koloseke. Pogled je bačen na ulicu među prolaznike, na puteve, ši- rom kontinenata. On napušta svoj panoptički položaj i čak različita stajališta sa kojih p i tA N J A o g r A N i C A M A f i L o Z o f i J e i e S t e t i k e p i tA N J A o g r A N i C A M A f i L o Z o f i J e i e S t e t i k e Rezultat svega toga ogleda se u činjenici da su opstale samo političke i komercijalne slike koje su dobile potpunu slobodu u izvođenju. Fuko je odlučio da je razumevao modernu umetnost, dozvolivši da ga proguta kruženje linija hromatske govori o ovim slikarskim eksperimentima koji slikarstvo izvlače iz dugog perioda u svetlosti. kome ono Modifikacija koja se odigrava tiče se takođe aristokratije i suverenog iden- nije prestajalo da samo sebi umanjuje značaj kao slikarstvu ne bi titeta slikara koji umnožava svoje potencijalnosti alijenacijom u igru “amatera”, “pi- li se “očistilo” i dovelo do očajanja kao umetnost. rotehničara” i “kradljivca slika”. Kako je moguće, pita se on, “da ponovo pronađemo nekadašnju igru”, di- U svojim poslednjim delima o istoriji seksualnosti, Fuko stvara jedan oblik menziju igre u radu, da maštamo i posmatramo, a da pri tom ne budemo prisiljeni da estetike postojanja pomoću oblika subjektivizacije koji omogućavaju konstituisanje se držimo alijenirajućih akademskih kanona klasičnog prikazivanja? Najbolji primer jednog životnog stila. U svojoj knjizi Upotreba zadovoljstva, on pravi razliku između je rad izvršen u samoj unutrašnjosti slike u očuvanju njenog čulnog dometa i njene “moralnog kodeksa” sa svojim zabranama i obavezama, s jedne strane, i “realnog privlačne moći. Treba se igrati sa privlačnošću realnog preko njenih uslova vidljivosti ponašanja” ljudi koji postupaju onako kako, istorijski gledano, veruju da je dobro kao što su od njih stvorili umetnost “pop i hiperrealizam”, kao što to čini Fromanže živeti, s druge strane. Upravo u odnosu prema samom sebi subjekt se konstituiše r AšidA B. triki deteritorijalizujući i reteritorijalizujući sliku uz pomoć fotografije. Taj postupak omo- modifikacijom svoje svakodnevne prakse koja je uvek izvestan način stilizacije. U gućava “beskonačno kruženje slika” iz života u spektakl i iz spektakla u život. Reč je grčkom gradu, na primer, subjektivizacija mudraca odvija se u okviru problematiza- o tome da se fotografski uhvati ono nevažno, prolazno, jedinstvenost događaja oslo- cije duše kao najvažnijeg dela koji mora da zagospodari telom primenjujući odgova- bođenih u njihovom blistavom intenzitetu pomoću kontrasta boja koje daju gustinu rajuće postupke, a posebno oslobađajući način ishrane. Ta stilizacija preobražava su- bjekt preko saznanja o sebi kako bi od svog postojanja stvorio neki oblik umetničkog 20 Michel Foucault, Fromanger, le désir est partout, Galerie Jeanne Bucher, Paris, 1975.  dela, kontinuiranog stvaralaštva koje najzad prerasta u jedan životni stil. Taj stil se MišeL fuko figure u pokretu izražava u harmonizaciji svih činova ponašanja prema zakonu koji pojedinac sam sebi određuje promišljeno i dobrovoljno. To vladanje sobom je konačno rad na sebi kao na slobodnom biću. Prevela sa francuskog Dragana Starčević Literatura: Branka Arsić, “Mišel Fuko: politika, filozofija, kultura” (temat), Ženske studije br. 13, Beograd, 2000. Žil Delez, Fuko, IK Zorana Stojanovića, Sremski Karlovci, 1989. James Faubion (ed.), Michel Foucault – Aesthetics, Method, and Epistemology, Penguin Books, London, 1994. James Faubion (ed.), Michel Foucault – Power – Essential Works of Foucault 1954– 1984, Penguin Books, London, 2001. Michel Foucault, Znanje i moć, Globus, Zagreb, 1994. Žak deridA Michel Foucault, Fearless Speech, The MIT Press, Cambridge MA, 2004. Mišel Fuko, Riječi i stvari – Arheologija humanističkih nauka, Nolit, Beograd, 1971. : rašida B. triki Mišel Fuko, Istorija ludila u doba klasicizma, Nolit, Beograd, 1980. Michel Foucault, “Ovo nije lula”, iz Nenad Miščević, Nenad Zinaić (eds.), Plastički 468 znak – zbornik tekstova, iz teorije vizualnih umjetnosti, IC Rijeka, Rijeka, 1981, str. 469 Jedan od najznačajnijih francuskih filozofa Žak Derida (Jacques Derrida, 291–310. Mišel Fuko, Istorija seksualnosti I – volja za znanjem, Prosveta, Beograd, 1982. 1930–2004), rođen je u Alžiru. Studirao je na École Normale Supérieure u Parizu gde Mišel Fuko, “Šta je autor?”, iz Nada Popović Perišić (ed.), Mehanizmi književne je 1954. godine napisao svoj diplomski rad pod nazivom Problem geneze kod Huserla. p i tA N J A o g r A N i C A M A f i L o Z o f i J e i e S t e t i k e p i tA N J A o g r A N i C A M A f i L o Z o f i J e i e S t e t i k e komunikacije, Institut za književnost i umetnost, Beograd, 1983, str. 32–45. Od 1964. Derida postaje predavač na École Normale Supérieure gde je bio aktivan Mišel Fuko, Istorija seksualnosti – Korišćenje ljubavnih uživanja, Prosveta, Beo- sve do 1983. godine. Predavao je i na École des Hautes Etudes en Sciences Sociales grad, 1988. u Parizu. Sa Fransoaom Šatleom (François Châtelet, 1925–1985) osnovao je Collège Mišel Fuko, Istorija seksualnosti – Staranje o sebi, Prosveta, Beograd, 1988. international de philosophie (CIPH) 1983. godine. Bio je profesor humanistike na Mišel Fuko, Predavanja, IP “Bratstvo-jedinstvo”, Novi Sad, 1990. University of California, Irvine. Bio je predavač na brojnim američkim univerzitetima: Mišel Fuko, “Panoptizam”, Theoria br. 1, Beograd, 1995, str. 53–78. Mišel Fuko, “Šta je prosvetiteljstvo?”, Treći program RB-a br. 102, Beograd, 1995, Johns Hopkins University, Yale University, New York University, Stony Brook University, str. 232–244. New School for Social Research. Mišel Fuko, Arheologija znanja, Plato, Beograd, 1998. Pošto je objavio knjigu O gramatologiji1 (ed. de Minuit, Paris, 1967) u kojoj Mišel Fuko, “Uvod u Prestup”, Reč br. 45, Beograd, 1998, str. 62–72. proučava prvobitan odnos između čulnosti i razluke (différAnce), Derida u knjizi O Mišel Fuko, Treba braniti društvo – Predavanja na Kolež de Fransu iz 1976. godine, diseminaciji2 objavljenoj 1972. godine razrađuje opšte karakteristike dekonstrukcije Svetovi, Novi Sad, 1998. opisane terminom diseminacija (rasejavanje), konceptom kojim se od tada označava Mišel Fuko, Nenormalni – Predavanja na Kolež de Fransu 1974–1975, Svetovi, Novi njegova filozofija. U stvari, problematika dekompozicije i redefinicije čulnosti već je r AšidA B. triki Sad, 2001. Mišel Fuko, Hermeneutika subjekta – Predavanja na Kolež de Fransu 1981–1982, bila prisutna u njegovom delu Uvod u poreklo geometrije,3 objavljenom 1962, kao i u Svetovi, Novi Sad, 2003. Mišel Fuko, Rađanje biopolitike: Predavanja na Kolež de Fransu 1978–1979, Svetovi, 1 Jacques Derrida, O gramatologiji, Veselin Masleša, Sarajevo, 1976. Novi Sad, 2005. 2 Jacques Derrida, Dissemination, Continuum, London, 2004. Paul Rabinow (ed.), Michel Foucault: Ethics – Subjectivity and Truth, Penguin 3 Jacques Derrida, Edmund Husserl’s Origin of Geometry: An Introduction, University of Ne- Nooks, London, 1997. braska Press, Lincoln Ne, 1989.  njegovoj knjizi Glas i fenomen, 4 objavljenoj 1967. godine. U ovoj filozofiji diseminacije, Bogatstvo njegovog dela, bilo da je reč o mnogobrojnim spisima, knjiga- ŽAk deridA figure u pokretu bliskoj Hajdegerovoj (Martin Heidegger, 1889–1976) filozofiji, Derida nas poziva “da ma, člancima ili njegovim predavanjima, razgovorima i seminarima, predstavlja danas mislimo drugačije”, to jest, da se stavimo u položaj isprepletanosti sa mišljenjem za filozofe, književnike, kritičare i sve intelektualce, više od originalnog i otvorenog kako bismo u njega umetnuli drugost. Njegovo značajno delo Pisanje i razlika,5 po- razmišljanja – ono je nezaobilazan instrument za dešifrovanje pisanja i umetnič- kazuje različite mehanizme strategija pisanja vezanih za opštu problematiku dekon- kog dela. Neprekidnom praksom podsećanja i ponovnog pisanja filozofskih tekstova, strukcije. Na taj način, polje pisanja duboko je prožeto problematikom čulnosti pod Derida želi da oslobodi transcendentalne privide i apsolute od referencijalnosti. On uticajem diseminacije (Položaji, 1972, ed. de Minuit i Margine, 1972, ed. de Minuit). je, neumorno, tokom svojih predavanja o velikim filozofskim tekstovima (Platona Takvo razmišljanje dovodi do stvaranja estetike prikrivanja i otkrivanja koja započinje /Πλάτων, 428/427–348/347 p. n. e./, Dekarta /René Descartes, 1596–1650/, Kanta diseminacijom pisanja. Tu se pojavljuje différAnce kao istovremeno i strukturalno i /Immanuel Kant, 1724–1804/, Huserla /Edmund Husserl, 1859–1938/, Ničea /Fri- genetičko izvorište svih pojmovnih parova (kontradiktornih ili različitih), svih efekata edrich Wilhelm Nietzsche, 1844–1900/, Hajdegera) stvarao dinamike u cilju desta- različitosti. U delu Istina u slikarstvu koje je objavljeno 1978. (Flammarion), ponovo bilizacije totalizujuće strukture i svakog puta uočio udaljenost, višestrukost i ono što se ispituje pojavljivanje efekata bujanja différAnce na grafičkom planu, ali ovog puta on naziva prvobitnom différance između idejnih projekata i prakse pisanja. Derida je ne na polju pisanja već u slikarskoj praksi. ponovnim oživljavanjem velikih umetničkih, književnih, pa čak i tehnoloških kreacija U toj filozofskoj raspravi slike, sve se svodi na potez, vrstu i/ili “trag”, što Žabesa (Edmond Jabès, 1912–1991), Malarmea (Stéphane Mallarmé, 1842–1898), nije ništa drugo nego znak koji se označava. U delima Lecture de Droit de regards, Artoa (Antonin Artaud, 1896–1948), Bataja (Georges Bataille, 1897–1962), Kafke objavljeno 1985, (ed. de Minuit, Paris) i Points de suspension, 1992, (Galilée) bliže (Franz Kafka, 1883–1924), Klosovskog (Pierre Klossowski, 1905–2001), Blanšoa je označeno, u okviru njegove “estetike”, da je “filozofija foto-logija” i da “rukopis (Maurice Blanchot, 1907–2003), Šara (René Char, 1907–1988), Van Goga (Vincent svetlosti” od filozofije stvara “razvoj prava pogleda”.6 Razglednica, delo objavljeno van Gogh, 1853–1890), pokazao da se pisanje i stvaralaštvo upisuju u prvobitnu 1980. (Flammarion) orijentiše Deridinu filozofiju ka poetici darovanja i estetici go- strast, kao diskurs u želju i odsustvo drugog. stoljubivosti (Marksove aveti, Galilée, 1993; Politika prijateljstva, Galilée, 1994; Ot- Za Deridu samo umetnost dekonstrukcije, diseminacija po modelu skopein, por, Galiliée, 1996; O gostoljubivosti, Calman-Levy, 1997). U dijalogu sa Elizabetom to jest, vizuelno opažanje koje vodi ka suštini stvari omogućava da se dekomponuje 470 Rudinesko (Elisabeth Roudinesco, 1944–) u knjizi De quoi demain ... (izdavači Fayard ono što je “poznato” i shvaćeno te da se tako stigne do jednostavnog oblika, do idein. 471 et Galilée, 2001) Derida iznova preispituje ulog razmišljanja o različitosti unutar Na tom mestu treba da se odigra jedno približavanje između umetnosti dekonstruk- univerzalnog. cije i platonovske dijalektike koja, takođe pročišćavajući čulnost, stiže da “otkrije” ideju, razumljivost. Ali za Deridu, odsutnost, ona koju treba otkriti, ne opisuje se p i tA N J A o g r A N i C A M A f i L o Z o f i J e i e S t e t i k e p i tA N J A o g r A N i C A M A f i L o Z o f i J e i e S t e t i k e kao “portret”, kao “pro-tractus, pro- ili pour-traict mreže iskazivanja”. 8 Upravo zato diseminacija (rasejavanje) funkcije govora i pisanja ne treba imitirati već stvarati. Predstaviti nepredstavljivo, reći neizrecivo, misliti neistinito, to pre svega znači ne potonuti u logiku suprotnosti, Derida je poznat po svom prodornom razmišljanju koje nas upozorava da da bismo mogli samo da razmišljamo o drugom, o udaljenosti, ivici, o onom između sumnjamo u zauvek utvrđene istine, u apsolute istovetnosti i u referencijalnost u što se može imenovati, polazeći od čitanja Platona, pharmakon, chora ili graphein. korist neprekidne emancipacije čula. Poput Fukoa (Michel Foucault, 1926–1984) i Misliti to znači obeležiti, upisati. Deleza (Gilles Deleuze, 1925–1995), Derida raskida sa dogmom jedine i nepromen- Na tom mestu Derida pristupa pitanju značenja. Ne postoji misao koja, ljive istine da bi istakao pluralizaciju čulnosti. ako je upisana, ne otkriva rasejani pluralitet znakova i tragova. Ali znak se ne doda- On je pre svega poznat po svom radu o dekonstrukciji i diseminaciji koji je, kao što postoji sklonost da se veruje, istini da bi se predstavio kao dokaz, znak je omogućio da se ponovo razmisli o čulnosti u njenoj stalnoj udaljenosti i povlače- konstituiše istinu u unutrašnjosti. Ova ideja remeti logiku zapadnjačke racionalnosti nju. Deridini upadi koji destabilizuju konvencionalna znanja dotakli su sve filozofske, koja je označeno uvek smatrala transcendentalnim, to jest, čistom čulnošću, stranom r AšidA B. triki umetničke, kulturalne i književne produkcije. Filozofsko iskustvo je za Deridu “pro- svim načinima označavanja pa čak i svim oblicima razumevanja. Čulnost je pre svega blematično prelaženje granica, nesigurnost u pogledu granica filozofskog polja.”7 unutra, u unutrašnjoj intimnoj sferi “mentalne oralnosti”. Ona se potom upisuje u znake koji će je fiksirati i obezbediti njeno kruženje. To znači da postoji ukidanje svih 4 Žak Derida, Glas i fenomen, IICSSOS, Beograd, 1989. 5 Jacques Derrida, Pisanje i razlika, Šahinpašić, Sarajevo i Zagreb, 2007. 6 Jacques Derrida, Pisanje i razlika, str. 104–105. 8 Louis Marin, “C’est moi que je peins... : de la figurabilité du moi chez Montaigne”, iz Recher- 7 Jacques Derrida, Schibboleth, Galilée, Paris, str. 80. che sur la philosophie et le language, 12. Hommage à Henry Joly, Grenoble, 1990, str. 373.  vrsta hijerarhije između znakova i svih ekspresivnih supstanci kao što su, na primer, DifférAnce se skriva u pojavnoj realnosti. Derida govori o différAnce kao ŽAk deridA figure u pokretu govor i pisanje. U tom izražajnom polju neodređenog upisivanja, stvara se međusob- da je ona ništa12 u odnosu na smisao u kom ne bi imala nikakve veze sa bilo kakvom no ukrštanje različitih načina izražavanja, između govorenja i pisanja, između označi- istorijskom determinisanošću. Ali différAnce ostaje u pokretu, ona je “diferencijalni” telja i označenog što od čulnosti stvara neprekidno postajanje, jedno nastajanje. pokret koji se sam menja, nošen sopstvenom diferencijacijom. U tome je smisao Ovo međusobno ukrštanje koje u isto vreme želi da bude radikalizacija slavnog Deridinog iskaza “différAnce se razlikuje”. Na taj način différAnce je vezana za sosirovske lingvistike i huserlijanske fenomenologije omogućila je différAnce koja, u prisustvo i estetsko iskustvo čiji objekat oscilira između prisustva i odsustva, vidlji- skladu sa Deridinim terminima, vosti i nevidljivosti, empirizma i transcendentnosti, provlači se između tih suprotno- ukazuje na činjenicu da jedna istorijsko-metafizička epoha mora sti. Deridina estetika ima fundamentalni zadatak da učini vidljivim ta ukrštanja. De- da napokon jezik odredi kao totalitet svog problematičnog hori- ridino intersovanje za umetnost manifestuje se istovremeno u analizama koje se tiču zonta.9 nekih praksi poput slike, crteža, fotografije, arhitekture i televizije, ali i u ponovnom sagledavanju problema koje postavlja mimezis, dakle, lepote i porekla umetnosti. Svi ovi problemi upisuju se u fundamentalno preispitivanje istine i čulnosti. DifférAnce (razluka) DifférAnce čiji nastavak –Ance ukazuje na neodlučnost, u metafizici iz- estetika ponovnog traga među aktivnosti i pasivnosti kretanja koja proizvodi razlike, jeste način da čitamo aporije i kontradikcije bez obaveze da pravimo sintezu, jer, na kraju krajeva, u filozofiji Umesto da predstavi čulno kao ono što ga prevazilazi, znak ga predstav- je uvek reč o onom što može da postane objekat nekog iskustva. To je, dakle, jedna lja iznutra. Možemo reći i to da je čulno uvučeno u “igru predstavljanja”, na mesto večita dijalektika čiji se termini nikad ne mogu pomiriti u nekoj konstituisanoj sintezi razlike koja tragovima označava beskrajni gubitak izvora čulnosti u njegovim mnogo- ili sintezi koja nešto konstituiše, već je to dijalektika koja podstiče na razmišljanje strukim promenama. “Razluka se razlikuje” istovremeno se približavajući i povlačeći postavljajući pitanje svom izvorištu. U tom smislu, différAnce se udaljava od svakog se u različitim tragovima koji su u neku ruku njeni rasejani pojavni oblici, a njih jedino 472 stabilnog oblika, od svake konačne afirmacije, predstavljajući jednu nepodudarnu sli- možemo iskusiti kroz umetnost. U stvari, pre svega u umetnosti i estetskom isku- 473 ku sadašnjosti, podjednako pomerenu kao metafizika koja je, prema Hajdegeru, od- stvu odigrava se prisustvo u odsustvu, pojava i nestanak, vidljivo i nevidljivo, trag i vojena od izvora kome teži da se vrati. Deridino razmišljanje je podrobno istraživanje praznina. Taj sablasni karakter vidljivosti vraća se metaforično na izvorište prikazi- p i tA N J A o g r A N i C A M A f i L o Z o f i J e i e S t e t i k e p i tA N J A o g r A N i C A M A f i L o Z o f i J e i e S t e t i k e tih udaljenosti, tog ispoljavanja posledica razlike. vanja diskursa kao onog što uvek zamenjuje “diferencijalno nepojavljivanje traga”,13 Međutim, o razlici se “ne razmišlja bez traga”.10 Drugačije rečeno, čulnost što je izvor crteža i svakog grafičkog predstavljanja. Ukoliko je čista linija, trag nema se nalazi u distribuciji tragova i znakova. Upravo se zato čulo eksteriorizuje, izlazi nikakav identitet. Zbog toga umetnosti vezane za sliku podstiču želju diskursa da iz samog sebe i skriva se tako što postaje drugi. Stoga je to différAnce11 osmišljeno dopuni taj ponovni trag čula. U tim uslovima, jasno nam je zbog čega Derida daje odnosom ili vremenskom razlikom tragova, ambivalentnim pojmom u kom se među- specijalan tretman primeren elementima grafičke supstance i zašto “pomera” svoj sobno ukrštaju empirijsko i transcendentalno. Trag je, dakle, jedna puna prisutnost ulog. Diskurs o slikarstvu je pre svega granica, ponovni trag (ili crta), drugi način da koju metafizika ne može da shvati zato što ona operiše ukidanjem sadašnjosti. Samo se označi trag “kao trag suprotnosti”14: estetika koja je zalepljena za sadašnjost može da označi trag kao čistu prisutnost. Ostaje jedan prostor za započinjanje da bi se dogodila istina u Estetsko iskustvo povezano je sa “spektakularnošću” objekta. Estetika se još od slikarstvu. Ni unutra ni spolja, on se širi a da se ne da uokviriti, Kanta formira u kategorijama recepcije, u reciprocitetu između opaženog objekta i ali ipak nije izvan okvira. On radi, na njemu se radi, dopušta da subjekta koji opaža. djeluje okvir, njemu dopušta da radi [...]. Crta ovdje samu sebe r AšidA B. triki privlači, samu sebe podvlači i sama se događa.15 9 Jacques Derrida, De la grammatologie, Minuit, Paris, 1967, str. 15. 10 Jacques Derrida, De la grammatologie, str. 83. 12 Jacques Derrida, De la grammatologie, Minuit, Paris, 1967, str. 405. 11 Čini se da je teško zasnovati deridijansku estetiku na pojmu différance jer se ona sama po 13 Jacques Derrida, Mémoirs d’aveugle. L’autoportrait et autre ruines, Réunion des Musées Deridinim rečima “nikad ne prikazuje kao takva” (Jacques Derrida, Marges, Minuit, Paris, 1972, Nationaux, Paris, 1990. str. 6). U stvari, emprijsko-trancendentalna dimenzija différAnce udaljava je od realnosti i na 14 Žak Derida, Istina u slikarstvu, Jasen, Nikšić, 2001, str. 18. neki način je približava prisustvu i fenomenalnosti. 15 Žak Derida, Istina u slikarstvu, str. 18.  Delo Istina u slikarstvu, Derida započinje postavljanjem velikog filozofskog Želja da vrati istinu vodi Deridu ka logici ogoljavanja22 i estetici darivanja. ŽAk deridA figure u pokretu pitanja – šta je umetnost – pozivajući se posebno na Kanta, Hegela (Georg Wilhelm Ovaj filozof pravi jednu tananu analizu bliskosti dara i fotografije u svojim delima Friedrich Hegel, 1770–1831) i Hajdegera kako bi pokazao da Psiha i Dato vreme. Umetnost fotografije je predstavljanje “koje je istovremeno ne- Ono što je filosofsko zatvara umjetnost u njen krug, ali to isto- predstavljanje” zato što ono “ne ukida referencu” ali vremeno znači da se filosofski govor takođe vrti u krugu.16 beskonačno udaljava izvestan oblik realnosti, realnosti čiji je re- Da li je onda filozofija “diskurs o okviru”17? U stvari, to pomeranje ko- ferent opažajno.23 jim Derida operiše u estetskom razmišljanju daje okviru, kao granici predstavljenog To je razlog što filozofsko ispitivanje konstruiše u samom tom rastojanju prostora, ulogu da saopšti ono što neutrališe, što postavlja granice, što preispituje i jednu misao o etičko-estetskom prisustvu na svom horizontu odgovornosti s onim podražava mimezis. što povezuje alijenaciju, nedostatak i pozitivnost. Na taj način se može razumeti nje- Derida izučava “estetičko pitanje“ u delu Pisanje i razlika uz pomoć ana- no ovladavanje problemima darivanja, pozivanja u pomoć i molitve, ali i aparthejda, lize Artoovog18 dela koje je on smatrao simboličkim u pogledu diseminacije pred- prava na azil, na internet, na gostoprimstvo... stavljanja: Budući da je uvijek već počela, predstava nema kraja. No može se zamisliti zatvaranje onoga što nema kraja. Zatvaranje je kruž- gostoprimstvo: estetika života na granica unutar koje se ponavljanje razlike beskrajno ponavlja. To je njezin prostor igre. To kretanje je kretanje svijeta kao igre. U svojoj knjizi O gostoprimstvu,24 Derida nas poziva da razmišljamo o isku- [...] Ta je igra okrutnost kao jedinstvo nužnosti i slučaja. Ta igra stvu gostoprimstva polazeći od ponovnog traga, od ponovnog usvajanja regulatorne života je umjetnost.19 ideje kantovskog koncepta čovečanstva te kosmpolitizma, od Klosovskovog tumače- Na taj način différAnce delokalizuje predstavljeni prostor jer ona provaljuje nja posete i hajdegerovskog pitanja o pozivanju na razmišljanje. Posle ponovnog pa- u zatvorenost i jer je element nepredstavljivog. U stvari, différAnce i jeste i nije ono žljivog čitanja trećeg završnog člana Kantovog Projekta o večnom miru, Derida otkriva što se pojavljuje zato što se pojavljuje u svom nestanku. Umetnost će ovde imati aporiju između antropološke dimenzije prava na gostoprimstvo i ograničenja tog pra- funkciju egzemplarnosti, to jest, elementa kojim se manifestuje différAnce. Derida va na uslove poštovanja nacionalnih identiteta (poštovanje prava, tradicije, jezika...). 474 umnožava svoje reference na umetnike, slikare, vajare, pesnike i ljude iz pozorišnog Štaviše, kosmopolitski ideal dolazi u sukob sa ograničenjem prijema rezervisanog 475 okruženja. Analiza slike Stare cipele sa pertlama Vinsenta van Goga omogućiće mu samo za podanike ili građane neke države. Derida zatim primerima proširuje kantov- da objasni posledice te différAnce. Više nego što želi da te cipele pripiše seljaku ili sko prihvatanje različitih iskustava gostoprimstva i dovodi do vrhunca kontradikciju građaninu kao što su to pokušali da učine neki kritičari, Derida smatra prisustvo od- iskaza “poželeti dobrodošlicu” upisujući je u neznanje onog što dobrodošlica jeste. p i tA N J A o g r A N i C A M A f i L o Z o f i J e i e S t e t i k e p i tA N J A o g r A N i C A M A f i L o Z o f i J e i e S t e t i k e stojanja cipela od pertli “dvostrukim širenjem”20 koje postavlja problem tumačenja Dobrodošlica je zatim predmet istančane analize prvobitne tenzije koja ispunjava umetničkog dela i problem istine u slikarstvu. Ove cipele ne pripadaju, one nisu ni sam pojam gostoprimstva na kom parazitira njegova suprotnost – neprijateljstvo: prisutne ni odsutne, cipele postoje, i to je sve. 21 One ostaju tu bez subjekta, ali isto svako primanje “kod sebe” automatski prate ograničenja, pa makar se ona odnosila tako i bez objekta, one se mogu shvatiti po želji, ali njih niko ne može posedovati a na poštovanje kućnog reda. Gostoprimstvo sačinjava dvostruki postulat uzimanja još manje sačuvati. Moguće ih je samo vratiti ako neko smatra da ih ima i verovati i davanja. Poziv, u svom konstruktivnom ponavljanju, afirmiše u isto vreme i svaki da ih daje ako ih nema. Samo dar objašnjava prisustvo cipela koje manifestuju želju put, gosta kao domaćina kod svoje kuće. da budu vraćene. U tom suštinskom ograničenju zakona gostoprimstva, Derida zatim po- kreće ontološko pitanje “da li mi znamo šta je gostoprimstvo?” U raspravi o ovom 16 Žak Derida, Istina u slikarstvu, str. 28. Treba ipak primetiti da to nije začarani krug i da “ne treba ga izbjegavati nego naprotiv, treba u nj ući i obići ga.” (Žak Derida, Istina u slikarstvu, pitanju on predlaže četiri značenja koja su komplementarna kao četiri hipoteze koje je str. 38) Krug postoji zato što se smatra da umetničko delo potiče od umetnika i da je umetnik Derida prihvatio čitajući dela Klosovskog, Hajdegera i Benvenista (Émile Benveniste, definisan umetničkim delom. “Porijeklo umjetnika je umjetničko djelo, a porijeklo umjetničkog 1902–1976). Prvo značenje jeste “da mi još ne znamo šta je gostoprimstvo”. Ovde r AšidA B. triki djela je umjetnik.” Žak Derida, Istina u slikarstvu, str. 38. nije reč o vremenskom neznanju, već o ne-znanju, o onom što se opire nekom iden- 17 Žak Derida, Istina u slikarstvu, str. 49. “[...] parergon djeli na dvoje. Na granici između djela i odsustva djela, parergon se dijeli na dvoje.” Žak Derida, Istina u slikarstvu, str. 70. titetu po sebi, svakom stabilizujućem određenju, njegovom konstituisanju kao pred- 18 Jacques Derrida, “Kazalište okrutnosti i zatvaranje predstave”, iz Pisanje i razlika, Šahinpa- metu znanja, ukratko, konceptu. Ova teškoća dolazi zbog toga što je izvan sadašnjeg šić, Sarajevo – Zagreb, 2007, str. 247–266. 19 Jacques Derrida, “Kazalište okrutnosti i zatvaranje predstave”, str. 266. 22 Jacques Derrida, Donner le temps, Galilée, Paris, 1991. 20 Žak Derida, Istina u slikarstvu, Jasen, Nikšić, 2001, str. 303. 23 Jacques Derrida, Donner le temps, str. 183. 21 Žak Derida, Istina u slikarstvu, str. 435. 24 Jacques Derrida, De l’hospitalité, Calman-Levy, Paris, 1997.  trenutka, izvan statusa objekta, gostoprimstvo mesto ne nekog znanja već intencio- Specifičnost njegove filozofske estetike sastoji se, u stvari, u tome da se ŽAk deridA figure u pokretu nalnog iskustva prema drugom kao apsolutnom strancu, kao nepoznatoj osobi. stalno održavamo u položaju ponovnog traga koji uvek razlikuje prepoznavanje u Drugo značenje je to što se gostoprimstvo nalazi u intencionalnom činu semantičkoj igri označavanja “referencijalne nemogućnosti”. koji “se objavljuje drugom u dobrodošlici” kao obaveza. Na tom nivou, estetička ana- liza bogatstva teksta Roberta večeras Klosovskog, veoma je indikativna i omogućava Prevela sa francuskog da razmišljamo o unutrašnjoj kontradikciji gostoprimstva u “postajanju gostom” od Dragana Starčević strane onog koji poziva, u isto vreme preko neminovnosti i kratkotrajnosti tog isku- stva i preko supstitucije zvanične posete pozivanjem u goste. Neminovnost zvanične posete je uslov za vlasnika poseda da Literatura: izvrši zadatak domaćina i bude primljen od strane onog koga on prima Harold Bloom, Paul De Man, Jacques Derrida, Geoffrey H. Hartman, J. Hillis Miller, i to do granica da postane gostov talac. Na ovom mestu se Derida poziva Deconstruction and Criticism, A Continuum Book, The Seabury Press, New York, 1979. na Levinasovu (Emmanuel Levinas, 1906–1995) logiku supstitucije, gde istovetnost Petar Bojanić (ed.), Glas i pismo – Žak Derida u odjecima, Institut za filozofiju i u svojoj pasivnosti jeste talac i označava početak etike kao vršenja odgovornosti. društvenu teoriju, Beograd, 2005. Treće značenje upisuje “da li mi znamo šta je gostoprimstvo?” u njegov Peter Brunette, David Wills (eds.), Deconstruction and the Visual Arts - Art, Media, odnos prema vremenu koje se vraća na jedan odnos suštinske anahronosti tog isku- Architecture, Cambridge University Press, Cambridge – New York, 1994. stva. O njemu treba razmišljati u terminu “još uvek ne” koji je analizirao Hajdeger u Peter Brunette, David Wills (eds.), Screen / Play – Derrida and Film Theory, Prince- “mi još uvek ne znamo” iz dela Šta se naziva mišljenje? 25 Gostoprimstvo čuva jedan ton University Press, Princeton N. J., 1989. suštinski odnos prema onom što dolazi i što još uvek ne poznajemo, ali o čemu uvek David Carroll, Paraesthetics - Foucault * Lyotard * Derrida, Methuen, New York – razmišljamo.26 London, 1987. Četvrto značenje pitanja gostoprimstva je pitanje ponovnog razmatranja David Carroll, The States of Theory / History, Art, and Critical Discourse, Stanford University Press, Stanford, 1990. Benvenistovih teza izraženih u delu Ekonomija, srodstvo, gostoprimstvo u kome su 476 Hélèn Cixous, Portret of Jacques Derridas A Young Jewish Saint, Columbia Univer- 477 etimološke i institucionalne porodične veze ispitane u svetlu gostoprimstva kao so- sity Press, New York, 2001. ciološke činjenice. Jonathan Culler, O Dekonstrukciji – Teorija i kritika poslije strukturalizma, Globus, Tokom pažljivog proučavanja koje se oslanja na posledice différAnce i po- Zagreb, 1991. p i tA N J A o g r A N i C A M A f i L o Z o f i J e i e S t e t i k e p i tA N J A o g r A N i C A M A f i L o Z o f i J e i e S t e t i k e čiva na poštovanju i poznavanju jezika i njihovog identiteta, Derida otkriva aporiju Žak Derida, Glas i fenomen, IICSSOS, Beograd, 1989. koja je deo gostoprimstva (hosti-pet-s; gost i domaćin) koje postavlja prag svakog Žak Derida, Bela mitologija, Bratstvo jedinstvo, Novi Sad, 1990. primanja (bilo da je reč o porodici ili Državi) u poštovanju istosti, u poštovanju “mog Žak Derida, Razgovori, Književna zajednica, Novi Sad, 1993. doma” i u poštovanju činjenice da je neko kod svoje kuće. Žak Derida, Drugi pravac, Lapis, Beograd, 1995. Žak Derida, Politike prijateljstva, Beogradski krug, Beograd, 2001. Deridina filozofija, bilo da je reč o istorijskim upadima u unutrašnjost filo- Jacques Derrida, O gramatologiji, Veselin Masleša, Sarajevo, 1976. zofskih tekstova, u jedinstvenom tretmanu umetničkih dela ili u svojim konceptima Jacques Derrida, Writing and Difference, University of Chicago Press, Chicago, o životnim stilovima putem darivanja i gostoprimstva, jeste filozofija koja od razmi- 1978. šljanja istovremeno pravi povratak ka izvorištu čuđenja, ka epohalnoj opreznosti i ka Jacques Derrida, Dissemination, University of Chicago, Chicago, 1981. repetitivnom poslu dešifrovanja i prizivanja drugosti. Operacijama dekonstrukcije, Jacques Derrida, Istina u slikarstvu, Jasen, Nikšić, 2001. ona održava živom obavezu da ispituje aporije i ide ka suštini ideja, rizikujući da zbog Jacques Derrida, Paule Thévenin, The Secret Art of Antonin Artaud, The MIT Press, toga skrene s pravog puta duhovno neupućene. Sa Deridom, od sada, misao u svojoj Cambridge MA, 1998. operaciji ponovnog pisanja, može da se usudi da konstantno dešifruje današnjicu, Jacques Derrida, Sablasti Marxa. Stanje duga, rad tugovanja i nova Internacionala, r AšidA B. triki putem pojmova diseminacije, dekonstrukcije drugosti-promene, dara, praštanja i Hrvatska sveučilišna naklada, Zagreb, 2002. Jacques Derrida, Dissemination, Continuum, London, 2004. gostoprimstva. Jacques Derrida, Pisanje i razlika, Šahinpašić, Sarajevo – Zagreb, 2007. Peggy Kamuf (ed.), A Derrida Reader – Between the Blinds, Columbia University 25 Martin Heidegger, Što se zove mišljenje?, Naklada Breza, Zagreb, 2008. Press, New York, 1991. 26 Intencionalni čin budućeg gostoprimstva ne upisuje se u prisustvo budućnosti koja još nije Novica Milić, A, B, C, Dekonstrukcije, Narodna knjiga, Beograd, 1997. stigla, već u otvorenost za jednu obavezu.  Novica Milić, Predavanja o čitanju, Narodna knjiga, Beograd, 2000. ŽAk deridA figure u pokretu Kristofer Noris, Dekonstrukcija, Nolit, Beograd, 1990. Obrad Savić (ed.), Filozofsko čitanje Frojda, IICSSO Srbije, Beograd, 1988. Obrad Savić (ed.), “Jacques Derrida” (temat), Tekst 2a i 2b, Delo br. 1–2, 3–4, Beograd, 1992. 478 479 p i tA N J A o g r A N i C A M A f i L o Z o f i J e i e S t e t i k e p i tA N J A o g r A N i C A M A f i L o Z o f i J e i e S t e t i k e r AšidA B. triki uvod Miško Šuvaković i Aleš Erjavec: kratak tehnički uvod Merlo-ponti_ 384 Marivon Sezon: Mikel difren_ 395 Lidija u knjigu Figure u pokretu – savremena zapadna Prišing: Žak Lakan_414 Jelena Novak: rolan Bart_431 Rašida estetika, filozofija i teorija umetnosti_7 Aleš Erjavec: B. Triki: Žil delez_446 Rašida B. Triki: Mišel fuko_458 estetika dvadesetog veka: uvodne primedbe_11 Rašida B. Triki: Žak derida_469 feMiNiStiČke Miško Šuvaković: estetika, filozofija i teorija pLAtforMe Paula Zupanc: Lus irigaraj_482 Paula umetnosti tokom dugog dvadesetog veka_ 21 Zupanc: Julija kristeva_496 Ana Vujanović: džudit Batler_ 511 koNtrAdikCiJe ModerNiZMA Jos de Mul: poSLe ModerNe: poStModerNA i Sigmund frojd_41 Ketrin Livr: Anri Bergson_ 55 kritikA poStModerNe Polona Tratnik: Artur Lev Kreft: Benedeto kroče_65 Grejem Mekfi: robin džordž danto_ 531 Ernest Ženko: fredrik džejmson_ 549 Nevena kolingvud_87 Miško Šuvaković: Martin Hajdeger_100 Daković: edvard v. Said_ 564 Ernest Ženko: volfgang Miško Šuvaković: Ludvig vitgenštajn_123 kritiČki/ velš_ 585 Klif MakMahon: teri iglton_601 Ivana Ilić: rodžer kritiČNi ModerNiZAM Entoni Dž. Kaskardi: Skruton_614 iZvoĐeNJe fiLoZofiJe i Hoze ortega i gaset_145 Aleš Erjavec i Miško Šuvaković: NovA kritiČkA teoriJA Dejvin Zane Šou: Alen Đerđ Lukač_159 Tajrus Miler: valter Benjamin_174 Badiju_645 Katja Kolšek: Žak ransijer_658 Katja Kolšek: Lev Kreft: Herbert Markuze_193 Tajrus Miler: teodor Đorđo Agamben_678 Nikola Dedić: Boris grojs_690 v. Adorno_ 205 Gabriela Švitek: Stefan Moravski_ 236 Bojana Cvejić: Brajan Masumi_704 Oleg Jeknić: Mark B. uMetNoSt u poLJu teoriJe Ivana Miladinović: Hansen_721 Jelena Arnautović: Nikola Burio_740 priLog: džon kejdž_ 255 Miško Šuvaković: Situacionizam_ 270 fiLoZofiJA viZueLNoSti Radovan Popović: Miško Šuvaković: Tel Quel_ 282 Sanela Radisavljević: pjer Bečka škola istorije umetnosti_759 Radovan Popović: Bulez_ 296 Sanela Radisavljević: glen guld_ 309 Nika Radić: Alojz rigl_769 Đinhi Čoi: vizuelni formalizam_795 Art&Language_ 319 Dubravka Đurić: Čarls Bernstin_ 336 Miško Šuvaković: Nova istorija umetnosti_815 Aleš Erjavec: pitANJA o grANiCAMA fiLoZofiJe i vizuelna kultura, umetnost i vizuelne studije_838 eStetike Biljana Srećković: vladimir Jankelevič_ 357 ApeNdikS Biografije autorki/autora tekstova i Rašida B. Triki: Žan-pol Sartr_ 373 Aleš Erjavec: Moris prevoditeljki_861 indeks imena_869  U isto vreme je studirala i lingvistiku i filozofiju i upoznala se sa tada novim i uticaj- f e M i N i S t i Č k e p L At f o r M e LuS irigArAJ figure u pokretu f e M i N i S t i Č k e p L At f o r M e nim radovima Bašlara (Gaston Bachelard, 1884–1962), Benvenista (Émile Benve- niste, 1902–1976), Eka (Umberto Eco, 1932–), Gremasa (Algirdas Julius Greimas, 1917–1992), Jakobsona (Роман Осипович Якобсон, 1896–1982), Lakana (Jasques Lacan, 1901–1981), Levi-Strosa (Claude Levy-Strauss, 1908–), Mausa (Marcel Mau- ss, 1872–1950), Merlo-Pontija (Maurice Merlau-Ponty, 1908–1961). Ove studije su uticale na njen psihoanalitički rad koji je mnogo godina obavljala u Bolnici svete Ane (Hôpital Sainte Anne). Lus Irigaraj je pohađala čuvene Lakanove seminare o psihoanalizi na Vi- sokoj školi u Parizu i bila je član Frojdovske škole u Parizu – odnosno Instituta za psihoanalizu koji je osnovao Žak Lakan 1964. godine, kada je sa svojim sledbenicima napustio konzervativno Francusko psihoanalitičko društvo. Članovi Frojdovske škole i bliski Lakanovi saradnici, u koje je spadala i Lus Irigaraj, predavali su i na Odseku za psihoanalizu eksperimentalnog fakulteta Pariskog univerziteta Vensan, koji je osno- Lus van posle političkih nemira 1968. godine. Prva objavljena knjiga Lus Irigaraj bila je iz oblasti psiholingvistike, Le irigArAJ langage des déments (1973), za kojom je usledilo objavljivanje nekoliko članaka u kojima je obrađivala temu jezika i mentalnih poremećaja. Istraživala je i opisivala : paula Zupanc oblike u kojima se simptomi različitih mentalnih poremećaja ispoljavaju u formal- nim osobinama jezika: u različitim oblicima afazije, u razaranju sintaktičkih struktura Lus Irigaraj (Luce Irigaray, 1932–) je doktorirala na filozofiji, psihologiji i itd. U ovom konkretnom istraživanju počela je da primećuje upadljivu razliku između lingvistici. U Francuskom nacionalnom centru za naučna istraživanja radi kao psiho- govornih obrazaca muškaraca i žena. Shvatila je da se identitet odigrava u procesu analitičarka i rukovodi istraživanjima. Istaknuta je spisateljica i pesnikinja. Obiman samo-pozicioniranja u jeziku u odnosu na sagovornika. Iako su, prema njenom shva- opus njenih radova preveden je na engleski, italijanski, holandski, japanski, srpski, tanju, pacijenti zadržavali sposobnost izvođenja sintaktičkih modifikacija i upotrebe slovenački, španski i druge jezike, što joj donosi sve širu čitalačku publiku. Delokrug metajezika, pacijentkinje su imale sklonost da svoje stanje izražavaju fizički, da pate rada Lus Irigaraj izrazito je interdisciplinaran. Ona sa velikom sigurnošću raspravlja direktno u telu. Ona tvrdi da ženama nedostaje pristup jeziku koji bi bio podesan za 482 o pitanjima filozofije, klasične književnosti, psihologije i psihoanalize, kao i lingvisti- izražavanje njihove želje. 483 ke, sociologije, religija, politike i prava. Njeni radovi ukazuju na temeljno poznavanje Ovaj scenario se ne odvija u pisanom jeziku, nego u situaciji koja zahteva grčkog jezika i filozofije, kao i na duboko razumevanje filozofskih i religioznih tradicija odgovor drugom govorniku ili odgovor na stimulus. Lus Irigaraj je shvatila da se ne Istoka. Jedna od njenih poslednjih knjiga, Entre Orient et Occident, bavi se pitanjima radi o biološki determinisanom govoru, već da je u pitanju problem identiteta simu- mogućnosti spoja – mišljenja, tradicija i civilizacija i promenom horizonta, koja bi liranog u jeziku unutar definisanog simboličkog sistema. Sistem kojim se ona bavila potpomogla dolazak nove ere. U njoj bi bili napušteni naši ustajali i razorni modeli u tom eksperimentu poznat je kao patrijarhat, u kome su jedine moguće pozicije su- istovetnosti (sličnosti) koji neprekidno obnavljaju želju za nadmetanjem i prevla- bjekta muške. Prema preovlađujućoj psihoanalitičkoj poziciji, jedini ženski identitet davanjem. Ta era bi otvorila nove modele različitosti u nastajanju i učinila nužnim koji je unutar tog sistema dostupan ženi je identitet “kastriranog” ili “nepotpunog” prava koja bi bila prava jednakosti, ali nesvodiva na koncept istovetnosti, sličnosti, muškarca, pošto žene nisu simbolički samo-identifikovane. jedinstvenosti. Odmah po objavljivanju svoje doktorske teze Speculum. De l’autre femme pAu L A Zu pA N C Kako je njen lični stav anti-autobiografski,1 o privatnom životu Lus Irigaraj (1974), Lus Irigaraj je izgubila nameštenje predavača na Univerzitetu Vensan i njeni se ne zna mnogo. Ranih šezdesetih je iz Belgije došla u Pariz na studije psihonalize. odnosi sa kolegama psihoanalitičarima su se iskomplikovali. Optužena je za političko angažovanje, što je za psihoanalitičku ustanovu bilo neprihvatljivo. 1 Irigaraj je u intervjuu 1983. godine izjavila: “Pustite ljude da čitaju moje knjige onako kako žele. Ne mislim da će se moj rad bolje razumeti ako se zna da sam uradila ovo ili ono. Postoji opasnost da takva informacija omete ljude prilikom čitanja”. Citirano prema: Margaret Whit- ford (ed.), Irigaray Reader, Luce Irigaray, Blackwell Publishers, Oxford, 1991, str. 1.  filozofija u ženskom deca veruju da su rođena kroz anus nastavlja da podvlači njegovu teorizaciju. Budući f e M i N i S t i Č k e p L At f o r M e LuS irigArAJ figure u pokretu f e M i N i S t i Č k e p L At f o r M e da je ta fantazija analna, u njoj ženska uloga u porođaju nije priznata. Žene se u nje- Spekulum (Speculum) je vrsta “manifesta”. Tu su skicirana pitanja koja se govom scenariju neizbežno pojavljuju kao nepotpuni muškarci. tiču seksualnosti u ženskom, kao i pitanja upućena temeljima zapadnog sistema lo- Irigaraj ovo gledište o anatomskoj razlici, zasnovanoj na Frojdovoj fanta- gike i proizvodnje značenja.2 ziji, ne uzima kao idiosinkraziju koja je svojstvena samo Frojdu, već kao imaginarno U Spekulumu Lus Irigaraj kao svoje kritičko sredstvo, kao psihoanalitič- (imaginaire) vladajućeg simboličkog poretka. Ona dalje tvrdi da nije u pitanju primer ki “instrument”, koristi ogledalo koje poredi sa ogledalom koje se upotrebljava u individualne fantazije nekog posebnog psihoanalitičara, nego da je u pitanju analnost ginekologiji prilikom pregleda unutrašnjih organa ženskog tela – sa spekulumom, koja je u zapadnom načinu razmišljanja nadmoćna.6 da bi istražila osnovne psihoanalitičke teorije o seksualnosti i osnovne filozofske Kada je u pitanju seksualna razlika, Frojd ne analizira u potpunosti pret- pretpostavke koje se tiču pitanja subjektivnosti. Ona kreće na put “vraćanja unazad postavke proizvodnje diskursa. Pitanja koja njegova teorija i praksa upućuju sceni kroz muško imaginarno” da bi istražila delovanje patrijarhalnog poretka u zapadnoj reprezentacije ne uključuju pitanje seksualizovanog određenja te scene. Zbog nedo- filozofskoj tradiciji, od Platona (Πλάτων, 428/427–348/347 p. n. e.), pa nadalje. statka te artikulacije, Frojdov je doprinos – upravo na mestu gde je u pitanju razlika Njena ideja ogledala upućuje i na Lakanovu teoriju imaginarnog i ulogu između polova – delimično uhvaćen u metafizičke pretpostavke. ogledala kao slike reprezentacije. Lakanovo ogledalo je ravno, reflektujuće sredstvo Da bi se ispitale i iscrtale ove pretpostavke, najveći deo Spekuluma je iza- koje vidi žensko telo samo kao manjkavo, kao “rupu”.3 Iako Lakan to nikada nije po- zov i poremećaj filozofskog diskursa, utoliko što se u prvi plan stavlja zakon za sve menuo, njena sugestija upotrebe spekuluma, konkavnog ogledala da bi se pregledalo ostale diskurse – utoliko što se uspostavlja diskurs o diskursu. i videlo ono što pripada ženi, upućuje na njegovu teorijsku premisu stadijuma ogle- Pitanja koja Lus Irigaraj postavlja diskursu filozofije, a koja je formulisala dala u procesu individualizacije. Ogledalo je ogledalo teorije ili diskursa i koristi se da u intervjuu koji je dala ubrzo posle objavljivanja Spekuluma (Dialectiques, 8, 1975),7 bi se kritički ispitalo Frojdovo (Sigmund Freud, 1856–1939) razmatranje o Ženskosti4 su sledeća: u prvom poglavlju Spekuluma, kao izazov Lakanu i zapadnoj filozofiji koja ženu vidi Šta objašnjava moć njene sistematičnosti, snagu njene kohezije, kao “manjkavu”, kao “crnu rupu”, ili je ne vidi uopšte. dovitljivost njenih strategija, opštu primenljivost njenih zakona i Sa Spekulumom, koji predstavlja diskurs različit od onoga koji se koristi vrednosti? Dugim rečima, šta objašnjava njenu poziciju gospo- u patrijarhalno oblikovanim diskursima, koristeći mimetičku čitanje–pisanje taktiku darenja i njenu potencijalnu reaproprijaciju različitih predstavlja- pisanja, ona psihoanalizira i razotkriva “slepu tačku starog sna o simetriji”5. Ona ana- nja istorije? Njenu moć da sve drugo svede na ekonomiju Istog, lizira Frojdovo (i lakanovsko) imaginarno, nesvesne fantazije koje podvlače njihove i u njenoj najvećoj opštosti, njenu moć da izbriše razliku između eksplanatorne sisteme. polova u sistemima koji su samoreprezentativni za “maskulini Prema njenom tumačenju, Frojdov model seksualnosti je muški, a njegovo subjekt”? 484 tumačenje seksualnosti je analno. To znači da u njegovoj fantaziji stadijum u kome Posle Spekuluma, Irigaraj se spremila da ispuni dvostruki zadatak. Prvi je 485 bio da razotkrije imaginarno telo filozofije, da bi iznela na svetlost dana seksualnu 2 “Ženska seksualnost ostala je ‘crni kontinent’ psihoanalize. Ova, naime, nije mogla ništa dinamiku koja deluje u teorijskim konstrukcijama filozofije. Prema njoj, da bismo drugo do da previdi tu drugu, ženu, koja se preliva preko okvira njenog teorijskog polja, s ob- razumeli simboličko, moramo razumeti njegovo imaginarno 8 , jer logička doslednost zirom na to da se nauka o ‘subjektu’ koju ona definiše nije bavila propitivanjem podređenosti žene muškim logičkim imperativima. Valjalo je, dakle, ponovo se zaputiti kroz tekstove u kojim 6 Ona raspravlja o problemima koji proizilaze iz analne fantazije u poglavlju “Večna ironija se ta logika jednog, istog sistematizuje kao takva. Ponovo iščitati, ponovo intrepretirati Pla- zajednice” (Speculum, str. 266–281) a u poglavlju pod naslovom “Ljubav istog, ljubav drugog” tona, da bi se uočilo kako se kod njega opredeljuju metafore koje će odsad prenositi smisao. knjige Éthique de la différence sexuelle, objavljene posle Speculuma čak tvrdi: “Ona (ljubav Slediti razvoj te povesti, teorije, zabeležiti gde i kako druga-žena biva isključena iz proizvodnje istog među muškarcima…) predstavlja jednu vrstu ontologije analnog (kurziv P. Z.). Luce Iriga- diskursa, obezbeđujući svojom nečujnom plastičnošću tlo, ponovni zamah i granicu.” Luce ray, Éthique de la différence sexuelle, Éditions de Minuit, Paris, 1984, str. 100. Irigaray, Speculum of the other Woman, Cornell University Press, Ithaca, 1986, tekst na zadnjoj 7 Ovaj intervju je reprodukovan u Ce sexe qui n’est pas un, Éditions de Minuit, Paris, 1977, pod strani omota. naslovom “Le pouvoir du discours et la subordination du féminin”, str. 72. 3 “Ravno ogledalo koje od najvećeg dela njihovog polnog organa odbija samo jednu ‘rupu’. 8 Takođe, u snažnoj opoziciji u odnosu na mnoge od njenih aspekata, filozofija Lus Irigaraj o pAu L A Zu pA N C Jednako važi i za oko, osim ako ono ne prodire ‘iznutra’ (upor. Batajevu Histoire de l’oeil). Ali ženskom počinje lakanovskom teorijom Realnog, Simboličkog i Imaginarnog. Realno preuzima onda neće moći da osmotri celinu ženskog polnog organa jednim pogledom, budući da će u od- domen majke i smrti, Simboličko je područje zakona utemeljenog na Imenu Oca, a Imaginarno nosu na tu celinu takođe ostati ‘spolja’. Luce Irigaray, Speculum of the other Woman, str. 109. je efekat Simboličkog u svesti i uobrazilji. Za Irigaraj, Lakanov simbolički poredak, koji je us- 4 Za svoje ispitivanje i kritiku Frojdove La féminité Irigaraj koristi francusko izdanje Nouvelles lov jezika, bazično je maskulin i patrijarhalan. On govori imaginarno muškaraca. Sve izvan conférences sur la psychanalyse, Gallimard, Paris, 1984. simboličkog poretka mora se asimilovati u njegove termine. Drugim rečima, njegovo Drugo kao 5 “La tache aveugle d’un vieux rêve de symêtrie” naslov je prvog poglavlja Speculuma gde simbolizovano u stvari je Isto kao ono samo. Ili je drugo (kao smrt, ili žensko) tako radikalno Irigaraj psihoanalizira Frojda i njegove spise o ženskosti. različito da nema simboličkih sredstava koja bi mu bila dostupna da ih saopšti.  konceptualnog sistema ne implicira obavezno njegovu istinu, to može biti doslednost Marin Lover (Amante marine), u engleskom prevodu naslova, može se čitati f e M i N i S t i Č k e p L At f o r M e LuS irigArAJ figure u pokretu f e M i N i S t i Č k e p L At f o r M e njegove fantazije. Drugi je bio da reši način na koji je telo materinskog–ženskog bilo kao razmatranje ili razmišljanje o Ničeovoj filozofiji volje za moć. Irigaraj je sma- izostavljeno iz idealnog i inteligibilnog domena razuma, dok je nastavilo da ga hrani tra zanimljivom u načinu na koji bi možda sebi pribavila nove vidove razmišljanja i da neguje njegove čulne, materijalne uslove. Lus Irigaraj tvrdi da su u našoj kulturi o seksualnoj razlici. Ona je potpuno svesna saučesništva te filozofije u zapadnoj logika, identitet i racionalnost simbolički gledano muški, a da je žensko spoljašnjost, metafizičkoj misli i priznaje opasnosti od olakog prihvatanja njenih ideja. Ona izokola “rupa”, ili ostatak koji se ne može simbolizovati. Najviše što žena može je da zauzme odgovara na Ničeovo pribegavanje nihilizmu kao istorijskom pokretu gde su “sve do- materinsku funkciju. Po mišljenju Lus Irigaraj, imaginarno ne pripada samo filozofi- tadašnje vrednosti bile obezvređene”,10 gde je čovek izgubio tle na kome su izgrađeni ma i psihoanalitičarima, već je to i društveno imaginarno 9 koje se uzima za realnost, njegov moral i razumni univerzum, gde više nije mogao da bude uveren u “univer- sa teškim posledicama po žene. Za razliku od muškaraca, žene su u simboličkom po- zalnu istinu” ili “apsolutnu istinu”. Ona kritikuje Ničeov koncept “volje za moć” kao retku “beskućnice”. Ali nasuprot Lakanu, Lus Irigaraj ne veruje da je ovo imaginarno čin prevrednovanja, ukazujući na neuspeh tog prevrednovanja da napusti krug istog. nesavladivo. Ona iznosi snažan argument da bi mogle da se dogode radikalne tran- U Ničeovoj koncentričnoj perspektivi, žena ostaje “drugo istog”, uprkos njegovim sformacije društvenog imaginarnog, da bi mogle da se uspostave nove, prethodno tvrdnjama da je prevazišao metafizičko opozicionalo mišljenje. Irigaraj tvrdi da je nezamislive konfiguracije. kod Ničea kao i kod Platona ženstvenost žene uvek već bila prihvaćena kao negativni Irigaraj tvrdi da je jedan od prvih zadataka na putu promene društvenog antipod muškoj ekonomiji istine. imaginarnog pripremanje terena za prihvatanje ženskog tela u ovom imaginarnom. U L’Oubli de l’air, drugom tomu serije “dekonstruktivnih” tekstova, Irigaraj Ne sme se zaboraviti da je odnos prema telu, kao što je Frojd već otkrio, uvek imagi- nastoji da govori iz hajdegerovskog diskursa. Ona koristi slične strategije mimikri- naran ili simbolički. U zapadnoj metafizici imaginarno telo subjekta je muško, a sek- je i pastiša da bi razotrkila maskaradu svakog autoritativnog korišćenja jezika. Dok sualna razlika još uvek ne postoji, kao što je nema ni u društvenom imaginarnom. ostaje “bliska” Hajdegerovim tekstovima, knjiga L’Oubli se svejedno može čitati kao Da bi se dogodila nova vrsta imaginarnog, onog koje bi moglo da razotkrije kritika Hajdegerove zaboravnosti u odnosu na nevidljivi elemenat, naime vazduh (koji i artikuliše ono što je stolećima bilo potisnuto – žensko telo i žensko imaginarno, je ovde metafora za ženski elemenat, koji je Hajdeger “zaboravio”). U njenom tuma- morala bi da se dogodi analiza nesvesnog zapadne muške misli. Irigaraj je čvrsto čenju, Hajdeger daje prednost zemlji kao što Niče privileguje vatru. On tako ne us- uverena da odnos između muških i ženskih elemenata nećemo moći da izrazimo na peva da prizna konceptualnu implikaciju nevidljivosti vazduha, kao što Niče ne uspeva drugačiji način dok se ovo potisnuto adekvatnije ne simbolizuje. Samo tada razma- da prizna svoje strahove od vode. tranje ženskog imaginarnog i viđenje tog identiteta možda više ne bi značilo istu Postoji jedna karakteristična nit koja se provlači kroz spise Lus Irigaraj, stvar. kao i Ničea i Hajdegera – posrednost (indirektnost). To omogućava neprekidnu Irigaraj je tumačila i analizrala dela nekoliko filozofa već u Spekulumu: Pla- dvoznačnost koja je naročito produktivna u feminističkoj filozofiji, pošto dozvolja- 486 tona, Aristotela (Αριστοτέλης, 384–322 p. n. e.), Dekarta (René Descartes, 1596– va raspravu o odsutnosti žena iz herojske tradicije, bez potvrđivanja ili odbacivanja 487 1650), Majstora Ekharta (Maitre /Johannes/ Eckhart, 1260?–1328?), Kanta (Imma- te tradicije. Lus Irigaraj nastoji da naglašavanjem pitanja seksualne razlike zameni nuel Kant, 1724–1804). Tokom osamdesetih i devedesetih godina dvadesetog veka dihotomiju isto/drugo i njen naglasak na identitetu. Ona osvetljava parmenidovsko nastavila je da analizira i kritički tumači radove nekoliko evropskih filozofa: Ničea razmišljanje o mnogim načinima odnošenja jednog i mnoštva, u kome ne preovlađuje (Friedrich Wilhelm Nietzsche, 1844–1900), Hajdegera (Martin Heidegger, 1889– identitet, nego razlika. Na ovaj način ona oživljava premetafizičku, presistematsku 1976), Hegela (Georg Wilhelm Friedrich Hegel, 1770–1831), Levinasa (Emmanuel Le- misao presokratovaca, a protiv krutosti filozofskih kategorija, slično kao što to čine vinas, 1905–1995), Merlo-Pontija, Spinoze (Baruch Spinoza, 1632–1677). Dva njena Niče i Hajdeger. Kao i njih dvojica, ona teži da povrati resurse iz ovih zaboravljenih spisa, o Ničeu, Amante marine, de Friedrich Nietzsche (1980) i o Hajdegeru, L’Oubli elemenata tradicije, da bi učinila mogućim odgovor na specifičnost sadašnje post- de l’air, Chèz Martin Heidegger (1983), pisana su njenim stilom poetsko–filozofske hrišćanske ere. proze i nisu laka za razumevanje. Između ove dve knjige, Irigaraj je objavila zbirku predavanja izloženih na konferenciji “Žene i ludilo” (“Women and Madness”) održanoj u Montrealu maja pAu L A Zu pA N C 9 Lus Irigaraj pozajmljuje ideju “društvenog imaginarnog” od francuskog psihoanalitičara i na- 1981. godine. Ta zbirka je prvi put objavljena u Le Corps-à-corps avec la mère (1981) učnika Kornelijusa Kastoriadisa (Cornelius Castoriadis, 1922–1997), čiji citat nalazimo u knjizi i ponovo u preštampanom izdanju u Sexes et parentés (1987). U ovom tekstu ona Margaret Whitford, Luce Irigaray: Philosophy in the Feminine, Routledge, London, 1991, str. 66: “U poređenju sa individualnim imaginarnim označavanjima, (društvene imaginarne signifika- predstavlja ideju koja je od temeljnog značaja za njeno delo: zapadna kultura je cije) su beskrajno veće od fantazije (potporna šema, na koju se upućuje kao na jevrejsku, grčku ili zapadnu ‘sliku sveta’, nema granica) i one nemaju precizno lociranu egzistenciju (ako bi to 10 Videti: Friedrich Nietzsche, The Will to Power, Vintage, New York, 1967, trans. Walter Kauf- značilo da se individualnoj svesti može pripisati precizno lokalizovana egzistencija).” mann, str. 9.  zasnovana na matricidu, a ne na patricidu (kao što je hipotetički postavio Frojd u razmišljala i o teološkim tradicijama, da bi u njima otkrila predstavu božanskog (be- f e M i N i S t i Č k e p L At f o r M e LuS irigArAJ figure u pokretu f e M i N i S t i Č k e p L At f o r M e knjizi Totem i tabu). Irigaraj iznova tumači priču/mit o Klitemnestri kao priču o žr- skonačnog) koja odgovara ženama. Irigaraj je uverena u neophodnost stvaranja figu- tvi majke i njenih kćeri, Ifigenije i Elektre, da bi se uspostavio patrijarhat. Ifigeniju re koja bi mogla da oprimeri žensko imaginarno. Hrišćanski bog, kao primer muškog je doslovno žrtvovao Agamemnon, Elektra je prepuštena svom ludilu, dok Orest, imaginarnog, isključuje iskustvo žene kao referentnu tačku. Ženski bog – boginja – matricidan sin, biva izabran da uspostavi novi poredak. U tumačenju Lus Irigaraj, na- bila bi ona koja daje oblik mnoštvu, razlici, tokovima, ritmovima, dodiru i “sjaju tela”. glasak nije na Edipu, na kastraciji, nego na najvećem kulturalnom tabuu – na odnosu Božanski entitet koji bi mogao da otelotvori sve one kvalitete koji ne mogu imati sa majkom. Edip služi da zakloni presecanje pupčane vrpce sa majkom. Tišina koja održivu reprezentaciju unutar patrijarhalnog religioznog doživljaja.12 okružuje ovaj prvobitni čin održava najrazornije i najnasilnije fantazije – o ženi kao Svejedno, tokom njenih istraživanja simboličkog i imaginarnog, teološkog o proždrljivom čudovištu koje preti ludilom i smrću – koje su pokazatelji potisnute, i mitološkog, glavna preokupacija Lus Irigaraj ostaje ista – ispitivanje premisa koje nerazrešene i neanalizirane mržnje kojoj su žene kulturalno izložene, a koje su vezane sadrže seksualnu (ne)razliku. Serija njenih predavanja koju je predstavila na Univer- za arhaične projekcije koje pripadaju muškom imaginarnom. Tako će žene biti češće zitetu Erazmus u Roterdamu 1982. godine i objavila ih pod naslovom Éthique de la zatvarane u bolnice za mentalno poremećene nego muškarci. différence sexuelle (1984), predstavljena je naglaskom na najvećoj važnosti i neod- Za Lus Irigaraj, delovanje simboličkog poretka i posledično funkcionisanje ložnosti razmatranja pitanja seksualne razlike.13 Uz to je neophodno ponovo osmisliti društvenog ugovora, iz kojeg su žene kao žene isključene, proizilazi iz ovog žrtvenog pojmove percepcije i koncepcije vremena–prostora, pojmova obitavanja/habitation čina matricida. U tom stanju stvari leži nemogućnost simbolizovanja odnosa majke des lieux i pojmova identitet–ovojnica/identité–enveloppe. Ona tvrdi da je neophod- i ćerke. no ponovo osmisliti odnose materija–forma/matière–forme i interval između/entre. Psihoanaliza je mnogo doprinela opisivanju i iscrtavanju ulaska ljudskog Mesto intervalle zauzima želja–désir. Dati stalnu definiciju želji značilo bi poništiti bića u domen jezika, kao odvajanja deteta od majke. Mnogo je manje (ili nije ništa) je. Želja zahteva privlačnu silu, modifikaciju intervala, promenu pozicije subjekta ili rečeno o činjenici da se podrazumeva da je ovo dete sin. Dakle sin, a ne ćerka, treba objekta u njihovim odnosima blizine i daljine. da se odvoji od majke putem intervencije jezika, ili lakanovski rečeno via Imena– Za Lus Irigaraj, svaka nova epoha donosi modifikaciju ekonomije želje, Oca.11 Sin nije samo potencijalni otac, nego je takođe i subjekt, muškarac. Ćerka je, ona označava različiti odnos između čoveka i bog(ov)a, između čoveka i čoveka, iz- naprotiv, samo potencijalna majka. U simboličkom poretku, njena ženskost se može među čoveka i sveta, između čoveka i žene. U svojim seminarima o etici i seksualnoj iskusiti samo kroz ulogu majke. Nasuprot sinu, čija je prva lekcija koju je naučio od razlici, Lus Irigaraj propituje filozofe – Platona (L’amour sorcier, Le Banquet, “Disco- simboličkog poretka da se povinuje zabrani incesta i da objektifikuje majku da bi se urs de Diotime”), Aristotela (Physique IV), Dekarta (Les passions de l’âme ), Spinozu odvojio od nje, ćerka zbog svog osiromašenog odnosa sa simboličkim, ne može us- (L’éthique, “De Dieu”), Hegela (Phénoménologie de l’ésprit, VI “L’esprit, A, a, Le monde pešno da postigne ovo odvajanje. Ona tako postaje žrtva psihoze i melanholije, kako éthique, La loi humaine et la loi divine, l’homme et la femme”), Merlo-Pontija (Le visible 488 je Irigaraj pronašla u svojoj analizi govornih obrazaca psihotičara, muških i ženskih. 489 Jezikom žena dominiraju nagoni, nesigurnosti, nedostatak sposobnosti izvođenja 12 U svom članku Femmes divines, objavljenom u zbirci od nekoliko članaka pod naslovom (perform) kao govorećih subjekata. Sexes et parentés (1987), gde razvija različite teme koje se tiču definicije moguće i neophodne Irigaraj se upustila u istraživanje isključivanja žena iz simboličkog poretka etike između dva pola, ona citira Fojerbahovu (Ludwig Andreas von Feuerbach, 1804–1872) na sistematičan način. Ona se vratila grčkoj mitologiji i reinterpretirala njeno (re)pre- L’essence du Christianisme: “Bog je ogledalo čoveka.” Luce Irigaray, Sexes et parentés, Minuit, Paris, 1987, str. 187. Ona razvija sopstvenu misao, odslikavajući potrebe žene: “Ženi nedostaje zentovanje ženskog, kao i izražavanje ženskog u dramskim delima i u poeziji. Ona je ogledalo da bi postala žena. Imati Boga i postati njegov rod ide jedno s drugim. Bog je drugi koji nam je apsolutno potreban. Potrebno nam je, da bismo postale, predosećanje ostvarenosti, 11 Irigaraj se bavi pitanjima seksualne ne(razlike) u jeziku i u simboličkom poretku analizirajući ne okamenjenog objekta, postuliranog nepromenljivog Jednog, već povezanost i horizont koji koncept subjekta u psihoanalitičkom diskursu u njenom ranom radu Parler n’est jamais neutre nam obezbeđuju prelazak između prošlosti i budućnosti, most sadašnjosti koja se seća, nije (Éditions du Minuit, Paris, 1985). Ona ponavlja svoj zahtev za ponovnim razmatranjem osnov- čisto gubljenje u zaboravu, niti mrvljenje naše egzistencije, naročito usled napuštenosti. nih premisa psihoanalize kao teorije subjekta: Edipovog trougla, vladavine Falusa. “Carstvo Ženski bog tek treba da se pojavi. Mi nismo ni čiste spasiteljice ni čista putenost, ni veo mu- falusa – Falusa – je nametnuto uspostavljanjem društva patrijarhalne moći. Moći generisanja drosti sveta, ni čiste majke, ni čiste đavolice… Svi ti predikati govore nešto o nama, često o pAu L A Zu pA N C prirodnog – materinsko se tu uzima kao atribut faličkog–bogova–ljudi, koja uspostavlja novi nama kako nas vide muškarci, i kakvima oni zahtevaju da nas vide. poredak koji mora da izgleda kao prirodan. Otuda se nameće reprezentacija dobre ili loše ‘pri- Kako zamisliti našeg Boga? Ili našeg boga? Postoji li u nama neki kvalitet koji bi mogao da rode’, u zavisnosti od toga da li su je stvorili muškarci ili su je rodile žene. Kakvi se preokreti preokrene predikat u subjekt […].” Luce Irigaray, Sexes et parentés, str. 79. nižu u organizacji imaginarnog i simboličkog može se još pročitati u grčkim mitovima i tragedi- 13 “Seksualna razlika je jedno od pitanja ili pitanje koje naša epoha mora da promisli. Svaka jama, u zoru naše logičke ere. Vrednosti koje podupiru njenu artikulaciju i njeno raspoređivanje epoha – prema Hajdegeru – ima neku stvar za promišljanje. Samo jednu. Seksualna razlika je biće otuda izomorfne u odnosu na ‘muški imaginarij’.” Luce Irigaray, “Misère de la Psychanaly- možda stvar našeg vremena. Stvar našeg vremena koja će nam, ‘promišljena’, doneti ‘spas’?” se”, iz Parler n’est jamais neuter, Éditions du Minuit, Paris, 1985, str. 271. Luce Irigaray, Éthique de la différence sexuelle, Éditions de Minuit, Paris, 1984, str.13.  et l’invisible, “L’entrelacs – le chiasme”), Levinasa ( Totalité et infini, Section IV, B, oblik negativnosti koji proističe iz same prirode. Seksualna razlika dekonstruiše bi- f e M i N i S t i Č k e p L At f o r M e LuS irigArAJ figure u pokretu f e M i N i S t i Č k e p L At f o r M e “Phénomenologie de l’éros”) – o ovim pitanjima i odnosima. narnu opoziciju između prirode i duha. Ona raspravlja o ovoj problematici, kao i o problematici nemogućnosti ko- Prirodno je najmanje dva: muško i žensko. Sve spekulacije preva- munikacije između polova, ženskog i muškog, u J’aime à toi, filozofskom delu gde zilaženja prirodnog u pravcu univerzalnog zaboravljaju da priroda takođe razvija i dijalektiku intersubjektivnosti zasnovanu na seksualnoj razlici.14 U nije jedno. ovom delu ona prevazilazi podelu između dva pola i ulazi u domen biti dva/Être De- Da bi se ona prevazišla – ako je to imperativ – neophodno je napustiti ux.15 Za nju, etičko/filozofski značaj seksualne razlike leži u činjenici da je to jedini realnost: a realnost je dva (ovo dva u sebi sadrži sekundarne razlike: manje/veće, konkretan ili čulni primer biti dva koji nam je dostupan a u kojem je upisana moguć- mlađe/starije, npr.). Univerzalno je o sebi mislilo kao o jednom, ono je zamišljeno iz nost etičke univerzalnosti. jednog, iako ovo jedno ne postoji. Ova vrsta rezonovanja ima dugu istoriju u filozofskoj i etičkoj misli Lus Ako ovo jedno ne postoji, ograničenje je tako upisano u samoj prirodi. Pre Irigaraj. U svojim spisima je ukazivala na to kako nasilna logika Jednog, koja je od- svake potrebe da se prevaziđe priroda, važno je shvatiti da postoji dva. Ovo dva upi- vela utvrđivanju patrijarhata i potiskivanju seksualne razlike, istorijski ide zajedno sa suje konačno u samo prirodno. Nijedna priroda ne može polagati pravo da odgovara ljudskim subjektom koji poriče svoj dug prema prirodi i koji gubi poštovanje prema totalnom prirodnog. Priroda, u tom smislu ne postoji. U ovom smislu, forma nega- sopstvenoj prirodi. Prema gledištu Lus Irigaraj, identifikacija majke sa prirodom ide tivnog postoji u prirodnom. Negativno nije operacija svesti za koju je samo čovek ruku pod ruku sa zamenom kosmološkog pogleda na prirodu kao na plodnu, živo- sposoban. Naprotiv, ako čovek nije svestan ograničenja upisanog u prirodu, njegovo todavnu zemlju, sa profiterskim pogledom na prirodu kao na sirovu materiju koju suprotstavljanje (opozicija) prirodnom ne može postići rad negativnog. ljudski subjekt treba da potčini i prevaziđe i preoblikuje prema ljudskim potrebama. Negativno se dokopava prirodnog i pravi se da ga nadilazi svešću Sadašnje stanje ratova, razaranja i gladi je logička istorijska sudbina žrtvujućih, teh- koja je od tog trenutka pa nadalje određena ovom prirodnom na- nokratskih društava koja su stvorili samo muškarci. ivnošću: Ja sam totalitet.16 Za Lus Irigaraj, odgovor na ovaj razorni način društvene organizacije koja Irigaraj je objavila nekoliko knjiga na temu “dva”, gde razvija ideju da biti obnavlja večiti povratak istog kao osnovne motivacije žrtvujućeg, je fecund couple dva predstavlja osnovu odnosa prema drugom. Ona tvrdi da nam se pitanje o biti dva seksualne razlike. Ovaj par ima priliku da otvori budućnost koja će se uzdići iznad ra- danas predstavlja putem pitanja razlike. To takođe sadrži pitanje kako uspešno po- zornog pritiska i prihvatiti vrednosti koje poštuju generativni princip unutar prirode. stići koegzistenciju sa drugom generacijom, drugom rasom, drugom kulturom, dru- Irigaraj se u knjizi J’aime à toi vraća Hegelu da bi ponovo ispitala njegov gim ljudima, bez ponovnog promišljanja odnosa prema drugom kao drugom. Odnos koncept negativnog koji je proganjao još od pisanja Spekuluma. Za Hegela, onako između polova, najsvetovniji i najsvetskiji, može postati prilika za stvaranje “relaci- kako ga razume Lus Irigaraj, priroda je konačna, neposredna i lišena univerzalnog one” kulture – konkretne i univerzalne, empirijske i transcendentalne – koja će nam 490 života. Međutim, racionalna svest može uložiti u prirodu univerzalni život negira- dozvoliti demokratski pristup svim drugim različitostima. 491 njem onoga što je neposredno u prirodi. Svest prožima sirovu materiju racional- nom svrsishodnom formom. Racionalni subjekt negira, daje pod zakup i prevazilazi prirodu duhovnim radom koji je istovremeno i aktivnost i objekt proizveden ovom estetika Lus irigaraj aktivnošću. Irigaraj ukazuje da se ovo odvajanje prirode i duha ogleda i u Hegelovom Irigaraj se nije direktno bavila pitanjima estetičkog. Međutim, mnogi njeni shvatanju porodice, a naročito u hijerarhijskoj organizaciji uloga polova. Takva kon- radovi, a naročito oni koji se tiču pitanja filozofije, napisani su stilom koji je mnogo stelacija postavlja žene kao prirodnu neposrednost i ne dozvoljava im da uđu u kultu- bliži poeziji nego tradicionalnom filozofskom diskursu. ralno kao žene. Ova tačka je za Irigaraj veoma značajna, jer ona naglašava da je sek- Da bi razotkrila (“dekonstruisala”) premise koje održavaju “moć diskursa sualna razlika per se zamrznuta unutar prirodne neposrednosti i da joj je zabranjen gospodara” i da bi iznela na svetlost dana ono što je time bilo zaboravljeno – “žen- pAu L A Zu pA N C ulazak u konstelaciju duha i civilnog društva. Seksualna razlika se ne može izraziti sko”, “materijalno/materinsko”– ona koristi karakterističan model diskurzivnosti. U unutar antropocentrične koncepcije prirode, jer je ona prvobitno neantropocentričan početnoj fazi možda postoji samo jedan “put”, onaj koji je istorijski dodeljen žen- skom: mimikrija. Ženska uloga se mora preuzeti namerno. To već znači preokrenuti 14 Luce Irigaray, J’aime à toi, esquisse d’une félicité dans l’histoire, Bernard Grasset, Paris, 1992. 15 Être Deux je isto tako i naslov njene knjige, objavljene od izdavačke kuće Grasset, Paris, 16 Luce Irigaray, J’aime à toi : Esquisse d’une félicité dans l’histoire, Grasset, Paris, 1992, 1997. str. 65, 67.  oblik podređenosti u potvrđivanje i tako započeti njeno ometanje, budući da direktan kulturalne prefinjenosti su muškog roda, a neživi entiteti, objekti bez vrednosti, su f e M i N i S t i Č k e p L At f o r M e LuS irigArAJ figure u pokretu f e M i N i S t i Č k e p L At f o r M e ženski izazov ovom stanju znači zahtev da se govori kao (maskulini) subjekt, to jest, ženskog roda. To znači da su muškarci sebi pripisali pozicije i vrednosti subjektiviteta da se postavi odnos prema inteligibilnom koji bi zadržao seksualnu nerazliku. i da su sveli žene na status objekata, ili na ništa. Ovo se odnosi na žene telles–que- Poigravanje mimezisom je tako, za ženu, pokušaj da povrati izgubljeno lles, kao što se odnosi i na rod reči.18 mesto svoje eksploatacije diskursom, a da pri tom ne dozvoli da bude jednostavno Muški rod dominira sintaktički. U francuskom jeziku, on dominira množi- svedena na njega. To znači da se ponovo podvrgne idejama o sebi, koje su razvija- nom: oni su se venčali/ils se sont mariés; oni se vole (muškarac i žena)/ils s’aiment; ne unutar i putem maskuline logike, ali tako da, poigravajući se ponavljanjem, učini oni razgovaraju/ils se parlent. Ova gramatička oznaka koja briše ženski rod ima utica- “vidljivim” ono što je trebalo da ostane nevidljivo: prikrivanje mogućeg delovanja ja na doživljaj sopstvenog subjektiviteta i prevodi se u jezik kao diskurs i kao govorni ženskog u jeziku.17 čin. Stilom zaljubljenog razgovora sa Ničeom kao filozofom i sa njegovim ide- U francuskom jeziku, za srednji rod se koristi ista zamenica ili isti oblik kao jama o ženi/ženskom (le féminin), istini, lepoti, prevrednovanju, Lus Irigaraj okružuje i za muški rod: pada kiša/il pleut, pada sneg/il neige, neophodno je/il faut. Ako smo ove ideje fluidnošću druge vrste apercepcije, dodira i bliskosti i izmamljuje iz njih ono mogli da se raspravljamo oko arbitrarnog izbora roda za reči koje određuju prirodne što su potisnule – ono tamo, le féminin. Le féminin se razlikuje od ženskosti u tome pojave, očigledno je da je rod reči koja izražava neophodnost arbitrarna. Ova vrsta što ne ulazi u ekonomiju mimezisa drugačije osim kao ono što se opire reprezentaciji, zbrke ili asimilacije srednjeg roda u muški je novijeg datuma u ljudskoj istoriji. Nje kao odsustvo ili tišina. U spisima Lus Irigaraj, ono ulazi u igru samo unutar ekonomi- nema u svim jezicima. Pitanje je dakle kako tumačiti status srednjeg roda sa pozicije je koja je specifična, ali nikad podesna za njega i stiče vrednost preko svojih različitih subjektiviteta u jezicima sa tri roda. “form(i)” zasnovanih na ženskoj morfologiji. Raspodela i pripisivanje roda i njegova gramatička pravila su različita u različitim kulturama. Ona zavise od vrednosti pripisanih različitim polovima i od po- sebne evolucije određene kulture. Ona ne predstavljaju univerzalne zakone, ona nisu Jezik i demokratija ni srednji rod, niti su samo arbitrarna. Ona su motivisana dijahronijski i sinhronijski. Prema tome, biti određenog roda ne znači biti pripisan nekoj nepromenljivoj istini, Lus Irigaraj je pisala i držala predavanja o dve teme – o jeziku i seksualnoj niti pripadati čisto biološkom. Biti nekog roda uključuje fiziologiju i anatomiju, ali i razlici i o građanskim pravima i seksualnoj razlici od osamdesetih, preko devedesetih sociologiju, kao i kulturalnu interpretaciju. Irigaraj veruje da jedno ne može da isključi godina pa do danas. O ovim temama je objavila niz knjiga, od kojih je nekoliko bilo u drugo i vice versa. Za nju je od najveće važnosti da različita seksualizovana tela imaju saradnji sa drugim istraživačima iz različitih zemalja. jednak pristup svojim subjektivnim i objektivnim pravima. To znači da je od najveće Osnovni postulati koje je razvila tokom istraživanja simboličkog poretka važnosti definisati jedinstvenost prava muškaraca i žena, jedinstvenost u njihovoj preko diskursa filozofije, primenjivi su i na njena istraživanja jezika kao izraza kultu- razlici. 492 re. Seksualna razlika nije svedena samo na jednostavnu prirodnu, izvanlingvističku 493 Brojnim analizama govornih činova muškaraca i žena, gde je ispitivala sin- činjenicu, već ona oblikuje jezik i biva oblikovana jezikom. Ona određuje sistem za- taktičke i semantičke strukture, kao i značenja, Lus Irigaraj je potvrdila svoju tezu o menica, prisvojnih prideva, rodove imenica i njihovu raspodelu u gramatičkim ka- seksualnoj prirodi govornih činova. U govornim činovima muškaraca i žena prime- tegorijama – živo–neživo, priroda–kultura, muško–žensko. Kao takva, seksualna ćene su, kako u analizi Lus Irigaraj, tako i u analizama istraživača u drugim jezicima razlika je smeštena između prirode i kulture. Svejedno, po mišljenju Lus Irigaraj, naša – engleskom, italijanskom, nemačkom, slovenačkom – značajne razlike u govornim društva su napredovala bez napretka u seksualnom poretku, napredovali smo bez činovima muškaraca i žena. Razlike u diskursima muškaraca i žena odražavaju efekte uspostavljanja odgovarajuće kulture seksualnog poretka. U patrijarhalnoj civilizaciji, muški rod je onaj koji se vrednuje. Muškarac je jezika/langue i društva: želeo, svesno ili nesvesno, da univerzumu da svoj rod, kao što je želeo da svoje ime da svojoj ženi, deci i imovini. On svoj rod nije dao samo Bogu, suncu itd., nego ga je 18 Ona izlaže jedan od svojih ozloglašenih primera u knjizi Je, tu, nous (1990), u poglavlju pod vidom srednjeg roda dao i zakonima kosmosa i društvenom poretku. Muškarac “Polovi i gramatički rodovi. Rod kao identitet ili dobro koje se može posedovati”: “Žetelac je pAu L A Zu pA N C muškarac. Ali ako, prema aktuelnoj raspravi o nazivima profesija, lingvista i pravni stručnjak ne propituje genealogiju ovog pripisivanja. hoće ženu koja žanje da nazovu žetelicom, ne postoji reč za ženu subjekt: žetelica je alat koji Irigaraj tvrdi da osim identiteta postoji još jedan mehanizam koji posre- koristi žetelac, pri čemu ta reč ne postoji u ženskom rodu. To stanje stvari je još karikaturalnije duje između realnosti i raspodele roda. Kao što je očigledno, živa bića od važnosti i na višem profesionalnom nivou gde smo ponekad svedoci raznih hijerarhija kod pripisivanja gramatičkog roda: državni ili partijski sekretar biće muškog roda, a sekretarica steno-daktilo- grafkinja ženskog roda.” Luce Irigaray, Je, tu, nous : pour une culture de la différence, Grasset, 17 Luce Irigaray, Ce sexe qui n’est pas un, Éditions de Minuit, Paris, 1977, str. 76. Paris, 1990, str. 87.  • muškarci preuzimaju poziciju subjekta u govornim činovima i Luce Irigaray, Le Temps de la différence : pour une révolution pacifique, Librairie f e M i N i S t i Č k e p L At f o r M e LuS irigArAJ figure u pokretu f e M i N i S t i Č k e p L At f o r M e sebe određuju kao subjekte diskursa ili čina; žene se ne postav- généralle française (Livre de poche), Paris, 1989. ljaju lako u poziciju subjekta, pošto daju prednost muškarcima ili Luce Irigaray, Je, tu, nous : pour une culture de la différence, Grasset, Paris, 1990. svetu, Luce Irigaray (ed.), Sexes et genres à travers les langues : éléments de communica- tion sexuée, Grasset, Paris, 1990. • žene manje koriste zamenicu “ja” i ona ne ukazuje uvek na žen- Luce Irigaray, Marine Lover of Friedrich Nietzsche, Columbia University Press, New ski identitet; žene isto tako u dijaloškoj situaciji retko ukazuju na York, 1991. drugu ženu kao na “nju”; one češće koriste “njega/on” u poziciji Luce Irigaray, J’aime à toi : Esquisse d’une félicité dans l’histoire, Grasset, Paris, objekta ili čak subjekta rečenice, 1992. • žene se uglavnom odnose prema “drugom” u svojim iskazima i Luce Irigaray, Essere due, Bollati Boringhieri, Torino, 1994. privileguju interpersonalne odnose, dok muškarci privileguju od- Luce Irigaray, La democrazia comincia a due, Bollati Boringhieri, Torino, 1994. nos sa svetom i objektima, Luce Irigaray, Le souffle des femmes, ACGF, Paris, 1996. • žene u svojim govornim činovima biraju imenice i glagole koji Luce Irigaray, Être deux, Grasset, Paris, 1997. nisu apstraktni nego denotiraju svakodnevne aktivnosti, sa opi- Luce Irigaray, Ja, ti, mi – za kulturu razlike, Ženska infoteka, Zagreb, 1999. Luce Irigaray, Between East and West: From Singularity to Community, Columbia som vremena i mesta, dok muškarci koriste imenice i prideve koji University Press, New York, 2002. su apstraktni i konotiraju svet ideja i dogmi.19 Margaret Whitford, Luce Irigaray: Philosophy in the Feminine, Routledge, London, Irigaraj je, podržana empirijskim dokazima rezultata dobijenih analizom 1991. govornih činova muškaraca i žena, uverena da dokle god se ženski karakter ne odre- Maragret Whitford (ed.), The Irigaray Reader, Blackwell, Oxford, 1991. di kao takav, žene će ostati isključene iz jezika i nesposobne da stvore sopstveni identitet. Literatura: Elisabeth Grosz, Sexual subversions. Three French Feminists: Julia Kristeva, Luce Irigaray, Michèle Le Doeuff, Allen&Unwin, Sydney, 1989. Luce Irigaray, Le Langage des déments, Mouton, The Hague, 1973. Luce Irigaray, “And the One doesn’t Stir without the other”, Signs vol. 7, no. 1, 494 Chicago, 1981, str. 60–67. 495 Luce Irigaray, Le Corps-à-corps avec la mère, Editions de la plaine lune, Montreal, 1981. Luce Irigaray, Passions élémentaires, Minuit, Paris, 1982. Luce Irigaray, L’Oubli de l’air chez Martin Heidegger, Minuit, Paris, 1983. Luce Irigaray, La Croyance même, Galilée, Paris, 1983. Luce Irigaray, Parler n’est jamais neutre, Minuit, Paris, 1985. Luce Irigaray, This Sex Which Is Not One, Cornell University Press, Ithaca, 1985. Luce Irigaray, Speculum of the other Woman, Cornell University Press, Ithaca, 1986. Luce Irigaray, Sexes et parentés, Minuit, Paris, 1987. Luce Irigaray (ed.), Le sexe linguistique, Special issue of Langages 85, Paris, March, pAu L A Zu pA N C 1987. 19 Ovi rezultati su dobijeni na osnovu istraživanja nekoliko različitih jezika, a predstavili su ih Lus Irigaraj i drugi u nekoliko publikacija, na primer: Luce Irigaray (ed.), Le sexe linguistique, Special issue of Langages 85, Paris, March, 1987; Luce Irigaray (ed.), Sexes et genres à travers les langues : éléments de communication sexuée, Grasset, Paris, 1990; Luce Irigaray, Je, tu, nous : pour une culture de la différence, Grasset, Paris, 1990.  udala. Krajem šezdesetih Tel Quel je postao vodeća snaga u kritici reprezentacije – u f e M i N i S t i Č k e p L At f o r M e J u L i J A k r i S t e vA figure u pokretu f e M i N i S t i Č k e p L At f o r M e pisanju i politici – i taj uticaj se za Kristevu pokazao od trajnog značaja.1 Semiotika Julije kristeve Dok je radila kao asistent-istraživač za Lisjena Goldmana (Lucien Goldma- nn, 1913–1970), pohađala je i seminare Rolana Barta (Roland Barthes, 1915–1980), koji je postao njen najznačajniji mentor i učitelj. Kristevin prvi upliv na francusku teorijsku scenu osim rada na lingvistici bilo je njeno tumačenje rada ruskog forma- liste Mihaila Bahtina (Mikhail Bakhtin /Михаил Михайлович Бахти́н/, 1895–1975). Poglavlje “Le mot et le dialogue” njene knjige Recherches pour une sémanalyse (1969) posvećeno je analizi i prezentaciji Bahtinovog rada. U ovom poglavlju, koje je pi- sano prema poststrukturalističkom modelu, otkrivajući načine na koji se elegantne strukturalističke kategorije ruše pod pritiskom druge strane jezika, [one] bezočne, Julija podsmešljive, subverzivne, karnevalske, kako je opisao Bahtin, ona je uvela za nju veoma značajan pojam govorećeg subjekta, kao glavnog objekta lingvističke analize. kriStevA Ovaj pojam dolazi iz njenog sopstvenog tumačenja bahtinovskog “dijalogizma” kao otvorene razmene između teksta subjekta i teksta onoga kome se subjekt obraća i : paula Zupanc koji daje formu Kristevinom konceptu “intertekstualnosti”. U ovoj knjizi Kristeva je postavila i polaznu tačku za razvoj sopstvene teorije govorećeg subjekta, i najvažnije, polaznu tačku njenog interesovanja za analizu onoga što se ne da analizirati – neizra- Juliju Kristevu (Юлия Кръстева, 1941–), koja je priznata kao jedna od vo- zive, heterogene, radikalne drugosti individualnog i kulturalnog života. U isto vreme, dećih teoretičara semiotike, kritičari i čitaoci smatraju i značajnim glasom u knji- Kristeva je pokazala interesovanje za simboličko prisvajanje ovog domena, kao što ževnosti, estetičkoj teoriji, kritici kulture i psihoanalitičkoj teoriji i praksi. U anglo- je dokazala u svojim kasnijim spisima, sa neprekidnim preplitanjima ova dva. U po- američkim kulturalnim krugovima ona je predstavljena kao takozvana “francuska slednjem poglavlju pod naslovom “L’engendrement de la formule”, objasnila je šta feministkinja”, tačnije kao jedna od njih tri, uz Elenu Siksu (Hélène Cixous, 1937–) i podrazumeva pod konceptima koje je uvela: “texte” – kao određeni tip označiteljske 496 Lus Irigaraj (Luce Irigaray, 1932–), koje zajedno čine ono što Toril Moi (1953–) naziva 497 proizvodnje koji zauzima precizno mesto u istoriji i koji stoji umesto određene nauč- “svetim trojstvom francuske feminističke teorije”. Za ove tri žene, iz ugla iz kojeg one ne definicije; “sémanalyse” – kao teoriju tekstualnog označavanja koja znak smatra posmatraju svoj rad, ova kategorizacija je krajnje problematična, jer su njihove filo- za ogledalni element, osiguravajući reprezentaciju ovog nastajanja koje je unutrašnji zofske pozicije, žiže interesovanja i stilovi pisanja, veoma individualni. A ipak, kada ih prostor njegovog klijanja, njegova “druga scena”.2 u prevodu čita i razmatra anglofonska publika, izgleda kao da među sobom imaju više zajedničkog nego sa drugim feminističkim spisateljkama i teoretičarkama. 1 Tel Quel je privukao saradnike mlađe generacije strukturalista i poststrukturalista u Fran- cuskoj šezdesetih godina. Posle pobune u maju 1968. godine, objavljen je kolektivni rad pod Julija Kristeva je došla u Pariz iz Bugaske 1966. godine kao dvadeset- naslovom Théorie d’ensemble, sa prilozima Rolana Barta (Roland Barthes, 1915–1980), Žaka petogodišnja studentikinja sa doktorskom stipendijom iz lingvistike. Te godine su Deride (Jacques Derrida, 1930–2004), Mišela Fukoa, Julije Kristeve, Marselina Plejnea (Mar- objavljene dve izuzetne knjige: Écrits Žaka Lakana (Jacques Lacan, 1901–1981) i Les celin Pleynet, 1933–), Žana Rikardua (Jean Ricardou, 1932–), Filipa Solersa i mnogih drugih mots et les choses Mišela Fukoa (Michel Foucault, 1926–1984) koje su pariskoj in- avangardnih kritičara. Njihova zamisao je bila “modernistička teorija”, kao različita od same teorije modernizma, usredsređena na jezik kao početnu tačku nove vrste razmišljanja o politici pAu L A Zu pA N C telektualnoj sceni donele svež podstrek. Kristeva je takođe bila pod njihovim utica- i subjektu, novo razumevanje istorije kao teksta, i pisanja (écriture) kao proizvodnje, a ne re- jem. Uz podršku Cvetana Todorova (Tzvétan Todorov /Цветан Тодоров/, 1939–), prezentacije. Njihov cilj je bilo razvijanje novih koncepata za prikazivanje nove vizije društvenog književnog kritičara i sunarodnika, ona je odmah uronila u intenzivan intelektualan ili označiteljskog prostora, kao i izražavanje politike uspostavljanja logičkih posledica ne-re- prezentacijskih shvatanja pisanja. život Leve obale i ubrzo počela da objavljuje članke o lingvistici i književnoj kritici u 2 “Tekst nije lingvistički fenomen, rečju, on nije strukturisano značenje koje se pojavljuje u najprestižnijim časopisima: Critique, Langages, i avangardnom književnom glasniku jednom jezičkom korpusu viđenom kao ravna struktura. Tekst je njegovo nastajanje: nastajanje Tel Quel koji je uređivao Filip Solers (Philippe Sollers, 1936–), za koga se kasnije upisano u taj jezički ‘fenomen’, taj fenotekst a to je štampani tekst, koji je, međutim, čitljiv  Kristeva je bila odlučna da se bavi jezikom u njegovoj dinamičkoj, tran- (Πλάτων, 428/427–348/347 p. n. e.) opisuje, “prihvatiteljka, hranljiva i materinska”, f e M i N i S t i Č k e p L At f o r M e J u L i J A k r i S t e vA figure u pokretu f e M i N i S t i Č k e p L At f o r M e sgresivnoj i “materijalnoj” dimenziji, umesto kao statičnim instrumentom, vezanim koja još uvek nije sjedinjena sa Univerzumom i u odsustvu Boga. za ideju da je svodiv na dimenzije, kao što su logičke tvrdnje, koje su odmah dostu- Ovaj semiotički nagon-naboj nalazi svoj put u materijalno jezika (tonove, pne svesti. Razlikujući “semiologiju” ili “strukturalizam” s jedne, i “semiotiku” ili muziku, ritmove itd.). Ako je, kako Lakan tvrdi, nesvesno strukturisano kao jezik, “semioanalizu” s druge strane, Kristeva je tvrdila da strukturalizam, usredsređujući Kristeva tvrdi da je nesvesno uvek već i heterogeno. Njena teorija semiotičkog ma- se na “tetički”3 ili statički model jezika, postavlja jezik kao homogenu strukturu. terijalnog odbacivanja ima dubokog uticaja na shvatanje nesvesnog. Nesvesno nije Semiotika tako, usredsređivanjem na diskurs i na njegov govoreći subjekt, rešava samo strukturisano kao jezik nego je strukturisano i kao ono što je heterogeno jezi- fundamentalno heterogenu prirodu jezika. ku. Materijalno jezika upućuje na semiotičko telo koje u isti mah čini jezik mogućim Za semioanalizu, jezik je označiteljski proces, a lingvistička praksa je u isti i razara ga. mah i sistem i transgresija (negativnost), proizvod istovremeno i “nagonom vođene Kristeva tvrdi da otkrivanje ove sklonosti jezika izaziva krizu u označitelj- osnove proizvodnje zvukova” i društvenog prostora u kome se događa enuncijacija. skoj praksi. Ona semiotiku u jeziku poredi sa političkom revolucijom. Kao i politička Da bi ustanovila ovu novu teoriju znaka, Kristeva se u značajnoj meri oslanja na He- revolucija, semiotika u jeziku izaziva uskomešanost simboličkog i uskomešanost su- gela (Georg Wilhelm Friedrich Hegel, 1770–1831), Marksa (Karl Marx, 1818–1883) bjekta. Kako je semiotika bio-socijalni element, sposoban da uvede nagone u jezik, i Frojda (Sigmund Freud, 1856–1939), svoje stare miljenike. A ipak se njihovim te- ona je isto tako i njihovo skladište. Kristeva tvrdi da nagoni nisu izvan-lingvistički, orijama ne bavi bez kritičke distance u koju ubrizgava novu energiju, revolucionarni nego da su svojstveni heterogenom, sastavljenom od simbola i ne-simbola, znače- duh. nja i ne-značenja. Biološke operacije podležu označiteljskim i društvenim kodovima, Kristeva je objavila doktorsku tezu La révolution du langage poétique (Co- ali ih u isto vreme i narušavaju. Nagoni se mogu oslobađati kroz simboličko putem llections Tel Quel, 1974), gde je razvila raspravu heterogenog subjekta kao rezultata materijalnosti jezika, ali uvek obavezno u višku simboličkog. Jezik ne reprezentuje označiteljskog procesa sa njegova dva heterogena elementa: semiotičkim i simbolič- nagone, ali ih može reaktivirati, konkretno poetski i avangardni jezik. kim. Za Kristevu, označavanje je uvek heterogeno, načinjeno u isti mah od semiotičkog Utoliko što poetski jezik intenzivira heterogeni proces samog jezika, on materijalnog odbacivanja i simboličke stabilnosti. Semiotičko je vezano za pre-edi- aktivira nagone i stvara dijalektičko kolebanje između simboličkog i semiotičkog. palni primarni proces, za osnovne pulzije koje Kristeva vidi kao predominantno anal- Ovo kolebanje ruši i redefiniše granice jezika. Njihova međuzavisnost je za semiotič- ne i oralne i kao istovremeno dihotomne (život/smrt, ekspulzija/introjekcija) i hete- ko važna da bi pokrenula “revolucionarno”, a za simboličko da bi zaštitila označitelj- rogene. Ove pulzije konvergiraju beskonačno u hori (chora)4 , koja je, kako je Platon sku praksu od psihoze. Ovo dijalektičko kretanje između simboličkog i semiotičkog razlikuje se tek kada se vertikalno uspinjemo kroz genezu: 1) njegovih lingvističkih kategorija i 2) topologije od hegelovske dijalektike sa njenim neprekidnim povratkom subjektu i izmirenju. označiteljskog čina. Označavanje će, dakle, biti to nastajanje, koje možemo poimati na dva na- Kristevina dijalektika naglašava krizu, a ne izmirenje. Za nju, transgresija tetičkog 498 499 čina: 1) nastajanje tkiva jezika, 2) nastajanje: onog ‘ja’ koje se postavlja u položaj da predstavlja u poetski jezik nije negacija negacije semiotičkog. To je obrnuta reaktivacija proti- označavanje. Ono što se u toj vertikali otvara jeste (lingvistička) operacija rađanja feno-teksta. vrečnosti između simboličkog i semiotičkog. Ova reaktivacija ne ukazuje na negaciju Tu operaciju ćemo nazvati geno-tekstom, udvajajujući na taj način pojam teksta na feno-tekst i geno-tekst (površina i osnova, označena struktura i označiteljska produktivnost).” Jilija Kri- protivrečnosti, nego ukazuje na heterogenost, na protivrečnost između simboličkog i steva, Recherches pour une sémanalyse, Seuil, Paris, 1969, str. 219. semiotičkog. Tako je ova reaktivacija protivrečnosti obrtanje, jer koristi tetičko protiv 3 Kristeva objašnjava značenje koje pripisuje “tetičkom (thétique)”. “Razlikovaćemo semiotič- sebe. Ista protivrečnost koja je prouzrokovala tetičko, uzrokuje obrnutu reaktivaciju ko (porivi i njihove artikulacije) od područja značenja koje je uvek područje jedne propozicije ili koja ga uništava. suda; odnosno jedno pozicijsko područje. Ta pozicionalnost koju huserlovska fenomenologija orkestrira preko koncepta dokse, pozicije i teze, strukturira se kao jedan prelom u procesu Ovim dijalektičkim kretanjem između simboličkog i semiotičkog, možemo označavanja, uspostavljajući identifikaciju subjekta i njegovih objekata kao uslov propozici- odrediti koja je vrsta jezika upotrebljena. Izvesna vrsta poezije i avangardnog pisanja onalnosti. Taj prelom koji proizvodi poziciju značenja nazvaćemo tetičkom fazom. Svaki iskaz teži (potisnutoj) semiotici, jer obraća pažnju na materijalnost reči, njihove ritmove i je tetički, bilo da je reč o iskazivanju reči ili rečenice; svako iskazivanje zahteva identifikaciju, odnosno odvajanje subjekta od njegove slike i kroz nju i u isti mah od i njegovih objekata i kroz tonove. Kristeva ovu vrstu pisanja naziva “géno-texte”, suprotstavljajući ga “phéno- pAu L A Zu pA N C njih […].” Julija Kristeva, Recherches pour une sémanalyse, str. 41, 42. texte”5. U kontekstu semiotičkog poretka u poetskom jeziku, ona opisuje i efekte 4 Ona objašnjava pozajmljivanje izraza hora: “Termin hora (chora) pozajmljujemo iz Plato- novog Timeja da bismo označili posve trenutnu, u suštini nestalnu uobličenost, sazdanu od 5 “Ono što smo mogli da nazovemo geno-tekstom obuhvatiće sve semiotičke procese (porivi, kretnji i njihovih kratkotrajnih zastoja […]. Ni model, ni kopija, ona prethodi i podleži figuraciji, i njihov razmeštaj, odsečak koji utiskuju na telo, ekološki i socijalni sistem koji okružuju organi- time ogledalnosti, i ne trpi nalikovanja, osim sa glasovnim i kinezičkim ritmom.” Julia Kristeva, zam: okolni predmeti, pre-edipalni odnosi sa roditeljima), ali i nicanje simboličkog (pojava ob- La Révolution du langage poétique : l’avant garde à la fin du XIX siècle : Lautréamont et Mallar- jekta i subjekta, konstituisanje čvorišta smisla relevatnog za kategorijalnost: semantička i ka- mé, Editions du Seuil, Paris, 1974, str. 24, 25. tegorijalna polja). Izlučiti u jednom tekstu njegov geno-tekst zahtevalo bi, dakle, oslobađanje  negativnog u poetskoj proizvodnji. Poezija negira simboličko da bi ga ponovo pozvala neverstvo ocu (Klitemnestra je počinila neoprostiv greh uzevši ljubavnika, izloživši f e M i N i S t i Č k e p L At f o r M e J u L i J A k r i S t e vA figure u pokretu f e M i N i S t i Č k e p L At f o r M e u proces označavanja. Kristeva ovu poetičnu negaciju naziva «négativité au trisième tako svoju žensku jouissance svetu). Da li bilo koja žena može da izbegne ovu vrstu degré”.6 samo-izdaje u pokušaju da izbegne tešku sudbinu? Kristeva veruje da žene niti sme- Da bi inkorporirala nesvesno u teoriju jezika, Kristeva je morala da refor- ju da odbiju ulazak u simbolički poredak, niti da prihvate maskulini model ženskosti muliše teoriju subjekta da bi uključila i iskoristila heterogene elemente označiteljskog (“homologna” žena), što je zadatak koji je gotovo nemoguće postići. procesa. Razvila je teoriju subjekta kao subjekta-u-procesu/sujet en procès 7, koju je U drugom delu, pod naslovom Les femmes chinoises, ona opisuje svoje nastavila da razvija u svom daljem pisanju, koristeći se prednošću svog psihoanali- utiske, uz kratko istoriografsko predstavljanje Kine i njene populacije. Govoreći o tičkog angažovanja i iskustva. modernoj Kini, ona tvrdi da se događaju drastične socio-seksualne strukturalne pro- Te iste godine Kristeva je boravila u Kini tri nedelje u aprilu i maju i po mene. Govoreći o staroj Kini, ona nalazi tragove starijeg matrilinealnog i matrilo- povratku objavila malu zbirku zabeleški i utisaka pod naslovom Les Chinoises. Knjiga kalnog društva. Ceo okvir njenog razmatranja je kratak i autoritaran, odražavajući je podeljena na dva dela: prvi deo, pod naslovom De ce côté, predstavlja analizu dve preovlađujuće francusko intelektualno utopijsko stanovište tog vremena. isprepletane religije, judaizam i hrušćanstvo, gde je patrijarhalni monoteizam izvoje- Nekoliko godina kasnije, Kristeva je od strane nekih američkih vodećih fe- vao pobedu nad ranijim religijama okrenutim materinstvu i plodnosti. Ona naglašava ministkinja, a naročito Gajatri Čakravorti Spivak (Gayatri Chakravorty Spivak, 1942–) negativne posledice patrijarhalnog monoteizma po žene, koje su svedene na ulogu bila oštro kritikovana zbog pojedinih gledišta iznetih u ovoj knjizi. nemog Drugog simboličkog poretka. Hrišćanstvo, dok održava kontinuitet mono- teističke tradicije judaizma, stvara svoju represiju žene – insistiranjem na ženskom devičanstvu i mučeništvu. Žena, kroz materinstvo, dobija upadljivo označavanje joui- psihoanaliza i estetika ssance/uživanja ženskog (ili materinskog) tela, koje mora biti potisnuto i pod strogim upravljanjem Imena Oca. U hrišćanstvu, kao i u judaizmu, ženin pristup simboličkom Bavljenje psihoanalizom je za Kristevu značilo promenu pravca, koja se poretku se događa isključivo via oca. Žena se ne može identifikovati sa telom majke odrazila u njenim spisima iz osamdesetih i devedesetih godina. Posle brojnih slože- ako želi pristup u simbolički poredak. Odričući se majke, žena se odriče sebe. Pri- nih eseja na teme o kojima je raspravljano gore, objavljenih u zbirci pod naslovom Po- klanja se ocu, kao Elektra koja ubija svoju majku Klitemnestru da bi osvetila njeno lylogue (1977), Kristeva je napisala nekoliko radova u kojima je predstavila i razradila određene lične i umetničke doživljaje. Ova iskustva, bilo njena sopstvena, bilo njenih kretanja nagonske energije koju je moguće naći u fonemskom (akumuliranje i ponavljanje fone- analiziranih (analysands), pacijenata, pesnika ili pisaca, po njenom mišljenju bi mogla ma, rima itd.) i melodijskom dispozitivu (intonacija, ritam itd.) kao i u dispozitivu semantičkih da ponude dublje razumevanje društvenog i kulturalnog života. i kategorijalnih polja onako kako se ona pojavljuju u sintaksičkim i logičkim osobenostima ili u ekonomiji mimezisa (fantazam, utišavanje denotacije, pripovest itd.) […] Feno-tekst je struk- U Pouvoirs de l’horreur. Essai sur l’abjection (1980), Kristeva predstavlja 500 tura (koju možemo generisati u smislu generativne gramatike) koja je podvrgnuta pravilima zazorno kao tačku dvoumice oko onoga sa čime se svesno mogu izboriti individua 501 komunikacije i pretpostavlja subjekt iskazivanja i primaoca […]. Kad bismo mogli da ih prene- ili društvo. Pojmom zazornog (abject) ona nastavlja razradu svoje teze o le sujet en semo u metajezik da bismo prikazali njihove razlike, rekli bismo da geno-tekst više spada u process, ali usredsređujući se specifično na osnovni uslov postajanja subjekta – na topologiju, a feno-tekst u algebru.” Julia Kristeva, La Révolution du langage poétique : l’avant garde à la fin du XIX siècle : Lautréamont et Mallarmé, str. 84. problematiku odvajanja (separacije). 6 “[…] semiotički dispozitiv, uspostavljen pomoću poetskog jezika (langage) kroz položaj je- Za Kristevu, pretnja zazornog dolazi iz onoga što je bilo zabranjeno od zika (langue) kao simboličkog sistema, jeste negativitet trećeg stepena: ni nedostatak ‘ne’ strane simboličkog, da bi simboličko moglo da postoji. Ova zabrana, koja zasniva, (kao kod nesvesnog), ni negativna formula (indeks uspostavljene simboličke funkcije), ni po- ricanje (simptom neurotičnog ‘ja’/ ‘moi’ koji idealizuje potisnuto), već modifikacija linearnosti ali isto tako i podriva društvo, je zabrana protiv materinskog tela. To može biti froj- i lingvističkog i logičkog idealiteta koji se ne može uprisutniti ni u jednom ‘ja’/‘moi’. Poetski dovska edipalna zabrana incesta, ili lakanovska zabrana majčine želje/jouissance, ili ritam nije prepoznavanje ‘nesvesnog’: on je njegovo trošenje i dejstvovanje.” Julia Kristeva, La Kristevina zabrana semiotičke chore. Ono što je zabranjeno je materinsko telo. Révolution du langage poétique : l’avant garde à la fin du XIX siècle : Lautréamont et Mallarmé, Primarni nagon zadovoljstva povezan je sa materinskim telom i preti sim- str. 150. pAu L A Zu pA N C 7 “Naše mesto semiotičkog je, kako se može videti, neodvojivo od teorije subjekta koja vodi boličkom. On preti da razotkrije proces koji vodi prividu celovitosti razuma ili svesti. računa o mestu koje frojdizam pridaje nesvesnom. Decentrirajući transcedentalni ego, razdel- On preti da razotkrije tu celovitost kao samo trenutak u procesu smenjivanja celovi- jujući ga i otvarajući ga prema jednoj dijalektici u kojoj je njegovo sintaksičko i kategorijalno tosti i fragmentacije i ponavljanja nagona. Zbog toga, kaže Kristeva, materinsko telo poimanje tek uvodni trenutak procesa, koji je i sam uvek pokretan odnosom prema drugom kojim vlada nagon smrti i njegovo produktivno ponavljanje ‘označiteljskog’: takvim nam se čini mora postati “zazorno” – da bi dete moglo da postane pravi subjekt. Zazorno nije taj subjekt u jeziku (langage).” Julia Kristeva, La Révolution du langage poétique : l’avant-garde objekt, nije korelativ egu. Ali zazorno ipak ima jedan kvalitet objekta, a to je suprotnost à la fin du XIX siècle : Lautréamont et Mallarmé, str. 30.  u odnosu na “ja”. 8 Zazorno je odvratno, tera vas na povraćanje, to je ono što je na Tokom rada na zazornom proučavala je radove Lui-Ferdinanda Selina (Lo- f e M i N i S t i Č k e p L At f o r M e J u L i J A k r i S t e vA figure u pokretu f e M i N i S t i Č k e p L At f o r M e granici, a ne poštuje granice. To nije kvalitet sam po sebi, nego odnos prema granici uis-Ferdinand Céline, 1894–1961). Ona njegovo pisanje vidi kao primer pisanja o i predstavlja ono što je odbačeno izvan nje. Zazorno je ono što preti identitetu: ono bolu (douleur) i užasu. Ovo nije samo zbog izbora teme koju je Selin koristio, nego nije ni dobro ni zlo, nije ni subjekt ni objekt, nije ni ego ni nesvesno, nego nešto što i zbog načina na koji je narativna pozicija uslovljena potrebom za prevazilaženjem preti samim ovim razlikama. zazornog i njegova dva lica – intimnog bola i javnog užasa. Kristeva ukazuje na događaj rođenja kao na prototipsko zazorno iskustvo. U svom sledećem radu, Histoires d’amour (1983), Kristeva ulazi u raspravu U tom trenutku, identitet ljudskog subjekta je najvidljivije doveden u pitanje. Ko o ljubavi. Ona se vraća počecima rasprava i tvrdnji o ljubavi u vremenu grčke filozo- može da odluči, pre nego što se pupčana vrpca preseče, da li su u pitanju jedan ili fije i pre toga, prolazi kroz vreme Cantique des Cantiques, vrhunske ljubavne pesme, dva subjekta? ponovo se vraća srednjevekovnim opisima božanske ljubavi, da bi došla do ljubavnih Rođenje obeležava tu nepokornu granicu, pa tako i zazorno. Još uvek ne pesama Bodlera (Charles Baudelaire, 1821–1867), Malarmea (Stéphane Mallarmé, subjekt, još uvek ne objekt, identifikovano je sa (arhaičnom) majkom. A onda sledi 1842–1898) i Stendalove (Stendhal, 1783–1842) ljubavne proze. Za nju još značajni- ekspulzija objekta, odbačenog objekta, iz majčinog tela. je, ona ponovo istražuje put kroz vreme mita o Narcisu, koji igra važnu ulogu u njenim Materinski autoritet tako reguliše one najstarije granice čistog i doličnog teorijama o procesu individuacije. sopstva, nagona, koji su oralni i analni. Hrana, a ne više telo, uzima se preko usta. Kako ispituje ljubav sa stanovišta psihoanalitičara, njena prva rasprava za- Izmet, a ne više telo, izbacuje se kroz anus. počinje Frojdovim teorijskim propozicijama o ljubavi i narcizmu. Za Kristevu i jedno i drugo, subjekt i društvo, koji zavise od simboličkog, Ona se usredsređuje na oba – na stanje zaljubljenosti i njegovu ekspresi- zavise od potiskivanja ovog materinskog autoriteta. Ovo je tačka gde Kristeva donosi ju u različitim diskursima – estetičkim, religioznom, filozofskom, psihoanalitičkom. nove ideje psihoanalitičkoj teoriji. Ona reinterpretira i problematizuje granice i jednog Ona opisuje stanje zaljubljenosti kao dinamiku, u isto vreme uznemiravajuću i onu i drugog, i očinskih i majčinskih funkcija. koja osigurava vrhovno obnavljanje i kao uzbuđenje koje ovo ljudsko stanje evocira s Ovaj “odbačeni objekt”, “subjekt”, nalazi se u bolnim okolnostima – u obzirom na metafizički diskurs, od Platona naovamo. Ona ispituje ljubav kao privi- (ne)mogućoj odvojenosti od majke i identifikaciji sa njom. On mrzi to telo i plaši ga legovano mesto stradanja znakova, koja je njihova kondenzacija i njihova polivalen- se, tog tela bez granica, tela iz kojeg je odbačen, kao zazoran. cija u poeziji i književnosti. Ljubav, koja je integralni, čak najprikladniji, deo istorije subjektiviteta. Ali ovaj bes, ovaj strah, su afekti koji dovode do primarnog narcizma i do Kristeva se upušta u analizu različitih figures d’amour Zapada: grčkog reči koje još uvek nisu zadobijene. Oni takođe štite “subjekt” od potpunog uruša- Erosa, jevrejskog Ahava, hrišćanskog Agapê. Osim bavljenja istorijskom pozadinom vanja u primarni narcizam i ukazuju na krizu prouzrokovanu gubitkom jedinstva sa pojma ljubav, ona se još više usredsređuje na značaj uspešnog ulaska u simboličko materinskim telom. za individualni subjekt. Ljubav je, u njenom razmišljanju, nemoguća bez sposobnosti 502 Iako i Frojd i Lakan priznaju da primarnu dijadu čine majka i dete, obojica 503 idealizacije i identifikacije. Ova sposobnost je preduslov formiranju identiteta i zavisi naglašavaju funkciju Oca i njegovog falusa. Edipalna situacija sprovodi Zakon i uvodi od uspešnog odvajanja deteta od majke: to jest, od uspešnog preuzimanja indivi- dete u jezik. Tu je i četvrti termin za oba, simboličko. Za Kristevu, četvrti termin, koji dualne autonomije. U religioznijem poretku, bilo bi nam lakše da prihvatimo pojam sve drži zajedno i čini da ljudsko biće govori, je materijalno odbacivanje, temeljna Boga kao ljubav/agapê jednom odigranu u formiranju subjektiviteta. Agapê je moć drugost iznutra, u nama samima. Simboličko je samo jedna od njegovih manifesta- koja dolazi “spolja”. Zakon ljubavi, koji dolazi iz Biblije, nudi hrišćanima: “Volećete cija. Materijalno odbacivanje, bio-socijalno po svojoj prirodi, utire put za govoreće Boga svim srcem, svom dušom i svom snagom” (Knjiga Mojsijeva 6, 5) i “Voli bli- biće, uz pomoć majčine ljubavi, koja mu daje svoju podršku, sve do simboličkog “ne” žnjeg svog kao samoga sebe” (Knjiga Levitska 19, 18). Lakanovog stadijuma ogledala. Kristeva ukazuje da je uvođenje Agapê značilo čitavu revoluciju, kraj he- Dete i za Kristevu može da odbaci zazornu majku samo putem izvesne lenističkog sveta koji je došao sa transformacijom grčkog Erosa i biblijskog Ahava u očinske dejstvenosti, koja nije samo potreba za simbolizovanjem, kao što tvrdi La- Agapê. Od njegovog biblijskog značenja kao “zapovesti ljubavi, zaslužene ljubavi”, pAu L A Zu pA N C kan, nego i potreba za ljubavlju. razvilo se jevanđeljsko značenje “don gratuit”: hrišćaninu je zagarantovana božija lju- bav, nezavisno od njegovih ili njenih zasluga. Ali ova hrišćanska ljubav takođe sadrži 8 “Zazorno […] nalazi se vani, izvan cjeline čija pravila igre kao da ne priznaje. Ipak, iz tog iz- dar/žrtvu tela. Hristovog tela, sina. Ljubav se zadobija preko privremene smrti. Ona gnanstva zazorno neprestano izaziva svog gospodara. Ne upozoravajući (ga), potiče pražnjenje, ne uključuje večnost, nego uskrsnuće. To je uronjenost vernika u Hrista, u njegovu grčenje, krik. Svakom ja njegov objekt, svakome nad-ja njegovo zazorno (kurziv P. Z.).” Julia Kri- smrt i njegovu ljubav. steva, Moći užasa – Ogled o zazornosti, Naprijed, Zagreb, 1989, prevod Divina Marion, str. 8.  Ona ukazuje da se tokom vremena Agapê poistovetila sa euharistijom, Frojd je istraživao simptome zbrke koju ljubav (više nego što indukuje) f e M i N i S t i Č k e p L At f o r M e J u L i J A k r i S t e vA figure u pokretu f e M i N i S t i Č k e p L At f o r M e suštinski hrišćanskim obredom pričešća koji je spominjanje i ovekovečavanje smrti izaziva kod govorećih bića – psihička lutanja, zablude, halucinacije, fizičku patnju – i Hrista (hleb i vino sadrže supstancijalno telo, duh i božanstvo Hrista) i postala je izumeo sistem, prenos (transfer), da bi osvestio kod (zaljubljenog) subjekta potisnu- sinonimna sa večerom koja se deli sa zajednicom. Kristeva analizira značenje Agapê to (seksualnu želju i njenu traumu), da bi ga lišio njegovih/njenih fantazama i ukazao i preko psihoanalize i ukazuje na složenu isprepletenost simboličkog i semiotičkog u na deo realnosti. Ovaj deo realnosti je njegov/njen pol kao konačni vodič kroz kon- hrišćanskom diskursu.9 fuziju realnog-imaginarnog-simboličkog konglomerata, koji guši subjekt. Osim ljubavi kao Agapê, Kristeva se okreće i mitu o Narcisu kao prototipu Kristeva Frojdovu tvorevinu vidi kao “l’espace psychique d’hainamoration”, ljubavi prema sebi. Figura Narcisa zauzima jedinstveno mesto u istoriji zapadnog su- kao nemoguće mesto beskonačnog prenosa. Prateći Frojda, ali idući dalje, Kristeva bjektiviteta. Ona se odvija zajedno sa njegovom jedinstvenom slikom bolesti i njenih tvrdi da ljubav nije ni biologija ni želja. Ljubav je domen imaginarnog koji se kreće iz- simptoma. među biologije i želje, između materinskog tela i simboličkog. Ljubav, tvrdi ona, nije Ovidije (Publius Ovidius Naso, 43 p. n. e. – 17 n. e.) je u svojim Me- narcističko spajanje sa materinskim sardžaocem nego pojava tamorfozama prvi zabeležio ovaj mit na početku hrišćanske ere. Plotin (Plotinus metaforičnog objekta – drugim rečima samog rascepa koji usta- /Πλωτίνος /, 205–270), sledeći Ovidija, smatra Narcisa krivim za njegovo neznanje novljava psihu i, nazovimo ovaj rascep ‘primarnim potiskivanjem’, u neprepoznavanju porekla odraza: onaj ko voli odraz (u vodi/ogledalu), a ne prepo- savija nagon prema simboličkom drugog. Ova metaforična dina- znaje ga kao sopstveni, zanemaruje ko je. Pogled se mora okrenuti unutra, prema mika (u smislu heterogenog premeštanja, koje prekida izotopiju sebi, da bi se našla lepota u kretanju duše. Plotin osuđuje lažne odraze, fetiše koje organskih potreba), može se opravdati samo Velikim Drugim.12 oko može odraziti putem spolja. Njegov pogled se okreće prema unutra, u potrazi za Simboličko, za Kristevu, predstavlja imaginarni otac, odražavajući Froj- “lepotom dobre duše”. Na ovaj način Plotin kombinuje platonski zahtev za lepotom dovog “oca u individualnoj preistoriji” u Group psychology and the Analysis of the sa auto-erotskim stavom Narcisa, da bi stvorio idealno Jedinstvo u poznavanju sebe. Ego, a nasuprot nemilosrdnom ocu Lakana. Iz njenih spisa možemo videti da je ovaj Rekavši “Bog je ljubav”, on ponovo uvodi ideju ljubavi za Jedno Narcisa, kao Jednog “imaginarni otac” kombinacija majke i oca.13 O ovom imaginarnom ocu se ne mora koje je u isto vreme “voljeni objekt, ljubav, i ljubav prema sebi”.10 Bog je Narcis. Pa iako misliti samo u terminima vizuelnog, jer on uključuje čitav spektar čulnih percepcija je narcistička iluzija greh, naš ideal nije manje narcističan. koje utiču na razvoj neuro-psiholoških sposobnosti deteta. U ovom procesu, još uvek Posmatrajući put ljubavi kroz vreme i kroz nekoliko umetničkih dela sa ne-identitet čeda je premešten, ili bolje rečeno, izmešten u mesto Drugog koje nije temom ljubavi kao glavnim predmetom – trubadursku poeziju udvaranja, Šekspirove libidinalno investirano kao objekat, nego postaje Ideal Sopstva. (William Shakespeare, 1564–1616) Romea i Juliju, Molijerovog (Molière, 1622–1673) Ovo odvajanje od materinskog tela, dakle, nije tragično, zato sto je po- Don Žuana, Mocartovog (Wolfgang Amadeus Mozart, 1756–1791) Don Đovanija, Bod- držano imaginarnim ocem, koji je sama majčinska ljubav. Majčina ljubav je okidač 504 lerovu poeziju i Stendalovu prozu, umetnička dela posvećena ljubavi Device Marije za prenos od majčinog tela prema mestu majčine želje – želje za ocem, njene želje 505 prema Hristu, njenom sinu – Stabat mater,11 ona se usredsređuje na oca psihoanalize, da bude zadovoljena, njene implikacije očinske funkcije. Kako je majka već govoreće Sigmunda Frojda, post-romantičara i onoga koji je izumeo isceljenje putem ljubavi. biće, Drugo je u njoj. Ona je već implicirana u označiteljskom sistemu. Ovo je teza koju Kristeva iznosi u narednim radovima i razrađuje još detalj- nije. Jedna od njenih najpažljivijih čitateljki, Keli Oliver (Kelly Oliver, 1958–) sugeriše 9 “To što je ljubav identifikacija sa idealnim ocem, i što ta identifikacija počiva na upijanju, oralnoj asimilaciji njegovog tela, uvodi u hrišćanstvo preuzimanje oralnog sadizma usmerenog ka arhaičnom materinskom telu. Majka vas neće pojesti, nemojte ni vi pojesti nju; tražite znak 12 Julia Kristeva, Histoires d’amour, Infini Denoël, Paris, 1985, str. 36, 37. Oca u njoj, i ne plašite ga se, već pristupite tom raskršću koje je u isti mah telo i ime, želja i 13 “Kod Frojda se nasilnost te očinske pojave čini nesporna […]. Međutim, klinička slika nas smisao. Postaćete razboriti, odnosno zaljubljeni sami u sebe, u Njega, u druge. Uvodeći tako navodi da zaključimo da se ta pojava Vater der persönlichen Vorzeit preradjuje zahvaljujući trećeg izmedju Ja i njegove razorne gladi, uspostavljajući distancu izmedju tog istog Ja i nje- mestu takozvane pre-edipalne majke, u meri u kojoj ona može za svoje dete da ima značenje gove hraniteljke, hrišćanstvo nudi razornoj pohlepi [...]. Reč. Jezik... Hrišćanska ljubav: nešto- nekog ko ima želju, a koja nije samo želja da zadovolji zahtev svog potomka (ili da ga naprosto više-od-gladi u nedrima Oca… Sublimacija homoseksualnosti, otimanje majčinskih hranitelj- odbaci). To mesto nije ništa drugo do majčina želja za Očevim Falusom. Kojim? Detetovog oca pAu L A Zu pA N C skih osobina i podređivanje uobraziljskog sadističkoj zaštiti Jednog…” Julia Kristeva, Histoires ili njenog vlastitog oca? Kod ‘primarne identifikacije’ pitanje nije relevantno. Ako postoji ne- d’amour, Infini Denoël, Paris, 1985, str. 146. posrednost dečje identifikacije sa tom željom (za Očevim Falusom), ona bez sumnje potiče od 10 Kristeva citira neprevodivu formulu Plotina: “Monos pros monon”, slobodno prevedenu kao činjenice da dete tu želju prima, podražava je, odnosno podvrgava joj se posredovanjem majke “od samoga sebi samome sebi”, koja utemeljuje poznati hrišćanski stav sa sklopljenim rukama koja mu je nudi (ili mu je uskraćuje) kao dar. Na izvestan način ta identifikacija sa konglome- u molitvi za jedinstvo s Jednim. ratom otac-majka po Frojdu, ili sa onim što smo upravo nazvali majčinom željom za Falusom, 11 Pesma na latinskom jeziku iz 13. veka koja izražava žalost Hristove majke nad raspetim detetu pada sa neba. I to s razlogom, jer u toj fazi psihičkog života dete i majka još ne čine sinom. “Stabat mater dolorosa…” – “Stajaše majka žalosna…”. ‘dvoje’.” Julia Kristeva, Histoires d’amour, str. 44, 45.  da je “moguće čitati Kristevinu tezu kao da je logika simboličkog već delotvorna u ozakonjuje označavanje. Nagon prema smrti i njegov pokret ponavljanja kao silu koja f e M i N i S t i Č k e p L At f o r M e J u L i J A k r i S t e vA figure u pokretu f e M i N i S t i Č k e p L At f o r M e materinskom telu kao oblik fetišizma.”14 Sama Kristeva opisuje fetišizam kao pripi- ozakonjuje jezik i u isto vreme preti njegovim izumiranjem. Prema Kristevinom gle- sivanje faličke moći majci, koja rezultira u “materinskom ocu”. dištu, umetnost i književnost hvataju ovaj impuls, koji izmiče jeziku komunikacije i primenjuju ga iznova u novoj semiotičkoj konstelaciji. Umetnost kombinuje tetičko i heterogeno i donosi mogućnost njihovog prekoračivanja. To je prostor dijalektike estetika Julije kristeve između simboličkog i heterogenog. U istraživanju rada ljubavi u Histoires d’amour, ona je proučavala svoj sop- Kako je Kristevino osnovno obrazovanje bila lingvistika i književna kritika, stveni odnos prema temi ljubavi, materinstva i patnje, koja formira najveći ženski ona je od početka svog intelektualnog i akademskog života bila suštinski uključena idiom zapadne kulture. U poglavlju pod naslovom Stabat mater, Kristeva donosi po- i u estetička istraživanja.15 Njena praćenja i tumačenja transformacija označiteljskih etičnu procenu svojih sopstvenih osećanja kao trudne žene/majke, njenog trudnog sistema vodila su je od njenih prvobitnih proučavanja formalne strukture u lingvistici tela i njene jouissance en féminine, koja se odvija paralelno sa njenom analizom tradi- i književnosti (ruskog formalizma, francuskog strukturalizma) do istraživanja knji- cionalnih religioznih tumačenja materinstva, posebno mita Device Marije. Ona istra- ževnosti i “lepih umetnosti” sredstvima razvijenim u semiotici i psihoanalizi. žuje “kult Device” kako ga naziva, kao diskurs, kojeg zapadni patrijarhat koristi da bi Za Kristevu, pozitivistički univerzum znakova, koji je teoretizovao i kome prikrio uznemiravajuće aspekte materinstva i odnosa majka-dete. U ovom odnosu u je granice odredio strukturalizam, isključio je subjekt sa njegovim sopstvenim si- igri je napetost između materinskog, semiotičkog i simboličkog. Jedino zadovoljstvo stemom znakova koji se odnose na život i smrt, sa njegovom chorom. Ipak, zapadni Device je njeno dete koje nije samo njeno već svačije, dok je nema tuga samo njena. diskurs, koji je zasnovan na jevanđelju, nosi tragove svog utemeljenja: reč se sastoji Kao što je Devicu oplodila Reč, Duh, Ime Oca, Bog, tako i njen sin pripada samo od efekata čina jednostavnim ugovorom želje koju održava njen autor i njene desti- Poretku Oca. nataires sa simboličkom funkcijom kakva jeste. Kako je svaki znak – znak nad-življa- Žena kao majka je pretnja simboličkom poretku na dva neposredna načina. vanja napuštene, odsutne, mrtve stvari/chose, onda književnost kao apsolutna želja Njeno jouissance/uživanje preti da je učini subjektom umesto Drugom u odnosu na predstavlja diskurs, koji nosi najmoćniju afirmaciju života, olakšanje od uznemireno- koju muškarac postaje subjekt. Ona predstavlja, ili bolje rečeno jeste, preklop izme- sti i prevladavanje krize. đu kulture i prirode koji nikad nije potpuno pokoran simboličkom poretku. Od njene teze o La révolution du langage poétique pa nadalje, ona je nepre- Sa kultom Device, ženino jouissance i prvobitna scena su isključeni iz sim- kidno istraživala fragmentarne fenomene ekspresije u književnosti i u umetnostima, boličkog. Muškarac vraća semiotičku pretnju materinskog tela preko kulta Device, a posebno carnavalesque, zazorno, nerazumljivo, ono što podvlači ograničenja druš- gde je ženi dozvoljena radost samo u bolu. Materinsko telo sadrži samo uho, mleko tveno prihvaćenog diskursa i nosi znakove potisnutog. Ona je istraživala process, koji i suze. Seksualizovano telo je zamenjeno “uhom razumevanja”. Nemo “uho, mleko i 506 nadilazi subjekt i njegove komunikativne strukture. suze” su za Kristevu metafore ne-govora, “semiotike” sa kojom lingvistička komu- 507 Kristeva je prošla kroz seriju specifičnih razmatranja teorije subjekta, ilu- nikacija ne računa. strovanih kroz analizu umetničkih dela nekoliko pesnika, pisaca, slikara. Malarmeo- U poetičnom prenošenju sopstvene trudnoće i porođaja, Kristeva ponovo va, Bodlerova, Nervalova (Gérard de Nerval, 1808–1855), Lotremonova (Comte de uvodi ono što je bilo potisnuto u katoličkom diskursu materinstva: semiotičko telo. Lautréamont, 1846–1870) poezija, nastala sredinom devetnaestog veka, pokazala Dva stupca njenog diskursa bi mogla da predstave rascep u ženskom telu i umu: se kao izuzetno plodna osnova za analizu “semiotičke naravi” umetničkog dela. Kri- Kristevin levi stubac je meso koje je postalo reč. To je majka sa svojim jouissance, steva je posmatrala kretanje prema svetlosti i razaranje buržoaskih kodova, jouis- svojom ljubavi, svojom muzikom. Desni stubac je stubac diskursa simboličkog i ka- sance, heterogenog, koje čini nagon prema smrti. Nagon prema smrti kao silu koja stracije. Diskurs odvajanja i gubitka. Gubitka deteta, u njenom slučaju sina, ili gu- bitka majke, njene majke, koji predstavljaju motornu “semiotičku” snagu. Slika ovog rascepljenog teksta kao rane ili ožiljka umnožava tumačenja. 14 Keli Oliver je opsežno pisala o Kristevoj. Između ostalog, objavila je spis Reading Kristeva: pAu L A Zu pA N C Unravelling the Double Bind, Indiana University Press, Bloomington – Indianapolis, 1993. Cilj Kristevine estetike je da stvori okolnosti u kojima je subjektivnost 15 Kako Benedeto Kroče (Benedetto Croce, 1866–1952) izjavljuje: “Oni lingvisti i filolozi, koji “otvoreni sistem”, ili “rad u progresu”, postajanje “otvorenog prema drugom”, koje su filozofski obdareni, koji su prodrli u najdublje probleme jezika, našli su se (da upotrebimo u isto vreme može da stvori revidiranu formu sopstvenog identiteta. Ona poziva na trivijalni, ali efektan primer poređenja), kao radnici koji buše tunel: na određenoj tački oni moraju čuti glasove svojih drugova, filozofa estetike, koji su radili s druge strane.” Benedetto formiranje novih identiteta, ali sa pogledom na simboličko u transformaciji, a ne u Croce, Æsthetic as science of expression and general linguistic, Noonday Press, New York, destrukciji. 1953, str. 151, 152.  Kristeva je svoja razmišljanja i pitanja koja se tiču teme subjektiviteta i pronicljive misli i ideje Simon de Bovoar, podvlači svoje poštovanje prema njenim f e M i N i S t i Č k e p L At f o r M e J u L i J A k r i S t e vA figure u pokretu f e M i N i S t i Č k e p L At f o r M e estetike savremenog doba predstavila u dvotomnoj celini pod naslovom Sens et non- pionirskim dostignućima, istovremeno ukazujući na osnovne razlike u položajima i sens de la révolte, Pouvoirs et limites de la psychanalyse i La révolte intime, Pouvoirs et pogledima između njih dve, koji su razmatrani u gore predstavljenom radu o ženskoj limites de la psychanalyse II (1996, 1997). U ova dva toma ona propituje mogućnosti individualnosti, ženskom geniju i ženskoj posebnosti. (re)volucionarne misli i izraza u umetnosti i književnosti. Vraćajući se nekim od (go- Kristevu nikada nije interesovao masovni feministički pokret, ali je, kao tovo) savremenih “revolucionara” kao što su Aragon (Louis Aragon, 1897–1982), što smo videli iz njenih prethodnih razmišljanja, ona svoja razmišljanja i istraživanja Bart i Sartr (Jean-Paul Sartre, 1905–1980), ona je ponovo ispitala njihova dela u usredsređivala na opcrtavanja jedinstvenosti individualnog subjekta, svog sujet en odnosu na njihove revolucionarne ideje i posebne estetske ekspresije. Prema Kriste- procès, ovog puta specifično žene. U istraživanjima radova ove tri žene – istraživača vinom mišljenju, ovi pisci, pesnici i filozofi predstavljaju graničnu liniju neposredne i spisateljica, Kristeva postavlja pitanja: šta je genije, i, što je veoma važno, ponavlja prošlosti, gde se “revolucionarno” još uvek događalo u smislu prekoračivanja utvr- pitanje koje je postavila Simon de Bovoar, a na koje ova nikada nije našla odgovor: đenih pojmova o subjektivnosti. Ova četvorica su, između ostalih, svojim radovima “Kako kroz ženski položaj žena može ostvariti svoje biće, svoj individualni potencijal koji su izazvali pravu pometnju među savremenicima, doprineli stvaranju novog sta- u smislu slobode, koja je moderno značenje sreće.”17 dijuma onoga što je Niče (Friedrich Wilhelm Nietzsche, 1844–1900) nazvao “monu- Njena motivacija da istražuje genije ove tri žene – filozofski Hane Arent, mentalnom istorijom”.16 Oni su napravili korenite promene u mentalitetima, idejama, psihoanalitički Melani Klajn i spisateljski Kolet – jasan je uvid u jedinstvenost kao književosti i jeziku. ljudski kvalitet. Istim pitanjima se bavio srednjovekovni monah Duns Skot (John Kristeva propituje status “pobune” u našem dobu, koje je obeleženo ruše- Duns Scotus, 1266–1308), čija idealna istina nije univerzalna, nije sama realnost, njem ideologija, uključujući religije. Da li je “pobuna” i dalje moguća? Da li je kultura nego jedinstvenost ovog čoveka, ove žene, ovih okolnosti. Niče je izrazio istu ide- i dalje moguća? Da li je Lepota i dalje moguća? Ona potvrđuje svoje poverenje u ju svojim ecce hommo; thisness, cecité, jedinstvenost svakog ljudskog bića koja je i mogućnosti rasprave o doživljaju našeg vremena. najviša realizacija ljudskih prava, da se bude ono što ona ili on zaista jesu. Ove tri Dalekosežan i veoma istaknut doprinos boljem razumevanju večitog pita- žene su se bavile pitanjem Ko je?, a ne Šta je?. One su imale hrabrosti da izraze svoju nja jedinstvenosti svakog ljudskog bića je Kristevino predstavljanje njenoj velikoj me- posebnost na svoje sopstvene neponovljivo jedinstvene načine. Uz njihovu pomoć đunarodnoj čitalačkoj publici trilogije pod naslovom Le génie féminin. Ona je detaljno Kristeva je istražila mogućnost ženske posebnosti i šta je ta posebnost, bez ograni- istražila radove, misli i živote tri istaknute žene – političke analitičarke i filozofkinje čavanja ženskosti na koncept Dugog (Lakan), ili na koncept koji prkosi reprezentaciji Hane Arent (Hannah Arendt, 1906–1975), psihoanalitičarke, istraživača dečje psiho- (Derida). logije i spisateljice Melani Klajn (Melanie Klein, 1982–1960) i čuvene (i ozloglašene) Pisanjem o ova tri ženska genija, Kristeva baca svetlost i na svoje sop- književnice Kolet (Sidonie-Gabrielle Colette, 1873–1954), koja je bila i član Akade- stveno delo i mišljenje, i svoje posebno, jedinstveno biće. 508 mije Gonkur i njena predsednica. To je zahtevalo značajno vreme i ogroman napor da 509 se istraži, promisli i kako ona kaže “proživi” ovaj triptih, rad u tri toma. Kristeva je Literatura: javno rekla da je tokom godina istraživanja uspostavila neku vrstu sestrinske veze sa ove tri žene, kroz divljenje njihovim delima i njihovim kritičkim idejama, ali posebno Andrew Benjamin, John Fletcher (ed.), Abjection, Melancholia, and Love: The Work of kroz osećanje da su one velikodušno sa njom podelile svoje misli kao osobe. Julia Kristeva, Routledge, New York, 1990. Podnaslov knjige Le Genie féminin je La vie, la folie, les mots. Ova knjiga Elisabeth Grosz, Sexual subversions. Three French Feminists: Julia Kristeva, Luce je posvećena Simon de Bovoar (Simone de Beauvoir, 1908–1986), francuskoj femi- Irigaray, Michèle Le Doeuff, Allen&Unwin, Sydney, 1989. nističkoj spisateljici, autorki kritičke studije o ženskom položaju, Le Deuzième sexe. Julia Kristeva, Recherches pour une sémanalyse, Seuil, Paris, 1969. Kritički pogledi Simon de Bovoar bili su cenjeni među feminističkim aktivistima i Julia Kristeva, Le texte du roman. Approche sémiologique d’une structure discursive intelektualcima širom sveta, ali ona je bila i oštro kritikovana zbog svojih stavova o transformationnelle, Mouton, La Haye, 1970. Julija Kristeva, “Problemi strukturiranja teksta”, Delo br. 1, Beograd, 1971, str. slobodi i idejama koje nisu uključivale žene kao subjekte po sebi, nego kao jedna- pAu L A Zu pA N C 23–39. ke/Iste sa Drugim, sa muškarcem. Kristeva, kao jedna od mnogih koje su obogatile Julia Kristeva, Des chinoises, Editions des femmes, Paris, 1974. Julija Hristeva, “Ekspanzija semiotike”, Treći program RB-a br. 23, Beograd, 1974, 16 Kristeva ovu Ničeovu sintagmu tumači kao ukazivanje na novu etapu/étape reprezentacije str. 329–344. istorije kao nelinearneog kurzivnog toka socio-političkih događaja prožetih psihičkim stavovi- Julia Kristeva, La Révolution du langage poétique : l’avant garde à la fin du XIX siècle ma, uverenjima i verovanjima. Julia Kristeva, “Quelle révolte aujourd’hui?”, iz Sens et non-sens de la révolte : discours direct, Fayard, Paris, 1996, str. 29. 17 Julia Kristeva, Tate Britain Public Programme Lecture, 23 November, 2003. (Webcast).  : Lautréamont et Mallarmé, Editions du Seuil, Paris, 1974. figure u pokretu f e M i N i S t i Č k e p L At f o r M e f e M i N i S t i Č k e p L At f o r M e J u L i J A k r i S t e vA Julia Kristeva, Polylogue, Seuil, Paris, 1977. Julia Kristeva (ed.), Prelaženje znakova, Svjetlost, Sarajevo, 1979. Julia Kristeva, Folle verité, Seuil, Paris, 1979. Julia Kristeva, Desire in Language – A Semiotic Approach to Literature and Art, Columbia University Press, New York, 1980. Julia Kristeva, Histoires d’amour, Infini Denoël, Paris, 1985. Julia Kristeva, Soleil Noir : Depression et Mélancolie, Gallimard, Paris, 1987. Julia Kristeva, Tales of Love, Columbia University Press, New York, 1987. Julia Kristeva, Moći užasa – Ogled o zazornosti, Naprijed, Zagreb, 1989. Julia Kristeva, Language the Unknown – An Initiation into Linguistics, Columbia Uni- versity Press, New York, 1989. Julia Kristeva, Les Samouraïs, Fayard, Paris, 1990. Julia Kristeva, Strangers to Ourselves, Columbia University Press, New York, 1991. Julia Kristeva, Les Nouvelles Maladies de l’âmem, Fayard, Paris, 1993. Julia Kristeva, Possessions, Fayard, Paris, 1996. Julia Kristeva, Time & Sense – Proust and the Experience of Literature, Columbia University Press, New York, 1996. džudit Julia Kristeva, Le génie féminin. La vie, la folie, les mots. Hannah Arendt, Melanie Klein, Colette, Fayard, Paris, 1999. BAtLer Julia Kristeva, The Sense and Non-Sense of Revolt – The Power and Limits of Psyc- : Ana vujanović hoanalysis, vol. 1, Columbia University Press, New York, 2000. Julia Kristeva, Lingvistični teksti – razprave, Edicija Artes, Koper, 2001. Julia Kristeva, Psihoanalitski teksti – razprave, Edicija Artes, Koper, 2001. Julia Kristeva, Intimate Revolt – The Power and Limits of Psychoanalysis, vol. 2, džudit Batler – teorijski “subjekt od krvi i mesa” Columbia University Press, New York, 2002. Kelly Oliver, Reading Kristeva. Unraveling the Double-bind, Indiana University Pre- Na početku ću ukratko izneti biografske note koje imaju značaja kako u ss, Bloomington – Indianapolis, 1993. autorskom pozicioniranju tako i u izboru teorijskih problema kojima se bavi Džudit Moi Toril (ed.), The Kristeva Reader, Columbia University Press, New York, 1986. Batler (Judith Butler, Klivlend, 1956). Ona te naznake ističe u svojim knjigama, inter- 510 511 vjuima i izlaganjima i tim njenim socijalnim pozicioniranjem one prestaju da budu deo privatnog života koji možda ima, a verovatno nema veze sa njenim radom. Drugi ra- zlog da prikaz počnem biografijom jeste način na koji Džudit Batler razvija Ostinovu (John Langshaw Austin, 1911–1960) teoriju performativa – uvodeći u polje diskursa subjekt od krvi i mesa. Džudit Batler radi i živi u Kaliforniji, sa usvojenim sinom. Rođena je u jevrejskoj porodici koja vodi poreklo iz Mađarske i Rusije. Tokom Drugog svetskog rata, deo familije je stradao od nemačkog nacizma, dok je porodica Džudit Batler izbegla u SAD, gde ostaje da živi, očuvavši čvrste veze s Evropom.1 Džudit Batler se deklariše kao Jevrejka, koja nije suviše religiozna ali poštuje jevrejske obrede kao deo pAu L A Zu pA N C svoje kulturalne tradicije, a nacionalno, kao Amerikanka evropskog porekla.2 Ističem 1 Videti: Regina Michalik, “The desire for philosophy” – Interview with Džudit Batler, LOLA- press; www.lolapress.org/elec2/artenglish/butl_e.htm 2 “Ja jesam Amerikanka, ali sam školovana u evropskoj filozofiji. Prije samo nekoliko decenija bila sam dio porodice koja je sebe smatrala evropskim Jevrejima i odrasla sam među odraslim  i njeno pozicioniranje kao “anticionističke američke Jevrejke”, što postaje okosni- Filozofski susreti treće vrste: F E M I N I S T I Č K E P L AT F o R M E d Ž u d I T B AT L E R FIGuRE u PoKRETu F E M I N I S T I Č K E P L AT F o R M E ca njenog intelektualnog angažmana nakon 11/9.3 Seksualno, odnosno rodno, sebe kultura-teorija-performans džudit Batler objašnjava kao lezbejku, tj. butch, muževnu lezbejku. 4 Filozofija je, prema rečima same Džudit Batler, stigla do nje u tinejdžer- Rad Džudit Batler se ne može svesti samo na akademsku aktivnost u polju skom dobu, da bi kasnije postala i profesionalno opredeljenje. Prvi susret s filozofi- filozofije, čak ni za potrebe predstavljanja u ovakvoj knjizi. Njen rad konstitutivno ka- jom je bio kada je u biblioteci u podrumu porodične kuće pronašla dela Spinoze (Ba- rakteriše dvostruko delovanje kroz prestižan američki i internacionalni univerzitetski ruch ili Benedict de Spinoza, 1632–1677) i Kierkergarda (Søren Aabye Kierkegaard, sistem i aktivistički pokret, što dovodi do premeštanja i re-aproprijacija elemenata 1813–1855); drugi u sinagogi, gde je “za kaznu” morala da sluša rabinova predavanja jedne i druge prakse. Stoga, prikazujući njen rad na početku ću reći da je ona istovre- o jevrejskim filozofskim spisima. meno: filozofkinja, teoretičarka kulture i književnosti, queer teoretičarka i aktivistki- Džudit Batler je završila srednju školu na Binington koledžu (Bennington nja, feministkinja, teoretičarka politike, borac za LGBTIQ prava i kritičarka američke College), a zatim studirala filozofiju na Jejlskom univerzitetu (Yale University), gde imperijalne politike. je diplomirala 1978. Kao fulbrajtova stipendistkinja odlazi da studira filozofiju, 1979. Još jedna specifičnost rada Džudit Batler je neobično velika popularnost godine na Univerzitetu u Hajdelbergu (Universität Heidelberg) u Nemačkoj, gde stu- koju tokom devedesetih godina stiče u akademskoj zajednici. U širem smislu, jedan dira kod Hansa Georga Gadamera (1900–2002). Nakon toga upisuje postdiplomske od upečatljivih statusa studija kulture i jeste popularnost u akademskom svetu: pre- studije na Jejlu i stiče magistarsko zvanje 1982; a tokom studija postaje i politički uzimanjem verbalne i vizuelne retorike, one se svojim diskursom približavaju ma- aktivna unutar univerziteta. Radi doktorsku tezu na Jejlu o recepciji Hegelove (Georg sovnoj i pop kulturi i njihovim mikropolitikama koje su im objekt proučavanja. Ko- Wilhelm Friedrich Hegel, 1770–1831) filozofije, pre svega Filozofije duha u radovima mentarišući tu popularnost, Džudit Batler ukazuje da je postavši profesorka veoma francuskih filozofa Aleksandra Koževa (Alexandre Kojève /Александр Владимирович mlada (sa trideset četiri godine), a pri tom i anti-puritanka, od početka bila “netipič- Кожевников/, 1902–1968), Žan-Pola Sartra (Jean-Paul Sartre, 1905–1980) i Žana Ipolita (Jean Hyppolite, 1907–1968). Doktorsku disertaciju je odbranila 1984. Bila na profesorka”.5 U predavanjima i drugim javnim nastupima ona, upisujući svoje telo, je angažovana kao istraživačica ili predavačica na univerzitetima Veslijen (Wesleyan prekoračuje izvedbene propozicije univerzitetskog predavanja, te Martin Džej (Martin University), Džordž Vašington (George Washington University) i Džons Hopkins Jay, 1944–) opisuje njena predavanja kao performanse, a nju kao akademičarku-per- (The Johns Hopkins University) tokom osamdesetih godina dvadesetog veka; neko formerku.6 Pružajući identifikacione matrice koje funkcionišu u kulturi, Džudit Batler vreme je predavala feminističku filozofiju na odseku za filozofiju na Jejlu. Priključuje među studentima dobija prave “fanove”, koji 1993. objavljuju fanzin Judi!. U knjizi alt. se Kalifornijskom univerzitetu od 1993. i postaje profesorka (Maxine Elliot professor) culture opisana je kao na Odseku za retoriku i komparativnu književnost na Berkliju (University of Califor- jedna od super-starova akademije devedesetih, sa posvećenim nia, Berkeley). Šef je katedre za retoriku. Pored toga, angažovana je kao profesorka sledbeništvom postdiplomaca širom zemlje.7 512 513 na Evropskoj školi (European Graduate School) u Švajcarskoj. Izabrana je za člani- Theory.org nudi sličicu s likom Džudit Batler za skupljanje i menjanje, na cu Američkog filozofskog društva 2007. godine. Džudit Batler je dobitnica nekoliko kojoj se kao specijalna veština navodi: prestižnih nagrada i stipendija, uključujući Gugenhajmovu (Guggenheim) stipendiju Nudi manifest radikalnog životnog stila.8 (1999) i Lorens S. Rokfeler (Laurence S. Rockefeller) stipendiju 2001–2002. Ova popularnost ima i suvoparniju, ekonomsku stranu, zasnovanu na pretpostavci da je sam univerzitetski sistem osamdesetih uveo sistem “zvezda” među teoretičare/predavače, kako bi podigao rejting nekih odseka kod budućih stu- osobama koji su govorili nekoliko jezika koje nisam razumela, a engleski su govorili sa jakim denata i time povećao zaradu od školarina.9 akcentom. Kada sam išla u Njemačku da studiram njemački idealizam, moja je baka smatrala da se vraćam tamo gdje pripadam.” Džudit Batler, Raščinjavanje roda, TKD Šahinpašić, Sara- jevo, 2005, str. 178. 5 Regina Michalik, “The desire for philosophy” – Interview with Džudit Batler, LOLApress, ANA vuJANovIć 3 Videti: Džudit Batler, “No, it’s not anti-semitic”, London Review of Books, August 2003, www.lolapress.org/elec2/artenglish/butl_e.htm www.lrb.co.uk/v25/n16/butl02_html. 6 Martin Jay, “The Academic Woman as Performance Artist”, iz Cultural Semantics; Keywords 4 Pišući o svojoj knjizi Gender Trouble, objašnjava: “Zašto drag? Pa dobro, ima tu biografskih of Our Time, University of Massachusetts Press, Amherst, 1998, str. 138–144. razloga, a možda bi bilo dobro da znate da je u Sjedinjenim Državama jedini način na koji ste 7 Steven Daly and Wice Nathaniel, “Batler, Judith”, iz alt.culture: An A-to-Z Guide to the ’90s- me mogli opisati u mojim mlađim godinama bio kao barska dyke, koja je svoje dane provodila Underground, Online and Over-the-Counter, HarperPerennial, New York, 1995, str. 31–32. čitajući Hegela, a svoje noći, pa dobro, u gay baru, koji je povremeno postajao i drag bar. [...] 8 www.theorycards.org.uk/card02.htm Dakle, bila sam tu, prolazeći kulturalni momenat u središtu društvene i političke borbe.” Džudit 9 Ovu primedbu je postavila Camille Paglia; Videti: www.salon.com/it/col/pagl/1999/02 Batler, Raščinjavanje roda, TKD Šahinpašić, Sarajevo, 2005, str. 189. /24pagl.html.  Paralelno sa popularnošću, rad Džudit Batler prate brojne kritike i pole- strukciju subjekata. Za te probleme, ona preuzima i razvija različita teorijska sredstva F E M I N I S T I Č K E P L AT F o R M E d Ž u d I T B AT L E R FIGuRE u PoKRETu F E M I N I S T I Č K E P L AT F o R M E mike. Jedna od njenih najoštrijih kritičarki je Marta Nusbaum (Martha Nussbaum, i metode – najšire poststrukturalističku platformu, zatim teorijsku psihoanalizu, de- 1947–). Ona u tekstu The Professor of Parody 10 kritikuje njeno teorijsko pisanje kao konstrukciju, diskurzivnu analizu, a najčešće i najduže teoriju performativa. I pored nezgrapno, opskurno i pretrpano neobjašnjenim i protivurečnim referencama. Nu- te analitičke i problemske raznolikosti, ako bih u ovom trenutku napravila presek sbaum ukazuje i na literarni način pisanja Džudit Batler, tipičan za postmodernizam, teorijskog rada Džudit Batler, rekla bih da je ona pre svega poststrukturalistička tero- koji ne poštuje standarde naučnog pisanja, te dovodi u pitanje da li njen diskurs uop- retičarka queera. Njena teorijska problematika izvodi se u prvom redu iz korpusa ana- šte pripada filozofskoj tradiciji (ili retoričkoj i sofističkoj). Najveću kritiku joj upućuje liza institucionalne i istorijske konstitucije subjekta Mišela Fukoa (Michael Foucault, za izostanak delatnog uticaja na anti-diskriminatorne prakse, usled rasplinjavanja 1926–1984), dok se njen teorijski instrumentarij najviše oslanja na teoriju performa- u samo simboličku politiku koja jedino daje lažnu nadu diskriminisanima. Nusbaum tiva Džona Ostina. Pored njih, Džudit Batler priziva, menja i razvija brojne druge sa- ističe da je antiesencijalistički diskurs Džudit Batler – tezom o “rodu kao perfor- vremene teorijske reference: Lakana (Jacques Lacan, 1901–1981), Luja Altisera (Lou- mansu”, koja poziva na parodiju normi – diskurs pasivizacije koji ne vodi rušenju tih is Althusser, 1918–1990), Žaka Deride (Jacques Derrida, 1930–2004), Rosi Brajdoti, normi. U toj logici, autorki se često zamera insistiranje na mimezisu i parodiji kao Julije Kristeve (Юлия Кръстева, 1941–), Monike Vitig (Monique Wittig, 1935–2003), politički značajnim alatkama. Džudit Batler te zamerke uzima u razmatranje, ali na Lus Irigaraj (Luce Irigaray, 1932), Žila Deleza (Gilles Deleuze, 1925–1995), Emanuela svojoj tezi istrajava od Nevolja sa rodom (Gender Trouble), gde ističe “drag” kao poli- Levinasa (Emmanuel Lévinas, 1906–1995) i dr., a od istorijskih referenci najčešće: tičku figuru, do Raščinjavanja roda (Undoing Gender), gde se ne samo vraća “drag”-u Hegelove, Spinozine, Frojdove (Sigmund Freud, 1856–1939), Adornove, Ničeove već i razvija kritiku stava Rosi Brajdoti (Rosi Braidotti, 1954–) da ironični mimezis (Friedrich Nietzsche, 1844–1900) i dr. nije kritika.11 Ovakva raznovrsnost se može interpretirati na više načina. Jedan je da Pored toga, Džudit Batler se zbog zgusnutog, nekoherentnog i zahtevnog se kod Džudit Batler ne radi o “programskoj teoriji” – jedino na čemu istrajava je pisanja često kritikuje kao loš, hermetičan i nerazumljiv pisac. Tako joj časopis Philo- poststrukturalistički antiesencijalizam – te za potrebe konkretne teze ili analize slo- sophy and Literature 1998. dodeljuje “nagradu” na četvrtom Takmičenju lošeg pisanja bodno koristi argumente, metode i reference koje dolaze iz različitih, nekad i suprot- – za jednu rečenicu iz teksta objavljenog u časopisu Diacritics.12 To je izazvalo brojne nih teorijskih tradicija i okvira. Recimo, razmatrajući pitanje roda kao performativa polemike, u koje se uključilo preko četrdeset američkih časopisa i novina i Državni ra- ona koristi reference Ostina, Altisera i Fukoa, kao da one dolaze iz jedne iste teorijske dio. Reagovala je i sama Džudit Batler,13 istakavši da nagrada pokreće ozbiljno pitanje škole i razvijaju različite aspekte iste teorije. Ili, kao da je autorki svejedno iz koje odnosa jezika i politike. Pozivajući se na Adorna (Theodor W. Adorno, 1903–1969) škole dolaze i da li su međusobno povezane ili sukobljene, jer cilj nije “dati lekcije” o i Markuzea (Herbert Marcuse, 1898–1979), objasnila je da jezik društvene kritike Ostinu, Altiseru i Fukou nego ispitati novopostavljenu tezu o rodu kao performativu. često mora biti “težak i zahtevan” kako bi preispitao zdravorazumske truizme, koji Svakome ko je čitao Džudit Batler jasno je da od nje neće naučiti ni Ostina, ni Alti- su lako razumljivi – jer su hegemoni. Rasplet priče je kontroverzan: urednik je ukinuo sera, niti Fukoa. A pitanje koje mi se čini važnije je: da li će naučiti nešto o rodu kao 514 ovo takmičenje nakon 1998. 515 performansu?, To jest, da li i šta ta teorija postiže na planu politike roda? Tom pita- nju i sama autorka bez sumnje daje prvenstvo.14 Ipak, zbog te slobode kretanja kroz discipline, metode i platforme, diskurs Džudit Batler je često kritikovan i te kritike osnovni okviri i nevolje s teorijskim donekle imaju pravo kad dovode u pitanje naučnu valjanost njenih argumentacija. To diskursom džudit Batler može biti tek “formalna” akademska zamerka na koju je diskurs savremene teorije, trebalo bi, već oguglao.15 Međutim, to može biti i smetnja uvođenju i razvijanju njenih Džudit Batler deluje u interdisciplinarnom teorijskom području savremene humanistike: studija kulture, roda i queera, filozofije, feminizma, teorije književnosti teoretizacija u drugim područjima, kada oni ne bi da se svedu na apliciranje gotovih i antropologije. Njeni teorijski problemi idu u rasponu od pitanja roda i pola, preko teza. O tome ću uskoro više reći. semitizma, nasilja i ljudskih prava, do američke imperijalne politike. U filozofskom ANA vuJANovIć smislu, Batler izučava probleme govornog subjekta, konstitucije ljudskog, odnos sa 14 Videti, npr. objašnjenje ciljeva Gender Trouble: “Na umu sam imala dva cilja u to vreme: prvi je bio razotkrivanje onoga što sam smatrala općeprisutnim heteroseksizmom unutar femini- Drugim, spinozijanski conatus, želju i telo, normativnost, političku delatnost i kon- stičke teorije; drugi je bio pokušaj zamišljanja svijeta u kojem bi oni koji žive na nekoj udalje- nosti od rodnih normi, koji žive u zbrci takvih normi, mogli sebe shvatiti ne samo kao one koji 10 Martha Nussbaum, “The Professor of Parody”, The New Republic Online, February 1999. žive življive živote, nego i one koji zaslužuju određenu vrstu priznavanja [...].” Džudit Batler, 11 Džudit Batler, Raščinjavanje roda, TKD Šahinpašić, Sarajevo, str. 177–178. Raščinjavanje roda, TKD Šahinpašić, Sarajevo, str. 183. 12 Videti: http://denisdutton.com/bad_writing.htm 15 To razmatra i sama Batler; videti: “Može li ‘Druga’ filozofija govoriti?”, iz Džudit Batler, 13 www.gse.buffalo.edu/FAS/Bromley/classes/theory/Batler_response.htm Raščinjavanje roda, str. 205–221.  Kao najznačajnije i najuticajnije teorijske radove Džudit Batler izdvajam učinak u javnom prostoru a ne dati nove filozofske koncepte, onda filozofska isprav- F E M I N I S T I Č K E P L AT F o R M E d Ž u d I T B AT L E R FIGuRE u PoKRETu F E M I N I S T I Č K E P L AT F o R M E knjige: nost ovde i nije u pitanju, već je u pitanju upotreba ili, doslednije samoj Džudit Ba- Giving an Account of Oneself (2005), tler, performativna moć njenog teorijskog diskursa. Ponudiću oba viđenja, teorijsko Undoing Gender (2004), i aktivističko. Precarious Life: The Powers of Mourning and Violence (2004), Govoreći u teorijskim kategorijama, mnoge teze Džudit Batler su provo- Antigone’s Claim: Kinship Between Life and Death (2000), kativne i podsticajne za razvijanje, pa i u oblastima kojima se ona ne bavi ili ih samo The Psychic Life of Power: Theories in Subjection (1997), dotiče, kao što su studije etniciteta i rase, ili filma, teatra i performansa. Međutim, Excitable Speech: A Politics of the Performative (1997), usled neprecizne kontekstualizacije i međusobnog pozicioniranja referenci, čitaoci Bodies That Matter: On the Discursive Limits of “Sex” (1993) i Džudit Batler ne mogu lako da se snađu u praćenju argumentacije ako prethodno Gender Trouble: Feminism and the Subversion of Identity (1990). detaljno ne poznaju teorijski okvir iz kojeg se uzimaju argumenti, a zatim budno prate Za šire razmatranje njenog rada, značajno je pomenuti i The Judith Butler aproksimacije i smenjivanja autorkinog doslednog sprovođenja i potpune izmene tog Reader koji je uredila Sara Seli (Sara Salih), kao i dokumentarni film Judith Butler okvira. To je karakteristično za njenu primenu Ostinovih i Lakanovih teorija. Sem – Philosophical Encounters of the Third Kind Pola Zadjermana (Paula Zadjermann). toga, Džudit Batler često bez naznake kombinuje filozofske, teorijske i retoričke me- Pored toga, Džudit Batler se pojavljuje kao kourednica ili koautorka u nekoliko knjiga: tode u razvijanju teza. Tako se dešava da započetu argumentaciju ne izvede do tačke Women and Social Transformations sa E. Bek-Gernšeim (Elisabeth Beck-Gernshe- u kojoj se teza pojavljuje kao logički održiva, već je završi tvrdnjom koja ubeđuje. Čini im, 1946–), L. Pigvert (Lidia Puigvert), J. Veidom (Jasqueline Vaida), J. Kinhelou mi se da je to najslabije mesto razvijanja teze o konstrukciji pola u Gender Trouble (Joe L. Kincheloe, 1950–2008) i S. Štajnberg (Shirley R. Steinberg) (Counterpoints, i Bodies That Matter – jer niti je logički konsekventno argumentovana niti se osla- 2003); te Contingency, Hegemony, Universality: Contemporary Dialogues on the Left nja na čvrste dokaze. Tako je, sve do Undoing Gender rekla bih, ostala pre retorička s Ernstom Laklauom (Ernesto Laclau, 1935–) i Slavojem Žižekom (1949–); Feminist tvrdnja nego teorijska teza ili empirijski zaključak. Zbog ovakvih postupaka pisanja, Contentions: A Philosophical Exchange sa Šejlom Benhabib (Seyla Benhabib), Drusi- u čitanju Džudit Batler nekad izmiču logičko i kontekstualno emergiranje teza i do- lom Kornel (Drucilla Cornell) i Nensi Freizer (Nancy Fraser) (Routledge, 1995) i Fe- meti njihove primene, te preostaje da se shvate kao statement-i. A kao takve, one minists Theorize the Political sa Džoanom Skot (Joan Scott) (Routledge, 1992). Prva se teško ekstrapoliraju u drugo područje koje je nov referencijalni kontekst sa novim knjiga Džudit Batler je Subjects of Desire: Hegelian Reflections in Twentieth-Century zahtevima argumentacije. France (Columbia University Press, 1987), koja je nastala na osnovu njene doktorske U aktivističko-političkim kategorijama, sa teorijskim pisanjem Džudit Batler se javlja nov problem: agensni kapacitet. Ako je teorijsko-filozofska razina disertacije. (metodološke ispravnosti) žrtva političkog programa, kako njena relativistička i de- I ovako poređane na jednom mestu, radove Džudit Batler bih teško mogla konstruktivistička teorija deluje kao performativ u polju (LGBTIQ) aktivizma? Teorija da svrstam u grupe. “Faze” ne dolaze u obzir, jer se autorka pojedinim problemima 516 koja (posta)je intelektualni agens jednog političkog procesa obično ide ka redukciji 517 vraća u više navrata, a neke ključne teorije razvija, pa napušta, a kasnije revidira ili broja osnovnih logičkih teza, zadržavanju neke vrste esencijalizma i lociranju subjek- ponovo aktivira. Takođe, radove Džudit Batler teško je grupisati bilo prema teorij- ta. Aktivizam se upravo zasniva na pretpostavci liberalnog subjekta koji može uprav- skom objektu bilo prema teorijskom instrumentariju. Recimo, studija Precarious Life ljati svoje delovanje i njime menjati društvene uslove, te se aktivizam i poststruk- iako se ne bavi problemom roda daje veliki doprinos razmatranju načina na koje se turalizam obično nalaze na sukobljenim stranama. Zato, “neprogramsko višeglasje” konstituišu područja roda, pola i seksualnosti kao pojmljiva, ljudska i kako kao takva diskursa Džudit Batler postaje izazov njegovoj aktivističkoj efikasnosti. Iako ne na izlaze na političku scenu. Teze o ekstatičnosti subjekta, odnosu sa Drugim i želji za svom već na primeru knjige Metamorphosis Rosi Brajdoti, Batler razmatra ovaj pro- priznavanjem mogu dodatno objasniti “drag” kao političku figuru datu iz okvira queer blem. To razmatranje je tipično za njeno pisanje, a pored toga otvara mogućnosti teorije u Gender Trouble i Bodies That Matter. Takođe, Excitable Speech i The Psychic drugačijeg aktivizma, te ću preneti duži citat: Life of Power daju konačni altiserovsko-lakanovski oblik njene teorije performativa, Mada neki kritičari poststrukturalizma drže da “agensnost” ne koja je ključna za ranije radove iz oblasti teorija roda i queera; dok se The Psychic Life ANA vuJANovIć može postojati bez lociranog i jedinstvenog subjekta, Braidotti- of Power i Undoing Gender javljaju kao komplementarni radovi o regulaciji subjekata, jeva pokazuje da su aktivnost, afirmacija i sam kapacitet mije- od rodnih i polnih do opštih političkih subjekata. njanja uvjeta izvedeni iz subjekta koji je višestruko konstituiran Ove kompleksne veze unutar opusa Džudit Batler, zajedno s njegovim gu- i koji se kreće u nekoliko pravaca. Linija promišljanja […] tvrdi stim i nekoherentnim referencijalnim mrežama na drugi način osvetljavaju pitanje da se volja za življenjem, odnosno afirmacija života, dešava kroz valjanosti njenih teorijskih radova. Ako je cilj politički a ne teorijski, dakle izvesti igru višestrukosti. Dinamično međudjelovanje višestrukih efeka-  ta donosi i samu transformaciju. Za one koji tvrde da je višestru- ona prožima gotovo ceo rad Džudit Batler, on se ne iscrpljuje u tome, pa ću ovde raz- F E M I N I S T I Č K E P L AT F o R M E d Ž u d I T B AT L E R FIGuRE u PoKRETu F E M I N I S T I Č K E P L AT F o R M E ko konstituiran agent rasplinut ili rasut, mora se istaći da je za motriti još nekoliko tema. To su performativnost-i-performans, koji su delom neraz- Braidottijevu višestrukost način poimanja igre sila koje jedna na dvojivi od analiza roda i pola, ali se razvijaju i u analizama politike i subjekta. Takođe, drugu djeluju i koje generiraju nove mogućnosti života. Višestru- izdvajanjem ove teme htela bih da podstaknem primenu teza Džudit Batler u teoriji kost nije smrt agensnosti, nego je njen uvjet [...].16 performansa. Treća problematika koju ću razmotriti je neizvesnost ljudskog života, Zadržimo se na ovom pasusu. Polazna teza je provokativna i kaže da ak- koja povezuje odnos sa Drugim, želju za priznanjem, kolektivizam i nasilje. tivistička agensnost ne zavisi od lociranog i jedinstvenog subjekta, već od subjekta Rod/pol (gender/sex) je tema koje Džudit Batler razvija u brojnim knjiga- koji je višestruko konstituisan. Nakon toga bi trebalo da sledi argumentacija, jer teza ma i tekstovima tokom čitavog rada. Direktno posvećene ovoj temi su knjige Gender je, mada data kao imanentno aktivistička, zapravo dekonstrukcija propozicijâ ak- Trouble, Bodies That Matter i Undoing Gender, tekst Performative Acts and Gender tivizma. Međutim, ono što Džudit Batler nudi nakon te teze je niz novih teza koje Constitution i intervju Gender as Performance, kao i mnogi radovi u kojima se rod i pol govore isto što i polazna, tj. sve naredne su njena varijacija. Kroz igru višestrukosti se pominju uzgredno ili kao primeri. Radom u ovoj oblasti Džudit Batler je dala veliki dešava afirmacija života. Međudelovanje višestrukih sila rezultira transformacijom. doprinos feminističkoj i naročito queer teoriji, iako su njene teze nekad euforično Višestruke igre i međudejstva sila generišu nove mogućnosti života. Iz ovoga sledi prihvatane, a nekad oštro osporavane. Osnovna teorijska platforma s koje razmatra zaključak koji je opet varijacija iste teze, te je zapravo konačna tvrdnja: Višestru- ovu temu je poststrukturalizam, odakle sprovodi metode dekonstrukcije, antiesenci- kost je uslov agensnosti. Istim postupkom, Džudit Batler zatim navodi posledice koje jalističkog relativizma i deridijanske teorije performativa. S obzirom na okvir queera, pretpostavljaju da smo ponavljanje prihvatili za argumentaciju početne teze, koja je u Džudit Batler se po ovom pitanju u nekim aspektima razilazi i sa feminizmom i sa tom procesu uspostavljena kao logički održiva: LGBTIQ aktivizmom. S feminizmom zbog njegovog zadržavanja binarne hetero-ma- Ukoliko ne uspijemo shvatiti kako višestruke sile dolaze u inte- trice i potrebe za jasnom definicijom “žene”; a sa LGBTIQ aktivizmom zbog svog rakciju i proizvode sam dinamizam života, onda ćemo pogrešno istrajavanja na relativizmu, antiesencijalizmu i antihumanizmu. S oba, zbog svoje iskonstruirati i to odakle nam stiže djelovanje. destabilizacije i čak urušavanja kategorije identiteta, koja u obe oblasti ima veoma Sem što ponuđeno obrazlaganje ne kaže značajnu ulogu. kako višestruke sile rezultiraju dinamizmom života.17 Polazni stav Džudit Batler jeste da su i rod i pol, tj. i rodna i polna razlika Sve što autorka ovde piše ne proizilazi iz tradicije aktivističke misli, niti diskurzivne, društvene i kulturalne konstrukcije. I dok je teza o rodu kao konstrukciji iz interesa aktivizma. Međutim, ovaj dekonstruktivni gest ostavlja mogućnost pret- već postala, bar donekle, prihvatljiva radom feminističkih autorki pre Džudit Batler, postavke da autorka adresira ili podstiče jačanje novog aktivizma koji, oslanjajući se teza o konstruktivnom karakteru pola je izazvala pravu eksploziju. Radi se o tome da na bio-političke agense, sve više napušta jedinstven politički projekat i kreće se ka je isticanje roda kao konstrukcije uvelo rez između roda i pola, gde je prvom omogu- 518 konceptima i praksama “mnoštva”. To je moja pretpostavka, a da li Džudit Batler ima ćeno da diskurzivno formira identitet, dok drugi zadržava prethodnu, prirodnu da- 519 na umu takav aktivizam, ne znam. Da bismo to znali, bilo je potrebno ili da razvije ar- tost. Džudit Batler oba aspekta posmatra u širem svetlu konstituisanja (političkog) gumentaciju koja izaziva aktivizam ili da objasni reference iz aktivizma koje prizivaju subjekta. Subjekt – da bi bio u polju društvenog, da bi ga zakon prepoznao i njegov takav agens. Inače, ostaje na nama da budemo dobro upućeni u politiku antiglobali- život bio ljudski – se stvara kompleksnim procesom normativne regulacije. Deo tog stičkog aktivizma dvehiljaditih, kako bismo mogli da pretpostavimo na kakav aktivi- procesa je isključivanje. U tom polju isključenog, zoni nenastanjivosti, zoni neživlji- zam se teza Džudit Batler može odnositi. Ono što sam ja htela ovde jeste, da ukažem vog života Džudit Batler pronalazi brojna “odbačena bića”. Njih norma ne normati- na probleme i da zatim iz diskursa same Batler pokažem jedan put kojim njena teorija vizuje u heteroseksualnim kategorijama te ona ne stiču status subjekata i ne ulaze može biti ili postati politički agensna, ako ne i filozofski ispravna. u društveno polje iako su tom normom sama proizvedena. Prihvatanje tih bića kao subjekata u društvenoj zajednici je osnovno političko pitanje koje zaokuplja Batler. Evakuacijom iz polja društvenog, ova bića ne nestaju već (p)ostaju negativitet su- Karakteristične teorijske problematike džudit Batler bjekta koji ga konstitutivno određuje. A to važi i za rodni i za polni aspekt subjekta, ANA vuJANovIć te teza o rodu kao društvenoj konstrukciji, a polu kao biološkoj datosti, pada. Usme- Džudit Batler analizira mnoge probleme koji zaokupljaju savremenu hu- ravanje na negativitet je postupak koji Džudit Batler često koristi kako bi objasnila manistiku, ali centralno mesto u njenom radu zauzima problematika roda i pola. Iako konstituisanje pozitivnih, dominantnih kategorija u binarnim parovima, pa se odavde može razumeti da dok govori o rodno i polno nenormativizovanim bićima, ona adre- 16 Džudit Batler, Raščinjavanje roda, str. 172. sira upravo zakon, subjekte i njihovo polje društvenog i političkog. 17 Džudit Batler, Raščinjavanje roda, str. 172.  Pored njenog već petnaestogodišnjeg teorijskog argumentovanja teze o razrade performativnosti roda i pola pružaju novu perspektivu: prvo, potvrđuju da je F E M I N I S T I Č K E P L AT F o R M E d Ž u d I T B AT L E R FIGuRE u PoKRETu F E M I N I S T I Č K E P L AT F o R M E konstrukciji pola i roda, ja bih ovde izdvojila empirijski prikaz slučaja interseksualne subjekt (pro)izveden; drugo, ukazuju da nikada nije dovršen; a treće, daju mogućnost osobe Davida Reimera u Undoing Gender, na osnovu kojeg Džudit Batler razmatra subjektu da menja pravila koja ga konstituišu. Jer, performativ omogućuje uvid da se pitanja moći koja regulišu i određuju šta jesmo i šta možemo biti.18 Reimer je, zbog i pravilo i subjekt i neuspeh proizvode istovremeno i da su – a to je najvažnije – kon- neuspele operacije penisa kao osmomesečna beba, dugi niz godina bio izložen pro- stitutivni jedno za drugo. Sada ću to detaljnije objasniti. cesu rodne i polne normativizacije pod nadzorom psihijatara, hirurga i endokrinologa Performativnost-i-performans (performativity, performance) je jedan od i nekoliko puta menjao i rod i pol i to ne istovremeno i ne sasvim. Važan zaključak ključnih teorijskih pojmova Džudit Batler u razmatranju ne samo pola i roda, već i šire ovog prikaza je da se i polna i rodna dihotomija muškarac-žena, muževno-ženstveno politike i subjekta.20 Ostinova teorija nije ono što koristi u ovim razmatranjima. U javljaju kao rezultat procesa heteroseksualne normativizacije koja prekida i uklanja iz svoj diskurs ona stiže preko Deridinog dekonstruktivističkog preiščitavanja koje uka- polja društvenog kontinuum između ovih “polova”. Reimerov život je brutalni dokaz te zuje na citatnost performativa,21 a s druge strane preko psihoanalitičke interpretacije teze, jer iznosi na videlo biološki i psihički kontinuum u samo jednoj osobi, koji time Šošane Felman (Shoshana Felman) koja u prvi plan iznosi performativni neuspeh i prestaje da bude samo hipoteza društvene situacije subjekta. Reimer kao dečak bez ilokucijski višak koji nadilazi performativ kao jezički iskaz u kontekstu iskazivanja.22 penisa, devojčica sa Y hromozomom, momak s dojkama i muškarac pripreman za Džudit Batler dalje povezuje teoriju performativa s Altiserovim pojmom interpelacije ulogu žene se stalno kreće između normativnih kategorija. To kretanje ga sprečava i Lakanovom psihoanalizom. da ijednu od njih uspešno otelotvori jer, ukazuje Džudit Batler, svakoj preti, podriva Ključni pomak koji autorka izvodi od polazne teorije jeste da subjekt per- je njen stalno prisutni negativitet, čineći od Davida ne-stvarno biće u savremenom formativa nije tek pozicija određena strukturom govorne situacije, već se u perfor- poretku bivanja. mativnoj proizvodnji subjekta zakon investira u samo telo, a “tela koja znače” za Ovim primerom hoću da ukažem na konkretne razloge i domete njene kri- nju su ne samo “važna”, već i “materijalna” (that matter). Prema Batler, regulativne tike identiteta i njegove regulativne moći zasnovane na odbacivanju. Džudit Batler norme performativnim delovanjem konstituišu materijalnost tela, odnosno materija- se u Gender Trouble drži fukoovske teze da ništa ne prethodi tom procesu regulacije, lizuju njegove subjekatske (npr. polne) aspekte.23 Za ovaj pomeraj bili su joj potrebni on jednim potezom proizvodi i subjekt i ono što isključuje. To dovodi u pitanje mo- i Altiser i Lakan. Polazna pozicija performativa – kod Ostina, a i kod Džudit Batler gućnost političkog delovanja, koje ne ostaje unutar već-opcrtanog polja nego bi da – jeste da subjekt performativa ne postoji, nije uobličen pre samog performativnog interveniše na njega. Za to pitanje, važno je shvatiti da konstruktivna proizvodnja čina. Performativni čin može biti izveden uspešno ili neuspešno, jer zavisi od kon- subjekta ne znači i determinizam. Džudit Batler naglašava razliku: teksta izvođenja i njegovih konvencionalnih procedura, koje nekad idu kako treba, Subjekt nije determinisan pravilima kojima je proizveden jer a nekad ne. U izvođenju uspešnog performativa proizvodi se subjekt performativa označavanje nije utemeljujući čin, nego regulisani proces ponav- (onaj/a koji/a obećava, imenuje itd.). U izvođenju neuspešnog performativa ne pro- 520 ljanja koji se prikriva i nameće svoja pravila upravo proizvodnjom izvodi se ništa; to je bila greška ili promašaj. Ipak, ovaj neuspeh je konstitutivan za 521 supstancijalizirajućih učinaka.19 performativ, pa i Ostin zaključuje da S tim u vezi, ona insistira da su rodna i polna razlika deo istog procesa performativ koji se ne može i neuspešno izvesti nije performativ. savremene subjektivacije, koji se izvodi kao ponavljanje konstituišućih činova u kon- On se dalje ne bavi konsekvencama neuspeha, dok ih Džudit Batler uzima vencionalnoj društvenoj situaciji. Ono što autorka nudi u Gender Trouble kao način za centralnu temu. To “ništa”, konstitutivno za performativ i njegov subjekt je mesto otpora rodnoj i polnoj normativizaciji, a to je pre svega parodija kao “kritički mime- “kvara” u proceduri, koje se isključuje kako bi se prikrilo da se performativu priznaje zis”, izgleda da teško može biti zaista efikasno mada jeste stalna opomena i pretnja. juridička moć kao da je on već sam, prirodno i prethodno ima. To isključivanje ima Parodija pokazuje svest o supstancijalizirajućim učincima ponavljanja pravila i razot- funkciju naturalizacije. Performativnost je u tom smislu za Džudit Batler širi pojam kriva proces naturalizacije, ali nije jasno na koji način ta svest i to razotkrivanje do- vode do rušenja tih pravila, odnosno do otvaranja političkog polja za nova shvatanja 20 Ovde nema mesta da izložim teoriju performativa, pa ću se usmeriti na načine na koje se subjekta, naročito s obzirom na postupak isključivanja. Jer, ponavljam, za Džudit Ba- ANA vuJANovIć ona pojavljuje u diskursu Džudit Batler. O teoriji performativa šire videti: Dž. L. Ostin, Kako tler, samo zakonom proizvedeni subjekti učestvuju u polju društvenog. Njene kasnije delovati rečima, Novi Sad, Matica Srpska, 1994 i moju razradu u Ana Vujanović, Doksicid s- TIU/4, IKZS, Sremski Karlovci – Novi Sad, 2006. 21 Videti: Žak Derida, “Potpis, događaj, kontekst”, Delo god. 30, br. 6, Beograd, 1984, str. 18 “Činiti pravdu nekome: predodjela spola i alegorije transseksualnosti”, iz Džudit Batler, 7–36. Raščinjavanje roda, str. 53–69. 22 Videti: Shoshana Felman, Skandal tijela u govoru, Naklada MD, Zagreb, 1984. 19 Prema: Dejan Ilić, “Raseljavanje zone nenastanjivosti”, iz Džudit Batler, Tela koja nešto 23 Džudit Batler, Tela koja nešto znače; o diskurzivnim granicama “pola”, Samizdat B92, Be- znače; o diskurzivnim granicama “pola”, Samizdat B92, Beograd, 2001, str. 332. ograd, 2001, str. 14.  od performansa, jer uključuje i njegov negativitet i time mu osporava pravo na celu elementi ove problematike pojavljuju i ranije u opusu, njom se direktno bavi knjiga F E M I N I S T I Č K E P L AT F o R M E d Ž u d I T B AT L E R FIGuRE u PoKRETu F E M I N I S T I Č K E P L AT F o R M E “istinu subjekta”: Precarious Life, a teorijski je najtemeljnije uobličena u istoimenom eseju.27 Džudit ono što se ‘izvodi’ prikriva, ako ne i poriče, ono što ostaje ne- Batler na osnovu tog pojma – u aktuelnim društvenim prilikama terorizma i američ- prozirno, nesvesno, neizvodivo. Svođenje performativnosti na kog intervencionizma – pokušava da uspostavi jednu etiku ne-nasilja podstaknutu performans bilo bi pogrešno.24 uvidom kako ljudski život lako može biti poništen. U tome se oslanja u najvećoj meri Dalje, šta se centriranjem tog “kvara” postiže? Odgovor da se postiže ra- na filozofiju Emanuela Levinasa,28 čija koncepcija etike proizilazi iz odnosa s Drugim, zotkrivanje, kako sam izložila u razmatranju pola/roda, očigledno ne zadovoljava. zasnovanog na razumevanju neizvesnosti (njegovog) života. To razumevanje stavlja Potrebno je aktivirati to prazno, prebrisano, isključeno mesto greške kao mesto po- pred subjekt radikalnu etičku odgovornost: za intencijom da uništi drugog, odmah tencijalnog agensa, koji istovremeno i odbija zakonsku proceduru i ne isključuje se sledi zapovest: “Ne ubij!”. Ono što omogućava taj dvostruki susret s drugim jeste iz zakona. Kako? Džudit Batler ovde uvodi Altiserove teze o interpelaciji, pozivu koji “lice” (le visage, face), jer u “epifaniji lica” subjekt stiče iskustvo samog sebe. Džu- zakon upućuje subjektu.25 Zakon ga tim pozivom formira kao subjekt, ali je taj čin dit Batler naglašava da za Levinasa agresija nije iskorenjena u etici ne-nasilja, već zapravo per-formativan: ona ostaje stalni razlog etičke borbe, borbe da se strah i briga ne pretvore u nasilje. Opomena [policajca, kod Altisera] nije puka represija ili kontrola Džudit Batler, međutim, donekle napušta Levinasovo teološko stanovište i božanski nad subjektom već čini suštinski deo pravosudnog i društvenog izvor moralne zapovesti i prevodi njegovu etiku na ravan studija kulture, u potrazi za formiranja subjekta. Poziv je formativan, ako ne i performativan, adekvatnim načinima da se opiše ljudsko, tuga i patnja i da se lice onih protiv kojih upravo zato što uvodi pojedinca u potčinjen status subjekta. 26 se ratuje uvede u područje javnih reprezentacija.29 Važno je istaći da za Levinasa kao Da bi se to ostvarilo, nužno je da subjekt prepozna poziv i prizna ga. I i za Batler, lice nije uvek i jedino ljudsko lice, mada ono zastupa ono što je ljudsko, interpelacija i performativ jesu diskurs autoriteta. Džudit Batler podseća da se Alti- ranjivo, neizvesno – pa se njena kritika dominantnih medija (u SAD) i zasniva na ser, međutim, na ovom mestu poziva na doprinos lakanovske psihoanalize u istra- tome da njihove reprezentacije “lica neprijatelja” brišu ono što je najviše ljudsko u javanju na “odnosu nepriznavanja” između zakona i subjekta njegove prisile, iz čega licu, dehumanizuju ga i konstituišu javnu sferu cenzurišući načine na koje ljudi vide, zaključuje da neuspešni performativ otvara veliki raspon neposlušnosti tih “rđavih na koje čuju i šta vide.30 subjekata” koji mogu ne samo odbiti već i razbiti i reartikulisati zakon. Njena teza u Pri samom uvođenju teze o neizvesnosti života, Džudit Batler izvodi jedan Bodies That Matter da iskrivljeno odazivanje na interpelaciju hiperboliše i podruguje implicitni pomeraj Levinasovog etičkog polazišta. 31 Ona polazi od toga da moralna se zakonu i time iziskuje njegovu reartikulaciju, zasniva se na pretpostavci da za- obaveza ne proizilazi iz samog subjekta, njegove autonomije i refleksije, već odnekud kon nije imun na svoje subjekte, na tela u koja investira. Zato što zakon, dakle, nije drugde, kao nešto nepozvano, neplanirano i neočekivano što preti da sruši planove samo formativan, već je i performativan. Performans je potencijalno mesto njegove subjekta i upravo rušenje planova subjektu govori da ga nešto moralno obavezuje. Sa nesigurnosti. O tome govori i Felman, kada insistira na performativnom višku koj se tog polazišta, Džudit Batler razmatra Levinasov pojam lica, kao figuru kojom Drugi 522 523 javlja u dijaloškoj situaciji. Rezultat (u rekonfigurisanju društvenog polja i izvođenju/ upućuje moralni zahtev subjektu, koji ga ne traži, ali nije slobodan da ga odbije. Za uvođenju novog subjekta), međutim, po Džudit Batler, nije moguć u performansu Levinasa: kao jednom “omeđenom činu”, već samo kroz dugotrajni proces subjektivacije kao Pristup licu je osnovni oblik odgovornosti [...]. Lice nije ispred ponavljanja performativa, citiranja, odazivanja i neodazivanja, prepoznavanja i po- mene, već iznad mene; ono je drugi pred smrću, gledajući kroz i grešnih prepoznavanja. Ta nužnost iteracije i citata čini performativ krhkim i zavisnim 27 Judith Butler, Precarious Life: The Powers of Mourning and Violence, Verso, London, od njegovih izvedbi u društvenoj situaciji – koje ga, priznavajući ga, stalno dopunju- 2004. ju, pomalo izneveravaju i u tome menjaju. 28 Videti: Emanuel Levinas, Totalitet i beskonačno; Ogled o izvanjskosti, Veselin Masleša, Neizvesnost života (precariousness of life) se, kao eksplicitna tema, pojav- Sarajevo, 1976; Drukčije od bivstva ili s onu stranu bivstvovanja, Jasen, Nikšić, 1999. i Među ljuje tek u najnovijem radu Džudit Batler, radu koji nastaje nakon 11/9. Iako se neki nama, IKZS, Sremski Karlovci – Novi Sad 1998. 29 Judith Butler, “Preface”, iz Precarious Life: The Powers of Mourning and Violence, Verso, ANA vuJANovIć London, 2004, str. XVIII. 24 Džudit Batler, Tela koja nešto znače; o diskurzivnim granicama “pola”, str. 287. 30 U skladu s tom namerom, Batler nakon razvijanja teze o ranjivosti drugog kao osnovi eti- 25 Videti: Louis Althusser, “Ideology and Ideological State Apparatuses”, iz Slavoj Žižek (ed.), ke, uvodi u dijadu subjekt-drugi i trećeg (nad kojim drugi vrši nasilje) i prenosi teze u domen Mapping Ideology, Verso, London – New York, 1995, str. 100–141. medijskih reprezentacija i odnosa (de)humanizacije i reprezentacije. Ja ću se ovde fokusirati na 26 Džudit Batler, Tela koja nešto znače; o diskurzivnim granicama “pola”, Samizdat B92, Be- problematiku neizvesnosti života kao fakta društvenog života subjekta, a čitaoce dalje upuću- ograd, 2001, str. 157. Videti i: Džudit Batler, “Burning Acts – Injurious Speech”, iz Andrew jem na autorkinu knjigu. Parker and Eve Kosofsky Sedgwick (eds.), Performativity and Performance, Routledge, New 31 Judith Butler, “Precarious Life“, iz Precarious Life: The Powers of Mourning and Violence, York – London, 1995, str. 197–228. Verso, London, 2004, str. 130.  izlažući smrt. Dalje, lice je drugi koji mi traži da ne dopustim da Literatura: F E M I N I S T I Č K E P L AT F o R M E d Ž u d I T B AT L E R FIGuRE u PoKRETu F E M I N I S T I Č K E P L AT F o R M E umre sam, jer kad bih to učinio postao bih saučesnik u njegovoj smrti. Stoga, lice mi govori: ne ubij.32 Džudit Batler, Antigonin zahtev, Centar za ženske studije, Beograd, 2007. Time, etički zahtev koji nam upućuje lice – zahtev ljudskosti, humanosti – Judith Butler, “Performative Acts and Gender Constitution: An Essay in Pheno- u stvari predstavlja prekid bivanja, samog života. Iz toga Džudit Batler zaključuje da menology and Feminist Theory”, iz Sue-Ellen Case (ed.), Performing Feminisms: Feminist Critical Theory and Theatre, Johns Hopkins University Press, Baltimore, je sama humanost prekid, slom (rupture) bivanja, jer odgovoriti na lice znači uvideti 1990. ono što je neizvesno u životu drugog, a time i neizvesnost samog života. Lice je no- Judith Butler, “Burning Acts – Injurious Speech”, iz Andrew Parker and Eve Ko- silac te neizvesnosti i uvodi subjekta u borbu, gde ga istovremeno izaziva na ubistvo sofsky Sedgwick (eds.), Performativity and Performance, Routledge, New York – i sprečava da ga izvrši. Džudit Batler uviđa da je kod Levinasa ostalo nejasno zašto je London, 1995, str. 197–228. prvi odgovor subjekta na ranjivost drugog želja da ga ubije, pa se vraća svojoj pola- Judith Butler, Excitable Speech: A Politics of the Performative, Routledge, London, znoj pretpostavci da je drugi u osnovi ugrožavajući, te se subjekt mora odbraniti kako 1997. bi očuvao svoj život (dok za Levinasa samoočuvanje nije dovoljan razlog za ubistvo tj. Judith Butler, The Psychic Life of Power: Theories in Subjection, Stanford University njegovu etičku legitimaciju). To bi, u psihoanalitičkom ključu, značilo da moralna na- Press, Stanford Cal., 1997. redba stavlja želju za ubistvom u službu unutrašnje želje subjekta da ubije sopstvenu Judith Butler, Nevolje s rodom; feminizam i subverzija identiteta, Ženska infoteka, Zagreb, 2000. agresiju i osećaj prioriteta. Drugi, koji dolazi spolja prekida narcistički krug subjekta i Džudit Batler, Tela koja nešto znače; o diskurzivnim granicama “pola”, Samizdat poziva ga ka nečem značajnijem, a to je – društvena, diskurzivna situacija. Sam Le- B92, Beograd, 2001. vinas odnos sa licem i odgovor na lice izjednačava sa situacijom diskursa, što Džudit Judith Butler, “No, it’s not anti–semitic”, London Review of Books, August 2003, Batler navodi da zaključi da upravo ta situacija – u kojoj pre nego što govorimo, nešto www.lrb.co.uk/v25/n16/butl02_.html. govori nama – omogućava da moralni zahtev koji nam diskurs upućuje radi. Iz toga Judith Butler, Precarious Life: The Powers of Mourning and Violence, Verso, London, je jasan prekid koji izvodi i na koji obavezuje figura lica: taj prekid je sámo uvođenje 2004. ljudskog bića u društvenu situaciju subjekta. Judith Butler, Giving an Account of Oneself, Fordham University Press, New York, Na takav način uveden, svaki subjekt – i ja sama, a drugi me sa tim su- 2005. Judith Butler Raščinjavanje roda, TKD Šahinpašić, Sarajevo, 2005. očava – je izlažući se u društvenoj situaciji suočen sa mogućnošću ili i ostvarenjem Judith Butler, Ernesto Laclau, Slavoj Žižek, Kontingencija, hegemonija, univerzal- nasilja. To znači, piše Džudit Batler na drugom mestu u knjizi, nost, Naklada Jasenski i Turk, Zagreb, 2007. da je svako od nas politički konstituisan delimično na osnovu Sara Salih (ed.), The Judit Butler Reader, Blackwell Publishers, Oxford, 2004. društvene ranjivosti naših tela – kao mesta želje i fizičke ranjivo- 524 sti, kao mesta javnosti, istovremeno pouzdanih i izloženih.33 Webografija: 525 Drugi, kao uslov društvenosti, pokazuje nam našu nužnu subjekatsku “eks–tatičnost”. Suočava nas s nužnošću povezivanja koja nas, izlažući nas tim dru- Bibliografija Judith Butler, ur. Eddie Yeghiayan, http://sun3.lib.uci.edu/indiv/ gima i njhovim dodirima, dovodi u rizik od nasilja. Svest o tom relacionizmu, nasu- scctr/Wellek/Batler/ prot individualizmu, jeste osnov ove etike. Kod Džudit Batler, međutim, relacionizam Lista prikaza knjiga Džudit Batler, knjiga koje je uredila i knjiga u kojima ima prilo- subjekta nije ni imperativ niti ideal, već polazna nužnost društvene situacije subjekta ge, http://sun3.lib.uci.edu/~scctr/Wellek/Batler/reviews.html. koja zaustavlja nasilje, a otvara vrata kolektivizmu i solidarnosti. Zbog toga, Džudit Uvod u Džudit Batler, ur. David Gauntlett, www.theory.org.uk/ctr–butl.htm. Batler ultimativno zahteva njenu medijsku reprezentaciju. Queertheory.com: www.queertheory.com/histories/b/Batler_judith.htm. Intervjui i tekstovi o radovima džudit Batler: ANA vuJANovIć Dejan Ilić, “Raseljavanje zone nenastanjivosti”, iz Tela koja nešto znače; o diskur- zivnim granicama “pola”, Samizdat B92, Beograd, 2001, str. 319–347. Branislav Jakovljević, “Prostrelne rane diskursa”, iz Tela koja nešto znače; o diskur- 32 Iz Face to Face with Levinas, SUNY, Albany, 1986, str. 23–24; prema: Judith Butler, Preca- zivnim granicama “pola”, Samizdat B92, Beograd, 2001, str. 299–319. rious Life: The Powers of Mourning and Violence, Verso, London, 2004, str. 131–132. Martin Jay, “The Academic Woman as Performance Artist”, iz Cultural Semantics; 33 Judith Butler, “Violence, Mourning, Politics”, iz Precarious Life: The Powers of Mourning Keywords of Our Time, University of Massachusetts Press, Amherst, 1998, str. and Violence, str. 20. 138–144 .  “Judith Butler” (temat), Frakcija br. 12/13, Zagreb, 1999. F E M I N I S T I Č K E P L AT F o R M E d Ž u d I T B AT L E R FIGuRE u PoKRETu F E M I N I S T I Č K E P L AT F o R M E Tegina Michalik, “The Desire for Philosophy” – Interview with Judith Butler, Ber- lin, 2001; LOLApress, www.lolapress.org/elec2/artenglish/butl_e.htm Martha Nussbaum, “The Professor of Parody”, The New Republic Online, February 1999, (dostupno na: www.akad.se/Nussbaum.pdf). Petar Osborne and Lynne Segal, “Gender as Performance” – An Interview with Judith Butler, London, 1993; Radical Philosophy 67, summer 1994, (www.theory. org.uk). Astra Taylor, “Who says theory is dead?“ – Interview with Judith Butler. Film i video: Berkeley Teach – In Against War, Part III predavanje Džudit Batler: www.btiaw. org, 2006. Judith Butler – Philosophical Encounters of the Third Kind, režija Paule Zadjerma- nn, First Run Icarus Film, New York, 2007. 526 527 ANA vuJANovIć uvod Miško Šuvaković i Aleš Erjavec: Kratak tehnički uvod Merlo-Ponti_ 384 Marivon Sezon: Mikel difren_ 395 Lidija u knjigu Figure u pokretu – savremena zapadna Prišing: Žak Lakan_414 Jelena Novak: Rolan Bart_431 Rašida estetika, filozofija i teorija umetnosti_7 Aleš Erjavec: B. Triki: Žil delez_446 Rašida B. Triki: Mišel Fuko_458 Estetika dvadesetog veka: uvodne primedbe_11 Rašida B. Triki: Žak derida_469 FEMINISTIČKE Miško Šuvaković: Estetika, filozofija i teorija PLATFoRME Paula Zupanc: Lus Irigaraj_482 Paula umetnosti tokom dugog dvadesetog veka_ 21 Zupanc: Julija Kristeva_496 Ana Vujanović: džudit Batler_ 511 KoNTRAdIKCIJE ModERNIZMA Jos de Mul: PoSLE ModERNE: PoSTModERNA I Sigmund Frojd_41 Ketrin Livr: Anri Bergson_ 55 KRITIKA PoSTModERNE Polona Tratnik: Artur Lev Kreft: Benedeto Kroče_65 Grejem Mekfi: Robin džordž danto_ 531 Ernest Ženko: Fredrik džejmson_ 549 Nevena Kolingvud_87 Miško Šuvaković: Martin Hajdeger_100 Daković: Edvard v. Said_ 564 Ernest Ženko: volfgang Miško Šuvaković: Ludvig vitgenštajn_123 KRITIČKI/ velš_ 585 Klif MakMahon: Teri Iglton_601 Ivana Ilić: Rodžer KRITIČNI ModERNIZAM Entoni Dž. Kaskardi: Skruton_614 IZvoĐENJE FILoZoFIJE I Hoze ortega i Gaset_145 Aleš Erjavec i Miško Šuvaković: NovA KRITIČKA TEoRIJA Dejvin Zane Šou: Alen Đerđ Lukač_159 Tajrus Miler: valter Benjamin_174 Badiju_645 Katja Kolšek: Žak Ransijer_658 Katja Kolšek: Lev Kreft: Herbert Markuze_193 Tajrus Miler: Teodor Đorđo Agamben_678 Nikola Dedić: Boris Grojs_690 v. Adorno_ 205 Gabriela Švitek: Stefan Moravski_ 236 Bojana Cvejić: Brajan Masumi_704 Oleg Jeknić: Mark B. uMETNoST u PoLJu TEoRIJE Ivana Miladinović: Hansen_721 Jelena Arnautović: Nikola Burio_740 PRILoG: džon Kejdž_ 255 Miško Šuvaković: Situacionizam_ 270 FILoZoFIJA vIZuELNoSTI Radovan Popović: Miško Šuvaković: Tel Quel_ 282 Sanela Radisavljević: Pjer Bečka škola istorije umetnosti_759 Radovan Popović: Bulez_ 296 Sanela Radisavljević: Glen Guld_ 309 Nika Radić: Alojz Rigl_769 Đinhi Čoi: vizuelni formalizam_795 Art&Language_ 319 Dubravka Đurić: Čarls Bernstin_ 336 Miško Šuvaković: Nova istorija umetnosti_815 Aleš Erjavec: PITANJA o GRANICAMA FILoZoFIJE I vizuelna kultura, umetnost i vizuelne studije_838 ESTETIKE Biljana Srećković: vladimir Jankelevič_ 357 APENdIKS Biografije autorki/autora tekstova i Rašida B. Triki: Žan-Pol Sartr_ 373 Aleš Erjavec: Moris prevoditeljki_861 Indeks imena_869  ARTuR dANTo FIGuRE u PoKRETu PoSLE ModERNE: PoSTModERNA I KRITIKA PoSTModERNE PoSLE ModERNE: PoSTModERNA I KRITIKA PoSTModERNE Artur dANTo Filozofija umetnosti : Polona Tratnik Artur Koleman Danto (Arthur Coleman Danto, 1924–) jedan je od ključnih američkih filozofa koji se bavio filozofijom umetničke kritike tokom druge polovine dvadesetog veka. Najpre se bavio prevashodno filozofijom, a kao slikar i urednik publikacija delovao je i u umetnosti. Filozofskoj i teorijskoj raspravi umetnosti po- svetio se tek nakon susreta sa pop-artom šezdesetih godina. I sam je izjavio da se od 1964. godine najpre bavio filozofijom umetnosti, a nakon objave teze o “kraju umetnosti” (1984) bavio se umetničkom kritikom. Tvrdio je da je epoha nakon “kraja umetnosti” značajno doba za umetničku kritiku, a ne više za filozofiju umetnosti, mada se tokom devedesetih godina neprekidno vraća filozofskoj raspravi o “kraju umetnosti” i sa ovom tezom povezanim temama. U stručnim krugovima je najpo- 530 531 znatiji upravo po tezi o “kraju umetnosti”, a u široj javnosti naročito kao umetnički kritičar koji je pisao o tekućim događajima u savremenoj umetnosti (The Nation). Zapravo, njegova filozofija umetnosti od samog početka zadobija izuzetnu pažnju. Ubrzo nakon izdanja knjige The Transfiguration of the Commonplace (1981) objavljen P o L o N A T R AT N I K je zbornik tekstova posvećenih njegovoj tezi o “kraju umetnosti”. Taj zbornik je ime- novan “nezgodnim” naslovom The Death of Art 1 (1984), naslovom koji kasnije kriti- kuju Danto i mnogi drugi. O Dantoovoj filozofiji umetnosti objavljeni su još mono- grafija Danto and his Critics 2 (1993) i zbornik The End of Art and Beyond: Essays after 1 Berel Lang (ed.), The Death of Art, Haven Publications, New York, 1984. 2 Mark Rollins (ed.), Danto and His Critics, Basil Blackwell Ltd., Cambridge, 1993.  Danto3 (1997). Problemi kojima se bavi Danto kao i njima srodne teme provocirali su Prema Dantoovom mišljenju, ono što čini razliku između obične Brilo kutije ARTuR dANTo FIGuRE u PoKRETu PoSLE ModERNE: PoSTModERNA I KRITIKA PoSTModERNE PoSLE ModERNE: PoSTModERNA I KRITIKA PoSTModERNE više tematskih monografija u kojima i on sam objavljuje pojedine eseje. 4 iz svakodnevnog života unutar potrošnje i umetničkog dela koje je Brilo kutija jeste teorija umetnosti. Teorija umetnosti je ta koja običnu kutiju uzdiže u svet umetnosti i sprečava da se sunovrati u realni objekat kakav jeste. Bez teorije je malo verovat- Rani danto i kontekst američke analitičke estetike no da ćemo kutiju razumeti kao umetnost – da bismo je razumeli kao delo sveta umetnosti moramo poznavati umetničke teorije kao i istoriju savremenog, pre svega, Artur Danto svoju filozofiju umetnosti započinje pitanjem šta je to što čini njujorškog slikarstva. Ta kutija ne bi mogla biti umetnost pre šezdeset godina, pošto razliku između dva objekta koja su istovetna u svojim pojavnostima (indiscernibles), nije sve moguće u svako vreme. Izvesni objekti u određenim periodima istorije umet- ali se jedan objekat misli kao obična stvar, a drugi kao umetničko delo. Utvrđivanje nosti ne bi mogli biti shvaćeni i doživljeni kao umetnost. 8 ove razlike Dantou služi za izgrađivanje vlastite teorije umetnosti i, na kraju krajeva, Dantoova rana filozofija umetnosti se nadovezuje na kontekst američke ova pitanja su upravo ona koja ga dovode do prelomne teze o “kraju umetnosti”. analitičke estetike. Ovde središnju ulogu igra pitanje Morisa Vajca (Morris Weitz, Danto u prvom eseju koji se neposredno odnosi na umetnost – The Ar- 1916–1981) iz 1956. godine o tome da li je estetička teorija uopšte moguća u smislu tistic Enfranchisement of Real Objects: The Artworld (1964) – putem razmišljanja o istinite definicije ili u smislu nužnih i dovoljnih uslova identifikovanja umetnosti. Nje- Vorholovim (Andy Warhol, 1928–1987) Brillo box (1964) dolazi do trdnje: gov odgovor je bio da estetička teorija nije moguća.9 Za Vajca je umetnost otvoren Videti nešto kao umetnost zahteva nešto što oko ne može otkri- koncept,10 a slično tvrdi i Danto. Proboj u umetnosti se dešava kada neko umetničko ti – kontekst umetničke teorije, poznavanje istorije umetnosti: delo, sasvim nove vrste – kao što je to za Dantoa bila Vorholova Brilo kutija – za- svet umetnosti.5 hteva uvođenje novog predikata. To novo delo retroaktivno obogaćuje razumevanje Džordž Diki (Gerge Dickie, 1926–) ovaj esej čita kao izazov i smatra da umetnosti i može sasvim promeniti pogled na neka prethodna umetnička dela. Danto predlaže smer kojim se mora orijentisati pokušaj izvođenja definicije umet- Šezdesetih godina produbila se svest o tome da je nemoguće definisati nosti. Naime, pokazuje se institucionalna priroda umetnosti.6 Dantoova filozofija je umetnost prema estetskim osobinama umetničkih dela kao unutrašnjim, nerelacij- ishodište za nastanak Dikijeve institucionalne teorije umetnosti, iako se sam Danto skim karakteristikama koje bi se u skladu sa ukusom mogle preceptivno opaziti. Dan- nikako ne saglašava sa njom.7 Diki izraz “svet umetnosti” upotrebljava za ukazivanje toovo analitičko propitivanje o razlici između dva objekta koja su istovetna pojavno na različite društvene institucije u kojima umetnička dela imaju svoj prostor, dok za a samo je jedan umetničko delo, zapravo se javlja kao odjek na to saznanje. Preko Dantoa “svet umetnosti” pre svega znači teorijsku i istorijsku kontekstualizaciju. pitanja “Šta je umetnost?” postavlja se mogućnost nove definicije umetnosti. Danto na osnovu tog pitanja razvija složenu teoriju umetnosti koju predstavlja u knjizi The Transfiguration of the Commonplace.11 Postavljanjem primera nerazlikujućih parova 3 Arto Haapala, Jerrold Levinson, Veikko Rantala (eds.), The End of Art and Beyond: Essays after Danto, Humanities Press International Inc., Atlantic Highlands, NJ, 1997. Zbornik pred- 8 Arthur Danto, “The Artistic Enfranchisement of Real Objects: The Artworld”. Videti takođe: stavlja redigovano izdanje tekstova prvobitno predstavljenih na simpozijumu o filozofiji umet- Arthur Danto, The Transfiguration of the Commonplace, str. 44, 90–114. nosti pod naslovom The Future of Art (Lahti, FI, 1990) i još nekih dodatnih eseja na temu 9 Svako definisanje umetnosti – na primer kao izraza, kao značenjske forme, kao podra- Dantoove teze o “kraju umetnosti”. žavanja itd. – pokazuje se, kako je objasnio Vajc, kao nemogući pokušaj, jer je svaka teorija 4 Spomenimo samo zbornik tekstova sa naslovom End of Art – Endings in Art gde učestvuje umetnosti ili preopšta ili nepotpuna ili kružna. Zato i definisanje umetnosti u smislu određenja i Danto, a koji je nastao na osnovu simpozijuma posvećenog Dantoovoj i Beltingovoj tezi o njenih suštinskih karakteristika nije moguće. Po Vajcovom mišljenju možemo govoriti samo o 532 “kraju umetnosti” i “kraju istorije”. Videti: Gottfried Boehm, Gerhard Steel (eds.), End of Art razrednim sličnostima (kako ih on izvodi iz Vitgenštajnove /Ludwig Wittgenstein, 1889–1951/ 533 – Endings in Art, Schwabe Verlag, Basel, 2006. filozofije). U skladu sa tim, estetsku teoriju posebno možemo uzeti kao ozbiljnu preporuku za 5 Arthur C. Danto, “The Artistic Enfranchisement of Real Objects: The Artworld”, The Journal vrednovanje svakog pretpostavljenog člana razreda, pri čemu moramo biti svesni da je umet- of Philosophy vol. 61, no. 19, New York, 1964, str. 571–584. nost otvoren pojam. Videti: Morris Weitz, “The Role of Theory in Aesthetics”, Journal of Ae- 6 George Dickie, Art and the Aesthetic: An Institutional Analysis, Cornell Univ. Press, Ithaca, sthetics and Art Criticism no. 15, Madison Wis., 1956, str. 27–35. N. Y. – London, 1974. Videti takođe: George Dickie, “What Is Art? An Institutional Analysis”, 10 Estetike su te koje mogu postavljati uslove sličnosti, ipak nikada nužne i dovoljne uslove za P o L o N A T R AT N I K iz John W. Bender, H. Gene Blocker (eds.), Contemporary Philosophy of Art: Readings in Anal- pravilnu upotrebu koncepata, pa koncepti kao što su roman, tragedija itd. moraju ostati otvo- ytic Aesthetics, Prentice Hall, Englewood Cliffs, N. J., 1992. reni, dopuštajući mogućnost novih uslova. Koncepti koje koristimo za određena umetnička 7 Naime, prema Dantoovom mišljenju ona ne objašnjava zašto je upravo jedan određeni pisoar dela se, naime, proširuju; nekom razredu može se dodati i potpuno novo delo, te realno cela (Dišanova /Marcel Duchamp, 1887–1968/ Fontana) onaj koji tako impresivno dobija dignitet, vrsta novih osobina. Slično, Danto 1964. godine tvrdi da su umetnička dela zajednički određeni dok bi drugi jednaki pisoari ostali u ontološki degradiranim kategorijama. Na taj način i pitanje predikati i da se u umetnosti, sa uvođenjem novih predikata, događaju proboji. o razlici između dva međusobno opažajno nerazlikujuća objekta (engl. indiscernibles), među 11 Danto, The Transfiguration of the Commonplace, Harvard University Press, Cambridge, kojima je samo jedan umetničko delo, još uvek ostaje otvoreno. Videti: Arthur Danto, The 1981. U predgovoru Danto piše da razume “preobražaj svakidašnjeg” u smislu da “banalnosti Transfiguration of the Commonplace, Harvard University Press, Cambridge, 1981, str. 5–6. čine umetnost”, kao banalnosti koje su načinjene za umetnost. Ipak i lat. transfigurare znači  objekata koji zadobijaju različit status – neumetničkog komada i umetničkog dela umetničko-istorijski kontekst (upravo je kontekst taj na osnovu kojeg se Dantoova ARTuR dANTo FIGuRE u PoKRETu PoSLE ModERNE: PoSTModERNA I KRITIKA PoSTModERNE PoSLE ModERNE: PoSTModERNA I KRITIKA PoSTModERNE – on izvodi objašnjenje šta je to što čini umetnost. Još Vajc pokazuje da definisane teorija istorijski situira).13 osobine ne moraju biti perceptivno opažene. On ukazuje da relacijske osobine treba Prema Dantoovom mišljenju retorika, stil i ekspresija su tri pojma koja nas uzeti u obzir. Dikijeva teorija umetnosti je jednostavna i pokazuje da je određenje mogu približiti definiciji umetnosti.14 Među njima je pojam ekspresije najprimereniji nekog artefakta kao umetničkog dela zavisno od konvencija profesije, dok je Dan- pojmu umetnosti, jer umetnička dela, i kad su reprezentacije, izražavaju nešto od toovo tumačenje umetnosti znatno složenije. Njegova teorija je pokušaj definisanja svojih tema. Tako, nešto ne bi bilo umetničko delo ako ne bi imalo svojstvo izra- umetnosti u njenim nepercepcijskim uslovima. U nju se značajno upisuje istorijska žajnosti ili ekspresije. Noel Kerol čak dokazuje da je Dantoova filozofija umetnosti i teorijska kontekstualizacija. Tu se odmah postavlja pitanje toga da li je Dantoova varijanta ekspresionizma.15 Dantou se čini mogućim da stil i retorika, mada manje teorija umetnosti esencijalistička.12 Danto u razumevanju savremene američke umet- cenjene u teorijama umetnosti, određuju zajedničke crte sa pojmom ekspresije. Tako nosti naglašava istorijsku refleksivnost umetnosti. se, prema njegovom mišljenju, u umetničkim delima opaža retorika, što uključuje retoričku strategiju. Ona ne znači samo izvođenje garancije dela, dela nisu samo sugerisana, već su prilagođena načinu kako ih publika prima. Ako je u brojnim neu- dantoova teorija umetnosti metničkim diskursima glavna namera da se ostvari obaveštavanje, onda je povodom umetničkih dela za primaoca bitno da opazi nameru umetnika.16 Ako se retorika tiče Danto je uveren da, u najopštijem smislu, filozofija proizilazi iz problema odnosa reprezentacije i javnosti, stil je odnos reprezentacije i onoga ko je pravi. Stil “percepcijske nerazlikovnosti” (perceptual indiscernibility). Opsežnim pretraživanjem je oruđe reprezentacije koje govori o onome “kako”. Kvalitetima reprezentacije koji razlika među parovima objekata, koje Danto izlaže u svojoj filozofskoj galeriji (umet- se tiču stila umetnik reprezentuje svet i tako nudi pogled na određenu kulturu, izra- ničko delo i obična stvar, dva nerazlikujuća umetnička dela, reprezentacija i nerazliku- žavajući i svoj odnos prema sadržini reprezentacije. juća reprezentacija koja je umetničko delo), dolazi se do spoznaje da među izabranim Danto veruje u ispravnu interpretaciju – to je ona koja je u skladu sa umet- primerima nerazlikujućih parova postoji ontološka razlika koju bismo mogli ocrtati. nikovom namerom. Danto kaže da su granice interpretacije granice našega znanja.17 Po Dantou je zadatak filozofije da proizvodi teorije koje bi razvrstavale percepcijski Odnosno, moguće interpretacije su ograničene umetnikovom pozicijom u svetu, time nerazlikujuće stvari (koje bi takve još uvek ostale) u odgovarajuće kategorije. Na taj kada i gde je živeo, kakva iskustva je mogao imati.18 način bi filozofska estetika otkrivala ontološku granicu među umetničkim delima i Džeri Fodor (Jerry Alan Fodor, 1935–) dokazuje da se, kao i kod Vitgen- običnim stvarima. Jer, umetnička dela i obične stvari se razlikuju kategorijski, a ne po štajna, Dantoovo uvođenje relacionosti i intencionalnosti temeljno odnosi na kar- percepcijskim karakteristikama. tezijanstvo, jer imamo posla sa intencionalnom tj. uzročnom istorijom dela.19 Vit- Danto postavlja sasvim određene zahteve u pogledu umetničkih dela. genštajnovo pitanje u čemu je razlika između toga da podignem svoju ruku i toga da Neko X je umetničko delo (a) samo ako X ima temu (ako je X o nečemu), (b) u koju se moja ruka digne, srodno je Dantoovom pitanju o razlici među objektima koji su projektuje neki stav ili gledište (to bi se moglo opisati i u smislu da X ima stil), (c) sa sredstvima retoričke elipse (uobičajeno metaforičke elipse), (d) koje sa druge stra- 13 Ovo je sažetak Dantoove teorije koji je napravio Noel Kerol. Videti: Noël Carroll, “Essence, ne povlači sudelovanje javnosti, koja ispunjava nedostatak (operacija koju možemo Expression, and History: Arthur Danto’s Philosophy of Art”, iz Mark Rollins (ed.), Danto and His Critics, Blackwell, Oxford, 1993, str. 79–106. Videti takođe: Stephen Davies, “Definitions imenovati i interpretacijom), (e) pri čemu i delo i njegova interpretacija zahtevaju of Art”, iz Berys Gaut, Dominic McIver Lopes (eds.), The Routledge Companion to Aesthetics, Routledge, London – New York, 2001, str. 169–179. 534 promenu oblika; reč je tvorena iz lat. trans- (preko, iznad) i lat. figurare (oblikovati) odnosno 14 Arthur Danto, The Transfiguration of the Commonplace, Harvard University Press, 535 lat. figura (oblik). Transfiguracija u hrišćanskom učenju znači promenu Hristove pojave pred Cambridge, 1981, str. 165–208. njegovim učenicima. Pošto transfiguracija takođe znači i vizualnu promenu, pre svega je zna- 15 Noël Carroll, “Essence, expression, and History: Arthur Danto’s Philosophy of Art”, iz Mark čajna promena koja se događa na nivou supstancije. Onda bi možda odgovarajući izraz bio Rollins (ed.), Danto and His Critics, Blackwell, Oxford, 1993, str. 79–106. transsupstancijalizacija. Ipak, kod Dantoa je vidljiva konotacija religioznosti; objekti se naime 16 Danto to pokazuje izlaganjem razlike između Lihtenštajnovog (Roy Lichtenstein, 1923– ne preobražavaju u nešto samo po statusu ontološko više, već dobijaju neku vrstu metafizič- 1997) Portreta gospođe Cézanne i Loranovih (Claude Lorrain, 1600–1682) kompozicija. Videti: P o L o N A T R AT N I K kog statusa. Na taj način teži se ka religiozno-metafizičkom doživljaju, koji je i za gledaoca Arthur Danto, The Transfiguration of the Commonplace, Harvard University Press, Cambridge, neka vrsta osećaja sublimnog. Sa tog stanovišta je, kako veruje Ričard Šusterman (Richard 1981, str. 165–166. Schusterman 1949–), Danto metafizičar i predstavnik katoličko-religiozne zapadne tradicije. 17 Arthur Danto, The Transfiguration of the Commonplace, str. 127. Richard Schusterman, “Art and Religion”, XII Međunarodni kongres estetike, Ankara (TR), 12. 18 Arthur Danto, The Philosophical Disenfranchisement of Art, Columbia University Press, juli 2007. New York, 1986, str. 23–46. 12 Tako je, naime, uveren Noel Kerol (Noël Carroll, 1947–). Videti: Noël Carroll, “Essence, 19 Jerry Fodor, “Déjà vu All Over Again: How Danto’s Aesthetics Recapitulates the Philosophy Expression, and History: Arthur Danto’s Philosophy of Art”, iz Mark Rollins (ed.), Danto and of Mind”, iz Mark Rollins (ed.), Danto and His Critics, Basil Blackwell Ltd., Cambridge, 1993, His Critics, Blackwell, Oxford, 1993, str. 79–106. str. 41–55.  identični u svojim pojavnostima. Fodor u pogledu kontekstualnosti dokazuje Danto- Po Gadamerovom mišljenju, a u skladu sa hermeneutičkom teorijom, ra- ARTuR dANTo FIGuRE u PoKRETu PoSLE ModERNE: PoSTModERNA I KRITIKA PoSTModERNE PoSLE ModERNE: PoSTModERNA I KRITIKA PoSTModERNE ovo temeljno nadovezivanje na Vitgenštajna. U Vitgenštajnovom primeru sa pokre- zumevanje je moć “stavljanja pod geslo da autora treba razumeti bolje nego što je tom i samim micanjem ruke potrebno je razumeti pokret kao akt za razliku od samog on sam sebe razumeo”.23 Na taj način je kasnije razumevanje u načelu superiornije s događaja, a to znači da pokret moramo razumeti kontekstualno na određeni način. obzirom na izvornu produkciju, te se zato određuje kao “bolje” razumevanje. O tom To što čini micanje aktom bivstveno je povezano sa tim da je micanje prouzrokovano problemu možemo govoriti i u vezi sa zapostavljenim (disenfranchising) odnosom namerom osobe koja ruku pomera. Imamo, dakle, posla sa namerom da se neka ruka filozofije umetnosti i umetnosti, koje, na kraju krajeva, uprkos kritici ponavlja i sam podigne. Slično je u Dantoovom primeru – kod umetničkih dela je ključna umetni- Danto. On se tako, na neki način, postavlja u nadređenu poziciju suđenja o umet- kova namera da napravi umetničko delo. Tako nam Dantoova teorija saopštava da je nosti, u poziciju iz koje konačno i “uništava” umetnost, tj., vodi je ka njenom kraju. umetničko delo etiološki (uzročni) pojam. Intencionalno-etiološki događaj se Fodo- Ipak, po Gadamerovom mišljenju, takvo uverenje samo ru čini sasvim kartezijanski. Dantoov primer je vrlo sličan Vitgenštajnovom, samo opisuje neiskorenjivu razliku između interpretatora i stvaraoca, što Danto naglašava istorijski kontekst umesto biografskog. Kartezijansko gledište koja je data sa istorijskom udaljenošću. Svako doba bi moralo po pitanju razlike između dva (perceptivno) nerazlikujuća “objekta”, među kojima je tekst “u predaji” razumeti u svom dobu, jer spada u celinu pre- samo jedan umetničko delo, po mišljenju Fodora, ogleda se u tome da je umetničko daje, a s obzirom na interes koje to doba ima i u kojem nastoji delo sa svojom intencionalnom etiologijom konstituisano namenski da bude umet- samo sebe razumeti.24 ničko delo; ako stvar nije namenski umetničko delo, onda ona i nije umetničko delo. Interpretacija u tom smislu nastoji da obnovi, rekonstruiše prvobitni smi- sao, odnosno da razume autora koji je “stavio” prvobitni smisao u delo. Tako mo- umetnost i/kao filozofija žemo govoriti o romantičarsko-hermeneutičkoj teoriji prema kojoj je “razumevanje mišljeno kao reprodukcija izvorne produkcije”, 20 kako govori Gadamer (Hans Georg Monografija The Philosophical Disenfranchisement of Art (1986) naslovom Gadamer, 1900–2002). Šlajermaher (Friedrich Daniel Ernst Schleiermacher, 1768– značajno odgovara na tekst The Artistic Enfranchisement of Real Objects: The Ar- 1834) govori o tom zadatku kao o “izjednačavanju sa izvornim čitaocem”. Gadameru tworld. Danto sa sintagmama “artistic enfranchisement” i “philosophical disenfran- je stalo do “operacije istovetnosti”, do akta razumevanja koji nije stvarno izjednača- chisement” govori o pojavi “uzdizanja statusa” (enfranchisement) do kojeg se dolazi vanje sa izvornim čitaocem, već izjednačavanje sa autorom. Radi se, prema tome, o putem sveta umetnosti, kada obični objekti dobijaju status umetničkih dela. On ta- “izjednačavanju u kojem se tekst otvara kao svojevrsna životna manifestacija svog kođe govori i o odnosu umetnosti i filozofije gde je umetnost ta koja je zapostavljena. Ako je u prvom primeru svet umetnosti taj koji, metaforički rečeno, dodeljuje neka autora”.21 To što nas, po Fodorovom mišljenju, u Dantoovom izlaganju zanima nije posebna prava ili umetničku koncesiju običnom objektu koji time postaje umetnost, umetničko delo, već interpretativni artefakt. Kartezijansko gledište se ovde ogleda u onda je u drugom primeru umetnost ta čija su prava oduzeta od strane filozofije. tome da je deo uslova za uspeh umetničkog dela prepoznavanje, od strane javnosti, Umetnost je istorijski u srazmeri sa filozofijom, pri čemu je, kako opaža onoga što je bilo namensko, čime će se, posledično, doći do učinaka htenja. Danto, od strane filozofije postavljena u podređeni i zapostavljeni položaj. U filozofiji Sličnu kritiku razvija Noel Kerol. On objašnjava kako interpretacija kod su prisutna dva mišljenja koja “napadaju” umetnost i zapravo je čine manje vrednom, Dantoa znači odmotavanje semantičke komponente – uhvatiti ono o čemu je umet- oduzimajući joj prava, zapostavljajući je. Obe tendencije, po Dantoovom objašnjenju, ničko delo, dokučiti ono što ono označava. Odgovarajuće procenjivanje dela će uklju- 536 izviru iz Platonove (Πλάτων, 428/427–348/347 p. n. e.), filozofije. Prvi napad poku- 537 čivati opažanje teme, te tako razumevanje umetničkog dela podrazumeva “hvatanje” šava načiniti umetnost prolaznom, s tim da je obrađuje kao nešto što je namenjeno metafore koja je uvek tamo. Semantička komponenta umetničkog dela je metafora jedino užitku, a drugi napad se ogleda u tome da se umetnost pokušava videti kao ili niz metafora.22 Iz te vizure, karakterističnost Dantoove teorije mogla bi se dalje otuđeni oblik filozofije. Danto kaže: analizirati, a “zatvorenost” koja se u ovim kritikama opaža bi se mogla kritički pro- potreban je, takoreći, oslobađajući poljubac da bismo prepoznali da P o L o N A T R AT N I K blematizovati poststrukturalističkim posmatranjem. je umetnost uistinu potpuno bila filozofija, da je bila začarana.25 20 Hans Georg Gadamer, Istina i metoda – Osnovi filozofske hermeneutike, Veselin Masleša, 23 Hans Georg Gadamer, Istina i metoda – Osnovi filozofske hermeneutike, Veselin Masleša, Sarajevo, 1978, str. 246. Sarajevo, 1978, str. 246. 21 Hans Georg Gadamer, Istina i metoda – Osnovi filozofske hermeneutike, str. 163. 24 Hans Georg Gadamer, Istina i metoda – Osnovi filozofske hermeneutike, str. 246. 22 Noël Carroll, “Essence, Expression, and History: Arthur Danto’s Philosophy of Art”, iz Mark 25 Arthur Danto, The Philosophical Disenfranchisement of Art, Columbia University Press, Rollins (ed.), Danto and His Critics, Blackwell, Oxford, 1993, str. 79–106. New York, 1986, str. xv.  Njegova namera je, u suprotnosti sa stajalištima oba kretanja, ponovo Danto u svojoj filozofiji umetnosti izvodi iznenadni zaokret – od analitičke ARTuR dANTo FIGuRE u PoKRETu PoSLE ModERNE: PoSTModERNA I KRITIKA PoSTModERNE PoSLE ModERNE: PoSTModERNA I KRITIKA PoSTModERNE “ovrednovati” umetnost. On je izvodi uspostavljajući ponovnu deobu na filozofiju filozofije ka Hegelu (Georg Wilhelm Friedrich Hegel, 1770–1831), čime se ne usmera- i umetnost. va samo na filozofiju istorije umetnosti, već oblikuje i tezu o “kraju umetnosti”. Teza Kada postaju perceptivno nerazlikujuća od običnih objekata, kako se to o “kraju umetnosti” je rezultat spoja njegove rane filozofije sa filozofijom istorije događa u primeru ready made-a, umetnička dela samim tim značajno upozoravaju na umetnosti. Ona je kulminacija njegove filozofije koja se bavi sudbinskim odnosom to da je razliku između dva objekata jednake pojavnosti i drugačijeg statusa potrebno umetnosti i filozofije, jer se teza o “kraju umetnosti” stvarno objavljuje već sa samim tražiti u nečemu drugom, a ne u onome što je vidljivo očima. Na taj način umetnička traženjem razlike među perceptivno nerazlikujućim objektima od kojih je samo jedan dela, naročito u dvadesetom veku, uvek jasnije pokazuju tendenciju ka tome da budu umetničko delo. Kada je Danto uzbudio svet umetnosti tezom o “kraju umetnosti” pre svega teorijska dela. Pri tome, teorija o umetničkim delima ove vrste usmerena (1984), to je učinio u “neohegelovskom” duhu, jer se neposredno oslanjao na Hegela. je na preispitivanje teorije umetnosti i karaktera vlastitog statusa. Avangardna dela On je pisao o tome da se umetnost završava sa prelaskom u filozofiju na način sa- koja su ready made-i, naročito Vorholova Brilo kutija, preispituju sopstvenu ontologi- moosvešćivanja, što znači nastupom apsolutne svesti koju najbolje predstavlja Brilo ju i, zapravo, sama izvode filozofiju umetnosti. Umetnost tako sama postaje filozo- kutija Endija Vorhola (1964). Ali, njegov “neohegelovski”, odnosno “levohegelovski” fija, time emancipuje i razrešava svoju zapostavljenu poziciju u koju ju je, naročito na stav se iskazuje i uverenjem da se i istorija završava.27 osnovu Platonove misli, postavila filozofija. To dostignuće umetnosti najavljuje izvo- Danto veruje u kontinuirano istorijsko napredovanje umetnosti. Prema đenja koja su u Dantoovim spisima vremenom sve jasnije izražena i koje se odnose njegovom mišljenju, modernizam nije sledio romantizam, jer je sa modernizmom na zaključak o “kraju umetnosti”. Ako umetnost sama postaje filozofija umetnosti, došlo do velikih promena u načinu kako slika predstavlja svet. Modernističke slike iz toga sledi da: posle romantizma bile su razvijene iz prethodne umetnosti, ali i kao reakcija na nju. 1) se umetnost kao stvaranje lepog očito završava, pa se od čul- Modernizam je zato uspon na novi nivo svesti. Slika se preokrenula od mimetič- no-opažajno lepog razvija u teorijski zasnovanu disciplinu, te kog ka nemimetičkom karakteru. Pri tome je, kako veruje Danto, Grinberg (Clement tako prestaje da bude umetnost i postaje filozofija – umetnost Greenberg, 1909–1994) bio veliki teoretičar modernizma pošto je njegova “pripo- kakvu smo poznavali se zato “završava”; vest” zamenila govor o tradicionalnoj reprezentacijskoj slici koju je definisao Vazari 2) estetika na taj način gubi smisao, jer gubi svoj “x” (objekt (Giorgio Vasari, 1511–1574). Umetnost napreduje, konstatuje Danto, u refleksivnom umetnosti) koji prestaje da bude određen estetskim kategorija- uspinjanju ka samoosvešćenju, sa čime sazreva filozofsko pitanje o prirodi umetno- ma, pa se i estetika zato završava; sti. Poima se da je priroda umetnosti nešto što možemo otkriti, u čemu se pokazu- 3) teorija umetnosti nije više relevantna, zato nastupa vreme je kartezijanski aspekt Dantoove filozofije. Reprezentacijski projekt i modernistički umetničke kritike; projekt teže otkriću nečega što je dosežno po epistemološkom kriterijumu, razvojno- 4) očito se radi o velikim promenama i zato je potrebno osvrnuti istorijski gravitirajući ka meti i završavajući se kada je meta pogođena. Oba pristupa se na istoriju; su slična nauci po tome što se progresivno približavaju onome što traže. Na taj način 5) Danto čini korak spoznaje da za umetnost nastupaju nova vre- pretpostavljaju, kako kaže Kerol, da je moguće uhvatiti svetlo na kraju tunela.28 mena – umetnost na “kraju umetnosti” je postistorijska; Prema Dantoovom objašnjenju, umetnici uvek pristaju na nove granice dok 6) “kraj umetnosti” se odnosi na složeniji društveno-politički konačno ne utvrde da su granice popustile. Na kraju umetničko delo ipak postavlja 538 diskurs. filozofsko pitanje: zašto sam ja umetničko delo? Unutrašnja namera istorije umetno- 539 sti – da umetnost dođe do filozofske koncepcije same sebe – je tako dostignuta, te dantoov okret ka Hegelu i “kraj umetnosti” 27 Tako Hegel, kao i Danto, govori o tome da umetnici mogu birati koja god sredstva da izraze bilo koju osobinu u bilo kojoj formi – a Hegel ima pri tome u vidu romantičarsku formu umet- P o L o N A T R AT N I K Godine 1976. Danto zapisuje da je teza o “kraju umetnosti”, koju je sam nosti (njegovog vremena). Za Dantoa, koji, pak, kraj umetnosti stvarno izriče i tačno locira sa oblikovao, bila odjek na sumorno stanje umetničkog sveta, za koje još uvek traži pojavom pop arta šezdesetih godina, to je karakteristično za umetnost na “kraju umetnosti” – tj. za postistorijsku umetnost koja je označena pluralizmom kao oblikom slobode, jer upravo objašnjenje.26 sa nastupom pluralizma nijedno usmerenje nije više imperativ i nijedna definicija umetnosti nije više obavezujuća. Sa druge strane, Danto upravo u pojednostavljenosti svog “hegelovskog kraja umetnosti”, koji se sada pojavljuje skoro kao parola, ne sledi dosledno Hegela. 26 Dantoov dodatak eseju “The End of Art”, objavljenom u knjizi The Philosophical Disenfran- 28 Noël Carroll, “Essence, Expression, and History: Arthur Danto’s Philosophy of Art”, iz Mark chisement of Art, str. 81. Rollins (ed.), Danto and His Critics, Blackwell, Oxford, 1993, str. 92.  se sa njom umetnost završava. Umetnost, uostalom, ispunjava svoj usud time što Kako se umetnost tek sa modernošću uistinu poima kao umetnost u au- ARTuR dANTo FIGuRE u PoKRETu PoSLE ModERNE: PoSTModERNA I KRITIKA PoSTModERNE PoSLE ModERNE: PoSTModERNA I KRITIKA PoSTModERNE postaje filozofija, a kako to izvodi u svako doba samo delimično, govoriti o smrti tonomnom smislu, tako se diskurs o “kraju umetnosti” ili “kraju istorije umetno- umetnosti je preterivanje.29 Umetnost i dalje nastaje na “kraju umetnosti” i još uvek sti” odnosi i na “kraj doba umetnosti”. Kada, sa jedne strane, sledimo tendenciju postoji interes za nju. Štaviše, umetnost je sada konačno zaista slobodna. A upravo umetnosti ka autonomiji, pri čemu se na taj način umetnost sve više zatvara u sferu zato to nije više istorijska umetnost, jer nijedan smer i nijedna odredba nisu više “čiste” umetnosti (to zatvaranje dostiže vrhunac sa visokim modernizmom), onda se obavezni. Otuda, govoriti o smeru i napretku nije više relevantno. Naša savremena na početku dvadesetog veka srećemo sa pojavom takozvanih istorijskih umetničkih umetnost je zato postistorijska.30 avangardi (Birger /Peter Bürger, 1936–/) koje u prvom redu napadaju autonomiju Neki kritičari smatraju da Danto u formiranju svojih stavova referira samo umetnosti. Te umetničko-političke avangarde zalažu se za brisanje granica između na pojedinačna umetnička dela pri tome previđajući brojna druga, pa i čitave kontek- umetnosti i života svojim utopijskim programom, su, zapravo, neuspešne. Ukoliko ste.31 Na taj način se Dantou, sa jedne strane, prebacuje uskost i privilegovanje slikar- se saglasimo sa Dantoom, tek sa pop artom moderna kultura prevazilazi granice stva, a sa druge, pak, preuveličavanje. Lusijan Krukovski (Lucian Krukowski, 1929–), “visoke” i “niske” kulture. na primer, misli da je modernizam zacelo završen, ali ne i umetnost uopšte.32 Pored Dantoovo razumevanje umetnosti možemo podeliti na dva razdoblja: prvo toga, Krukovski deli modernizam na dva veća razdoblja: u prvi ubraja modernističku se odnosi na osamdesete, drugo na devedesete godine. Danto tezu o “kraju umetno- umetnost zapadne Evrope između 1900. i 1938. godine, odnosno vreme između po- sti” kontekstualizuje i unekoliko preinačuje devedesetih godina. Njegova tumačenja stimpresionizma i početka Drugog svetskog rata, dok se drugo razdoblje prvenstve- iz devedesetih su obeležena donekle udaljenim pogledom na modernizam, naročito no vezuje za posleratni američki prostor, naročito za “njujoršku školu”, u dobu od na modernizam u američkom prostoru, na posebno jaku Grinbergovu paradigmu i 1945. do 1960. godine. Modernizam se tako završava oko 1960. godine, kada dolazi apstraktni ekspresionizam.35 Danto se devedesetih bavi fenomenom “kraja moder- do procvata kretanja koja slede za apstraktnim ekspresionizmom: pop art, minimali- nizma” i ulogom koju je u tome odigrao pop art. “Kraj modernizma” nije samo jedan zam, performans itd. Kada se završava modernizam, pojavljuje se alternativna vera u od “krajeva” umetničkih stilova, već znači i “kraj umetnosti”. Pop art nastupa u po- postmodernizam. Krukovski ukazuje da se u poslednjoj fazi modernizma odigravaju slednjem poglavlju i pokazuje oslobađanje umetnosti. Umetnost nije više određena inverzije verovanja iz ranog modernizma. Te inverzije su, po njemu, “dogme” mo- tako visokim vrednostima pošto se spaja sa takozvanom “niskom” ili “popularnom” dernizma. One unutrašnje teme forme, ekspresije i napretka su postale zamrznuće kulturom. Umetnost uistinu razbija okove uzvišene autonomnosti koji su je gušili te, motivacijskih sila koje su otvorile doba modernizma.33 Na taj način je Dantoovo ra- na neki način, počinje da obuhvata svet. Pop art je još više znak oslobađajućeg sveta zumevanje modernizma vrlo pojednostavljeno. Ispuštaju se brojna usmerenja i kre- koji konačno prelama okove istorije i počinje slobodno da diše. “Kraj umetnosti” ima tanja, pre svega iz ranog razdoblja modernizma, koja sa tog stanovišta ne spadaju u tako kod Dantoa zaista dublji značaj – on je znak dosezanja sveopšte slobode. “ograde” modernizma i zato ne suoblikuju razvojne istorije umetnosti. Modernizam Dantoovo razumevanje “kraja umetnosti” se poklapa sa optimističnim po- je ovde suštinski povezan sa Grinbergovom paradigmom i na taj način je predočen gledima o kojima se raspravlja u vezi sa nastupom postmoderne kulture ili kulture isključivo kao američki apstraktni ekspresionizam. Tako se otvara problem lokalizma postmodernizma (Džejmson /Fredric Jameson, 1934–/), koja se javlja sa industrij- u Dantoovoj filozofiji. Na kraju krajeva, za mnoge umetnosti, umetnička produkcija i skim (Danijel Bel /Daniel Bell, 1919–/) ili potrošačkim, medijskim, informacijskim njen značaj nisu danas pri kraju – pogotovo ne kada se fokusiramo na druge, neza- društvom, društvom elektronike i visoke tehnologije. Na jednoj strani se srećemo padne kulture, gde umetnost može imati veliki značaj.34 sa brojnim kritičkim zapažanjima o postmodernoj kulturi. Odjek Liotarovog (Jean- 540 29 Arthur Danto, The Philosophical Disenfranchisement of Art, Columbia University Press, François Lyotard, 1924–1998) stanovišta, sa druge strane, ukazuje na optimističko 541 New York, 1986, str. 81. tumačenje postmodernog stanja, koje on određuje kao šire vremensko razdoblje, a 30 Danto koristi i izraz “savremena umetnost”. U to doba za njega postmodernistička umet- ne samo kao vreme od kraja pedesetih godina pa nadalje. Liotar vidi pozitivno obeća- nost nije prava postistorijska umetnost, nego samo još jedan stil među istorijskim stilovima. nje u razvoju zapadne civilizacije, koje znači kraj utopijske vere u velike narative pro- Tek postistorijska umetnost je zaista slobodna, jer nije više vezana nijednom odredbom ili obavezom, osim principom pluralizma. svetiteljstva o emancipaciji duha i konačnih ispunjenja razuma i slobode istorijskog P o L o N A T R AT N I K 31 Vidi na primer: Hilde Hein, “The News of Art’s Death Has Been Greatly Exaggerated”, iz smisla. Umesto toga, postmoderna je obeležena liberalizmom, pluralnošću kulture, Arto Haapala, Jerrold Levinson, Veikko Rantala (eds.), The End of Art and Beyond: Essays after Danto, Humanities Press International Inc, Atlantic Highlands NJ, 1997, str. 46–60. 32 Lucian Krukowski, “The End of Modernism”, iz Arto Haapala, Jerrold Levinson, Veikko Ran- 35 Pri tome je ključni izvor monografija After the End of Art, (Princeton University Press, tala (eds.), The End of Art and Beyond: Essays after Danto, str. 97–107. Princeton, 1997), gde se Danto posebno posvećuje Grinbergovoj paradigmi i (slikarskom) mo- 33 Lucian Krukowski, “The End of Modernism”, str. 99. dernizmu, s obzirom na koji obrađuje savremenu umetnost kao postistorijsku. Odnos između 34 Videti: Aleš Erjavec, Ljubezen na zadnji pogled: avantgarda, estetika in konec umetnosti, pop arta i apstraktnog ekspresionizma je obrađen pre svega u monografiji Beyond the Brillo ZRC SAZU, Ljubljana, 2004, str. 221–254. Box (University of California Press, Ltd., London – Berkeley – Los Angeles, 1992).  jezika i smisla. U toj kulturi više nema klasnog rata, manjine zadobijaju legitimnost, jeste određeno krajem.36 Solomon (Robert C. Solomon, 1942–2007) i Higinsova ARTuR dANTo FIGuRE u PoKRETu PoSLE ModERNE: PoSTModERNA I KRITIKA PoSTModERNE PoSLE ModERNE: PoSTModERNA I KRITIKA PoSTModERNE nekada zapostavljene društvene skupine zadobijaju ravnopravnost. (Kathleen M. Higgins, 1954–) pitaju se da li je uopšte neka istorija uistinu zavr- Rasprave o “kraju umetnosti” su bile u punom zamahu osamdesetih godi- šena.37 Oni skreću pažnju na Dantoovo rano verovanje da je zadatak istorije taj da na i podudarale su se sa pojavom postmodernizma, odnosno sa raspravom o “kraju ispriča narativ o tome šta se tačno dogodilo. Teškoća je u pitanju toga “šta” se, a modernizma”, “kraju modernosti i moderne”, “kraju romantike”, “kraju metafizike” naročito šta “tačno”, priča. Pri tome se dotičemo problema konstruisanja istorije. itd. “Kraj umetnosti”, o kojem se raspravlja na kraju dvadesetog veka, zato je potreb- Po mišljenju Solomona i Higinsove u Dantoovom traženju toga šta se tačno do- no promišljati u vezi sa modernošću i sa njom povezanim sadržajima. Trenutak “kra- godilo pokazuje se njegov atomizam rane faze, koji se temelji na ideji jednostavnih ja umetnosti” podudara se sa kulturalnim, političkim i intelektualnim previranjima pojedinačnosti, pojedinačnih dejstava nezavisnih od konteksta ili događaja u koji su krajem šezdesetih godina. Atmosfera u kojoj se pojavljuje i Dantoova teza o “kraju uključeni. Zato je Dantoova analitička filozofija zasnovana daleko od hegelovske per- umetnosti” (1984) svakako je ispunjena osećanjima velikih i temeljnih civilizacijskih spektive. Dantoovo raspravljanje o izolovanim istorijskim izjavama, koje se mogu promena (osnaženim približavanjem kraja ere), koje utiču na sve češće rasprave o osnažiti sredstvima logike, suprotno je kontekstualizmu. Ipak se, kažu Solomon i tome – bilo sa optimističnog ili sa pesimističnog stanovišta, što na kraju krajeva Higinsova, Danto uskoro počinje odmicati od atomizma i ponovo procenjuje Hegelov pokazuju diskusije o postmoderni i postmodernizmu. U tom vremenu se srećemo i pogled na istoriju. Njegov obrt ka Hegelu se katalizira delom Brilo kutija. Solomon sa nekim drugim srodnim raspravama: Hans Belting (1935–) objavljuje tezu o “kraju i Higinsova stoga procenjuju da je Dantoova hegelovska transformacija i odbijanje istorije” (Das Ende der Kunstgeschichte?, 1983), Đani Vatimo (Gianni Vattimo, 1936–) atomizma podstaknuto Vorholovom Brilo kutijom, kada Danto spoznaje da razlika tezu o “kraju moderne” (La Fine della Modernita, 1985). Veliki prelom, koji se tada između umetničkih dela i običnih stvari ne može biti razrešena kroz analizu razlike. opaža u zapadnom društvu znači, između ostalog, da se završila umetnost kakvu je Iznenada, Danto počinje da se preobražava u neohegelovca, holistu, za kojeg su isto- poznavalo moderno doba. Sa druge strane, “kraj umetnosti” je tema koja suštinski rija i kontekst od suštinskog značaja.38 pripada modernosti, jer je naročito vezana za progresivističku odredbu modernosti. Postavljaju se pitanja da li se druga faza Dantoove filozofije slaže sa pr- U novom dobu se pogled na istoriju bitno promenio. U vezi sa istoriografijom se vom, da li možemo Dantoovu filozofiju uzeti kao celinu (Dejvid Kerier /David Carrier, razvija svest o konstruisanju istorijskih narativa, pa i svest o otvorenom istorijskom 1944–/) i da li njegova filozofija istorije umetnosti podupire njegovu filozofiju umet- razgovoru (Gadamer). Kako je modernost u stalnom odnos prema istini, sada se ve- nosti. Kerol tvrdi da je Danto morao razviti filozofiju istorije umetnosti ukoliko je ruje da nema apsolutnog puta do istine, niti univerzalne umnosti. Suprotno, moder- hteo da zaštiti svoju filozofiju umetnosti.39 Ukoliko se, naime, esencijalistička teorija na misao je “moćna misao” (Vatimo) – samocentralizovama i dominantna; implicira umetnosti (kako Kerol razume Dantoovu teoriju) teži zaštititi, najbolje jemstvo je da nasilno prouzrokovanje homogenizacije i univerzalizacije. Modernost je tako vezana se dokaže kako se u budućnosti neće pojavljivati kontraprimeri koji bi je mogli ospori- za princip totaliteta te možemo reći da postmodernost začinje tamo gde se završava ti. 40 Kerol smatra da ukoliko želimo da utvrdimo da li je Dantoova filozofija umetnosti prihvatljiva moramo o tome razmisliti odvojeno od istorijskih promišljanja, te tvrdi totalitet (Velš /Wolfganf Welsch, 1946–/). da njegova filozofija istorije umetnosti ne ustrajava kao odbrana filozofije umetnosti, Diskurs o “kraju” bitno opstaje u sklopu diskursa o modernosti i “kraju već promišlja suštinsku prirodu umetnosti. 41 moderne” koji se istovremeno proizvodi iz samih paradigmi modernosti – tako da je on deo samog diskursa modernosti. Samo promišljanje o “kraju (istorije ili umetno- sti)” je, dakle, u suštini moderne jer pretpostavlja istorijski kontinuitet i teleološki 36 Arthur C. Danto, Analytical Philosophy of History, Cambridge University Press, Cambridge, 1968, str. 248. 542 princip razvoja. Iz toga proizilazi i nužna univerzalizacija istorije. “Kraj” tako markira 37 Robert C. Solomon i Kathleen M. Higgins, “Atomism, Art, and Arthur: Danto’s Hegelian 543 veliku promenu samog bivstva i u toku istorije predstavlja izvanredan momenat dis- Turn”, iz Mark Rollins (ed.), Danto and His Critics, Basil Blackwell Ltd., Cambridge, 1993, str. kontinuiteta koji u ostalim kontinuiranostima možemo razumeti kao prelom. Ako, 114. naime, istoriju razumemo kao polje diskontinuiteta, gde ne vlada zakon napretka, 38 Robert C. Solomon i Kathleen M. Higgins, “Atomism, Art, and Arthur: Danto’s Hegelian Turn”, str. 108. onda pitanje “kraja” jednostavno nestaje. 39 Noël Carroll, “Essence, Expression, and History: Arthur Danto’s Philosophy of Art”, iz Mark P o L o N A T R AT N I K Rollins (ed.), Danto and His Critics, Blackwell, Oxford, 1993, str. 79–106. Vidi takođe: Noël Carroll, “Danto, Art, and History”, iz Arto Haapala, Jerrold Levinson, Veikko Rantala (eds.), The End of Art and Beyond: Essays after Danto, Humanities Press International Inc., Atlantic dantoovo filozofiranje o umetnosti i istoriji Highlands, NJ, 1997, str. 30–45. 40 Noël Carroll, “Essence, Expression, and History: Arthur Danto’s Philosophy of Art”, iz Danto je sam sebe u ranoj fazi nazivao analitičkim filozofom. U svom ana- Mark Rollins (ed.), Danto and His Critics, Blackwell, Oxford, 1993, str. 91, 98. litičkom razmišljanju o istoriji Danto govori da ono što iščitamo kao početak narativa 41 Noël Carroll, “Essence, Expression, and History: Arthur Danto’s Philosophy of Art”, str. 99, 80.  Kerier je skeptičan u pogledu naglašenog preokreta između dve faze Na taj način krug nije formalne prirode, ARTuR dANTo FIGuRE u PoKRETu PoSLE ModERNE: PoSTModERNA I KRITIKA PoSTModERNE PoSLE ModERNE: PoSTModERNA I KRITIKA PoSTModERNE Dantoove filozofije: rane analitičke i poznog istoricizma. 42 Danto, prema njegovom nije subjektivan i nije objektivan, već opisuje razumevanje kao mišljenju, oblikuje celovit filozofski sistem. Zato se Kerier pita da li teza o “kraju preplitanje kretanja predaje i kretanja interpretatora.46 umetnosti” stvarno destabilizuje čitav okvir njegovog sistema, jer se esej o “kraju Gadamer tako postaje svestan – već šezdesetih godina – da umetnosti”, gledano unazad, čini kao nužna dopuna knjige The Transfiguration of to što je u njemu [pesničkom govoru] rečeno, nije različito od the Commonplace. Stoga nije neminovno da se teza o “kraju umetnosti” razume kao načina kako je rečeno.47 prelom u Dantoovoj filozofiji. Sa druge strane, Kerier deli isto mišljenje kao Kerol – Saznanje da su forma i sadržina isprepleteni je potom sve važnije u svesti neka inovativna dela koja bi tek nastala Dantoova definicija umetnosti možda ne bi savremenih kulturologa, komunikologa i semiotičara. “pokrivala”, te zato Danto mora da najavi da se istorija umetnosti završila kako u Za Dantoa je istorijska naracija, koju sam predaje, nešto što je bilo stvarno budućnosti ne bi bilo više kontraprimera njegovoj (esencijalističkoj) teoriji. 43 življeno i što je bilo realizovano u istoriji i kao istorija. Za njega je to stvarna istorija, Kerier tvrdi da Danto personifikuje Dekarta (Réne Descartes, 1596–1650) a ne samo način na koji istoričar organizuje događaje.48 Pa ipak Danto vidi istoriju kao uzornog filozofa i razlikuje tri načina na koje je moguće mišljenje istorije filozo- umetnosti sa strukturom događaja koju kao da neko pripoveda, kako mu prebacuje i fije: dekartovski, hegelovski i deridijanski način. Sa kartezijanskog stanovišta filo- Džozef Margolis (Joseph Margolis, 1924–). 49 Dantoovo oblikovanje istorije umetno- zofski problemi postoje i čekaju da budu otkriveni. Takve probleme povezujemo sa sti je usko povezano sa težnjom da mora osmisliti njen kraj – on sam pretpostavlja Platonom i Kantom (Immanuel Kant, 1724–1804), a Dekart potvrđuje takvo poima- zahtev da nje. Drugi način razumevanja istorije filozofije je, po Kerieru, istorija refleksija o tim umetnost ima takvu istoriju sa kojom pitanje njenog dolaska do problemima. Među njima je nemoguće razlikovati kako su problemi razumevani i kako kraja ima smisla.50 su opisani od strane filozofa. U “hegelovskim” istorijama nisu sve stvari moguće u S obzirom na to da je njegova istorija umetnosti izložena kao naracija, ona svakom vremenu. Treća pozicija je deridijanska (Jacques Derrida, 1930–2004). Sa mora kao naracija doći do zaključka i završiti se. Svaka naracija je, naime, nužno obli- tog stanovišta se ne uviđa samo da su se načini razmišljanja o stvarima promenili, kovana konstrukcija; počeci i krajevi pripadaju pre samoj naraciji nego živoj istoriji. već je važno saznanje da ne možemo opisati ni ranije pozicije našim rečnikom. Tako Džonatan Gilmor (Jonathan Gilmore) smatra da samo preko razumeva- se Dekart, Hjum (David Hume, 1711–1776) i Vitgenštajn ne moraju baviti istim pro- nja ideje “kraja” možemo razumeti šta je početak; i samo identifikovanjem kraja u blemima, zaključuje Kerier, jer je takva pretpostavka iluzorna. Ako našim jezikom specifičnom istorijskom razvoju možemo znati kako treba da identifikujemo njegov opisujemo Dekartovo delo, onda neizbežno stvari primamo obrnuto, jer moramo početak.51 Kraj je bio sadržan već u samom početku. Tako se uviđa da je kraj kao njegovo objašnjenje mentalne reprezentacije prevesti u naš jezik. Gledajući na sva tri granica ugrađen u sam sistem.52 Sasvim drugačije stanovište i gledište zagovara- načina mišljenja istorije, koja predstavlja Kerier, sledi da Danto razmišlja u kategoriji ju teorije poststrukturalizma (konceptom intertekstualnosti, otvorene dinamične kartezijanskog filozofa. mrežne strukture teksta, sa naglašavanjem procesualnosti, aktivnosti, sa porica- Danto istoriju, kako je predstavlja, konstruiše na način naracije. Pri tome njem autora i isticanjem čitaoca itd.) kao i Fukoovo (Michel Foucault, 1926–1984) je važno da se narativ o umetnosti napiše onako kako je bio načinjen – ta filozofija razumevanje jedinstvenosti. Fuko kaže da granice (neke knjige) nisu niti jasni niti je, dakle, moguća tek na “kraju umetnosti”. 44 Danto tako zahteva vremensko odsto- strogo omeđeni.53 janje, sa kojeg traži istoriju kao totalitet, poziciju opažanja kao spoljašnju i različitu 544 od same sadržine. Ali, pri tome ipak moramo biti svesni onoga na šta već upozorava 46 Hans Georg Gadamer, Istina i metoda – Osnovi filozofske hermeneutike, str. 244. 545 Gadamer, naime 47 Hans Georg Gadamer, Istina i metoda – Osnovi filozofske hermeneutike, str. 160. 48 Arthur C. Danto, Beyond the Brillo Box, University of California Press, Berkeley, 1992, da je onaj koji želi razumeti povezan sa stvari koja dolazi do reči str. 11. u predaji i da je u odnosu, odnosno zadobija odnos sa tradicijom 49 Joseph Margolis, “The Endless Future of Art”, iz Arto Haapala, Jerrold Levinson, Veikko iz koje predaja govori.45 Rantala (eds.), The End of Art and Beyond: Essays after Danto, Humanities Press International P o L o N A T R AT N I K Inc., Atlantic Highlands, NJ, 1997, str. 2–26. 50 Arthur C. Danto, The Philosophical Disenfranchisement of Art, Columbia University Press, 42 David Carrier, “Danto as Systematic Philosopher or comme on lit Danto en français”, iz New York, 1986, str. 107. Mark Rollins (ed.), Danto and His Critics, Basil Blackwell Ltd., Cambridge, 1993, str. 13–28. 51 Jonathan Gilmore, The Life of a Style: Beginnings and Endings in the Narrative History of 43 David Carrier, “Danto as Systematic Philosopher or comme on lit Danto en français”, str. 16. Art, Cornell University Press, Ithaca – London, 2000, str. 38. 44 David Carrier, “Danto as Systematic Philosopher or comme on lit Danto en français”, str. 17. 52 Jonathan Gilmore, The Life of a Style: Beginnings and Endings in the Narrative History of 45 Hans Georg Gadamer, Istina i metoda – Osnovi filozofske hermeneutike, Veselin Masleša, Art, str. 65. Sarajevo, 1978, str. 245. 53 Michel Foucault, Arheologija vednosti, Studia humanitatis, Ljubljana, 2001, str. 26.  Svojom filozofijom umetnosti Danto je snažno obeležio ne samo američki Arthur C. Danto, Analitical Philosophy of Knowledge, Cambridge University Press, ARTuR dANTo FIGuRE u PoKRETu PoSLE ModERNE: PoSTModERNA I KRITIKA PoSTModERNE PoSLE ModERNE: PoSTModERNA I KRITIKA PoSTModERNE estetički prostor, već i svetsku filozofiju umetnosti. Kao autor teze o “kraju umet- Cambridge, 1968. nosti”, on je značajni glasnik zapadnog filozofsko-sociološkog diskursa osamdese- Arthur C. Danto, Analytical Philosophy of Action, Cambridge University Press, Cambridge, 1973. tih godina, koji se bavi modernošću i pitanjima “kraja” različitih fenomena. Njegovu Arthur C. Danto, “Artworks and Real Things”, Theoria no. 39, Pietermaritzburg, filozofiju možemo razumeti i kao znak stanja prebolevanja 54 metafizike i moderne, 1973, str. 1–17. u kojem postajemo svesni da smo ih već nekako napustili, a istovremeno da smo Arthur C. Danto, The Transfiguration of the Commonplace, Harvard University Pre- uvek sudbinski određeni njima. Vatimo misli da ih prebolevamo tako što smo sa ss, Cambridge, 1981. njima u odnosu na način gadamerovske hermeneutičke otvorenosti tradicije, u kojoj Arthur C. Danto, The Philosophical Disenfranchisement of Art, Columbia University interpretator praktikuje metodološku slabost. Sa tog stanovišta, Dantoova filozofija Press, New York, 1986. pre misli suprotnom kategorijom “jake” misli, koja je značajna za modernost. Na Arthur C. Danto, Beyond the Brillo Box, University of California Press, Berkeley, osnovu brojnih gledišta se, naime, pokazuje njegova vezanost za mnoge paradigme 1992. modernosti koje je savremena evropska filozofija (poststrukturalizam, semiotika, Arthur C. Danto, After the End of Art, Princeton University Press, Princeton, 1997. dekonstrukcija, psihoanaliza, savremena hermeneutika itd.) u približno isto vreme Arthur C. Danto, Connections to the World: the Basic Concepts of Philosophy, Uni- dovela u pitanje. versity of California Press, Berkeley, 1997. Arthur C. Danto, Encounters & Reflections: Art in the Historical Present, University Prevela sa slovenačkog of California Press, Berkeley, 1997. Maja Solar Arthur C. Danto; Gregg Horowitz, Tom Huhn (eds.), The Wake of Art: Criticism, Philosophy, and the Ends of Taste, Overseas Publishers Association, Amsterdam, 1998. Literatura: Arthur C. Danto, Philosophizing Art: Selected Essays, University of California Press, Berkeley in Los Angeles, 1999. John W. Bender, H. Gene Blocker (eds.), Contemporary Philosophy of Art: Readings Arthur C. Danto, The Madonna of the Future, Univesity of California Press, Ber- in Analytic Aesthetics, Prentice Hall, Englewood Cliffs N. J, 1992. keley, 2001. Daniel Bell, The Coming of Post-Industrial Society: a Venture in a Social Forecasting, George Dickie, Art and the Aesthetic: An Institutional Analysis, Cornell University Basic Books, New York, 1976. Press, Ithaca NY, 1974. Hans Belting, Art History after Modernism, University of Chicago Press, Chicago, Aleš Erjavec, Ljubezen na zadnji pogled: avantgarda, estetika in konec umetnosti, 2003. ZRC SAZU, Ljubljana, 2004. Hans Belting, The End of the History of Art?, University of Chicago Press, Chicago, Mišel Fuko, Arheologija znanja, Plato, Beograd, 1998. 1987. Francis Fukuyama, “The End of History?”, The National Interest no. 16, summer Gottfried Boehm, Gerhard Steel (eds.), End of Art – Endings in Art, Schwabe Ver- 1989. Videti: http://www.wesjones.com/eoh.htm#source. lag, Basel, 2006. Victor Burgin, The End of Art Theory, Humanities Press International, Atlantic Hi- Hans Georg Gadamer, Istina i metoda – Osnovi filozofske hermeneutike, Veselin ghlands, 1986. Masleša, Sarajevo, 1978. Peter Bürger, Theorie der Avantgarde, Suhrkamp, Frankfurt am Main, 1974. Berys Gaut, Dominic McIver Lopes (eds.), The Routledge Companion to Aesthetics, 546 Matei Calinescu, Five Faces of Modernitiy, Duke University Press, Durham, 1987. Routledge, London – New York, 2001. 547 Arthur C. Danto, “The Artistic Enfranchisement of Real Objects: The Artworld”, Eva Geulen, The End of Art: Readings in a Rumor after Hegel, Stanford University The Journal of Philosophy vol. 61, Madison Wis., 1964, str. 571–584. Press, Stanford, 2006. Arthur C. Danto, Analytical Philosophy of History, Cambridge University Press, Jonathan Gilmore, The Life of a Style: Beginnings and Endings in the Narrative Hi- Cambridge, 1968. story of Art, Cornell University Press, Ithaca, 2000. P o L o N A T R AT N I K Clement Greenberg, Art and Culture: Critical Essays, Beacon Press, Boston, 1961. 54 Vatimo upotrebljava nemački izraz die Verwindung, koji razume kao prebolevanje, oporav- Clement Greenberg, The Collected Essays and Criticism, 4. sv, The University of ljanje, pa i u vezi sa biti odaslat. Predložen izraz ima drugačije značenje od nem. die Überwin- Chicago Press, Chicago, 1986, 1993. dung, koji znači prevazilaženje (izopačenih ostvarenja apsolutnog duha). U vremenu kraja me- Arto Haapala, Jerrold Levinson, Veikko Rantala (eds.), The End of Art and Beyond: tafizike (koji Hegel proriče, Niče živi i Hajdeger opisuje) mišljenje je u odnosu sa metafizikom Essays after Danto, Humanities Press International Inc, Atlantic Highlands NJ, u stanju nem. die Verwindung: metafiziku ne ostavljamo kao korišćene haljine, jer nas ona 1997. sudbinski određuje, pa se uzdamo u nju, prebolevamo je, odašiljemo je. Videti: Gianni Vattimo, Georg Vilhelm Fridrih Hegel, Fenomenologija duha, BIGZ, Beograd, 1974. Konec moderne, Literarno-umetniško društvo Literatura, Ljubljana, 1997, str. 49–50.  Georg Vilhelm Fridrih Hegel, Estetika 1–3, BIGZ, Beograd, 1975. ARTuR dANTo FIGuRE u PoKRETu PoSLE ModERNE: PoSTModERNA I KRITIKA PoSTModERNE PoSLE ModERNE: PoSTModERNA I KRITIKA PoSTModERNE Georg Wilhelm Friedrich Hegel, Vorlesungen über die Geschichte der Philosophie, F. Meiner, Hamburg, 1986. Georg Wilhelm Friedrich Hegel, Znanost logike 1, 2, Društvo za teoretsko psihoa- nalizo, Ljubljana, 2001. Fredric Jameson, The Cultural Turn: Selected Writings on the Postmodern: 1983– 1998, Verso, London – New York, 1998. Fredric Jameson, Postmodernism, or, The Cultural Logic of Late Capitalism, Verso, London – New York, 1999. Christos M. Joachimides, Norman Rosenthal (eds.), The Age of Modernism – Art in the 20th Century, Verlag Gerd Hatje, Stuttgart, 1997. Berel Lang (ed.), The Death of Art, Haven Publications, New York, 1984. Žan-Fransoa Liotar, Postmoderno stanje, Bratstvo-jedinstvo, Novi Sad, 1988. Mark Rollins (ed.), Danto and His Critics, Basil Blackwell Ltd., Cambridge, 1993. Harold Rosenberg, The Tradition of the New, McGraw-Hill, New York, 1965. Günter Seubold, Das Ende der Kunst und der Paradigmenwechsel in der Ästhetik: Philosophische Untersuchungen zu Adorno, Heidegger und Gehlen in systematischer Absicht, DenkMal Verlag, Bonn, 2005. Fredrik Richard Schusterman, “Art and Religion”, XII. Mednarodni kongres za estetiko, An- kara (TR), 12. julij 2007. dŽEJMSoN Miško Šuvaković, Prolegomena za analitičku estetiku, Četvrti talas, Novi Sad, 1995. : Ernest Ženko Polona Tratnik, “Hegel’s Conception of the End of Art: Some Remarks”, III. Sredo- zemski kongres za estetiko, Portorož, 20–23. september 2006. Đani Vatimo, Kraj moderne, Bratstvo-jedinstvo, Novi Sad, 1991. uvod Morris Weitz, “The Role of Theory in Aesthetics”, Journal of Aesthetics and Art Criticism vol. 15, Madison Wis., 1956, str. 27–35. Često se napominje da je Fredrik Džejmson (Fredric Jameson, 1934) “ve- Volfgang Velš, Naša postmoderna moderna, IK Zorana Stojanovića, Sremski Kar- lovci, 2000. rovatno najvažniji kritičar kulture koji piše na engleskom jeziku danas”,1 ili, kako je Ludvig Vitgenštajn, Filozofska istraživanja, Nolit, Beograd, 1980. Peri Anderson (Perry Anderson, 1938–) rekao u svom uvodu za Džejmsonovu zbirku eseja Izabrani spisi o postmodernom (Selected Writings on the Postmodern), “najzani- mljiviji i najneobičniji teoretičar postmodernizma”.2 Džejmson je pre svega marksistički mislilac. On uporno dokazuje trajni značaj tradicionalnih marksističkih koncepata, uključujući istoriju, klasnu borbu, po- stvarenje, robni fetišizam i totalizujuću prirodu (poznog ili multinacionalnog) kapita- 548 549 lizma. Njegovo je gledište da uprkos korenito promenjenoj političkoj i teorijskoj klimi marksizam ne treba napustiti, nego da treba iznova promisliti neka ili većinu njegovih temeljnih načela. Prema tome, Džejmsonov rad ostaje unutar hegelovsko-marksi- stičkog okvira izlaganjem jedne vrste ne-dogmatske marksističke kulturalne prakse, P o L o N A T R AT N I K koju on smatra prikladnom za pozni kapitalizam. 1 Ovo je često spominjan citat Kolina Mekejba (Colin MacCabe) iz njegovog Uvoda u Džejm- sonovu knjigu The Geopolitical Aesthetics: Cinema and Space in the World System, Indiana University Press, Bloomington, 1995, str. ix. 2 Fredric Jameson, The Cultural Turn: Selected Writings on the Postmodern, 1983–1998, Ver- so, London, 1998.  Džejmson je rođen 1934. godine u Klivlendu, državi Ohajo (SAD). Počet- Dok su knjige Marksizam i forma i U tamnici jezika već bile marksističke po PoSLE ModERNE: PoSTModERNA I KRITIKA PoSTModERNE PoSLE ModERNE: PoSTModERNA I KRITIKA PoSTModERNE FREdRIK dŽEJMSoN FIGuRE u PoKRETu kom pedesetih je studirao francuski i nemački jezik na Havenford koledžu (Haven- opredeljenju, metodologiji i delovanju, Džejmson u svojoj prvoj knjizi Sartr koristi ford College). Potom se otisnuo u Evropu i 1954–55. godinu proveo na studijama u metod koji je više fenomenološki nego dijalektički i tumači Sartrove spise koristeći Aix-en-Provence, a 1956–1957. godinu na studijama u Minhenu i Berlinu. Na Jejlu je se upravo Sartrovim kategorijama. Džejmson je usvojio Sartrovu ontologiju i pogled magistrirao i odbranio doktorsku tezu na temu Žana-Pola Sartra (Jean-Paul Sartre, na svet, i ta će komponenta u velikoj meri uobličiti njegovo kasnije pisanje. Pri tom 1905–1980). Šezdesetih je radio kao instruktor i asistent, a potom i kao docent na se čak i stil kojim je napisao knjigu Sartr: Poreklo sna (na primer, “ozloglašeno” teške Harvardskom univerzitetu. Na Kalifornijski univerzitet u San Dijegu je prešao 1967. rečenične konstrukcije) može naći u Sartrovim kasnijim spisima. godine, gde je od 1971. do 1976. godine bio profesor francuskog jezika i komparativ- Kao što je Daglas Kelner (Douglas Kellner, 1943–) primetio, Džejmso- ne književnosti. Od 1976. do 1983. godine predavao je na katedri za francuski jezik nov “prvobitni izbor” – pod uticajem Sartra – bio je da postane intelektualac koji na Jejlu. Otada je počasni profesor komparativne književnosti na Djuk univerzitetu će se baviti aktivnošću pisanja određene vrste rečenice ili konstruisanja određene (Duke University). vrste teksta. Ako se čitaju u kontekstu severnoameričkog poslovnog društva pede- Između ostalih radova, Džejmson je objavio brojne knjige: Sartr: Poreklo setih, oba izbora (Sartr kao tema, i složen književno-teorijski stil) mogu se videti stila (Sartre: The Origins of a Style, 1961); Marksizam i forma: Dijalektičke teorije knji- kao Džejmsonov ževnosti dvadesetog veka (Marxism and Form: Twentieth Century Dialectical Theories pokušaj da napravi od sebe kritičkog intelektualca koji se suprot- of Literature, 1971), U tamnici jezika: Kritička analiza strukturalizma i ruskog formaliz- stavlja konformističkoj struji tog vremena. Ovde ga vidimo kako ma (The Prison-House of Language: A Critical Account of Structuralism and Russian se već okreće protiv književnog establišmenta, protiv dominan- Formalism, 1972), Priče o agresiji: Vindam Luis, modernista kao fašista (Fables of Ag- tnih modela književne kritike.3 gression: Wyndham Lewis, the Modernist as Fascist, 1979), Političko nesvesno: Pripo- U stvari se sva Džejmsonova dela svode na kritičku intervenciju protiv vedanje kao društveno simbolički čin (The Political Unconscious: Narrative as a Socially hegemonih formi književne kritike i preovlađujućeg načina mišljenja u anglo-ame- Symbolic Act, 1981), Pozni marksizam: Adorno ili istrajavanje dijalektike (Late Marxi- ričkom svetu. sm: Adorno, or, The Persistence of Dialectic, 1990), Postmodernizam ili kulturna logika Džejmson je Sartra, koji je verovatno bio najuticajniji evropski intelektua- poznog kapitalizma (Postmodernism, or, The Cultural Logic of Late Capitalism, 1991), lac tog perioda, uzeo kao paradigmu nekonformističkog, kritičkog intelektualca, pis- Geopolitička estetika: Film i prostor u svetskom sistemu (The Geopolitical Aesthetic: ca posvećenog najvažnijim moralnim i političkim pitanjima dana, koji svoj poziv pisca Cinema and Space in the World System, 1992), i Breht i metod (Brecht and Method, 1998); zbirke eseja ili predavanja: Ideologije teorije, eseji 1971–1986 (The Ideologi- koristi u borbi protiv zala današnjice. Džejmson je u Sartru pronašao alternativu an- es of Theory, Essays 1971–1986, 1988), Obeležja vidljivog (Signatures of the Visible, glo-američkom pozitivizmu, scijentizmu i esteticizmu, utisnutom u tada hegemonu 1990), Klice vremena (The Seeds of Time, 1994), Kulturalni preokret: Odabrani spisi o Novu kritiku. Kasnije je zabeležio: postmodernom 1983–1998 (The Cultural Turn: Selected Writings on the Postmodern, moje sopstveno obrazovanje kao intelektualca nije bilo samo 1983–1998, 1998), Singularna modernost: Eseji o ontologiji sadašnjosti (A Singular estetičko ili estetizujuće (romanističke filološke “studije stila”, ali Modernity: Essays on the Ontology of the Present, 2002), Arheologije budućnosti: Želja i poezija Ezre Paunda, na primer) – nego isto tako i egzistencijal- zvana utopija i druge naučne fantastike (Archaeologies of the Future: The Desire Called no, i, vrlo određeno, sartrovsko.4 Utopia and Other Science Fictions, 2005) i brojne članke i eseje. Tokom pedesetih, Sartr se okrenuo marksizmu, posvetio socijalizmu i 550 551 osnažio svoju poziciju političkog aktivizma. Džejmson otkriva: U mom slučaju, međutim, ispada da sam do marksizma došao Marksizam preko Sartra a ne protiv njega; čak ne ni preko njegovih kasnijih, marksistički orijentisanih radova kao što je Kritika (Critique), nego Džejmsonove prve tri značajne knjige – Sartr: Poreklo stila (1961), Mar- vrlo određeno preko “klasičnih” egzistencijalističkih tekstova na- ERNEST ŽENKo ksizam i forma (1971) i U tamnici jezika (1972), kao i većina njegovih članaka iz ranog stalih neposredno posle rata. [...] Za Amerikance poput mene, perioda, pokušaji su razvijanja književne kritike usmerene protiv dominantnih forma- lističkih i konzervativnih modela nove kritike i protiv akademskog anglo-američkog 3 Douglas Kellner, “Introduction: Jameson, Marxism, and Postmodernism”, iz Douglas Kellner književnog establišmenta. Svi ovi tekstovi se mogu tumačiti kao deo Džejmsonovog (ed.), Postmodernism / Jameson / Critique, Maisonneuve Press, Washington, 1989, str. 7. pokušaja da stvori preduslov za kritičku teoriju književnosti. 4 Fredric Jameson, The Ideologies of Theory, Essays 1971–1986: Vol. 1 Situations of Theory, University of Minnesota Press, Minneapolis, 1988, str. xxviii.  Sartr je bio uzor političkog intelektualca, jedan od nekolicine koje U knjizi Marksizam i forma Džejmson predstavlja osnovne ideje najvećih PoSLE ModERNE: PoSTModERNA I KRITIKA PoSTModERNE FREdRIK dŽEJMSoN FIGuRE u PoKRETu PoSLE ModERNE: PoSTModERNA I KRITIKA PoSTModERNE smo imali, ali dovoljan. [...] za mene, trenutak otvorenog inte- figura zapadnog marksizma, kao što su Sartr, Adorno, Markuze (Herbert Marcuse, lektualnog preobraćanja [u marksizam] došao je tokom čitanja 1898–1979), Benjamin, Bloh (Ernest Bloch, 1880–1959), Lukač, i drugi, koristeći Lefevrove studije o [Blezu] Paskalu, ali je već bio pripremljen sar- svoj metod “imanentne kritike” ili “bliskog čitanja”. Međutim, Džejmsonov metod trovskim tekstovima koje sam pomenuo.5 simpatetičkog prolaženja kroz protivničku poziciju može da dovede do konfuzije iz- Već u prvoj Džejmsonovoj knjizi nalazimo njegov (pod Sartrovim utica- među njegove pozicije, i pozicije koju objašnjava. Kao što je Teri Iglton (Terry Eagle- jem) individualistički pristup i pobunu protiv konvencija svih vrsta. Takav pristup se ton, 1943–) pokazao, u ovom tekstu postoji napetost između tekstualne egzegeze i ogleda u odsustvu citata ili upućivanja na druge kritičare i u izbegavanju standar- kritike. 8 Ali prema Džejmsonovom gledištu, ova napetost ili konfuzija može se pre- dnih prevoda Sartrovog rada. Džejmson s jedne strane pokazuje fenomenološku žeđ vazići potpunijim istorijskim i dijalektičkim razmišljanjem. za samom stvari, pristup predmetu proučavanja bez konvencionalnih koncepata ili Džejmson, međutim, jasno pokazuje svoju naklonost prema Lukaču i nje- standardnih intepretacija. Ali s druge strane, ovaj pristup ukazuje na izolaciju radi- govoj verziji hegelovskog marksizma. (On će ovo potrvrditi u eseju iz 1988. godine, kalne inteligencije od makartističke ere i njenih posledica, koja nije imala tradiciju pri Istorija i klasna svest kao “nezavršen projekat” /History and Class Consciousness as an ruci koja bi ponela njene kulturalne preokupacije, ili koja bi bila u stanju da politički “Unfinished Project”/),9 gde poziva na ponovno promišljanje ovog projekta u svetlu mobiliše ili ponudi modele za radikalnu samo-identifikaciju. savremenih okolnosti). Kelner je tvrdio da je Džejmson je, međutim, ubrzo prevazišao tu izolaciju i pri tom se okrenuo Lukač, u izvesnom smislu, [...] za Džejmsona oduvek bio majstor marksizmu. Kelner piše: književne analize, oduvek primer i ideal onoga šta književna kri- Kontekstualno čitajući Džejmsona, susrećemo se sa mladim kri- tika može da učini.10 tičarem kulture, koga su radikalizovale studije u Evropi pedesetih Štaviše, on je usvojio centralne Lukačeve kategorije kao što su postvare- i politički pokreti šezdesetih i koji se okrenuo marksizmu kao re- nje, totalitet, ili klasna svest (transkribovana kao kognitivno mapiranje) da bi opisao šenju za sopstvene teorijske i političke dileme.6 kulturu savremenog kapitalizma. Džejmsonovi članci iz šezdesetih i ranih sedamdesetih godina o Teodo- A ipak, u knjizi Marksizam i forma otkrivamo da su Džejmsona privlačili i ru Adornu (Theodor W. Adorno, 1903–1969), Valteru Benjaminu (Walter Benjamin, ostali teoretičari zapadnog marksizma – Adorno, Markuze, Benjamin i Bloh – koji se 1892–1940) i Đerđu Lukaču (György Lukács, 1885–1971) već pokazuju njegovo za- često nisu međusobno slagali. Stoga se u Džejmsonovom radu pojavljuju heterogene nimanje za marksističke mislioce i teme. Međutim, njegovo potpuno preobraćanje perspektive koje proizvode složenu mešavinu različitih varijacija dijalektičke misli. u marksizam je konačno jasno u knjizi Marksizam i forma,7 koja je jedno od njego- Džejmson, svejedno, naglašava važnost utopijskog marksizma u radovima Ernsta vih najvažnijih dela. Naslov knjige s jedne strane pokazuje da se Džejmson okrenuo Bloha, koji je kulturalne tekstove video kao izraz želje za boljim svetom i nade u marksizmu, a sa druge strane njegovu prvobitnu usredsređenost na formu. Među- utopijsku budućnost. Džejmson se zalaže za utopijski način kulturalne interpretacije tim, podnaslov Dijalektičke teorije književnosti dvadesetog veka, ukazuje na potre- i utopijsku političku alternativu savremenog kapitalizma; štaviše, koncepti objašnje- bu za razvitkom marksističke književne teorije koja će moći da odgovori zahtevima ni u knjizi Marksizam i forma često se pojavljuju u njegovim kasnijim radovima (na sadašnjice. primer u zaključku knjige Političko nesvesno, gde utopijske kategorije igraju naročito Gledajući unazad na taj tekst, primećuje se da je Džejmsonov osnovni pro- važnu ulogu). 552 jekat (oduvek) bilo razvijanje sistematske marksističke književne teorije – projekat Knjiga Marksizam i forma otkriva i druge Džejmsonove preokupacije, koje 553 koji se kasnije proširio na oblast kulture kao teorija kulture. S jedne strane, ovaj tekst nisu izgubile značaj u njegovim kasnijim radovima. Džejmson ostaje jedan od malo- se može čitati kao uvod u hegelovski marksizam, koji je tada bio uglavnom nepoznat brojnih marksističkih kritičara koji su nepomirljivo posvećeni hermeneutici i u ovom u Sjedinjenim Državama, ali se, s druge strane, može čitati i kao uvod u Džejmsonovu ranom radu on nalazi prethodnicu ovog projekta u tumačenjima Benjamina, Markuzea sopstvenu teorijsku poziciju koja se tiče marksističke književne teorije. i Bloha. Džejmson predstavlja svoju sopstvenu verziju dijalektičke književne kritike, ERNEST ŽENKo 5 Fredric Jameson, “On Aronson’s Sartre”, Minnesota Review, no. 18, Minneapolis, 1982, str. 8 Terry Eagleton, “Fredric Jameson: The Politics of Style“, iz Against the Grain: Selected 122–123. Essays, 1975–1985, Verso, London, 1986, str. 65–78. 6 Douglas Kellner, “Introduction: Jameson, Marxism, and Postmodernism”, iz Douglas Kellner 9 Fredric Jameson, “History and Class Consciousness as an ‘Unfinished Project’ ”, iz Rethin- (ed.), Postmodernism / Jameson / Critique, Maisonneuve Press, Washington, 1989, str. 9. king MARXISM 1/1, Amherst, MA., Spring, 1988, str. 49–72. 7 Fredric Jameson, Marxism and Form: Twentieth Century Dialectic Theories of Literature, 10 Douglas Kellner, “Introduction: Jameson, Marxism, and Postmodernism”, iz Douglas Kellner Princeton University Press, Princeton, 1971. (ed.), Postmodernism / Jameson / Critique, Maisonneuve Press, Washington, 1989, str. 10.  razjašnjavajući značajne komponente metoda i pozicije koje će otada koristiti. Stoga i drugih figura struje koja će biti nazvana “poststrukturalizmom”. Njegov projekat PoSLE ModERNE: PoSTModERNA I KRITIKA PoSTModERNE FREdRIK dŽEJMSoN FIGuRE u PoKRETu PoSLE ModERNE: PoSTModERNA I KRITIKA PoSTModERNE knjiga Marksizam i forma predstavlja najbolji uvod u Džejmsonov rad kao celinu, kao U tamnici jezika može se smatrati jedinstvenom sintezom hegelovskog marksizma i u tradiciju čiji je on značajan deo. i nove francuske filozofije. Tu je međutim vidljiva i njegova kritička pozicija prema strukturalizmu, ruskom formalizmu i semiologiji. Strukturalizam je prvenstveno sinhronijski model, koji formalizuje i siste- Hermeneutika matizuje različite konfiguracije misli i realnosti preko njihovih pravila organizacije i njihovih struktura i funkcija unutar sistemske celine. Dijahronijsko mišljenje je, s dru- Ako Džejmsonov rad želimo da razumemo kao jedan smislen i povezan ge strane, istorijsko mišljenje koje nastoji da uhvati promenu, razvoj, pokret i prekid. projekat, tada treba da razumemo veze i prelaze koji su ga vodili iz jedne faze u drugu, Džejmsonova misao je nepokolebljivo dijahronijska, i “istorija” se može razumeti kao od jedne knjige prema drugoj. Esej Metakomentar (Metacommentary), napisan 1971. njena najznačajnija kategorija. Međutim, Džejmson postojano poziva na sintezu di- godine predstavlja kariku između knjiga Marksizam i forma i U tamnici jezika. U njego- jahronijskog i sinhronijskog mišljenja i na kombinovanje strukturalne analize datog vim poslednjim stranicama ponavlja se zaključak iz Marksizma i forme, dok njegov ve- istorijskog trenutka sa dijahronijskom analizom promena, razvoja i prekida. Ova po- liki deo predstavlja opšti pregled Tamnice jezika, uključujući odbranu kritičke herme- zicija mu dozvoljava da kritikuje strukturalizam kao vrstu sinhronijskog mišljenja te i neutike protiv “anti-interpretacije” Suzane Zontag (Susan Sontag, 1933–2004).11 druge formalizme, da su neadekvatno istorijski. Naslov eseja, Metakomentar, zapravo opisuje Džejmsonovu sopstvenu Događaji prošlosti, piše Džejmson, kritičku aktivnost – vrstu višeslojne kritike. Metakomentar donosi drugačiji način mogu obnoviti svoju prvobitnu urgentnost za nas samo ako se predstavljanja zamisli dijalektičke kritike, koji će Džejmson nastaviti da koristi u ponovo ispričaju unutar celine jedne velike kolektivne priče; samo svojim kasnijim radovima. U ovom eseju se takođe nalazi dijalektički pokušaj da se ako se vidi da imaju, iako u prerušenoj i simboličkoj formi, za- suparničke pozicije i metodi sintetizuju u obuhvatniju teoriju. Ovo je projekat koji je jedničku osnovnu temu – za marksizam, to je kolektivna borba ponovo razrađen u knjizi U tamnici jezika i u drugim kasnijim radovima. za izdvajanjem područja Slobode od područja Potrebe; samo ako Knjiga U tamnici jezika12 je prvo Džejmsonovo sistematsko razmatranje se shvate kao ključne epizode u jednom velikom nezavršenom različitih evropskih modela mišljenja, kao što su nova francuska filozofija, struktu- zapletu.13 ralizam, formalizam i različite semiotičke teorije. Ovi modeli mišljenja su u to vreme Međutim, postavlja se problem kako obnoviti ovaj tihi žamor prošlosti i potiskivali onu vrstu problematike kojom se Džejmson ozbiljno bavio, kao što su obnoviti ovu veliku priču. To je zadatak koji Džejmson sebi zadaje u knjizi Političko nesvesno (1981). marksizam, fenomenologija i egzistencijalizam. Svejedno, uprkos njegovoj sve većoj Sa uvodnom opomenom “Uvek istorizovati!” ova knjiga se nedvosmisleno posvećenosti marksizmu i uprkos vezanosti za mnoge objekte kritike novih teorija, najavljuje kao nastavak projekta koji je započet u knjizi Marksizam i forma i nastavljen Džejmson je – karakteristično – bio velikodušno naklonjen ovim novim strujama. u Tamnici jezika (ona na neki način upotpunjuje i sažima ove dve knjige). Kao što je Džejmson u ovom tekstu odbija ortodoksnu marksističku ideologiju kritike Šon Homer (Sean Homer) izjavio: kao jednostavnog odbacivanja ili mistifikacije lažne svesti, i na taj način se uključuje Ako se Marksizam i forma mogu videti kao stvaranje marksistič- u hermeneutički projekat koji usvaja neke aspekte suparničkih kritičkih teorija, dok kog intelektualnog prisustva u akademiji, objavljivanje Političkog kritikuje njihova ograničenja. Džejmson daje opšti pregled semiologije Ferdinanda 554 nesvesnog 1981. godine jasno obeležava njegov dolazak, i pojav- 555 de Sosira (Ferdinand de Saussure, 1857–1913), ruskog formalizma i raznovrsnosti ljivanje Džejmsona kao velikog teoretičara.14 strukturalističke misli i u isto vreme ih kritički procenjuje sa stanovišta svoje sop- Prema rečima Terija Igltona, knjiga Političko nesvesno je postavila Džejm- stvene marksističke teorije. sona: Džejmson tokom svojih istraživanja predstavlja sopstvene poglede na ra- kao bez sumnje najznačajnijeg američkog marksističkog kritičara i zličite književne i kulturalne teme, pokazujući da sada više nije vezan samo za hege- kao jednog od vodećih književnih kritičara anglofonskog sveta.15 ERNEST ŽENKo lovski marksizam, nego i za teorije Luja Altisera (Louis Althusser, 1918–1990), Rola- na Barta (Roland Barthes, 1915–1980), Žaka Deride (Jacques Derrida, 1930–2004) 13 Fredric Jameson, The Political Unconscious: Narrative as a Socially Symbolic Act, Cornell University Press, Ithaca, 1981, str. 19–20. 14 Sean Homer, Fredric Jameson: Marxism, Hermeneutics, Postmodernism, Polity Press, Cam- 11 Susan Suntag, Against Interpretation, Dell, New York, 1966. bridge, 1998, str. 36. 12 Fredric Jameson, The Prison House of Language: A Critical Account of Structuralism and 15 Terry Eagleton, “The Idealism of American Criticism”, iz Against the Grain: Selected Essays, Russian Formalism, Princeton University Press, Princeton, 1972. 1975–1985, Verso, London, 1986, str. 57.  Knjiga Političko nesvesno sadrži izlaganje Džejmsonove književne me- deni su u vezu sa različitim stadijumima društveno-ekonomskog razvoja i različitim PoSLE ModERNE: PoSTModERNA I KRITIKA PoSTModERNE PoSLE ModERNE: PoSTModERNA I KRITIKA PoSTModERNE FREdRIK dŽEJMSoN FIGuRE u PoKRETu tode, sistematski inventar istorije književnih formi i istoriju formi i modela same kulturalnim formama. Džejmson ovde konkretizuje Marksovo načelo da je svest pro- subjektivnosti. Džejmson tu nastoji da postavi marksističku književnu kritiku kao izvod društvenog bića. A ipak, dovodeći u vezu kulturalne forme sa njihovim druš- najobuhvatniji teorijski okvir, objedinjujući u svojoj analizi mnoštvo različitih supar- tveno-istorijskim uslovima i stadijumima ekonomskog razvitka, Džejmson ne prati ničkih pristupa. On daje pregled istorije književne forme, i zaključuje artikulacijom redukcionizam takozvanog “vulgarnog marksizma” i tako odbacuje ortodoksno tu- “dvostruke hermeneutike” ideologije i utopije, kao odgovarajuće marksističke forme mačenje hipoteze baze i nadgradnje. Umesto da kulturu (nadgradnju) predstavi samo interpretacije. kao epifenomen ekonomije (baze), on se okreće složenijem modelu koji se oslanja na Džejmson (pod Lukačevim uticajem) koristi istorijski narativ da ispriča pri- hegelovski marksizam, Altisera i Sigmunda Frojda (Sigmund Freud, 1856–1939).18 ču o tome kako kulturalni tekstovi sadrže “političko nesvesno”, to jest “podzemne” U Džejmsonovoj slici odnosa između kulture i njenih društveno-ekonom- narative i društveno iskustvo, koji zahtevaju složenu hermeneutiku da ih dešifruje i skih osnova insistira se na upotrebi kategorija kao što su poluautonomija, nadde- iznese na svetlost dana. Poseban narativ koji zanima Džejmsona je: terminacija, nejednaki razvoj i recipročna interakcija, da bi se opisao složeni odnos konstrukcija buržoaskog subjekta u nastajućem kapitalizmu i između različitih nivoa društvene realnosti. Džejmson se zalaže za upotrebu dija- njegova šizofrenična dezintegracija tokom vremena.16 lektičke kategorije “posredovanja” da bi pokazao kako su različite sfere egzistencije Ključni stadijumi puta buržoaske subjektivnosti koja se dezintegriše izlo- povezane, a da pri tom nisu svedene jedna na drugu.19 Štaviše, u opisivanju odnosa ženi su kod Džordža Gisinga (George Gissing, 1857–1903), Džozefa Konrada (Joseph između kulturalnih “tekstova” i njihovih istorijskih okruženja, on se koristi katego- Conrad, 1857–1924) i Vindama Luisa (Wyndham Lewis, 1882–1957) – a ta priča će rijama Frojdove psihoanalize kao što su potiskivanje, sažimanje, i premeštanje. One doći do svog vrhunca u Džejmsonovom prikazu postmodernizma i postmodernosti. treba da ukažu na složene načine na koje ovi tekstovi izražavaju društveno iskustvo. Džejmson se usredsređuje na pisce koji otkrivaju ubrzanu fragmentaciju i Ovako Džejmson ne napušta marksističku dijalektiku, nego naprotiv, sve fenomene postvarenje iskustva u kapitalističkom društvu. On s jedne strane on sledi Lukača nadgradnje (uključujući kulturu) povezuje sa društveno-ekonomskom bazom, i sta- iz njegove knjige Istorija i klasna svest (History and Class Consciousness) i sa druge dijume kulturalnog razvoja tumači kao deo putanje istorije kapitalizma. Stoga, iz per- Maksa Vebera (Max Weber, 1864–1920) i racionalizaciju i “razočarenje” koje je ra- spektive koja je više globalna i totalizujuća, Džejmson u knjizi Političko nesvesno pri- zvio u knjizi Ekonomija i društvo (Economy and Society). Džejmson raspravlja o knji- kazuje prvenstvo marksizma kao “apsolutnog horizonta sveg čitanja i tumačenja”.20 ževnoj reprezentaciji iskustva, koje vidi kao otkrivanje narastajuće krize buržoaske A ipak se iz knjige Političko nesvesno, kao i iz njegovih drugih ranijih dela, subjektivnosti u kapitalizmu. stiče utisak da Džejmsonovoj filozofiji i teoriji nedostaje važna karakteristika. Kom- Gising predstavlja otuđenje srednje klase od narastajućeg proletarijata ponenta koja nedostaje je analiza njegovog sopstvenog istorijskog trenutka, njegove i moćne i bogate buržoazije. Džejmson koristi (sledeći Ničea /Friedrich Nietzsche, savremene scene. Takav iskorak u naš sopstveni istorijski milje, koje je za Kelne- 1844–1900/) predstavu “ogorčenja” da bi opisao rad Gisinga, koji predstavlja kao ra “postignuće, kao i logičan, zaista neophodan napredak u Džejmsonovoj misli”,21 nagoveštaj gubitka samopouzdanja i usmerenja buržoaske svesti na kraju devetnae- ostvaren je u njegovim spisima o postmodernizmu. Ali se čak i u njegovim ranijim stog veka. Drugi pisci, kao Teodor Drajzer (Theodore Dreiser, 1871–1945), ispoljavaju radovima, kao u knjizi Marksizam i forma, naslućuje ovaj teorijski projekat, koji će svoj sve veći subjektivizam i otuđenje od buržoaskog društva kao celine. Ova kriza se po- potpuni izraz naći gotovo petnaest godina kasnije. jačava sa širenjem imperijalizma u dvadesetom veku i Džejmson smatra da Konradovi U predgovoru za knjigu Marksizam i forma Džejmson je napisao: romani daju ključne artikulacije sve veće fragmentacije individualne svesti u dobu sve [...] velikim delom, a posebno u Sjedinjenim Državama, razvoj 556 veće komodifikacije i kolonijalizacije. Podeljen stil (složeni modernistički stil prve 557 postindustrijskog monopolskog kapitalizma donosi sve veće polovine i avanturističke priče u drugoj polovini) Konradovog romana Lord Džim može se tumačiti kao rascep između pokušaja da se donese modernistički domen intenziv- zamagljivanje klasne strukture putem tehnika mistifikacije koje ne subjektivnosti, i pokušaja da se postane popularan u dobu komodifikacije. praktikuju mediji, a naročito reklamiranja, u njegovoj ogromnoj Iako Džejmson ovu temu ne iznosi sistematski, Političko nesvesno se može ekspanziji od početka hladnog rata. Egzistencijalistički rečeno, čitati kao alegorija istorije subjektivnosti.17 Različiti stadijumi subjektivnosti dove- to znači da naš doživljaj više nije ceo: više nismo sposobni da ERNEST ŽENKo 18 Fredric Jameson, The Political Unconscious: Narrative as a Socially Symbolic Act, Cornell 16 Fredric Jameson, The Political Unconscious: Narrative as a Socially Symbolic Act, Cornell University Press, Ithaca, 1981, str. 23–58. University Press, Ithaca, 1981, str. 9. 19 Fredric Jameson, The Political Unconscious: Narrative as a Socially Symbolic Act, str. 39. 17 Na neki način se može uporediti sa Horkhajmerovom (Max Horkheimer, 1985–1973) i Ador- 20 Fredric Jameson, The Political Unconscious: Narrative as a Socially Symbolic Act, str. 17. novom Dijalektikom prosvetiteljstva (The Dialectic of Enlightenment). Videti: Max Horkheimer 21 Douglas Kellner, “Introduction: Jameson, Marxism, and Postmodernism”, iz Douglas Kellner and Theodor W. Adorno, The Dialectic of Enlightenment, Herder and Herder, New York, 1972. (ed.), Postmodernism / Jameson / Critique, Maisonneuve Press, Washington, 1989, str. 19.  napravimo nikakvu osećajnu vezu između preokupacija privatnog Postmodernizam PoSLE ModERNE: PoSTModERNA I KRITIKA PoSTModERNE PoSLE ModERNE: PoSTModERNA I KRITIKA PoSTModERNE FREdRIK dŽEJMSoN FIGuRE u PoKRETu života, koji teče svojim tokom unutar granica imućnog društva, i strukturalnih projekcija sistema u spoljašnjem svetu, u obliku Džejmsonovo suočavanje sa postmodernizmom nagoveštava zaokret od neokolonijalizma, opresije i protivgerilskog ratovanja. Psihološki književne kritike i analize, prema teoriji i analizi kulture. Njegova prva bavljenja post- rečeno, možemo da kažemo da smo kao servisna ekonomija to- modernizmom mogu se naći u njegovim upućivanjima na Godarove (Jean-Luc Go- liko udaljeni od realnosti proizvodnje i rada u svetu da nastanju- dard, 1930–) filmove i studijama filmova Sjaj (The Shining, 1981) i Diva (Diva, 1982). jemo svet snova veštačkih podražaja i televiziranog iskustva: ni- Svoju prvu analizu postmoderne kulture predstavio je u predavanju koje je kasnije kada ni u jednoj prethodnoj civilizaciji velika metafizička pitanja, objavljeno pod naslovom Postmodernizam i potrošačko društvo,24 ali se njegova najra- osnovna pitanja bića i smisla života, nisu izgledala tako daleka i zrađenija i najsistematičnija analiza postmodernizma pojavila u eseju iz 1984. godine besmislena. 22 pod naslovom Postmodernizam, kulturna logika kasnog kapitalizma.25 Ovo je, međutim, opis posebnog trenutka u istoriji, preciznije, opis ame- U ovom eseju, on s jedne strane brani marksističku teoriju od postmoder- ričke scene sedamdesetih. Čak i ako se ostavi po strani pitanje da li je ovaj trenutak nih i poststrukturalističkih napada koji su je označavali kao prevaziđenu, totalizujuću zaista toliko nov u istoriji čovečanstva i ako se ne traga za uticajima koji su Džejm- i redukcionističku, ali sa druge strane ipak unosi mnoge od ovih postmodernih i po- sonu pomogli da ga artikuliše na taj način (to su najverovatnije oni Žana Bordijara ststrukturalističkih teorija u sastav svoje analize: /Jean Baudrillard, 1929–2007/ i Gia Debora /Guy Debord, 1931–1994/), možemo ga Ovo izlaganje će redom preuzimati sledeće konstitutivne osobi- svejedno tumačiti kao izvanredno predviđanje “postmodernog stanja”. Ako ga čita- ne postmodernog: novu površnost, koja svoje proširenje nalazi u mo kao urtext, možemo shvatiti njegove novije teorijske poteze i preokupacije. savremenoj “teoriji” i u celokupnoj novoj kulturi slike ili simula- Ova situacija beskonačne fragmentacije, postvarenja i čistog besmisla (u kruma; posledično slabljenje istoričnosti i u našem odnosu pre- visokorazvijenim zemljama) zahteva ono što Džejmson naziva “postindustrijskim ma javnoj Istoriji, i u novim oblicima naše privatne temporalnosti; marksizmom”. To je ponovno promišljanje marksizma u svetlu novih istorijskih uslo- čitave “šizofrenične” strukture (sledeći Lakana) određivaće nove va i iskustava. Ukratko, ova situacija zahteva istorijsku misao. Ovaj novi i izuzetni tipove sintakse ili sintagmatskih odnosa u više temporalnim istorijski momenat, za Džejmsona, zahteva nove teorijske artikulacije; situacija ne umetnostima; potpuno novi tip osnovnog emocionalnog tona – zahteva samo ispravnu dijagnozu, nego i izlečenje. koji ću zvati “intenzitetima” – koji se najbolje može shvatiti vra- Džejmson, međutim, značajne promene ne vidi samo u egzistencijalnoj i ćanjem starijim teorijama sublimnog; duboki konstitutivni odno- psihološkoj sferi, nego i u polju kulture. Predviđanje čak i ovih promena već možemo si svega ovoga prema novoj tehnologiji, koja je i sama metafora naći u knjizi Marksizam i forma: za čitav novi ekonomski svetski sistem; i, posle kratkog pregleda Ipak mi se čini da nešto više treba da se kaže u suočenju sa ovako postmodernih promena življenog iskustva izgrađenog prostora, artikulisanim odbranama modernizma kao što je “nova senzibil- neka razmišljanja o misiji političke umetnosti u zbunjujućem no- nost” Suzane Zontag [prema] Književnosti tišine (Literature of vom svetskom prostoru poznog multinacionalnog kapitala. 26 Silence) Ihaba Hasana. Ove teorije odražavaju usaglašenu kulturu Džejmson se ovde oslanja na različite filozofske i teorijske pravce, prave- pomoću onoga što nam je svima poznato: muzikom Džona Kejd- ći sintezu hegelovsko-marksističkih pojmova totaliteta, Mandelove (Ernest Mandel, 558 ža, filmovima Endija Vorhola, Burousovim romanima, Beketovim 1923–1995) teorije faza kapitalizma, Altiserove teorije slojeva društva, ali isto tako 559 komadima, Godarom, kemp [kulturom], psihodeličnim iskustvi- i koncepata iz nove francuske filozofije kao što su “simulakrum” (Bodrijar, Žil De- ma Normana O. Brauna; nijedna kritika ne može obavezivati bez lez /Gilles Deleuze, 1925–1995/), “šizofrenično” (Žak Lakan, /Jacques Lacan, 1901- fasciniranosti svim ovim stvarima, kao stilizacijama realnosti.23 1981/), Delez i Feliks Gatari /Pierre-Félix Guattari, 1930–1992/), “sublimno” (Žan- Džejmson je fasciniran pomenutim “stvarima” i 1975. godine je spreman da Fransoa Liotar /Jean-François Lyotard, 1924–1998/). Prema tome, kao i u njegovim objavi kraj modernosti i prekid istorije koji će ispuniti kategorija “postmodernizma”. ranijim radovima, Džejmson marksizmu dodaje nove crte postmodernizma. ERNEST ŽENKo 24 Fredric Jameson, “Postmodernism and Consumer Society”, iz Hal Foster (ed.) The Anti- 22 Fredric Jameson, Marxism and Form: Twentieth Century Dialectic Theories of Literature, Aesthetic, Bay Press, Port Townsend, 1983, str. 111–125. Princeton University Press, Princeton, 1971, str. xvii–xviii. 25 Fredric Jameson, “Postmodernism, or The Cultural Logic of Late Capitalism”, New Left 23 Fredric Jameson, Marxism and Form: Twentieth Century Dialectic Theories of Literature, Review 146, London, 1984, str. 52–92. str. 413. 26 Fredric Jameson, “Postmodernism, or The Cultural Logic of Late Capitalism”, str. 58.  Značajno je primetiti da postmodernizam za Džejmsona nije samo (još Verovatno najsnažniji teorijski argument koji se tiče značaja ana- PoSLE ModERNE: PoSTModERNA I KRITIKA PoSTModERNE PoSLE ModERNE: PoSTModERNA I KRITIKA PoSTModERNE FREdRIK dŽEJMSoN FIGuRE u PoKRETu jedan) stil ili estetički fenomen, nego da definiše čitavu kulturu i skicira novi stadijum lize kulture za radikalnu teoriju društva danas, bavi se sve ve- istorije i njegove nove kulturalne forme i modele iskustva i subjektiviteta, odvajajući ćom važnošću kulture u reprodukciji savremenog kapitalističkog ga od starog. On u postmodernizam uključuje širok spektar kulturalnih, društvenih, društva.30 ekonomskih i političkih fenomena, premeštajući tako raspravu o postmodernizmu iz Kulturalni fenomeni (mediji, reklamiranje, estetizacija savremenog života i teorije kulture u polje teorije društva. politički spektakl) zaista igraju izuzetno važnu ulogu unutar potrošačkog društva i u Za Džejmsona, postmoderna kultura se razlikuje od svog ranijeg stadiju- samoj organizaciji i reprodukciji savremenog kapitalizma. Možda je tačno da u odsu- ma brisanjem stvu radikalne političke borbe, kultura nudi zadovoljavajuću zamenu za to. starijih (suštinski visokomodernističkih) granica između visoke Svejedno, samo posredovanje između novih konfiguracija kulture i kapi- kulture i takozvane masovne ili komercijalne kulture i pojavom talizma ostaje problematično i nije dovoljno objašnjeno. Džejmson takođe ne govori novih vrsta tekstova u koje su unesene forme, kategorije i sadr- dovoljno o navodnom novom stadijumu “poznog” ili multinacionalnog kapitalizma i žaji te iste kulturne industrije javno okrivljene od strane ostra- ne daje sistematsku analizu političke ekonomije u ovoj fazi razvoja kapitalizma. šćenih ideologa modernizma, od Livisa i američke Nove kritike, Jedan od novijih događaja u Džejmsonovom radu je njegovo zanimanje za sve do Adorna i Frankfurtske škole. 27 film. On je tokom osamdesetih i devedesetih mnogo pisao o filmskoj kritici. Strate- Fenomeni koji pripadaju kulturi postmodernizma, kao što su romani Edga- gije koje on koristi u tumačenju filma sastoje se od serija kontinuiteta sa njegovim ra Lorensa Doktorova (Edgar Laurence Doctorow, 1931–), muzika Filipa Glasa (Philip pre-postmodernim spisima. Njegova prva knjiga o filmu Obeležja vidljivog,31 zbirka je Glass, 1937–), filmovi Stenlija Kjubrika (Stanley Kubrick, 1928–1999) ili arhitektu- njegovih spisa iz kasnih sedamdesetih i osamdesetih, a Geopolitička estetika (1992)32 ra Filipa Džonsona (Philip Johnson, 1906–2005) i Majkla Grejvsa (Michael Graves, je nastavak njegovih istraživanja “političkog nesvesnog”, ovog puta preko vesterna i 1934–), kombinuju klasične forme visoke kulture sa materijalom koji je tradicionalno kinematografije Trećeg sveta. povezivan sa masovnom kulturom i tako premošćuju jaz između “visoke” i “niske” kulture. Kada Džejmson postavlja postmodernu kulturu unutar stadijuma [razvoja] Zaključak društva, on koristi marksistički model stadijuma kapitalističkog razvoja, tvrdeći da je postmodernizam deo novog stadijuma kapitalizma. Džejmson ovde prati periodiza- Džejmsonov rad se često kritikuje kao istorijski i kulturalno isuviše ogra- ciju iz Mandelove knjige Pozni kapitalizam (Late Capitalism),28 tvrdeći da su postojala ničen, štaviše kao specifično severnoamerički: tri osnovna trenutka u kapitalizmu, od kojih svaki obeležava dijalektičku ekspanziju Njegova glavna briga oko univerzalizacije kapitalizma i promišlja- prethodnog stadijuma: nja ili reprezentovanja totaliteta svetskog ekonomskog sistema to su stadijum tržišnog kapitalizma, zatim stadijum monopol- ne može se odvojiti od njegove pozicije kao teoretičara iz Sje- skog kapitalizma ili stadijum imperijalizma i naš stadijum – koji dinjenih Država, jedine zemlje koja u sadašnjem trenutku može se pogrešno naziva postindustrijskim, ali koji se bolje može na- težiti globalnoj hegemoniji.33 zvati multinacionalnim kapital[izm]om. 29 Zato ne iznenađuje što njegovo specifično shvatanje takozvanog Trećeg Ovim trima formama društva odgovaraju sledeće kulturalne forme: reali- sveta može biti problematično, naročito za čitaoce iz Trećeg sveta. U jednom od eseja 560 zam, modernizam i postmodernizam. Džejmson nagoveštava da postoje podudara- o književnosti Trećeg sveta možemo naći primer preteranog uopštavanja, što ukazuje 561 nja između postmodernih tekstova i subjekata u savremenom društvu – i jednima i na njegovu poziciju udaljenog posmatrača: drugima nedostaje celina, dubina, koherencija; i jedni i drugi su šizoidni, raspršeni, Tekstovi Trećeg sveta, čak i oni koji su naizgled privatni i u koje nestabilni i fragmentarni. je uložena primerena libidinalna dinamika, neizbežno projektuju Pitanje je, međutim, kako se tako ambiciozna teorija kao što je Džejmso- nova može izvesti iz kulturalne analize i kako je moguće izvoditi političke zaključke iz ERNEST ŽENKo 30 Douglas Kellner, “Introduction: Jameson, Marxism, and Postmodernism”, iz Douglas Kellner primarno kulturalnih premisa. Kelner piše: (ed.), Postmodernism / Jameson / Critique, Maisonneuve Press, Washington, 1989, str. 27. 31 Fredric Jameson, Signatures of the Visible, Routledge, New York and London, 1992. 27 Fredric Jameson, “Postmodernism, or The Cultural Logic of Late Capitalism”, str. 54–55. 32 Fredric Jameson, The Geopolitical Aesthetics: Cinema and Space in the World System, Indi- 28 Ernest Mandel, Late Capitalism, New Left Books, London, 1978. ana University Press, Bloomington, 1995. 29 Fredric Jameson, “Postmodernism, or The Cultural Logic of Late Capitalism”, New Left 33 Sean Homer, Fredric Jameson: Marxism, Hermeneutics, Postmodernism, Polity Press, Cam- Review 146, London, 1984, str. 78. bridge, 1998, str. 2.  političku dimenziju u formi nacionalne alegorije: priča o indivi- Koncept istorije je jedan od najznačajnijih koncepata marksizma, ali u PoSLE ModERNE: PoSTModERNA I KRITIKA PoSTModERNE PoSLE ModERNE: PoSTModERNA I KRITIKA PoSTModERNE FREdRIK dŽEJMSoN FIGuRE u PoKRETu dualnoj sudbini uvek je alegorija situacije sukoba između javne ovom konkretnom slučaju, pitanje glasi: o čijoj istoriji govori Džejmson? I ako istorija kulture i društva trećeg sveta.34 sveta (Prvog, Trećeg i naposletku, Drugog) čini jedan narativ – čiji je to narativ? Čiji Da bi potkrepio ovaj stav Džejmson predlaže čitanje dela (samo) dva pis- nezavršen zaplet? Kritički rečeno Jangovim rečima: ca, jednog kineskog, Lua Ksina (Lu Xin, 1881–1936) i jednog senegalskog, Usmana Nema potrebe otkrivati prvobitnu urgentnost ako živite u Urgen- Sembene (Ousmane Sembène, 1923–2007). Postavlja se pitanje kako je moguće tnim Državama.38 heterogenost i raznolikost književnosti Trećeg sveta svesti na samo dva primera i da Ova istorija je očigledno istorija Zapada: istorija modernizacije i uspona li zaista može da se kaže da celokupna književnost Trećeg sveta uvek sadrži nacio- kapitalizma. I još više, nikome nije “dozvoljena istorija izvan ‘nas’ (engl. ‘us’, prim. nalne alegorije? prev.) – odnosno izvan zapadne civilizacije i zapadnog pogleda na svet, koji za Džejm- Džejmsonova preterano totalizujuća logika, koja sa Trećim svetom postu- sona izgleda da znači USA”.39 Ovaj amerocentrizam je verovatno jedan od najproble- pa kao sa homogenom celinom, problematičan je koncept. Pisac Aijaz Ahmad je po- matičnijih aspekata Džejmsonove misli i uzrok neslaganja sa njegovom teorijom. sle čitanja Džejmsonovog eseja primetio: Postalo mi je jasno da sam, između mnogih drugih stvari, ovde Prevod s engleskog teorizovan i ja. Dakle, rođen sam u Indiji; državljanin sam Paki- Margarita Petrović stana; pišem poeziju na urdu jeziku koji se uglavnom ne razume među američkim intelektualcima. Pa sam se pitao: “Sve? […] ne- izbežno?” […] Što sam dalje čitao sve mi je više postajalo jasno, Literatura uz ne malo žaljenje, da je čovek koga sam uprkos velikoj fizičkoj udaljenosti toliko dugo i sa takvom naklonošću smatrao za pri- Fredrik Džejmson, Marksizam i forma: dijalektičke teorije književnosti XX veka, No- lit, Beograd, 1974. jatelja, po njegovom sopstvenom mišljenju, moje civilizacijsko Fredrik Džejmson, Političko nesvesno: pripovedanje kao društveno-simbolični čin, Drugo.35 Rad, Beograd, 1984. Nemoguće je pogrešno protumačiti činjenicu da je u Džejmsonovim tek- Fredrik Džejmson, Postmodernizam ili Kulturna logika kasnog kapitalizma, ilegalno stovima Treći svet definisan isključivo izrazima njegovog iskustva kolonijalizma. Ro- izdanje, Beograd, 1985. bert Jang (Robert Young, 1935–) je kritički primetio: Sean Homer, Fredric Jameson: Marxism, Hermeneutics, Postmodernism, Polity Pre- Teško je, međutim, izbeći zaključak da njegovo insistiranje na ss, Cambridge, 1998. razvitku socijalizma kao globalnog totaliteta uključuje formu ne- Fredric Jameson, The Prison House of Language: A Critical Account of Structuralism okolonijalizma: “mi Amerikanci, mi gospodari sveta”, znamo šta and Russian Formalism, Princeton University Press, Princeton, 1972. je dobro za druge. Ovaj stav se ne menja, bilo da je u pitanju Fredric Jameson, “Postmodernism and Consumer Society”, iz Hal Foster (ed.), The Anti-Aesthetic, Bay Press, Port Townsend, 1983, str. 111–125. kapitalizam ili socijalizam.36 Fredric Jameson, The Ideologies of Theory, Essays 1971–1986: Vol. 1 Situations of Za Džejmsona marksizam može ponuditi adekvatan prikaz: Theory, University of Minnesota Press, Minneapolis, 1988. esencijalne misterije kulturalne prošlosti […]. Ova pitanja nam Fredric Jameson, Signatures of the Visible, Routledge, New York and London, 562 mogu razotkriti svoju prvobitnu urgentnost samo ako se ponovo 1992. 563 ispričaju unutar jedinstva jedne velike kolektivne priče […] samo Fredric Jameson, The Geopolitical Aesthetics: Cinema and Space in the World Sy- ako se shvate kao ključne epizode u jednom jedinom velikom ne- stem, Indiana University Press, Bloomington, 1995. završenom zapletu.37 Fredric Jameson, The Cultural Turn: Selected Writings on the Postmodern, 1983– 1998, Verso, London, 1998. Douglas Kellner (ed.), Postmodernism / Jameson / Critique, Maisonneuve Press, 34 Fredric Jameson, “Third World Literature in an Age of Multinational Capitalism”, Social Washington, 1989. ERNEST ŽENKo Text vol. 15, Durham, 1986, str. 69. 35 Aijaz Ahmad, “Jameson’s Rhetoric of Otherness and the ‘National Allegory’”, Social Text Ernest Ženko, Totaliteta in umetnost – Lyotard, Jameson in Welsch, Založba ZRC, vol. 17, Durham, 1987, str. 3. Ljubljana, 2003. 36 Robert Young, White Mythologies: Writing History and the West, Routledge, London and New York, 1995, str. 112. 38 Robert Young, White Mythologies: Writing History and the West, Routledge, London and 37 Fredric Jameson, The Political Unconscious: Narrative as a Socially Symbolic Act, Cornell New York, 1995, str. 113. University Press, Ithaca, 1986, str. 19–20. 39 Robert Young, White Mythologies: Writing History and the West, str. 113.  da bude “samo tekst” i doprinosi prepoznavanju ovog autora kao teoretičara širokog PoSLE ModERNE: PoSTModERNA I KRITIKA PoSTModERNE E d vA R d v. S A I d FIGuRE u PoKRETu PoSLE ModERNE: PoSTModERNA I KRITIKA PoSTModERNE polja prožimanja politike, istorije i književnosti u domenima studija kulture. Odre- đenje postkolonijalnih studija, u čijem centru su pojmovi orijentalizma i kulturalnog imperijalizma, nudi sveobuhvatno razmatranje fenomena savremenog sveta – koji se, inače, ne može temeljno analizirati bez termina kao što su identitet, nomadizam, nacija, multikulturalizam, dijaspora, emigracija te nostalgija, melanhonija, drugost, Prvi, Drugi, Treći svet – te koje interdisciplinarnom prirodom odgovaraju eklektičkoj i hibridnoj postmodernoj teorijskoj platformi. Kao i u slučaju drugih mislilaca multi- Edvard kulturalnog porekla – afričko-francuskog Franca Fanona (Frantz Fanon, 1925–1961), brazilsko-severno-američkog Roberta Stama (Robert Stam, 1941–), indijsko-ame- v. SAId ričkog Homija Babe (Homi K. Bhabha, 1949–) ili jamajsko-britanskog Stjuarta Hola (Stuart Hall, 1932–) – interetnička provenijencija, nomadski život, osećaj duhovnog izgnanstva i pripadnosti “preklapajućim kulturama” odredili su centralnu oblast Sa- orijentalizam i idovog teorijskog angažmana. Višeslojnim poimanjem orijentalizma kao analitičkog objekta autor pokušava da razreši sopstvenu identitetsku “naprslinu” subalterna – postkolonijalne Palestinca formiranog školovanjem u engleskom i američkom sistemu krcatim an- tarapskim i antiislamskim osećanjima. Tenzije Bliskog istoka kao večnog poprišta studije sukoba civilizacija i politika profilisale su njegovu janusovsku poziciju koja je opstala i pošto je sam Said taj prostor napustio. U svojim razmatranjima on polazi od para- : Nevena daković digmi Orijenta, imperijalizma, kolonijalnog ustrojstva, pripadajuće emotivnosti kao strukturišućih i dominantnih u različitim sferama – od državnog uređenja do umet- ničkog stvaralaštva i teoretizacije – a u rešavanju geopolitičkih problema sveta – Niko ne zna šta znači roditi se i živeti na granici između dva sveta, nadasve palestinskog pitanja – od obrazaca multi i interkulturalizma. poznavati i razumevati i jedan i drugi, a ne moći učiniti ništa da se Kvalitet dinamičnog i adaptibilnog promišljanja Edvarda Saida o rastućoj oni objasne među sobom i zbliže, voleti i mrzeti i jedan i drugi, ko- paleti problema vidljivo je u menama njegovih teorija. Inicijalna teorijska promišljanja lebati se i povoditi celog veka, biti kod dva zavičaja bez ijednoga, Orijenta dekonstruišu i rekonstruišu načine na koji je Orijent ušao u Zapadni svet, biti svuda kod kuće i ostati zauvek stranac; ukratko: živeti razapet, predstavljaju zametke iz kojih nastaju različiti kulturološki, epistemološki, kognitivni ali kao žrtva i mučitelj u isto vreme. modeli odnosa Okcidenta i Orijenta kao velikog tvorbenog i malog, pasivnog drugog. (Ivo Andrić, Travnička hronika, str. 222) Prepoznavanje Orijenta kao konstruisanog objekta utemeljilo je orijentalizam i kul- turalni imperijalizam kao obuhvatne analitičke metateorije čija lista studija slučaja Promišljanje mesta Edvarda Saida (Edward W. Said, Jerusalim 1935 – obuhvata ne-evropski deo sveta. Saidovo ekspanzivno promišljanje polazi od tekstu- 564 Njujork 2003) u okviru estetike dvadesetog veka je složeno i osetljivo. Njegove te- alnog solipsizma i egzistencija Orijenta kao l’art pour l’artism dokonog Zapadnjaka. 565 orije zauzimaju inicijalno (postkolonijalne studije)1 ili istaknuto mesto (teorije iden- Samo nekoliko godina kasnije, podržan promišljanjima sledbenika, on uspostavlja titeta i drugog/drugosti) u istoriji društvenih teorija, ali se tek posredno vezuju za kulturni imperijalizam kao složeno tkanje međuodnosa teksta i konteksta. Kultura i estetiku generisanjem metoda analize i interpretacije reprezentacija u književnosti imperijalizam (Culture and Imperialism, 1994), takođe, postavlja tekst kao kulturalni te omeđujući na nov način (postkolonijalnu) komparativistiku i kritiku. 2 Njegov je NEvENA dAKovIć objekt, ali ga nužno gura u političke okvire debate koju je deklarativno zatvorio u uticaj prepoznatljiv u najširoj oblasti humanistike; kritičari ga smatraju limitirajućom, Orijentalizmu (Orientalism, 1978). a nastavljači probojnom i inovativnom teorijskom pojavom. Kontroverzni prijem nje- gove teorijske misli, saglasan je njegovoj tvrdnji o tekstu koji nikada nije i ne može 1 Opredelila sam se za doslovan prevod pojma Postcolonial (cultural) studies. 2 O statusu komparativne književnosti u postkolonijalizmu videti više Zoran Milutinović, Su- sret na trećem mestu: ogledi iz teorije i interpretacije, Geopoetika, Beograd, 2006, str. 67–82.  Christian wrapped in a Muslim culture saradnje među narodima Bliskog istoka. Medijator razgovora, Ara Guzelimian, je jer- PoSLE ModERNE: PoSTModERNA I KRITIKA PoSTModERNE E d vA R d v. S A I d FIGuRE u PoKRETu PoSLE ModERNE: PoSTModERNA I KRITIKA PoSTModERNE Hrišćanin obavijen islamskom kulturom. mensko-egipatskog porekla, a tačka (pra)susreta sa Saidom – sa kojim se upoznao preko Barenboima čiji su obojica dugogodišnji prijatelji – je prostor Kairske opere. Said je rođen u Jerusalimu 1. novembra 1935. godine kao sin bogatog hri- Ne samo da su obe porodice posećivale operu, već je i simbolički reč o kući za koju je šćanina Palestinca, američkog državljanina i majke hrišćansko-libansko-palestin- napisana Verdijeva Aida kao jedan od najcitiranijih (post)kolonijalnih tekstova; “ope- skog porekla. Detinjstvo provodi u prostoru “između” Svetog grada i egipatske pre- ra velikog devetnaestovekovnog stila” koja svedoči o “imperiji na delu” i večnosti stonice do 1948. godine – izraelske “aneksije” dela Jerusalima (1948) – kada odlazi zapadne kulture. Treći pravac angažovanja je politička delatnost Saida kao auten- iz zemlje, započinjući “peripatetičku” porodičnu (i)storiju tipičnu za vreme, prostor i tičnog Palestinca4 koji problema sopstvenog identiteta postaje svestan izbijanjem nacionalne odrednice. Obrazovanje započeto u elitnim britanskim školama u koloniji3 izraelsko-arapskog rata 1967. godine. Kao ugledni član Palestinskog nacionalnog nastavio je u SAD, u Masačusetsu, a okončao diplomom na Prinstonu i doktoratom saveta (1977–1991) zastupao je različita rešenja problema: 1981. godine glasao je na Harvardu, nakratko čak studirajući na prestižnom Džulijardu. Uzbudljiv život odre- za stvaranje dve države; deset godina kasnije istupio je iz Saveta zbog potpisivanja dio je tri pravca njegovog profesionalnog kretanja. Godine 1963. započinje briljantnu ugovora u Oslu; da bi odnose sa Savetom poboljšao posle neuspeha kemp-dejvid- univerzitetsku karijeru na Kolumbiji u Njujorku gde ostaje punih četrdeset godina, ske runde pregovora (2000) kada počinje da se zalaže za stvaranje (nove) moderne sve do smrti (25. 09. 2003). Predavao je i na ostalim ivy league univerzitetima (Jejl, države gde će Palestinci imati sva prava. Kontroverznosti političkih stavova dopri- Džon Hopkins, Harvard); dobio je niz značajnih priznanja i bio član američkih akade- nosi i njegovo shvatanje cionizma iz pozicije žrtve5, ali i ekspanzija propalestinskog mija. Zahvaljujući uticajnim delima kao što su Orijentalizam i Kultura i imperijalizam stava u radikalnu, opštu kritiku spoljne politike SAD. Delikatna pozicija zagovornika stekao je “titulu” rodonačelnika postkolonijalnih studija (kulture) – koje okupljaju multikuturalizma, a u tačci prožimanja teorija postkolonijalizma (vezanog za Zapad) pojmove poput postkolonijalne teorije, postkolonijalne kritike, kolonijalnog diskursa; i nacije (vezane i za ne-Zapad) čini da njegovu misao prepoznajemo kao pripadajuću dok njegovi (priznati i nepriznati) sledbenici – poput Homija Babe, Roberta Stama, nacionalno humanističkoj stanci koja, uz svu svest o važnosti nacije, odlučno odba- Hamida Nafisija (Hamid Naficy, 1948–), Marije Todorove (Maria Todorova, 1949–) cuje zlokobni i nekritični nacionalizam. Tako, predlog rešenja bliskoistočnih tenzija – i oni koji su se pozivali na njegove ideje – Fredrik Džejmson (Fredric Jameson, počiva na kritičkom razmatranju arapskog okruženja, palestinske istorije pre svega 1934–), Teri Iglton (Terry Eagleton, 1943–), Franc Fanon – markiraju ovaj domen kao u kontekstu izraelske stvarnosti što stvara preduslove za direktni dogovor “dveju segment “kišobran” oblasti studija kulture. napaćenih zajednica, arapske i jevrejske” kao jedinstvenog načina okončanja besko- U srazmerno manjem broju knjiga Said je objavio svoja promišljanja o mu- načnog sukoba. zici (Muzička istraživanja /Musical Explorations/, 1991). No, najinteresantnija “muzič- ka knjiga” Paralele i pardoksi: Daniel Barenboim & Edward V. Said: istraživanja muzike i društva (Parallels and Paradoxes: Daniel Barenboim & Edward W. Said: explorations in Istok kao karijera (E. Said, Orijentalizam,str. 14) music and society) živopisna je hronika razgovora Are Guzelimijana (Ara Guzelimian, 1954–) sa Saidom i Danielom Barenboimom (1942–) koji se (do)tiču muzičkih, ali i orijent kao tekst šire pitanja kulturalnog i nacionalnog identiteta, politike, suživota, rečju svega onoga što je imanentni deo njihovih multikulturnih porekla. Daniel Barenboim je rođen u Kapitalno delo Orijentalizam konstituisalo je novu istraživačku oblast koja 566 Buenos Airesu gde je njegova porodica rusko-jevrejskog porekla emigrirala počet- je brzo dobila akademsku institucionalizaciju; prepoznato je kao jezgro oko koga su 567 kom prošlog veka. Izvrsni argentinsko-izraelski dirigent popularnost je stekao i kao izgrađene postkolonijalne studije (kulture) i otvorilo je nove metodološko istraživačke muzički direktor prestižnih muzičkih institucija širom sveta – Čikaškog simfonijskog orkestra (Chicago Symphony Orchestra), Orkestra Berlinske državne opere (Deutsche 4 Knjige: Palestinsko pitanje (The Question of Palestine, 1979), Politika nepripadanja (The Staatsoper Berlin), te konačno (2009) kao dirigent Bečkog novogodišnjeg koncerta. Politics of Dispossession, 1994) i Kraj mirovnog proces (The End of the Peace Process, 2000). NEvENA dAKovIć Sa Saidom je realizovao projekat “multikulturalnog orkestra” Zapadno-istočni divan 5 U članku objavljenom u online izdanju časopisa Counterpunch (4. 08. 2003) Said sumi- (The West-Eastern Divan Orchestra 1999) – nazvanog prema poznatom Geteovom ra svoj stav o aktuelnim pravima Palestinaca naspram istorijskog iskustva jevrejskog naroda: “Veliki deo mog života proteklih 35 godina proveo sam zastupajući pravo palestinskog naroda (Johann Wolfgang von Goethe, 1749–1832) delu – sa ciljem promovisanja muzičke na nacionalno samoodređenje, ali sam to uvek pokušavao da činim posvećujući punu pažnju stvarnosti jevrejskog naroda i onome što je on preživeo tokom proganjanja i genocida. Najvaž- 3 Said se seća da je školu pohađao sa budućom elitom arapskog sveta među kojom su bili ra- nija stvar je da borba za jednakost u Palestini/Izraelu bude usmerena ka humanom cilju a to je zličiti ministri, javni radnici, jordanski kralj Husein (1935–1999), ali i Omar Šarif (Omar Sharif, koegzistencija a ne dalje potiskivanje i poricanje (problema).”, http://www.counterpunch.org/ 1932–). said08052003.html, pristupljeno jula 2007.  perspektive. Koncept orijentalizma 6 je, saglasno višestrukom delovanju, dvojake pri- U početku, orijentalizam podrazumeva monolitni zapadni diskurs da bi ka- PoSLE ModERNE: PoSTModERNA I KRITIKA PoSTModERNE E d vA R d v. S A I d FIGuRE u PoKRETu PoSLE ModERNE: PoSTModERNA I KRITIKA PoSTModERNE rode – teorijske i analitičke: snije prepoznao nastala dva promenljiva i “napukla” diskursa pripisana suprotstav- a) Teorijski, orijentalizam je moderna “političko-intelektualna ljenim diskurzivnin instancama. Said ukazuje na važnost reprezentacije orijentalnog dimenzija kulture” i (ne samo estetska) teoretizacija reprezenta- identiteta i njene identifikacije u kolonijalnom diskursu zarad otkrivanja proizvod- cije Orijenta u tekstovima Zapada utemeljena na razmišljanjima nje, rekonstruisanja i isticanja istorijskog, političkog i društvenog konteksta, uspo- Fukoa (Michel Foucault, 1926–1984), Deride (Jacques Derrida, stavljajući na taj način dvosmerni, dinamički odnos teksta i konteksta. Autor polazi 1930–2004) i Liotara (Jean-François Lyotard, 1924–1998), kao i od statičkog insistiranja na tekstu oslonjenog na koncept da se Orijent ne menja u na ideološki ekspliciranoj superiornosti i dominaciji belog čoveka. pogledu duhovnih i društvenih okolnosti i da je samo Zapad taj koji prolazi mene Od Fukoa i Liotara, Said preuzima samoispitivački stav dovodeći prosvetiteljstva, romantizma, realizma itd.10 Sledeća faza razvoja orijentalističke/ u pitanje “civilizatorsku misiju” (mission civilisatrice) 7 kao alibi postkolonijalne misli vodi dijahronijskom i istorizovanom sagledavanju reprezenta- delovanja kolonizatora te manipulišući fukoovskim konceptom da cija kroz “razmenu” sa kontekstom nastanka čime potonja postaje trag/označitelj se primitivnim narodima civilizacija donosi sistemom kazni i dis- značajnih istorijskih i društvenih promena kako na strani kolonizatora (Okcidenta) cipline pa makar pojmljenim kao simbolički čin produkcije siste- tako i na strani kolonizovanih (Orijenta/Trećeg sveta). matizovanih i klasifikovanih (reprezentacijskih stereo) tipova.8 Said bira Orijent za objekat proučavanja zbog posebnog mesta koje ovaj b) kao set principa analitičke prakse, orijentalizam predlaže prostor zauzima u zapadnoevropskom iskustvu (kao) mestu najvećih, najbogatijih modele analize teksta i diskursa. Analitičko-tekstuelni obrazac i najstarijih evropskih kolonija, izvor njenih civilizacija, njen su- – književnog, umetničkog, medijskog, naučnog teksta – iden- parnik u kulturi i jedna od njenih najdubljih i najčešćih slika o tifikuje i istražuje političke, teorijske upise i reprezentacije iden- Drugome.11 titeta Orijenta. Postkolonijalna književna kritika izrasla na ovim Paradoks Istoka – kao kolonije ali i izvorišta kulture kolonizatora – vidljiv temeljima – inkorporirajući i nasleđe komparativne književnosti je u korpusu tekstova koji ga konstruišu kao viđenog kroz pogled Zapadnjaka/Evro- od Vikoa (Giovanni Battista Vico, 1668–1744), preko Herde- pljanina/kolonizatora iako autor poriče da je reč o ev-ropskom viđenju. ra (Johann Gotffried von Herder, 1744–1803), Volfa (Christian Orijentalizam, kao teorijsko interpretativna stanca, podrazumeva Wolff, 1679–1754), Getea, Humbolta (Wilhelm von Humboltd, raspodelu geopolitičke svesti na estetske, naučne, ekonom- 1767–1835), Diltaja (Wilhelm Dilthey, 1833–1911), Gadamera ske, sociološke, istorijske i filološke tekstove; on je elaboracija (Hans Georg Gadamer, 1900–2002) do Auerbaha (Erich Auer- ne samo osnovne geografske razlike (svet je sastavljen od dve bach, 1892–1957), Špicera (Leo Spitzer, 1887–1960), Kurcijusa nejednake polovine, Orijenta i Okcidenta) nego i čitavog niza (Ernst Curtius, 1886–1956) – razvija različite metode čitanja “interesa” koje on ne samo što stvara nego i održava uz pomoć upisa, reprezentacija, konstrukcije stereotipa identiteta i njiho- sredstava kakva su naučno otkriće, filološka rekonstrukcija, psi- vog međusobnog odnosa kroz teoriju primenjenu u formi prakse hološka analiza, opis pejzaža i sociološki opis; on jeste određena interkulturalnog dijaloga. volja, namera – pre nego izraz određene volje i namere – da ne Ciljana diskurzivna analiza polazi od fukoovskog poimanja diskursa kao razume, manipuliše, čak i primi u sebe jedan očigledno različit (ili 568 iskaza socijalne moći; načina na koji grupacije na vlasti koriste jezik utiskujući ideo- alternativan i nov) svet; on je, iznad svega, diskurs koji ne stoji ni 569 loške stavove. Posebno, kolonijalni diskurs je u kakvoj direktnoj vezi s političkom moći u sirovom obliku, nego sistem značenja i praksi, koji organizuje socijalno iskustvo i soci- jalnu reprodukciju u okviru kolonijalnih odnosa.9 10 Uporedi sa mišljenjem Homija Babe: “Jedna važna odlika kolonijalnog diskursa jeste to što njegova ideološka konstrukcija drugosti počiva na pojmu ‘fiksiranosti’. Fiksiranost, kao znak kulturne/istorijske/rasne razlike u diskursu kolonijalizma, paradoksalan je način predstavlja- NEvENA dAKovIć 6 Struktura knjige Orijentalizam je trodelna, ali analogna dvostranoj perspektivi, jer se pro- nja. Ona konotira rigidnost i jedan nepromenljivi poredak isto koliko i nered, izopačenost i vizorno određene oblasti bave rasponom Orijentalizma, orijentalističkim struktuiranjem i de- demonsko ponavljanje. Slično tome i stereotip, koji je glavna diskurzivna strategija diskursa konstrukcijom te Orijentalizmom savremenog trenutka. kolonijalizma, jeste oblik znanja i identifikacije koji se koleba između onoga što je uvek ‘na 7 Uporedi: Edvard Said, Orijentalizam, XX vek, Beograd, 2000, prev. Drinka Gojković, str. 230. mestu’, već poznato, i nečega što mora biti brižno ponovljeno [...] kao duboka dvoličnost Azi- 8 Edvard Said, Kultura i imperijalizam, Beogradski krug, Beograd, 2002, prev. Rastko Jova- jata ili životinjska seksualnost Afrikanaca, koje i nema potrebe dokazivati, nikada stvarno, u nović, str. 247. diskursu, ne mogu biti dokazane.” Homi Baba, Smeštanje kulture, Beogradski krug, Beograd, 9 Zoran Milutinović, Susret na trećem mestu: ogledi iz teorije i interpretacije, Geopoetika, Be- 2004, prev. Vesna Bogojević, str. 128. ograd, 2006, str. 24. 11 Edvard Said, Orijentalizam, XX vek, Beograd, 2000, prev. Drinka Gojković, str. 10.  se pre stvara i postoji u nejednakoj razmeni s različitim vidovima alternirao između starog sveta, u koji se čovek vraća kao u Raj, da PoSLE ModERNE: PoSTModERNA I KRITIKA PoSTModERNE E d vA R d v. S A I d FIGuRE u PoKRETu PoSLE ModERNE: PoSTModERNA I KRITIKA PoSTModERNE moći [...]. U stvari, moja osnovna tvrdnja glasi da je orijentalizam tamo ostvari novu verziju staroga, i potpuno novog mesta u koje određena dimenzija – a ne samo da reprezentuje dimenziju – se dolazilo kao sto je Kolumbo došao u Ameriku, da bi stvorio moderne političko-intelektualne kulture i da, budući takav, ima Novi svet […].18 manje veze sa Orijentom nego sa našim svetom.12 Kvantifikujući uspostavljene “mere stvarnosti” vidljivo je da Orijentalizam Proizlazeća praksa proučavanja teksta nužno obuhvata interakciju teksta u najvećoj meri odgovara stvarnosti Zapada; samo delimičnio stvarnosti Istoka viđe- sa “svetovnim okolnostima”, tj., tekst kao, pre svega kulturalni objekt, u određenoj noj u reduktivnoj zapadnoj perspektivi i najmanje ili nikako stvarnosti Istoka “bez relaciji sa svetom. Ovo “kulturološko” određenje teksta omogućava prepoznavanje ograde”. Orijentalizma i kao komparativne imagologije tj. kao istraživanja i sistematizovanja Analizirane reprezentacije saobražene zapadnom stereotipnom zamišlja- slika uopšte onako kako se javljaju u ljudskoj svesti, što je po- nju Drugog – na način Lakana (Jacques Lacan, 1901–1981) (psihoanalitička razvojna sebno u sadašnjem poststrukturalističkom viđenju sveta postalo teorija i faza ogledala), Kristeve (Юлия Кръстева, 1941–) (drugo, razlike), Fukoa veoma značajno, jer je u ovakvom viđenju svet prisutan u nama (diskurs i diskurzivno etiketiranje) – i natopljene sedimentima predrasuda različitih prevashodno u vidu slika, u neposrednom susretu sa stvarnošću epoha dominacija čine sinonimnim Orijent i Drust. ili kao sećanja.13 Konstrukcija identiteta – jer, po mom mišljenju, identitet, bilo Zoran Konstantinović (1920–2007) nastavlja da slike pre svega svedoče Orijenta ili Okcidenta, Francuske ili Britanije, iako je očigledno o određenom stanje kulture te da Danijel-Anri Pažo (Daniel-Henri Pageaux, 1939–) skladište različitih kolektivnih iskustava, predstavlja u krajnjoj li- govori o “književnosti kao u neprestanom proizvođenju slika kulture (l'imagerie cul- niji konstrukciju – podrazumeva konstrukciju suprotnosti i “dru- turelle)”, pa je vaskolika umetnička produkcija, analogno, viđena kao neprestana pro- gosti”, čija je aktuelnost uvek predmet neprestane interpetacije izvodnja slika kulture, što je saglasno Saidovom konceptu. njihovih razlika u odnosu na “nas”.19 Okrenutost tekstuelnoj analizi nameće razmatranje Orijentalizma (repre- Skicirani dijalektički odnos spoznaje drugog/samospoznaje mapira funk- zentacije) i realnosti Orijenta.14 Dok Marija Todorova isključuje ovu dilemu tvrdnjom ciju Orijenta u (samo)spoznaji Evrope i kodifikaciji njene političke, kulturalne supre- da u Saidovom Orijentalizmu il n’y pas hors de text 15 za razliku od Balkanizma u kome macije i normativne uloge. objekat analize i te kako egzistira van teksta,16 Said pak otvara mogućnost brižljive Ona (knjiga) takođe nastoji da dokaže da je evropska kultura oja- kvantifikacije i kvalifikacije stepena korenspondentnosti. U početku, tvrdokorno po- čala sopstvenu snagu i identitet profilišući se spram Orijenta kao lazište je da Orijent postoji kao mesto hodočašća i vizija spektakla: svog surogata ili čak svog skrivenog Ja20 Orijent je pozornica na kojoj se zatočen nalazi čitav istok [...] pre pa Orijentalizam izrasta i u praćenje razvoja kulturalnog identiteta kolo- nego zatvoreno polje deluje kao zatvorena pozornica pridodata nizatora Evropi17 onako kako on samog sebe zamišlja unutar geografski shvaćenog namenjena razmaženom i ekscentričnom evropskom posmatraču; da je sveta.21 iskrivljena vizija zapadnih romantičnih intelektualaca, ređe serioznog putopisca i U narednoj knjizi odnos Zapad/Evrope i Orijenta postaje mesto “račvaju- objektivnog istoričara. In extremis Orijent(alizam) ne postoji kao samoopažaj, bez ćih staza”: analize autoreprezentacije–ne–nužno–narcisoidne; analize komparativ- odnosa sa Evropom, Orijentalac ne egzistira bez Orijentaliste. U okvirima homolo- ne imagologije Orijenta izmeštenog duž dijahronijske linije samozamišljanja Orijenta 570 571 gne duhovne i simboličke geografije Orijent je kroz tekstove kultura otpora. Jedan od prvih književnih susreta Evrope i Orijenta je u antičkoj tragediji: 12 Edvard Said, Orijentalizam, str. 23, 24. Eshilovim (Αισχύλος, 525–456 p. n. e.) Persijancima – gde je govor o Aziji dat preko 13 Zoran Konstantinović, “Komparativna imagologija balkanskog i srednjeevropskog prosto- evropske imaginacije, ventrilokvizma – i Euripidovim (Ευριπίδης, 480–405 p. n. e.) ra”, iz Miodrag Maticki (ed.), Slika drugog u balkanskim i srednjeevropskim književnostima, NEvENA dAKovIć Institut za književnost i umetnost, Beograd, 2006, str. 11–17. 14 Said sagledava orijentalizam kao delatno trojako orijentisan – u smeru Orijenta, orijentali- 18 Edvard Said, Orijentalizam, str. 81. sta i zapadnih “potrošača” orijentalizma. Edvard Said, Orijentalizam, XX vek, Beograd, 2000, 19 “Moja je tvrdnja da je bez ispitivanja Orijentalizma kao diskursa nemoguće razumeti ogro- prev. Drinka Gojković, str. 93. mnu sistemsku disciplinu, uz čiju je pomoć evropska kultura bila kadra da tokom postpro- 15 Maria Todorova, Imagining the Balkans, Oxford UP, New York and Oxford, 1997, str. 12. svetiteljskog perioda ovlada Orijentom – pa, i da ga proizvede – politički, sociološki, vojno, 16 Todorova nastavlja da je za Balkan pravo pitanje qu’est ce qu’il y de hors text. Maria Todo- ideološki, naučno i imaginacijski.” Edvard Said, Orijentalizam, str. 12. rova, Imagining the Balkans, str. 12. 20 Edvard Said, Orijentalizam, str. 440. 17 Edvard Said, Orijentalizam, XX vek, Beograd, 2000, prev. Drinka Gojković, str. 88. 21 Edvard Said, Orijentalizam, str. 12.  Bakhama – slikama egzotizacije i ekscentričnosti Orijentalnog duha. U starom svetu, Drugo i pozajmljuje mu interpretativni glas dovodeći ga u položaj teorijskog impe- PoSLE ModERNE: PoSTModERNA I KRITIKA PoSTModERNE E d vA R d v. S A I d FIGuRE u PoKRETu PoSLE ModERNE: PoSTModERNA I KRITIKA PoSTModERNE čak i mape osvajanja Aleksandra Velikog (356–323 p. n. e.) i Herodotovi (Ηρόδοτος, rijalizma čime se ostvaruje dvostruki upis hegemonije. Nametanje zapadnoevropske c. 484 – c. 425 p. n. e.) zapisi potenciraju civilizacijsku superiornost Grčke i Rima. teorijske perspektive procesom “ventrilokvizma” tj. ekskluzivne primene teorijske Početak orijentalizma na Zapadu Said vezuje za donošenje odluke Crkvenog saveta platforme metropole u analizi i intepretaciji lokalnih studija slučaja 24 odlaže stvaranje u Beču 1312. godine da osnuje niz katedara na evropskim univerzitetima (Parizu, Bo- autentične teorijske optike. Homi Baba kao primer za raspravu lonji, Avinjonu, Salamanki, Oksfordu) za izučavanje klasične orijentalistike. U seda- da li su interesi “zapadne” teorije nužno u dosluhu sa hegemo- mnaestom veku akademski i naučni spisi poput Orijentalističke biblioteke (1697) Bar- nističkom ulogom Zapada kao stožera moći? Da li je jezik teorije telemija d’Erbeloa (Barthélemy d’Herbelot, 1625–1695), predgovora Kur’ana (1734) prosto još jedna smišljena urota za sticanje moći kulturno privi- Džordža Sejla (Georg Sale, 1697–1736), Istoriea Saracena (1708) Sajmona Oklija legovane zapadnjačke elite, urota da se proizvede diskurs Drugog (Simon Ockley, 1678–1720), Istorije Orijenta (1651) Johana H. Hotingera (Johann koji osnažuje njenu vlastitu jednačinu moć–znanje?25 Heinrich Hottinger, 1620–1667) pomažu nastanak kanonskog koprusa akademsko- tj. za insistiranje na “simboličkom kapitalu” uzima velike filmske festivale naučnih dela. Procvat kolonijalne epohe i orijentalističke misli podržan je nastankom na Zapadu koji iako plasirajući kinematografije Trećeg sveta nikada ne propuštaju složenog aparata – misonarske službe, industrija, kolonijalne administracije – za da iznesu na videlo nesrazmeran uticaj Zapada kao kulturnog uspostavljanje evropskih interesa na Istoku, pa je od poznog sedamnaestog veka, foruma, u sva tri smisla ove reči: kao mesta javnog izlaganja i orijentalizam “esnafska” institucija za bavljenje Orijentom. raspravljanja, kao mesta prosuđivanja i kao tržnice. 26 Džon Pinering, predsednik Američkog orijentalnog društva za Said, takođe, konstatuje da želi da govori i proučavanje azijskih, afričkih i polinezijskih jezika i prikupljanje o jednom, u neku ruku zasebnom, aspektu ovog moćnog sudara građe o Orijentu (osnovanog 1842. godine) jasno je istakao da je – o delima intelektualaca iz kolonijalnog ili perifernog sveta, oni- američko proučavanje Orijenta zapravo nastavak puta evropskih ma koji su pisali “imperijalnim” jezikom, koji su osećali organsku imperijalnih snaga, ističući primat političkog a ne naučno-aka- povezanost sa masovnim otporom imperiji, i sebi postavili jedan demskog okvira rada. 22 revizionistički, kritički zadatak da se otvoreno pozabave metro- Orijentalističko (re)strukturisanje Said prati kroz korpus tekstova koji po- polskom kulturom, koristeći naučne i kritičke postupke, diskurse činje dokumentarnim zapisima Renana (Ernest Renan, 1823–1892) i Sasija (Antoi- i oružje koji su nekada bili dostupni isključivo Evropljanima. Nji- ne-Isaac Sacy, 1758–1838) koji su ocrtali političko-antropološke granice zamišljanja hov rad samo naizgled zavisi od vodećih zapadnjačkih diskursa Orijenta i pripadajuće svestrane projekcije Drugosti. Isključivši domen autoreprezen- (ali je jasno da ni u kom pogledu ne parazitira na njima), rezultat tacije tj. orijentalne tekstove o Orijentu – koji je ideološki osuđen na muk – nakratko njihove originalnosti i kreativnosti ogleda se u preobražaju upra- se fokusira na diskurs zapadnoevropske istorije umetnosti o orijentalnoj umetnosti vo tog polja naučnih disciplina27 (For, /Élie Faure, 1873–1937/) da bi ubrzo stigao najpre na obode – konfesionalna, otkrivajući stečenu svest o ublažavanju totalne (pre)vlasti. dnevnička proza Flobera (Gustave Flaubert, 1821–1880), Nervala (Gérard de Nerval, Orijentalizam je naišao na podeljene kritike, pa u pogovoru za izdanje iz 1808–1885), Šatobrijana (René de Chateaubriand, 1718–1886), Lamartina (Alphon- 1994. godine, autor nudi skicu poentirane odbrane dela. Intencionalna jednostranost se de Lamartine, 1790–1869) – a potom duboko u fikciju – poeme Bajrona (George – svesni izbor zapadnog pogleda i autora klasičnih tekstova orijentalizma i samim 572 Gordon Byron, 1788–1824). Zajednički imenitelj žanrovski raznorodnih zapisa (i do tim ignorisanje orijentalnog čitaoca – paradoksalno omogućava da delo bude prihva- 573 onih čiji autori imaju polu-insajdersku perspektivu, npr. Barton /Sir Richard Barton, ćeno kao naivno, anitesencijalističko, antizapadno, kao sistematska odbrana Islama 1918–1998/, Džib /Sir Hamilton A. R. Gibb, 1895–1971/, Masinjon /Louis Massi- u smislu postavljanja ravnopravnosti kultura. Knjiga je naišla na kritike teoretičara gnon, 1855–1922/)23 je fascinacija ne-evropskim svetom. Portret Orijenta je iskaz korporativnog identiteta – feminiziranog, “eskapizma seksualne fantazije”, egzotič- 24 Slika Orijenta kao emanacije sirove energije koja će da razbudi morozni zapadni svet slična NEvENA dAKovIć nog, strasnog, tajanstvenog, varvarskog, zaustavljenog u razvoju, iracionalnog – sa- je prizorima političkog narcizma i nacionalne samosvesti zenitizma i Micićevog (Ljubomir Mi- znatljivog (samo) kroz pogled Okcidentalnog Velikog Drugog. Zapadna eksploatacija cić, 1895–1971) izabranog barbarogenija. 25 Može se odrediti i kao Bordvelova (David Bordwell, 1947–) primena “velike doktrine” u zarad sopstvenog superiorno-normativnog pozicioniranja stvara Orijentalno, malo smislu mehaničke primene verifikovane teorije na nova polja analize čime se ukazuje na uni- verzalnost teorije čiju tačnost ne treba proveravati. 22 Edvard Said, Kultura i imperijalizam, Beogradski krug, Beograd, 2002, prev. Rastko Jova- 26 Homi Baba, Smeštanje kulture, Beogradski krug, Beograd, 2004, prev. Vesna Bogojević, nović, str. 110. str. 52–53. 23 Edvard Said, Orijentalizam, XX vek, Beograd, 2000, prev. Drinka Gojković, str. 389. 27 Homi Baba, Smeštanje kulture, str. 52–53.  nacije poput Ernesta Gelnera (Ernest André Gellner, 1925–1995) koji ukazuje na ma- ljenim teritorijama”32 od kolonijalizma koji podrazumeva stvaranje naseobina na PoSLE ModERNE: PoSTModERNA I KRITIKA PoSTModERNE E d vA R d v. S A I d FIGuRE u PoKRETu PoSLE ModERNE: PoSTModERNA I KRITIKA PoSTModERNE terijalne nedostatke u odabiru studija slučaja a manje na problematično poimanje na- udaljenim teritorijama, funkcionalno ga vezuje za zamišljanje versatilnog (političkog, cije i reprezentacije. Gelner ističe kako se na osnovu istorijskih činjenica o dominaciji rasnog, religioznog, psihološkog) Drugog i postavlja kao oruđe održanja političke Zapada nad Orijentom može govoriti od sedamnaestog veka, a nikako o dve hiljade vlasti i statusa quo. Kulturalni imperijalizam generiše kolonizatorska kultura plasi- godišnjem periodu od prvog teksta Orijentalizma.28 Said, i sam svestan manjkavosti ranjem svojih obrazaca delovanja i pojavnosti – iskazanih u delima koja postaju deo kriterijuma izbora autora koji ne moraju da imaju neposredno iskustvo Orijenta, ali ideološkog državnog aparata – sa ciljem naturalizacije rada imperije i održanja he- moraju da imaju kolonijalno poreklo, pokreće proširenja liste tekstova i repozicionira gemonije. Efekat dominantne optike centra je univerzalizam (ovaj idiom moći, kako orijentalizam spram fenomena novog doba – globalizacije i antikolonijalne borbe. kaže Stam, pretpostavlja odlike egzistencije i iskustva koje su svevažeće bez ob- zira na uticaj varijabilnih prostornih, temporalnih, kulturalnih okvira) nametanjem esteskih kriterijuma pa se Kultura i imperijalizam veliki geografski domet svih imperija [...] ukršta sa univerzalizu- jućim diskursima kulture.33 Kultura i imperijalizam nudi “metaorijentalni” osvrt, “korekciju” zabluda Uspostavljeni režimi kulturalnog imperijalizma počivaju na posedovanju orijentalizma elaboracijom odnosa književnosti/estetike/umetnosti/kulture i moći/ znanja koje se umetničkom produkcijom uobličava kako u instancu tako i u iskaz znanja/politike/ideologije/imperijalizma i njihovih protagonista kao upisanih u tek- moći. Sam Orijent je generisan iz stvorenog znanja koje postavlja Orijentalca u fik- stuelnoj praksi, posebno i društvenoj produkciji, uopšte. Konceptualno, delo je razu- siranu submisivnu poziciju kao nekog koji ne može da proizvodi svoju sliku niti da đenije i prevashodno okrenuto književnosti širokog spektra, pružajući govori o sebi. Orijent je uvek objekt a nikada subjekt znanja ili iskaza, dok privilegija istoriju imperijalne pustolovine, prevedene na jezik kulture. 29 govora pripada Okcidentu. Izvor znanja koje daje moć nad širim prostorima imperije Said odabira definicije pojma kulture, kulturalnog identiteta i njihove tvor- je arnoldovski shvaćena kultura; nešto što potiče iz istorijskog iskustva i predstavlja be u uslovima imperijalizma, strukturiše model funkcionisanja uslovljen promenama specifični vid artikulacije različitih vidova istorija; političkog konteksta i vraća se svojoj prvoj vokaciji teoretičara književnosti.30 Isto- skladište onog najboljeg znanja i mišljenja svakog društva.34 vremeno, on prihvata eklektičku i svrsishodnu definiciju kulture koja je Logično, ako imamo ključeve riznice znanja – ako smo u posedu determi- veština, deskripcija, komunikacija i reprezentacija koje su donekle nišuće kulture – onda smo sigurno utvrđeni na vlasti. Posedovanje ili ne-posedova- nezavisne od ekonomske, društvene i političke oblasti i uglav- nje znanja ovlaš crta demarkacionu liniju kolonizatora (Evrope) i kolonizovanih; im- nom postoje u estetskim formama kojima je zadovoljstvo jedan perije i margina “podebljanu” formativnom ulogom znanja za nastanak (nacionalnog od glavnih ciljeva.31 i kulturnog) identiteta što daje dinamičku i dijahronijsku dimenziju analize. Moć se Uslovnost koju unosi rečca donekle precizno ukazuje na interakciju estet- održava kontrolom znanja i njegove diseminacije; nametanjem konstruisanih obra- skog i političkog te locira sintagmu kulturalni imperijalizam. Odvajajući “imperijali- zaca spoznaje što ipso facto istorijsko iskustvo imperije ispostavlja kao zajedničko zam” kao praksu, teoriju “i stav dominantnog metropolskog centra koji vlada uda- za obe strane. Tako, Evropa kao najveća koncentracija imperija predstavlja/postavlja ne-evropsko na način koji joj omogućuje dugu i sigurnu vladavinu, neprikosnoveni 28 Drugi govore da takva apsolutna vlast Zapada nad Istokom nije nikada ni bila uspostavlje- “kulturni integritet” sve do početka imperijalnog samoispitivanja krajem devetnae- na. Orijent, pak sa svoje strane, za Zapad postaje paradigma apsolutizma i despotizma. Uka- 5 74 zujući na vezu Orijentalizma, mode, tela i avangarde, Pola Poarea (Paul Poiret, 1879–1944) stog veka.35 Postavljanjem početka procesa u doba kolonijalizma kao epohe 575 i Ruskog baleta Đagiljeva (Серге́й Па́в лович Дя́г илев, 1872–1929) Piter Volen (Peter Wollen, utemeljivačkog drugog na kome je modernizam (a samim tim i 1938–) ukazuje na kristalizaciju scenografije “orijentalnog despotizma” (Monteskije /Charles nacija) uspostavila dominaciju36 de Montesquieu, 1689–1755/) koji je kao mit inače služio za “projekciju domaćih strahova na ekran Drugog”. Peter Wollen, Raiding the Ice Box: reflections on the XXth century culture, Indiana UP, Bloomington & Indianopolis, 1993, str. 3. 32 Edvard Said, Kultura i imperijalizam, str. 49. NEvENA dAKovIć 29 Edvard Said, Kultura i imperijalizam, Beogradski krug, Beograd, 2002, prev. Rastko Jova- 33 Pisci poput Najpola (Vidiadhar S. Naipaul, 1932–) ili Ondatjea (Philip Michael Ondaatje, nović, str. 28. 1943–) u svojim delima snishodljivo perpetuiraju stereotipe kolonijalnog mišljenja baš kao što 30 Celo poglavlje posvećeno je Konradu (Joseph Conrad, 1857–1924) i romanu Srce tame što se njihovi junaci rezignirano i nostalgično odnose spram kolonijalne prošlosti i iskustva. je bila i tema njegove doktorske disertacije. Said ističe evrocentrične zablude i složenu poziciju 34 Edvard Said, Kultura i imperijalizam, Beogradski krug, Beograd, 2002, prev. Rastko Jova- i identitet Konrada koji je i sam bio nomad, izbeglica na Zapadu čiju premoć i vlast zastupa i nović, str. 12. posreduje preko multiplih instanci naracije. 35 Uporedi: Edvard Said, Kultura i imperijalizam, str. 197–210. 31 Edvard Said, Kultura i imperijalizam, Beogradski krug, Beograd, 2002, prev. Rastko Jova- 36 David-Martin Jones, Deleuze, Cinema and National Identity: narrative time and national nović, str. 10. cinema, Edinburgh UP, Edinburgh, 2006, str. 34. “Colonialism was the founding other upon  svaka promena populacije neminovno vodi promišljanju nacionalne pro- formi kroz njihovo povezivanje sa stvarnošću prošlosti/trenutka nastanka i aktuel- PoSLE ModERNE: PoSTModERNA I KRITIKA PoSTModERNE E d vA R d v. S A I d FIGuRE u PoKRETu PoSLE ModERNE: PoSTModERNA I KRITIKA PoSTModERNE šlosti. nog trenutka/sadašnjosti. 42 “Umrežavanje” vremenskih ravni analogno je hobsba- Razmatrajući narativizaciju prošlosti kao mapiranje nastanka nacije37 Homi umovskom konceptu izmišljanja tradicije – formalizaciji i ritualizaciji “koje odlikuje Baba ukazuje na radikalniji oblik uspostavljanja intelektualne prevlasti i davanja bilo reference na prošlost, pa makar i nametanjem repeticije”. 43 Takođe, odjeci se nalaze i koje vrste “glasa” ili prava na žanr. Zbornik Nacija i naracija (Nation and Narration, u teorijama kulture sećanja Pjera Nore (Pierre Nora, 1931–), čija “mesta sećanja” go- 1990) pruža niz čitanja oslonjenih na postmoderne teorije narativnog znanja – tek- vore o tradiciji nacionalnog sećanja i pamćenja koje nam se čini izgubljenim. Stoga je stuelnost, diskurs, iskaz, pismo – radi mapiranja ambivalentnih margina “prostora interpretacija teksta44 zapravo pokušaj spasa od zaborava kroz susret sa “pejzažom” nacije” i lokacija (pertinentne) kulture.38 Perspektive naracije “crtaju” kulturalne gra- gubitka i mestom sećanja na kome su locirane slike i “zamišljanje” lične, kolektivne, nice nacije koje se menjaju (pomeraju, brišu, prevode) u procesu kulturalne produkci- javne prošlosti. 45 je.39 Radi održanja na vlasti kolonijalna sila treba da spreči proces naracije/pripoved- Modeli održanja moći u sferi književnosti prepoznatljivi su analitičkim nja nacije kao načina uspostavljanja identiteta i samosvesti koji bi imali državotvorne utvrđivanjem repetitivnih retoričkih figura, tekstuelnih struktura i dijahronijskog ra- posledice i sejali oslobodilačke impulse. Prazan prostor pripovesti o sebi i potrebu zvoja žanra. Said postavlja imperijalizam i roman na istu ravan društveno konstruisa- za istim ispunjavaju narativi stvoreni u i pod kontrolom metropole. Metropolska na- nih artefakata nezamislivih jedan bez drugog46 usled genetske veze enciklopedijske rativizacija učinkovitošću zamenjuje nepostojeće delovanje kolonije i “urođeničke” tvorevine kakva je roman i talasa kolonijalnih osvajanja koji su neslućeno obogatili populacije koje bi bile pravi put naracija/nastanka nacija. korpus ljudskog znanja. Savremeni evropski roman ne bi postojao bez imperija, a Saidova teorija podrazumeva stvaranje “kontrolisane” prošlosti, tradici- svaki roman – afirmacijom hijerarhije temeljnih društvenih vrednosti kakve su poro- je i nacije. Tekstovi kulture (prekolonijalne) prošlosti postaju sredstvo istorizacije/ dica, posed, nacija47 – zauzvrat potvrđuje imperijalnu harmoniju. Tokom devetnae- legitimizacije imperijalizma; argumenti potrebe dolazeće civilizatorske misije i savla- stog veka uspon britanske imperijalne politike ide ruku pod ruku sa razvojem romana davanja (tekstuelno produkovanog) malog “drugog” i “različitog”. Osvrtom unazad ne samo Konrada, Hagarda (Henry Haggard, 1856–1925), Kiplinga (Rudyard Kipling, radi retroaktivne (re)formulacije (i)storije vladajuća elita iz metropole gradi “geneo- 1865–1936) kojima je imperija centralna tema, već i u prividno nezavisnim delima loški” privilegovanu prošlost koja je “tvar” građenja slike sadašnjosti. 40 Poigravajući Dikensa (Charles Dickens, 1812–1870), Džejn Ostin (Jane Austen, 1775–1817). se gustim vezama prošlosti i sadašnjosti, Said pripada istom misaonom krugu kao Polje istraživanja Kulture i imperijalizma uključuje autoreprezentaciju im- i Amsterdamska škole kulturalne analize (Amsterdam School of Cultural Analysis) perijalnih poseda potvrđujući svestrane transformacije sagledavanja fenomena od koja proučava tekstove prošlosti tragajući za svim što ih dovodi u vezu sa i čini ih re- reprezentacije do autoreprezentacije. Kako naglašavaju Fanon (tri progresivne faze levantanim u sadašnjosti. 41 Obe teorije se zalažu za isto/slično izučavanje kulturalnih u svesti kolonizovanih idu od kooperacije do uznemiranja i pobune) ili teoretičari fil- ma Trećeg sveta Arms (Roy Armes) i Vilemen (Paul Willemen), 48 uspon autonomne which modernity (and therefore the nation) posited its dominance.” Uporedi dalje sa teorijama Homija Babe (Homi Baba, Smeštanje kulture, Beogradski krug, Beograd, 2004, prev. Vesna 42 Uporedi: Homi Baba, Smeštanje kulture, Beogradski krug, Beograd, 2004, prev. Vesna Bogojević, str. 314–330). Bogojević, str. 260–313. 37 Saidove književne analize često se vezuju i za radove Terija Igltona i Fredrika Džejmso- 43 E. J. Hobsbawm, Nations and nationalism since 1870: programme, myth, reality, Cambridge na kao u knjizi Nacionalizam, kolonijalizam i književnost (Nationalism, Colonialism and Lite- UP, Cambridge, 1990, str. 4. rature, 1990) gde se sva trojica bave “metafizikom nacionalizma koja vodi stvaranju jedin- 44 Umetnički i medijski tekstovi koji pružaju makro model istorije strukturisani su kao hačio- stvenog subjekta”, slučajevima irske književnosti, Jejtsa (Wiliam Butler Yeats, 1865–1939) i novski obrazac istoriografske matifikcije. 576 dekolonizacije. 45 Definicija mesta sećanja data je kao “značajne celine bilo materijalne ili nematerijalne, koja 577 38 Homi Baba, Smeštanje kulture, Beogradski krug, Beograd, 2004, prev. Vesna Bogojević. je postala simbolički element nasleđa sećanja date zajednice a kao rezultat ljudske volje i rada 39 Analogno objašnjenju dinamizma produkcije prošlosti Said se poziva na eliotovsko poima- vremena.” Pierre Nora (ed.), Les Lieux de mémoire, Gallimard, Paris, 1984–1992, str. 4. nje tradicije kao “načina na koji formulišemo ili predstavljamo prošlost” (Edvard Said, Kultura i 46 Edvard Said, Kultura i imperijalizam, Beogradski krug, Beograd, 2002, prev. Rastko Jova- imperijalizam, Beogradski krug, Beograd, 2002, prev. Rastko Jovanović, str. 42) u kome pojava nović, str. 159. svakog novog dela omogućava novo sagledavanje prethodnog niza tekstova. Tradicija se stalno 47 Edvard Said, Kultura i imperijalizam, str. 164. U tom smislu film Indokina (Indochine, 1992, NEvENA dAKovIć briše i dopisuje baš kao i garancije nacije. režija Varnie /Régis Wargnier, 1948–/) opisom devijantne porodice i seksualnih odnosa pred- 40 Edvard Said, Kultura i imperijalizam, str. 690–691. stavlja kritiku kolonijalizma i političkog opredeljenja. 41 Uporedi: Mieke Bal, “Introduction”, iz Mieke Bal (ed.), The Practice of Cultural Analysis: 48 Razvoj kulture u kolonijama opisan je kroz dijalektiku veze sa kulturom kolonizatora i exposing interdisciplinary interpretation, Stanford UP, Stanford, 1999, str. 1–15, objavljenoj (re)kodifikacije autentične kulture u domenu filma. Arms prepoznaje (cit. Paul Willemen, u ediciji simptomatskog naslova Kulturalno pamćenje u sadašnjosti (Cultural Memory in the “The National Revisited”, iz Valentina Vitali and Paul Willemen (eds.), Theorising National Present). Autorka je odabrala niz eseja koji analizirajući veze artefakta prošlosti sa sadašnjo- Cinema, BFI Publishing, London, 2006, str. 7) sledeće etape: šću, njihov značaj i značenje za sadašnjost objašnjavaju generisanje kulturnog pamćenja. Kao i “– društvena struktura oblikovana snagom tradicije i uticajem kolonijalizma, Said, privilegovanu ulogu prošlosti i pamćenja ona daje kulturi i tekstovima kulture. – pojava zapadno obrazovane elite kao grupe na vlasti i kao vodećeg pokreta u kulturalnoj produkciji,  kulture teče uporedo sa fazama političke borbe. Samoodređenje/vlastita prepoznat- Tokom etapa dekolonizacije uspostavlja se složena koegzistencija zapad- PoSLE ModERNE: PoSTModERNA I KRITIKA PoSTModERNE E d vA R d v. S A I d FIGuRE u PoKRETu PoSLE ModERNE: PoSTModERNA I KRITIKA PoSTModERNE ljivost kao dela svake kulture vidljiva je u vrsti osnivačkih spisa koje odlikuje domi- nog imperijalizma i nacionalizma Trećeg sveta. Nacionalni pokreti dobijaju političku nantna retorika, tematika prikazanih zbivanja, pozicija i vrsta autoriteta naratora. 49 moć od strane kolonizatora njihovom demisijom; vođe pokreta nacionalnog oslobo- Produkcija samopredstavljanja utemeljenog na korišćenju i “inverziji” dominatnog đenja su obrazovane i ustoličene od strane kolonizatora (obrazovana elita potekla iz diskursa metropole, tumačenja i tvorbe pravila u vlastitu korist označena je kao “kul- zapadnih škola ideološki osmišljava borbu i staje na njeno čelo) da bi se okončalo tura otpora”.50 Reprezentacije koje u diskursu metropole imaju negativni, u apropri- novogenerisanim sukobom zapadno obrazovane elite i lidera nacionalističkih pokreta isanom diskursu periferije dobijaju pozitivni predznak. Domaći autori, teoretičari i (koji se ocrtava u našoj sredini). lokalna čitalačka publika, čiji su predstavnici sve više pripadnici edukovanih i senzibi- Na strani imperija, kao i u orijentalizmu, dominiraju francusko, britansko i liziranih generacija koriste i prepoznaju razotkrivene predstavljačke mehanizme čime američko iskustvo, dok su sjajna prošlost i stvaralaštvo Otomanskog carstva, Portu- dolazi do svestranog narušavanja hegemonije. Evolucija kulture otpora se prati i kroz galije, Rusije, Habsburške monarhije zanemareni; na strani margina oblast proučava- nastanak novih književnih formi51 gde postkolonijalni pisci upisuju “ožiljke” prošlosti nja je proširena na afrikanistički i indološki diskurs; imperijalnu tekstuelnu produkci- podrazumevanog pisca koji stoji namesto entiteta; kroz kolesciranje autoriteta auto- ju u najširem smislu. Od imagologije impregnirane zapadnim slikama o ne zapadnom ra–pripovedača–zajednice 52 i sukoba pretočenog u strukturu nekoherentnog teksta svetu ide se ka tekstuelnoj produkciji sa “one strane” a posebno ka “prostorima prepunog jazova, neravnina, korelativa felure modernog doba. Dekolonizujuća kultu- kontaminacije”.54 Konradova Azija ili Foresterova (Cecil Scott Forester, 1899–1966), ra/književnost proizlazi iz tri distinktivna impulsa – skoro analogno fazama dekolo- Indija poseduju niz strukturalnih sloboda zapleta, likova itd., zahvaljujući smeštanju nizacije i razvoja otpora: u bahtinovski hronotop druge civilizacije/periferije. Odabrani novi hronotop autori 1) težnje da se istorija jedne zajednice sagleda celovito i suvislo u koriste u skladu sa sopstvenom kulturnom i imperijalnom provenijencijom narativno svojoj ukupnosti, oblikujući i reprezentujući lično iskustvo i doživljaj.55 2) otpora koji nije puki odgovor imperijalizmu već protivteža na- Kao paradoks našeg doba, na obema stranama pojavljuje se ispod/iznad činu na koji se poima ljudska istorija, postojećih ispisa vidljiv tekst nastajućih sentimenata nostalgije i melanhonije. Kon- 3) otklona od separatističkog nacionalizma i priklanjanja celoviti- troverzni termin Gilrojeve (Paul Gilroy, 1956–) postkolonijalne melanhonije se odno- jem shvatanju ljudske zajednice i oslobođenja.53 si na ovu novu melanhoniju “kada urođenici žele da postanu deo centra, metropole” naoružani novom (i)storijom.56 Pomešana sentimentalnost zbog nestale kulture i nepriznate istorijske sramote (odnosa kolonizatora spram urođenika) određuje i tok – problem definisanja nacije i nacionalne kulture, – pitanje jezika i uvida koji nudi literatura i pozorište koji premošćuju jaz zapadnih i ne-za- multukulturalnih, hibridizovanih fenomena poput world music, istorijskih romansi padnih svetova, (o Aboridžinima, Inidijancima, orijentalnim stanovnicima), istorijskih melodramskih – priroda filma kao produkta zapadnog kapitalizma, spektakla (Indokina, Prohujalo sa vihorom /Gone with the Wind/, V. Fleming /Victor – uloga dominantne američke distribucije kao primera rada kapitalističkog svetskog sistema.” Fleming, 1889–1949/, 1939; Rađanje jedne nacije /The Birth of a Nation/, D. V. Grifit 49 Edvard Said, Kultura i imperijalizam, Beogradski krug, Beograd, 2002, prev. Rastko Jova- /David Wark Griffith, 1875–1948/, 1914; Australija /Australia/, Baz Larman /Baz Lu- nović, str. 91. hrmann, 1962–/, 2008, Merčant–Ajvorijeva produkcija). 50 Izranjajuća kultura margina, u poređenju sa modelom evolucije kinematografije Trećeg sve- ta, odrediva je kao kultura/književnost otpora. U odnosu na Saidovu koncepciju, pojam kulture 578 otpora je validan uz ogradu da se orijentalizam poima kao ideologija a ne kao diskurs. Po Fu- 54 Edvard Said, Kultura i imperijalizam, str. 554. 579 koou autor je samo funkcija diskursa čime se onemogućava koncept otpora. Prema Saidovom 55 Ovde su zavisnosti porekla i senzibiliteta detaljnije razrađene. U Orijentalizmu Said je više isticanju autor je tvorac diskursa u Orijentalizmu, čime je potonji pre svega ideologija a otpor dijagnostifikovao razlike no što se upuštao u detaljnu anamnezu. “Pisati o Egiptu, Siriji ili ideologije je moguć upravo na način identifikovan u Kulturi i imperijalizmu (Zoran Milutinović, Turskoj, koliko i putovati tim krajevima, bila je stvar putovanja kroz carstvo političke volje, Susret na trećem mestu: ogledi iz teorije i interpretacije, Geopoetika, Beograd, 2006, str. 61– političkog upravljanja, političke definicije. Teritorijalni imperativ bio je krajnje snažan, čak i 62). Takođe uporedi sa: Homi Baba, Smeštanje kulture, Beogradski krug, Beograd, 2004, prev. za tako nesputanog pisca kakav je bio Dizraeli, čiji Tankred nije bio samo orijentalni šeret, NEvENA dAKovIć Vesna Bogojević , str. 137–138, gde Homi Baba navodi dve teze o problematičnosti Saidovog nego vežba u prepredenom političkom upravljanju aktuelnim silama na aktulenim teritorija- poimanja kolonijalnog diskursa i kaže “Zatvaranje i koherentnost pripisani nesvesnom polu ma.” Nasuprot tome (britanskom, prim. aut.), “francuski hodočasnik na Orijentu bio je prožet kolonijalnog diskursa, kao i neproblematizovano shvatanje subjekta ograničavaju delotvornost osećanjem akutnog gubitka [...] Njihov Orijent bio je Orijent uspomena, sugestivnih ruševina, moći i znanja.” zaboravljenih tajni, skrivene prepiske i gotovo virtuoznog stila postojanja, Orijent, čije najviše 51 Edvard Said, Kultura i imperijalizam, Beogradski krug, Beograd, 2002, prev. Rastko Jova- književne forme mogu da se nađu kod Nervala i Flobera, čija su oba dela temeljno ukorenjena nović, str. 378. u imaginacijskoj dimenziji, koja se (osim estetski) ne može realizovati.” Edvard Said, Orijenta- 52 Edvard Said, Kultura i imperijalizam, str. 161. lizam, XX vek, Beograd, 2000, prev. Drinka Gojković, str. 230. 53 Edvard Said, Kultura i imperijalizam, str. 387–389. 56 Paul Gilroy, Postcolonial Melancholia, Columbia University Press, New York, 2004, str. 98.  (Multi) Medijske vizije Istoka i konačno, zaokretima američke politike. Naizgled bezazleni Aladin (Aladdin, Džon PoSLE ModERNE: PoSTModERNA I KRITIKA PoSTModERNE E d vA R d v. S A I d FIGuRE u PoKRETu PoSLE ModERNE: PoSTModERNA I KRITIKA PoSTModERNE Masker /John Musker, 1953–/, Ron Klements /Ron Clements, 1953–/, 1992) je ale- U domenu studija filma i medija – koje naglašavaju da se datumi pronala- gorija Bušovog (Georg W. Bush, 1946–) novog svetskog poretka (sa istoimenom ska filma i vrha zapadnoevropskog imperijalizma i kolonijalnog poduhvata poduda- pesmom Whole New World) i nove percepcije muslimanskog sveta. Orijentalizacija je raju – 1994. godine Ela Šoa (Ella Shohat, 1959–) i Robert Stam objavljuju kapitalno prepoznatljiva kao bifurkacija erotizacije (vezane za umetničke predstave orijentalnih delo Razgrađujući evrocentrizam: mulitkulutralizam i mediji (Unthinking Eurocentrism: žena i muškaraca od Engra (Dominique Ingres, 1780–1867) i de Rožmonone junaki- Multiculturalism and the Media). Knjiga predstavlja dekonstrukciju evropocentrične nje čija je “seksualna strast” oivičena nagonom za smrću) i fundamentalizacije. Figu- perspektive kao vrste Prokrustove postelje zamišljanja/izmišljanja ne-Evrope. Su- ra orijentalnog, najčešće islamskog ratnika, varvarina neobuzadnih impulsa, rušioca protstavljajući se akademskom nekonzervativizmu autori promovišu heterogenost civilizacija i nosioca povratka u mračno doba – od Kserksa do mudžahedina – je kulture i multiplikaciju hegemonije gde ko-optivni liberalni pluralizam (čiji je etički pretnja svetskom poretku i oličenje mračne sile terorizma. Mit o orijentalnoj pretnji, univerzalizam analogan univerzalnosti postkolonijalnog poduhvata) 57 treba zame- pogotovo posle napada na Svetski trgovački centar – koji je opasnost sveo na “mi niti policentričnim multikulturalizmom kao sistemom u kome nema epistemoloških protiv njih” određenih prepoznatom razlikom – je postao glavni alibi za antiterori- ili reprezentacijskih privilegija i koji je jasno na strani ravnopravnosti te određenje stičke akcije ostatka sveta. svih formi kao ravnopravnih opcija a ne neiskorišćenih alternativa. Zanemarene ki- Za naše prostore najbitnije je konstituisanje balkanizma kao izdanka ori- nematografije Trećeg sveta – ili, po analogiji sa delez-gatarijevskom književnošću jentalizma u okviru njegove ramifikacije ka posebnim regionima i etnicitetima. Ra- manjine (literature of minority), kinematografije manjine (minority cinema) – postaju dovi Volfa 61 (Lary Wolf), Todorove (1997) 62, Bakić-Hajden 63 (Milica Bakić-Hayden), predmet teoretizacije58 pa Stam eksploraciju brazilskog filma – Tropski multikultura- Gingirča 64 (Andre Gingirch) pokazuju da orijentalizam sopstvenim varijacijama pre- lizam: komparativna istorija rase u brazilskom filmu i kulturi (Tropical Multiculturalism: vazilazi ahistorizam i esencijalizam. Nacija i Orijent su relativno recentne istorijske A Comparative History of Race in Brazilian Cinema and Culture, 1990) – strukturiše tekovine, zamišljene zajednice koje se stalno menjaju i nikad nisu celovite. Preobliko- kao analizu paralelizama fenomena multikulturalizma, filmskih tema opšte istorije i vanjem nacija menja se Orijent pa Milica Bakić-Hajden terminom nesting orientalism istorije rasa SAD i Brazila kao najreprezentativnijih država Amerika. opisuje “proklizavajući” i “udaljavajući Orijent” zahvaljujući tendenciji regiona – koji Antologija koju su priredili Metju Bernstejn (Matthew Bernstein) i Gej- je nekada bio srce Orijenta – da kulture i religije pozicionirane istočno i južno vidi kao lin Studlar (Gaylyn Studlar) Vizije Istoka: orijentalizam na filmu (Visions of the East: stigmatizovane orijentalnom inferiornošću koju su i same iskusile. Istočno i južno je Orientalism in Film, 1997) eklektički je rezime različitih studija popularnog filma čiji prostor konzervativnog, primitivnog, levantski, palestinski, zakavkaski. Svaki Istok tekstovi akomodiraju kolonijalni diskurs iz “ideološkog arsenala zapadnih nacija o te- nailazi novi nerazvijeniji Istok, a u realnoj geografiji pomeranja prate nicanja novih ritorijama Severne Afrike, Bliskog istoka i Azije.” Analize se bave eksplicitnim repre- političko ratnih žarišta od Balkana do Zakavkazja. Nestajanje precizno lociranog fi- zentacijama (filmovima Rudolfa Valentina /Rudolph Valentino, 1895–1926/, Otimači zičkog Orijenta je kontrapunktski praćeno diverzifikacijom i bogaćenjem tekstuelne Izgubljenog kovčega /Raiders of the Lost Arc/, Stivena Spilberga /Steven Spielberg, egzistencije. U novom društvu bez granica, svetu bez geografije 65 geografski uteme- 1946–/, 1981), transformacijama imagologije Orijenta kada se uloga drugog 59 pre- ljen Orijent bledi i utapa se u tekstuelnu konstrukciju imaginarnog Drugog.66 bacuje na Afroamerikance i druge “negativne” figure američke popularne kulture 60 61 Larry Wolf, Inventing Eastern Europe, Stanford UP, Stanford Ca, 1994 62 Maria Todorova, Imagining the Balkans, Oxford UP, New York and Oxford, 1997. 580 57 Robert Stam, Film Theory: An Introduction, Blackwell Publishers LTD, Oxford, 2000, str. 63 Milica Bakić-Hayden, “Orientalist Variations on the Theme ‘Balkans’: Symbolic Geography 581 271. Vezujući se i za američku preradu eurocentrizma ko-optivni liberalni pluralizam kolonijali- in Recent Yugoslav Cultural Politics”, Slavic Review vol. 51, no. 1, Seattle, 1992, str. 1–15 i zam istorijski izvodi iz sistematskih istraživanja osvajanja, ropstva i eksploatacije. “Nesting Orientalisms: The Case of Former Yugoslavia”, Slavic Review vol. 54. no. 4, Seattle, 58 Sa ovim uporedo teče i teoretizacija definicije nacionalnog filma – Higson (Andrew Hi- 1995, str. 917–931. gson, 1958–), Kroft (Stephen Crofts), Šlezinger (Philip Schlesinger, 1948–), Apadurai (Arjun 64 Andre Gingrich, „Immigration politics, austrian millenial festivals, and the role of anthro- Appadurai, 1949–) – odnosno odmeravanje pozicija orijentalizma u odnosu na nacionalni film, pology“, rad prezentovan na sesiji „Anthropology and the Politics of Culture in Contempo- NEvENA dAKovIć filmske stilove i pokrete. rary Germany, Switzerland, and Austria“, Twentieth Annual Conference of the German Studies 59 Osamdesetih likovi Arapa su dežurni krivci holivudskog filma kao što posle ratova na tlu Association, Seattle Wa., 10th - 13th october 1996. Videti: http://ezines.onb.ac.at:8080/ bivše Jugoslavije odbegli haški optuženici i zločinci postaju deo terorističkog folklora koji preti www.univie.ac.at/Voelkerkunde/theoretical-anthropology/andre.html (28. mart 2008). zapadnoj demokratiji. Orijentalizacija nekadašnje Istočne Evrope i Zapadnog Balkana geograf- 65 Pol Virilio, Informatička bomba, Svetovi, Novi Sad, 2000, str. 12. ski predstavlja “dva koraka nazad” ali kao duhovna geografija predstavlja “korak napred”. 66 Drugi pravac je razlikovanje npr. frontier orientalism – folkloristička glorifikacija pre svega 60 “U prelomnim trenucima američke istorije afro amerikanci su korišćeni uvek da predstav- nekadašnje balkanske vojne krajine kao – vanvremenske granice “civilizovane Evrope” u od- ljaju nešto pored samih sebe.” Matthew Bernstein & Studlar Gaylyn (eds.), Visions of the East: brani od islama. Gingrič, u svojoj studiji, na ovo nadovezuje i generisanje suprotnih stereotipa Orinetalism in Film, I. B. Tauris Publishers, London & New York, 1997, str. 6. orijentalizma – Bosanca kao dobrog i Turčina kao lošeg muslimana/orijentalca.  Brojne studije pojedinačnih aspekata orijentalizma (npr., Reina Luis /Re- održanju slike Orijenta kao večnog Drugog. Preventivno – otvaranje pozitivnog sa- PoSLE ModERNE: PoSTModERNA I KRITIKA PoSTModERNE E d vA R d v. S A I d FIGuRE u PoKRETu PoSLE ModERNE: PoSTModERNA I KRITIKA PoSTModERNE ina Lewis, 1963–/, Rethinking Orientalims: Women, Travel and the Ottoman Harem, gledavanja drugog i stvaranjem teorijske podloge za proces – i interventno – isprav- 2004, Izabel Santaloala, /Isabel Santaolalla /ed./, “New” Exoticism: Chaging Pa- ljanjem stvorenih naslaga predrasuda i stereotipa – omogućeno je Saidovim teori- tterns in the Construction of Otherness, 2000/) kao i balkanizma – knjige i dela Ve- jama i kompleksom promišljanja utemeljenih na njima koje zajedno uzete regulišu sne Golsvordi (Vesna Goldsworthy, 1961–), Dine Jordanove (Dina Iordanova, 1960), koletivno sećanje i političku viziju. Said je isticao da su orijentalisti uspostavili per- Svetlane Slapšak (1948–), Nevene Daković (1964–), Mariana Tutuija (Marian Tutui), petuum mobile – znanje o Orijentu je preuzimano iz već postojećih knjiga, korišćeno Dušana Bjelića (1951–), Obrada Savića (1948–), Tomislava Longinovića (1955–), za pisanje novih koje su zauzvrat samo potvrđivale uvrežene predstave – a njegova Aleksandra Kioseva (Alexandar Kiossev), Dejvida Norisa (David Norris) – predstav- teorijska pozicija je uporediva sa začetnikom perpetuum mobila promišljanja postko- ljaju izdanke orijentalizma u pravcu teoretizacije identiteta, reprezentacije u književ- lonijalnog identiteta u fluktuirajućem prostoru koji se širi da obuhvati Treći svet. nosti, filmu i umetnosti uopšte. Postkolonijalne studije – ukorenjene u Orijentalizmu – iznedrile su i širi pojam postkolonijalne kritike kao svedoka neravnopravnih i nejednakih snaga kul- Literatura: turalne reprezentacije uključenih u borbu za politički i društveni autoritet unutar modernog svetskog poretka. Postkolonijalna kritika objedinjuje “sekularnu kritiku” Roy Armes, Third World Film Making and the West, University of California Press, (“poželjno proučavanje je samo iz perspektive sekularne istorije celog čovečanstva”67) Berkeley, 1987. Mieke Bal (ed.), The Practice of Cultural Analysis: exposing interdisciplinary inter- čiji je osnovni zadatak razjašnjavanje političke, društvene i ljudske vrednosti koje pretation, Stanford UP, Stanford, 1999. iziskuje čitanje, proizvodnja i transmisija svakog teksta 68 i “aflijativnu kritiku” tj., Matthew Bernstein & Studlar Gaylyn (eds.), Visions of the East: Orientalism in Film, “afilijaciju”69 teksta. Afilijacija pozicionira tekst u polje neknjiževnih fenomena čime I. B. Tauris Publishers, London & New York, 1997. mapira “tragove sekularne moći i uticaja države”. Kako ovo polje zavisi od tvorbenog Homi K. Bhabha, (ed.), Nation and Narration, Routledge, London and New York, Drugog, onda sekularna kritika pojačava saidovski zahtev razmatranja reartikulacije 1990. identiteta imperije iz centra ali i sa margina. Postkolonijalne perspektive su sada i Homi Baba, Smeštanje kulture, Beogradski krug, Beograd, 2004, prev. Vesna pogled sa one strane, svedočanstva zemalja Trećeg sveta i diskursa manjina unutar Bogojević. Ib Bondebjerg and Peter Golding (eds.), European Culture and the Media (Changing geopolitičkih podela na Istok i Zapad, Sever i Jug, što im omogućuje da intervenišu u Media, Changing Europe, volume 1), Intellect book, Bristol, 2004. ideološkim diskursima modernosti koji pokušavaju da pridaju hegemonsku “normal- Nevena Daković, Balkan kao (filmski) žanr: slika, tekst, nacija, FDU, Beograd, nost” nejednakom razvoju i diferencijalnim, često ometenim, istorijama nacija, rasa, 2008. zajednica, naroda.70 Izuzetan kvalitet Saidovih teorija je prilagođavanje potrebama Terry Eagleton, Fredrick Jameson & Edward W. Said, Nationalism, Colonialism and višestranog i obuhvatnog sagledavanja, objašnjavanja i vrednovanja političkih feno- Literature, University of Minnesota Press, Minnesota, 1990. mena savremenog sveta. Istorizacija nastanka i egzistencije drugog, razlika, drugost Paul Gilroy, Postcolonial Melancholia, Columbia University Press, New York, je prilog razvoju istovremene egzistencije i sučeljavanja novog multikulturalizma i 2004. Anders Ginter, Svet kao fantom i matrica, Prometej, Novi Sad, 1996. tradicionalne hegemonije. Isti proces otvara dalje opcije identifikacije “pozitivne” (re) Vesna Goldsworthy, Inventing Ruritania: the Imperialism of the Imagination, Yale prezentacije Orijenta/Trećeg sveta savršeno koordinisanih sa aktuelnim političkim i University Press, New Haven and London, 1998. 582 ekonomskim akcijama u okviru harmoničnog diskursa zapadnog društva. Različite Ara Guzelimian (ed.), Parallels and Paradoxes: Daniel Barenboim & Edward W. Said: 583 umetničke prakse su kanali diseminacije slika mitologizovane stvarnosti koja podr- explorations in music and society, Bloomsberry, London, 2003. žava, ali je i podržana univerzalnom idejom o postojanju/opstajanju različitosti tj. E. J. Hobsbawm, Nations and nationalism since 1870: programme, myth, reality, Cambridge UP, Cambridge, 1990. Eric Hobsbawm and Terence Ranger (eds.), The Invention of Tradition, Cambridge 67 Edvard Said, Kultura i imperijalizam, Beogradski krug, Beograd, 2002, prev. Rastko Jova- NEvENA dAKovIć UP, Cambridge, 1983. nović, str. 134. Dina Iordanova, Cinema in Flames: Balkan Film, Culture and Media, BFI, London, 68 Zoran Milutinović, Susret na trećem mestu: ogledi iz teorije i interpretacije, Geopoetika, Beograd, 2006, str. 38–39. 2001. 69 Zoran Milutinović razliku filijacije i afilijacije uspostavlja kao: filijacija je pripadnost dela David-Martin Jones, Deleuze, Cinema and National Identity: narrative time and na- njegovoj prirodnoj porodici, celokupnoj književnoj tradiciji i najopštijem domenu tekstova, a tional cinema, Edinburgh UP, Edinburgh, 2006. afilijacija ono kako je navedeno široj svetovnoj egzistenciji. Reina Lewis, Rethinking Orientalism: Women, Travel and Ottoman Harem, I. B. Tau- 70 Homi Baba, Smeštanje kulture, Beogradski krug, Beograd, 2004, prev. Vesna Bogojević, ris, London, 2004. str. 314.  Tomislav Longinović, “Playing the Western Eye: Balkan Masculinity and Post-Yu- PoSLE ModERNE: PoSTModERNA I KRITIKA PoSTModERNE E d vA R d v. S A I d FIGuRE u PoKRETu PoSLE ModERNE: PoSTModERNA I KRITIKA PoSTModERNE goslav War Cinema”, iz Aniko Imre (ed.), East European Cinemas, Routledge, New York – London, 2006. Zoran Milutinović, Susret na trećem mestu: ogledi iz teorije i interpretacije, Geopo- etika, Beograd, 2006. Hamid Naficy, An Accented Cinema: Exilic and Diasporic Filmmaking, Princeton UP, Princeton, 2001. Pierre Nora (ed.), Les Lieux de mémoire, Gallimard, Paris, 1984–1992. Edvard Said, Orijentalizam, XX vek, Beograd, 2000, prev. Drinka Gojković. Edvard Said, Kultura i imperijalizam, Beogradski krug, Beograd, 2002, prev. Rastko Jovanović. Edward W. Said, Musical Explorations, Vintage, London, 1991. Dejan Sretenović, “ ‘Camel’ Filters, ‘Camel’ Lights”, iz Pop Vision, CSU, Vršac – volfgang Beograd, 1996. Ella Shohat & Robert Stam, Unthinking Eurocentrism: Multiculturalism and the Me- vELŠ dia, Routledge, London & New York, 1994. Robert Stam, Tropical Multiculturalism: a comparative history of race in Brazilian Cinema & Culture, Duke UP, Durham and London, 1997. Robert Stam, Film Theory: An Introduction, Blackwell Publishers LTD, Oxford, Transverzalnost i 2000. Maria Todorova, Imagining the Balkans, Oxford UP, New York and Oxford, 1997. njene posledice Pol Virilio, Informatička bomba, Svetovi, Novi Sad, 2000. Paul Willemen, “The National Revisited”, iz Valentina Vitali and Paul Willemen : Ernest Ženko (eds.), Theorising National Cinema, BFI Publishing, London, 2006. Peter Wollen, Raiding the Ice Box: reflections on the XXth century culture, Indiana UP, Bloomington & Indianopolis, 1993. uvod http://www.palestinemonitor.org/nueva_web/special_sections/edward_said/ said_index.html. Nemački filozof, teoretičar kulture i estetičar Volfgang Velš (Wolfgang Andre Gingrich, “Immigration politics, austrian millenial festivals, and the role of anthropology”, http://campcatatonia.org/article/1555/frontier–orientalism Welsch, 1946–) rođen je Kulmbahu, u bivšoj Demokratskoj Republici Nemačkoj. http://www.counterpunch.org/said08052003.html, pristupljeno jula 29, 2007. Njegova prva interesovanja bila su vezana za studije matematike i fizike, jer je vladalo uverenje da bi prirodne nauke trebalo da daju konačan odgovor na pitanje – “šta je to što svet drži na okupu?”1 Nadao se odgovorima na brojna pitanja koja su vezana za prirodne nauke, ali u suštini filozofska. Kad je ovo shvatio, svoja interesovanja je po- stepeno usmerio na filozofiju. Međutim, iako su njegovi omiljeni autori – u dečačkom 584 dobu – bili Volter (Voltaire ili François-Marie Arouet, 1694–1778 ), Lesing (Gott- 585 hold Ephraim Lessing, 1729–1881), Niče (Friedrich Wilhelm Nietzsche, 1844–1900), Kant (Immanuel Kant, 1724–1804) i Sartr (Jean-Paul Sartre, 1905–1980), Velš nije oklevao da čita Hekela (Ernst Heinrich Philipp August Haeckel, 1834–1919), Galileja (Galileo Galilei, 1564–1642) i druge naučnike koji su se bavili prirodnim naukama. NEvENA dAKovIć Moglo bi da se kaže da su prirodne nauke u njegovoj misli oduvek igrale ulogu koju ne bi trebalo zanemariti i da njegovi poslednji tekstovi, kao na primer “Animalna estetika” (“Animal Aesthetics”), možda opravdavaju ovu tvrdnju ili barem dokazuju 1 Wolfgang Welsch, “Nach und nach”, iz Christine und Michael Hauskeller (eds.), … was die Welt im Innersten zusammenhält, Junius, Hamburg ,1996, str. 170.  da njegova najranija interesovanja nikada nisu izgubila svoj zamah.2 Uloga umetnosti temeljnije razumeo problem čulnog unutar filozofije, Velš je morao da se vrati svojim voLFGANG vELŠ FIGuRE u PoKRETu PoSLE ModERNE: PoSTModERNA I KRITIKA PoSTModERNE PoSLE ModERNE: PoSTModERNA I KRITIKA PoSTModERNE je ipak bila značajnija za njegovu buduću akademsku karijeru. Neko vreme je ozbiljno istorijskim korenima u Aristotelovoj (Αριστοτέλης, 384–322 p. n. e.) filozofiji. Četiri razmišljao o studijama umetnosti na Akademiji lepih umetnosti i na kraju odlučio da godine je proučavao gotovo isključivo Aristotelove filozofske radove i ove studije su studira filozofiju na Minhenskom univerzitetu. ga uverile da je najzad “kod kuće” u filozofiji. Rezultat ovog posla bila je habilitaciona Same studije su za Velša bile razočaranje, jer se savremena misao koju knjiga završena 1982, a objavljena pod naslovom Aestezis. Osnove i perspektive Ari- je tražio nije nalazila među ponuđenim predavanjima iz filozofije. Velš se zato više stotelovog učenja o čulima (Aisthesis. Grundzüge und Perspektiven der Aristotelischen bavio istorijom umetnosti i arheologijom, ali je sa druge strane isto tako shvatio da Sinnenlehre)4 1987. godine. je savremene poglede ponekad lakše naći u nekoj drugoj oblasti (na primer u Goda- Aristotel je Velšu pomogao da postane pravi filozof, ali su ga, kao što je rovim /Jean-Luc Godard, 1930–/ filmovima), nego u akademskoj filozofiji. Tri se- sam rekao u svojoj autobiografskoj crtici, posle Aristotela samo još dva filozofa ispu- mestra je proveo na studijama kod Maksa Milera (Max Müller, 1906–1994), filozofa nila sličnom vrstom poleta – Vitgenštajn (Ludwig Wittgenstein, 1889–1951) i Liotar koji je klasičnu metafiziku povezao sa Huserlovom (Edmund Husserl, 1859–1938) (Jean-François Lyotard, 1924–1998): fenomenologijom i Hajdegerovim (Martin Heidegger, 1889–1976) egzistencijaliz- Nisam mogao da verujem: Liotar je bio ono za čim sam oduvek mom. Zatim je prešao na Vurcburški univerzitet na studije kod Hajnriha Rombaha tragao, ali nisam mogao da uhvatim. [...] Sa Vitgenštajnom je (Heinrich Rombach, 1923–2004), autora koji je razvio strukturalnu fenomenologiju. bilo suprotno, u početku nije postojao déjà-vu (ili déjà-pensé), Velš je pročitao njegovu knjigu pod naslovom Supstanca, sistem, struktura (Substanz, samo veliki napor. Moje misli su tek postepeno počele da prate System, Struktur), izdatu 1965. godine, i odlučio da radi s njim. Kasnije je postao tragove koje je iscrtao Vitgenštajn.5 njegov asistent i tako započeo sopstveni akademski i filozofski život. Iako Aristotel, Vitgenštajn i Liotar čine osnovu na kojoj je Velš razvio Velš je doktorsku disertaciju odbranio 1974. godine. Iznenađuje, međutim, većinu svojih filozofskih gledišta i ideja, ne bi trebalo zanemariti ni druge uticajne što se ispostavilo da je ovaj rad pod naslovom “Frotaž – filozofska istraživanja isto- mislioce. Posredno, tu je implicitno Ničeovo prisustvo, za koga je praćenje razvoja rije, fenomenalne konstitucije i čulnog kao jednog jasnog tipa” (“Frottage – Philo- savremenih prirodnih nauka (pogotovu darvinovske biologije), bilo isto toliko važno sophische Untersuchungen zu Geschichte, phänomenaler Verfassung und Sinn eines koliko i čitanje filozofije. Fenomenološka tradicija je kod Velša izričitije prisutna pre- anschaulichen Typus”), bio bliži istoriji umetnosti ili estetici nego “čistoj filozofiji” ko autora od Merlo-Pontija do Hajdegera. Nemački idealizam, to jest Kant i Hegel njegovih učitelja.3 Velšov glavni cilj bio je da pokaže da ne postoji konstrukcija smi- (Georg Wilhelm Friedrich Hegel, 1770–1831), takođe su prisutni u nekim značajnim sla (nem. Sinn) bez doprinosa čulnog. Filozofska razrada koncepta frotaža (frottage) idejama koje je Velš razvio; ali se u njegovoj filozofiji lako mogu uočiti i kritička teorija Maksa Ernsta (Max Ernst, 1891–1976) oslanja se uglavnom na kritiku fenomenologi- (Adorno /Theodor W. Adorno, 1903–1969/ i Habermas /Jürgen Habermas, 1929–/), je i uticaji Merlo-Pontija (Maurice Merleau-Ponty, 1908–1961) sasvim su očigledni; poststrukturalizam, dekonstrukcija, pa čak i tragovi analitičke teorije. Velš se u izvesnom smislu veoma približio i Deridi (Jacques Derrida, 1930–2004) i Njegovo najobimnije filozofsko delo, Um. Savremena kritika uma i kon- njegovoj dekonstrukciji metafizičke konstrukcije značenja, iako u to vreme nije mno- cept transverzalnog uma (Vernunft: Die zeitgenössische Vernunftkritik und das Konzept go znao o njemu. der transversalen Vernunft) 6 je knjiga od gotovo hiljadu stranica. Knjiga je objavljena U naredne dve knjige Velš je nastavio da razvija koncept “čulnosti smisla” 1995. godine. Velš u ovoj knjizi pokazuje većinu bitnih filozofskih problema koji su ga (sinnlicher Sinn). Glavna Velšova namera koja je povezivala obe knjige, Na granici zaokupljali, kao i svoju usmerenost na savremene filozofske probleme. Nešto slično 586 smisla (An den Grenzen des Sinns) iz 1979. i Znak ogledala (Das Zeichen des Spie- se može reći i za njegovu uticajniju i poznatiju knjigu Naša postmoderna moderna 587 gels) sa podnaslovom Platonova filozofska kritika umetnosti i Leonardova umetnička (Unsere postmoderne Moderne)7 iz 1991. godine, u kojoj Velš nastoji da predstavi, rekonstrukcija filozofije (Platons philosophische Kritik der Kunst und Leonardo da Vincis objasni i dalje razvije koncept postmodernosti, koji uglavnom prati Liotarov filozofski künstlerische Überholung der Philosophie) iz 1983. godine, bila je da pokaže da u po- gledu pitanja konstrukcije smisla filozofija može mnogo da nauči od umetnosti. Oči- 4 Wolfgang Welsch, Aisthesis. Grundzüge und Perspektiven der Aristotelischen Sinnenlehre, gledno je da je u umetnosti smisao izveden iz čulnog, međutim, problem je u tome Klett-Cotta, Stuttgart 1987. ERNEST ŽENKo što filozofija nije voljna da uči, nego se drži tradicionalnog pojma čistog smisla. Da bi 5 Wolfgang Welsch, “Nach und nach”, iz Christine und Michael Hauskeller (eds.), … was die Welt im Innersten zusammenhält, Junius, Hamburg ,1996, str. 174. 6 Wolfgang Welsch, Vernunft: Die zeitgenössische Vernunftkritik und das Konzept der tran- 2 Wolfgang Welsch, “Animal Aesthetics”, Contemporary Aesthetics, Forum, Science in Ae- sversalen, Vernunft – Suhrkamp, Frankfurt am Main, 1996. sthetics, 2004, http://www.contempaesthetics.org/pages/article.php?articleID=243. 7 Wolfgang Welsch, Unsere postmoderne Moderne, Akademie, Berlin 1997. Videti: Volfgang 3 Wolfgang Welsch, “Nach und nach”, iz Christine und Michael Hauskeller (eds.), … was die Velš, Naša postmoderna moderna, IK Zorana Stojanovića, Sremski Karlovci – Novi Sad, Welt im Innersten zusammenhält, Junius, Hamburg, 1996, str. 173. 2000.  rad. Kao što je gore navedeno, Liotarova koncepcija postmodernosti za Velša je bila Velš je počeo da razmišlja o svojoj koncepciji uma već 1985. godine, prvo voLFGANG vELŠ FIGuRE u PoKRETu PoSLE ModERNE: PoSTModERNA I KRITIKA PoSTModERNE PoSLE ModERNE: PoSTModERNA I KRITIKA PoSTModERNE veoma značajna, tako da je uložio značajan napor da Liotara i postmodernost pred- u članku pod naslovom Postmoderna i postmetafizika. Jedna konfrontacija Liotoara stavi nemačkim čitaocima. Velš je bio urednik i kourednik dve uticajne knjige koje su i Hajdegera (Postmoderne und postmetaphysik. Eine Konfrontation von Lyotard und se bavile ovom temom, Putevi izvan moderne: ključni tekstovi za diskusiju postmoderne Heidegger) i zatim izričitije u knjizi Naša postmoderna moderna. Vrhunac njegovih (Wege aus der Moderne: Schlüsseltexte der Postmoderne-Diskussion, 1988) i Estetika nastojanja da donese sopstvenu formu uma bila je knjiga Um, koja počinje sledećom u konfliktu. Intervencije na radu Žan-Fransoa Liotara (Ästhetik im Widerstreit. Inter- primedbom: ventionen zum Werk von Jean-François Lyotard, 1991: u kouredništvu sa Kristinom Danas na dnevnom redu nije samo um, već njegova kritika. [...] Pris /Christine Pries, 1961–/). Uprkos svim kritikama [uma], u našem vremenu postaje jasno da Mada je u Velšovim delima često prilično teško povući liniju razgraniče- je prelaz na drugačiji koncept uma ostvariv.11 nja između filozofije i estetike, ovo je ipak moguće. Ponegde i sam Velš podržava Za Velša, ideja ovog “prelaska” proizilazi iz zagonetke koju je zadala sa- ovo gledište. 8 Njegove najvažnije intervencije u polju estetike su Estetičko mišljenje vremena filozofija. Naime, tradicionalna filozofija je um smatrala najvišom sposob- (Ästhetisches Denken) iz 1990. godine, a njegova verovatno najpoznatija knjiga koja nošću i dala mu središnju ulogu u filozofiji. Sada većina filozofa želi da ga se sasvim je učvrstila njegovo prisustvo u akademskom svetu engleskog govornog područja je oslobodi. Kako i zašto? Prema Velšovom gledištu, ova zagonetka može uspešno da Opoziv estetike (Undoing Aesthetics) iz 1997. godine.9 Njegova poslednja knjiga je u se reši; međutim, proces rešavanja je istovremeno i proces koji vodi drugačijem (ne- velikoj meri podudarna sa knjigom Granice estetike (Grenzgänge der Ästhetik), objav- tradicionalnom) konceptu uma – umu u tranziciji. Prethodno spomenuta knjiga Um ljenom na nemačkom jeziku godinu dana pre toga, u kojoj je Velš sakupio svoje eseje tako ne donosi samo kritiku tradicionalnih filozofskih formi uma, već iznad svega koji se odnose na savremene probleme u estetici. Moglo bi da se kaže da su Velšu iscrtava i objašnjava delovanja nove forme uma. međunarodni ugled u svetu estetike uglavnom doneli njegovi radovi i eseji – pisani Velšovo polazište može da se odvoji u dva pravca. Sa jedne strane, oprav- na jasan i sistematski način. Međutim, njegovu estetiku je gotovo nemoguće shvatiti danje za razvoj nove vrste uma prati tranziciju u društvu uopšte. Diferencijacija, ko- bez razumevanja glavnog koncepta njegove filozofije, bez transverzalnosti. renita pluralizacija i prelazni karakter društva na svim nivoima, od ekonomije i nauke do umetnosti i kulture, zahtevaju novi koncept uma, saobrazan samoj postmoder- nosti. S druge strane, danas se um nalazi pod unakrsnom vatrom kritike i mnogi Transverzalnost filozofi bi želeli da ga potpuno zaobiđu – Fejerabend (Paul Feyerabend, 1924–1994) je, na primer, objavio paradigmatsko Zbogom umu.12 Kako se um tradicionalno sma- Konačno – još od 1985. godine – jedna misao me ne napušta: trao vrhunskom sposobnošću i jezgrom filozofije, Velš veruje da danas moramo da ideja transverzalnog uma. U ovom smislu, godinama sam – ra- se upitamo zašto se i kako dogodila ova promena i šta ona znači? dostan i očajan – bio vezan za ovu ideju.10 Tradicionalno, uvek je pravljena razlika između dva tipa refleksivne spo- Ideja transverzalnog uma, ili opštije, transverzalnosti, u poslednje dve de- sobnosti: nous i dianoia na grčkom, intellectus i ratio na latinskom, Vernunft i Ver- cenije nesumnjivo je bila le fil rouge Velšove misli. Da bi se pravilno razumele, u kon- stand na nemačkom i reason i rationality na engleskom. Prva se smatrala višom, tekst transverzalnosti bi trebalo staviti čak i Velšove intervencije u oblastima este- druga nižom. Tradicionalno, ali i danas, većina filozofskih (i naučnih) radova izvodi tike i teorije kulture (postmodernosti, transkulturalnosti, estetike izvan estetike). se putem niže sposobnosti – razuma, tradicionalno shvatanog kao logos. Suština Transverzalni um u ovom smislu za Velša nije cilj sam po sebi, nego alat, organon, logosa je u argumentaciji, u davanju razloga za gledišta koja se zauzimaju i u davanju 588 koji se može koristiti u različitim poljima, da bi bolje osvetlio savremene probleme dokaza za njih. Domet argumentacije je ograničen, jer pouzdanost zaključka zavisi 589 u estetici, kulturi, i društvu uopšte. Iako Velš nije izričito politički mislilac (na prvi od pouzdanosti osnovnih pretpostavki; svejedno, argumentacija (to jest sam razum) pogled deluje potpuno apolitično), njegova ideja transverzalnog uma ima političke ne može da jemči pouzdanost osnovne pretpostavke. Čak i ako se ove pretpostavke implikacije i vodi ga prema određenim gledištima koja su u prošlosti bila i gledišta mogu izvući iz dubljih, osnovnijih pretpostavki, problem nije uklonjen nego je samo kritičke teorije. Glavni filozofski cilj koji je Velš sebi odredio relativno je jasan: početi premešten na drugi nivo. Ako osnovne pretpostavke nisu pouzdane, ne može biti od različitih istorijskih i savremenih formi uma, da bi razvio sopstvenu. pouzdan ni ceo sistem znanja. Prema tome, potreban je potpuno drugačiji metod ERNEST ŽENKo koji bi jemčio pouzdanost znanja. Ovde nastupa um, jer se prema tradiciji smatra da 8 Wolfgang Welsch, “Mein Weg in der Ästhetik”, (Æ) Canadian Aesthetics Journal / Revue je sposobnost uma kadra da donese i jemči prve principe. Da bi to učinio, um mora canadienne d’esthétique, vol. 1, Montréal, Spring 1996. 9 Wolfgang Welsch, Undoing Aesthetics, Sage, London, 1997. 11 Wolfgang Welsch, Vernunft: Die zeitgenössische Vernunftkritik und das Konzept der tran- 10 Wolfgang Welsch, “Nach und nach”, iz Christine und Michael Hauskeller (eds.), … was die sversalen Vernunft, Suhrkamp, Frankfurt am Main, 1996, str. 30–31. Welt im Innersten zusammenhält, Junius, Hamburg ,1996, str. 174. 12 Paul Feyerabend, Farewell to Reason, Verso, London – New York, 1987.  biti različit od razuma i njegove strukture: prema Platonu um odlikuje intuicija, a Ovo je veoma važno pitanje, koje zadire u srž postmodernosti (barem u voLFGANG vELŠ FIGuRE u PoKRETu PoSLE ModERNE: PoSTModERNA I KRITIKA PoSTModERNE PoSLE ModERNE: PoSTModERNA I KRITIKA PoSTModERNE prema Aristotelu indukcija. Prema tradicionalnom gledištu, um je odgovoran za prve liotarovskom tumačenju), ali se odnosi i na savremenu estetiku i filozofiju kulture (na principe (i tako hijerarhijski viša sposobnost), a razum za delovanje na osnovu ovih primer, preko pitanja prevodivosti umetnosti i kultura). Velš tvrdi da se ovo razliko- principa (i tako niža sposobnost). vanje ne može izvesti ni preko jednog tipa razuma. Očigledno je da bi svaki tip razu- Sa dolaskom modernosti ovo tradicionalno gledište se menja, najkorenitije ma prosuđivao druge tipove razuma prema sopstvenim standardima i u tom smislu kod Imanuela Kanta, koji je za Velša paradigmatski moderni filozof. Iako Kant čuva bi ih neizbežno pogrešno tumačio. Ovde postaje jasno da Velš prati početne Liotaro- razliku između Vernunft i Verstand, definicija i sadržaj ovih sposobnosti su se u nje- ve korake i da zatim pokušava da pronađe sopstveni idiosinkratički filozofski pristup. govoj filozofiji drastično promenili. Najvažnija promena se tiče hijerarhijskog odnosa Kako iz izvesnih tumačenja proizlazi, Liotar je – tvrdnjom da se heterogenost mora između uma (Vernunft) i razuma (Verstand). Ukratko, razum prevladava: um, prema sačuvati – među postmodernim filozofima zauzeo najradikalnije gledište, dok je, s Kantu, više ne daje prve principe saznanja. Ovo je zadatak koji je prezueo razum, koji druge strane, Velš napravio korak unazad i vratio se konzervativnom konceptu uma sadrži najosnovnije pojmove, kategorije, i ustanovljava osnovne propozicije (Grun- kao posredničkoj sposobnosti.13 dsätze) koje su aksiomi za sve naše iskustvo. Razum je tako postao moćniji od uma. Prema Velšu, um mora da se zadrži; on mora da se vrati u savremenu Zadatak ovog drugog je samo u tome da donese perspektivu totalnosti, nagoneći nas filozofsku raspravu, ali mora da se promeni. Njega treba razumeti kao tip refleksije da budemo nezadovoljni parcijalnim i da težimo potpunom razumevanju. koji je u odnosu na brojne tipove razuma podjednako neutralan; samo će nam u ovom Prema Velšu, Kantov potez je započeo tradiciju koja i danas odjekuje i slučaju um dopustiti da iscrtamo sliku koju predlaže teorija različitih tipova razuma. omogućava nam da razumemo parolu “zbogom umu”. Um više nije potreban, jer sam Međutim, ovo nije um u tradicionalnom smislu, jer ne donosi prve principe – još razum donosi prve principe, tako da u ovom smislu um treba napustiti – i ovo na- uvek smo u oblasti razuma. Štaviše, odnos između uma i razuma se promenio: u tra- puštanje je posledica promene koju je uveo Kant. Međutim, stvari su se posle Kanta dicionalnom modelu, um je u vertikalnom (hijerarhijskom) odnosu prema razumu (i promenile i danas više niko ne govori o razumu tout court, nego odvaja različite tipove zauzima metapoziciju); posle Velša, ovaj odnos je postao horizontalan, jer se glavna razuma. Velš navodi Jirgena Habermasa kao paradigmatski slučaj koji predstavlja aktivnost sastoji od izvođenja prelazaka (tranzicija) između mnogobrojnih razumskih modernost. Za Habermasa postoje tri vrste razuma: saznajni, moralni i estetski. Ove složenosti. Kako je najvažnije obeležje ovog uma njegova transverzalna priroda, Velš vrste se posmatraju kao autonomne, kao one koje ustanovljavaju sopstvene principe, ga je nazvao “transverzalnim umom”. metode i gledišta; one se ne mogu svesti jedna na drugu ili se prosuđivati na osnovu kriterijuma preuzetih iz drugog tipa. Svaka od njih, kao posebna vrsta razuma, odre- đuje svoje sopstvene principe i ima svoj sopstveni smisao i ispravnost. Postmodernost kao forma modernosti Velš tvrdi da je postmoderno shvatanje razuma slično prethodno pome- nutom modernom gledištu. On se zalaže za mnoštvo vrsta razuma. Međutim, post- Najbolji način za posmatranje transverzalnosti i transverzalnog uma u moderni autori navode širi spektar razuma, koji uključuje, na primer, religiozni ili eko- praksi bi, prema tome, bilo usredsrediti se na postmodernost. Velšu se najvero- nomski razum. Štaviše, nema “fiksiranih” tipova razuma; nema standardnih verzija vatnije ne čini da je nepravda ako se kaže da je “filozof postmodernosti”. Kako reč razuma, već svaki od njih uključuje pluralnost paradigmi, svaki ustanovljava svoje “postmoderno” može imati mnogo različitih, ponekad protivrečnih značenja, usred- sopstvene principe. Ovo složenije gledište, koje se zalaže za oslobađajuće dejstvo sredićemo se na Velšova sopstvena gledišta, koja je u potpunosti izložio u svojoj 590 pluralizacije, ima i negativnu stranu: konfliktni karakter različitih verzija razuma. Ovo uticajnoj knjizi Naša postmoderna moderna iz 1991. godine. 591 drugo je mnogo značajnije, jer u ovoj (postmodernoj) slici nema metarazuma, nema Odmah se na početku mora izneti zapažanje da tumačenje postmodernosti autoriteta, koji bi usklađivali ili ublažavali razlike između brojnih verzija razuma. Za koje nalazimo kod Velša u velikoj meri prati Liotarov rad. Velš nije samo promovisao Velša je ovo verovatno najvažniji uvid i zajednička osnova zapadne filozofije u drugoj Liotara u Nemačkoj, već je od njega preuzeo najpresudniju stranu postmodernosti – polovini dvadesetog veka: nedostatak ili, bolje rečeno, nemogućnost metapozicije. njen odnos prema totalnosti. Liotar neumorno napada totalnost, jer smatra da je od Pod ovim uslovima za um prosto nema mesta; njegovu ulogu je preuzeo razum. totalnosti do totalitarizma samo jedan korak: ERNEST ŽENKo Velš svejedno tvrdi da ostaje jedno pitanje na koje treba da se odgovori: Povedimo rat protiv totalnosti, postanimo svedoci nepredstav- Koju sposobnost u stvari koristimo kad pravimo razliku izme- ljivog.14 đu brojnih vrsta razuma, kad proglašavamo njihovo ispravno značenje i kad objavljujemo njihovu autonomiju, nesvodivost i 13 Rok Svetlič, Dve vprašanji sodobne etike, Založba Goga, Novo mesto, 2003, str. 96–97. neprevodivost? 14 Jean-François Lyotard, Le postmoderne expliqué aux enfants, Éditions Galilée, Paris 1986, str. 34  Velšovo shvatanje postmodernosti je i dalje obeleženo totalnošću, ali je iz dinamike samog uma, pošto “um, i samo um, otvara obzorje totalnosti i u isto voLFGANG vELŠ FIGuRE u PoKRETu PoSLE ModERNE: PoSTModERNA I KRITIKA PoSTModERNE PoSLE ModERNE: PoSTModERNA I KRITIKA PoSTModERNE njegov stav umereniji i dvosmislen. Moglo bi, čak, da se tvrdi da u odnosu na ovo pi- vreme je jedina sposobnost za njeno razjašnjenje.”16 Novo stanje više ne dopušta tanje Velš ostaje veran Aristotelov učenik i da prati njegovu doktrinu zlatne sredine. pokazivanje konačnog jedinstva i poretka; njegova uloga je da razotkrije tvorbene U jednoj od svojih najpoznatijih izjava, Velš tvrdi da postmodernost poči- mehanizme koji vode raznolikosti i neredu. Transverzalni um nije u stanju da pre- nje tamo gde se totalnost završava,15 vodeći nas u radikalnu pluralizaciju kao osnovnu vaziđe pluralnost i uspostavi metaporedak, jer takav poredak u postmodernosti nije osobinu postmodernosti. Pluralizacija prožima sve aspekte života, od svakodnevnog moguć. Njegov zadatak je da obrazuje osnovu nadležnosti u svetu pluranosti i slo- do elitnog; od pluralnosti kultura, do oblika života koji se unutar jednog društva ženosti. Prema Velšu, u pometenoj (postmodernoj) situaciji samo još transverzalni međusobno razilaze; od političkih rešenja, do ideja o dobrom životu. Radikalnom um može da ponudi orijentaciju; on nam omogućava postojano kretanje preko kole- pluralizacijom Velš ne dotiče samo različite aspekte života, nego i njihovu osnovu: bljivih temelja, usred nereda. U ovom smislu, Velš izbegava početnu poziciju koja je on ne dotiče samo akcidentalno, nego i supstancijalno. U ovome se postmoderna bliska Liotaru i završava na drugoj strani, koja je bliža Fredriku Džejmsonu (Fredric pluralizacija razlikuje od svoje moderne forme, koja supstancu ostavlja nedirnutom. Jameson, 1934–), još jednom zagovorniku postmodernosti, koji takođe čuva koncept Velš razlikuje dva tipa pluralizacije: pluralizaciju kao diferencijaciju i paradigmatsku totalnosti, iako iz donekle drugačijeg razloga.17 pluralizaciju. Prva je je karakteristična za modernost i može se naći u filozofiji Ima- nuela Kanta, Maksa Vebera (Maximilian Weber, 1864–1920) i Jirgena Habermasa pod temom samovoljnog rasuđivanja (kognitivnog, moralno-praktičnog i estetskog). Estetika izvan estetike Paradigmatska pluralizacija, sa druge strane, daleko je radikalnija forma pluralizaci- je, koja je znamenje postmodernosti. Paradigmatska pluralizacija, za Velša u stvari Postoji još jedan aspekt postmodernosti gde Džejmson i Velš dele mi- pluralizacija u pravom smislu, premešta polje razuma u šarenilo protivrečnih verzija. šljenje. Za Džejmsona, to je brisanje razlike između visoke i niske (sada popularne) Stoga su sve odredbe postale sporne. Različite paradigme podržavaju iste objekte, umetnosti, ili kulture; za Velša, to je proces estetizacije. Među njima ipak postoji ali na različite načine definišu dimenzije njihovih razuma – od specifičnosti objekata značajna razlika: prema Džejmsonu, estetika je stvar prošlosti koja nema mnogo veze preko metoda, kriterijuma i ciljeva, do razgraničavanja oblasti. Kao rezultat, post- sa našim postmodernim svetom; prema Velšu, estetiku ne bi trebalo potpuno napu- modernost je suočena sa mnoštvom protivrečnih paradigmi, koje se opiru svakoj stiti, nego bi trebalo misliti o novim scenarijima estetike. Glavni razlog za ponovno mogućoj totalizaciji. Prema Velšu, postmoderna pozicija je antitotalitarna, radikalno razmišljanje o estetici je sve veći značaj njene uloge: pluralna i bez jedinstvenog (meta)pogleda. nema sumnje da doživljavamo procvat estetike. On se proteže Odnos između modernosti i postmodernosti je tako vezan za pitanje plu- od ličnog doterivanja, preko urbanog planiranja i ekonomije, do ralizacije i u ovom smislu se postmodernost ne može shvatiti kao prekid sa mo- teorije. Sve je više elemenata realnosti koji su estetski pokriveni i dernošću u smislu anti ili transmodernosti. Najvažniji Velšov doprinos postmodernoj realnost kao celina nam se sve više čini kao estetski konstrukt.18 raspravi u stvari je u tome što je pokazao da se postmodernost mora razumeti kao U svom opisu ovih okolnosti Velš razlikuje dva procesa estetizacije: površ- snaženje osobina koje su već bile prisutne u modernosti. Postmodernost je defini- nu i duboku estetizaciju. Površna estetizacija je najočiglednija u urbanom prostoru, sana istorijom odnosa između jedinstva i mnoštva, koja se završava postmodernom gde se “teško mogu naći pločnik, rukohvat ili javni prostor koji su pošteđeni od ovog radikalnom pluralnošću. U skladu sa naslovom knjige – Naša postmoderna moderna estetizacijskog buma.”19 Sa ovim, svet postaje oblast doživljaja: 592 – Velš zaključuje: Svakoga dana, krećemo se od doživljaja kancelarije do doživljaja 593 postmodernost je u svim poljima nastavljanje, stepenovanje i kupovine, opuštamo se uz gastronomski doživljaj i konačno za- pročišćavanje modernih obeležja. Nema dramatičnog prekida iz- vršavamo kod kuće za nešto doživljaja življenja. 20 među modernosti i postmodernosti. Pluralizacija je počela unu- Iako su se u ovu doživljajnu mašineriju umetnula čak i umetnička posla, u tar modernosti; u postmodernosti ona je samo radikalizovana i svakodnevnoj estetizaciji se, prema Velšu, ne radi o postizanju avangardnih programa nema prekida između njih. ERNEST ŽENKo Ovo Velša vodi prema donekle neočekivanom zaključku, nasuprot Liota- 16 Wolfgang Welsch, Vernunft: Die zeitgenössische Vernunftkritik und das Konzept der tran- sversalen Vernunft, Suhrkamp, Frankfurt am Main, 1996, str. 637. ru: postmoderno stanje je neprihvatljivo, jer smo ostavljeni sa mnoštvom različitih 17 O poređenju između različitih koncepcija totalnosti videti: Ernest Ženko, Umetnost in tota- tipova razuma, koji ne stvaraju sveobuhvatan poredak. Da bismo ponovo zadobili liteta: Lyotard, Jameson in Welsch, Založba ZRC, Ljubljana 2003. totalnost, moramo uvesti koncept (transverzalnog) uma. Težnja za totalnošću potiče 18 Wolfgang Welsch, Undoing Aesthetics, Sage, London, 1997, str. 1. 19 Wolfgang Welsch, Undoing Aesthetics, str. 2. 15 Wolfgang Welsch, Unsere postmoderne Moderne, Akademie, Berlin 1997. 20 Wolfgang Welsch, Undoing Aesthetics, str. 2.  za proširivanje ili narušavanje granica umetnosti. Ona u najboljem slučaju odgovara nije razmatrala negativne efekte estetizacije. Ovo je za Velša razlog za kritiku tradi- voLFGANG vELŠ FIGuRE u PoKRETu PoSLE ModERNE: PoSTModERNA I KRITIKA PoSTModERNE PoSLE ModERNE: PoSTModERNA I KRITIKA PoSTModERNE starijim programima estetizacije, koji se mogu naći kod Šilera (Johann Christoph Fri- cionalne estetike. Prvo, postavlja se prigovor zbog sveopšteg veličanja lepote; drugo, edrich von Schiller, 1759–1805) u programima nemačkog idealizma i verkbunda. Ali tradicionalna estetika podržava samo lepotu, a zanemaruje druge estetske vrednosti; čak i u ovom slučaju, tekuća estetizacija pokazuje da su takvi programi i treće, delovanje tradicionalne estetike u oblasti naših kulturalnih uverenja i želja izgleda [...] ostvarivani samo kao program za unapređivanje mora se kritički preispitati. kiča.21 Zato, prema Velšu, savremene okolnosti zahtevaju proširenje estetike izvan U površnoj estetizaciji, međutim, vladaju samo najpovršnije estetske estetike do potpunog aisthesis-a. Ovo je jedini način da se postigne potpuno shva- vrednosti: zadovoljstvo, razonoda i uživanje. Štaviše, veliki deo ove svakodnevne tanje estetike i umetnosti. Što se strukture ove nove proširene estetike tiče, Velšovo estetizacije služi ekonomskoj svrsi: rešenje ne iznenađenje: Vi u stvari ne dobijate artikal, nego preko njega ulazite u životni njena struktura će biti transdisciplinarna. 25 stil sa kojim ga je povezala reklama. A kako su danas životni sti- On estetiku zamišlja kao polje istraživanja koje razume sva pitanja koja se lovi pretežno estetski osmišljeni, estetika nije samo sprovodnik tiču estetike, uključujući doprinose iz filozofije, sociologije, istorije umetnosti, psi- nego i suština. 22 hologije, antropologije, neuronauka i tako dalje. 26 Umetnost bi ostala jedna od njenih Ovo takođe znači da raširenost estetizacije danas više nije površna, nego tema, značajna, ali samo jedna među ostalima. Prema Velšovom gledištu, aisthesis da dopire i do nekih dubljih slojeva. Prema Velšu, ovde treba postaviti najmanje dva obrazuje polje rada estetike kao discipline koja bi po sebi bila transdisciplinarna. U pitanja: pitanje procesa proizvodnje i pitanje medija. Što se prvog tiče, on tvrdi da ovom smislu, u polju estetike je iskorišćen koncept transverzalnosti da bi se uteme- ljila nova vizija estetike kao discipline. Postoji još jedno polje u kojem treba pomenuti je postalo jasno da estetika više ne pripada samo nadgradnji, nego i bazi, jer tehno- korišćenje ovog koncepta – a to je polje kulture. loški procesi postaju sve više estetski (jedan važan primer je kompjuterska simu- lacija – simulacija koja je u suštini estetski proces; drugi primer je dizajn uz pomoć kompjutera). Što se drugog tiče, jasno je da je društvena realnost, otkad su u njenom Transkulturalnost posredovanju glavnu ulogu preuzeli mediji, postala podložna procesima radikalne derealizacije i estetizacije: Na kraju dvadesetog veka, osim uma i totalnosti i kultura zahteva da joj se Realnost je postala ponuda preko medija, jer su oni u samoj svojoj priđe iz drugačije tačke gledišta da bi se saobrazila sa postmodernim stanjem. Velš suštini virtuelni, podložni manipulaciji i estetskom oblikovanju.23 ovu promenu u perspektivi vezuje za transkulturalnost. Njegov doprinos savremenoj Prema Velšu, ovaj proces estetizacije, koji je postao globalan, ne daje estetici možda nigde nije bio toliko dalekosežan kao u ovom slučaju. Prva verzija ove samo pozitivne strane. Postoje i kritične tačke koje bi trebalo osvetliti estetičkom koncepcije objavljena je u članku iz 1992. godine27 i potom dalje razvijana i nekoliko refleksijom. Kao prvo, uobličavanje svega kao lepog razara svojstvo lepog: puta objavljivana u različitim verzijama. Razvoj ove ideje Velš objašnjava na sledeći Sveprisutna lepota gubi svoj osobit karakter svenuvši do proste način: ljupkosti, ili postavši prosto besmislena.24 Pre deset godina, jednostavno pitanje me je navelo da razvijem Drugo, strategija globalizovane estetizacije završava se u anestetizaciji. koncept transkulturalnosti. Imao sam utisak da naši sadašnji Velš tvrdi da se estetizacija sve više doživljava kao neugodna, čak i kao mučenje. koncepti kulture više ne odgovaraju njenim temama. Drugim re- 594 Prema njegovom mišljenju, anestetizacija, proces odbijanja da se nastavi sa opa- čima, čini se da savremene kulture pokazuju drugačije ustrojstvo 595 žanjem božanski ukrašene okoline, postaje strategija preživljavanja. I treće, ako za od onoga koje se podržava ili nagoveštava u našim koncepcijama umetnost danas još uvek postoji neki zadatak u javnom prostoru, onda se on ne kulture. Zato je potrebno razviti novu konceptualizaciju kulture. sastoji u predstavljanju lepote, nego u zaustavljanju ove mašinerije estetizacije stva- Upravo to ću pokušati da učinim putem “transkulturalnosti”. 28 ranjem estetske krčevine usred hiperestetskog. Nasuprot tradicionalnom shvatanju kulture i kasnijim pristupima koji pro- Ova situacija zahteva ponovno promišljanje osnovnih načela estetike kao izilaze iz mulikulturalnosti i interkulturalnosti, transkulturalnost bi trebalo videti kao ERNEST ŽENKo discipline. Estetika je uglavnom uzdizala lepotu i ulepšavanje; ona, međutim, nikada 25 Wolfgang Welsch, Undoing Aesthetics, str. 99. 26 Wolfgang Welsch, Undoing Aesthetics, str. 98. 21 Wolfgang Welsch, Undoing Aesthetics, str. 3. 27 Wolfgang Welsch, “Transkulturalität – Lebensformen nach der Auflösung der Kulturen”, 22 Wolfgang Welsch, Undoing Aesthetics, str. 4. Information Philosophie, Nieder-Olm (Germany) 2, 1992, str. 5–20. 23 Wolfgang Welsch, Undoing Aesthetics, str. 5. 28 Wolfgang Welsch, “Transculturality: The Changing Form of Cultures Today”, Filozofski ve- 24 Wolfgang Welsch, Undoing Aesthetics, str. 83. stnik vol. 22, no. 2, Ljubljana, 2001, str. 59.  prikladnije rešenje: kao pravi put ka razumevanju savremenih kultura, u deskriptiv- od kojih je svaka odgovarala teritorijalnom području naroda i jezičkog prostiranja. voLFGANG vELŠ FIGuRE u PoKRETu PoSLE ModERNE: PoSTModERNA I KRITIKA PoSTModERNE PoSLE ModERNE: PoSTModERNA I KRITIKA PoSTModERNE nom i normativnom smislu. Prema tome, u ovoj koncepciji, kulture bi trebalo da su zatvorene. S druge strane, Pojam kulture je prvi put razvijen u opšti koncept u kasnom sedamna- Velš tvrdi da su estom veku. Kao takav se pojavio sa Samuelom fon Pufendorfom (Samuel von Pu- definicije vezane za narod u velikoj meri imaginarne i fikcio- fendorf, 1632–1694) u 1684. godini i označavao je kulturu kao zbir onih delatno- nalne.32 sti putem kojih ljudi oblikuju svoj život kao ljudski. Tako je sa Pufendorfom kultura Nacije nisu nešto dato, nego izmišljeno. Mnogo je istorijskih dokaza me- postala kolektivna jednina i autonomni koncept koji je trebalo da obuhvati celinu šanja i to priča drugačiju priču od Herderove. aktivnosti naroda, društva i nacije. Sto godina kasnije, u poslednjim decenijama osa- Konačno, i trenutak razgraničenja se mora podvrgnuti kritici, jer je – pre- mnaestog veka, Johan Gotfrid Herder (Johann Gottfried Herder, 1744–1803) je dalje ma Velšu – neispravan i opasan. Na ovom mestu vredi citirati Velša: razvio ovaj koncept. Značaj ovog koncepta za Velša leži u činjenici da čak i danas svaka nacija ima svoje unutrašnje središte sreće, kao što svaka mnogi od nas još uvek veruju u vrednost herderovskog koncepta sfera ima svoj centar gravitacije kulture.29 i potom: Herderov koncept kulture – u Velšovom šematskom tumačenju, onaj koji Svemu što je i dalje isto kao moja priroda, što se u nju može isključuje sve partikularnosti – obeležavaju tri presudna trenutka: društvena homo- asimilovati, ja zavidim, tome težim, i prisvajam; izvan ovoga sam genizacija, etnička konsolidacija i interkulturalno razgraničavanje. Kao prvo, Herder prirodno naoružan neosetljivošću, hladnoćom i slepilom, koji se pretpostavlja da svaka kultura oblikuje celokupan život naroda i njegovih individua. čak mogu pretvoriti u prezir i gađenje.33 Iz toga proizilazi da je svaki objekt i svaki čin nepogrešivo primer upravo ove kultu- Nije teško razumeti zašto Velš tvrdi da je ovaj koncept, koji je u isto vre- re. Ovako shvaćena kultura ujedinjuje. Druga odlika kulture odnosi se na etnicitet me koncept unutrašnje homogenizacije i spoljašnje separacije, sklon kulturalnom ili narod (folk). Kultura je uvek “kultura naroda” i prema Herderu predstavlja “cvet rasizmu: narodnog bića”.30 Koncept je prema tome vezan za narod i omogućava dalji razvoj Područje sfere i čistota pravila ne samo da onemogućavaju ra- ideje nacionalne kulture (na primer nemačke kulture). Treći momenat se odnosi na zumevanje među kulturama, već poziv na kulturalni identitet ove razgraničenje u odnosu na spoljašnjost: vrste konačno vodi separatizmu i utire put političkom sukobu i Svaka kultura, kao kultura jednog naroda, treba da se razlikuje od ratovima.34 kulture drugih naroda.31 Prema tome, analiza herderovskog koncepta kulture pokazuje dva njegova Herderov koncept kulture je prema tome razdvajajući; svaka kultura, kao velika nedostatka: model je deskriptivno neupotrebljiv, jer ne opisuje kulturu unutar nacionalna kultura, treba da se razlikuje od svake druge nacionalne kulture. složenog savremenog društva; takođe, normativno je opasan i neodrživ, jer ostaje Velš smatra da nijedan od pomenutih elemenata tradicionalnog herderov- unutar okvira sopstvenog i stranog i vodi neprihvatljivim nacionalizmima i rasizmi- skog koncepta kulture više nije održiv i da stoga treba napasti sam koncept. Razlozi ma. Prema Velšu, rešenje bi trebalo tražiti u koncepciji kulture koja prevazilazi tradi- za kritiku su sledeći. conalni herderovski model. Moderna društva su unutar sebe u izvesnoj meri diferencirana i to više ni- Takvi modeli danas već postoje; pitanje je samo da li uspevaju da izbegnu kom ne dopušta da kulturu shvata kao nešto homogeno ili ujedinjavajuće. Ta društva nedostatke starog modela. Velš ispituje dva novija koncepta kulture: multikultural- su većinom multikulturalna i podređena vertikalnim podelama i razlikama (radnički nost i interkulturalnost i pokazuje da oni i dalje ostaju vezani za tradicionalan kon- 596 kraj, imućan kraj, alternativna scena itd.). Unutrašnja složenost savremenog društva 597 cept. On se slaže da multikulturalnost predstavlja napredak u poređenju sa starim prevazilazi svaku mogućnost da se kultura shvati kao homogena onako kako predvi- gledištem koje zahteva društvenu homogenizaciju. Naime, multikulturalnost nastoji đa herderovski model. da se suoči sa problemima kultura koje su unutar jednog društva živele zajedno. U Drugi trenutak, etnička konsolidacija, takođe je pod znakom pitanja. U svojoj koncepciji, Herder je kulture zamislio kao zatvorene sfere ili autonomna ostrva, ovom smislu, model se suočava sa mnogim kulturama koje postoje unutar jednog multikulturalnog društva; međutim, kako ovaj model pojedine kulture shvata kao ERNEST ŽENKo 29 Wolfgang Welsch, “Transculturality: The Changing Form of Cultures Today”, str. 61. 30 Johann Gottfried Herder, Outlines of a Philosophy of the History of Man, Bergman Pu- 32 Wolfgang Welsch, “Transculturality: The Changing Form of Cultures Today”, str. 62. blishers, New York, 1966. U ovoj knjizi, koja se pojavila između 1784. i 1891. godine, Herder je 33 Johann Gottfried Herder, Outlines of a Philosophy of the History of Man, Bergman Pu- razvio svoj koncept kulture. blishers, New York, 1966, str. 44. 31 Wolfgang Welsch, “Transculturality: The Changing Form of Cultures Today”, Filozofski ves- 34 Wolfgang Welsch, “Transculturality: The Changing Form of Cultures Today”, Filozofski ve- tnik vol. 22, no. 2, Ljubljana, 2001, str. 61. stnik vol. 22, no. 2, Ljubljana, 2001, str. 63.  homogene i razgraničene, on prati nedostatak starog herderovskog modela. Prema Način života ekonomiste, naučnika ili novinara više nije nemački voLFGANG vELŠ FIGuRE u PoKRETu PoSLE ModERNE: PoSTModERNA I KRITIKA PoSTModERNE PoSLE ModERNE: PoSTModERNA I KRITIKA PoSTModERNE tome, multikulturalnost ne osigurava ispravno razumevanje razdeobnih prepreka iz- ili francuski, već evropski ili globalan.38 među kultura koje žive unutar jedne države (na primer u SAD). Štaviše, taj model Štaviše, kulture se odlikuju hibridizacijom i ova međupovezanost se od- može da se iskoristi da opravda i osnaži pozive na razgraničenje.35 Slični problemi su nosi na sve nivoe, od populacije i trgovine, do informacija. Kulturalno mešanje se ne vezani za interkulturalnost. Prema Velšu, ovaj koncept ima dobre namere, ali i dalje odvija samo na nivou popularne kulture (MTV, CNN, Mekdonalds i Koka-kola), nego i ostaje unutar granica tradicionalnog koncepta kulture, zasnovanog na nagoveštaju visoke kulture (Pučini /Giacomo Puccini, 1858–1924/, Pikaso /Pablo Picasso, 1881– kao-sferičnog ustrojstva kulture. Interkulturalnost uviđa da takvo ustrojstvo vodi in- 1973/, Gogen /Eugène Henri Paul Gauguin, 1848–1903/). Pravljenje izbora između terkulturalnim sukobima i nastoji da se tome suprotstavi interkulturalnim dijalogom. sopstvene i strane kulture je isto tako skoro nestalo. Drugim rečima, u unutrašnjim Velš ukazuje da se ovi problemi ne mogu rešiti na odgovarajući način, jer proističu iz odnosima kulture postoji isto toliko stranog koliko i u njenim spoljašnjim odnosima osnovne pretpostavke koja leži na upravo pomenutom, poput sfere ili ostrva, ustroj- sa drugim kulturama. stvu kulture. Teškoćama koje su vezane za koegzistenciju, kooperaciju i komunikaciju Na mikronivou, Velš govori o transkulturalnom formiranju individua i tvr- između kultura se prema tome ne može prići iz modela koji sledi tradicionalni herde- di da smo svi kulturalni hibridi. Kao takve, ne oblikuje nas samo jedna domovina, rovski koncept kulture. Kulturalnim pitanjima bi od početka trebalo prići na potpuno nego različite zemlje reference. Ako se to u prošlosti odnosilo uglavnom na pisce i drugačiji način. predstavnike visoke kulture, danas se odnosi gotovo na svakoga. Popularna kultura Velš rešenje vidi u transkulturalnosti, koja svoje teorijsko utemeljenje na- i muzika igraju sve važniju ulogu u oblikovanju individualnih identiteta mladih ljudi. lazi u transverzalnosti, a svoju empirijsku potkrepljenost u današnjem prožimanju Međutim, ova kultura nije ograničena na nacionalni kontekst. Kao rezultat, pretpo- kultura. On veruje da naše kulture, u stvari, više nemaju formu homogenosti i odvo- stavlja se da će kulturalno formiranje narednih generacija biti više transkulturalno, jenosti, nego da ih iznad svega odlikuju mešanja i prožimanja: a identiteti još više “ukršteni”. Spoljašnja kulturalna pluralizacija (transkulturalnost Ovu novu formu kulture nazivam transkulturalnom, jer prevazila- na makronivou) doneće unutrašnju pluralizaciju individue (transkulturalnost na mi- zi tradicionalni koncept kulture i prelazi preko tradicionalnih kul- kronivou), na šta je već ukazao Pol Valeri (Ambroise-Paul-Toussaint-Jules Valéry, turalnih granica. Koncept transkulturalnosti [...] teži da artikuliše 1871–1945). ovo promenjeno uspostavljanje kulture.36 Velš ukazuje da istorijski gledano transkulturalnost nije nešto novo. Pro- Prefiks “trans” u izrazu “transkulturalnost” za Velša ima dvostruko zna- blem je bio u tome što pristalice tradicionalnog koncepta kulture jednostavno nisu čenje. S jedne strane, on označava činjenicu da odrednice kulture postaju kros-kul- hteli da ga vide ili da priznaju da on postoji. Bez obzira na to koju kulturu neko prihva- ti, jasno je da ona ne može biti rekonstruisana bez uzimanja u obzir drugih kultura. turalne; u ovom smislu, “trans” ima značenje “trasverzalnog”. S druge strane, razvoj Ovo je za Velša značajno pitanje, utoliko više otkad je koncepcije kulture počeo da savremenih kultura vodi prema kulturalnoj formaciji koja prevazilazi tradicionalni shvata ne samo kao deskriptivne nego i kao operativne koncepte: (herderovski) multikulturalni plan kultura. U ovom smislu, “trans” iz “transkultural- “Realnost” kulture u ovom smislu je uvek posledica i naših kon- nosti” ima značenje “izvan” i “preko”, kako u odnosu na budućnost, tako i u poređe- cepcija kulture. Stoga se mora biti svestan odgovornosti koja se nju sa ranijom formom kulture i ranijim konceptualizacijama kulture.37 preuzima kad se propagiraju koncepti ove vrste. [...] Propagiranje Transkulturalnost u prvom smislu reči se može primeniti na sve nivoe starog koncepta kulture i formi koje su mu usledile danas je po- društva. Na makronivou, ona uzima formu kulturalne međupovezanosti i umreža- 598 stalo neodgovorno; koncept transkulturalnosti je uspešniji. 599 vanja, hibridizacije, kao rastakanje razlike između sopstvenog i stanog i tako dalje. Prema tome, transkulturalnost je za Velša političko pitanje. U ovom kon- Stilovi i načini života se više ne završavaju na granicama nacionalnih kultura (ako su tekstu, “veza” i “tranzicija” su pozitivne odrednice, a “separatizam” i “isključivost” to ikada i činili), već ih prelaze i mogu da se nađu i u drugim kulturama: svakako negativne. Transkulturalnost zahteva prevazilaženje monokulturalnih sta- vova, i, kao što Velš kaže, 35 Velš nabraja niz dokaza, uglavnom iz SAD. Uporediti: Wolfgang Welsch, “Transculturality: doterivanje našeg unutrašnjeg kompasa: udaljavanje od usmere- ERNEST ŽENKo The Changing Form of Cultures Today”, str. 65. nosti na polarnost sopstvenog i stranog, da bi se usmerilo ono 36 Wolfgang Welsch, “Transculturality: The Changing Form of Cultures Today”, str. 67. što bi moglo da bude zajedničko i povezujuće tamo gde se su- 37 Trebalo bi zabeležiti da Velš nije prvi predložio termin “transkulturalnost”, barem ne “tran- skulturalno”. Svejedno, dok starije transkulturalne tradicije uglavnom teže transkulturalnim sretnemo sa nečim stranim.39 invarijantama, Velšov koncept transkulturalnosti se usredsređuje na istorijski modifikovanu strukturu današnjih kultura. Uporediti: Wolfgang Welsch, “Transculturality: The Changing 38 Wolfgang Welsch, “Transculturality: The Changing Form of Cultures Today”, str. 68. Form of Cultures Today”. 39 Wolfgang Welsch, “Transculturality: The Changing Form of Cultures Today”, str. 78.  Koncept transkulturalnosti Velšu omogućava da dotakne odnose između voLFGANG vELŠ PoSLE ModERNE: PoSTModERNA I KRITIKA PoSTModERNE FIGuRE u PoKRETu PoSLE ModERNE: PoSTModERNA I KRITIKA PoSTModERNE globalizacije i partikularizacije. Posmatrana iz tačke transkulturalnosti, oba koncep- ta su za Velša jednostrana, pri čemu je partikularizacija samo reakcija na globali- zaciju. Prema Velšovom gledištu, globalizacija pre svega znači ujednačavanje, dok se partikularizacija može razumeti kao “povratak plemenu”. U takvom kontekstu, transkulturalnost dobija prednost nad gore pomenutim konceptima. Globalizujuće tendencije, kao i želja za specifičnošću i partikularnošću, mogu se ispuniti unutar transkulturalnosti. Zaključimo Velšovom vizijom transkulturalnog stanovništva: Transkulturalni identiteti razumeju kosmopolitsku stranu, ali i lokalno pridruživanje. Transkulturalno stanovništvo kombinuje oba.40 Literatura: Volfgang Velš, “Transkulturalnost. Forma današnjih kultura se menja”, Kultura br. Teri 102, Beograd, 2002, str. 70–89. Wolfgang Welsch, Aisthesis. Grundzüge und Perspektiven der Aristotelischen IGLToN Sinnenlehre, Klett-Cotta, Stuttgart 1987. Wolfgang Welsch, Aesthetik im Widerstreit: Interventionen zum Werk von Jean-Fra- : Klif MakMahon nçois Lyotard, Acta humaniora, Weinheim, 1991. Wolfgang Welsch, “Jacques Derrida ili razlika i rasutost”, Delo br. 1–2, Beograd, 1992, str. 27–36. Wolfgang Welsch, Aesthetisches Denken, Reclam, Stuttgart, 1993. Teri Iglton (Terence Francis Eagleton, 1943–) otvoreno priznaje da je nje- Wolfgang Welsch, Vernunft: Die zeitgenössische Vernunftkritik und das Konzept der gov projekat nepokolebljivo usmeren na pokretanje sveta u pravcu budućeg utopij- transversalen Vernunft, Suhrkamp, Frankfurt am Main 1996. skog ostvarenja osnovnog sna materijalističkog marksističkog socijalizma. To je san Wolfgang Welsch, Unsere postmoderne Moderne, Akademie, Berlin 1997. koji se ne može dogoditi dok organizovano radništvo ne postane politički dovoljno Wolfgang Welsch, Undoing Aesthetics, Sage, London 1997. moćno da preuzme kontrolu nad prirodnim resursima, sredstvima za proizvodnju Volfgang Velš, Naša postmoderna moderna, IK Zorana Stojanovića, Sremski Kar- i političkim strukturama, kao i kontrolu nad kulturalnom proizvodnjom značenja i lovci – Novi Sad, 2000. vrednosti. Igltonov san je da mase treba da dođu do sreće i ličnog ispunjenja, ali Wolfgang Welsch, “Transculturality: The Changing Form of Cultures Today”, Filo- da se ljudima ne sme dozvoliti da izgrade sopstveni osećaj sreće, istine i vrednosti. zofski vestnik vol. 22, no. 2, Ljubljana, 2001, str. 59–86. Ljudi bi morali da shvate da su njihove individualne prirode u velikoj meri formirane Wolfgang Welsch, “Animal Aesthetics”, Contemporary Aesthetics, Science in Aesthetics, Forum, 2004, http://www.contempaesthetics.org/pages/article. u odnosima sa drugima, sa celinom društvene zajednice. Volji zajednice, onako kako 600 je izražena u budućim socijalističkim i materijalističkim utopijama, mora se dozvoliti 601 php?articleID=243. Ernest Ženko, Umetnost in totaliteta: Lyotard, Jameson in Welsch, Založba ZRC, da najzad uspostavi zdravu hegemoniju nad svim individualnim izborima i nad svim Ljubljana 2003. ekonomskim i kulturalnim formama i proizvodnjama. Govoreći o spasenju i emanci- paciji Iglton pokazuje svoje katoličko utemeljenje. Da bi istina i vrednosti mogle da budu kulturalno produktivne, one moraju biti odobrene, smatra Iglton. Za Igltona, ERNEST ŽENKo konačno odobrenje ne mogu dati filozofski um, naučni um, Bog, ljudska psihologija, individualna sloboda, intelekutualna poezija i umetnost ili druge istorijski nakuplje- ne mogućnosti. Za Igltona, jedino ispravno odobrenje se može doneti zajedničkim odlukama koje se ne donose u sadašnjosti, nego posle klasne borbe završene ko- načnom pobedom snaga organizovanog radništva. Prema Igltonu, u ovom trenutku 40 Wolfgang Welsch, “Transculturality: The Changing Form of Cultures Today”, str. 84. ne možemo znati koja će to biti istina, vrednost, pravda i lična sreća. To zavisi od  procesa buduće procene. Igltonova teleologija pretpostavlja njegovo shvatanje “ve- 2) da uspostavi kritiku različitih retoričkih i ideoloških tekstova PoSLE ModERNE: PoSTModERNA I KRITIKA PoSTModERNE PoSLE ModERNE: PoSTModERNA I KRITIKA PoSTModERNE T E R I I G LT o N FIGuRE u PoKRETu like slike” onoga što bi trebalo da se dogodi, a ne onoga što bi moralo da se dogodi. koji su pogrešno usmereni i koji “proizvode politički neželjene Pošto Iglton sve zasniva na svom shvatanju potrebnosti, njegova misao je po svom efekte” i modelu suštinski etička. On podrazumeva da je etika važnija od, na primer, episte- 3) da tamo gde je to moguće takva dela tumači “protiv struje” mologije ili kosmologije. Mnogi Igltonovi čitaoci će pitati da li je njegov etički centar da bi iz njih prisvojila sve ono što bi moglo da bude vredno za uveliko oslabljen priznanjem da sada nije moguća nijedna jasna koncepcija univer- socijalizam. zalne etičke istine, iako bi u budućnosti to neka mogla da bude. U okruženju jakih On se očigledno izuzetno oslanja na tehniku dekonstrukcije, tražeći puko- neprijatelja, Iglton s pravom izjavljuje da je usamljen, kao figura mudraca, proročki tine koje narušavaju pretpostavljene logičke doslednosti. A ipak, za razliku od tipič- glas u divljini. Dva jaka saveznika kojima je mogao da se nada su pobeđena. Ruski nog dekonstruktiviste, Iglton skicira, ili barem zamišlja, marksističko-socijalističku socijalistički eksperiment je propao, a organizovano radništvo je pristalo na saradnju rekonstrukciju koja opravdava njegov metod napada. Igltonovo delovanje je pravi rat, sa kapitalizmom. I to nije sve. On smatra da su najveći savremeni marksistički teo- sa dobitnicima i gubitnicima, što je model koji logički sledi iz njegovog obrazloženja retičari krenuli pogrešnim putem, u pravcu estetike, religioznog misticizma, nadmene vodećeg mesta klasne borbe. Iglton, naravno, ne može da prihvati onaj deo teorije ravnodušnosti, slabe i negativne dekonstrukcije, ili različitih oslobodilačkih frontova dekonstrukcije koji podriva celokupni univerzalistički diskurs. Za razliku od većine od kojih nijedan ne zahteva stvarnu potpunu kontrolu u rukama proletarijata. Iglton dekonstruktivista, Iglton mora da održava tvrdnju da objektivne i univerzalne istinite smatra da je opravdano bičem isterivati došljake iz hrama ukoliko ne zahtevaju po- tvrdnje mogu da imaju vrednost, da leže u jeziku i da kritičari mogu da znaju šta misle bedu socijalizma radničke klase i ne prihvate istinu materijalizma. Njih treba terati, i da misle ono što kažu. ako ne preduzimaju direktne akcije da se prekinu ratovi, nahrane gladni, preraspodeli To što je Iglton prinuđen da napada gotovo sve zabludele radikalne glasove bogatstvo i stvore pravedne zajednice. koji sada zauzimaju istaknute pozicije očigledno je veliko ohrabrenje njegovim kon- Iglton često daje snažnu podršku militantnom feminizmu. To je pokret zervativnim neprijateljima. Mnoge njegove primedbe na avangardne radikalne pokre- koji mu je od pomoći jer i on ogorčeno napada preovlađujuću struju zapadne kulture te su takve da je mogao da ih načini i T. S. Eliot (Thomas Sterns Eliot, 1888–1965). i nastoji da na sitne komade razbije veliki deo tekućih struktura moći. Međutim, po- Veliku pomoć i ohrabrenje oni nalaze u izdašnom Igltonovom istorijskom eklekticiz- stoji nekoliko velikih pravaca u feminizmu koje je Iglton prinuđen da odbaci, i on to mu. U predgovoru svoje knjige Iluzije postmodernizma, Iglton piše: i čini. On ženama ne može da dozvoli individualnu slobodu oblikovanja ličnog iden- neke od mojih tvrdnji konzervativci će podržati, titeta, jer bi to bilo u suprotnosti sa njegovim modelom zajednice. On ne može da i dozvoli odbijanje koncepta kanona, jer njegova utopijska marksistička država treba Oni postmodernisti koji tvrde da levičari ne treba međusobno da proizvede kanon koji će podržavati njenu hegemonu moć. On ne može da dozvoli da se kritikuju jer to raduje reakcionare, trebalo bi da se prisete odbacivanje hegemonijske koherencije za kulturu. Kao marksista, on mora da podvr- ograničenja politike koja se zasniva na oportunizmu umesto na gne ruglu svako masovno odbijanje ideja belih muškaraca. On ne može da dozvoli da istini. žene svoju sudbinu oblikuju bez zajedničkog dijalektičkog odnosa sa muškarcima. On Dok Iglton za sebe priznaje da je vrsta oportuniste, on tvrdi da neće ne dozvoljava nikakvo dalekosežno odbacivanje nuklearne porodice, jer je porodica pribegavati krivotvorenju za dobro partije i svim misliocima preporučuje potpuno oblik zajednice koji mu se dopada, pošto smatra da je sreća tesno vezana za poro- poštenje. dične odnose. Iglton neke pokrete pozdravlja zbog njihovog progresivnog potencijala, Od velike je pomoći videti šta je to što Iglton podržava, a što raduje kon- 602 ali ih i otvoreno kritikuje zbog pogrešnog usmerenja. On ne može da dozvoli da se 603 zervativce. Dobar spisak bi uključio stavke koje je objavio sam Iglton: klasične grčke identitet pretežno određuje kao pol ili etnicitet, jer se ovi postupci ne mogu usmeriti na proizvodnju i raspodelu materijalnih dobara. Sa mnogim ideološkim strankama i kasnije doktrine koje su neka vrsta prirodnih teorija; vrednost kvazi-univerzalistič- Iglton održava paradoksalan odnos tako što ih jednom rukom tapše po glavi dok ih kih istinitih tvrdnji o objektivnoj realnosti; tradicija utopijske misli; uvek postojana drugom udara. potreba za hijerarhijom, prioritetnim teorijama i zaključcima; hrišćanski i jevrejski KLIF MAKMAHoN Iglton vrlo jasno iznosi svoje suštinske zadatke kao marksističkog pole- modeli za spasiteljska i mesijanska zastupništva; izvanredna plodotvornost ideala mičara. Iglton marksističkoj kritici daje tri osnovna zadatka u jednom poglavlju svoje prosvetiteljstva i diskursa uma, istine ili slobode; želja kritičke teorije sedamnaestog knjige Valter Benjamin ili Prema revolucionarnoj politici: i osamnaestog veka da se umetnost i književnost ne odvoje od njihovih pravih dru- 1) da učestvuje u radovima i događajima koji tekuće koncepte štvenih veza; potreba za hegemonijskom dominacijom u svakoj zdravoj kultu- “realnog” fikcionalizuju na način koji podstiče “efekte koji vode ri; ispravnost i istorijska tradicija humanizma i materijalizma; ispravnost teorijskih pobedi socijalizma”, strategija koje odbacuju svaki jak skepticizam koji bi paralizovao pozitivni društveni  napredak. Kao duhovit čovek, Iglton bi verovatno pozdravio primedbu da bi bio do- dok organizovano radništvo ne preuzme kontrolu nad sirovinama, proizvodnjom, fi- PoSLE ModERNE: PoSTModERNA I KRITIKA PoSTModERNE PoSLE ModERNE: PoSTModERNA I KRITIKA PoSTModERNE T E R I I G LT o N FIGuRE u PoKRETu bar marksista da ga nisu upropastili jezuiti, pape i poezija. Ako Igltonovo veličanje nansijama i raspodelom. Iglton često govori da idealna država mora podsticati mak- Platona (Πλάτων, 428/427–348/347 p. n. e.) iznenađuje, Iglton (kao i Liotar /Jean- simum sreće za sve svoje građane. Jedan od sigurnih osnova sreće je lak pristup François Lyotard, 1924–1998/) se slaže sa Platonom da je glavno pitanje za svaku potrebnim materijalnim predmetima. Tako bi svi građani imali i materijalna sredstva kulturu koja bi zbirka vrednosti trebalo da oblikuje društvo. i slobodno vreme da se upuste u ispravno shvaćenu potragu za srećom. Niko ne bi Iglton u knjizi Iluzije postmodernizma objavljuje da bi trebalo da se složimo smeo da bude toliko siromašan da nema kuću, hranu, alatke, odeću, knjige, bicikl, sa klasičnim starim vekom i da sve svoje mišljenje utemeljimo na našoj teoriji o tome baštu itd. Iglton veruje da će kapitalizam slobodnog preduzetništva uvek proizvoditi šta bi trebalo da čini dobar život.1 materijalnu nejednakost u meri koja onemogućava pravednu i odgovarajuću raspo- Iglton se očigledno slaže sa Platonom i Fihteom (Johann Gottlieb Fichte, delu materijalnih dobara, dok bi to, barem teorijski, bilo moguće ako bi organizovano 1762–1814) da filozofiranje i društveno planiranje zahtevaju da etička sposobnost radništvo preuzelo potpunu kontrolu nad društvom i stvorilo pametan socijalizam. primeni svoj merodavni interes za upravljanjem. Iglton pominje organizovano radništvo jer nema drugog održivog kandidata. U Igl- Očigledno je, dakle, da će priroda Igltonove etičke teorije biti ključna za tonovoj marksističkoj utopiji, analiza vrlina, vrednosti i značenja postavila bi etiku razumevanje njegovog opšteg programa. Pre nego što razmotrimo ovu materiju, ko- u radikalno novi društveni kontekst. Iglton je vrlo određen u tome da njegova mar- risno će biti da se zabeleži da Iglton ne odbacuje teorijska rešenja koja uključuju kstistička socijalistička etika ne bi mogla da prizna slobodno, racionalno, autonomno božanstvo. Mogli bismo da se pitamo kakve probleme ovo postavlja za marksizam i sopstvo kao konačni izvor vrednosti. Ovim i drugim načinima Iglton isključuje pro- materijalizam. U predgovoru za zbirku tekstova Igltonova čitanka (The Eagleton Rea- svetiteljsko-buržoasko-liberalno-humanističke oblike kulture koji danas dominiraju der), urednik Stiven Rigan (Stephen Regan, 1957–) započinje svoj komentar primed- zapadnom mišlju. Iglton kaže da je socijalistički poredak očigledno komunalan; otuda bom da 1966. godine, u jednom od svojih prvih eseja (u levo orijentisanom katolič- i sam smisao sopstva i opredeljivanje za vrednosti i značenje moraju biti posredo- kom časopisu Slant), ratoborni mladi Iglton tvrdi da je katolička ceremonija pričešća, vani zajedničkim odlukama, nešto slično većinskom odlučivanju na javnom skupu. svođenjem pastve na pasivne posmatrače i tretiranjem Hristovog tela kao robe, bila Imovinska prava, put ka sreći, oblici religije, izbori vrednosti, moraju se podvrgnuti prodavanje kapitalizmu. Ovo je naravno ista vrsta kritike koju je Džejms Džojs (Ja- grupnom tumačenju. Iglton pretpostavlja da u zaista racionalnoj socijalističkoj državi mes Joyce, 1882–1941) pokrenuo u Uliksu. Rigan dodaje da se niko ne bi želeo da tlači druge i da bi takva država bila diskreditovana ako ne bi istin- stepen u kome su Igltonove teorijske preokupacije ukorenjene u ski zadovoljavala najdublje potrebe muškaraca i žena. Ukratko, Iglton želi da odbaci radikalnoj teologiji retko priznaje. kontrolišuću ideju individualnih prava (odobrenih od Boga ili ustava, ili i jednog i drugog) i zameni ih komunalnom idejom vrline. Kao i drugi savremeni levičari, on Trideset godina kasnije, u Iluzijama postmodernizma, braneći tekuću po- želi da diskurs pravde gurne u stranu diskurs slobode. Iglton naglašava da su u ovom trebu za univerzalističkim kategorijama, totalizujućim narativom i humanizmom, Igl- trenutku gotovo svi naši diskurzivni sistemi štetni i pogrešni, jer ne proističu iz je- ton objavljuje da spasonosno rešenje za naše izopačeno društvo dinog ispravnog neksusa, a to je novo čovečanstvo stvoreno na ispravno zamišljenoj ne mora da bude protiv natprirodnog. 2 socijalističkoj utopiji. Pošto je to nešto što još uvek nismo videli, ne možemo ga ni Međutim, Igltonovo shvatanje natprirodnosti (supernaturalism), ako bi mu precizno opisati. To ostaje nekoj budućoj potvrdi. se naložilo da ga objasni, ne bi umirilo nijednu od postojećih velikih religija. Ono bi Iglton je jasan u svom shvatanju prevrednovanja svih vredosti. U Iluzijama moglo da bude na neki način blisko Sartrovom (Jean-Paul Sartre, 1905–1980) shva- 604 postmodernizma on zahteva radikalno novo “oblikovanje vrednosti”.3 Odbacujući re- 605 tanju da ako Bog i postoji, to ne utiče na ljudske poslove. Ili bi moglo da pomogne fren “različitosti” savremene avangardne misli, Iglton kaže: marksističkoj verziji onoga što je metodistička crkva stvorila u svom društvenom Politički cilj socijalizma se ne oslanja na razlike [...] nego na eman- jevanđelju. Dovoljno je reći da bi mnogi čitaoci voleli da Iglton razjasni svoju moguću cipaciju razlike na nivou ljudske međusobnosti i uzajamnosti.4 teologiju. Iglton u poglavlju “Ideja zajedničke kulture” (“The Idea of a Common Cul- U njegovim spisima teološko pitanje je šturo obrađeno, ali su zato njegove KLIF MAKMAHoN ture”), odbacujući liberalno humanistički poziv na “visoku kulturu”, potvrđuje da etičke teorije veoma razvijene. Da bi se razumelo zašto Iglton nešto optužuje dok autentičnu visoku kulturu ne možemo videti dok je ne bude “uživala i iznova pra- drugo hvali, mora se dobro razumeti njegov lični utopijski san koji je visoko etički. On vila čitava zajednica”.5 Navodno, novi kanon i novi kriterijumi procene bi se stvorili prihvata osnovne postavke marksizma: da pravedno i dobro društvo ne može postojati 3 Teri Iglton, Iluzije postmodernizma, str. 84. 1 Teri Iglton, Iluzije postmodernizma, Svetovi, Novi Sad, 1997, str. 81. 4 Teri Iglton, Iluzije postmodernizma, str. 120. 2 Teri Iglton, Iluzije postmodernizma, str. 129. 5 Stephen Regan (ed.), The Eagleton Reader, Wiley Blackwell, Oxford, 1997, str. 115.  glasovima većine posle pobede proletarijata. On ovde tvrdi da je suštinska istorija na ideji da se najdublje vrednosti i potrebe mogu znati unapred i da nisu stvorene PoSLE ModERNE: PoSTModERNA I KRITIKA PoSTModERNE PoSLE ModERNE: PoSTModERNA I KRITIKA PoSTModERNE T E R I I G LT o N FIGuRE u PoKRETu Engleske u laganom napredovanju prema “potpunoj kolektivnoj odgovornosti”. U populističkom odlukom.9 Eliot je, prema Igltonovom gledištu, izabrao pogrešne či- drugom poglavlju ove knjige Iglton primećuje da su u njegovoj marksističkoj utopiji nioce spasenja. ljudi politički Iglton ignoriše Eliotovo priznavanje ne-statičke vrednosti radikalne jeresi prinuđeni da veliki deo vremena provode u kolektivnom dono- i eksplozivnih novih avangardnih dela koja potpuno menjaju značenje kulture i kano- šenju odluka na, dok se primaju u istorijsku kulturalnu mrežu. Za Igltona, Eliot, kao i Platon, ima i da je ispravno usredsređenje na organsku celinu nekog usavršenog modela opštih kul- jedini način na koji se moja jedinstvena samorealizacija može turalnih aranžmana. U novijoj knjizi Ideja kulture (The Idea of Culture, 2000), Iglton ostvariti – preko tvoje.6 se ponovo bavi Eliotom, razrađujući svoju osnovnu tvrdnju da Eliot želi da temeljna Iglton u Izletu (Field Day), pamfletu iz 1988. godine, komentariše da svaka pravila generiše odozgo, koristeći se razmišljanjem inteligencije i stvaranjem visoke utopijska struktura mora zadovoljiti osnovne ljudske potrebe, a da živimo u takvoj kulture koju mase upijaju i kojom se obogaćuju, ali koju same ne oblikuju. Iglton ironičnoj recipročnosti sa teško oštećenim kapitalističkim društvom da smo “krajnje sa svoje strane predlaže više demokratski i socijalistički model Rajmonda Vilijamsa nesigurni u to šta su zaista naše potrebe”, iako može da se pretpostavi da se “potre- (Raymond Williams, 1921–1988) koji poziva na zajedničku demokratsku kulturu čije be i želje uvek na neki način primaju od ‘drugog’.”7 Iglton pokazuje koliko je osuđi- se vrednosti ne mogu unapred precizno odrediti, nego će se pojaviti kroz vanje postojećih grupa i oblika kulture zbog nezadovoljavanja najdubljih univerzalnih saradničko stvaranje takvih značenja, sa potpunim učešćem svih ljudskih potreba neodređeno, pošto još uvek ne postoji znanje o tome koje su to njenih članova.10 potrebe, dok se ne donese nekim budućim kolektivnim odlukama. Iglton ne sugeriše na koji bi način ovaj model mogao da obuhvati viso- Važno je razumeti da Iglton, kao teorijski analitičar, mora visoko da posta- ki nivo kreativnosti filozofa, naučnika, teologa, matematičara, kompozitora itd. On vi autoritet razuma, što ga postavlja uz glavnu struju zapadne kulture, baš kao što ga podržava opštu pretpostavku Platona, Berka (Edmund Burke, 1729–1797) i Eliota: odvaja od feministkinja, dekonstruktivista i postmodernista. Iglton pomaže da se da treba da postoji zajednička homogena, hegemona kultura koja zadovoljava najdublje maha post-postmodernizmu kada u svom pamfletu Izlet objavljuje da moramo pri- potrebe svih učesnika. Multikulturalni ideal je odbačen. Celokupno Igltonovo mišlje- hvatiti i promeniti racionalnost prosvetiteljstva, tako da bi u nekom budućem dobu nje je kristalizovano u izjavi da razumni teoretičari kulture moraju stvoriti istinske kolektivističke slobode spasilačku hermeneutiku koja bi mogla, nasuprot struji, da spase um bio potpuno slobodan da se menja.8 ono što bi danas moglo biti od koristi, što je komentar iz značajnog Igltonovog intervjua sa Majklom Pejnom (Mi- Iglton podseća na idealističkog pesnika Poa (Edgar Allan Poe, 1809–1849), chael Payne, 1941–) u Igltonovoj knjizi iz 1990. godine Značaj teorije (The Significance koji je tvrdio da nikada nećemo videti “prirodno” čovečanstvo dok um ne postigne of Theory).11 U njegovoj feminističkoj studiji Silovanje Klarise (The Rape of Clarissa, najviše što može u usavršavanju ljudskog društva, što je zadatak koji je započeo Pla- 1982), Iglton odbacuje Klarisina hrišćanska nadanja u spasenje preko Boga, izjavivši ton u svojoj Državi. Iglton nigde nije tradicionalniji, teologičniji, akulturisaniji i isto- da bi marksistički socijalisti imali drugačije ime za svaki ričniji nego u svom verovanju da je najveći problem uvek u tome kako da se pronađe apsolutni [...] izvor moći i utehe.12 osnovna spasiteljska moć koja bi stvarala najbolji mogući život u najboljem mogućem Veliki deo Igltonovog polemičkog programa leži u njegovom odnosu prema gradu, na univerzalan način. Iskupljujući, spasiteljski i mesijanski diskurs je u osnovi opštem shvatanju zapadnog intelekta o ispravnom izboru istinskog kulturalno spasi- Igltonovog programa. Njegova stalna poruka mnogim teorijskim neprijateljima je da 606 teljskog činioca: da li su to božanski otelovljeni logos, herojska volja za moć, prirodni 607 su izabrali lažnog Mesiju i da se tako ne može izbaviti ljudsko društvo. i ustavni zakon, arhetipski podsvesni instinkti, naučna istina, kulturalna tradicija, Delo T. S. Eliota je paradigmatski primer tradicionalističke vizije hrišćan- moderna poezija kao novo Sveto pismo, kiptavo oslobađanje libidinozne telesno- skog društva organizovanog oko logosa teologije inkarnacije, božanskog otkrovenja i sti karnevala, postepeno nakupljanje narodne mudrosti, neki drugi dolazak, ljudski natprirodnih činilaca spasenja. Iglton zna da Eliot predstavlja njegovog najvećeg nepri- um koji operiše samouspostavljenim autoritetom, ili iznuđeno odlučivanje o budućoj KLIF MAKMAHoN jatelja. Iglton optužuje Eliota za unižavanje masa postavljanjem hegemone javne kul- ture koju mase otelovljuju ali ne oblikuju, “statičkog” društva pogrešno zasnovanog 9 Stephen Regan (ed.), The Eagleton Reader, Wiley Blackwell, Oxford, 1997, str. 113–114. 10 Terry Eagleton, Ideja kulture, Jasenski i Turk, Zagreb, 2002, str. 119. 6 Teri Iglton, Iluzije postmodernizma, Svetovi, Novi Sad, 1997, str. 298, 299. 11 Terry Eagleton, Michael Payne, The Significance of Theory, Wiley Blackwell, Oxford, 1989, 7 Stephen Regan (ed.), The Eagleton Reader, Wiley Blackwell, Oxford, 1997, str. 362, 363. str. 73. 8 Terry Eagleton, Walter Benjamin, or Towards a Revolutionary Criticism, Verso, London, 1981, 12 Terry Eagleton, The Rape of Clarissa: Writing, Sexuality and Class Struggle in Samuel Ric- str. 175. hardson, University of Minnesota Press, Minneapolis, 1982, str. 94.  kolektivističkoj državi? Iglton je na svoj način veoma eklektičan, a ipak i toliko reduk- pokret prema idealu neobuzdanog karnevala Pokladnog utorka (Mardi-Gras), pošto PoSLE ModERNE: PoSTModERNA I KRITIKA PoSTModERNE PoSLE ModERNE: PoSTModERNA I KRITIKA PoSTModERNE T E R I I G LT o N FIGuRE u PoKRETu tivan u odnosu na marksistički materijalizam da ne može da napravi snažno eklek- je oslobođenje fizičkog erotskog tela jedan od ciljeva marksizma. Iglton uzdiže Bahti- tičko proširenje kao što to čine njegovi neprijatelji. Igltonov redukcionizam dominira na (Михаил Михайлович Бахти́н, 1895–1975) zbog njegove knjige Rable i njegov svet njegovom knjigom Hitklif i velika glad: Studije irske kulture (Heatcliff and the Great (Rabelais and his World), pošto ideal karnevala obnavlja marksističko erotsko telo i Hunger: Studies in Irish Culture, 1995). On u irskoj kulturi ne nalazi pozitivne centre raz-zglobljava sve transcendentalne označitelje.13 vrednosti i za to optužuje englesku političku i ekonomsku eksploataciju i kontrolu. A ipak, Iglton oštro izjavljuje da samo veliki prostak može da igra besko- Iglton je kombinacija književnog kritičara i kritičara kulture. U obema ulo- načne društvene igre dok ljudi gladuju ili bivaju ubijani. Iglton mora da se ruga, i on gama on koristi isti osnovni metod: dekonstrukciju naprslih struktura uočavanjem to i čini, savremenom fetišizmu tela, a ipak ga koristi jer on snaži ideje oslobođenja i njihovih unutrašnjih protivrečnosti, u kombinaciji sa optužbama da su takve struk- materijalizma. U Iluzijama postmodernizma Iglton objavljuje da ture saučesnici kapitalizma. Pošto ne udaraju direktno u njegove temelje, one slu- je seksualnost sada najmoderniji fetiš, že njegovoj izopačujućoj hegemoniji. U izvesnom smislu svaka Igltonova knjiga će da su lenjinisti postali lakanovci, pošto libidinozno telo budalasto gura u pokrivati ovo isto polje, koje je očigledno plodna podloga za njegovu ikonoklastičku stranu radničko.14 Iglton poziva na novu teoriju tela kao mesta izvođenja kreativnih polemičnost. stvari i društvenih reformi, tela kao kreativnog činioca, koje je oslobođeno od svake Dok Iglton, kao oportunista, nalazi razloge da hvali prosvetiteljstvo, li- religiozne priče o duši.15 Iglton može da prihvati moguću religiju ako se ona oslobodi beralni humanizam, estetičku teoriju, dekonstrukciju, postmodernizam, feminizam, duše. Iglton može da brani eksperimentalnu umetnost, jer bi moglo da se pojavi nacionalističke ustanke trećeg sveta, jouissance hedonizma, eksperimentalnu umet- nešto što bi bilo korisno za društvenu reformu. On može da podstiče anti-koloni- nost i trenutni fetišizam tela, važno je videti zašto on levom rukom mora da ih udara jalne ustanke Trećeg sveta, jer oni udaraju na zapadnu kapitalističku hegemoniju, dok ih tapše desnom. Prosvetiteljstvo, koje je ispravno shvatilo spasonosnu moć ali isto tako mora da ismeva svaki neuniverzalistički, multikulturalni i relativistički razuma, demokratije i univerzalističkih istinitih tvrdnji, ipak nije uspelo da uvidi da pluralizam. demonski neprijatelj nije neznanje, nego ekonomsko-politički sistem moći. Liberalni Igltonov ideal pozitivne nove socijalističke hegemonije ga navodi da od- buržoaski humanisti su veličanstveni u kulturalnom obogaćivanju i odbrani univer- baci i celokupan novi filozofski skepticizam koji on povezuje sa Ričardom Rortijem zalističkog diskursa istine, slobode i pravde, ali su isto tako propustili da vide da se (Richard Rorty, 1931–2007). Nasuprot Rortiju, Fišu (Stanley Eugene Fish, 1938–) njihovi plemeniti ideali nikada ne mogu ostvariti dok istinska socijalistička demokra- i ostalima iz tog kruga, Iglton održava klasični zapadni esencijalizam, sa njegovim tija ne uništi kapitalističku moć nad politikom i kulturom. Dekonstrukcija je blistavo jakim zaključcima. On tvrdi: oruđe kritike, ali ostaje kao slabi činilac, jer ne može da pronađe nikakvu osnovu za Ne možemo odbaciti esencijalizam jer, između ostalog, moramo pozitivni novi kulturalni konsenzus i hegemoniju. Biti samo negativan ili samo sub- da znamo koje su esencijalne potrebe čovečanstva.16 verzivan, tvrdi Iglton, kapitulacija je u odnosu na kapitalističko-buržoasku zaveru. Iglton ispravno shvata da je postmodernizam, pošto ne uključuje totalne Postmodernizam pati od iste slabosti kao dekonstrukcija. On dodaje pluralističku kulturalne i društvene strukture, opasniji neprijatelj od slabašnog glasa akademske kulturalnu anarhiju dekonstruktivnoj dezintegraciji sprovedenoj arbitrarnim slobod- dekonstrukcije. Iglton, u svojoj knjizi Valter Benjamin (Valter Benjamin, or Towards no plutajućim jezikom, za koji se pretpostavlja da upravlja svime, a da ne zna ništa. a Revolutionary Criticism), objavljuje da je dekonstrukcija “nagon za smrću na nivou Prema Igltonovom gledištu, besmisleni proizvoljni diskurzivni režimi bi bespomoćno teorije” koju je ponudio neko ko “ništa ne laže jer ništa ne tvrdi”,17 otkrivajući “sa- 608 plutali prateći arbitrarni kulturalni haos, tako da on kao i uvek tvrdi da su ovi slabašni moubistvo liberalizma” koji proglašava oslobođenje dok ubija svaki subjekt koji bi 609 oslobodilački pokreti simptomi opresije kapitalizma, koji nikada ne može da dozvoli mogao biti oslobođen i tako tone u “politički kvijetizam i kompromis”.18 bilo kakvu vrstu društvene koherencije. Nekoherencija dekonstrukcije i postmoder- nizma se razvija iz veće, kapitalističke nekoherencije. Iglton postupa sa feminizmom 13 Terry Eagleton, Walter Benjamin, or Towards a Revolutionary Criticism, Verso, London, 1981, kao sa najperspektivnijim novim frontom oslobođenja, jer on ne samo da prodire u str. 144–145. KLIF MAKMAHoN srž ušančenog logo-patrijarhalno-zapadnog humanizma, nego teži realnoj političkoj 14 Teri Iglton, Iluzije postmodernizma, Svetovi, Novi Sad, 1997, str. 69–71. moći. Međutim, Iglton očekivano mora da osudi feminizam zbog odbacivanja uni- 15 Teri Iglton, Iluzije postmodernizma, str. 71–73. 16 Teri Iglton, Iluzije postmodernizma, str. 104. verzalističkog diskursa razuma i podsticanja besciljnog pluralizma, umesto radikalne 17 “Nothing lieth because he nothing affirmeth” čuveni je odgovor na tvrdnju da poezija laže nove hegemonije. Iglton veruje da nezapadni nacionalistički ustanci mogu da postave ser Filipa Sidneja (Phillip Sudney, 1554–1586) u njegovoj knjizi An Apology for Poetry (prim. izazov kapitalizmu i buržoaskom vrednostima, ali mora da odbaci sve teorije kultu- prev.). ralnog relativizma koje bi onemogućile marksistički univerzalizam. Iglton ceni noviji 18 Terry Eagleton, Walter Benjamin, or Towards a Revolutionary Criticism, Verso, London, 1981, str. 136–139.  Često se obraćajući estetičkoj teoriji, Iglton nudi svoju verziju njene istori- 1879–1955), Eliota, Ajnštajna (Albert Einstein, 1879–1955), Huserla (Edmund Hu- PoSLE ModERNE: PoSTModERNA I KRITIKA PoSTModERNE PoSLE ModERNE: PoSTModERNA I KRITIKA PoSTModERNE T E R I I G LT o N FIGuRE u PoKRETu je u knjizi Ideologija estetike (The Ideology of the Aesthetic) iz 1990. godine. On razvija sserl, 1859–1938), Sartra, Fregea (Friedrich Ludwig Gottlob Frege, 1848–1925), svoju osnovnu optužbu da je celokupna estetička teorija pogrešno postavljena uko- Junga (Carl Gustav Jung, 1875–1961), Le Korbizijea (Le Corbusier, 1887–1965), Še- liko teži zoni estetičke autonomije, umesto da estetiku utisne u društveno-politički nberga (Arnold Schönberg, 1874–1951), Rotka (Mark Rothko, 1903–1970) i Nju- neksus u koji se mora smestiti sva teorija i ideologija. Iglton nastoji da pokaže da mana (Barnett Newman, 1905–1970). Sam Iglton je sažetim mapiranjem pokazao je estetika uvek skrivena forma ideološkog diskursa i da se ova društvena činjenica metafizičke razloge za svoje napade na “velike vojnike” novije marksističke teorije. stalno mora isticati, da bi se sprečila šteta velikog pogrešnog zaokreta koji se događa Imamo: idealističkog realistu (Lukača /György Lukács, 1885–1971/); dvojicu ideali- kada se estetičko iskustvo izoluje ili proširuje da bi uzurpiralo oblasti filozofije, etike stičkih modernista (Bloha /Ernst Bloch, 1885–1977/, Adorna /Theodor W. Adorno, ili religije. Iglton postavlja ideal estetičko-ideološko-političke zone reciprociteta koja 1903–1966/); materijalističkog modernistu (Brehta /Bertold Brecht, 1898–1956/); može i modernistu koji spaja elemente idealizma i materijalizma (Benjamina /Walter Be- delovati kao društvena kritika, a da istovremeno ne daje osnovu njamin, 1892–1940/). Ostalo je slobodno mesto “materijalističkog realiste”.23 U za političku ratifikaciju.19 pokušaju da popuni ovo prazno spasiteljsko mesto, Iglton oštro napada Benjamina Iglton razvija tezu da je zona estetike, pošto je u tesnoj vezi sa čulima, zbog njegovog idealističkog kabalističkog mesijanizma, Bahtina zbog sličnog “judeo- telom i slobodnim subjektivitetom, imala pozitivno dejstvo u postavljanju izazova hrišćanskog misticizma”, i Altisera (Louis Althusser, 1918–1990) što u kapitalističkoj i onemogućavanju strukture moći koja se izgradila oko zapadnog logocentričnog hegemoniji nije napravio ništa više od “usamljene enklave otuđenosti”.24 uma i da se ovaj oslobodilački front može pomeriti dalje. Međutim, estetika postaje Igltonovi tumači uglavnom ne ističu njegovu značajnu filozofsku posve- opasna zona kada se prilagodi postojećoj strukturi moći, ili kada biva izolovana od ćenost zdravorazumskom realizmu, koja se od marksiste može očekivati. Aristotel samog društvenog neksusa. Iglton shvata da estetički diskurs sublimnog može biti (Αριστοτέλης, 384–322 p. n. e.) je najveći otac ove škole. Iglton piše da nijedna teo- iskorišćen da se unapredi marksistički socijalizam, pošto se sublimno definiše kao rija ne bi trebalo da poljulja neizmerno, čudesno i nepredstavljivo. Iglton kaže da se ovi uslovi odnose na bu- veru u onu vrstu razložnog pouzdanog znanja koje zaista sve vre- duću marksističku utopijsku državu, koja je u “tom smislu sublimna”.20 Neizmerna me uživamo kapitalistička kulturalna forma se naziva lošim sublimnim, dok se marksistički san i da je naziva dobrim sublimnim. Iglton postupa sa Ničeom (Friedrich Wilhelm Neitzsche, materijalni svet u najmanju ruku toliko realan da se na njega može 1844–1900) kao sa nekim ko pokazuje da se estetičko može toliko proširiti da zavla- delovati i da se može menjati.25 da nad svime i ispravno primećuje da Ničeov svet umetničkih fikcija o nadčoveku ne Iglton iznosi značajnu primedbu da marksista ne smatra da se dolazi do može biti osnova za društveni konsenzus.21 Na kraju ovog dela Iglton ponavlja da je bolje osnove čitanjem Deride (Jacques Derrida, 1930–2004) umesto Aristotela.26 održavanje u životu tradicionalnog diskursa razuma, istine, slobode i subjektivnosti Iglton, kao filozof, pripada liniji koja vodi od presokratovskog materijalizma do Ari- od suštinske važnosti, ukoliko levica želi da donosi univerzalističke tvrdnje koje bi stotela, utilitarizma, marksizma, pragmatizma, empirizma i Vitgenštajna (Ludwig bile dovoljno snažne da se “suprotstave aroganciji moći”.22 Zbog svog marksistič- Wittgenstein, 1889–1951), u kojoj se može uočiti zdravorazumski realizam. Iglton s kog opredeljenja Iglton možda nema drugog izbora osim ovog drastičnog svođenja pravom primećuje da se svi oni koji odbacuju zdravorazumski realizam – oslanjaju na estetičkog na društveno i subverzivno. Kako sam kaže, on nije zaista zainteresovan njega u svakodnevnom životu. za estetičko. Videći svoje najveće neprijatelje u modernizmu, ušančenom hrišćanstvu, 610 Iglton je vrlo otvoren u svojim oštrim kritikama Marksa (Karl Marx, 1818– buržoaskim liberalnim humanističkim naukama, u oslanjanju na razum, prirodne i 611 1883) i velikih marksističkih teoretičara dvadesetog veka, za koje smatra da su isuvi- konstitucionalne zakone prosvetiteljstva, i u izvanrednoj usisavajućoj moći globalnog še iskvareni modernizmom. Baš kao što mora da se suprotstavi ideološkoj anarhiji i kapitalizma, Iglton cilja i na ono što bi moglo da bude njegov najveći neprijatelj, a to skepticizmu dekonstrukcije i postmodernizma, Iglton je prinuđen da se suprotstavi i je tendencija perspektivnih radikalnih grupa da se zadovolje postepenim “reformiz- modernizmu koji je po pravilu bio potraga za novim temeljima univerzalističke istine mom” društva umesto radikalnim lomom. On izjavljuje da su feministkinje sklone da KLIF MAKMAHoN i vrednosti koja ne daje ili vrlo malo daje mesta ekonomskom determinizmu – kao prihvate “reformizam” zbog “gubitka političke hrabrosti” i da kod Jejtsa (William Butler Yeats, 1865–1939), Valasa Stivensa (Wallace Stevens, 23 Terry Eagleton, Walter Benjamin, or Towards a Revolutionary Criticism, Verso, London, 19 Terry Eagleton, The Ideology of the Aesthetic, Blackwell, Oxford, 1995, str. 119. 1981, str. 159. 20 Terry Eagleton, The Ideology of the Aesthetic, str. 216. 24 Terry Eagleton, Walter Benjamin, or Towards a Revolutionary Criticism, str. 116, 153, 91. 21 Terry Eagleton, The Ideology of the Aesthetic, str. 225. 25 Teri Iglton, Iluzije postmodernizma, Svetovi, Novi Sad, 1997, str. 16, 13. 22 Terry Eagleton, The Ideology of the Aesthetic, str. 415. 26 Stephen Regan (ed.), The Eagleton Reader, Wiley Blackwell, Oxford, 1997, str. 251.  reformistička mitologija nastavlja da guta čitave sektore radničke Literatura: PoSLE ModERNE: PoSTModERNA I KRITIKA PoSTModERNE PoSLE ModERNE: PoSTModERNA I KRITIKA PoSTModERNE T E R I I G LT o N FIGuRE u PoKRETu klase.27 Kao kruti polemičar, Iglton ne priznaje ništa što bi unutrašnji duh kritike i Terry Eagleton, Exiles and Émigrés: Studies in Modern Literature, Chatto and Win- reforme mogli da postignu unutar liberalno-humanističkih i buržoaskih formi kulture dus, London, 1970. i unutar kapitalizma preko meliorativnog zakonodavstva u zapadnim demokratija- Terry Eagleton, Walter Benjamin, or Towards a Revolutionary Criticism, Verso, Lon- don, 1981. ma. Iglton jasno vidi da izvanredna privlačnost mirnije reformističke argumentacije Terry Eagleton, The Rape of Clarissa: Writing, Sexuality and Class Struggle in Samu- lako može da opozove marksističke radikalne zahteve. Zatvoreni univerziteti, prema el Richardson, University of Minnesota Press, Minneapolis, 1982. Igltonu, još uvek nisu spasiteljski organizovani. U poslednjem poglavlju svog teksta Terry Eagleton, Književna teorija, Liber, Zagreb, 1987. Književna teorija (Literary Theory) iz 1983. godine, on izjavljuje da današnje univerzi- Terry Eagleton, Myths and Power: A Marxist Study of the of the Brontës, Palgrave tetske katedre treba uništiti i zameniti ih studijama kulture, Macmillan, Hampshire, 1988. obrazovanjem o različitim teorijama i metodama analize kul- Terry Eagleton, Michael Payne, The Significance of Theory, Wiley Blackwell, Oxford, ture.28 1989. Materijalnim oblicima kulture bila bi zadata pokora zbog nedostatka Terry Eagleton, Ideology: An Introduction, Verso, London, 1991. drušvene savesti. Terry Eagleton, The Ideology of the Aesthetic, Blackwell, Oxford, 1995. Terry Eagleton, Heatcliff and the Great Hunger: Studies in Irish Culture, Verso, Lon- Iglton priznaje da je turoban usamljen jahač. U predgovoru za knjigu Iluzije don, 1996. postmodernizma on izjavljuje: Terry Eagleton, Marxism and Literary Criticism, Routledge, London, 2002. Bilo bi intelektualno nepošteno pretvarati se da je marksizam i Terry Eagleton, Ideja kulture, Jasenski i Turk, Zagreb, 2002. dalje živa politička realnost, ili da su izgledi za socijalističku pro- Terry Eagleton, Teorija i nakon nje, Algoritam, Zagreb, 2005. menu, barem u ovom trenutku, bilo kakvi osim izuzetno mali. Terry Eagleton, Sveti teror, Naklada Jasenski i Turk, Zagreb, 2006 A ipak, Iglton ima veliku armiju potencijalnih pobornika. U knjizi Značaj Terry Eagleton, Smisao života, Jasenski i Turk, Zagreb, 2008. teorije (The Significance of Theory), Iglton primećuje da njegov radikalni marksistički Stephen Regan (ed.), The Eagleton Reader, Wiley Blackwell, Oxford, 1997. utopizam zaista nije pusti san zbog miliona umova stalno otvorenih tuđem uticaju: Teri Iglton, Iluzije postmodernizma, Svetovi, Novi Sad, 1997. “To su deca.”29 Kakva god da su ograničenja Igltonove spasiteljske hermeneutike i politike, u svojim spisima je došao do izvesnog broja vrednih stvari, računajući oštro- umnu dekonstrukciju dekonstrukcije, postmodernizma, i mnoštva savremenih pro- laznih hirova i oduševljenja kojima nedostaje filozofsko utemeljenje. Iglton s pravom zahteva da blagoslov mira, napretka i sreće mora biti dostupan svima i da umetnost, estetika, filozofija, politika, religija i sve drugo, moraju biti pod obavezom unapre- đivanja svakodnevnog života ljudi. Humanistika mora biti moralno instrumentalna i direktno podsticati društvenu akciju. U knjizi Iluzije postmodernizma, Iglton ponavlja da se moderni i postmoderni um moraju uskladiti sa klasičnim starim vekom: suštin- 612 ski zadatak celokupne filozofije i ideologije je da se ispita 613 od čega se sastoji dobar život, i koji je najbolji način da se on obezbedi.30 Prevod s engleskog Margarita Petrović KLIF MAKMAHoN 27 Terry Eagleton, Walter Benjamin, or Towards a Revolutionary Criticism, Verso, London, 1981, str. 100, 179. 28 Terry Eagleton, Književna teorija, Liber, Zagreb, 1987, str. 213. 29 Terry Eagleton, Michael Payne, The Significance of Theory, Wiley Blackwell, Oxford, 1989, str. 34. 30 Teri Iglton, Iluzije postmodernizma, Svetovi, Novi Sad, 1997, str. 297.  političke istorije, ona su mu omogućila da teorijski zasnuje i obrazloži svoju kritičnu i PoSLE ModERNE: PoSTModERNA I KRITIKA PoSTModERNE PoSLE ModERNE: PoSTModERNA I KRITIKA PoSTModERNE RodŽER SKRuToN FIGuRE u PoKRETu kritičku poziciju u britanskoj intelektualnoj eliti toga vremena. Skruton je, naime, na- činio otklon od revolucionarnih ideja britanske liberalne levo orijentisane inteligencije i suočio se sa univerzitetskim okruženjem u kojem je konzervativizam – kao skup stečenih građanskih, a ne nasleđenih monarhističkih uverenja i vrednosti – bio pre- zrena opcija. Svoje ideje ovaj pisac je iskazao u studiji The Meaning of Conservativism Rodžer (1980), koja nije naišla na blagonaklonu recepciju u britanskoj akademskoj zajednici.3 S obzirom na to da je pomenuto delo objavljeno u periodu konsolidacije britanske SKRuToN Konzervativne partije i, takoreći, istovremeno sa njenim povratkom na vlast, para- doksalno deluje i činjenica da ono nije imalo naročitog odjeka među političkim ak- tivistima sa čijim stanovištima je u znatnom stepenu bilo usaglašeno. 4 Posledično, “Romantična srž Rodžer Skruton se našao u svojevrsnom “nemogućem” misaonom, kreativnom i ak- cionom međuprostoru čija posebnost i jedinstvenost su ga – tokom više od trideset konzervativizma”1 godina njegovog rada – učinile jednim od britanskih najosobenijih, ali i najcenjenijih konzervativnih intelektualaca. estetika muzike Premda su lica konzervativizma kako sinhronijski, tako i dijahronijski pro- menljiva i raznolika, primarno berkovsko ishodište Skrutonove misli upućuje na ne- Rodžera Skrutona koliko važnih ravni njegovog intelektualnog horizonta koje je i on sam precizno odre- dio.5 Najpre, to je razumevanje slobode pojedinca ne kao suprotnosti redu, već kao : Ivana Ilić druge strane reda. Zatim, u pitanju je shvatanje autoriteta države i vlasti kao korena političkog poretka. Potom, reč je o razumevanju tradicije kao skupa nepromenljivih vrednosti, o viđenju kontinuiteta tradicije kao prenošenja takvih vrednosti iz proš- “Potraga za izgubljenim domom”: uvod losti u budućnost, te i o odbrani tako uspostavljene tradicije, prećutnih uverenja i običaja od progresivno-reformističkih nastojanja. Najzad, to je i odmak od koncepta Svojstva razgranate, raznovrsne i kontroverzne delatnosti Rodžera Skru- društvenog ugovora ka idealističkoj zamisli duhovnog partnerstva ili transcendental- tona (Roger Scruton, 1944–) – filozofa, estetičara, romanopisca, akademskog rad- ne veze između prošlosti i budućnosti kao regulativnog i vrednosnog principa funk- nika, političkog komentatora i aktiviste, hroničara javnog života Velike Britanije, cionisanja i održanja društva. kompozitora i poslovnog čoveka – temeljno su određena njegovim konzervativnim Zainteresovavši se za filozofiju konzervativizma i prihvativši je kao sop- političkim i životnim opredeljenjem. Takva orijentacija je latentno prožimala Skruto- stveni credo, Rodžer Skruton je načinio disciplinarni iskorak od filozofije i estetike novu misao od samog početka njegovog interesovanja za pitanja filozofije i estetike, ka političkoj teoriji, kako je rečeno. Međutim, između samodovoljnosti filozofskog mišljenja i bezinteresno lepog objekta estetike, s jedne, i promišljanja o političkim ali se otvoreno ispoljila neposredno nakon krize 1968. godine i, pod uticajem filozo- i ideološkim mehanizmima postojanja društva, s druge strane, nije vladala potpuna fije Edmunda Berka (Edmund Burke, 1729–1797), počekom osme decenije prošloga 614 nesaglasnost. Jer, i u jednoj i u drugoj sferi mišljenja Skruton je težio da ponovo afir- 615 veka uspostavila kao trajna platforma celokupnog Skrutonovog delovanja. miše izgubljenu sigurnost u sisteme znanja i vrednosti koje su modernizmi dvade- Berkova razmišljanja o francuskoj revoluciji disciplinarno su veoma udalje- setog veka na radikalan način problematizovali i doveli do njihovog istorijskog kraja. na od Skrutonovog prvenstveno filozofsko-estetičkog obrazovanja i potonje profe- Drugim rečima, bio je u: sionalne akademske karijere u visokoškolskim i naučnim institucijama u Velikoj Bri- taniji i Sjedinjenim Američkim Državama.2 Međutim, u prelomnom periodu evropske University (1992−95), a od 2005. godine i za Institute for the Psychological Sciences, Washington/Oxford. 1 Tekst pod navodnicima u naslovu ove studije i u naslovima njenog uvodnog i zaključnog 3 Roger Scruton, “Why I Became a Conservative”, The New Criterion vol. 21, no. 6, London, I vA N A I L I ć poglavlja preuzet je iz: Roger Scruton, “Why I Became a Conservative”, The New Criterion vol. 2003, str. 9. 21, no. 6, London, 2003, str. 4−13. 4 Ray Sawhill, “On Good Authority”, http://www.salon.com/feature/1998/04/cov_07feature. 2 Rodžer Skruton je diplomirao (1965) i magistrirao (1967) iz oblasti filozofije, a doktorirao html. (1972) iz oblasti estetike na Cambridge University. Njegova akademska nameštenja bila su 5 Roger Scruton, “Why I Became a Conservative”, The New Criterion vol. 21, no. 6, London, vezana za Peterhouse, Cambridge (1969−71), Birkbeck College, London (1971−92) i Boston 2003, str. 8−10.  potrazi za izgubljenim domom, udalji od realnog, opipljivog sveta i da razumevanje muzike zasnuje na konkretnom PoSLE ModERNE: PoSTModERNA I KRITIKA PoSTModERNE RodŽER SKRuToN FIGuRE u PoKRETu PoSLE ModERNE: PoSTModERNA I KRITIKA PoSTModERNE uveren da čulnom doživljaju. S druge strane, “nemilosrdna” i minuciozna analitičnost i latentni ono što je izgubljeno može da bude i pronađeno, ne nužno u for- preskriptivni karakter Skrutonovih razmatranja pozicioniraju celokupnu raspravu u mi u kojoj je izmaklo našem razumevanju, već onakvo kakvo će “opipljivo” polje muzičke teorije i konkretizuju efekte samog tog postupka na muzič- biti kada se svesno ponovo prihvati i preoblikuje da bi nas na- ko delo. U međusobnom susretu te dve strane, Skruton istražuje pitanja koja smatra gradilo za svu težinu separacije na koju smo osuđeni zbog naše centralnim za disciplinu: odnos između zvuka i tona, prirodu čisto muzičkog iskustva, prvobitne transgresije.6 muzičko značenje (šta muzička označava i na koji način to čini?) i kriterijume vred- Celokupan rad Rodžera Skrutona na polju filozofije i estetike umetnosti novanja muzike. obeležen je njegovim nastojanjem da sagleda prirodu estetskog iskustva i da ga us- postavi kao jedini relevantan okvir za bavljenje temeljnim pitanjima umetnosti. Si- stemsko objašnjenje estetskog iskustva iz ugla empirističke filozofije pružio je u stu- odnos između zvuka i tona diji Art and Imagination (1974) i razradio u knjizi The Aesthetic Understanding (1983). Iz navedenih dela proistekla su propitivanja pojedinačnih umetnosti, pre svega arhi- Polazna teza Rodžera Skrutona jeste da zvuk nije svojstvo predmeta, već tekture i muzike. Posebna pitanja o arhitekturi postavio je u The Aesthetics of Arc- objekt koji postoji nezavisno od predmeta. Shodno tome, ako je vibracija u vazduhu hitecture (1979) i The Classical Vernacular: architectural principles in an age of nihilism primarni objekt koji se može percipirati bez slušanja, onda je zvuk sekundarni objekt (1995). Skrutonova privrženost muzici ispoljava se na dve ravni: filozofsko-estetič- o kojem je moguće objektivno suditi čak i ako je njegova priroda određena načinom koj i stvaralačkoj. Rodžer Skruton je autor studija The Aesthetics of Music (1997) i na koji ga slušalac čuje, odnosno čak i ako on nije, sa stanovišta fizike, deo konkretne Death-Devoted Heart: Sex and the Sacred in Wagner’s Tristan und Isolde (2004), kao i realnosti. kompozitor dve opere – The Minister (1994) i Violet (2005) – koje je napisao prema Opis zvuka kao sekundarnog objekta upućuje na dva važna zaključka. Prvo, sopstvenim libretima. taj opis se zasniva na razlici koju Skruton uspostavlja između materijalne realnosti, s U studiji The Aesthetics of Music 7 Rodžera Skrutona prisutno je sistemsko jedne, i fenomenološke realnosti, s druge strane. Zvuk, poput duge ili mirisa, egzisti- i celovito zasnivanje estetike muzike i to – u tradiciji analitičke estetike – “od prvih ra ravnopravno i istovremeno u dva registra stvarnosti: u jednom, eksperimentalno principa”, 8 potom preko ontologije i značenja muzike, do funkcije muzike u kulturi. proverivom i dokazivom, i drugom, vezanom isključivo za čulni doživljaj slušaoca. Pri tome, celokupna rasprava zasvođena je Skrutonovom hipotezom da umetnič- Dva pomenuta pojavna registra zvuka nisu međusobno svodiva na zajednički ime- ko delo postoji isključivo kao objekt imaginativnog estetskog iskustva čije izvore, nilac, jer zvuk kao fenomen nije ekvivalentan zvuku kao fizičkom objektu i ne može uslove i delovanje Skruton istražuje u okviru specifično muzičkih reakcija na samu se redukovati na takav objekt. Stoga, ono što slušalac čuje kada sluša određeni zvuk muziku, to jest u okviru – podjednako imaginativno ustrojenog – “čisto muzičkog nije sveukupnost primarnih strukturnih svojstava emitovanja i prostiranja zvuka, već iskustva” i s obzirom na posebna pitanja muzičke umetnosti. S jedne strane, premisa način na koji se zvuk odloženo pojavljuje u njegovom iskustvu: o imaginativnom reagovanju na umetnost uopšte omogućuje Skrutonu da muziku Ne bismo smeli da poistovećujemo zvuk sa zvučnim talasom više nego što poistovećujemo crvenilo predmeta sa svetlošću koja od njega dolazi. Nema više osnova za eliminisanje fenomenološke 6 Roger Scruton, “Why I Became a Conservative”, str. 7. 616 7 Studija The Aesthetics of Music (Clarendon Press, Oxford, 1997) je potekla iz niza preda- realnosti zvuka u korist primarnih svojstava zvučnih talasa, nego 617 vanja koja je Rodžer Skruton održao na Univerzitetu u Bostonu 1992, 1993. i 1994. godine. U za eliminisanje fenomenološke realnosti boja i duga.9 stručnoj javnosti je naišla na znatan odjek, premda različito intoniran. Uprkos određenim kri- Skruton uvodi koncept fenomenološke realnosti da bi ukazao na razliku tičkim stavovima recenzenata, u pojedinim recenzijama preporučena je kao jedan od najvred- između izgleda i samo izgleda: zvučanja koje je “tu” da bi se čulo i zvučanja koje se nijih doprinosa estetici muzike (A. E. Denham, “The Moving Mirrors of Music: Roger Scruton Resonates with Tradition”, Music & Letters vol. 80, no. 3, Oxford, 1999, str. 411−432; Gary odvija na razini zamišljenog ili imaginarnog.10 Posledično, naučno interesovanje za Iseminger, “The Aesthetics of Music by Roger Scruton”, The Journal of Aesthetics and Art nastanak i primanje zvuka kao fizičkog entiteta povlači se u korist estetičke uprav- Criticism no. 3, Madison Wis., 1999, str. 374−475; Jerrold Levinson, “The Aesthetics of Music by Roger Scruton”, The Philosophical Review no. 4, Ithaca N. Y., 2000, str. 608−614), dok je u I vA N A I L I ć drugima oštro kritikovana (A. E. Sharpe, “Roger Scruton: The Aesthetics of Music”, Philosop- 9 Roger Scruton, The Aesthetics of Music, str. 6. hical Investigations no. 2, Oxford, 1999, 176−182) ili polemički predstavljena (Anthony Pryer, 10 Analogija sa opažanjem boja još jedanput je korisna: “Crveni predmeti su stvarno crveni, “Trouble in Arcadia: Music Aesthetics and the Bounds of Culture”, Journal of the Royal Musical iako je crvenilo stvar izgleda. […] Otuda postoji razlika između ‘biti crven’ i ‘izgledati crveno’, Association vol. 124, no. 1, Oxford, 1999, str. 134−152). iako je crvenilo ujedno i ono kako stvari izledaju.” Roger Scruton, The Aesthetics of Music, 8 Roger Scruton, The Aesthetics of Music, Clarendon Press, Oxford, 1997, str. ix. str. 6.  ljenosti ka propitivanju čulnog – u ovom slučaju auditivnog – saznavanja ili čulnog Diferencijacija zvuka i tona u svesti slušalaca odvija se istovremeno na PoSLE ModERNE: PoSTModERNA I KRITIKA PoSTModERNE PoSLE ModERNE: PoSTModERNA I KRITIKA PoSTModERNE RodŽER SKRuToN FIGuRE u PoKRETu doživljaja u vidu u kojem se on pojavljuje u svetu i za čoveka u njemu. Objektivnost, tri ravni: između akustičkog doživljaja zvukova i muzičkog doživljaja tonova, između te time i relevantnost takvog doživljaja, zagarantovana je upravo samom pojavnošću stvarne kauzalnosti zvukova i virtuelne kauzalnosti koja generiše ton iz tona u mu- zvučnog objekta u konkretnom iskustvu slušaoca. zičkom poretku, kao i između nizova zvukova i pokreta tonova koje u njima čujemo. Drugo, razdvajanjem zvuka od njegovog izvora i zainteresovanošću za čul- Upravo to nešto više, što se čuje u zvucima nezavisno od njihove fizičke realnosti, ni efekat na takav način autonomizovanog zvuka, Skruton čini odmak od poetičkog jeste ton kao intencionalni objekt muzičke percepcije. ka estetskom slušanju; upravo ka onome što je Ton je određen muzičkim parametrima (ritmom, melodijom i harmonijom) iskorišćeno u muzičkoj umetnosti […]. Istorija umetnosti upućuje koje ne poseduje nijedan zvuk. Navedeni parametri organizuju muzičku površinu i is- na pokušaj da se pronađu načini da se opišu, notiraju i, posledič- crtavaju akuzmatski prostor slušanja te ton, poput muzičke kompozicije koju sačinja- no, identifikuju zvuci, bez preciziranja njihovog izvora.11 va, postaje tercijarni objekt. Činjenica da fenomenološka svojstva tona nije moguće Metafora “muzičke sobe” odnosi se na takve, akuzmatski određene zvu- redukovati na njegove fizičke karakteristike – da intencionalnost slušanja tona nije ke, koji nemaju poreklo i kontekst, na zvuke bez istorije i kulture koji se poput čistih svodiva na puko opažanje čulnog podsticaja – jeste uzrok neminovnosti delovanja događaja pojavljuju i slušaju nezavisno od izvođačke prakse: Gestalta: prethodno navedeni parametri mogu se izolovati uz pomoć muzičke ana- Stvar koja proizvodi zvuk, čak i kada je to “nešto što se čuje”, nije lize, ali da bi se čuli kao muzika oni u percepciji moraju biti unapred prepoznati kao intencionalni objekt slušanja, već sam uzrok onoga što čujemo uređena i organizovana celina. Percepcija muzike se ne može podeliti na pojedinačne […]. U slušanju smo, otuda, suočeni sa nečim što nam čulo vida parametre, jer je upravo celovitost čulnog doživljaja neophodan uslov da se ono što se čuje sluša kao muzika. ne može pružiti: sa čistim događajem u kojem ne učestvuju po- jedinačne materijalnosti i koji, stoga, postaje jedini objekt naše misli i pažnje.12 Priroda čisto muzičkog iskustva Skrutonovo priklanjanje pomenutoj istoriji proističe iz uticaja idealistič- ko-univerzalističke perspektive mišljenja, ali je, istovremeno, i političko i vrednosno Razlikovanje fenomenološke i materijalne realnosti tona omogućilo je pitanje, kako će kasnije biti pokazano u vezi sa njegovim razmatranjima aksiologije i Rodžeru Skrutonu osnovu za opis muzičkog iskustva – a kasnije, kako će biti obra- sociologije muzike. zloženo, i za raspravu o muzičkom značenju i za utemeljenje estetskog suda – kao Puka organizacija zvuka nije dovoljan uslov da bi ono što se sluša bilo temelja razumevanja muzičkog dela. Prema Skrutonu, muzičko iskustvo počiva na muzika. Da bi organizacija zvuka rezultirala muzikom, potrebno je da se odigra tran- metaforama u kojima centralno mesto zauzima metafora muzičkog prostora i kre- sformacija zvuka u ton: ton je zvuk koji egzistira isključivo u okviru muzičkog “polja tanja koje se u njemu odvija. Zvučni akuzmatski prostor i vremenski sled događaja sila”, te zvuk postaje ton nakon što se organizuje na muzički način. Ton je ono što (kretanje tonova) u njemu nisu analogni realnom fizičkom prostoru i stvarnom kre- slušalac čuje u zvuku kada ga sluša na muzički način. Sledi da muzika za Skrutona ne tanju individua u tom prostoru: postoji u materijalnoj realnosti, već isključivo u iskustvu slušaoca i njena svojstva se Ne samo da tonski svet ne sadrži pokretne entitete; njegov “pro- ne mogu sagledati odvojeno od tog iskustva. storni” karakter je puka pojavnost […], jer kako možemo govoriti Ton kao događaj nastaje u preseku dva međuzavisna procesa. S jedne o pokretu kada se ništa ne pokreće.13 618 strane, ton se proizvodi sa intencijom da bude stvoren i komuniciran kao muzika, dok 619 Ovaj paradoks muzičkog pokreta, koji to u materijalnom fizičkom smislu se, s druge strane, sluša u okviru uređenog muzičkog sistema. Kao što uređenost zapravo nije, biće Skrutonova osnova za potonja razmatranja muzičke strukture kao gramatike govornog jezika, na primer, omogućuje da se reči čuju kao reči, te i kao nosioca muzičkog značenja. nosioci značenja, tako i muzički poredak (ili muzičko “polje sila”) pruža mogućnost Metafora se ne može eliminisati iz opisa muzike, jer ona definiše intenci- da se tonovi čuju kao muzički organizovani zvuci. Međutim, dok reči uvek referiraju onalni objekt muzičkog iskustva. Ona se ne odnosi na skrivena svojstva tog objekta, na značenje koje je izvan njih samih, ton ne mora da referira ni na šta drugo, osim na već na njegovu “površinsku” pojavnost, na doživljaj objekta u slušaočevom iskustvu. muziku. To znači da se poredak muzike opaža i prima kao takav na osnovu prećutnog Kao postupak spajanja dve stvari ili pojave koje prethodno nisu bile ni u kakvom od- I vA N A I L I ć znanja o tome šta muzika jeste i u toku procesa prepoznavanja muzike kao muzike. nosu, metafora počiva na procesu “dvostruke intencionalnosti”. Ovaj proces podra- zumeva da je primalac u mogućnosti da reaguje istovremeno na dva čulna podsticaja 11 Roger Scruton, The Aesthetics of Music, str. 3. 12 Roger Scruton, The Aesthetics of Music, str. 12. 13 Roger Scruton, The Aesthetics of Music, str. 51.  (čak i iz dva međusobno različita čulna režima) na takav način što prenosi svoje reak- – poglavito semiološki usmerene – metode. Pri tome, Skruton ističe da je izbor PoSLE ModERNE: PoSTModERNA I KRITIKA PoSTModERNE PoSLE ModERNE: PoSTModERNA I KRITIKA PoSTModERNE RodŽER SKRuToN FIGuRE u PoKRETu cije sa jednog podsticaja na drugi, pri tome ih međusobno ne mešajući.14 analitičke metode i analitičkog alata sam po sebi kritičkog karaktera, jer se odnosi na Na srodnom procesu zasniva se i metafora u opisu muzičkog iskustva. različite, neretko međusobno suprotstavljene, moduse slušanja. Njena efikasnost i uspešnost zavise od svesti slušaoca o nepremostivoj razlici (“me- tafizičkom ponoru”) između intencionalnog objekta pažnje i figurativnog, zasnova- nog prvenstveno na prostornim i vremenskim metaforama, opisa tog objekta. Veza Ekskurs: ontologija muzičkog dela između pojedinačnih muzičkih parametara i metaforičkog opisa je postojeća i validna u pojedinačnom i ličnom iskustvu, ali istovremeno i potpuno konstruisana između Kada se zvuk sluša kao muzika, postavljaju se važna ontološka pitanja: samih pojava koje se putem metafore dovode u blizak odnos. Ravan konceptuali- šta tačno jeste muzičko delo i kakav je odnos između dela i njegovog (pravog) zacije – svojstvena isključivo čoveku – na kojoj je takav odnos moguće uspostaviti izvođenja? Skruton naziva imaginacijom. Rodžer Skruton zasniva odgovor na ova pitanja na ograničenju koje direk- Muzika je intencionalni objekt iskustva koji mogu imati samo ra- tno proističe iz njegovog zalaganja za estetsko (neistorijsko, dekontekstualizovano, cionalna bića i to samo putem imaginacije. Da bismo je opisali, univerzalno) slušanje muzike. On, naime, odbacuje istorijski pristup ne samo kate- moramo pribeći metafori, ne zato što muzika egzistira putem goriji muzičkog dela,19 već i samim intelektualnim problemima.20 S obzirom na činje- analoškog odnosa sa drugim stvarima, već zato što metafora nicu da ton predstavlja intencionalni objekt slušaočeve pažnje, prepoznati neki po- opisuje tačno šta čujemo, kada zvuke čujemo kao muziku.15 redak zvukova kao muziku za Skrutona znači doneti sud o intencionalnom identitetu Svojevrsni most između zvučne strukture i muzičkog (estetskog) isku- muzičkog dela: o onome što se pojavljuje u fenomenološkoj realnosti i ne može se stva predstavlja muzička analiza. Jer, u muzici se može analizirati sve ono što ulazi poistovetiti ni sa kakvom materijalnom činjenicom. Jer, estetsko svojstvo muzičkog u opseg estetski zanimljivih aspekata koji se mogu čuti u zvuku, kada se zvuk sluša dela ne obitava u zvucima, već u tonovima koji se u njima čuju. Muzičko delo, otuda, kao muzika. Analitičar ima odogovornost da diferencira suštinske i periferne aspekte nema materijalni identitet. Delo je, prema Skrutonu, ono što slušalac čuje ili želi da muzičkog dela, te da muzičkom analizom usmeri slušaoca na ono što bi on trebalo da čuje u nizu zvukova kada ih čuje kao muziku. čuje u muzičkom delu da bi u potpunosti primio njegovo dejstvo. Analizom se, posle- Skruton ne postavlja muzičko delo u neku drugu sferu ili dimenziju živ- dično, opisuje “površina” muzičkog dela koja se slušaocu ukazuje u samom činu slu- ljenja u Ingardenovom (Roman Ingarden, 1893–1970) smislu, već na ravan intenci- šanja. Kako estetsko interesovanje za muziku obuhvata muzičko delo “bez ostatka”, onalnosti stvaranja, izvođenja i recepcije: identifikovati muzičko delo u materijalnom tako se muzička analiza može sprovesti na nekoliko različitih načina. U tom smislu, svetu znači identifikovati zvučni obrazac nameren od kompozitora da bude realizovan Skruton razlikuje: analizu akordske gramatike, analizu tonalnih centara, modulacija i tokom izvođenja putem proizvođenja zvučnih događaja koji se pod prethodno opisa- imaginativno identifikovanog muzičkog prostora i kretanja u njemu (kao u napisima nim uslovima čuju kao muzika. Touvija /Donald Francis Tovey, 1875–1940/ i Rozena /Charles Rosen, 1927–2002/), Zvučni obrazac definiše glavna svojstva muzičkog dela i može se zapisati motivsku analizu (Rudolf Reti, /Rudolph Reti, 1885–1957), šenkerijansku analizu i u vidu partiture. Sama glavna svojstva muzičkog dela, u koja Skruton ubraja ritam, njene ekstenzije i primene,16 kritičku naraciju (Touvi),17 ideološku analizu18 i druge melodiju i harmoniju, doprinose tonskoj organizaciji dela. Ukoliko ta organizacija 14 Na primer, gledajući portret, posmatrač vidi stvarnu sliku i zamišljeno lice i reakciju na jednu 19 Nasuprot stanovištu Karla Dalhausa (Carl Dahlhaus, 1928–1989), Edvarda Saida (Edward 620 čulnu senzaciju spaja sa reakcijom na drugu – odnosno u slici vidi lice i obrnuto – pri tome W. Said, 1935–2003) i Lidije Ger (Lydia Goehr) da praksa identifikovanja pojedinačnih muzič- 621 znajući da realnost u kojoj postoji slika nije ekvivalentna realnosti u kojoj je dato lice. kih dela počinje sa ustanovljavanjem buržoaskog društva i koncertne publike od kraja osamna- 15 Roger Scruton, The Aesthetics of Music, Clarendon Press, Oxford, 1997, str. 96. estog veka, Skruton zastupa mišljenje da su ljudi – čak i kada nisu imali naviku da identifikuju 16 O Skrutonovoj kritici generativnih pretenzija Šenkerovog (Heinrich Schenker, 1868–1935) muzička dela – oduvek imali “estetsko interesovanje za izvođenje”. Prethodno navedena pita- pristupa biće reči u trećem poglavlju ove studije. nja ne poništavaju se, prema Skrutonovom sudu, zbog toga što se pre kraja osamnaestog veka 17 “Kritiči narativ [...] žrtvuje teoriju zarad opisa. Cilj je da se čitalac navede da čuje šta je u muzika nije primala putem kategorije muzičkog dela, jer su to “pitanja koja se mogu postaviti delu, da primeti detalje i veze i da reaguje na njihovo muzičko značenje. Iako se ovo često zove kada god ljudi slušaju muziku, i kada god ono što slušaju doživljavaju kao ‘ponovo’ isto, poput analizom, moglo bi se opisati i kao kriticizam.” Roger Scruton, The Aesthetics of Music, Cla- oprimerenja tipa u Pirsovom smislu.” Roger Scruton, The Aesthetics of Music, str. 98. rendon Press, Oxford, 1997, str. 398. 20 Skruton se suprotstavlja stavu da intelektualni problemi postaju problemi u određenim I vA N A I L I ć 18 Skruton definiše ideološku analizu kao “tretiranje muzičkih dela kao ideoloških produkcija, istorijskim kontekstima, te da prestaju da budu razumljivi izvan kulturalnih uslova u kojima su čije značenje leži u njihovoj društvenoj funkciji”. Uočavajući njene “inherentne slabosti”, on se iznikli. On smatra da istorija ne samo da nije pokazala da se problemi poništavaju i da nestaju distancira od ove vrste analize i postavlja pitanje: da li nam ideološka analiza govori bilo šta o u trenutku kada se promeni kulturalna klima, već da to – poput matematičkih problema – nisu značenju muzičkog dela ili je ona tek nešto više od amaterske sociologije?” Roger Scruton, The pitanja podložna bilo kakvom razrešenju. Drugim rečima, čovekova mogućnost da uoči odre- Aesthetics of Music, str. 399 i 432. đena filozofska pitanja može da nestane, ali to ne znači da time nestaju i sama ta pitanja.  nije narušena, onda je moguće govoriti o verzijama, orkestracijama ili aranžmani- da li postoji nešto što muzika, osim sebe same označava i, ako postoji, na koji način PoSLE ModERNE: PoSTModERNA I KRITIKA PoSTModERNE PoSLE ModERNE: PoSTModERNA I KRITIKA PoSTModERNE RodŽER SKRuToN FIGuRE u PoKRETu ma jednog istog dela: o numeričkoj – za razliku od kvalitativne, fizički objašnjive muzika uspostavlja i prenosi ta značenja? Pravac Skrutonovih razmišljanja o ovim – identičnosti u prepoznavanju zvučnog obrasca, pri čemu ta identičnost, međutim, pitanjima predodređen je njegovim pristupom samoj muzici i njenom mediju: ako ne uzorkuje i identična estetska iskustva. Ali kada se na delu interveniše na takav je muzika intencionalni objekt estetskog iskustva – ako je muzika ono što slušalac način da se preosmisli njegova ritmička, melodijska ili harmonska organizacija, tada čuje kada putem imaginacije zvuk čuje kao ton u okviru muzičkog polja sila – onda se pomenuta bitna svojstva dela menjaju, te se stiču i uslovi za prepoznavanje novog značenje muzičkog dela proističe iz samog tog iskustva. Značenje muzičkog dela, za- muzičkog dela. ključuje se, nije zavisno od konvencije, već proističe iz percepcije. Posledično, Skru- Muzičko izvođenje – shvaćeno kao izvođenje muzičkog dela – ima za Ro- ton ne govori o tome zašto se u muzičkom iskustvu određeno delo pojavljuje na džera Skrutona posredničku ulogu u realizaciji zvučnog obrasca i, posledično, u do- određeni način i u određenim značenjima, već sagledava u kojim vidovima se proces puni muzičkog iskustva. Ono predstavlja pokušaj određenja intencionalnog objekta identifikacije tih značenja pojavljuje u svesti slušaoca kao deo muzičkog (estetskog) muzičkog iskustva putem realizacije glavnih svojstava zvučnog obrasca: izvođenje je iskustva. Na takav način on zauzima jasnu antirealističku poziciju kojom značenja umetnost prevođenja uputstava za proizvodnju izvesnih zvukova muzike ne pripisuje samom muzičkom objektu, već (emocionalnom) stanju onoga ko u organizaciju tonova.21 na taj objekt reaguje. Premda negira značaj istoričnosti za određenje samog muzičkog dela, Skruton se zalaže za istoričnost slušanja tog muzičkog dela. Uprkos tome što ne odriče relevantnost traganja za autentičnom interpretacijom, on se distancira od po- Šta muzika označava? kreta za izvođenje muzike na originalnim instrumentima, jer smatra da autentično izvođenje proističe iz Reprezentacija i imitacija svesti o prošlosti koja je dostupna samo onima koji se osećaju nepopravljivo odvojenim od nje. 22 Skruton prihvata Kročeovu (Benedetto Croce, 1866–1952) razliku izme- Pomenuti pokret tako podrazumeva i jednu vrstu prećutne kritike publike, đu reprezentacije – kao prikazivanja narativnog, opisnog sadržaja – s jedne, i ek- kritike veoma srodne onoj koju su, manje ili više otvoreno, izricali i modernistički spresije – kao predočavanja nepojmovnog i nepripovednog sadržaja, s druge strane. kompozitori, ali iz ponešto drugačijih razloga. Imitacija, pak, može biti “kandidat za reprezentaciju” ukoliko se ono što se imitira Muzičko izvođenje se može razumeti i nezavisno od kategorije dovrše- postavi u svet za pažnju primaoca umetnosti. Pored toga, Skrutonovo razmatranje nog, autonomnog muzičkog dela, u kontekstu slobodne improvizacije koja određeno muzičke ekspresije prožeto je još i dvema važnim, međusobno paradoksalno suprot- muzičko delo ima samo kao svoje ishodište. Takvo izvođenje Skruton smatra para- stavljenim, Kročeovim idejama. Prvo, reč je o shvatanju da termin “izraz” implicira digmatskim primerom muzičkog (estetskog) iskustva i daje mu presudnu ulogu u uporedivost značenja umetnosti sa iskazivanjem umetnikovog stanja svesti. Drugo, estetskom razumevanju muzike. u pitanju je stav da je značenje umetničkog dela neizrecivo i dostupno samo kroz određeni (intuitivni) izraz u delu. Saglasno Kročeovoj distinkciji između ekspresije i reprezentacije, knji- Muzičko značenje ževnost i predmetno slikarstvo mogu se, prema Skrutonovom sudu, smatrati pri- 622 kazivačkim umetnostima.23 Da bi se, pak, moglo govoriti o muzičkoj reprezentaciji, 623 Objašnjenje prirode muzičkog iskustva Rodžer Skruton vezuje, kako je mora se pronaći specifični muzički put kojim muzika prikazuje spoljni svet. Suprotno prethodno rečeno, za metaforičko-imaginativnu ravan intencionalnog reagovanja na fenomenalnost tona. Međutim, metaforički opisi ne predstavljaju značenja muzičkog 23 Književnost je prikazivačka umetnost zahvaljujući specifičnim referencijalnim moćima jezi- dela, već posreduju u procesu individualnog doživljavanja dela. Distancirajući se od ka, jer jezik uvek referira na nešto drugo od sebe, to jest na stvari koje imenuje; predmetno sli- krutosti hanslikovske formalističke tradicije prema kojoj muzika označava samo mu- karstvo ima moć da reprezentuje nešto po tome što – zahvaljujući dvostrukoj intencionalnosti ziku, ali i od razigranosti postmodernističkih interepretativnih strategija putem kojih – uspostavlja posebnu vizuelnu korespondenciju između zamišljenog događaja ili situacije na platnu i stvarnog događaja ili situacije u realnom ili fikcionalnom svetu. Razumevanje takvog se u muzici dekodiraju sva moguća značenja izuzev same muzike, i nijednom ne do- I vA N A I L I ć dela neodvojivo je od razumevanja prikazanog sadržaja, ali to ne znači da je značenje umet- vodeći u pitanje autoreferencijalnost muzike, Rodžer Skruton postavlja dva pitanja: ničkog dela moguće svesti na taj sadržaj: estetsko interesovanje za umetničko delo i estetski doživljaj koji iz tog interesovanja proizilazi uspostavljaju se “preko” prikazanog sadržaja. Iz 21 Roger Scruton, The Aesthetics of Music, Clarendon Press, Oxford, 1997, str. 441. rečenog, pak, ne sledi da apstraktno slikarstvo nema sadržaj: ono ne prikazuje događaje i ne 22 Roger Scruton, The Aesthetics of Music, str. 450. priča priču, a kao njegov sadržaj uspostavlja se izraz.  autorima koji, poput Pitera Kivija (Peter Kivy), ukazuju na pojedinačne primere mu- (Suzanne Langer, 1895–1985), Skruton postavlja tri propozicije o odnosu muzike i PoSLE ModERNE: PoSTModERNA I KRITIKA PoSTModERNE PoSLE ModERNE: PoSTModERNA I KRITIKA PoSTModERNE RodŽER SKRuToN FIGuRE u PoKRETu zičke reprezentacije, Skruton u potpunosti, izuzev u pojedinim segmentima muzičko- izraza/izražajnosti/izražavanja.26 scenskih žanrova, negira prikazivačke moći muzike. On smatra da muzika može da Prvo, termini izraz i izražajnost se u estetskom pristupu umetnosti podu- bude inspirisana nekim predmetom ili događajem, da ga imitira, evocira ili sugeriše, daraju. Umetničko delo nema “dozvolu” da izražava nešto na neizražajan način. Ako ali ne i da ga prikaže. Ovakav zaključak Skruton direktno izvodi iz svog shvatanja muzička kompozicija nije izražajna, onda ona ne izražava ništa, jer izražajnost po- zvuka kao sekundarnog objekta, kao i iz akuzmatskog statusa takvog objekta. Na drazumeva određeni komunikacioni efekat, prepoznavanje namere za izražavanjem primer, u Hindemitovoj (Paul Hindemith, 1895–1963) kompoziciji Pacific 231 slušalac kao takve. neće čuti parni voz u muzici, već zvuk (ili je to, možda, pokret?) koji parni voz emituje Drugo, glagol “izražavati” može se u estetskom smislu upotrebiti kao pre- (ili stvara) dok njegovi točkovi klize po šinama. Muzika, dakle, može da predstavi lazni i kao neprelazni. To znači da muzičko delo može izražavati određeno stanje zvuk nekog predmeta, ali ne i sam taj predmet, jer je zvuk objekt koji u sebi ne sadrži svesti ili emociju autora, kada ono postaje deo muzičkog komunikacionog procesa. opis stvari koja ga emituje. Posledično, razumevanje muzike ne zavisi od znanja o Istovremeno, muzičkom delu se može pripisati izvesna atmosfera ili pojava – kao u referencama muzičkog dela: Debisijevim (Claude Debussy, 1862–1918) Prelidima (Préludes) za klavir, na primer – Možemo imati znatno, čak i savršeno, razumevanje dela kao što bez namere da se ta atmosfera ili pojava artikuliše muzičkim procedurama. Oscilacija je La Mer, a da pri tome ne znamo ništa o njegovim prikazivačkim između prelazne i neprelazne upotrebe glagola “izražavati” u estetskom iskustvu pretenzijama ili da ih potpuno odbacimo. Razumljivo, da biste oslanja se na pomenuti paradoks Kročeove teorije. slušali s razumevanjem morate opaziti muzički pokret [...] [ali] Treće, kako je muzičko delo – sa tonovima koji ga čine – tercijarni objekt, tako izraz predstavlja tercijarno svojstvo muzičkog ostvarenja: ono što se čuje ne ne morate čuti taj pokret kao kretanje mora, čak ni uočiti srod- samo uz pomoć čula sluha, već i putem intelekta, imaginacije, čak i samosvesti. nost. Možete ga čuti [...] kao čisto muzički fenomen, kojem ne Na temelju uverenja da izražajna svojstva muzičkog dela čine najznačaj- pridružujete nikakav predmet svojih misli.24 niji deo sadržaja dela, Skruton stavlja znak jednakosti između muzičke ekspresi- Rodžer Skruton ostavlja otvorenom potencijalnost muzike da u muzičko- je i muzičkog sadržaja. S obzirom na to, Rodžer Skruton isprva postavlja tri testa scenskim žanrovima – prevashodno u operi – dobije prikazivačku funkciju, kao u koja teorija ekspresije, istovremeno i teorija sadržaja muzike, treba da “položi” da valceru u II činu Bergove (Alban Berg, 1885–1935) opere Vocek (Wozzek), gde oper- bi bila validna. Prvi test, test validnosti teorije ekspresije (vrednosni test), upućuje ska muzika prikazuje drugu muziku. Međutim, to ne znači automatski da celokupna na razumevanje ekspresije kao estetske vrednosti, to jest kao intrinsičnog svojstva operska muzika poseduje prikazivačke mogućnosti: umetnosti. Shodno tome, samo prepoznavanje ekspresivnih mogućnosti umetnosti, Muzika reaguje na događanja na sceni, napaja se njima i napaja te i muzike, predstavlja vrednosni sud. Drugi test, Skruton ga naziva strukturnim, ih. [...] Ali to nije prikazivanje. To je, pre svega, poseban slučaj podrazumeva da ekspresije, u kojem se orkestar ponekad pridružuje osećanjima teorija ekspresije mora da pokaže kako organizacija muzičkog koja se izražavaju, a ponekad se iz njih povlači.25 dela artikuliše izvesni emocionalni sadržaj. Ona mora da poka- Najviši stupanj aktivacije prikazivačkih potencijala operske muzike Skru- že kako emocionalni zahtev može da se razreši putem muzičkih ton prepoznaje u lajtmotivskoj praksi u opusu Riharda Vagnera (Richard Wagner, procedura. 27 1813–1883) kao “ekspresivnoj vezi” između dramskih konteksta, svojevrsnom “mu- Skruton potencira razliku između dela koje nešto izražava i izražajnog mu- 624 zičkom magnetu” oko kojeg se značenje polako akumulira. zičkog dela: reći da je kompozicija tužna ili prazna nije isto što i reći da kompozi- 625 cija izražava tugu ili prazninu. Izražajno muzičko delo poseduje ne samo određenu atmosferu, već i sadržaj koji se slušaocu predočava u artkulisanoj (muzičkoj) formi.28 ekspresija i sadržaj muzike Čuti određeni izraz u muzici znači čuti specifičnu muzičku proceduru: vrstu muzičkog propitivanja ljudskog osećanja, a ne samo to ose- Rodžer Skruton odbacuje tri rasprostranjena shvatanja ekspresije u umet- ćanje.29 nosti: biografsku teoriju, teoriju evokacije i teoriju sličnosti. Ne dotičući pitanje ra- 26 Roger Scruton, The Aesthetics of Music, str. 157−160. zloga zbog kojih se muzika čuje kao ekspresivna i oponirajući u tom pogledu filo- I vA N A I L I ć 27 Roger Scruton, The Aesthetics of Music, str. 156−157. zofima kao što su Piter Kivi, Malkolm Bad (Malcolm Budd, 1941–) i Sjuzan Langer 28 Skrutonova teorija se u ovom segmentu oslanja na Gudmenov (Nelson Goodman, 1906– 1998) koncept oprimerenja. Nelson Goodman, Languages of Art: Approach to the Theory of 24 Roger Scruton, The Aesthetics of Music, Clarendon Press, Oxford, 1997, str. 131. Symbols, Hackett Publishing Company, Indianapolis, 1976. 25 Roger Scruton, The Aesthetics of Music, str. 136. 29 Roger Scruton, The Aesthetics of Music, Clarendon Press, Oxford, 1997, str. 155.  Treći test odnosi se na shvatanje muzike: razumeti muziku i razumeti mu- kojem se kreće u – jedino estetski dostupnoj – fenomenološkoj realnosti, nailazi u PoSLE ModERNE: PoSTModERNA I KRITIKA PoSTModERNE PoSLE ModERNE: PoSTModERNA I KRITIKA PoSTModERNE RodŽER SKRuToN FIGuRE u PoKRETu ziku kao izražajnu tvorevinu jesu dva međusobno neodvojiva procesa. Jer, “izraz mu- toj realnosti na druga kretanja – takođe nepoznatog izvora – koja se sa njim – u znak zičkog dela jeste deo njegovog značenja kao muzike – to jest, kao predmeta posebne njegovog razumevanja – skladno uklapaju. vrste estetskog doživljaja”. Razumevanje muzičkih svojstava muzičkog dela uvek već Zatim, suprotno istinitom, distanciranom naučnom objašnjenju, razume- jeste razumevanje njegovih značenja, iz čega proističe da teorija muzičkog značenja vanje muzike je intencionalno: predmet nauke je zvuk kao materijalni objekt, a pred- nije teorija istine ili tačnosti procesu primanja muzike, već met intencionalnog razumevanja jeste taj isti zvuk percipiran kao muzika. Odatle teorija onoga što razumemo kada slušamo sa razumevanjem. 30 sledi da je muzika deo huserlovskog “sveta života” (Lebenswelt): razumeti je ne znači precizirati njena objektivna akustička svojstva, već ukazati na to kako se ona – po- sredovana slušaočevim znanjima, uverenjima i vrednostima – pojavljuje za njegova Razumevanje muzike kao ekspresivne umetnosti čula; drugim rečima, pružiti smisao njenom postojanju kao intencionalnom objektu slušaočevog – u Kantovom (Immanuel Kant, 1724–1804) smislu shvaćenog – be- Proces razumevanja muzike uopšte delimično jeste kognitivna aktivnost: zinteresnog estetskog interesovanja. aktivnost mentalne organizacije kojom se zvukovi prikupljaju i registruju kao tonovi Estetsko interesovanje nije interesovanje za informaciju. Ali in- uređeni u tonski poredak. Razumevanje muzike određeno je nekolikim bitnim svoj- formacija uvek ostavlja svoj trag, jer ona može da uđe u značenje stvima. Najpre, ono nije ekvivalentno intelektualnom, možemo reći i analitičkom, pojave: ona može da postane “opis pod kojim” se objekt pred- razumevanju muzičkog dela: znanje o upotrebljenim kompozicionim tehnikama i pro- stavlja, opis koji definiše intencionalni objekt percepcije.33 cedurama nije dovoljan uslov da bi se delo razumelo kao muzika. Naposletku, razumevanje muzike je uvek vezano za intencionalan objekt Potom, razumevanje muzike nije vezano za materijalni, već za intencio- percepcije, te se proces uspostavljanja muzičkih značenja prilikom razumevanja mu- nalni objekt slušanja: materijalni objekt može se opisati do najsitnijih detalja, a da zike afirmiše u stepenu u kojem je u procesu percepcije muzičkog dela moguće ostva- se pri tome ne ukaže ni na jedan element koji slušalac čuje kada taj objekt sluša riti dvostruku intencionalnost. Na takav način, Skruton prethodnoj trostrukoj proveri kao muziku. Posledično, muzička i intelektualna očekivanja u procesu razumevanja teorije ekspresije dodaje i četvrti test i naziva ga “semafor test”. Ovaj test podrazu- muzike nisu uvek međusobno podudarna. U tonalnoj muzici, na primer, slušalac čuje meva da se o značenjima muzike može se govoriti isključivo u procesu vezanom za završetak fraze (kadencu) kao muzički logičan događaj zbog uzročno-posledičnih re- estetski doživljaj: ona nisu određena konvencijom, već načinom na koji se muzičko gulativnih funkcionalnih odnosa koji vladaju u tonalnoj muzici. Nasuprot tome, poja- delo pojavljuje za pojedinačnog slušaoca. Premda značenje muzike ne leži samo u emocionalnom sadržaju muzi- vu dvanaestog tona u serijalno organizovanom delu on ne može da čuje kao posledicu ke, Rodžer Skruton upravo izražavanje emocija prepoznaje kao paradigmu muzičkog muzičke neminovnosti, jer ona to – prema Skrutonu – i nije. O pojavi i značaju tog označavanja, jer smatra da su emocije neodvojive od načina na koji se izražavaju. tona slušalac saznaje putem intelektualno-analitičkog pristupa delu, jer i sama pri- U svojim razmatranjima emocionalnosti u muzici on se distancira od hanslikovske menjena tehnika nije uslovljena muzičkom, već matematičko-brojčanom logikom.31 tradicije, kako je rečeno. On kritikuje Hanslikov (Eduard Hanslick, 1825–1904) za- Sledi da je razumevanje muzike neodvojivo od muzičkog (estetskog) iskustva, a pa- ključak da muzika ne može da izrazi emocije zbog svoje nemogućnosti da prikaže radigmom tog iskustva Skruton smatra slobodnu, bilo instrumentalnu bilo vokalnu, ni objekt na koji se emocije odnose, ni subjekt koji je nosilac emocija. Za Skrutona improvizaciju. Tokom nje se pojavljuje nisu prihvatljivi ni Levinsonovi (Jerrold Levinson) koncepti hipotetičkog imaginarnog neverovatan podvig koordinacije [...] kao kada bi ljudski pokreti 626 subjekta u muzici kao nosioca emocija i referentne grupe ili klase slušalaca kao one 627 bili oslobođeni od tela iz kojih proizilaze i pušteni u tonski prostor koja je u mogućnosti da prepozna ekspresivni (emocionalni) sadržaj muzike. Pored kako bi postigli zajedništvo povrh svega što bi moglo da karakte- toga, Skruton diskutuje i Hanslikov stav o sadržaju muzike kao tonalnim pokretnim riše naš telesni život. Publika se pokreće u odgovoru na ovo, bilo formama. Skruton iz tog stava ne izvodi konvencionalan argument o Hanslikovoj igranjem bilo praćenjem muzičkog pulsa.32 formalističkoj orijentaciji, već zaključuje da Hanslik latentno prihvata teoriju koju ima Na obrazloženi način, Skruton povezuje sve temeljne odrednice svoje te- nameru da kritikuje. Spomenuvši formu upravo u vezi sa metaforom kretanja, Han- orije: akuzmatski zvuk bez izvora, pušten u metaforički shvaćen tonski prostor u slik je, prema Skrutonovom mišljenju, dokazao da se u estetskom iskustvu muzika I vA N A I L I ć odvaja od materijalnog sveta i uvodi u intencionalnu sferu koja je posredovana uz 30 Roger Scruton, The Aesthetics of Music, str. 169. pomoć metaforičkog opisa. Na osnovu prethodno obrazloženih svojstava muzičkog 31 Iz ovog stanovišta sledi Skrutonovo poistovećivanje tonalne i muzičke logike, o čemu će kasnije biti više reči. 32 Roger Scruton, The Aesthetics of Music, Clarendon Press, Oxford, 1997, str. 440. 33 Roger Scruton, The Aesthetics of Music, str. 227.  razumevanja, Skruton izvodi zaključak da je razumevanje muzike kao ekspresivne Kako muzika označava? PoSLE ModERNE: PoSTModERNA I KRITIKA PoSTModERNE RodŽER SKRuToN FIGuRE u PoKRETu PoSLE ModERNE: PoSTModERNA I KRITIKA PoSTModERNE umetnosti moguće samo ako se razume slušaočeva reakcija na samu ekspresiju. Da bi objasnio prirodu te reakcije on uvodi pojam saosećanja (nem. Einfühlung), kao Razumevanje muzike jednim delom se manifestuje u muzičkom Gestaltu, emocionalne, akcione ili gestualne reakcije u slušaočevom estetskom iskustvu uskla- što slušaocu omogućuje da muzici ne pristupa kao pukom nizu zvukova, već kao đene sa muzičkim kretanjem.34 određenom poretku tonova pri njihovom kretanju u muzičkom prostoru. Gestalt, me- Kao centralnu metaforu za posredovanje saosećajne reakcije na muzičku đutim, omogućuje i osnovu za sva muzička iskustva “višeg reda”, poput tematike, ekspresiju Skruton izdvaja pokret. Pokret i muzika najprirodnije i najeksplicitnije se razvojnosti i forme.40 Skrutonova zaineresovanost za takvu vrstu razumevanja pod- međusobno spajaju u plesu: saosećajnoj i stvarnoj reakciji na imaginativna kretanja staknuta je njegovim uverenjem da bi muzike. Poseban, imitacioni odnos između pokreta tela i metaforički shvaćenog kre- muzičko razumevanje bilo od malog značaja – puka igra – da tanja u figurativnom muzičkom prostoru uspostavlja se u samom procesu slušanja nije u pitanju neka veća estetska građevina. Ako govorimo o muzike: ispravnom i pogrešnom načinu slušanja muzičkih elemenata, to Objekt te imitacije je život – život zamišljen u formi muzike.35 je stoga što jeste važno na koji način čujemo ove stvari. A to jeste Tako muzika postaje, figurativno rečeno, “forma života”. važno zato što smo zainteresovani za muzičku formu i za muzički Kretanje uz ekspresivnu muziku je tek jedan način za prepoznavanje mu- sadržaj, te i jednom i drugom pripajamo duboko značenje. [...] zičke ekspresije. Drugi vid tog prepoznavanja pojavljuje se u metaforičnim opisima. Muzička forma se najlakše predstavlja kao duboka kada se ra- Jedan takav opis nije podudaran značenjima muzike, ali ipak stvara u muzički “sadržaj”.41 jeste beleženje činjenice da to jeste ono kako ja na nju rea- S obzirom na to da je za Skrutonovu koncepciju muzičke ekspresije od pre- gujem.36 sudnog značaja ono što se čuje kada se muzika sluša sa razumevanjem – ono što se Na mogući prigovor o paušalnosti i nerelevantosti takvih opisa Skruton uspostavlja na površini muzičke strukture i dostupno je čulima – autor postavlja pi- odgovara da se muzičko reagovanje na samu muziku svakako ne sastoji “u rečima tanje: šta utiče na površinsku pojavnost te strukture? On kritički razlaže generativne putem kojih pokušavamo da je sagledamo. Ono se sastoji u brojnim i raznovrsnim teorije (tonalne) muzike, kao i generativne pretenzije zastupljene u redukcionistički načinima na koje se krećemo uz muziku, kada se ‘krećemo sa razumevanjem’. Svo- orijentisanim teorijskim sistemima i zasniva teoriju tonaliteta kao neprikosnovene je razumevanje ne pokazujete uz pomoć reči, već putem slušanja.” S jedne strane, organizacione sile muzičkog prostora. izvestan stepen neadekvatnosti takvog opisa Skruton objašnjava činjenicom da se ekspresivnost u muzici, kao i u poeziji, ne može odvojiti od forme u kojoj se pojavljuje za naša čula. Kada se takav opis razume na “ispravan” način, tada Kritika dubinske strukture lingvističko-semiotičkih opis ekspresivnog sadržaja muzičkog dela jednostavno jeste opis i redukcionističko-hijerarhijskih42 pristupa muzike. To je pokušaj da putem metafore identifikujemo ono što čujemo kada slušamo sa razumevanjem. 37 Koncept dubinskih generativnih struktura u muzici najpre upućuje na mo- S druge strane, slušaočevo razumevanje muzičke ekspresije putem saose- gućnosti analogije između muzike i govornog jezika.43 Međutim, dok je jezik prven- ćanja implicira njegovu “identifikaciju u prvom licu”, koja je slušaocu kao pukom po- smatraču (u trećem licu) u potpunosti nedostupna. Muzička ekspresija, posledično, razočaranja”. Oslanjajući se na generativnu teoriju Lerdala (Fred Lerdahl, 1943–) i Džekendofa 628 nije deo nikakvog materijanog poretka, već (Ray Jackendoff, 1945–), Rafmanova ukazuje na neminovnost opažanja sintaktičkog poretka 629 kreacija imaginacije, izazvana saosećanjem.38 u muzici zahvaljujući slušaočevim kognitivnim mogućnostima, pri čemu je potraga za seman- tičkim poretkom na koji se muzička sintaksa oslanja i iz kojeg se generiše, uvek osuđena na U tom višku ekspresivnog značenja Skruton prepoznaje korene koncepta neuspeh. neizrecivog u muzici.39 40 Roger Scruton, The Aesthetics of Music, Clarendon Press, Oxford, 1997, str. 229−230. 41 Roger Scruton, The Aesthetics of Music, str. 230−231. 34 Saosećajna reakcija na muziku specifična je utoliko što u muzici – zbog nemogućnosti 42 Skruton razlikuje dve vrste hijerarhija u muzici: kumulativnom hijerarhijom on naziva odnos muzičke reprezentacije – ne postoji objekt ka kojem je ta reakcija upravljena. u kojem se dubinski elementi razumeju sami po sebi, a viši (površinski) u vezi prema njima, 35 Roger Scruton, The Aesthetics of Music, Clarendon Press, Oxford, 1997, str. 356. dok generativnom hijerarhijom Skruton imenuje strukturu u kojoj se dubinski element opaža I vA N A I L I ć 36 Roger Scruton, The Aesthetics of Music, str. 358. samo zato što je, i samo onda kada je, izveden iz višeg. Roger Scruton, The Aesthetics of 37 Roger Scruton, The Aesthetics of Music, str. 360. Music, str. 33. 38 Roger Scruton, The Aesthetics of Music, str. 364. 43 Ona je, prema Skrutonu, moguća i u osnovi počiva na činjenici da su i jedna i druga pojava 39 Skruton u izvesnom stepenu prihvata uticajnu teoriju neizrecivog u muzici koju je formu- vezane isključivo za racionalna bića. U tom smislu, i muzika i jezik su institucije ekskluzivne lisala Dajana Rafman (Diana Raffman). Njena teorija zasniva se na konceptu “semantičkog za čovekov život.  stveno nosilac informacija u komunikaciji između ljudskih bića, muzika – iako može sluša sa razumevanjem. Skruton formuliše dva prigovora generativnim pretenzijama PoSLE ModERNE: PoSTModERNA I KRITIKA PoSTModERNE PoSLE ModERNE: PoSTModERNA I KRITIKA PoSTModERNE RodŽER SKRuToN FIGuRE u PoKRETu biti upotrebljena u komunikacione svrhe – nije, prema Skrutonovom stavu, primarno Šenkerove teorije troslojne hijerarhijske organizacije muzičke strukture. 47 Prvo, on u upotrebi kao nosilac informacija. Uprkos tome što je, poput jezika, muzika izgrađe- ukazuje na to da Šenker zamenjuje pravila dedukcije teorijskih zapažanja deskripci- na na temelju izvesnih prećutnih ili javno iskazanih pravila, ta pravila se ne mogu po- jom. Pozivajući se na matematičku definiciju “funkcije” Skruton zaključuje: rediti sa gramatikom jezika i ona ne deluju u okviru konačnog “muzičkog rečnika”. Nikada ne bismo mogli da obuhvatimo opaženu “funkcionalnost” Skruton kritikuje strukturalističko-semiotičko uverenje da su značenja muzičkih elemenata putem takvih “pravila transformacije”, jer je usredištena u strukturi muzičkog dela. On ne odbacuje stanovište da muzika – zbog to funkcionalnost koja u potpunosti zavisi od konteksta. Muzički sleda segmenata kao svog imanentnog svojstva – ima izvesnu paradigmatsku ili elementi ponekad zvuče funkcionalno u matematičkom smislu, i sintagmatsku strukturu, 44 ali smatra da to nije dovoljan uslov da se ta struktura poi- ova činjenica doprinosi opaženoj razlici između strukture i pro- stoveti sa sintaktičkom strukturom jezika kao sistema znakova. Jer, da bi sintaktička longacije. Ali njihova funkcija [nasuprot funkcionalnim operaci- struktura generisala značenja, ona treba da obuhvati ne samo pravila supstitucije jama u govornom jeziku – prim. I. I.] nije izvedena iz apriornih znakova, već i pravila njihove transformacije. Upravo ta pravila, najpre, određuju na pravila transformacije, već iz naknadnih pravilnosti uspostavlje- koji način se reči grupišu u rečenice da bi – uprkos svojoj sintaktičkoj ispravnosti – nih tokom vremena.48 proizvela značenje i, potom, objašnjavaju kako slušalac čuje takvu rečenicu: sintak- Drugo, Skruton ističe da Šenker ne uvodi nijedan “istinski teorijski kon- tička kompozicija rečenice – proistekla iz odgovarajuće sintaktičke intuicije – objaš- cept”, već da upotrebljava opisne termine vezane za harmonska i kontrapunktska njava se semantičkim ciljem rečenice – proizišlim iz njemu saobrazne semantičke pravila. Šenker zastupa stav da funkcionalnost koju slušalac čuje predstavlja posle- intuicije. dicu stvarnih funkcionalnih relacija u dubinskoj strukturi. Međutim, Skruton postavlja Da bi dubinska muzička struktura generisala značenja, ona mora da počiva pitanje kako se ta stvarna funkcionalnost razlikuje od očigledne funkcionalnosti koja na istim pravilima na kojim počiva generativna struktura govornog jezika. U muzici bi se čuje na površini? Harmonska i kontrapunktska pravila koja rukovode površinskom se, saglasno tome, morala uspostaviti sintaktička struktura sa semantičkim efektom strukturom muzičkog dela deluju i u njenoj dubinskoj strukturi, te autor zaključuje koja deluje na isti način kao u domenu govornog jezika. Da li ona postoji u muzici? da dubinska struktura – umesto da objasni dugoročne odnose na površini dela i da Sledeći dokazni postupak generativne teorije jezika, Skruton ustanovljava da mu- pokaže kako se oni generišu – predstavlja tek još jedan način za njihovo opisivanje. zičke intuicije putem kojih slušalac zna šta je ispravno ili pogrešno u muzičkom delu S obzirom na sve prethodno rečeno, Skruton ne smatra Šenkerovu teo- počivaju – pored sintaktičke i semantičke – i na stilskoj dimenziji. Te intuicije obu- riju generativnom teorijom tonalne muzike, već “površinskom gramatikom klasične hvataju odnos slušaoca prema grupisanju muzičkih elemenata, metričkom ustrojstvu muzike” koja može da “koriguje intencionalno razumevanje”. 49 Na takav način, on muzike, melodijskom razvijanju, opažanju tenzije i opuštanja u muzičkom toku, kao priznaje da Šenkerova teorija može da objasni određene organizacione principe na i slušaočevo shvatanje relacija između dela i celine tog toka. Ovo su teme na koje kojima počiva muzički Gestalt, ali njihov izvor vidi u svojstvima površinske struktu- generativna teorija muzike Lerdala i Džekendofa pruža odgovor.45 Međutim, ona ne re muzike: u harmonskoj funkcionalnosti – koja je u analitičkom opisu neminovno može da objasni ove muzičke intuicije, to jest da dokaže da se upravo određena – a ne prožeta metaforama muzičkog prostora i muzičkog pokreta – vezanoj za ustrojstvo neka druga – grupisanja, metrička ustrojstva, melodijska razvijanja, tenzioni lukovi i klasičnog tonaliteta, u kontekstualnoj uslovljenosti te funkcionalnosti slušaočevim uodnošavanja segmenata i celine muzičkog toka čuju prilikom slušanja kompozicije. osećajem za celinu dela, u lokalnim ispoljavanjima hijerarhije u tonalitetu, kao i u Skruton muzici zato pripisuje kvazisintaktičku strukturu i, sledstveno tome, tek izvesnim, po trajanju ograničenim, paradigmatskim primerima muzičke sintakse pro- 630 neku vrstu značenja.46 isteklim iz naponske inklinacije dominante ka tonici tonaliteta, koja se imitacionim 631 Muzička sintaksa tako postaje metafora, iz koje neminovno proizilazi da postupkom prenosi na sve nivoe organizacije klasičnog stila. značenje muzike nije doslovna istina, već samo pretpostavka čiju artikulaciju genera- 47 Šenkerova teorija troslojne hijerarhijske organizacije muzičkog dela (Hintergrund – pozadi- tivna teorija muzike ne može da obrazloži. na, Mittelgrund – središnji plan, Vordergrund – prednji plan) oslanja na dva glavna elementa: Prema Skrutonovoj kritičkoj analizi, ni redukcionistički orijentisani teo- na međusobnom razlikovanju bazičnih muzičkih struktura i njihove prolongacije, kao i na uod- rijski sistemi nisu u mogućnosti da obrazlože šta je to što se čuje kada se muzika nošavanju samih tih struktura na funkcionalnim principima, pri čemu primarnu strukturalnu ulogu u tom procesu ima harmonija. 48 U matematici “termin ‘funkcija’ označava pravilima rukovođenu transformacionu proce- I vA N A I L I ć 44 Jean-Jacques Nattiez, Music and Discourse. Toward a Semiology of Music, Princeton Uni- duru koja pruža određeni izlaz (ili ‘vrednost’) za svaki određeni ulaz (ili ‘argument’).” Roger versity Press, Princeton – New Jersey, 1990. Scruton, The Aesthetics of Music, Clarendon Press, Oxford, 1997, str. 321. Funkcionalnost o 45 Fred Lerdahl i Ray Jackendoff, A Generative Theory of Tonal Music, MIT Press, Cambridge, kojoj Skruton diskutuje nije analogna Rimanovoj (Hugo Riemann, 1849–1919) funkcionalnoj Mass., 1983. teoriji harmonije. 46 Roger Scruton, The Aesthetics of Music, Clarendon Press, Oxford, 1997, str. 198. 49 Roger Scruton, The Aesthetics of Music, str. 318, 325.  Objašnjenja implikaciono-realizacionog modela 50 koja je Mejer (Leonard vija se slivanje međusobno povezanih i istovremenih procesa i tokova koji – premda PoSLE ModERNE: PoSTModERNA I KRITIKA PoSTModERNE PoSLE ModERNE: PoSTModERNA I KRITIKA PoSTModERNE RodŽER SKRuToN FIGuRE u PoKRETu B. Meyer, 1918–2007), kao Šenkerov sledbenik, ponudio u vezi sa strukturalnim slu- su sačinjeni od pojedinačnih elemenata – ni na koji način ne isključuju jedan drugog. šanjem harmonije, melodije i ritma, te i njihovu razradu u teoriji Judžina Narmura Takvu vrstu slivenog funkcionisanja pojedinačnih entiteta Skruton poredi sa samim (Eugene Narmour, 1939–), Rodžer Skruton sagledava kao primere zasnivanja ku- životom: mulativnih hijerarhijskih odnosa u muzičkoj strukturi. S jedne strane, s obzirom na Ako tražimo izvesni prirodni arhetip ovog iskustva, onda ga na- to da Mejer ima za cilj da otkrije nesvesne mentalne procese putem kojih slušalac lazimo u samima sebi. I sebe poznajem kao slivanje procesa – uodnošava zvuke koje čuje sa hipotezom o njihovoj strukturi, Skruton njegov teorij- mentalnih, telesnih, emocionalnih – koji na neobjašnjiv, ali ipak ski model smatra bliskim Šenkerovom. S druge strane, pak, imajući u vidu činjenicu transparentan način teku zajedno. [...] Pošto muziku čujemo kao da implikaciono-realizacioni model obuhvata različite stepene verovatnoće za poja- život, mi takođe težimo da čujemo kontinuitet života, da čujemo vu muzičkog završetka u hijerarhijskom poretku dela – pri čemu se doživljaj forme mala jedinstva fraze, teme i progresije kao delove većih obrazaca svodi na produženo iskustvo implikacije i završetka – Mejerovo određenje strukture koji ih obuhvataju. Muzička forma proizilazi iz pokušaja da se za Skruton smatra epistemološkim, a ne generativnim. Prema Skrutonovom mišljenju ovo instinktivno stremljenje muzičkog uha pribavi objekt koji će Mejerov koncept “implikacije” ipak predstavlja metaforu, jer se iščekivanje granice u ga zadovoljiti.53 muzičkom toku u stvari poistovećuje sa iskustvom pokreta u muzičkom prostoru. Posledično, muzičke forme nisu apriorno date, već proističu iz tradicije ap- Uprkos izloženoj kritici teorijskih sistema Šenkera i Mejera, Skruton se ne strahovanja materijalnog (fizičkog) prostora u korist realnosti zastupljene isključivo zalaže za ukidanje teorija dubinskih struktura u muzici. Ne dovodeći u pitanje njihov u njihovom, metaforički posredovanom, imaginativnom identifikovanju u estetskom uticaj i doprinos koji su pružili strukturalnom (prevashodno harmonskom) slušanju iskustvu slušaoca. muzičkog dela, Skruton odbacuje postojanje dubinskih struktura u muzici, jer for- malni odnosi koji se opažaju u muzici nisu ekvivalentni strukturama “ispod” onoga što se u čuje, niti iz njih proističu.51 Forma i struktura u muzici su čisto fenomenološ- Teorija tonaliteta kao paradigme organizacije ke prirode, a čak i ako postoje načini da se na njihovo opažanje utiče, rezultat je uvek muzičkog prostora isti: iskustvo pokreta; pokreta kao gesta, kao specifične muzičke akcije koja proističe iz međusobnog slivanja života i racionalnosti, što čovečanstvo razlikuje od bilo kog Tezu o tonalitetu kao neprikosnovenom nosiocu organizacione funkcije u drugog prirodnog sistema. Iz fenomenološke prirode muzičke forme i njenog statusa izgradnji muzičkog prostora kao onoga što slušalac sluša kada zvuke čuje kao muzi- kao objekta intencionalnog razumevanja, proističe Skrutonovo zapažanje da ku, Skruton temelji na nekoliko zaključaka. Najpre, na osnovu svojstava aliktovnog strukturalna analiza muzike ne toliko opisuje, koliko kreira svoj niza on izvodi zaključak o preimućstvu trozvuka u tonalnom sistemu i o poziciji tro- objekt – jer intencionalni objekt duguje svoju prirodu “opisu pod zvuka kao prirodne, oduvek prisutne, osnove tonalnog mišljenja: kojim” se opaža.52 Trozvuk duguje svoje pravo sopstvenom mestu u sistemu, čiji su Muzička forma i muzička organizacija su, dakle, podređene metaforički detalji ne toliko stvoreni koliko otkriveni (podvukla I. I.), putem shvaćenom pokretu koji se čuje u tonovima, pokretu koji oblikuje muzičke događaje u eksperimenata u polifoniji.54 međusobno povezane gestove. U muzici – kao delu fenomenološke realnosti – od- Dominacija trozvuka uspostavljala se, prema Skrutonovoj analizi, poste- 632 peno, uporedo sa pojavom višeglasja i polifonije u zapadnoj muzičkoj tradiciji, ali i 633 50 “Implikativna veza jeste ona u kojoj je jedan događaj – bio to motiv, fraza itd. – uzet kao u mnogim drugim istorijski i geografski lociranim muzičkim razvojima. Međusobnu obrazac na takav način da se mogu doneti razumni zaključci kako o njegovim vezama sa pret- uzročnost polifonog višeglasnog razvoja i tonaliteta Skruton detektuje u činjenici da hodnim elementima, tako i o tome kako se sam taj događaj može nastaviti i možda dostići svoj tonalitet omogućuje da se muzički Gestalt, koji rukovodi percepcijom pojedinačnih de- završetak i stabilnost.” Jer, “struktura kompozicije jeste ono o čemu zaključujemo iz hijerarhije završetaka koje ona predstavlja.” Leonard B. Meyer, Explaining Music, University of California onica, proširi na brojne simultano izložene glasove, čime ističe značaj kontekstualne Press, Berkeley – Los Angeles, 1973, str 89. opredeljenosti konstitutivnih činilaca tonalnog sistema.55 Proces polifonog razvijanja 51 Predmet Skrutonove kritike su teorije tonalne muzike, ali on poklanja izvesnu pažnju struk- turi atonalne muzike. On postavlja pitanje da li serijalna sintaksa, proistekla iz serije kao svo- 53 Roger Scruton, The Aesthetics of Music, str. 339. I vA N A I L I ć jevrsnog Ursatza, korespondira sa onim što se čuje u muzici kada se ona sluša sa razumeva- 54 Roger Scruton, The Aesthetics of Music, str. 247. njem? Skruton zastupa mišljenje da se, bez obzira na to kako je muzika organizovana, ona čuje 55 U te činioce Skruton ubraja: diferenciranje tonaliteta kao specifične vrste organizacije oko na način Gestalta – putem kategorija pokreta, završetka, tenzije, metra – te da između toga tonike, ustanovljavanje dijatonske lestvice i njenog odnosa prema alterovanim tonovima, odnos kako se čuje tonalna i atonalna muzika nema principijelne razlike. lestvičnih tonova prema tonalitetu, kvintni krug kao baza same lestvice, relacije između dura i 52 Roger Scruton, The Aesthetics of Music, Clarendon Press, Oxford, 1997, str. 336. mola kao verzije jednog tonalnog centra, sistem trozvuka kao sveprisutnih latentnih harmoni-  vodio je muziku izvan granica trozvučne harmonije – ka proširenju tonaliteta, ka iskustvo i rezultira povlačenjem muzike iz intencionalnog u puko zvučno polje. Mada PoSLE ModERNE: PoSTModERNA I KRITIKA PoSTModERNE RodŽER SKRuToN FIGuRE u PoKRETu PoSLE ModERNE: PoSTModERNA I KRITIKA PoSTModERNE upotrebi nedijatonskih lestvičnih nizova, ka politonalnosti i pantonalnosti – ali se serijalizovanu atonalnost definiše kao pokušaj da se zvuk prevede u ton van okvira tim procesom nisu ugrozila svojstva koja tonalnosti – nezavisno od stilske dimenzije tonalnog poretka, a da se ipak uspostavi novi čujni poredak muzičkog dela, Skruton – omogućuju estetski karakter: gravitaciona moć tonalnog centra, polifonija i kon- smatra da ni ta kompoziciona tehnika ne može da zameni tonalitet, jer ona – nasu- trapunkt, tenzije i razrešenja harmonskih progresija, kao i narativni karakter tonalnih prot principima tonalne harmonije – počiva na apriornim pravilima permutacionog, a i harmonskih procesa. Posledično, tonalitet se uspostavio ne kao stil, već kao pore- ne razvojnog karatera.59 Ta pravila dak, koji se u muzici čuje bez obzira na raznovrsna stilska usmerenja muzičkih dela. barem delimično izrastaju iz negacije, iz pokušaja da izbegnu Na takav način, Skruton poistovećuje opis tonalnog poretka dela sa opisom onoga nešto,60 što slušalac čuje kada muziku sluša kao muziku i na takav način uspostavlja tonalitet a postoji velika razlika između slušanja nekog procesa u svetu zvukova i kao glavni instrument metaforičkog slušanja muzičkog dela: slušanja samog procesa, to jest između slušanja tog procesa kao pukog nizanja zvu- poredak trozvučne tonalnosti jeste poredak u okviru intencional- kova i kao uređenog pokreta tonova. U znatnom stepenu saglasno Lerdalovim zapa- nog prostora.56 žanjima, Skruton ističe da serijalna organizacija – iako utiče na slušanje – nije i ono Budući da tonalitet izjednačava sa opštevažećim prirodnim poretkom, a ne što se čuje kada se serijalne kompozicije slušaju kao muzika. On, čak, postavlja tezu sa stilom kao istorijskom kategorijom, Skruton ne prihvata teorijske prigovore vital- da se kompozicije ostvarene serijalnom tehnikom slušaju upravo uprkos apriornim nosti tonaliteta. On se suprotstavlja Šenbergovom (Arnold Schönberg, 1874–1951) intelektualnim procedurama na kojima počivaju, te da se njihovo polje inkroporira u stanovištu o iscpljenim integrativnim moćima tonaliteta u muzičkom delu, jer smatra okvir “tonalnih ili kvazi tonalnih kategorija”.61 Skruton ne odbacuje ulogu atonalnosti da one nisu jedini, čak ne ni najvažniji, učinak tonaliteta u kompoziciji: u ostvarivanju ekspresivnog karaktera muzičkog dela, ali ukazuje na njeno ograniče- Efekat jedinstva pojavljuje se samo kao posledica putovanja kroz no – kako vremenski tako i žanrovski (u vezanosti za vokalno-instrumentalnu mu- tonalni prostor koji je omogućen harmonskom, kontrapunktskom ziku) – delovanje. Posledično, Skruton atonalnost posmatra kao stilsku kategoriju, i melodijskom organizacijom tonalne muzike. Takva organizacija svojevrsni odraz nihilističke epohe iz koje je proistekla. može da postoji bez iskustva tonaliteta [...] ona se prevashodno Prema Skrutonovom uverenju, dakle, u muzici nije moguć nijedan drugi vidi kao usavršenost tonalnog pisanja, a ne kao njegov suštinski alternativni način organizacije muzičkog prostora izuzev tonaliteta. Odbacujući post- deo.57 tonalne razvoje zapadnoevropske muzike, on postavlja tonalnost kao stvaralački i, Šenbergova i Adornova (Theodor Adorno, 1903–1969) gledišta o preva- konsekventno, vrednosni imperativ i zalaže se za tonalno pisanje, jer ziđenosti tonaliteta i klišeiziranosti trozvuka koji iz njega proizilaze, Skruton negira ne postoji neki drugi jezik dostupan kompozitoru izuzev jezika tumačenjem – nedvosmisleno vrednosno orijentisanim – da “zagađujući” rezultat tonalnosti. [...] Ostaje mogućnost da je tonalna muzika jedina muzičkih klišea i “banalnosti” ne potiče iz visoke, već iz popularne umetničke praske, muzika koja će nam ikada nešto značiti i da, ako atonalna muzika kao i da on nije fenomenološki, već kontekstualno opredeljen. Šenberg i Adorno su nekada osvoji slušanje, to znači da smo iz nje uspeli da izmamo na tragu promene koja se dogodila, ne samo u muzici i ne samo latenti tonalni poredak.62 u navikama slušanja i izvođenja, koja je tonalni jezik dovela u pi- tanje. Ova promena obuhvata celokupnu okružujuću kulturu; ona se može razumeti samo putem teorije modernosti i samo ako se Muzika i vrednost – Muzika u kulturi 634 okrenemo području izvan muzike.58 635 Na temelju svog shvatanja o tonu kao intencionalnom objektu slušanja, Estetska vrednost je, prema Rodžeru Skrutonu, intrinsična vrednost Rodžer Skruton ne prihvata ni stvaralačke realizacije alternativa za transformaciju umetnosti koja se uspostavlja isključivo u procesu kantovskog bezinteresnog pri- zvuka u ton. On odbacuje slobodnu atonalnost, jer ona u svojoj krajnjoj instanci afir- stupa umetničkom delu. Opravdanje za postojanje estetske vrednosti Skruton nalazi miše proces – usmeren od tona ka zvuku – suprotan onome koji konstituše estetsko 59 Skruton ni na tematskom planu ne uočava razvojne strukturne procese. On se suprot- stavlja Šenbergovoj zamisli razvojne varijacije, jer ne uočava njeno delovanje u atonalnim zacija lestvičnih tonova, polifoniju i vođenje glasova, odnose između akorada, kadence, samo- kompozicijama. I vA N A I L I ć stalnost basove linije, modulacije, tonalni centar i harmonsko polje, i međuzavisni – suprotno 60 Roger Scruton, The Aesthetics of Music, Clarendon Press, Oxford, 1997, str. 283. od Šenkerovog hijerarhijskog – odnos harmonske strukture i njene prolongacije. 61 Roger Scruton, The Aesthetics of Music, str. 294. 56 Roger Scruton, The Aesthetics of Music, Clarendon Press, Oxford, 1997, str. 285. 62 Roger Scruton, The Aesthetics of Music, str. 308. Ovakve stavove Skruton je i stvaralački 57 Roger Scruton, The Aesthetics of Music, str. 286. realizovao u muzičkom jeziku svojih opera (upor. kritike Hilary Finch /The Times, 6. maj 1998/ 58 Roger Scruton, The Aesthetics of Music, str. 292. i Jeannine Alton /The Oxford Times, 8. maj 1998/).  u samom estetskom iskustvu – nečemu što proističe iz muzike kao intencionalnog na pripadnosti pojedinca zajednici. Ta pripadnost se, prema Rodžeru Skru- PoSLE ModERNE: PoSTModERNA I KRITIKA PoSTModERNE PoSLE ModERNE: PoSTModERNA I KRITIKA PoSTModERNE RodŽER SKRuToN FIGuRE u PoKRETu objekta kome slušalac pristupa radi njega samog, a ne iz nekih posebnih, samoj mu- tonu, prvenstveno uspostavlja u religijskoj praksi, jer je religijsko iskustvo zici spoljnih interesa. Sledstveno tome, Skruton odbacuje instrumentalni i kognitivni arhetip svih iskustava pripadnosti.67 karakter estetske vrednosti. U saglasnosti sa koncepcijom estetskog iskustva kao Ali, sa religijskim iskustvom uporedivo je estetsko iskustvo:68 ono takođe metaforički posredovanog identifikovanja pokreta i gestova života u okviru tonalno učestvuje u definisanju i održavanju zajedničke kulture, ističe Skruton, misleći pri osmišljenog muzičkog polja sila i saosećajnog poistovećivanja sa njima, Skruton afir- tome na “visoku kulturu” istovremeno kao posebnu ravan čovekovog iskustva i kao miše socio-kulturni karakter estetske vrednosti i ustanovljava je za važnog činioca simptom celokupnog društvenog života. “Visoka kultura”, prema njegovom mišljenju socijalizacije čoveka u svetu. Jer, cveta, zahvaljujući svojim aluzivnim mogućnostima: ne možemo postojati u svetu otuđenih; umeto toga, težimo da stvaranjem umetničkih paradigmi i korpusa ekspresivnih artefa- proširimo i da poboljšamo mrežu saosećanja.63 kata koji identifikuju i proširuju reakcije obrazovanih ljudi. Ona Saosećajna reakcija na muzičko (i umetničko) delo jeste ključ slušaočeve postoji kroz neprekidnu vežbu ukusa.69 reakcije na muziku kao ekspresivnu umetnost, garant slušanja muzike sa razumeva- U tom svetlu svoje mesto ima i muzika. Razvoj muzičke kulture neraskidi- njem i mera validnosti slušaočeve estetske percepcije ili ukusa. vo je vezan za period prosvetiteljstva, uspon građanske klase i ustanovljenje grada. Sud ukusa nije određen opštevažećim pravilima, već egzistira u kantovskoj U tom periodu muzika je postala “univerzalni idiom” iz koga je – zahvaljujući razno- antinomiji između subjektivne artikulacije individualnog estetskog iskustva, s jedne, vrsnim upotrebama tog idioma u univerzalizujućoj kulturi evropskog grada – proisti- i objektivne zasnovanosti tog iskustva koje bi – da bi ispunilo uslov objektivnosti – cala mnogostruka aluzivnost muzike. I zato, zaključuje Skruton, tonalitet nije jezik, moralo da bude validno za sva misleća bića, s druge strane. Rešenje ove antinomije već tradicija koja je omogućila rađanje jedne nove forme zajedništva kao “najvećeg Skruton vidi u konceptu vrline: dostignuća buržoaske tradicije”.70 to je suma onih perferencija koje se pojavljuju u dobro-uređenoj Budući njen zastupnik, Skruton tu tradiciju strastveno brani. On se oštro duši, u kojoj su ljudske strasti usaglašene sa njihovim stvarnim suprotstavlja Adornu kada kaže da popularna muzika predstavlja trijumf demokra- značajem, a saosećanje čin zdrave savesti.64 tije, a ne kapitalizma, te – još ekstremnije – da je ona posledica kolapsa buržoaske Stoga se ukus, prema Skrutonu, ne poistovećuje ni sa hirovitom izbirlji- kulture, a ne njen proizvod. Demokratija je, smatra on, “imaginarnim zajednicama” vošću pojedinca ni sa “zdravim razumom” čovečanstva, već sa sistemskim stavom (poput rok-grupa i njihovih poklonika) dala pravo na sopstveni ukus u okviru okru- jednog racionalnog bića. Povrh toga, ukus je za čovečanstvo “prirodan poput zakona žujuće kulture. Ali, to ne znači ili matematike” i podjednako “oslobođen” ideologije. Za ukusom se može tragati, da se dobar i loš ukus ne mogu razlikovati ili da negovanje ukusa smatra Skruton, ali kada se jednom otkrije, on postaje opštevažeći. Kao takav, ukus prestaje da bude dužnost.71 se mora negovati i razvijati, jer on ima vrhunski moralni (podvukla I. I.) značaj. Dru- U fenomenu hevi-metal/rok/pop/rep-koncerta – nasuprot kvazi-religij- gim rečima, ukus nije samo odraz stanja čovekove “duše”, već jeste i sredstvo njenog skom iskustvu klasičnog koncerta instrumentalne muzike ili uzvišenosti formacijskog poboljšanja: plesa – Skruton uočava sunovrat pokreta – kao, podsetimo, međusobnog slivanja potraga za objektivnim muzičkim vrednostima jeste deo naše forme života i forme muzike – u nepopravljivi nered fragmentarizovanog postmo- potrage za ispravnim načinom života.65 dernog sveta. Isto tako, Skruton odbija Adornovu tezu da je avangarda jedini odgovor Međusobno izjednačavanje esteske i moralne vrednosti pružilo je Rodže- na popularnu kulturu, jer ona nije postala deo kulture slušanja koja je za Skrutona 636 ru Skrutonu osnovu za unekoliko isključiva, umnogome diskutabilna i buržoaskim jedina mera postojanja i efekta muzičkog dela. Avangarda je, prema Skrutonovom 637 idealom zasvođena, tumačenja kulture i muzičke prakse kao njenog neodvojivog se- sudu, samo poslednji trzaj gmenta. Skruton definiše kulturu kao skup čovekovih aktivnosti – kakva je i umet- nička – koje se odvijaju radi sebe samih, a ne radi nekog drugog cilja; aktivnosti čija 67 Roger Scruton, The Aesthetics of Music, str. 461. svrha po sebi jeste njihova intrinsična vrednost, nepodložna raznovrsnim društvenim 68 Prema Skrutonu, ove dve vrste iskustva su neodvojive od samog čina (obreda ili muzičkog funkcijama koje one mogu imati. Kultura se zasniva na izvođenja), neiscrpne su i beskrajno ponovljive, impliciraju značenje jednako (!) za sve koji taj čin doživljavaju sa razumevanjem, i obuhvataju kako prisutne, tako i odsutne (prošle ili budu- pluralnom prvom licu,66 će) članove iste zajednice. Razlika među njima zastupljena je u vidovima posredovanja: veri, u I vA N A I L I ć jednom, odnosno imaginaciji, u drugom slučaju. Roger Scruton, The Aesthetics of Music, str. 63 Roger Scruton, The Aesthetics of Music, Clarendon Press, Oxford, 1997, str. 370. 458−462. 64 Roger Scruton, The Aesthetics of Music, str. 379. 69 Roger Scruton, The Aesthetics of Music, str. 465. 65 Roger Scruton, The Aesthetics of Music, str. 391. 70 Roger Scruton, The Aesthetics of Music, str. 467. 66 Roger Scruton, The Aesthetics of Music, str. 458. 71 Roger Scruton, The Aesthetics of Music, str. 498.  romantičarske iluzije: iluzije umetnika izolovanog od društva, znak međusobnog razumevanja, skladno uklapa u vremenskoj protežnosti, onda i oni PoSLE ModERNE: PoSTModERNA I KRITIKA PoSTModERNE RodŽER SKRuToN FIGuRE u PoKRETu PoSLE ModERNE: PoSTModERNA I KRITIKA PoSTModERNE umetnika koji poseduje nove i zadivljujuće istine koje ga uzdižu koji tu transformaciju primaju sa razumevanjem mogu međusobno interreagovati i iznad života običnih smrtnika.72 time takođe postati objekti jednog drugačijeg, imaginativno ustrojenog sveta. I zato Ali, taj umetnik zavisi od buržoaske publike stvorene na mreži aluzija Skruton veruje da: omogućenih tonalnim idiomom i u tome je i početak i kraj moći avangarde u procesu uređenje zvukova kao tonova jeste uređenje duše.76 obnove muzičke kulture. Njena obnova vezana je za Drugim rečima, da ono jeste fundamentalna ljudska potreba sa kojom obnovu tonaliteta, kao imaginativnog prostora muzike, i za po- može rezonirati čak i onaj ko ne deli vrednosni i politički okvir Skrutonove estetičke novno uspostavljanje duhovne zajednice kojom je taj prostor bio misli.77 ispunjen.73 Literatura “Jezik ljubavi o objektu ljubavi”: zaključna reč A. E. Denham, “The Moving Mirrors of Music: Roger Scruton Resonates With Imperativ obnove muzike, koji Rodžer Skruton postavlja pred savreme- Tradition”, Music & Letters vol. 80, no. 3, Oxford, 1999, str. 411−432. Gary Iseminger, “The Aesthetics of Music by Roger Scruton”, The Journal of Ae- nog umetnika, zapravo predstavlja poziv za ponovni pronalazak “izgubljenog doma” sthetics and Art Criticism no. 3, Madison Wis., 1993, str. 374–375. modernog doba, o čemu je bilo reči u uvodu ove studije; odnosno, kako je autor na Jerrold Levinson, “The Aesthetics of Music by Roger Scruton”, The Philosophical još jedan način opisao obrazlažući izvore svog konzervativizma, za “evokaciju ma- Review no. 4, Ithaca N. Y., 2000, str. 608–614. terinske ljubavi” u suočenju sa “nejasnim predosećanjem njenog gubitka”.74 Skruton Leonard B. Meyer, Explaining Music, University of California Press, Berkeley – Los se zalaže za sveopštu obnovu kulture kao neupitnog i univerzalnog garanta estetske Angeles, 1973. vrednosti i okvira za razumevanje estetskog iskustva. Koliko god da bi pomenuti Jean-Jacques Nattiez, Music and Discourse. Toward a Semiology of Music, Prince- Skrutonov zahtev i putokazi za njegovu realizaciju na planu muzičke umetnosti mogli ton University Press, Princeton – New Jersey, 1990. biti strani savremenom stvaraocu, izvođaču ili primaocu muzike, koliko god da bi oni Anthony Pryer, “Trouble in Arcadia: Music Aesthetics and the Bounds of Cultu- mogli biti smatrani za anahronu preskripciju, s jedne, ali i varljivi idealitet, s dru- re”, Journal of the Royal Musical Association vol. 124, no. 1, Oxford, 1999, str. 134−152. ge strane, nepobitno je da imaju važno mesto u savremenoj nauci. Jer, Skrutonova Ray Sawhill, “On Good Authority”, http://www.salon.com/feature/1998/04/ estetika muzike pisana je sa ciljem da pruži sistemski, konzistentan i celovit odgovor cov_07feature.html. na centralna pitanja same discipline, odgovor koji – kako pisac navodi – treba da A. E. Sharpe, “Roger Scruton: The Aesthetics of Music”, Philosophical Investigati- prethodi svim mukotrpnim potragama za pojedinačnim rešenjima, i u tome je us- ons no. 2, Oxford, 1999, str. 176–182. pela. Skruton je, počevši od prvih principa, neretko na uštrb polemičnosti diskursa, Roger Scruton, The Aesthetics of Music, Clarendon Press, Oxford, 1997. “dozvolio da sama tema, pre nego oni koji su o njoj pisali, određuje tok rasprave”.75 Roger Scruton, “Why I Became a Conservative”, The New Criterion vol. 21, no. 6, Skrutonov revitalistički kulturološki i društveni projekt sadrži i jedan pozitivni čove- London, 2003, str. 4−13. čanski impuls: ideja da prošli, sadašnji i budući članovi jedne kulture mogu – putem 638 imaginacije kao posrednika u slušanju muzike sa razumevanjem – biti obuhvaćeni 639 jednim (istim) estetskim iskustvom, upućuje na mogućnost međuljudske harmo- nične interakcije u nekoj drugoj nematerijalnoj realnosti. Premda se takav zaključak isprva ukazao kao svojevrsno iznenađenje i za samog autora, on je logično proistekao iz postavljenog estetičkog sistema: ako se zvuk u muzičkom polju sila kvalitativ- no transformiše u ton, pri tome nailazeći na druga tonska kretanja sa kojima se, u I vA N A I L I ć 72 Roger Scruton, The Aesthetics of Music, str. 471. 73 Roger Scruton, The Aesthetics of Music, str. 507. 76 Roger Scruton, The Aesthetics of Music, str. ix. 74 Roger Scruton, “Why I Became a Conservative”, The New Criterion vol. 21, no. 6, London, 77 Ovaj tekst nastao je kao deo projekta Svetski hronotopi srpske muzike (ev. br. 147045) 2003, str. 8. Katedre za muzikologiju Fakulteta muzičke umetnosti u Beogradu, podržanog od strane Mini- 75 Roger Scruton, The Aesthetics of Music, Clarendon Press, Oxford, 1997, str. ix. starstva za nauku i tehnološki razvoj Republike Srbije. uvod Miško Šuvaković i Aleš Erjavec: Kratak tehnički uvod Merlo-Ponti_ 384 Marivon Sezon: Mikel difren_ 395 Lidija u knjigu Figure u pokretu – savremena zapadna Prišing: Žak Lakan_414 Jelena Novak: Rolan Bart_431 Rašida estetika, filozofija i teorija umetnosti_7 Aleš Erjavec: B. Triki: Žil delez_446 Rašida B. Triki: Mišel Fuko_458 Estetika dvadesetog veka: uvodne primedbe_11 Rašida B. Triki: Žak derida_469 FEMINISTIČKE Miško Šuvaković: Estetika, filozofija i teorija PLATFoRME Paula Zupanc: Lus Irigaraj_482 Paula umetnosti tokom dugog dvadesetog veka_ 21 Zupanc: Julija Kristeva_496 Ana Vujanović: džudit Batler_ 511 KoNTRAdIKCIJE ModERNIZMA Jos de Mul: PoSLE ModERNE: PoSTModERNA I Sigmund Frojd_41 Ketrin Livr: Anri Bergson_ 55 KRITIKA PoSTModERNE Polona Tratnik: Artur Lev Kreft: Benedeto Kroče_65 Grejem Mekfi: Robin džordž danto_ 531 Ernest Ženko: Fredrik džejmson_ 549 Nevena Kolingvud_87 Miško Šuvaković: Martin Hajdeger_100 Daković: Edvard v. Said_ 564 Ernest Ženko: volfgang Miško Šuvaković: Ludvig vitgenštajn_123 KRITIČKI/ velš_ 585 Klif MakMahon: Teri Iglton_601 Ivana Ilić: Rodžer KRITIČNI ModERNIZAM Entoni Dž. Kaskardi: Skruton_614 IZvoĐENJE FILoZoFIJE I Hoze ortega i Gaset_145 Aleš Erjavec i Miško Šuvaković: NovA KRITIČKA TEoRIJA Dejvin Zane Šou: Alen Đerđ Lukač_159 Tajrus Miler: valter Benjamin_174 Badiju_645 Katja Kolšek: Žak Ransijer_658 Katja Kolšek: Lev Kreft: Herbert Markuze_193 Tajrus Miler: Teodor Đorđo Agamben_678 Nikola Dedić: Boris Grojs_690 v. Adorno_ 205 Gabriela Švitek: Stefan Moravski_ 236 Bojana Cvejić: Brajan Masumi_704 Oleg Jeknić: Mark B. uMETNoST u PoLJu TEoRIJE Ivana Miladinović: Hansen_721 Jelena Arnautović: Nikola Burio_740 PRILoG: džon Kejdž_ 255 Miško Šuvaković: Situacionizam_ 270 FILoZoFIJA vIZuELNoSTI Radovan Popović: Miško Šuvaković: Tel Quel_ 282 Sanela Radisavljević: Pjer Bečka škola istorije umetnosti_759 Radovan Popović: Bulez_ 296 Sanela Radisavljević: Glen Guld_ 309 Nika Radić: Alojz Rigl_769 Đinhi Čoi: vizuelni formalizam_795 Art&Language_ 319 Dubravka Đurić: Čarls Bernstin_ 336 Miško Šuvaković: Nova istorija umetnosti_815 Aleš Erjavec: PITANJA o GRANICAMA FILoZoFIJE I vizuelna kultura, umetnost i vizuelne studije_838 ESTETIKE Biljana Srećković: vladimir Jankelevič_ 357 APENdIKS Biografije autorki/autora tekstova i Rašida B. Triki: Žan-Pol Sartr_ 373 Aleš Erjavec: Moris prevoditeljki_861 Indeks imena_869 642 I Z vo Đ E N J E F I L o Z o F I J E I N ovA K R I T I Č K A T E o R I J A BELEŠKE FIGuRE u PoKRETu 643 I Z vo Đ E N J E F I L o Z o F I J E I N ovA K R I T I Č K A T E o R I J A I Z vo Đ E N J E F I L o Z o F I J E I N ovA K R I T I Č K A T E o R I J A ALEN BAdIJu FIGuRE u PoKRETu I Z vo Đ E N J E F I L o Z o F I J E I N ovA K R I T I Č K A T E o R I J A Alen BAdIJu : dejvin Zane Šou Alen Badiju (Alen Badiou, 1937–) je francuski filozof, matematičar, dram- ski pisac i romanopisac. Tokom šezdesetih godinja dvadesetog veka školovao se kao matematičar i pripadao krugu Luja Altisera (Louis Althusser, 1918–1990) i Žaka La- kana (Jacques Lacan, 1901–1981). Njegovo najznačajnije delo Biće i događaj (1988) izazvalo je potres u francuskim filozofskim krugovima tvrdnjom da je matematika ontologija i da je kategorija istine neophodna filozofiji i obnovljenoj političkoj mili- tantnosti. Badiju je otada proširio i učinio jasnijim svoj rad na onome što je nazvao četiri uslova filozofije: matematika (nauka), politika, umetnost i ljubav. 644 Biće, događaj, istina i subjekt 645 Knjiga Biće i događaj je Badijuova najznačajnija filozofska intervencija. On u njoj uvodi koncept koji ćemo kasnije nalaziti u njegovim radovima o umetnosti. dEJvIN ZANE Šou Badiju u ovoj knjizi tvrdi: prvo, matematika je ontologija; drugo, filozofija uspostavlja koncepte, kao što su događaj i subjekt, iz kojih može raspoznati istine; i treće, posto- je četiri uslova filozofije koji proizvode istine nezavisne od nje: politika, nauka, umet- nost i ljubav. Ove tri tvrdnje imaju značajne implikacije za Badijuov rad o umetnosti. Prvo, Badiju tvrdi da je matematika – konkretno Zermelo–Frankelov (Ernst Friedrich Ferdinand Zermelo /1871–1953/ i Abraham Halevi Adolf Fraenkel /1891–1965/) si- stem teorije skupova sa aksiomom izbora – ontologija. Ovo ne znači da je samo biće  matematičko, nego da je teorija skupova jedini pokazni i potpuno prenosivi diskurs tako tvrdi da postoje četiri uslova filozofije: nauka (matematika), politika, umetnost i I Z vo Đ E N J E F I L o Z o F I J E I N ovA K R I T I Č K A T E o R I J A ALEN BAdIJu FIGuRE u PoKRETu I Z vo Đ E N J E F I L o Z o F I J E I N ovA K R I T I Č K A T E o R I J A o ontologiji, koji se ne oslanja na neko privilegovano mesto razotkrivanja. On svoju ljubav. Proizvodnja istina se ne događa unutar filozofije, nego unutar ova četiri uslo- ontologiju konkretno suprotstavlja onome što naziva “poetičnom” ontologijom filo- va. Otuda su istine višestruke (ali isto tako i univerzalne): novi događaji proizvode zofa kao što je Martin Hajdeger (Martin Heidegger, 1889–1976). Poetična ontologija višestruke istine unutar četiri uslova. Razgraničenje između filozofije i njenih uslo- je posvećena “figuri bića kao zaveštanja i dara, kao prisustva i otvaranja” prizvanog va može se pronaći već u tretiranju teorije skupova: ontološki karakter matematike pesmom.1 Nasuprot temama prisustva i otkrivanja, teorija skupova utemeljuje biće nije unutrašnji u odnosu na “delujuću matematiku”, nego kroz filozofsku intervenciju čistog mnoštva preko manjka u biću i prekida mateme – na praznini. Bez suviše koja se tiče ontološkog svojstva matematike. Iz aspekta umetnosti, vidljiv ontološki tehničkih objašnjenja koja se mogu naći u prvih devet meditacija u knjizi Biće i do- zadatak nam dopušta da procenimo umetničke istine imanentne samim umetničkim gađaj, ovde ćemo istaći da samo jedan aksiom Zermelo–Frankelove teorije skupova procesima. Kako Badiju tvrdi, proces istine “potpuno izmiče ontologiji”.2 potvrđuje postojanje mnoštva: aksiom praznine (ili aksiom praznog skupa). Postoji takav skup koji nema nijedan element koji bi mu pripadao. Iz postojanja praznog skupa (praznine), moguće je izvesti mnoštvo koje nema nijedan drugi predikat osim Inestetika da je mnoštvo prema ostalim aksiomima teorije skupova. Ali praznina nije prisustvo apsolutnog Jednog; umesto toga, to je nepredstavljen šav mnoštva i bića. Badiju definiše inestetiku kao odnos između filozofije i umetnosti, koji Teorija skupova, preko filozofske intervencije, donosi ontologiju čistog podrazumeva da je umetnost proizvođač istina i da nije objekt filozofskog razma- mnoštva. Ali teorija skupova može objasniti i pojavu jedinstva unutar prezentacije. tranja. Inestetika prati “intrafilozofske efekte” umetnosti kao misli i umetnička dela Da bi to učinio, Badiju uvodi dva krucijalna koncepta: “situaciju” i “stanje situaci- ne uzima kao primere za filozofske spekulacije, nego kao subjekte istina.3 Tako, na je”. Razlika između ova dva koncepta (izvedena iz razlike u teoriji skupova između primer, kada se u knjizi Biće i događaj iznese tvrdnja da je “Malarme mislilac do- “pripadanja” i “uključivanja”) dopušta nam da uvedemo koncept događaja, istine i gađaja–drame”, ovo ne znači da je poezija Stefana Malarmea (Stéphane Mallarmé, subjekta. Situacija je prezentacija mnoštva (mnoštva pripadaju situaciji) u njegovoj 1842–1898) primer događaja, nego da su pesme kao što je Bacanje kocki (Un coup beskonačnoj nedoslednosti; stanje situacije je reprezentacija mnoštva (mnoštva su de dés) strogo promišljen doprinos teoriji događaja. 4 Ili, kad Badiju citira Pola Selana uključena u stanje situacije) kao doslednog. Tako, na primer, beskonačno mnoštvo u (Paul Celan, 1920–1970) kako iznosi imperativ da sva misao prekida doslednost svog političkoj situaciji može biti predstavljeno, između ostalog, preko individua, glasača, savremenog vremena, Selan nije primer takvog imperativa, nego njegova početna industrijskih radnika, studenata ili intelektualaca. Ali, dok su mnoštva uvek i prezen- tačka.5 Zadatak inestetike je da ustanovi umetnost kao uslov misli, istine. tovana i reprezentovana, nema potpune podudarnosti između situacije i stanja situ- Istine koje umetnosti proizvode smatraju se singularnim i imanentnim. acije i to dopušta novinu: to je događaj. Događaj je prekobrojan u odnosu na situaciju Ako je istina imanentna umetnosti, ona je proizvedena nizom (sekvencom) umetnič- i njeno stanje; on je izvučen iz znanja koje kruži unutar stanja situacije. Događaj se kih dela. Istina je singularna ako pripada domenu umetnosti i ne može da se svede na može imenovati i izdvojiti samo retroaktivno unutar situacije i to je zadatak subjekta. druge uslove, bilo političke, naučne ili ljubavne, iako bi trebalo primetiti da Badiju u Subjekt, za Badijua, nije svakodnevna pojava, nego je to subjekt događaja (događaji svom radu često povezuje umetničke istine sa politikom, uprkos tezi da one ne treba su retki), subjekt koji jemči da se događaj dogodio. Subjekt mora da jemči događaj, da budu svedene na politiku. Istina umetnosti se ne može svesti ni na filozofiju, jer za pošto nema objektivne istine o njemu. Tada, u odluci da se događaj dogodio, subjekt Badijua sama filozofija ne proizvodi istinu, nego deluje kao “glasnik” između istina. mora da prati posledice uvedene novine: to je proces istine i dodeljivanja događaju Otud, inestetika umetničku proizvodnju istine vidi kao singularnu i imanentnu i kao 646 647 prekobrojnog imena. Da se vratimo našem primeru iz politike. Egalitarijanski pokret sui generis. Uprkos jednostavnosti ove teze, Badiju tvrdi da je to “apsolutno nova bi mogao da se pojavi posle događaja kao što je bio maj 1968. godine u Francuskoj. filozofska pretpostavka”6. Ovo se može utvrditi vis-à-vis drugih uticajnih filozofskih On bi bio posvećen traganju za posledicama ovog drugog, koji se obraća svima i pristupa umetnosti. koji bi mogao da uključi različite reprezentacije političkih aktera kao što su radnici, dEJvIN ZANE Šou studenti, intelektualci, imigranti itd. A ipak, sam ovaj pokret ne bi bio reprezentovan 2 Alain Badiou, Being and Event, str. 355. unutar stanja situacije, on bi mogao da se nastavi samo preko subjektivnog politič- 3 Zanimljiva lista figura “subtraktivne” umetnosti, možda genealogija inestetike, može se naći kog angažovanja. Na ovom mestu bi moglo da izgleda da za umetnost u Badijuo- u: Alain Badiou, “Third Sketch of a Manifesto of Affirmationism” iz Polemics, Verso, London, vom radu ima vrlo malo mesta: “matematička ontologija “ – izričito suprotstavljena 2006, str. 140–142. 4 Alain Badiou, Being and Event, Continuum, New York, 2005, str. 191. “poetskoj ontologiji” – donela je krucijalne koncepte njegove filozofije. Ali on isto 5 Alain Badiou, Handbook of Inaesthetics, Stanford University Press, Stanford Ca, 2005, str. 33–35. 1 Alain Badiou, Being and Event, Continuum, New York, 2005, str. 9. 6 Alain Badiou, Handbook of Inaesthetics, str. 10.  Badiju tvrdi da postoje tri nasleđene šeme koje se tiču odnosa između fi- sa Realnim. Cena ovog “relativnog mira” između filozofije i umetnosti je da ova druga I Z vo Đ E N J E F I L o Z o F I J E I N ovA K R I T I Č K A T E o R I J A ALEN BAdIJu FIGuRE u PoKRETu I Z vo Đ E N J E F I L o Z o F I J E I N ovA K R I T I Č K A T E o R I J A lozofije i umetnosti, od kojih svaka ima svoje istorijsko i savremeno ispoljavanje. Ni- postaje ono što Badiju naziva “javnim servisom”, vrstom pribežišta, mehanizmom jedno od njih ne uspeva da misli umetničku istinu kao singularnu i imanentnu. Badiju koji smanjuje društveni pritisak. On izlaže svoju provokativnu definiciju katarze da bi prvu naziva didaktičkom šemom. Prema didaktičkoj šemi, umetnost je nesposobna nagovestio vezu sa psihoanalizom: kad psihoanalitički diskurs tumači umetnost kao za istinu i istina je u odnosu na nju spoljašnja.7 Prvi zagovornik ove šeme je Platon manifestaciju želje (bilo umetnikove bilo posmatračeve), on aktivira klasičnu šemu. (Πλάτων, 428/427–348/347 p. n. e). Platon u Državi proteruje pesnike iz grada. Izu- Umetničko delo omogućava upis objekta želje, objet petit a, u Simboličko i tako pre- zetak su patriotske i vojničke pesme. Izgnanstvo je neophodno, jer umetnost zadr- kida zapreku Realnog. Pošto klasična šema tumači umetnost kao mimetički afekt i žava čar (varku) istine. Badiju platonističku polemiku o mimezisu čita u ovom sve- katarzu, u umetnosti nema istine. tlu: umetnost je čar, varka neposredne istine, koja odvraća mišljenje od dijalektičke Ove tri šeme ne uključuju avangarde, jer su one, prema Badijuu, hibrid strogosti. Istina se može dosegnuti samo preko dijalektičkog napora. Uprkos ovom između didaktičke i romantičarske šeme. Otud se avangarda koleba između pokušaja progonstvu, Platon zadržava čar umetnosti da bi je iskoristio u pedagoške svrhe. Ali, da isprazni umetnost od njenog otuđujućeg karaktera i pokušaja da ostvari apsolutnu čar umetnosti je sada usmerena na spoljašnje norme koje propisuje filozofija. čitljivost njenog apsolutnog i odvojenog karaktera. Prvi pokušaj je didaktički, dok je Badiju tvrdi da u dvadesetom veku marksizam održava didaktički stav u drugi romantičarski; iznad svega, ovi “pobornici apsolutnosti kreativnog razaranja” odnosu na umetnost. On ovu tvrdnju ne zasniva na mahinacijama socijalističkih dr- bili su antiklasični.11 Savremena umetnost za Badijua održava egoističku i partikula- žava, nego na radu Bertolta Brehta (Bertolt Brecht, 1898–1956). Za Brehta je osnova rističku struju didakto-romantizma, kao “avangarda bez avangarde”, pod čime, go- teatarske scene sazdana na naučnoj osnovi dijalektičkog materijalizma. Badiju tvrdi tovo sigurno, podrazumeva odsustvo naglaska avangarde na razaranju ustanovljenih da je Breht “praktikovao staljinizovani platonizam”. 8 Umetnost se postavlja na scenu formi kroz novi početak (naglaska koji je manje dijalektičan nego što je, delezovski u službi spoljašnje istine dijalektičkog materijalizma, kao sredstvo “hrabrosti istine”. rečeno, disjunktivna sinteza).12 Ove tri šeme i inestetika se mogu sažeti oko osovine Za didaktičku šemu, istina je singularna, ali ne i imanentna. singularnosti i imanencije prema sledećoj tabeli: Romantičarska šema obrće osnovna načela didaktičke šeme: za roman- tizam je “samo umetnost sposobna za istinu”.9 Sve što filozofija može da uradi je da ukaže na postignuće umetnosti. Umetnički rad je otelovljenje apsolutnog; istina umetnosti, jednom postignuta, ponovo uspostavlja organski totalitet zajednice. Na Imanentno Imanentno primer, tvrdnja ranog nemačkog romantizma bila je da umetnost može da prevaziđe zapreke flozofije i da otelotvori novu mitologiju koja u modernoj Nemačkoj može da Singularno Inestetičko Didaktičko uspostavi vezu sa antičkom Grčkom. U dvadesetom veku, hajdegerovska hermeneu- tika zadržava romantičarsku tezu: mislilac ukazuje na istinu poezisa i nasuprot plato- Singularno Romantičarsko Klasično nističkoj inauguraciji zapadne metafizike i tehnološkom besu, održava spasilačku silu pesme koju je objavio Helderlin (Johann Christian Friedrich Hölderlin, 1770–1843). Za romantičarsku šemu, istina je imanentna umetnosti, ali nije singularna: to je pi- tanje apsolutne istine. Da se ne bi izgubile iz vida ni singularnost ni imanencija umetničke istine, 648 Badiju treću šemu naziva klasičnom, koja se prvo može naći kod Aristotela Badiju mora da rekonceptualizuje status umetničkih dela, održavajući u isto vreme 649 (Αριστοτέλης, 384–322 p. n. e). Badiju nam kaže da Aristotel ovu šemu zasniva na krucijalni aksiom da sva istina potiče iz događaja. Umesto da se oslanja na opoziciju dve teze: prvo, umetnost je mimetička, njen režim je režim sličnosti; i drugo, svrha subjekta i objekta, ili umetnika (kao genija) i rada, Badiju uvodi koncepte “umetničke umetnosti nije ni istina ni pedagogija, nego terapija. Tvrdnja klasične šeme je da konfiguracije” i “subjektne tačke”.13 Badiju na drugom mestu objašnjava svoje odba- mimetički efekti umetnosti nose mogućnost katarze, koju Badiju provokativno de- civanje autora ili umetnika kao začetnika umetničke istine: kad bi autor bio početna dEJvIN ZANE Šou finiše kao “premeštanje strasti, u prenosu, na sličnost”.10 Umetnost, ograničena na imaginarni odnos prenosa (transfera), ispražnjena je od težine traumatičnog susreta 11 Alain Badiou, Handbook of Inaesthetics, str. 8. 12 Alain Badiou, “Third Sketch of a Manifesto of Affirmationism” iz Polemics, Verso, London, 2006, str. 136. Treba zabeležiti da uprkos kritici izvedenoj u Priručniku inestetike i činjenici da 7 Alain Badiou, Handbook of Inaesthetics, str. 2. iznova afirmiše odvajanje revolucionarne politike i umetnosti, Badiju takođe pozdravlja napore 8 Alain Badiou, Handbook of Inaesthetics, str. 6. avangarde. Videti u: Alain Badiou, The Century, Polity Press, Cambridge, 2007, str. 152. 9 Alain Badiou, Handbook of Inaesthetics, str. 3. 13 Alain Badiou, Handbook of Inaesthetics, Stanford University Press, Stanford Ca, 2005, 10 Alain Badiou, Handbook of Inaesthetics, str. 4. str. 12.  tačka, umetnost ne bi imala univerzalnost, nego bi postojale “samo refleksije etičkih nizove pesama, od Malarmea i Fernanda Pesoe (Fernando António Nogueira Pessoa, I Z vo Đ E N J E F I L o Z o F I J E I N ovA K R I T I Č K A T E o R I J A ALEN BAdIJu FIGuRE u PoKRETu I Z vo Đ E N J E F I L o Z o F I J E I N ovA K R I T I Č K A T E o R I J A i egoističkih partikularnosti”.14 Umetničku istinu začinje događaj, prekid bez prese- 1888–1935), do Selana i preislamskog pesnika Labida ben Rabije (Labîd ben Rabi’a, dana u odnosu na prethodno stanje situacije. Ali rad nije događaj; umesto toga, serija ‫يرِماعلا ليقع وبأ كلام نب ةعيبر نب ديبَل‬, 560–661). Treba se setiti da su Malar- radova formira diferencijalne subjektne tačke istine. Svaki rad, kao subjektna tačka, meova i Helderlinova poezija dobile istaknuto mesto na krucijalnim veznim mestima deo je istraživanja o umetničkoj istini; svaka istina se sastoji od mnogih subjektnih čak i u Biću i događaju. U Stoleću, kada se Badiju okreće pitanju kako je dvadeseti tačaka. Iako ni odgovarajuće ime ni samo jedan predikat ne mogu da odrede takav niz vek “mislio svoju sopstvenu misao”, to jest kako su militantne tradicije subjektivno radova, oni se grupišu unutar umetničke konfiguracije. Unutar umetničke konfigu- (u badijuovskom shvatanju te reči) mislile svoj sopstveni poziv, Badiju iznosi samo- racije može se uočiti militantna vernost umetničkom procesu. Badiju jedan takav niz stalna čitanja Osipa Mandeljštama (О́сип Эми́льевич Мандельшта́м, 1891–1938), raspoznaje unutar poezije: mnoštvo radova, od Helderlina, preko Malarmea (između Selana i Pesoe. Pošto Badijuov rad o poeziji prevazilazi čak i ove reference, ostaćemo ostalih) do Selana, traga za dezobjektifikacijom poetskog jezika. Pa iako Badiju često usredsređeni na ključne termine iz Priručnika inestetike. navodi odgovarajuća imena umetnika radi reference, postdogađajna (posteventalna) Badiju se, prvo, bavi suparništvom između filozofije i poezije i, drugo, od- istina umetničke konfiguracije može se lokalizovati samo u seriji radova ili subjektnih branom poetskog angažmana od optužbi za hermetizam, elitizam (nedostatak po- tačaka. Da ukratko izložimo: pularne interpelacije) i subjektivni eksces nad objektima i svetom. On prvo polazi od 1) Umetničke istine su i singularne i imanentne; svaka proizilazi suparništva između filozofije i poezije koje je uvelo Platonovo proterivanje pesnika iz iz događaja. grada zbog podražavanja istine. Opasnost je u tome što poezija u svojoj čulnoj ne- 2) Umetnička dela nisu objekti istine, nego formiraju različite su- posrednosti nudi nediskurzivno mišljenje. Ali zato što “moderna poezija samu sebe bjektne tačke, kao propitivanja mišljenja događaja. određuje kao formu misli” i zato što Badiju uključuje i matematiku i umetnost kao 3) Ove subjektne tačke prate ograničenja umetničke konfigura- uslove filozofije, ovo suparništvo se mora ponovo ispregovarati.17 cije. Filozofija ima zadatak da registruje istinu umetničke kon- Badiju, kao i Platon, prepoznaje matematiku kao uslov filozofije. Mate- figuracije. matika je krucijalna utoliko što je potpuno prenosiva i pokaziva, što zahteva praće- nje posledica misli. Za Badijua, početak zapadne filozofije je obeležila platonistička intervencija u matematici, jer su se sa grčkom poezijom takmičile i mnoge druge Inestetika i umetnost stare pesničke tradicije.18 Ali Badiju, za razliku od Platona, ne proteruje poeziju zbog njenog čulnog i neposrednog karaktera: umesto da matematiku i umetnost postavi u Koristeći se teorijskom matricom koju je razvio u prvom poglavlju svoje dijametralnu opoziciju, on razgraničava njihove posebne karaktere. Posebni karakter knjige Priručnik inestetike, Badiju njen najveći deo posvećuje nizu varijacija koje se matematike zajemčen je deduktivnom tačnošću.19 Matematička demonstracija pro- bave odnosima između inestetike, različitih umetnosti – poezije, plesa, teatra, filma verava doslednost svih tvrdnji izvedenih iz njenih procedura. Kurt Gedel (Kurt Gödel, – i istine.15 Cilj sledećeg izlaganja je da ukratko opiše ove odnose.16 1906–1978) je, međutim, pokazao da matematika ne može da pokaže samoreflek- sivno utemeljenje. Umesto toga, matematika se susreće sa svojim Realnim (kao za- prekom) u formalizaciji: neke tvrdnje se ne mogu potvrditi unutar njenih procedura. Poezija Iz ovog bezizlaza filozofija locira dedukciju nedoslednog beskonačnog mnoštva. Po- 650 ezija, u svojoj posebnosti, potvrđuje moć jezika. 651 Iako je napisao nekoliko romana i dramskih komada, Badiju je – kao filo- Poetski događaj beleži “novo istraživanje resursa jezika”.20 Ali bez obzira zof – ostao postojan u odnosu na poeziju i istinu. Dok teatar, film i ples u Priručniku na to što poezija ove resurse uvodi u prisustvo, ona ovo prisustvo ne može namet- inestetike dobijaju više opšti, možda “strukturalni” tretman, Badiju prati konkretne nuti. Moć jezika se ne može poetski vrednovati. Tako poema ne može biti “metapo- ema”, koja samo-jemči sopstveno značenje, kao prvobitno prisustvo. dEJvIN ZANE Šou 14 Alain Badiou, “Third Sketch of a Manifesto of Affirmationism” iz Polemics, Verso, London, 2006, str. 145. 17 Alain Badiou, Handbook of Inaesthetics, Stanford University Press, Stanford Ca, 2005, str. 15 Odsustvo komentara o muzici, skulpturi i slikarstvu ne treba razumeti kao isključivanje iz 20. inestetike, nego kao činjenicu da Badijuov rad o ovim pitanjima ostaje nerazvijen. 18 Videti: Alain Badiou, Being and Event, Continuum, New York, 2005, str. 123–129. 16 Vredi zabeležiti da Badijuove “varijacije” uključuju diskusije o seksualizaciji i kruženju želje 19 Alain Badiou, Handbook of Inaesthetics, Stanford University Press, Stanford Ca, 2005, koje nisu predstavljene u prvom poglavlju. Ove reference se oslanjaju na rad Žaka Lakana, pa str. 24. iako se ne mogu razviti ovde, one imaju uticaja na Badijuove kratke tekstove o uslovu ljubavi. 20 Alain Badiou, Handbook of Inaesthetics, str. 23.  Šta filozofija prepoznaje u ovim uslovima? Badiju ukratko izlaže: Ples I Z vo Đ E N J E F I L o Z o F I J E I N ovA K R I T I Č K A T E o R I J A ALEN BAdIJu FIGuRE u PoKRETu I Z vo Đ E N J E F I L o Z o F I J E I N ovA K R I T I Č K A T E o R I J A Filozofija je opšta teorija bića i događaja kao međusobno pove- zanih istinom. Istina je rad koji se događa pored bića nestalog Oslanjajući se na Ničeovo (Friedrich Wilhelm Nietzsche, 1844–1900) događaja, od kojeg je ostalo samo ime. 21 delo, Badiju tvrdi da je ples metafora misli. Ples lokalizuje prostor događajnog mesta Preko matematike, filozofija uviđa da subjekt događaja mora da isprati i njegovo nestajanje pod imenom; on pokazuje kretanje, sposobnost i ograničenje svoje posledice kroz ograničenja deduktivne tačnosti. U poeziji, filozofija uviđa da tela. Badiju na kraju tvrdi da ples pokazuje sposobnost tela za umetnost, a zatim, je svako imenovanje događaja, preko prekobrojnog imena i nestajanja događaja, “u provokativnije, da ples nije umetnost, iako ostaje pri tvrdnji da ples locira prezenta- svojoj suštini poetično”.22 Otud, proterivanje uslova filozofije za Badijua ne dolazi ciju otelovljenja misli.25 u obzir. Umesto toga, “suparništvo” između filozofije i poezije je značajan resurs Badiju razvija inestetiku plesa oslanjajući se na dela Ničea i Malarmea. misli. Niče koristi ples kao metaforu za misao, jer lakoću tela u igri suprotstavlja “duhu Posle razmatranja suparništva filozofije i poezije, Badiju odgovara na teže”. Ova lakoća plesa u Tako je govorio Zaratustra vezana je za teme letenja, inten- “bratsku lekciju” Česlava Miloša (Czeslaw Milosz, 1911–2004). Prema ovom polj- zifikacije, afirmacije, i treba dodati, prevazilaženja. Za Badijua i Ničea, ova intenzifi- skom pesniku, zapadna poezija se od Malarmea izgubila u hermetizmu i apstrakciji, kacija nije “disciplinarna” intenzifikacija tela poznata čitaocima Mišela Fukoa (Michel dok je Istok “ostao čuvar svoje žive reči”; njoj nedostaje popularna interpelacija; i Foucault, 1926–1984), nego je to afirmacija samoobuzdavanja i “telesno ispoljavanje konačno, ona je ostala obeležena neprozirnošću, subjektivnim ekscesom i odvojeno- nepokornosti impulsa”.26 Samoobuzdavanje takvih pokreta preobražava odnos misli šću od savremenog sveta.23 Badiju odgovara na svaku od ovih kritika. Prvo, poezija prema telu, kao što ples pokazuje sposobnost tela za misao. Badiju će telo u igri nije zapala u hermetizam. Strogo govoreći, hermetizam nagoveštava da ako imamo nazvati “telo-misao”. ključ, možemo da otključamo značenje tajne ili okultne nauke. Ovo dalje implicira Iako Niče i Badiju dele zajedničko uverenje da je ples metafora za misao, da se od poezije očekuje da upućuje na neki skup referenci; to jest, pesma mora da oni različito tumače metaforične efekte plesa: za Ničea, ples i misao su vezani za odgovara nekom skupu objekata. Ali Badiju odgovara da pesma nije ni opis ni pro- afirmaciju i prevazilaženje, dok za Badijua, ples – kao lokalizacija događajnog me- težnost objekata; ona je za čitav niz pesnika, od Helderlina do Selana, bila u procesu sta – pokazuje da “svaka misao zavisi od događaja”.27 Ples, međutim, ne imenuje “dezobjektifikacije,” oduzimanja poetske operacije od mišljenja i konvencije. Istinska događaj; on prethodi učvršćivanju istine događaja imenom. Ples je, prema tome, poetska operacija izvodi se na površini prisustva kretanja pesme. Ali ovo kretanje se mesto, ali ne i ukupnost događaja. Kako se inestetika bavi odnosom između filozo- ne događa između subjekta i objekta; ono se događa između poetskog jezika,24 misli fije, umetnosti i istine, Badiju objavljuje da ples nije sasvim umetnost. A ipak, ples i prisustva. Drugo, Badiju smatra da sva događajna poezija predstavlja univerzalno je značajan, jer predstavlja telo kao otelotvorenje misli i sugeriše samoobuzdavanje obraćanje. Možda neko mesto (Istok) uglavnom može da pokrene popularnu poeziju, militantnog subjekta. ali ovo ne jemči privilegovanu vezu sa “živom poezijom”. Ako postoji razlika između Istoka i Zapada, ona bi se nalazila između “opšteg delovanja” i “ograničenog delova- nja”. Ovo drugo je još uvek univerzalno obraćanje, ali bez opšteg pokretanja. Umesto Teatar toga, ograničeno delovanje preko militantne tačnosti nastavlja prethodni događaj, prateći njegove posledice. I konačno, odgovarajući na treću kritiku, Badiju ponavlja Po završetku izlaganja o plesu, Badiju nam daje zbirku aksioma koji utvr- 652 da poezija nije vezana za svet; umesto toga, ona svoja obraćanja oslobađa od “sveta đuju da je teatar susret sa mišlju. Dok ples pokazuje da je telo sposobno za istinu, 653 kakvog jeste” (od savremene politike, stavova, ekonomije itd.). Poezija predstavlja to jest da je “nosilac ideja”, teatar je proizvođač ideja. Međutim, da bi bio proizvo- mogućnost egalitarijanskih transformacija istinama: istine imenuju događaje, koji đač “teatar-ideja”, dramski komad ne može da ostane samo kao tekst ili poema, prekidaju veze sa svetom, u ime egalitarijanske novine. on mora da se izvede. Izvođenje i mise en scène teatarskog akta je sastavljanje i grupisanje različitih idealnih i materijalnih komponenti kao što su tekst, mesto, tela, dEJvIN ZANE Šou glasovi, kostimi, rasveta i publika. Mise en scène, ili teatarska produkcija, za Badijua nije i ne treba da bude svedena na tumačenje teksta, nego je “jedinstvena nadopuna 21 Alain Badiou, Handbook of Inaesthetics, str. 26. 22 Alain Badiou, Handbook of Inaesthetics, str. 26. 23 Alain Badiou, Handbook of Inaesthetics, str. 28. 25 Alain Badiou, Handbook of Inaesthetics, str. 69. 24 “Svaka razlika unutar pesme se uspostavlja manje kao razlika između jezika, nego kao ra- 26 Alain Badiou, Handbook of Inaesthetics, str. 60. zlika unutar jezika.” Alain Badiou, Handbook of Inaesthetics, str. 32 27 Alain Badiou, Handbook of Inaesthetics, str. 61.  teatra-ideje”28 kroz pridodatak slučaja. Kako Badiju tvrdi, “mise en scène je, često, što povlači iz vidljivog”.34 Film nije umetnost sadašnjosti, nego oduzimanja: kadar I Z vo Đ E N J E F I L o Z o F I J E I N ovA K R I T I Č K A T E o R I J A ALEN BAdIJu FIGuRE u PoKRETu I Z vo Đ E N J E F I L o Z o F I J E I N ovA K R I T I Č K A T E o R I J A promišljen [pensé] ogled slučaja”29 oko performansa i publike. U čisto teatarskom isključuje elemente vidljivosti i pokret filma oduzima “sliku od nje same”, predstav- aktu, izvođenje je, čak iz večeri u veče, izvođenje događaja. ljajući je kroz kretanje. Film je umetnost kretanja, prolaska i trajanja. Za Badijua, Šta je onda teatar-ideja? Teatar ideja služi tome da osvetli situaciju, njenu kretanje ima trodelnu strukturu: opšte kretanje, lokalno kretanje i nečisto kretanje. istoriju i njen život. Teatar ovo osvetljavanje proizvodi odvajanjem i razjašnjavanjem Opšte kretanje je sveobuhvatni aranžman snimaka i sekvenci, koji po- zamršenih elemenata unutar situacije. Badiju tvrdi da se teatar suštinski sastoji od kazuje ideju u prolasku filmskog trajanja. Opšti pokret je “topologija” kompozicije dva elementa: kruženja želje između polova i figura društvene i političke moći. Dru- strukturisane oko “blizine, podsećanja, insistiranja i prekida”. 35 Opšti pokret u svom gim rečima, od tragedije i komedije: tragedija “promišlja iskušenja želje unutar dr- prolasku ostaje nepokretan. Lokalni pokret je taj koji daje vremenski efekat filma. žave” i njenih figura moći, a komedija “promišlja poznata iskušenja” i pojavljivanja Međutim, lokalna kretanja su u sebi nemoguća; umesto toga, kretanje se proizvodi “malih moći” na sceni.30 U oba slučaja, javna prezentacija teatra promišlja istinu koja putem vidljivih i čujnih ograničenja kadra, čak i kada su izvan ekrana. Lokalno kre- kruži oko čvora želje i politike. tanje ne pravi portret filmske ideje po sebi, nego u odnosu na opštu nepokretnost Badiju se u knjizi Priručnik inestetike usredsređuje na propisan zadatak tea- ideje; ova druga vodi kompoziciju svih lokalnosti. Uzajamno delovanje opšteg kreta- tra i neophodnost upotrebe moći komedije. Badiju primećuje da se u našem vremenu nja (montaža, sekvenciranje) i lokalnog kretanja daje filmu trajanje. Konačno, film je tragedija često postavlja na scenu i da je dobro prihvaćena, ali da je i dalje mnogo teže sačinjen od nečistih kretanja, udaljavanja drugih umetnosti od samih sebe.36 Kao što postaviti na scenu tipizaciju smešnog kod istaknutih figura, dok se dotada “isključeni Badiju izjavljuje, film “operiše preko drugih umetnosti, koristeći ih kao svoju početnu i nevidljivi ljudi” istovremeno predstavljaju kao figure želje i gospodarenja. Umesto poziciju, u kretanju koje ih oduzima od njih samih”.37 Film koristi druge umetnosti toga, norme konsenzusne “demokratije” se groze negativnog predstavljanja da izloži prolazak filmske ideje. Badiju takođe otkriva filozofsku lekciju filma; film je pape, velikog doktora, glavešine neke humanitarne institucije, ili podsetnik (ni manje ni više nego od Platona!) da su sve ideje mešavine, da “jedno- predsedavajuće sindikata medicinskih sestara. 31 glasje signalizira poraz poetike”.38 Pri tom ove “konsenzusne”norme konceptualizuju teatar kao mesto kultu- Dalje, Badiju je proširio opseg nečistote filma: nečisto kretanje je rede- ralizacije i kultivacije publike. Nasuprot tome, Badiju tvrdi da se o teatru mora misliti finisano da bi uključilo i ne-umetničke elemente. Film u procesu umetničke proi- kao o postavljanju na scenu “afirmativne hrabrosti, lokalne energije” ili “narodne zvodnje crpi iz savremenih konvencija (tehničkih, stilskih, ili drugih), slika (imagery) i nauke” koja prenosi teatar-ideje, koje “pogađaju” publiku, ostavljajući je zapanje- “ideoloških pokazatelja”. Pri tom, film ne pretpostavlja mnoštvo filmski obrazovanih nom, zamorenom i zamišljenom.32 Uprkos Badijuovoj karakterizaciji Brehta kao za- gledalaca, nego masovnu savremenu publiku. Otud je film “savremen i tako predo- govornika “staljinizovanog platonizma”, Brehtov uticaj na publiku je jasan. Badiju će dređen za svakoga, utoliko što se materijal čije pročišćavanje on jemči prepoznaje ga kasnije uzdizati kao kao onaj koji pripada ne-umetnosti njegovog vremena”.39 Ovo ostavlja film otvore- najuniverzalnijeg i najneospornijeg među umetnicima koji su nim prema iskušenju popularnosti: umesto masovne prezentacije filmske ideje, on svoju egzistenciju i kreativnost otvoreno vezivali uz takozvanu može da povlađuje i predrasudama i stilovima svog vremena. A ipak, kao događajna komunističku politiku.33 umetnost, film crpi iz ostalih umetnosti i ne-umetnosti, da bi ih transformisao u prolasku filmske ideje. 654 Film 655 Teatar i film imaju mnoge zajedničke osobine, ali ih Badiju razdvaja po 34 Alain Badiou, Handbook of Inaesthetics, Stanford University Press, Stanford Ca, 2005, njihovom odnosu prema idejama (istinama): teatar izvodi na scenu susret sa istinom, str. 78. dok film predstavlja njen “prolazak”. Prema Badijuu, film “operiše uz pomoć onoga 35 Alain Badiou, Handbook of Inaesthetics, str. 81. dEJvIN ZANE Šou 36 Badiju smatra sva tri kretanja “lažnim”: prva dva su efekti filmskog procesa, dok je treći lažan utoliko što se oslanja na druge umetnosti. Ali kombinacija sva tri tipa kretanja dozvoljava 28 Alain Badiou, Handbook of Inaesthetics, str. 73. proizvodnju filmskih ideja, istina lokalizovanih unutar filma: snaga filma “kao savremenog leži 29 Alain Badiou, Handbook of Inaesthetics, str. 74. upravo u preokretanju – za vreme trajanja prolaza – nečistote svake ideje u ideju samu po 30 Alain Badiou, Handbook of Inaesthetics, str. 73. sebi”. Alain Badiou, Handbook of Inaesthetics, str. 83. 31 Alain Badiou, Handbook of Inaesthetics, str. 76. 37 Alain Badiou, Handbook of Inaesthetics, str. 79. 32 Alain Badiou, Handbook of Inaesthetics, str. 75–76. 38 Alain Badiou, Handbook of Inaesthetics, str. 81. 33 Alain Badiou, The Century, Polity Press, Cambridge, 2007, str. 43. 39 Alain Badiou, Infinite Thought, Continuum, New York, 2002, str. 113.  Zaključak Literatura I Z vo Đ E N J E F I L o Z o F I J E I N ovA K R I T I Č K A T E o R I J A ALEN BAdIJu FIGuRE u PoKRETu I Z vo Đ E N J E F I L o Z o F I J E I N ovA K R I T I Č K A T E o R I J A Zaključićemo tako što ćemo ukratko izložiti Badijuov “rad u progresu” o Alain Badiou, Théorie du sujet, Seuil, Paris, 1982. Alain Badiou, Rhapsodie pour le théâtre, Le Spectateur français, Paris, 1990. umetnosti, “Treća skica Manifesta afirmacijske umetnosti”. 40 To je jedna od najnovi- Alain Badiou, Ahmed le subtil, Actes Sud, Arles Cedex, 1994. jih Badijuovih izjava o umetnosti, koju odlikuje mnogo polemičniji, ako ne i “preskrip- Alain Badiou, Ahmed se fâche suivi par Ahmed philosophe, Actes Sud, Arles Cedex, tivan” ton. A ipak je teško izvesne tekstove nazvati preskriptivnim, pošto se većina 1995. Badijuovih radova javlja u obliku specifičnih intervencija unutar filozofskih rasprava, Alain Badiou, Les citrouilles, Actes Sud, Arles Cedex, 1996. ili unutar razmišljanja o njenim uslovima. Pri tom, politički karakter “Manifesta” ne Alain Badiou, Calme bloc ici-bas, P.O.L., Paris, 1997. čini ništa da pojasni dvoznačni odnos između umetnosti i politike u njegovoj misli. Alain Badiou, Manifesto for Philosophy, SUNY Press, Albany, 1999. Alain Badiou, Deleuze: The Clamor of Being, University of Minnesota Press, Minne- “Manifest” poziva na umetnost koja je oduzeta i od “imidž-komerca” apolis, 2000. Zapada (Badiju ovo indeksira prvenstveno kao dominaciju Sjedinjenih Država) i od Alain Badiou, Ethics, Verso, London, 2001. postmodernog romantizma sveta umetnosti. Prvi iznosi na tržište i uzdiže ideologiju Alain Badiou, Infinite Thought, Continuum, New York, 2002. imperije, dok drugi pokušava da se povuče iz takve masovne cirkulacije kroz ekspre- Alain Badiou, On Beckett, Clinamen Press, Manchester, 2003. siju “jedinstvenih i egoističnih partikularnosti”41 (A negde između njih bi, možda, Alain Badiou, Handbook of Inaesthetics, Stanford University Press, Stanford Ca, ležao kič). Afirmacijska umetnost bi se uklonila od obe strane ove savremene dile- 2005. Alain Badiou, Being and Event, Continuum, New York, 2005. me, da bi uvela “hladnoću” umetničke forme, na način na koji je Malarme prizivao Alain Badiou, Metapolitics, Verso, London, 2005. “hladnoću” poetske Ideje. 42 Badiju predlaže petnaest aksioma za takvu umetnost, Alain Badiou, Logiques des mondes, Seuil, Paris, 2006. od kojih mnogi reafirmišu teze razrađene u Priručniku inestetike: sve umetničke istine Alain Badiou, Polemics, Verso, London, 2006. su otvorene univerzalnom obraćanju i locirane unutar postdogađajnih sekvenci istra- Alain Badiou, The Century, Polity Press, Cambridge, 2007. živanja. Ali on sada predlaže dodatni imperativ: da bi napravila događaj, savremena Peter Halward, Badiou: A Subject to Truth, University of Minnesota Press, Minne- umetnost se mora osloboditi od kruženja i komunikacije zapadne liberalne demokra- apolis, 2003. Peter Halward, Think Again: Alain Badiou and the Future of Philosophy, Continuum, tije. Ova umetnost bi bila izdvojena od svih partikularnosti, a ipak bi zadržala uni- New York, 2004. verzalno obraćanje; ona bi učinila vidljivim ono što ne postoji unutar mreža globalne demokratije. Uprkos uticaju Priručnika inestetike Badiju je uveo jasan imperativ za umet- nost, ostavljajući krucijalno pitanje: zar takav imperativ ne narušava zahtev prema kome inestetika o umetničkim istinama misli kao i o singularnim i o imanentnim umetničkim procesima? Ili šire, kako se četiri uslova filozofije (ovde, onih koji se tiču politike i umetnosti) međusobno odnose i međusobno preobražavaju? Badiju i sam priznaje da je odnos između procedura istinitosti “otvoreno pitanje”. 43 A ipak, 656 i sa ovim pitanjima i bez njih, znamo odnos između filozofije i njenih uslova. Badiju 657 se izdvaja u savremenoj francuskoj filozofiji, jer je pre svega uveren da je zadatak filozofije da potvrdi da su se istine politike, nauke, ljubavi i umetnosti dogodile i da će se događati. dEJvIN ZANE Šou 40 Alain Badiou, “Third Sketch of a Manifesto of Affirmationism” iz Polemics, Verso, London, 2006, str. 133–148. 41 Alain Badiou, “Third Sketch of a Manifesto of Affirmationism”, str. 139. 42 Alain Badiou, “Third Sketch of a Manifesto of Affirmationism”, str. 140. 43 Alain Badiou, Ethics, Verso, London, 2001, str. 139–140.  forme umetnosti rastoči u forme novog života”. 4 Estetika je danas uopšte okrivljena I Z vo Đ E N J E F I L o Z o F I J E I N ovA K R I T I Č K A T E o R I J A ŽAK RANSIJER FIGuRE u PoKRETu I Z vo Đ E N J E F I L o Z o F I J E I N ovA K R I T I Č K A T E o R I J A za uvođenje profanosti u umetnost ili za skretanje umetnosti lažnim obećanjima fi- lozofskog apsoluta i društvene revolucije. Ipak, nasuprot savremenom nepoverenju u estetiku, Ransijerov cilj nije ni da brani ni da kritikuje estetiku, nego da objasni šta ta reč zaista znači, bilo da se bavimo režimom umetnosti, matricom diskursa, formom identifikacije umetnosti ili preraspoređivanjem odnosa između različitih formi čulnog iskustva. Greška koju prema Ransijeru često prave savremeni kritičari je da se ope- racije umetnosti poistovećuju sa političkom praksom. Prema Ransijeru, sa pojavom takozvanog “etičkog zaokreta” u estetici više nema politike ni za umetnost, zato što su se norma i činjenica pretopile jedna u drugu. To je razlog zbog kojeg više ne može- mo da kažemo da je sve umetnost ili da posle holokausta umetnost više nije moguća. U svojoj knjizi Nelagoda u estetici (Malaise dans l'esthétique) Ransijer analizira uzroke Žak RANSIJER i implikacije ove značajne savremene transformacije unutar polja politike i estetike. Estetika kao odnos između estetike i politike politika Ransijer svoju teoriju gradi na pretpostavci da su estetika i politika u osnovi sinonimne. On tvrdi da je politika kao takva misliva samo kroz estetiku (to : Katja Kolšek jest “raspodelu čulnog”) i da je odnos između politike i estetike neposredan. Prema tome, baš kao što je estetika direktno politična, politika ima svoju sopstvenu unu- trašnju estetiku: Francuski filozof Žak Ransijer (Jacques Rancière, 1940–) bio je profesor S jedne strane, politika nije jednostavna sfera delovanja, koja estetike i filozofije na Univerzitetu Vensan (Paris VIII). Tokom studija na čuvenoj Visokoj školi u Parizu bio je jedan od najboljih studenata poznatog marksističkog bi se pojavila samo posle “estetičkog” otkrivanja stanja stvari. filozofa Luja Altisera (Louis Althusser, 1918–1990) i sa njim koautor čuvene knjige Ona poseduje sopstvenu inherentnu estetiku: načine disenzu- Čitanje kapitala (Lire le Capital, 1965). snih izumevanja scena i ličnosti, manifestacija i deklaracija, koji Opšti problem oko kojeg je organizovan celokupan Ransijerov rad je tač- se razlikuju od pronalazaka umetnosti i kojima su ponekad čak ka preseka politike i estetike1 i njeno dejstvo na umetnost. Ovaj presek je temeljno suprotstavljeni. S druge strane, estetika ima svoju politiku ili, povezan sa Ransijerovim uočavanjem savremene “nelagode” u estetici2 i njegovom bolje rečeno, svoju napetost između dve vrste politike koje su u strategijom za mišljenje estetike kao analize singularnog čvora neodređenosti. Ovaj opoziciji: između logike umetnosti koja postaje životom po cenu čvor je formiran pre dva veka u vidu takozvanog “estetičkog režima umetnosti”, kao sopstvenog potiskivanja kao umetnosti i logike umetnosti koja 658 659 čvor između sublimnosti umetnosti i običnog života, između formi umetnosti i obeća- se bavi politikom pod jednim izričitim uslovom, a to je da se njo- nja nove čovečnosti.3 Ransijer tvrdi da “nelagoda” i ogorčenje u savremenoj estetici me ne bavi uopšte.5 potiču od “dve vrste odnosa: s jedne strane, od skandala umetnosti koja je kao svoje Ovo znači da estetiku ne treba razumeti kao sredstvo kojim određena ide- forme i na svoje mesto, prihvatila ‘svakojake’ potrošne objekte i slike profanog ži- ologija sprovodi svoje političke borbe, nego kao neposredan teren političke borbe. vota; a sa druge strane, od preterane i vizionarske estetičke revolucije, koja bi da Ono što Slavoj Žižek u svom prologu za knjigu Politika estetike. Raspodela čulnog K ATJ A Ko L Š E K (The Politics of Aesthetics. The Distribution of the Sensible) definiše kao Ransijerov najveći prodor je 1 Treba napomenuti da nije sasvim jasno kada Ransijer upućuje na “estetičko”, a kada na “este- tiku” (kao disciplinu). Ransijer verovatno namerno koristi dvosmislenost reči l’esthétique, koja na francuskom jeziku može značiti i estetiku i estetičko. 2 Jacques Rancière, Malaise dans l’esthétique, Éditions Galilée, Paris, 2004. 4 Jacques Rancière, Malaise dans l’esthétique, str. 25. 3 Jacques Rancière, Malaise dans l’esthétique. 5 Jacques Rancière, Malaise dans l’esthétique, str. 66.  estetizacija politike, potvrđivanje estetičke dimenzije kao inhe- što dejstvuje kao skriveni motor politike raspodele čulnog. “Deo, koji nema udela” I Z vo Đ E N J E F I L o Z o F I J E I N ovA K R I T I Č K A T E o R I J A ŽAK RANSIJER FIGuRE u PoKRETu I Z vo Đ E N J E F I L o Z o F I J E I N ovA K R I T I Č K A T E o R I J A rentne svakoj radikalnoj emancipatorskoj politici.6 može biti individua ili grupa individua, koje nemaju pristup zajedničkom zajednice, Drugim rečima, ali u isto vreme predstavljaju skriveni uslov jednake raspodele kao zakona zajednice. pomak od političkog prema estetičkom je svojstven samoj po- Zato Ransijer tvrdi da je politika utemeljena na nemogućnosti da se ova nejednakost litici. Ova tvrdnja je utemeljena u pretpostavci da je čak i najo- ili nepravda isprave. snovnija čulna percepcija uvek već politička, jer je naša percepcija Paradoksalno, Ransijerova vizija politike kao demokratije je specifična. Za određena normativnošću podele između razuma i čula, između njega demokratija ne predstavlja ni moguću formu vladavine, niti način života koji su vidljivog i nevidljivog, raspodelom prostora, vremena i formi ak- predmet savremenog “ogorčenja” u odnosu na demokratiju, koje Ransijer analizira u tivnosti koja određuje sam način na koji se nešto što je zajednič- svom novijem delu Mržnja prema demokratiji (La haine de la démocratie). On izjavljuje ko uključuje i [način] na koji različite individue učestvuju u ovoj da se posle pada gvozdene zavese i raspada Sovjetskog Saveza linija podele između raspodeli.7 totalitarizama i demokratija zamagljuje i da je teret svih optužbi o bivanju totalitar- Ove linije razdvajanja sadejstvuju sa faktumom nejednakosti kao neizbe- nim usmeren protiv demokratije kao takve, koja je danas jedini apsolutni i imanentni žnom i neophodnom posledicom uspostavljanja bilo koje zajednice. Neizbežna ra- horizont svakog mogućeg razmišljanja o politici. Suprotno savremenoj diskvalifikaciji spodela nejednakosti je, prema Ransijeru, potpuno politička. Istovremeno, ovu vrstu demokratije od strane američkih sociologa kao što su Skot Laš (Scott Lash), Dani- nejednakosti treba razlikovati od koncepcije nejednakosti iz marksističke perspektive jel Bel (Daniel Bell, 1919–) i izvesnih francuskih sociologa kao što je Žan Bodrijar klasne eksploatacije, koju Ransijer naziva “metapolitičnom”. U njegovom najpozna- (Jean Baudrillard, 1929–2007), kao vrste potrošačkog i egoističnog društva, s jedne tijem delu Neslaganje: Politika i filozofija (Dis-agreement: Politics and Philosophy) strane, i zagovaranja demokratije kao oblika vladavine od strane vladajuće političke Ransijer tvrdi da je metapolitika simetrično suprotstavljena koncepciji politike kao filozofije, s druge strane, Ransijer shvata demokratiju kao koncept politike koji za- “arhipolitike” – odbacivanju lažne politike ili demokratije. Arhipolitika objavljuje ko- govara vladavinu onih koji nisu ništa više predodređeni da vladaju, nego da se njima reniti jaz između realne pravde kao božanske harmonije i demokratije kao vladavine vlada. Demokratija je tip vladavine koji uništava sopstvene prirodne temelje podrža- nepravde. 8 S druge strane, jasan trag takozvane metapolitike, prema Ransijeru, je taj vanjem ideje da sama priroda ne može da pronađe hijerarhijski model ili opravdanje da ona objavljuje radikalan višak nejednakosti ili nepravde u svakom uspostavljanju za vladavinu “bolje rođenih”, “bogatijih” ili “obrazovanijih”. Ransijer pokazuje da je politike, koja ovaj višak krije iza privida političke jednakosti. Metapolitika ukazuje na već Platon (Πλάτων, 428/427–348/347 p. n. e.) u trećoj knjizi svojih Zakona poku- apsolutnu krivdu kao na višak nepravde koji uništava svako moguće političko delo- šao da pronađe princip kojim bi se opravdala vladavina aristokratije i naveo sedam vanje zasnovano na argumentaciji jednakosti. Kroz ovaj višak metapolitika razotkriva mogućih osnova za privilegiju da se vlada, od kojih su četiri vezana za rođenje u skrivenu istinu nejednakosti u svakoj vrsti politike i društva. Iz vizure metapolitike, pravoj porodici, a dva za neke druge prirodne privilegije, kao što je moć jačeg. Ali prava svrha politike kao takve je razotkrivanje njene lažnosti, naime, jaza između po- Platon je na kraju naveo najzanimljivije pravo da se vlada, a to je pravo autoriteta onih litičkog i imenovanja njegovih realiteta. Primer metapolitičke kritike političke prakse koje “Bogovi vole”, što je samo po sebi već neka vrsta napuštanja svih prethodnih je kritika institucija ljudskih prava koju su izveli Karl Marks (Karl Marx, 1818–1883) i osnova. Ovo implicira da priroda već sama ruši hijerarhiju grčkog principa arché, koji kasnije Hana Arent (Hannah Arendt, 1906–1975). Marks je ljudska prava video kao prvobitno razdvaja one koji vladaju od onih koji se pokoravaju njihovoj vladavini. Za zaštitu buržoaskih individua i njihove privatne svojine, a Hana Arent je problem ljud- Ransijera istinska demokratija počiva u ideji vladavine u kojoj čista slučajnost, sreća 660 skih prava videla u tome što ona štite isključivo građane koje štiti država, a nikako ili bačena kocka odlučuju ko će zauzeti mesto onih koji vladaju, a ko mesto onih ko- 661 ljudska bića kao takva. jima se vlada.9 Iako se Ransijer rano udaljio od svog učitelja Luja Altisera, zanimljivo Nasuprot metapolitičkom pogledu na politiku, Ransijer nejednakost, ne- je videti kako ipak ima dosta sličnosti između kasnih radova Altisera (posle 1980. pravdu (le tort), kako je naziva, vidi kao jedini dokaz postojanja politike i kao suštinski godine) o takozvanom materijalizmu susreta ili aleatornog materijalizma i Ransije- uzgredni proizvod svakog ustanovljavanja zajednice kao takve. Svaka zajednica nasta- rovog radikalnog shvatanja demokratije kao jedinstvenog shvatanja politike. Naime, je isključivanjem “onih koji nemaju udela u perceptualnim koordinatama zajednice”, Altiserova ideja čiste aléa ili sreće, koje vladaju elementima i strukturom proizvodnih K ATJ A Ko L Š E K odnosa, takođe implicira ideju aleatorne prirode susreta eksploatatora (onih koji su 6 Slavoj Žižek, “Afterword”, iz Jacques Rancière, The Politics of Aesthetics. The Distribution of predodređeni da vladaju) i eksploatisanih (onih kojma se vlada) što na zanimljiv način the Sensible, Continuum, London – New York, 2004, str. 76. podseća na Ransijerovu koncepciju sreće (rizika) kao upadljivog principa demokratije, 7 Jacques Rancière, The Politics of Aesthetics. The Distribution of the Sensible, str. 12 8 Jacques Rancière, Dis-agreement: Politics and Philosophy, University of Minnesota Press, Minneapolis, 1999. 9 Jacques Rancière, Hatred of Democracy, Verso, London – New York, 2006.  što nažalost neće biti predmet dalje analize ovog spisa. Linije podele u takozvanoj čulnom doživljaju. Što se čulne percepcije tiče, mogli bismo da dodamo da bi Ransi- I Z vo Đ E N J E F I L o Z o F I J E I N ovA K R I T I Č K A T E o R I J A ŽAK RANSIJER FIGuRE u PoKRETu I Z vo Đ E N J E F I L o Z o F I J E I N ovA K R I T I Č K A T E o R I J A “raspodeli čulnog” su posledica postojanja neizbrisive nepravde u bilo kojoj zajednici jer mogao da nam ponudi vrstu političkog načina čitanja Kantove (Immanuel Kant, ili društvu. Ransijer dalje objašnjava kako je razdvojenost između govora i obične 1724–1804) Kritike čistog uma (Kritik der reinen Vernunft).12 S druge strane, značajno buke (engleska reč “to blabber” potiče od korena grčke reči “blaberon”),10 bila odlu- je ukazati da Ransijerova estetika ima malo toga zajedničkog sa raspravom Valte- čujuća linija razdvajanja između građana i robova u državi stare Grčke. U svom radu ra Benjamina (Walter Benjamin, 1892–1940) o “estetizaciji politike” specifičnoj za Na obalama politike (On the Shores of Politics), Ransijer piše: doba masa i forme predstavljanja moći: Demokratija je zajednica raspoređivanja u dva smisla te reči: ona Ovu estetiku ne treba razumeti kao perverzno zapovedanje poli- znači pripadanje istom svetu, koje je, međutim, izrazivo samo u tike voljom za umetnost, smatranjem ljudi qua umetničkim deli- polemici, odvojenosti i koje se može postići samo kroz borbu.11 ma. Ako se čitaocu dopadne analogija, estetika se može razumeti Ako se vratimo našoj polaznoj tački, estetika je prema Ransijeru nepo- u kantovskom smislu – možda preispitanom od strane Fukoa sredno politička, a politika neposredno estetička. Polje estetike se slaže sa poljem – kao sistem apriornih formi koje određuju šta se predstavlja raspodele čulnog, što je Ransijer nazvao “javnim poretkom” (“police”). Unutar polja čulnom doživljaju [...]. Politika se vrti oko onoga što je viđeno i javnog poretka svaki deo ima svoje mesto i celina kao takva je predstavljena kao zbir onoga što se o tome može kazati, oko onoga ko ima sposobnost svih sastavnih delova. Međutim, kao što smo videli, iza ove harmonije leži akt isklju- da vidi i obdarenost da govori, oko osobina prostora i mogućnosti čenja, koji je njen temeljni uslov postojanja. Prema tome, jedini mogući način politike vremena.13 emancipacije (tj. subjektivacije) za Ransijera postoji u formi neprekidnih i beskonačnih Ransijer shvata “estetičke prakse” na osnovu formi vidljivosti koje ih po- demonstriranja disenzusa u prividnoj vladavini jednakosti javnog poretka. Politička kazuju isključivo na osnovama takozvane primarne estetike, koja određuje mesta i subjektivacija je, dakle, otelotvorenje ili prezentacija isključenog dela ili samo njego- “ono što te prakse ‘čine’ sa gledišta onoga što je zajedničko zajednici”. On ih vidi va demonstracija. Politika operiše putem takozvane logike drugosti. Prema Ransijeru kao “načine činjenja i pravljenja” koji intervenišu u “opštoj raspodeli načina činjenja postoje tri određenja različitosti (alterité). Prvo, to nije potvrđivanje identiteta, jer je i pravljenja, kao i odnosa koje oni zadržavaju prema načinima bivanja i normama on uvek povezan sa pregovaranjem nametnutog identiteta ili identiteta nametnutog vidljivosti.”14 U knjizi Nelagoda u estetici Žak Ransijer piše: od strane režima politike kao javnog poretka. Politika je zapravo vezana za “pogrešno Umetnost nije politička zbog svojih poruka i osećajnosti, koje nazvane” ili “neodgovarajuće nazvane” koji otelovljuju nepravdu zajednice. Drugo, to se prenose na poredak sveta. Ona to nije ni zbog načina na koji je demonstracija nepravde, uspostavljanje zajedničkog terena, iako to nije zajednički reprezentuje strukture društva, sukobe ili identitete društvenih teren dijaloga ili konsenzusa, nego mesto demonstracije jednakosti. Treće, subjek- grupa. Ona je politička zbog odstojanja koje zauzima u odno- tivacija stoji u potpunoj opoziciji prema standardnoj identifikaciji. Ransijer pokazuje su na svoje funkcije, u odnosu na tip vremena i prostora koje kako smo i zašto danas suočeni sa rastakanjem političke heterologije. Odsustvo ove institucionalizuje, zbog načina na koji razdeljuje vreme i ljude u forme politike (heterologije) pod vidom polimorfne različitosti otvara polje za nove vremenu.15 infra-političke figure drugosti i kultura disenzusa u stvari odumire. U razmatranju odnosa između estetike i politike prema Ransijeru, važno Nema sumnje da se Ransijer, u odnosu na svoju koncepciju politike, zalaže je uzeti u obzir nivo čulnog razgraničenja onoga što se smatra zajedničkim zajednici, za tradiciju kantovske estetike. On ukazuje na gledišta analize uslova mogućnosti formi njene vidljivosti i njene organizacije. Cilj umetnosti je upravo to, da istraži ili 662 razumevanja i čulnosti, te analize apriornih formi koje određuju ono što se predstavlja da napadne ove stabilne forme i načini nove međuodnose različitih medija, koji su 663 direktno politički i koji opozivaju politiku svojstvenu prethodnoj logici. Ransijerov pogled na razumevanje umetnosti, na pitanje da li pre nego što 10 “Ovaj teorijski skandal, kako on nastavlja da objašnjava, nije ništa drugo do ‘razboritost ne- slaganja’ čija je istorija ukorenjena u starogrčkoj reči blaberon […]. U Aristotelovoj Nikomahovoj se odredi da li je nešto politička umetnost prvo treba da odredimo da li je to uopšte etici, reč blâbe se odnosi na nesrazmeru koja primorava na ravnotežu […]. Čuvena je Aristote- umetnost, je sledeći: ako umetnost treba da se shvati kao intervencija u raspodeli lova definicija jednakosti kao proporcije; nepravda upućuje na višak koji prouzrokuje povredu. K ATJ A Ko L Š E K Blaberon, prema Ransijeru, postaje bitan za aristotelovsku etiku kada se o nepravdi koja je proizvod preterane neravnoteže, progovori. Za njega se istorija blaberona podudara sa istori- 12 Riha Rado & Jelica Šumič-Riha, “Entretien avec Jacques Rancière”, iz Filozofski vestnik vol. jom demokratske politike. Blaberon ilustruje sam princip nezakonitosti koji odgovara konceptu 15, no. 2, Ljubljana, 1994. jednakosti i otvara prostor za govor o nepravdi. Demokratska jednakost po ovom tumačenju je 13 Jacques Rancière, The Politics of Aesthetics. The Distribution of the Sensible, Continuum, po definiciji nepravilna, jer blaberon upućuje na nezakonit dogovor.” Davide Panagia, The Poet- London – New York, 2004, str. 12. ics of Political Thinking, Duke University Press, Durham – London, 2006, str. 90. 14 Jacques Rancière, The Politics of Aesthetics. The Distribution of the Sensible, str. 12. 11 Jacques Rancière, Aux bords du politique, Editions de La Fabrique, Paris, 1998. 15 Jacques Rancière, Malaise dans l’esthétique, Éditions Galilée, Paris, 2004, str. 36–37.  čulnog ili u “javnom poretku” u Ransijerovom smislu, istovremeno treba da posta- Pojam “heterologije” se odnosi na način na koji je poremećeno I Z vo Đ E N J E F I L o Z o F I J E I N ovA K R I T I Č K A T E o R I J A ŽAK RANSIJER FIGuRE u PoKRETu I Z vo Đ E N J E F I L o Z o F I J E I N ovA K R I T I Č K A T E o R I J A vimo pitanje umetničke vrednosti savremene digitalne umetnosti i njene takozvane smisleno predivo čulnog: spektakl se ne uklapa u čulni okvir de- “relacione ontologije”. Prema teoriji Žaka Ransijera treba da se pitamo da li uslovne finisan mrežom značenja, ekspresija ne nalazi sebi mesto u siste- relacije slučajnih digitalnih podataka koje je nasumično postavio kompjuter, (na pri- mu vidljivih koordinata tamo gde se pojavljuje.17 mer instalacija Match of the Day, 2006, koju je Jos de Mul /1956–/) pomenuo na Sistem heterologija u umetnosti “zbacuje” prethodne političke načine uo- Svetskom kongresu estetičara u Ankari 2007), zapravo napada političko “nevidljivo”, kviravanja, ali ne sa predustanovljenim, nego sa potpuno nesigurnim ishodom. Ran- naime “isključeni” deo vizuelne šeme ili “deo koji nije deo” kao posledica političke sijer nam daje primer svog tumačenja Roselinijevog (Roberto Rossellini, 1906–1977) funkcije raspodele čulnog, koja konačno određuje naše polje vidljivosti ili percepcije filma Europa ’51, gde junakinja napušta svoje malograđansko okruženje da bi posetila kao takve. Samo u tom slučaju možemo da kažemo da imamo posla sa umetnošću i, rođaku u svetu radničke klase. Junakinja gubi svoj originalni estetički okvir delovanja još više, sa političkom umetnošću. i postaje dezorijentisana. Njen svet počinje da gubi svoje koordinate i ona pribegava Prema Ransijerovom gledištu nema neposredne usaglašenosti između milosrđu. Prema Ransijeru i njegovoj teoriji heterologije ova poslednja scena bi mogla umetnosti i politike: “Ne postoji kriterijum za uspostavljanje saglasnosti između da se tumači i u komunističkoj i u hrišćanskoj šemi. Iz istog razloga, Ransijer u svom estetičke i političke vrline.”16 Prema Ransijeru, umetnost nikad nije direktno politički delu Imena istorije (The Names of History) tvrdi da nam čitanje romana Virdžinije Vulf posvećena, nego samo metapolitički. Postoje samo inherentne političke zajednice (Virginia Woolf, 1882–1941) daje mnogo bolji uvid u mišljenje i pisanje demokratske unutar estetičkog polja. Ako umetnost treba da se smatra političkom, ona je to pu- istorije od romana Emila Zole (Émile Zola, 1840–1902), jer nema mnogo sličnosti sa tem izlaganja njene specifične raspodele u polju percepcije čulnog, to jest u polju društvenim romanom, već sa radom na temporalnostima, jer “postavlja raster koji omogućava ljudima da misle kroz forme političke disenzualnosti”. Ransijer piše: estetike. Ako smo gore kazali da je Ransijerovo razumevanje politike kao emanci- Politika umetničkih dela se izvodi u većoj meri – na opšti i ras- pacije vrsta intervencija unutar estetičkog polja kao način transformacije raspodele pršen način – u rekonfiguraciji svetova iskustva na osnovu kojih čulnog na način izlaganja ove singularne univerzalnosti (“dela koji nije deo”) u polju se definišu konsenzus javnog poretka ili politički disenzus. Ona estetike, onda je umetnost politička samo ako uspe da postigne istu stvar. Politika se odvija na način na koji naracije ili nove forme vidljivosti koje je imanentno estetička i predstavlja transcendentalni uslov za polje umetničkih pra- su ustanovljene umetničkim praksama ulaze u polje estetičkih ksi. Posvećena (commited) umetnost uvek treba da prepozna objektivnu politiku i da mogućnosti same politike […]. Do različitih je formi politike da radi na njoj kao na svom polju mogućnosti. Politika ima svoju sopstvenu estetiku, prisvajaju za svoje potrebe načine prezentacije ili sredstva za a estetika svoju sopstvenu politiku, ali nema nikakve mogućnosti da se uspostavi ustanovljavanje eksplanatornih sekvenci koje su proizvedene uzajamna veza između politike estetike i estetike politike. umetničkim praksama, a ne obrnuto.18 Jednakost, kao jezgro politike, nije temelj na kome se politika podiže kao Prema tome, jasno je da Ransijer poistovećuje umetnost sa estetikom. vrsta konstrukcije, već samo pretpostavka i propis. Ona je uslov mogućnosti politike Prema njegovom gledištu, estetika je transcendentalni uslov naše percepcije, koja je i radikalno je aleatorna. Ona se retko materijalizuje u specifičnu formu disenzusa. istorijska i iznad svega politička. Iz istog razloga umetnost ne treba brkati sa politi- Prema tome, nije moguće reći da je politička jednakost direktno prevodiva u umet- kom. Politika je za Ransijera isto što i estetika i podeljena je između poretka uprav- ničku jednakost. Štaviše, postoje različite forme jednakosti, koje čak mogu biti su- ljanja kao arhipolitičkog modela upravljanja, koji je estetički izražen kao polje bez protstavljene jedna drugoj. Na primer, demokratska jednakost otelovljena u književ- izuzetaka (bez prekobrojnih supernumeraries), celina u kojoj se svi delovi računaju kao 664 nosti devetnaestog veka nije manifestacija jednakosti političke subjektivacije, nego politička subjektivacija (tj., manifestujući deo bez dela, temeljnu nejednakost, koja je 665 inherentna jednakost ili pasivna jednakost svih tema i diskursa. Pojam jednakosti upisana u politiku kao činjenica). Kao što je gore rečeno, umetnost može da se sa- nam dozvoljava da ponovo promislimo određene kategorije u određenim epohama glasi sa politikom samo slučajno, samo ako uspe da prelomi prethodni okvir ili način umetnosti, na primer u “modernosti”. Pretpostavljeno odbacivanje teme u modernoj raspodele i razotkrije ili ukaže na nešto što je bilo isključeno u prethodnom poretku književnosti je prema Ransijeru bilo moguće samo pod uslovom da se ustanovi režim čulnog (javnom poretku). Ali nema nikakvog jemstva da umetnost a priori može da jednakosti u odnosu na teme itd. Ako pođemo dalje, prevazilaženje reprezentacijskog se suprotstavi, ili da teži, političkoj subjektivnosti. Umetnost je potpuno aleatorna, K ATJ A Ko L Š E K režima je postignuto samo kada su prekinute neophodne veze između tipa teme i na isti način kao politička subjektivacija, a estetika je zajedničko polje obe političke specifične forme ekspresije, između govorenja i značenja. Samo ako pretpostavimo subjektivacije, političke i umetničke. Ransijer se osvrnuo na odnos između umetnosti da je potpuno napuštanje teme moguće u apstraktnom slikarstvu, možemo razumeti i politike u svom nedavnom intervjuu: Ransijerovo naglašavanje pojma heterologije: 17 Jacques Rancière, Malaise dans l’esthétique, str. 63. 16 Jacques Rancière, Malaise dans l’esthétique, str. 61. 18 Jacques Rancière, Malaise dans l’esthétique, str. 63.  Umetnost uvek dejstvuje definisanjem premeštenih formi isku- teorije praznine (prekida) događaja (koji nadilazi brojanje kao jedno koje se računa za I Z vo Đ E N J E F I L o Z o F I J E I N ovA K R I T I Č K A T E o R I J A ŽAK RANSIJER FIGuRE u PoKRETu I Z vo Đ E N J E F I L o Z o F I J E I N ovA K R I T I Č K A T E o R I J A stva; nema konkretnih dela koja bi mogla da definišu sposobnosti jedno) i subjekta koji mu je veran, što je za njega jedino jemstvo da se događaj dogo- za političku subjektivaciju [...]. Danas se nalazimo u paradoksal- dio. Otud je domen supstance kao one koja se broji i elementa koji nadilazi brojanje noj situaciji. Postoji deficit političke subjektivacije i to je uzrok za jednog (kao nesvodivi element poretka situacije kod Badijua i javnog poretka kod različitih pokušaja da se o umetničkim praksama misli kao o sup- Ransijera) prisutan u obe teorije. Jedina razlika je u tome što Ransijer “stanje situ- stitutivnim formama. [...] Mi retrospektivno pripisujemo politič- acije” uzima kao nepromenljivu činjenicu i što pitanje subjektivacije leži isključivo u ke sposobnosti umetničkim provokacijama, često zaboravljajući manifestovanju skrivenog isključenog elementa, a Badiju misli da je prekid, praznina na činjenicu da im samo politički pokreti mogu dati vidljivost i potpunosti čulnog polja (stanja situacije) jedini način predstavljanja novine događaja kodove za njihovo tumačenje.19 u imanenciji. Obojica nastoje da umetnost ne prosuđuju iz “spoljašnje situacije” (iz U razmatranju Ransijerovog shvatanja odnosa između umetnosti i poli- metapozicije), ali Ransijer umetnost vidi kao metapolitičku, jer se ona može izdvojiti tike moramo da ukažemo na još neke probleme. Prvo, činjenica da umetnost može samo iz njene inherentne nerazličitosti od “neumetnosti”. Ono što Badiju zamera da interveniše u domenu politike znači da umetnost takođe može da interveniše u Ransijeru je njegova subjektivacija kao neprekidno otvaranje intervala između dve domenu estetike kao transcendentalnog polja mogućnosti. Umetnost može da in- logike brojanja. Njegov subjekt pokušava da uoči i pokaže grešku u brojanju Drugog terveniše u raspodeli čulnog u istoj meri kao ostale prakse. Prema Ransijeru, ovo je (javnom poretku). Njegova politička subjektivacija se suprotstavlja logici razrešenja najočiglednije u takozvanom “estetičkom režimu umetnosti”, koji se prvo pojavio u i pretpostavlja Drugog, koji jamči javni poredak (društvenu vezu). S druge strane, doba nemačkog romantizma. Ovo je isto tako značenje Ransijerove teze da takozvani Badiju pokušava da misli “Akt” (politički ili umetnički) u savremenom univerzumu “estetički režim umetnosti” predstavlja neprekidno pregovaranje i identifikaciju iz- “bez Drugog”: među umetnosti i neumetnosti, što je srušilo hijerarhije reprezentativnog režima. U Ako prostor politike emancipacije, to jest prostor za političku su- svojim spisima o umetnosti Ransijer pokušava da pokaže različite istorijski uslovlje- bjektivaciju može biti samo interval koji je posledica gesta i za- ne intervencije i transformacije raspodele čulnog putem umetnosti, koje nisu obave- ključka Drugog i ako je osnovni gest politike emancipacije otva- zno i intencionalno političke, nego su to morale da postanu menjanjem postojećeg ranje ovog intervala, detotalizacija totalizacije, onda se čini da estetičko-političkog poretka: emancipatorna politika, kako je Ransijer shvata, pošto je zavisna Odnos između estetike i politike je, tačnije rečeno, odnos između od gospodarevog gesta razrešenja, može postojati samo u sve- estetike politike i “politike estetike”, način na koji prakse i forme tovima u kojima postoji Drugi. Ali cena za činjenicu da Ransijer vidljivosti umetnosti same intervenišu u raspodeli čulnog i njenoj razrešenje pripisuje samo Drugom, cena za obustavljanje gesta rekonfiguraciji, način na koji razdeljuju prostore i vremena, su- razrešenja koji treba da izvede subjekt, kao što Badiju legitimno bjekte i objekte, zajedničko i posebno.20 upozorava, je ta da Ransijer ne može da izvede mogućnost po- Unutar takozvanog “estetičkog režima umetnosti” umetnost se približava stojanja emancipatorne politike ovde i sada, [ne može da izvede] Ransijerovom shvatanju estetike kao takve, ali se svejedno još uvek ne poklapa s ništa što bi trebalo da učinimo da je omogućimo. 21 njom. To je isto tako razlog zašto Ransijer naglašava značenje posebnosti i nemo- I drugo, ostaje pitanje zašto je politički disenzus, tj. ultimativna koncepcija gućnosti da se u estetičkom režimu umetnosti umetnost razlikuje od neumetnosti. politike, koja stoji u opoziciji sa javnim poretkom, za Ransijera moguća samo u tako- 666 Upravo na ovom mestu su Ransijerova koncepcija umetnosti i koncepcija “ineste- zvanom estetičkom režimu umetnosti. Odgovor se može naći u njegovoj tvrdnji: 667 tike” Alena Badijua (Alain Badiou, 1937–) (Mali priručnik inestetike /Petit manuel politika estetike u estetičkom režimu umetnosti, ili bolje njena d’inesthétique/) u saglasnosti. Obojica nastoje da misle o umetnosti u njenoj sin- metapolitika, određena je temeljnim paradoksom: u ovom reži- gularnosti i imanenciji, ali između ova dva autora ipak postoje značajna neslaganja. mu, umetnost je umetnost samo ako je u isto vreme neume- Ransijer umetnost posmatra kao intervenciju unutar polja potpune ontološke sup- tnost, nešto drugo od umetnosti. [...] Povučenost umetničkog stance, dok je Badiju shvata u formi radikalnog prekida ili praznine događaja, prekida dela nosi obećanje emancipacije, ali ostvarenje ovog obećanja K ATJ A Ko L Š E K sa prethodnim ontološkim poretkom. Drugačije rečeno, prvi insistira na prekidu ili leži u potiskivanju umetnosti kao odvojene realnosti, od njenog cezuri unutar pune supstance (javni poredak), dok drugi nastoji da to učini uz pomoć preobražaja u formu života. 22 19 Jacques Rancière, “Politique et esthétique. Entretien réalisé par Jean-Marc Lachaud le 30 21 Jelica Šumič-Riha, “The prisoners of the Other, which doesn’t exist”, iz Filozofski vestnik novembre 2005”, iz Actuel Marx no. 39, first semester, Puf, Paris, 2006, str. 199. vol. 28, no. 1, Ljubljana, 2007, str. 93, 94. 20 Jacques Rancière, Malaise dans l’esthétique, Éditions Galilée, Paris, 2004, str. 39. 22 Jelica Šumič-Riha, “The prisoners of the Other, which doesn’t exist”, str. 53.  Estetički režim umetnosti je prvi režim koji priznaje zajedničko polje po- obrazovnu svrhu. U svom intervjuu Ransijer takođe tvrdi da se unutar etičkog re- I Z vo Đ E N J E F I L o Z o F I J E I N ovA K R I T I Č K A T E o R I J A ŽAK RANSIJER FIGuRE u PoKRETu I Z vo Đ E N J E F I L o Z o F I J E I N ovA K R I T I Č K A T E o R I J A litike i estetike. Estetički program u ovom režimu umetnosti postaje metapolitički, žima umetnosti postavlja pitanje znanja o tome kako način bivanja slike utiče na što znači da etos, odnosno na način bivanja individua i zajednica. Ako je etički režim umetnosti u realnosti ili u poretku čulnosti izvršava zadatak koji politika ni- podveden pod pitanje slika, određen njihovim ciljem ili svrhom, [ako je podveden] kada ne bi mogla da izvrši na drugom mestu, osim u poretku pod pitanje koje pesme daju odgovarajuće slike mesta građanina u polisu, onda je pojave i forme.23 zadatak drugog, poetsko-reprezentativnog režima da identifikuje partikularnu sup- Projekat umetnosti koja postaje forma života na neki način koegzistira sa stancu umetnosti unutar para poesis/mimesis. Aristotelov (Αριστοτέλης, 384–322 marksističkim programom čoveka kao proizvođača, koji proizvodi objekte i ljudske p. n. e.) mimetički princip umetnosti nije normativan, već se menja u pragmatični, odnose i zato se ne može poistovetiti samo sa velikim utopijskim i totalitarnim pro- poštovanjem tragičarske umetnosti koja unutar “opšteg domena umetnosti” (načina gramima, nego se slaže sa celim estetičkim režimom umetnosti. Prema Ransijeru, on delovanja i mišljenja) razlikuje partikularne forme umetnosti koje proizvode imitacije. je već inspirisao zanatlije u srednjem veku i bio je deo [radova] primenjenih umetnika Ovde supstanca pesme koja predstavlja aktivnosti ljudi postaje važnija od kopije, kao u Bauhausu, u utopijskim projektima situacionističkih urbanista ili društvene mereći prema modelu, kao što je slučaj sa etičkim režimom umetnosti. Mimetički plastike Jozefa Bojsa (Joseph Beuys, 1921–1986) itd.24 Stoga, umetnost i politika za princip razvija sopstvenu inherentnu normativnost prema kojoj se različite imitacije Ransijera nisu dve odvojene stalne realnosti koje bi trebalo da budu isprepletane ili mogu prepoznati kako pripadaju isključivo umetnosti. One se smatraju dobrim ili bi to mogle da budu, nego dve forme raspodele čulnog u suspenziji od specifičnog lošim, odgovarajućim ili neodgovarajućim, unutar imanentnog prostora umetnosti; režima identifikacije.25 Prema tome, možemo da kažemo: iako postoje dve različite ovaj režim razdvaja reprezentabilno od nereprezentabilnog, on definiše dvolične na- forme upravljanja, to ne mora da znači da postoji bilo kakva politika; ako postoje po- čine činjenja i pravljenja, viđenja ili prosuđivanja. Ransijer ga naziva ezija, slikarstvo skulptura i muzika, to ne znači da postoji umetnost. To je, isto tako, režimom vidljivosti naspram umetnosti.28 glavni razlog zašto, prema Ransijeru, ne možemo da govorimo o politici ili estetici u On tvrdi da je logika reprezentacije ovog režima umetnosti isto tako i naj- takozvanom etičkom režimu umetnosti.26 To je takođe i razlog zašto je Platon isto- bliža opštoj hijerarhiji političkih i društvenih preokupacija: vremeno proterao ova otelovljenja demokratije iz svoje Države (skupštinu i teatar). Ovo reprezentativno prvenstvo delovanja u odnosu na likove i Teatar i skupština su dve saučestvujuće forme iste raspodele naracije u odnosu na opise, ova hijerarhija žanrova prema dosto- čulnog, dva prostora heterogenosti, koje je Platon morao isto- janstvu njihovih tema, kao i samo prvenstvo umetnosti govore- vremeno da protera da bi uspostavio Državu kao organski život nja, govora u aktuelnosti, svi ovi elementi se uklapaju u analogiju zajednice. 27 sa potpuno hijerarhijskom vizijom zajednice. 29 Treći, estetički režim umetnosti je dijametralno suprotstavljen reprezenta- tivnom režimu umetnosti. On se pojavio sa nemačkim romantizmom i bio je najvaž- Režimi umetnosti nija karakteristika književnih i umetničkih avangardi devetnaestog i dvadesetog veka. Ransijer ovaj režim umetnosti naziva estetičkim, zato što se identifikacija umetnosti Žak Ransijer se odriče svih osnovnih kategorija opšteg diskursa o umet- više ne odvija putem razdvajanja unutar načina delovanja i činjenja, nego izdvajanjem nosti, tačnije istorije umetnosti (modernosti, avangarde i postmodernosti). Prema čulnog načina bivanja kao specifičnog za umetničku proizvodnju. Reč estetika se ne njemu, ova klasifikacija ne uzima u obzir jedinstvene prekide i transformacije u istoriji odnosi na teoriju čulnosti, na ukus i uživanje ljubitelja umetnosti. Ona se strogo 668 umetnosti. On zato predlaže svoju klasifikaciju i iscrtava tri velika režima identifi- 669 odnosi na poseban način bivanja svega što potpada pod domen umetnosti, na po- kacije zapadne tradicije umetnosti: etički režim slika, poetičko-reprezentativni režim seban način bivanja umetničkih objekata. U estetičkom režimu, umetnički fenomeni umetnosti i estetički režim umetnosti. se raspoznaju preko njihovog pristajanja uz određeni režim čulnog, koji se odvaja od Etički režim umetnosti manje ili više pokriva polje platonističke polemi- njegovih običnih veza i nastanjuje heterogenom moći, moći forme mišljenja koja je ke usmerene protiv simulakruma slikarstva, pesništva i teatra. On teži istini i ima postala strana samoj sebi. Proizvod istovetan nečemu što nije proizvedeno, znanje K ATJ A Ko L Š E K preobraženo u ne-znanje, logos istovetan pathosu, intencija neintencionalnom itd.30 23 Jelica Šumič-Riha, “The prisoners of the Other, which doesn’t exist”, str. 55. 24 Jelica Šumič-Riha, “The prisoners of the Other, which doesn’t exist”, str. 55. 25 Jelica Šumič-Riha, “The prisoners of the Other, which doesn’t exist”, str. 39, 40. 28 Jacques Rancière, The Politics of Aesthetics. The Distribution of the Sensible, Continuum, 26 Jacques Rancière, The Politics of Aesthetics. The Distribution of the Sensible, Continuum, London – New York, 2004, str. 22. London – New York, 2004, str. 22, 23. 29 Jacques Rancière, The Politics of Aesthetics. The Distribution of the Sensible, str. 22, 23 27 Jacques Rancière, Malaise dans l’esthétique, Éditions Galilée, Paris, 2004, str. 40. 30 Jacques Rancière, The Politics of Aesthetics. The Distribution of the Sensible, str. 22, 23.  Prema Ransijeru, estetički režim umetnosti je prvi režim umetnosti u vi imanentni određenom sistemu mišljenja, određenom sistemu I Z vo Đ E N J E F I L o Z o F I J E I N ovA K R I T I Č K A T E o R I J A ŽAK RANSIJER FIGuRE u PoKRETu I Z vo Đ E N J E F I L o Z o F I J E I N ovA K R I T I Č K A T E o R I J A istoriji koji umetnost shvata kao jedinstvenu i koji je oslobađa od svakog posebnog ekspresije.34 pravila i svake hijerarhije umetnosti, od svake teme i žanra, razaranjem mimetičke U svojoj koncepciji istorije umetnosti Ransijer se udaljava od Fukoove ar- prepreke koja je odvajala načine činjenja i pravljenja vezane za umetnost od ostalih heologije kao šeme istorijske neophodnosti prema kojoj načina činjenja i pravljenja (“prepreke koja je odvajala njena pravila od poretka druš- s one strane ponora nešto više ne može da se misli, više ne može tvenih zanimanja”).31 Ovaj režim umetnosti je isto tako i najzagonetniji zbog činjenice da se formuliše. Vidljivost forme ekspresije kao umetničke forme da je to prvi režim koji formira imanentni i singularni sud o umetnosti. Ransijer tvrdi zavisi samo od istorijski konstituisanog režima percepcije i inteli- da ovaj režim umetnosti razara sve pragmatične kriterijume za izdvajanje ove singu- gibilnosti. Ovo ne znači da ona postaje vidljiva sa pojavom novog larnosti. On istovremeno ustanovljuje autonomiju umetnosti i identitet njenih formi režima. Ja zato pokušavam da istorizujem transcendentalno i da sa formama koje uzima život formirajući sebe.32 deistorizujem ove sisteme uslova mogućnosti.35 Snaga Ransijerove diferencijacije tri režima umetnosti leži u inherentnoj Zato se za Ransijera mogućnost jednog sistema ne podudara sa nemo- kritici istorijskih nalepnica i periodizacija umetnosti kao što su modernizam, avan- gućnošću drugog. garda ili postmodernizam. Njegova kritika je usmerena prema nepovezanosti ovih Da bi ilustrovao šta podrazumeva pod različitim režimima umetnosti, denotacija, zato što one pre svega propuštaju da vide značenje posebnih režima Ransijer je dao primer pojave takozvanog reprezentacijskog režima umetnosti, koji je umetnosti, a na drugom mestu igraju u stvari dvostruku igru, koristeći aistorijske raskinuo sa platonističkim mimesisom i težio da u svim vrstama umetnosti (slikar- koncepte umetnosti i politike i povezujući ih sa sasvim istorijskim sudbinama (objav- stvu, književnosti itd.) ljivanjem kraja umetnosti ili politike). On tvrdi da umetnost i politika ni u kom slučaju “ravnu površinu” opremi govorom ili scenom iz života, speci- nisu večni nego “radikalno uslovni pojmovi”. Ransijerov cilj je da pokaže da veliki fičnom dubinom kao što je manifestacija delovanja, ekspresija prekid između starog i novog, ili transformacija od jedne umetničke epohe ili ere u unutrašnjosti, prenošenje značenja. A kasnije nam je dao primer drugu, neće biti vidljivi ili razumljivi dok se ne pojave jedinstveni i uslovni pomaci i “anti-reprezentativne revolucije” umetnika koji su ukinuli figura- transformacije čulnog. tivnu reprezentaciju (primer Kazimira Maljeviča) i pomešali čistu Ransijer daje primer modernizma kao prelaza na nefigurativnu reprezen- i dekorativnu umetnost koje su se isprepletale i koji su tako izu- taciju u slikarstvu. On tvrdi da je meli kontekst koji je imao neposredno političko značenje.36 skok izvan mimesisa bez sumnje odbacivanje figurativne repre- Ova vrsta mišljenja o umetnosti je razlog zašto za Ransijera ne može po- zentacije. Štaviše, njegov inauguralni trenutak se često nazivao stojati autonomija umetnosti, niti njeno pokoravanje politici, nego način na koji izve- realizmom, što nikako ne znači vrednovanje sličnosti, nego ra- sni estetski fenomeni imaju direktno političko značenje, kao što neki pokreti imaju zaranje struktura unutar kojih je [figurativna reprezentacija] političko dejstvo samo kao estetski fenomeni. delovala.33 Umetnosti projektima dominacije ili emancipacije uvek daju samo “Tradicija novog” je prema Ransijerovom gledištu “novina tradicije”. Novi ono što mogu da im daju, a to je, vrlo jednostavno, ono što su režimi umetnosti su zapravo redefinicije ili reinterpretacije prethodnih režima. Ran- imale zajedničko sa njima: telesne pozicije i kretnje, funkcije go- sijer se ne zalaže ni za istoricizam, pošto prema njegovom gledištu ne postoji para- vora, raspodeljivanje vidljivog i nevidljivog. Štaviše, autonomija doks u aktuelnoj koegzistenciji tri režima umetnosti, jer nisu sledili jedan drugog u koju uživaju ili subverzija koju sebi pripisuju kao zaslugu, leže na 670 linearnom hronološkom poretku. Invencija umetnosti je, u stvari, međusobni uticaj tom istom temelju.37 67 1 ili mešanje ova tri režima. U intervjuu koji je dao Gabrijelu Rokhilu (Gabriel Rockhill) Ransijer je izrazio svoju naklonost prema Fukoovom (Michel Foucault, 1926–1984) gledištu “Etički zaokret” u estetici zadržavanja Kantovog transcendentalnog koje zamenjuje do- gmatizam istine potragom za uslovima mogućnosti, U knjizi Nelagoda u estetici Ransijer uočava veliki zaokret u savremenoj K ATJ A Ko L Š E K pri čemu je ipak izjavio da umetnosti i estetici, pre svega, “etički zaokret estetike i politike”. On svojom kon- u isto vreme, ovi uslovi nisu uslovi mišljenja uopšte, nego uslo- 34 Jacques Rancière, The Politics of Aesthetics. The Distribution of the Sensible, str. 50. 31 Jacques Rancière, The Politics of Aesthetics. The Distribution of the Sensible, str. 22, 23. 35 Jacques Rancière, The Politics of Aesthetics. The Distribution of the Sensible, str. 50. 32 Jacques Rancière, The Politics of Aesthetics. The Distribution of the Sensible, str. 22, 23. 36 Jacques Rancière, The Politics of Aesthetics. The Distribution of the Sensible, str. 50. 33 Jacques Rancière, The Politics of Aesthetics. The Distribution of the Sensible, str. 24. 37 Jacques Rancière, The Politics of Aesthetics. The Distribution of the Sensible, str. 19.  cepcijom reči “etika” ne cilja na moralne norme, kodove ili vrlinu, procenjivanje i sud, Prema Ransijeru, konsenzus znači redukovanje “prekobrojne simbolizacije” I Z vo Đ E N J E F I L o Z o F I J E I N ovA K R I T I Č K A T E o R I J A ŽAK RANSIJER FIGuRE u PoKRETu I Z vo Đ E N J E F I L o Z o F I J E I N ovA K R I T I Č K A T E o R I J A nego eksplicitno upućuje na “etos” kao na običaje i načine života. Prema Ransijeru, “naroda” (prema Ransijeru, jedan narod je radikalno nesvodiv na prost zbir ili broja- savremeni “etički zaokret” u estetici ne znači povratak moralnom prosuđivanju sa- nje populacije i uvek je suprostavljen mnogim narodima unutar jednog), potiskivanje vremenih umetničkih i političkih praksi, nego uspostavljanje posebne sfere neodre- njene početne konfliktne forme i uključivanje operacije isključivanja određene grupe đenosti, gde se odvija rastakanje posebnih estetičkih i političkih praksi i još važnije, ljudi (to jest “dela koji nije deo”), koja se odnosi i na “narod”. Otud Ransijer sugeriše razlike između činjenice i pravde, bivanja i moranja da se bude.38 da “narod” uvek implicira skrivenu bitku među različitim narodima i obavezno isklju- Prema njegovom gledištu, savremeni etički zaokret je vrsta rastakanja čivanje jednog od njih, što je uslov postojanja zajednice kao takve. Politička zajednica norme u činjenicu, raspoznavanje svih formi diskursa i prakse iz istog gledišta neo- se u našem vremenu svakodnevno sve više pretvara u etičku zajednicu, gde se svi dređenosti. Etika kao vrsta mišljenja uspostavlja istovetnost između okoline, načina delovi računaju i uračunavaju. Svejedno, ova vrsta zajednice nema “isključeni deo”. bivanja i principa delovanja. S jedne strane, institucija etičkog suda ostaje inferiorna Ovo je problem uz pomoć kojeg možemo da razumemo razliku između prethodne, u odnosu na silu zakona, a s druge strane, radikalnost ovog zakona koji ne daje iz- političke zajednice i današnje, etičke zajednice. Prva dejstvuje preko mehanizma is- bor potpada pod prinudu “stanja stvari”. Ovo je, prema Ransijeru, savremeni slom ključivanja. Osnovno jezgro politike je, dakle, neprekidna subjektivacija isključenog carstva beskonačne pravde i rat protiv terora kao beskonačnog zla. Ovo nagoveštava političkog delatnika kroz neprestano čulno i estetsko polaganje prava na jednakost potpuno udaljavanje od svake kolektivne emancipacije u politici i estetici takozvane (uključivanje u zajednicu kao dodatnog subjekta), kroz odvajanje zakona i naroda. “postutopijske umetnosti”. Naprotiv, članovi etičke zajednice su uključeni bez izuzetka i u njoj nema mesta za Prema Ransijeru, danas smo suočeni sa brisanjem podele između činjenice ovaj dodati subjekt u zajednici. Kao primer ove vrste logike možemo da damo laka- i pravde, koja je ranije nazivana politikom. novsku logiku seksualizacije, “pas-tout” ili “ne-celog”, nasuprot logici celog (tout), Politika nije suprotnost moralnosti, nego njena podela.39 matematičke teorije skupova. Ako se ova druga zasniva na logici isključivanja i tako Osvetljavajući ove značajne promene unutar odnosa politike i estetike, obrazuje zatvoreni skup, ona prva se zasniva na logici nikad završenog uključivanja Ransijer poredi Brehtovu (Bertolt Brecht, 1898–1956) junakinju svetu Jovanku (Die i deluje kao otvoreni skup. Za Ransijera je ovo najveći problem etičke zajednice. Za- Heilige Johanna der Schlachthöfe, 1931) sa Grejs, junakinjom filma Larsa fon Trira jednica više nije strukturisana oko linije razgraničenja, pa tako i njegova definicija (Lars von Trier, 1956–) Dogvil (Dogville, 2003). Ako bismo za svetu Jovanku još politike kao neprekidnog ispravljanja krivde (le tort) više nije moguća. Ovo je objaš- uvek mogli da kažemo da je politička aktivistkinja zbog njene militantne intervencije njenje osnovnog morala male zajednice Dogvila u filmu Larsa fon Trira, koja ili nastoji u nemogućnost hrišćanskog morala da se bori protiv kapitalističke ideologije, Grejs da prihvati stranca kao isključenog, u ime “javne službe” i ponovnog uspostavljanja iz filma Dogvil je radikalno bez(ciljno)politična junakinja, zato što nema jasnog po- društvene veze, ili da ga sasvim zanemari kao radikalnog drugog zajednice. U inter- litičkog suparnika i zato što se čini da su nepravda i zlo koje trpi potpuna causa sui. nacionalnoj zajednici, “etički zaokret” se odnosi na “humanitarne intervencije” i bor- Njena strast i stradanje su lišeni bilo kakvog političkog značenja. Ne postoji nikakav bu “beskonačne pravde” protiv “osovine zla”. Etički zaokret se izvodi kroz institucije sistem dominacije koji bi se mogao napasti ili uništiti. Nasilje i njena osveta nemaju “zakona izvan zakona”, kao zakona apsolutne žrtve koji se zasniva na metajuridičkoj viši cilj. Ransijer takođe tvrdi da je filmski žiri Kanskog festivala optužio Dogvil za instituciji “ljudskih prava”. Posle marksističke kritike ljudskih prava, ona su osam- nedostatak humanosti. On tvrdi da danas nismo svedoci povratka stare moralnosti, desetih sa disidentskim pokretima u Istočnoj Evropi ponovo postala popularna. U to nego potiskivanja podele između činjenice i zakona, koju je reč etika (moral) nekada vreme, ljudska prava su predstavljala opoziciju druge vrste naroda u odnosu na narod 672 implicirala. Drugo ime ovog potiskivanja je konsenzus. Ovo drugo ne znači politički otelovljen u Državi. Ovo je značilo da ljudska prava ili uopšte nisu imala moć, ili da su 67 3 dijalog između vlada država, niti neku vrstu univerzalnog ugovora, već mnogo više zahtevala apsolutna prava izvan/preko formalnih pravnih institucija za ljude bez ika- od toga: kvih prava (disidente, azilante). Ova vrsta povratka političke misli imala je dve velike On jasno označava način simboličke strukturacije zajednica, koji primene na filozofsku misao: afirmaciju ili prava Drugog (pravo na vojnu intervenciju) prazni ono što čini jezgro politike, naime disenzus. Politička za- ili stanja izuzetka koje politiku i zakon čini potpuno nedelotvorim, uz nadu mesijan- jednica je u stvari strogo podeljena zajednica i to ne samo na skog spasenja. Prvu poziciju je razjasnio Žan-Fransoa Liotar (Jean-François Lyotard, K ATJ A Ko L Š E K interesne grupe ili na različita gledišta, nego i sama u odnosu na 1924–1998), rekavši da “prava Drugog” ne mogu biti izjednačena sa pravima golog sebe.40 čoveka, jer čovek mora biti građanin da bi ih imao. “Politika” je prema Ransijeru bila delovanje disenzusa između “golog čoveka” i građanina. Liotarova teza je da nas 38 Jacques Rancière, The Politics of Aesthetics. The Distribution of the Sensible, str. 145. savremena narušavanja ljudskih prava do krajnosti navode da razmotrimo ono ne- 39 Jacques Rancière, The Politics of Aesthetics. The Distribution of the Sensible, str. 147. ljudsko (“radikalnu Drugost”) unutar čoveka, koje se sada mora razmotriti kao nova 40 Jacques Rancière, The Politics of Aesthetics. The Distribution of the Sensible, str. 152.  granica ljudskih prava (dete koje zavisi od odraslih, zakon nesvesnog, pokoravanje činjenicu se može videti kao zabrana koja se prepliće sa nemogućnošću. Prema Ran- I Z vo Đ E N J E F I L o Z o F I J E I N ovA K R I T I Č K A T E o R I J A ŽAK RANSIJER FIGuRE u PoKRETu I Z vo Đ E N J E F I L o Z o F I J E I N ovA K R I T I Č K A T E o R I J A apsolutnom Drugom). Prema Ransijeru, liotarovsko “pravo Drugog” svedoči o ovom sijeru, umetnost nepredstavljivog ne znači da nema odgovarajućih umetničkih sred- pokoravanju zakonu “Drugog”. A kršenje ovakvog zakona je volja da se nepotčinljivo stava za predstavljanje singularnog subjekta. Ovo se ne može porediti sa Lesingovim zajednice potčini uspostavljanju “Zakona”, što je nekad bio najveći cilj Francuske (Gotthold Ephraim Lessing, 1729–1781) tumačenjem skulpture Laokoona, da vizuelni revolucije, ali i rezultat nacističke politike kasnije u istoriji. S druge strane, italijan- realizam umetnosti skulpture ne hvata njegovu patnju jer je isuviše idealistički i eg- ski filozof Đorđo Agamben (Giorgio Agamben, 1942–) ne postavlja nikakav “zakon zaltiran kao takav. Umetnost nepredstavljivog nije suprotstavljena umetnosti pred- Drugog”, nego stanje izuzetka kao nomosa modernosti, kao rastakanje činjenice i stavljivog, nego je u stvari posledica oslobađanja od normi klasične reprezentacije, prava, žrtve i dželata, nacističke države i savremenih demokratija, gde sve razlike koja se zalaže za izvesne norme i zabranjuje predstavljanje izvesnih prizora (kao na teže da nestanu i gde jedino možemo da čekamo mesijansko spasenje ontološke primer skulptura Laokoona), koja bira određenu vrstu formi za određene subjekte i revolucije. 41 poštuje psihološki poredak reprezentovanja (lanac uzroka i posledice). Ako uzmemo Isto se odnosi na umetnost. Etički zaokret u umetnosti se javlja kao od- kao primer holokaust i zabranu estetskog predstavljanja ovog događaja kroz umet- mazda konsenzusa i beskonačne pravde u specifičnoj viziji umetnosti, koja se ili svodi nost kao nepredstavljivo, kao u slučaju Lancmanovog (Claude Lanzmann, 1925–) na služenje zajednici (ponovo uspostavljajući društvenu vezu), ili je večiti svedok filma Šoa (Shoah, 1985), možemo videti da se ovo drugo odnosi na modernističku apsolutne katastrofe (umetnost sublimnog). Ove dve krajnosti su primeri izlaženja antireprezentativnu umetnost, koja je počela već sa Maljevičevim Crnim kvadratom na kraj sa istim problemom savremene anonimnosti i ogorčenosti u odnosu na svaku (1915). Nepredstavljivo u Lancmanovom filmu Šoa nije nesaglasnost između realne vrstu estetičke utopije posle iskustva totalitarnog rata. Međutim, oni su potpuno prezentacije i umetničke reprezentacije, već istinski problem genocida, naprotiv, leži različiti ako se gledaju u odnosu na načine materijalizacije i njihovo političko dej- u činjenici da je sve predstavljivo. Zato Lancman ne mora da pokaže nijednu sliku stvo. Ransijer poredi dva umetnička dela iz dva perioda koja se bave istom idejom. istrebljivanja Jevreja u filmu. Da bismo uhvatili umetnost nepredstavljivog, moramo Prvo nam daje primer umetnosti Krisa Burdena (Chris Burden, 1946–) iz perioda se uputiti izvan polja umetnosti, gde se zabrana i nemogućnost podudaraju. Moramo Vijetnamskog rata, pod nazivom Drugi memorijal (The Other Memorial), posvećen preobraziti najveći deo reprezentacije koja je ostala posle razlaganja reprezentacij- hiljadama neznanih vijetnamskih žrtava bez imena i spomenika. On je urezao hiljade skog poretka u njenu suprotnost: u nedostatak ili nemogućnost reprezentacije. Ovo nepoznatih imena vijetnamskog naroda koja je prepisao iz telefonskog imenika. Tri- zahteva umetnost svedočenja “nepokazivog”, a ne samo nepredstavljivog. deset godina kasnije, Kristijan Boltanski (Christian Boltanski, 1944–) je predstavio Liotar nam je dao najbolji primer “nepokazivog” preko svoje koncepcije Telefonske pretplatnike (The Subscribers of the Telephone), dve velike police sa svim “sublimnog”. On je transformisao beskonačnost predstavljivog u temeljnu nesa- telefonskim imenicima sveta koje bi posetilac mogao da prelistava sedeći za stolom. glasnost između čulne materijalnosti i misli, obrtanjem Kantove doktrine. Sada um Ovo drugo umetničko delo je neka vrsta dodatka prvom, jer se bavi istim problemom (duh) ne uspeva da se približi materiji, da uhvati čulnu jedinstvenost, a ne obrnuto, anonimnog, ali su njihova materijalna realizacija i politički značaj potpuno različiti. kao kod Kanta. Ovo je, prema Ransijeru, opadanje estetike u etiku ponovnim uspo- Ovo drugo je u stvari predstavljanje vrste mimezisa kolektivnog ili globalnog prosto- stavljanjem autonomije estetike i Kantove moralne autonomije u jedan isti zakon ra. Savremeni anonimni ljudi su predstavnici ljudske vrste i obrazuju globalnu zajed- heteronomije, gde je “imperativna naredba istovetna radikalnoj faktuelnosti”: nicu. Ovo delo nastoji da postavi ideju jedinstva umesto podele, kao što je bio slučaj Činjenica otpora materije postaje potčinjavanje zakonu Drugog.42 sa prvim primerom. U prošlosti, umetnost koja bi postavljala heterogene primerke Ova vrsta umetnosti imala je dve različite manifestacije u takozvanim 674 i prezentovala konfliktni i eksploatacijski sistem unutar umetnosti, bila bi smatrana “avangardnim” pokretima. Futuristi su stremili konstrukciji novog sveta, u kome 675 subverzivnom. Danas ta ista operacija izgleda kao pozitivno okupljanje i svedočenje umetnost ne postoji kao posebna realnost. S druge strane, postojala je težnja za o zajedničkom svetu (takozvana “relaciona umetnost”), koje ide ruku pod ruku sa čistom, autonomnom umetnošću, različitom od svih političkih i upravljačkih praksi politikom konsenzusa, dajući osećaj ponovnog uspostavljanja društvene veze. (zabrana merkantilizacije umetnosti). Prva je danas vidljiva u izvesnoj urbanističkoj Ali, ključna reč takozvanog “etičkog zaokreta” za Ransijera je “nepred- umetnosti i takozvanoj “relacionoj umetnosti”. Druga je bez sumnje ukinuta pos- stavljivo”, na isti način kao što je teror ključna reč etičkog zaokreta u domenu po- tmodernom umetnošću. Nju je u stvari moguće identifikovati sa obrnutom formom K ATJ A Ko L Š E K litike. Konfliktna umetnička sredstva prošlosti ili teže da se pretvore u umetnost estetičkog obećanja emancipacije (ne postavljati umetnost u odnos sa budućom društvene meditacije, s jedne strane, ili u figuru umetnosti nereprezentabilnog emancipacijom, nego sa prošlom katastrofom). Ovo je, isto tako, glavni razlog za (sublimnog), s druge strane. Umetnost sublimnog je za Ransijera ponovo jedan od povezivanje umetnosti nepredstavljivog sa svedočenjem jučerašnjeg genocida, i najmoćnijih načina oslobađanja utopijskih projekata umetnosti. Razlaganje norme u to je, prema Ransijeru, kvintesencija liotarovske estetike sublimnog. Prema ovom 41 Jacques Rancière, The Politics of Aesthetics. The Distribution of the Sensible, str. 159. 42 Jacques Rancière, The Politics of Aesthetics. The Distribution of the Sensible, str. 168.  modelu, umetnost postaje beskrajna praksa žalosti. Dve strane avangardne umetno- Jacques Rancière, The Philosopher and His Poor, Duke University Press, Durham, I Z vo Đ E N J E F I L o Z o F I J E I N ovA K R I T I Č K A T E o R I J A ŽAK RANSIJER FIGuRE u PoKRETu I Z vo Đ E N J E F I L o Z o F I J E I N ovA K R I T I Č K A T E o R I J A sti danas su, s jedne strane, postale umetnost ponovnog uspostavljanja društvene 2003. veze ili svedočenje nepomirljive katastrofe koja je koren ove veze, sa druge strane. Jacques Rancière, Malaise dans l’esthétique, Éditions Galilée, Paris, 2004. Jacques Rancière, The Politics of Aesthetics. The Distribution of the Sensible, Con- Ovo su dve strane istog novčića, istog “etičkog zaokreta”. A poreklo ove dve kon- tinuum, London – New York, 2004. cepcije umetnosti je, prema Ransijeru, u modernističkoj percepciji vremena kao “po- Jacques Rancière, The Flesh of Words – The Politics of Writing, Stanford University deljenog nadvoje” prelomnim događajem. Ako je ovaj događaj nekada predstavljao Press, Stanford CA, 2004. žudnju za revolucijom, on je danas postao nepomirljivi događaj nacističkog genocida. Jacques Rancière, Film Fables, Berg, Oxford, 2006. Ransijer tvrdi da od pada poslednje političke podele 1989. godine ovo postaje sve Jacques Rancière, The Future of the Image, Verso, London, 2007. očiglednije. Jacques Rancière, Mržnja demokracije, Naklada Ljevak, Zagreb, 2008. “Etički“ zaokret zapravo nije pomirenje prethodnog političkog disenzusa, nego pokušaj njegove apsolutizacije. Epska tema sveta “pocepanog nadvoje” postala je rat protiv terora. Moderni adornovski poziv za pročišćavanjem emancipatorskog potencijala umetnosti od svake kulturalne komercijalizacije i estetizacije života, po- stao je današnje etičko svedočenje nepredstavljive katastrofe. U politici, pročišćava- nje slobode od društvene potrebe danas je postalo prema Hani Arent, konsenzusni nalog. Svi ovi pokušaji su posledica određene “teologije vremena” i njene moder- nističke ideje izvršavanja unutrašnje potrebe, koju Ransijerova koncepcija estetike i politike napada bez milosti. U skladu sa Ransijerovim shvatanjem politike i umetnosti kao takvih, kao već političnih, njegovo gledište o budućnosti estetike i politike je, kao što smo već pomenuli, da se izađe iz ovog “etičkog zaokreta” i povuče iz ove imaginarne čistote umetnosti i politike, da bi se tim invencijama dao uvek neodređen, neizvestan i raspravljački karakter.43 Literatura: Jacques Rancière, La nuit des Prolétaires, Fayard, Paris, 1981. Jacques Rancière, Le maître ignorant. Cinq leçons sur l’émancipation intellectuelle, Fayard, Paris, 1987. Jacques Rancière, Court voyages au pays du peuple, Seuil, Paris, 1990. 676 Jacques Rancière, Aux bords du politique, Osiris, Paris, 1990. 67 7 Jacques Rancière, The Ignorant Schoolmaster: Five Lessons in Intellectual Emanci- pation, Stanford University Press, Stanford CA, 1991. Jacques Rancière, Les noms de l’histoire. Essai de poétique du savoir, Seuil, Paris, 1992. Jacques Ranicière, The Names of History – On the Poetics of Knowledge, University K ATJ A Ko L Š E K of Minnesota Press, Minneapolis, 1994. Jacques Rancière, La mésentente. Politique et philosophie, Galilée, Paris, 1995. Jacques Ranicière, Dis-agreement – Politics and Philosophy, University of Minne- sota Press, Minneapolis, 1999. 43 Jacques Rancière, The Politics of Aesthetics. The Distribution of the Sensible, str. 173.  godine. Među njegovim najvažnijim delima iz ove oblasti istraživanja su knjige: Druš- I Z vo Đ E N J E F I L o Z o F I J E I N ovA K R I T I Č K A T E o R I J A FIGuRE u PoKRETu I Z vo Đ E N J E F I L o Z o F I J E I N ovA K R I T I Č K A T E o R I J A ĐoRĐo AGAMBEN tvo koje dolazi; teorija izvan granica, prvi tom,5 Sredstva bez cilja: beleške o politici,6 Ostaci Aušvica: arhiva i svedočenje7 i njegovo najpoznatije delo Homo sacer: suverena moć i goli život. 8 Agamben u svom prvom važnom delu, Društvo koje dolazi, na istoj liniji kao i francuski filozof Alen Badiju9 (Alain Badiou, 1937–), uvodi nove osnove odnosa između jezika, ontologije i politike, te uspostavlja nove koncepcije političke zajednice kao zajednice bez suštine. Ova vrsta zajednice postoji samo u vidu “čiste mogućno- sti”, pošto je ljudsko biće (singularnost) kao biće za Agambena mislivo samo kao biće jezika i koje zahvaljujući tome može da izbegne tradicionalnu hipostazu kategorizacije ili metafizičku zamku univerzalizacije, koje uvek podrazumevaju isključivanje nekog entiteta. U knjigama koje je potom objavio, Agamben razvija svoju novu teoriju su- vereniteta, koja se zasniva na takozvanom trajnom “stanju izuzetka” i na homo sa- AGAMBEN ceru kao istinskom subjektu savremenih ljudskih prava. To je trilogija Homo Sacer.10 Agamben u filozofskim radovima Otvoreno: muškarac i životinja11 i Vreme koje ostaje: komentar na pismo Rimljanima12 razvija svoja gledišta o mesijanstvu i pitanju vere Filozofija praga na kraju istorije. To je neka vrsta odgovora na čuvenu raspravu između Žorža Bataja (George Bataille, 1897–1962) i Aleksandra Koževa (Alexandre Kojève, /Александр Владимирович Кожевников/, 1902–1968) o problemu tumačenja hegelovskog kon- : Katja Kolšek cepta kraja istorije. U ovoj knjizi, on jevrejski i hrišćanski mesijanizam razume kao vrstu delovanja zakona posle njegovog razaranja, poredeći ga sa koncepcijom uni- verzalizacije zakona svetog Pavla iz tačke gledišta kraja istorije. Njegova dela koja Đorđo Agamben (Giorgio Agamben, Rim 1942–), slično kao i francuski se bave isključivo estetikom su Jezik i smrt,13 Strofe: reč i fantazam u zapadnoj kulturi, filozof Žak Ransijer (Jacques Rancière, 1940–), profesor je estetike koji je postao Ideja proze i najnovija objavljena knjiga Profanosti.14 Različite spise o Agambeno- poznat uglavnom zbog svog rada u polju filozofije politike. Spada u najpoznatije sa- vim filozofskim istraživanjima možemo pronaći u zbirci Potencijalnosti: sabrani eseji vremene italijanske filozofe. Predaje estetiku na Univerzitetu u Veroni. Diplomirao o filozofiji.15 je na Univerzitetu u Rimu kao student pravnih nauka. U filmu Pjera Paola Pazolinija (Pier Paolo Pasolini, 1922–1975) Jevanđelje po Mateju (1964) igrao je ulogu svetog 5 Giorgio Agamben, The Coming Community; Theory out of Bounds, Vol I, University of Min- Filipa. Agamben nije započeo sa studijama filozofije sve dok nije upisao posledi- nesota Press, Minneapolis, 1993. plomske studije i uzeo učešće u seminarima Martina Hajdegera (Martin Heidegger, 6 Giorgio Agamben, Means Without End: Notes on Politics, University of Minnesota Press, Minneapolis, 2000. 1889–1976) od 1966. do 1968. godine u Frajburgu u Nemačkoj. Njegovo kasnije 7 Giorgio Agamben, Quel che resta di Auschwitz; L’archivio e il testimone, Bollati Boringhieri, teorijsko interesovanje uglavnom je bilo vezano za odnos između filozofije i teorije Torino, 1998. književnosti. Objavio je brojne knjige iz oblasti estetike, kao što su Strofe: reč i fanta- 8 Giorgio Agamben, Homo sacer: potere sovrano e la nuda vita, Bollati Boringhieri, Torino, 678 zam u zapadnoj kulturi,1 Jezik i smrt. Mesto negativnosti2 i Ideja proze.3 Bio je i urednik 1995. 679 9 Alain Badiou, Being and Event, Continuum, London, 2006. italijanskog izdanja sabranih dela Valtera Benjamina (Walter Benjamin, 1892–1940). 10 Giorgio Agamben, Homo sacer. Il potere sovrano e la nuda vita I, Einaudi, Torino, 1995; Sa Žilom Delezom (Gilles Deleuze, 1925–1995) je objavio knjigu o filmu Bartlebi, Giorgio Agamben, Quel che resta di Auschwitz. L’archivio et il testimone. (Homo sacer III), Bol- formula stvaranja (1995).4 Pažnju je posvetio uglavnom političkoj teoriji posle 1989. lati Boringhieri, Torino, 1998. i Giorgio Agamben, Stato di Eccezione. Homo sacer, II, 1, Bollati Boringhieri, Torino, 2003. 11 Giorgio Agamben, L’aperto. L’uomo et l’animale, Bollati Bringhieri, Torino, 2002. K ATJ A Ko L Š E K 1 Giorgio Agamben, Stanzas: Word and Phantasm in Western Culture, University of Minnesota 12 Giorgio Agamben, Linguaggio e la morte: Un seminario sul luogo della negatività, Einaudi, Press, Minneapolis, 1992. Torino, 1982. 2 Giorgio Agamben, Language and Death. The Place of Negativity, University of Minnesota 13 Giorgio Agamben, Il tempo che resta. Un commento della lettera ai romani, Bollati Borin- Press, Minneapolis, 2006. ghieri, Torino, 1998. 3 Giorgio Agamben, Idea della prosa, Feltrinelli, Milan, 1985. 14 Giorgio Agamben, Profanations, Zone Books, New York, 2007, trans. Jeff Fort. 4 Giorgio Agamben, Gilles Deleuze, Bartleby, la formula della creazione, Quodlibet, Macerata, 15 Giorgio Agamben, Linguaggio e la morte: Un seminario sul luogo della negatività, Einaudi, 1993. Torino, 1982.  U stvari, postoje dve značajne strane Agambenove teorije. On s jedne klasi, a ipak nije samo generičko odsustvo pripadanja, nego je pripadanje kao takvo. I Z vo Đ E N J E F I L o Z o F I J E I N ovA K R I T I Č K A T E o R I J A FIGuRE u PoKRETu I Z vo Đ E N J E F I L o Z o F I J E I N ovA K R I T I Č K A T E o R I J A ĐoRĐo AGAMBEN strane istražuje tradicionalne metafizičke i ontološke probleme i polje jezika, etike, Na taj način bivanje “takvim”, koje ostaje stalno skriveno unutar stanja pripadanja estetike i istorije (uglavnom teoriju mesijanstva Valtera Benjamina), dok, sa druge (“postoji takav x koji pripada y) i koje nije nikakav pravi predikat, postaje manifestno strane, razvija novu teoriju suverenosti kao trajne obustavljenosti zakona i tradicio- kao takvo. Singularnost, koja se na ovaj način pojavljuje, je takozvana “koja god” nalnog shvatanja politike, gde nasuprot političkoj teoriji Hane Arent (Hannah Arendt, singularnost. Prema Agambenu, antinomija između partikularnog i univerzalnog je 1906–1975), tvrdi da istinski nosilac ljudskih prava nije čovek (human) nasuprot gra- svojstvena samom jeziku. Jezik preobražava singularnosti u članove klase i definiše đaninu, nego “goli život”, jaz između čiste zoe (biološkog života) i bios-a (političkog opšte karakteristike. U matematičkoj teoriji skupova u savremenoj logici, definicija života), kao nepomirljiva praznina između građanina i čoveka. Ovo takođe uključuje skupova je jednaka lingvističkoj definiciji, tako da ime definiše kriterijum za skup i njegovu obnovljenu definiciju biopolitike, koja, nasuprot prvoj definiciji biopolitike “M” individualnih “m”-ova. Problem koji Agamben ovde uočava je temeljni paradoks koju je dao Mišel Fuko (Michel Foucault, 1926–1984), ne podrazumeva potpuno izo- teorije skupova. Skup se zapravo definiše izvesnim lingvističkim entitetom, koji je stavljanje tradicionalne koncepcije suverenosti (ustava, Zakona) u korist uspostav- istovremeno i skup i singularnost, a metamatički simbol za pripadanje članstvu (x ljanja nove biopolitičke vladavine nad populacijom putem normi umesto zakona, nego je element y) nikada ne može da ispuni jaz između univerzalnog i partikularnog, ili gleda na biopolitiku kao na najsuštinskije jezgro klasične definicije suverene moći od da razreši ovaj paradoks. Jedini koncept koji izmiče ovom lingvističkom paradoksu je grčkog polisa do današnjeg dana. Prema Agambenu, jedina razlika između klasičnog lingvistički “primer”, koji važi za sve pripadnike iste vrste i istovremeno je jedan od oblika suverenosti i moderne biopolitike je u tome da je maska, koju klasični oblik njih. On nije ni partikularan ni univerzalan i pokazuje svoju sopstvenu singularnost moći nije skidao, u doba modernosti spala, i da smo danas svedoci istinskog lica moći kao takvu. U stvari, primer postoji u praznom prostoru svoje čiste lingvističke egzi- kao stanja izuzetka, i golog života (homo sacer) kao njenog prvobitnog osnova. Ipak stencije. Iz ove tačke gledišta Agamben traga za čistim singularnostima, koje mogu ostaje otvoreno pitanje da li dva pomenuta aspekta Agambenovog dela uopšte imaju međusobno da komuniciraju isključivo u praznom prostoru primera, jer im nedostaje nešto zajedničko i da li bi njegova lingvistička istraživanja čiste singularnosti “koje svako zajedničko svojstvo ili identitet. One su prisvojene od svih identiteta, tako da godnosti” u jeziku i ontologiji mogla da donesu novu političku subjektivnost i etičku sebi onemogućavaju pripadnost kao takvu, naime znak za matematičku pripadnost poziciju u dobu globalne demokratije kao potpune vladavine nerazlikovanja između skupu kao takvom.16 Agamben pokazuje isti paradoks u takozvanim nepredikativ- zakona i činjenice i koncentracionih logora kao preovlađujuće paradigme savremenog nim konceptima, koji ne određuju nikakve tipove ili vrste, a koje je analizirao čuveni delovanja moći. britanski logičar Bertrand Rasel (Bertrand Russel, 1872–1970). Oni su srodni tako- Agambenov rad Društvo koje dolazi zasnovan je na istraživanju ontološkog zvanim “prividnim varijablama” kao što su “sve”, “svaki”, “koje god”, koje Rasel vidi kao lažne totalnosti, jer se samo pretvaraju da su deo totalnosti koju definišu. Me- (logičkog), etičkog i političkog aspekta reči “koji god” (qualunque, ili na latinskom đutim, za Agambena sve reči kao entiteti “bivanja-u-jeziku” imaju skoro isti status quodlibet), koje iz ontološke tačke gledišta otvara novu mogućnost i želju za obrazo- kao “prividne varijable”, jer se mogu razumeti kao vrste koje pripadaju i istovremeno vanjem posebne vrste zajednice i predstavlja izazov široko rasprostranjenoj sumnji u ne pripadaju samima sebi, imajući u vidu da je već “bivanje-u-jeziku” za Agambena mogućnost postojanja bilo koje zajednice koja bi bila zasnovana na principu jednako- vrsta “nepredikativne” karakteristike par exellance. Ukratko, svaka reč deluje kao lin- sti. Agambenov cilj je da začne novu vrstu političke subjektivnosti kao “ne-subjek- gvistički izraz koji uopšte ne može imati ispravno ime, jer čim pokušamo da uhvatimo ta”, koja izbegava nasilje i dug univerzalizaciji u logičkom aspektu. Ona se zasniva takav izraz, on se istog trenutka preobrazi u objekt definicije i postaje nerazdvojiv od na matematičkoj teoriji skupova i na razlikovanju između stvari i njenog imena u lin- shvaćene stvari. gvističkom aspektu. Iz toga možemo zaključiti da je istinska singularnost – bivanje 680 Isti problem nalazimo u Aristotelovom (Αριστοτέλης, 384–322 p. n. e.) 681 u svom sopstvenom načinu egzistencije. Samo na osnovu toga je moguće zasnovati shvatanju odnosa između platonističke “ideje” i mnoštva fenomena. Fenomeni (phe- zajednicu sačinjenu od pojedinih bića, a bez ikakvih politički uspostavljenih uslova nomena) su sinonimni jedni u odnosu na druge, ali su homonimni u odnosu na ideju, pripadanja identitetu (bivanja Italijanom, komunistom itd.). Prema tome, izraz “koji što ustanovljava homonimnost svih multiplih sinonima (phenomena), i što, kao inhe- god” ne nagoveštava “singularnost” u njenoj ravnodušnosti prema univerzalnom rentni deo svake vrste, preobražava fenomene, počevši od njihove predikativne pri- (konceptima kao što su francuski, muslimanski itd.), nego u njenom bivanju “upravo padnosti, u jednostavne homonime koji ispoljavaju svoje čisto “bivanje-u-jeziku”.17 K ATJ A Ko L Š E K ovoga”. Ova posebna vrsta ravnodušnosti deluje kao uslov mogućnosti svake izjave Prema Agambenu, platonistička ideja o nečemu je u stvari njeno “imanje imena”, (mogućnosti jezika kao takvog) i nije nikakva vrsta zanemarivanja u negativnom smi- njena sopstvena pripadnost, njeno “bivanje-u-jeziku”. Ideje nemaju propisna imena, slu, nego ravnodušnost u pozitivnom, afirmativnom smislu. Ova vrsta singularnosti izmiče lažnoj dilemi izbora između neizrecivosti partikularnog, s jedne, i inteligibil- 16 Giorgio Agamben, Potentialities: Collected Essays in Philosophy, Stanford University Press, nosti univerzalnog, s druge strane. Otud “koja god singularnost” ne pripada nijednoj Stanford CA, 2000. 17 Giorgio Agamben, Comunità che viene, G. Einaudi, Torino, 1990, str. 61.  ali se izražavaju preko grčkog izraza (autò). Ideja je anonimna homonimnost, što je Obraćajući se ovom problemu, Agamben prvo analizira stožer suvere- I Z vo Đ E N J E F I L o Z o F I J E I N ovA K R I T I Č K A T E o R I J A FIGuRE u PoKRETu I Z vo Đ E N J E F I L o Z o F I J E I N ovA K R I T I Č K A T E o R I J A ĐoRĐo AGAMBEN upravo značenje izraza “koji god”. “Koji god” entitet je singularnost utoliko što je u ne moći. On počinje suverenim paradoksom kako ga je predstavio Karl Šmit (Carl odnosu ne samo sa konceptom, nego i sa idejom. On ne obrazuje vrstu, ali je prisu- Schmitt, 1888–1985), koji u svojoj knjizi Politička teologija (Political theology), tvrdi tan u svim vrstama. To je nešto što isključuje entitete iz sinonimnosti (pripadnosti da samo suverena moć ima mogućnost da proglašava vanredno stanje (kao stanje određenoj klasi), ali ne u smislu odsustva klase (vrste) ili pripadnosti, nego se usred- izuzetka) kao izuzetak od sebe u obliku pravila. Moć ima strukturu izuzetka, pošto je sređuje na samo ime kao na čistu anonimnu homonimnost. Zato Agamben u posled- nosilac moći istovremeno i unutar i izvan zakona.18 Pravilo se uspostavlja samo kroz njem odeljku knjige Društvo koje dolazi priziva politički čin takozvanih tjenanmenskih izuzetak i zapravo ne postoji, osim u tome što se razlikuje od stanja svog ukidanja. događaja iz 1989. godine u Pekingu kao primer za svoju ideju zajednice “kojih god” Ovaj izuzetak deluje kao vrsta zabrane. Pravilo se pojavljuje i opstaje kroz delovanje individua, koja ima mogućnost da postane paradigma buduće politike, kao vrsta zabrane. Značajno je da pravilo ne isključuje nešto i napušta ga, nego ostaje vezano izazova zamkama savremene biopolitike – pošto se politika takvih singularnosti u sa “isključenim”.19 budućnosti može ostvariti kroz zajednicu koja nije posredovana pripadnostima (cr- Ako Fuko u svojoj knjizi Nadzirati i kažnjavati. Nastanak zatvora tvrdi da veni, Italijan ili komunista), niti odsustvom uslova pripadnosti, nego pripadnošću se disciplinarna moć održava putem uključivanja isključenog, što se razlikuje od kla- kao takvom. Budućnost politike za Agambena nije borba za kontrolu nad državnom sičnog oblika moći, onda za Agambena klasični ustav (moć ili zakon) nema nijedno moći, nego bitka između “države i ne-države (čovečnosti)”, razdvajanje “kojih god drugo mesto delovanja osim izuzetka, i postoji zahvaljujući moći uvođenja vanrednog singularnosti” od državne organizacije. Ovo nema nikakve veze sa razlikom između stanja, koja zamagljuje razliku između unutrašnjosti i spoljašnjosti, između onog što civilnog društva i države, jer “koje god singularnosti” ne mogu da obrazuju nikakve isključuje i onog koje se isključuje.20 Postoji topologija nerazlikovanja između činje- societas i ne zavise ni od kakvog identiteta. nice i pravnog poretka, između unutra i spolja, koja je prema Karlu Šmitu aktuelno Sadržaj Agambenove knjige Homo sacer: suverena moć i goli život u jednoj mesto delotvornosti zakona (Ortung). Umesto Fukoovog primera zatvora (Bentamo- rečenici bismo mogli da opišemo kao: odnos između suverene moći i golog života je vog /Jeremy Bentham, 1748–1832/ Panoptikona /Panopticon/) kao delovanja disci- odnos između proterivanja i logičke ili lingvističke strukture izuzetka. Agambenova plinarne moći, Agamben uzima primer koncentracionog logora, gde je pravni poredak trilogija Homo sacer predstavlja ovaj problem iz tri različite tačke gledišta. Goli život (preki sud) delotvoran samo unutar samog progonstva.21 je prag nerazlikovanja između moći i individue, gde zakon postaje jedan sa prirodom Slično kao u polju jezika, izuzetak od pravila je prema Agambenu simetri- (njenom spoljašnjošću). Sa pojavom biopolitike, linija razdvajanja između stožera čan primeru pravila. Uključivanje isključivanja je stoga isto kao isključivanje uključi- moći i stožera subjekta se zamagljuje i moć postaje istovremeno sveprisutna i nepo- vanja primera. Primer je uvek isključen iz totaliteta, utoliko što je njegov deo, a izu- stojeća. Prve početke ovog odnosa između zakona i izuzetka Agamben nalazi u arha- zetak je uključen utoliko što je iz njega isključen. U poređenju sa filozofijom politike ičnom rimskom pravu i nastavlja sa pregledom istorijskog razvoja objavljivanja polja Alena Badijua, gde on u svojoj knjizi Biće i događaj povezuje pripadnost individue sa interferencije između pomenutih stožera u različitim istorijskim periodima, do tačke prezentacijom u društvu i uključivanjem sa njenom metastrukturalnom reprezentaci- gde on definiše jezgro ovog odnosa otelovljeno u takozvanim “Musellmannen” (za- jom u državi i razlikuje tri različita stanja – normalno stanje (individua pripada druš- točenicima koncentracionih logora koji su živeli na tankoj liniji između ljudskog i ne- tvu i uključena je u njegovu metastrukturu), stanje isključenja (individua je uključena ljudskog, kako su ih opisivali njihovi sapatnici u Nemačkoj tokom Drugog svetskog u metastrukturu, ali ipak ne pripada društvu), i stanje singularnosti, koje je isto tako rata). Prema Agambenu, konačno stapanje dva pomenuta stožera dostiže apsolutnu i primer njegove politike (individua pripada društvu a da pri tom nije uključena u 682 dimenziju u sadašnjem vremenu, u sferi njihovog nerazlikovanja. njegovu metastrukturu) – Agamben smešta suvereni izuzetak na prag isključenja 683 U Agambenovoj teoriji postoji značajna novina u odnosu na koncept bio- i singularnosti. Suvereni izuzetak je nešto što se ne može potpuno uključiti u ono politike, koji je prvi skovao Mišel Fuko. Agamben nastoji da se sa ovim konceptom čemu pripada i ne može potpuno pripadati onome u šta je uključeno. suoči sa obe strane, i sa strane moći i sa strane subjekta, istovremeno. On nalazi Prema Agambenu, moć nije ništa manje od odluke o izuzetku i nju ne tre- “goli život” kao njihovu zajedničku osnovu. Ostaje pitanje da li “goli život” već mo- ba poistovećivati sa činom odvajanja legalnog od ilegalnog. Ona se ne bavi ni que- žemo da posmatramo kao subjekt biopolitike, pošto je Mišel Fuko strogo odvojio stio iuris ni questio facti, nego nerazlikovanjem između zakona i činjenice. Moć ima K ATJ A Ko L Š E K problem subjekta kada se bavio pitanjima moći i implicitno pitanjima biopolitike. Isto tako ga je moguće razumeti kao da se suverena moć zasniva upravo na golom 18 Giorgio Agamben, Homo sacer: Il potere sovrano e la nuda vita, Bollati Boringhieri, Torino, životu, pošto joj nije ostao nijedan drugi politički cilj. U trećem poglavlju Homo sace- str. 19, 20. ra Agamben predstavlja koncentracioni logor kao paradigmu moderne politike i kao 19 Giorgio Agamben, Homo sacer: Il potere sovrano e la nuda vita, str. 22. primer imanentnog odnosa između suverene moći i golog života. 20 Giorgio Agamben, Homo sacer: Il potere sovrano e la nuda vita, str. 22. 21 Giorgio Agamben, Homo sacer: Il potere sovrano e la nuda vita, str. 24.  normativni karakter, ne zato što naređuje, nego zato što trajno osmišljava svoje od- forma zakona kao dejstva bez značenja (Geltung ohne Bedeutung), što je bilo ori- I Z vo Đ E N J E F I L o Z o F I J E I N ovA K R I T I Č K A T E o R I J A FIGuRE u PoKRETu I Z vo Đ E N J E F I L o Z o F I J E I N ovA K R I T I Č K A T E o R I J A ĐoRĐo AGAMBEN nose sa realnim životom, pri čemu ih normalizuje. Moć nema drugog života, osim ginalno tumačenje Kafkinog Procesa Geršoma Gerharda Šolema (Gershom Gerhard onog koji uspeva da zarobi unutar sebe putem takozvanog uključujućeg isključivanja Scholem, 1897–1982) u njegovoj prepisci sa Valterom Benjaminom. Dok je Šolem ili exceptio.22 Moć zakona nema nijedno drugo postojanje, osim odluke o kolebljivosti shvatao život u selu ispod zamka u Kafkinoj priči kao nastavljanje čiste forme zakona između nómos-a i physis-a, između unutrašnjeg i spoljašnjeg i otud nema ničeg što izvan svakog sadržaja, Benjamin je u svojoj afirmaciji mesijanskog nihilizma tvrdio je ostavljeno izvan zakona ili moći. da je istinsko ostvarivanje zakona u stvari njegovo poništavanje. Benjamin je stanje Ovu istu strukturu moći Agamben pronalazi u svom istraživanju para- izuzetka shvatio kao sinonim zakona, koji se preobražava u goli život. Agambenov doksa između uspostavljajuće i uspostavljene moći, između zakona uspostavljajućeg politički stav u vezi sa ovom tačkom je da bi naš cilj trebalo da bude dostizanje nasilja i nasilja koje čuva zakon. Na potpuno isti način, nasilje ostaje skriveno pri- stanja aktuelnog poništavanja zakona, aktuelnog stanja izuzetka, a ne samo stanja sutno u obliku zabrane unutar uspostavljanja suverene moći, što je viđeno u slučaju virtuelne dejstvenosti zakona kao čiste forme izvan sadržaja. Ovo je takođe Agam- Francuske revolucije kao borba između dva koncepta nasilja (između Dantona /Ge- benovo shvatanje političkog potencijala današnjeg doba biopolitičke normativnosti. orges Jacques Danton, 1759–1794/ i Robespjera /Maximilien François Marie Isido- Agamben potvrđuje da smo danas suočeni sa poslednjim pragom, poslednjim velom, re de Robespierre, 1758–1794/) i u primeru totalitarnih režima, gde takođe postoji ili površinom, totalne imanencije i stapanja zakona i života, gde je jedini način da se istovremeno održavanje oba ova koncepta.23 Agamben problematiku razrešenja ovog izbegne aktivnost zakona kao neprekidnog stanja izuzetka uvideti da zakona u stvari paradoksa kasnije proširuje na ontološko pitanje odnosa između aktuelnosti i po- više nema. Istina je da samo u stanju potpune napuštenosti od zakona postajemo tencije ili između potencije i akta (dynamis, energheia) u Aristotelovoj prvoj filozofiji potpuno zavisni od njega, tako da se nikada ne možemo osloboditi njegovog dejstva. (metafizici). On ovo razume kao problem pokušaja da se ontologija ili politika misle Žan-Lik Nansi (Jean-Luc Nancy, 1940–) je ovo stanje nazvao stanjem desoeuvre- izvan forme bilo koje vrste odnosa, posebno odnosa suverenog izuzetka. Ovde apo- ment (na kraju istorije, kada postajemo najpodložniji zakonu i istoriji, jer je nemogu- rija metafizike pokazuje svoju unutrašnju političku prirodu. 24 će umaći čistoj naredbi. Ovo je takođe i jedno od značenja Agambenovog koncepta Rasprava Valtera Benjamina o božanskom nasilju koje niti uspostavlja mesijanstva).26 Agambenovo tumačenje Kafkine parabole se razlikuje od tumačenja niti čuva zakon nego ga ukida, predstavlja unutrašnju vezu između zakona i nasilja druga dva autora u tome što on tvrdi da je seljanin, u stvari, uspeo da zauvek zatvori kao jedinu pravu prirodu zakona. Prema Benjaminu, istinski nosilac ove veze je “goli vrata zakona. Ako je tako, onda nam zakon postaje zauvek nedostupan. život” (bloß Leben).25 Značenje izraza “svetost života” je tesno povezano sa ovom Ako razmotrimo drugi stožer unutrašnjeg odnosa između suverene moći vezom između zakona i nasilja. Agamben tvrdi da stari Grci nisu imali izraz za život i golog života, goli život je otelovljen u figuri homo sacer-a, zagonetnoj figuri starog kao takav. Oni su samo pravili razliku između zoe i bios, tako da je prirodni život kao rimskog prava, u kome je označen kao “sacer esto”. Homo sacer je pravno lice, koje zoe uvek bio shvatan u odnosu sa kvalifikovanim životom (bios), koji je uglavnom bio može biti ubijeno bez zakonskih posledica, a pri tom je pod zabranom žrtvovanja. politički život. Goli život je dobio auru svetosti tek kada je određeni politički život On je imao poseban status u rimskom pravosudnom kodeksu kao slučaj paradoksa počeo da se razlikuje od profanog života. između ius humanum i ius divinum, pošto nije pripadao nijednom od ta dva pravo- U Kafkinoj (Franz Kafka, 1883–1924) priči Legenda o zakonu Agamben vidi sudna poretka. Agambenova namera je da isključi izraz homo sacer iz teorija neodre- primer načina na koji deluje struktura suverene zabrane (izuzetka). Prema Agambe- đenosti reči sacratio, u kojima se dokazuje dvostruko značenje ove reči, nečistota i nu, Kafka je u ovoj kratkoj priči pokazao delovanje zakona u njegovoj čistoj formi, svetost, vezano za određene tabue, i da naglasi radikalno političko značenje reči, koje 684 gde se zakon ponovo uspostavlja u najsnažnijem obliku ne putem polaganja prava je kod autora kao što su Maus (Marcel Mauss, 1872–1950), Dirkem (Émile Durkheim, 685 na nešto ili naređivanjem nečega, nego čistom naredbom, bez određenih naloga. U 1858–1917) ili Frojd (Sigmund Freud, 1856–1939) izvan dihotomija sakralnog i pro- trenutku kad seljanin pristiže pred vrata zakona, čuvar mu saopštava da su vrata, u fanog, religioznog i pravnog. Prema Agambenu, moć s jedne strane, i goli život homo stvari, oduvek već bila otvorena za njega. Otvorenost vrata u ovoj Kafkinoj priči je sacer-a sa druge strane, uhvaćeni su u polje nerazlučivosti svetovnog i religioznog, metafora za delovanje čistog oblika zakona kao strukture stanja izuzetka. Agamben što je isto tako i istinsko značenje svetosti života.27 ga poredi sa sublimnim osećanjem života u totalitarnim režimima, gde je moć čistog Prvi upis života u politiku (zakon), kao početak biopolitike, pojavio se sa K ATJ A Ko L Š E K zakona toliko jaka, da postaje nerazlučiva od samog života. Ova struktura je čista konceptom vitae necisque potestas u kodeksu rimskog prava. Ovde se reč prvi put pojavila u kodeksu zakona i značila je “pravo odlučivanja nad životom i smrti”. Prvo- 22 Giorgio Agamben, Homo sacer: Il potere sovrano e la nuda vita, str. 30, 31. 23 Giorgio Agamben, Homo sacer: Il potere sovrano e la nuda vita, str. 48, 49. 26 Giorgio Agamben, State of Exception, University of Chicago Press, Chicago 2005. 24 Giorgio Agamben, Homo sacer: Il potere sovrano e la nuda vita, str. 51–56. 27 Giorgio Agamben, Homo sacer: Il potere sovrano e la nuda vita, Bollati Boringhieri, Torino, 25 Giorgio Agamben, Homo sacer: Il potere sovrano e la nuda vita, str. 74–75. str. 90, 91.  bitno je značila bezuslovni autoritet očeva nad sinovima. Izjednačeno sa patria pote- nih “Muselmannen”.30 Najskrivenije jezgro i uslov postojanja moći je, dakle, subjekt. I Z vo Đ E N J E F I L o Z o F I J E I N ovA K R I T I Č K A T E o R I J A FIGuRE u PoKRETu I Z vo Đ E N J E F I L o Z o F I J E I N ovA K R I T I Č K A T E o R I J A ĐoRĐo AGAMBEN stas, ovo pravo se prenosilo na figuru suverena. Ovo znači da je politički potencijal Ako je ova činjenica još uvek bila samo implicitna u Agambenovoj knjizi Homo sa- života moguć samo ako je povezan sa bezuslovnom vlašću nad smrću.28 cer, ona postaje sasvim očigledna u Agambenovom kasnijem delu Ostaci Aušvica. Prema Agambenu, u istoriji nailazimo na mnoge pojave koje dokazuju pri- Najvažniji problem Fukoove knjige Arheologija znanja31 je kako prazan prostor su- sustvo golog života ili “homo sacer”-a kao temelja suverenosti. Prva je postojanje bjekta može da postane objekt istraživanja nauke koja se zove arheologija, ili, kako voštanih figurica na pogrebima francuskih kraljeva, koje su bile njihove tačne kopije, mesto enuncijacije (subjekt) može da postane objekt svog sopstvenog istraživanja. da bi kraljevske dignitas mogle da prežive raspadanje fizičkog tela kralja. Druga je Agambenov stav je da nemogućnost da postane objekt istraživanja, ili čista desu- fenomen collossus rimskih vojnika kao devotus, koji bi sebe žrtvovali u toku rata, ali bjektivacija, svedoče o postojanju takvog subjekta. Nasuprot Fukoovoj arhivi kao bi neočekivano i neželjeno preživeli.29 Treća je arhaično germansko čudovište wargus praznog prostora subjekta, Agamben takav subjekt shvata kao svedočenje o životu ili friedlos, stvorenje koje je poluvuk i polučovek, opet ne kao kombinacija ljudskog i takozvanih “Muselmannen” u koncentracionim logorima. Subjektivacija od ove tač- životinjskog, nego kao nemogućnost njihovog razlikovanja. Agamben tvrdi da je sta- ke pa nadalje postaje “nemogućnost subjektivacije” kao takve. Slično Agambenovoj nje prirode uvek već tu, da ono leži u srcu zakona, unutar društvenog ugovora, tačnije analizi zajednice kao mesta “kojeg god” u jeziku u Društvu koje dolazi, u političkom u opasnosti od mogućnosti njegovog raspadanja. Stanje prirode i društveno stanje smislu, subjekt postaje mogućnost čistog “bivanja-u-jeziku”. Istinsko svedočenje o nisu pravolinijsko smenjivanje jednog drugim, nego su stanje nerazlikovanja, koje se holokaustu postaje mogućnost da se govori u ime nemogućnosti svedočenja tako- temelji na takozvanom “golom životu”. zvanih “Muselmannen”, koji su tokom života u koncentracionom logoru prešli prag Agambenovo delo Homo sacer: suverena moć i goli život raspravlja o Fuko- nerazlikovanja između čovečnog i ne-čovečnog. Njihova istinska subjektivnost tako ovom shvatanju biopolitike, dok se ono samo zasniva na raspravama o totalitarizmu postaje mogućnost nebivanjem subjekta svedočenja, kao njihova istinska politička Hane Arent. Kao što je već rečeno, Fuko pojavu biopolitike povezuje sa transformaci- moć, koja ostaje izvan čina svedočenja. jom koncepta klasične suverenosti u koncept vladavine, u disciplinarnu moć, što me- Prema Agambenu, goli život je takođe već upisan u Deklaraciju o ljudskim nja sredstva i načine upravljanja. Ovo je posledica transformacije i delovanja zakona, pravima, koja je osnova svih modernih ustava. Razlika između građanina i čoveka koji se čini da od sedamnaestog veka deluje kao mreža normi, kao normativnost, koja stvara nove homo sacer-e i goli život, pošto se pravo na građanstvo daje na osnovu nadzire mentalno, fizičko i društveno vladanje stanovništva. Novi oblik upravljanja, rođenja na određenoj teritoriji. Mnogi su tako bez ikakvih prava kada napuste rodnu takozvano “vladanje”, usredsređuje se na telo, zdravlje i fizički aspekt stanovništva zemlju. Prava se zasnivaju na biopolitičkim osnovama u ime prava habeas corpus, i ne zahteva posebno mesto svoje operativnosti, pošto je u njima ispunjeno. Fuko i kasnije na rođenju i teritoriji, kao i na nacionalnim državama. Prema tome, tan- ovo pokazuje u svojoj teoriji “velikog razrešenja” i “velikog oslobođenja” u Fran- ka linija razdvaja demokratske vrednosti od vrednosti totalitarnih režima.32 Problem cuskoj sedamnaestog veka, dok je za Agambena biopolitika stara koliko i prvi oblik ljudskih prava je, nakon Hane Arent, u tome što ona postaju osporiva istog trenutka vladavine (stara Grčka) koji se, prema njegovoj teoriji suverenog izuzetka, zasniva kada čovek izgubi sve predikative koji mu garantuju da je čovek (kao u slučaju “Mu- na isključenom telu homo sacer-a. Ako Fuko pravi razliku između moći (tehnologije selmannen”), ili obrnuto, sa pojavom masovnih kretanja izbeglica od Prvog svetskog moći) i tehnologije sopstva, Agamben smatra da su one jedno te isto, polje suvere- rata. Jevreji bi bili deportovani u koncentracione logore nakon što bi im Nacisti odu- nog izuzetka, koje je istinska osnova suverenosti, i homo sacer, koji je tačka njihovog zeli državljanstvo. Sve su ovo primeri Agambenove logike izuzetka, ali koncentracioni preseka kao otelovljenje golog života. logor nije paradigma ove vrste politike kao katastrofe razlaganja pravno-političkog 686 Naše stanovište će ovde biti da osnovna razlika između Fukoa i Agambena 687 leži u njihovoj koncepciji upravljanja. Fuko analizira već uspostavljenu vladu (suvere- 30 Giorgio Agamben, Quel che resta di Auschwitz: L’archivio e il testimone, Bollati Boringhieri, nost) i shvata je kao izobičajen koncept za analiziranje društva, dok Agamben smatra Torino 1998. Ime “Muselmannen” ne znači pridodatak muslimanskoj religiji, nego ime koje je da je uspostavljena moć uvek u dijalektičkom odnosu sa uspostavljajućom moći i da bilo nadenuto posebnoj vrsti zatvorenika od strane njihovih sapatnika. Ono se ticalo izvesnog broja ljudi u koncentracionim logorima koji su “dotakli dno” humanosti. U njima je posto- je to suština suverenosti. Agamben je ozbiljno shvatio Fukoa koji je rekao da “moć jala jeziva nehumanost i istovremena želja za preživljavanjem. Posle rata su mnogi zatvorenici ne postoji”. Ako je u Fukoovoj teoriji zatvor imao status izuzetka, koji je neophodan svedočili u ime “Muselmannen”-a, jer ovi nisu mogli da se sete svog života u logorima. Ime K ATJ A Ko L Š E K da bi moć (zakon) dejstvovala kao pravilo, onda je izuzetak za Agambena primer “Muselmannen” potiče iz pokreta i položaja tela ovih zatvorenika koji su podsećali na musli- mane u molitvi. Agamben je istraživao pitanje istinskog subjekta svedočenja kao jaza između zakona (moći). Naličje Fukoove “souci de soi” je želja za preživljavanjem takozva- istinskog svedoka i onog ko govori u njihovo ime, kada subjekti svedočenja ne mogu da se sete svog iskustva i onih koji svedoče u njihovo ime, ali nisu istinski nosioci iskustva. 31 Michel Foucault, Acheology of Knowledge, Routledge, London, 2002. 28 Giorgio Agamben, Homo sacer: Il potere sovrano e la nuda vita, str. 97–101. 32 Giorgio Agamben, Homo sacer: Il potere sovrano e la nuda vita, Bollati Boringhieri, Torino, 29 Giorgio Agamben, Homo sacer: Il potere sovrano e la nuda vita, str.102-115. str. 141.  sistema nego nečega što se događa u ime ovog poretka kao suvereni izuzetak. Polje Literatura: I Z vo Đ E N J E F I L o Z o F I J E I N ovA K R I T I Č K A T E o R I J A FIGuRE u PoKRETu I Z vo Đ E N J E F I L o Z o F I J E I N ovA K R I T I Č K A T E o R I J A ĐoRĐo AGAMBEN nerazlikovanja između činjenice i zakona pojavljuje se u Firerovoj reči: ona je sam za- kon.33 Prvi koncentracioni logori su se pojavili mnogo pre Drugog svetskog rata, kao Giorgio Agamben, Stanzas – Word and Pahantasm in Western Culture, University programi za eutanaziju mentalno zaostalih ili invalida u ime Schutzhaft (kao sigurno- of Minnesota Press, Minneapolis, 1993. sna mera) vajmarskog ustava, koji je uveo trajno vanredno stanje. Agambena često Giorgio Agamben, The Coming Community Vol I, University of Minnesota Press, Minneapolis, 1993. optužuju za takozvani negacionizam, jer je odbacio ideju holokausta kao vrhunske Giorgio Agamben, Gilles Deleuze, Bartleby, la formula della creazione, Quodlibet, žrtve i odbio da razume svetost života kao posledicu žrtvovanja. Koncentracioni lo- Macerata, 1993. gori su za Agambena samo primeri biopolitičke prirode suverenog izuzetka, primeri Giorgio Agamben, The Man without Content, Stanford University Press, Cambrid- za Nansijevu frazu “egzistencija koja se ne može žrtvovati”.34 ge MA, 1999. Možda ne iznenađuje da postoji bogato polje istraživanja koncepta bio- Giorgio Agamben, The Open. Man and Animal, Stanford University Press, Cam- politike i među ostalim svetski poznatim italijanskim filozofima kao što su Antonio bridge MA, 2000. Negri (Antonio Negri, 1933–), koji je objavio čuvene knjige Imperija i Mnoštvo sa Maj- Giorgio Agamben, Means Without End: Notes on Politics, University of Minnesota klom Hartom (Michael Hardt, 1960–), zatim Maurico Lacarato (Maurizio Lazzarato, Press, Minneapolis, 2000. 1955–) i Paolo Virno (Paulo Virno, 1952–) sa svojom knjigom Gramatika mnoštva. Giorgio Agamben, Potentialities: Collected Essays in Philosophy, Stanford Univer- sity Press, Stanford CA, 2000. Međutim, njihova gledišta i pitanja koja se tiču biopolitike se razlikuju ako se uzmu Giorgio Agamben, Ideja proze, AGM, Zagreb, 2004. u obzir početne tačke njihovog istraživanja. Antonio Negri i Paolo Virno raspravljaju Giorgio Agamben. State of Exception, University of Chicago Press, Chicago 2005. o pitanjima biopolitike uglavnom u vezi sa problematikom neoliberalizma i savreme- Giorgio Agamben, Language and Death. The Place of Negativity, University of nog globalnog ekonomsko-pravosudnog poretka, i, što je značajno, sa stanovišta Minnesota Press, Minneapolis, 2006. marksističke teorije, što se s druge strane za Agambena ne može reći. Antonio Negri Giorgio Agamben, Homo sacer: suverena moć i goli život, Multimedijalni institut, gradi novu teoriju globalne političko-ekonomske strukture kao takozvane Imperije, Zagreb, 2006. koja je u dijalektičkom odnosu sa “mnoštvom” kao savremenim dvojnikom klasičnog Giorgio Agamben, Profanations, Zone Books, New York, 2007. naroda. Paolo Virno analizira savremenu egzistenciju mnoštva kao pozitivno preva- Giorgio Agamben, Infancy and History: On the Destruction of Experience, Verso, London, 2007. zilaženje klasičnog političkog subjekta, naroda i novi politički potencijal savremene Giorgio Agamben, Ono što ostaje od Auschwitza – Arhiv i svjedok – (Homo sacer III), forme rada kao marksistički “opšti intelekt”. Mauricio Lacarato razvija implikacije i Antibarbarus, Zagreb, 2008. nova značenja fukoovske teorije biopolitike iz Fukoovih predavanja o pitanjima vla- Roberto Esposito, Bios: Biopolitics and Philosophy, University of Minnesota Press, danja. Mogli bismo da kažemo da je zajednička odlika svih italijanskih pisaca koji se Minneapolis, 2008. bave biopolitikom afirmisanje potpune imanencije i poslednjeg praga savremene po- Michel Foucault, The Birth of Biopolitics: Lectures at the College de France, 1978– litike kao vladavine savremene demokratije, ruku pod ruku sa razaranjem klasičnog 1979, Palgrave Macmillan, New York, 2008. suvereniteta i pojavom nove paradigme politike koja deluje u formi svog odsustva ili Marijan Krivak, BIOPOLITIKA – nova politička filozofija, Antibarbarus, Zagreb, svog minimuma. Slično kao Đorđo Agamben, oni je vide kao novi politički potencijal 2008. ili kao otvorenost prema nekim drugim novim formama politike. Za Agambena, bio- Paolo Virno, Michael Hardt (eds.), Radical Thought in Italy: A Potential Politics, University of Minnesota Press, Minneapolis, 2006. 688 politika je vrsta političke odluke na liniji razlikovanja između života i smrti (dvosmi- 689 sleno određivanje trenutka smrti u medicini, na primer), između čoveka i građanina, što stvara i prostor za političko delovanje na telo zakonom. Politika biopolitike bi, tako, za Agambena bila vrsta politizacije potpune desubjektivizacije, politički po- tencijal nultog nivoa biopolitike kao čiste površine, što je forma života kao takva. Ovo je isto tako i značenje reči “Otvoreno”, ili praga između čoveka i životinje, što je K ATJ A Ko L Š E K predmet istraživanja u njegovoj knjizi Otvoreno. Čovek i životinja.35 33 Giorgio Agamben, Homo sacer: Il potere sovrano e la nuda vita, str. 193. 34 Giorgio Agamben, Homo sacer: Il potere sovrano e la nuda vita, str. 126, 127. 35 Giorgio Agamben, The Open. Man and Animal, Stanford University Press, Cambridge MA, 2000.  umetnosti. U svom radu uglavnom se bavi problematikom istorije i teorije sovjetskih I Z vo Đ E N J E F I L o Z o F I J E I N ovA K R I T I Č K A T E o R I J A BoRIS GRoJS FIGuRE u PoKRETu I Z vo Đ E N J E F I L o Z o F I J E I N ovA K R I T I Č K A T E o R I J A avangardi prve polovine dvadesetog veka, fenomenom staljinizma, sovjetske i post- sovjetske umetnosti sedamdesetih i osamdesetih godina kao i politikama izlaganja u savremenoj muzeologiji, odnosno interdisciplinarnim teorijama medija. Do sada je objavio sledeće knjige: Gesamtkunstwerk Stalin (1988, u pi- tanju je knjiga kojom će Grojs steći internacionalnu reputaciju), Dnevnik filozofa (na ruskom, 1989), Über das Neue (1992), Utopia i obmen (1993), Die Erfindung Rußlands (1995), Die Kunst der Installation (1996, obe knjige su objavljene u koautorstvu sa ruskim umetnikom Iljom Kabakovim /Илья Кабаков, 1933–/), Logik der Sammlung: Am Ende des musealen Zeitalters (1997), Under Verdacht: Eine Phänomenologie der Medien (2000), Politik der Unsterblichkeit: Vier Gespräche mit Thomas Knefel (2002), Topologie der Kunst (2003). Na srpskom jeziku prevodi tekstova Borisa Grojsa mogu se sporadično naći u periodici i to: “Novi rečnik nesvesnog” (Književnost, god. 44, br. 11, 1988), “Sveukupna umetnička dela – Staljin I–IV” (Književnost, god, 47, br. 3/ 4, 5/ 7, 8/ 9/ 10, 11/ 12, 1992), “Ruski umjetnik devedesetih” (Projekat, br. 3, Boris 1994), “O etici avangarde” (Treći program RB-a, br. 3, 1994), “Benjaminova igra za- GRoJS vođenja” (Scena, god. 38, br. 1, 2002), “Šta je umetnost”, (Istočnik, god. 11, br. 43/ 44, 2002), “O novom” (Prelom, god. III, br. 5, 2005). Srpskom čitaocu može biti od koristi i hrvatski prevod Grojsovih eseja koje je u obliku knjige pod naslovom Učiniti : Nikola dedić stvari vidljivima. Strategije suvremene umjetnosti objavio zagrebački Muzej suvreme- ne umjetnosti 2006. godine. U ovom tekstu ću pokušati da prikažem glavne teorijske koncepte Borisa Boris Grojs (Boris Groys), istočnonemačko-sovjetsko-internacionalni te- Grojsa kada je u pitanju njegova teorija savremene umetnosti. To ne znači hrono- oretičar umetnosti i kustos, rođen je 19. marta 1947. godine u tadašnjem istočnom loško-tipološki prikaz njegovih radova, već, pre svega, kontekstualizovanje njegove Berlinu. Studirao je filozofiju i matematiku na Univerzitetu u Lenjingradu od 1965. teorije, odnosno sagledavanje njegovih glavnih postavki u kontekstu dve centralne do 1971. godine, da bi nakon završenih studija radio u većem broju naučnih instituta. teze savremene estetičke teorije: teze o “postsocijalističkom stanju” koja je poveza- Godine 1976. dobija mesto na Institutu za strukturalnu i uporednu lingvistiku pri na pre svega sa “čitanjem” fenomena postmodernizma, pogotovo posle pada uto- Univerzitetu u Moskvi, gde radi sve do 1981. godine. Početkom osamdesetih emi- pijskih komunističkih projekata Istočne Evrope i teze o “umetnosti u doba kulture” grira iz SSSR-a u Zapadnu Nemačku, gde najpre u Kelnu radi kao slobodan pisac da koja je povezana kako sa metodološkim postavkama savremene teorije umetnosti i bi se od kraja osamdesetih našao na Univerzitetu u Minstru gde 1992. godine brani estetike tako i sa kulturnim i ideološkim položajem pojma “avangarde”, odnosno sa doktorsku disertaciju. Od oktobra 1994. predaje filozofiju, estetiku i teoriju medi- oblikovnim i strategijskim postupcima umetnosti na kraju dvadesetog i početkom ja na Državnoj akademiji za dizajn u Karlsrueu. Na istom univerzitetu vodi i inter- dvadeset prvog veka. 690 disciplinarni projekat pod nazivom Post-communist Condition a koji se bavi proble- 691 Osnovno Grojsovo polazište jeste kritika uobičajenog modernističkog mita mom odnosa umetnosti, ideologije i politike na primeru istočnoevropskih društava o “nevinoj” avangardi koja je u Sovjetskom Savezu ugušena od strane represivnog pre i nakon pada Berlinskog zida. Tokom osamdesetih i devedesetih godina radio je socrealizma; ovaj mit počiva na tradicionalističkom verovanju u autonomiju i ne-poli- kao gostujući profesor na američkim univerzitetima Pensilvanija u Filadelfiji i Južna tički karakter (moderne) umetnosti kao i na pretpostavci da je socrealizam povaratak Kalifornija u Los Anđelesu, na odeljenjima za slovenske jezike. Od 2001. upravnik na staru, tradicionalističku umetničku ideologiju i regresivno-konzervativna reakcija je Akademije lepih umetnosti u Beču.1 Član je Internacionalne asocijacije kritičara NIKoL A dEdIć na elitnost nove (modernističke) umetnosti. Upravo suprotno, Grojs ističe direk- tnu programsku, ali i ideološku vezu između avangarde i socrealizma – socrealizam 1 Janez Strahovec, “Rojstvo moderne umetnosti iz duha muzeja (Ob Groysovih esejih o sedanji umetnosti, medijih in kulturni ekonomiji novega)”, pogovor iz Boris Groys, Teorija sodobne je upravo posledica evolucije evropskih avangardi dvadesetih godina; upravo je pod umetnosti (izabrani eseji), Študentska založba, Ljubljana, 2002; Žarko Paić, “Teorija umetnosti Staljinom (Joseph Stalin /Ioseb Besarionis dze Jughashvili/, 1879–1953) došlo do za kraj avangarde: Boris Groys i paradoksi novoga”, pogovor iz Boris Groys, Učiniti stvari vidlji- programskog ispunjenja avangardnih ideja kada je svakodnevni život bio organizovan vima. Strategije suvremene umjetnosti, Muzej suvremene umjetnosti, Zagreb, 2006.  po principu totalnog, kolektivnog umetničkog dela sovjetske države.2 Vezu između konstruktivizma: konstruktivisti govore o umetničkom delu kao neutilitarnoj mašini I Z vo Đ E N J E F I L o Z o F I J E I N ovA K R I T I Č K A T E o R I J A BoRIS GRoJS FIGuRE u PoKRETu I Z vo Đ E N J E F I L o Z o F I J E I N ovA K R I T I Č K A T E o R I J A avangarde i socrealizma Grojs prepoznaje zahvaljujući raspravi o utopiji – Grojso- koja postaje model novog društva i sveta (“unitarna moć za osvajanje materijala koji va teorija je postrevolucionarna i postutopijska kritika totalitarizma (Grojs zapravo je svet”). Ipak, dok avangardisti sebe vide kao vodilju estetsko-političke organizacije izjednačava utopiju i totalitarni projekat staljinizma). Sovjetsku umetnost Grojs tako zemlje, boljševici vide samo suprotnost između buržoaske i proleterske umetnosti. ne interpretira u duhu linearne istorije umetnosti, već sveobuhvatne kulturne arheo- Avangardni formalizam s jedne, i njeno insistiranje na političkom projektu sa druge logije: on zapravo pokušava da rekonstruiše postepenu evoluciju počevši od utopij- strane, na kraju će dovesti do sukoba između avangarde i nove sovjetske države. skog projekta avangarde, preko utopijskog “totalnog umetničkog dela” staljnizma do Dalja radikalizacija konstruktivističkih ideja desiće se u produktivizmu kritičkih, postutopijskih strategija “moskovskog konceptualizma” (tj. socarta, odno- koji će definitivno odbaciti ideju o autonomiji umetnosti i formalizmu i tako otvoriti sno perestrojka umetnosti) sedamdesetih i osamdesetih godina dvadesetog veka. put staljinističkom “totalnom umetničkom delu”: upravo produktivisti uzor nalaze u Utopijski karakter avangarde se ogleda u sledećem principu: avangarda Partiji pri čemu se umetnik u potpunosti poistovećuje sa inženjerom (tipičan primer ne teži da reprezentuje, već da transformiše svet (u pitanju je prelaz u shvatanju jeste Boris Arvatov /Борис Арватов, 1896–1940/) koji umetnost poistovećuje sa umetnosti kao reprezentacije ka umetnosti kao projektu). Pri tom, staljnistička ide- tehnološkim progresom). Poistovećivanjem umetnosti sa Partijom promenjen je i ja o “totalnom umetničkom delu” može se prepoznati već kod Maljeviča (Казимир sam karakter umetnosti – funkcija umetnosti nije više samo konstruktivna i orga- Малевич, 1878–1935). On će zapravo prvi definisati ideju umetnosti “s one strane nizaciona, već i agitaciona, odnosno zadatak umetnosti nije više samo da reflektuje progresa” kao deo utopijskog projekta prevazilaženja istorije. Njegov crni kvadrat stvarnost, već i da je transformiše. Ovim je promenjena i tradicionalna društvena jeste primer radikalne umetnosti čiste kontemplacije koja podrazumeva pre idealni, uloga umetnika – umetnik nije više stvaralac, nije čak ni samo proizvođač, već je i transcendentalni, a ne empirijski subjekt. Maljevič podrazumeva transformaciju čita- politički vođa. Praktično otelotvorenje ove avangardne vizije jeste upravo Staljin kao vog vidljivog sveta i stavljanje umetnika na mesto Boga (religije); ovu ideju će kasnije vrhunski umetnik sovjetskog projekta kao kolektivnog umetničkog dela: u praksi realizovati niko drugi do Staljin – u pitanju je ideja umetnosti s one strane Avangardni san o smeštanju čitave umetnosti pod direktnu par- razvoja, rada, stvaranja, kao definitivno otelotvorenje čitavog dotadašnjeg istorij- tijsku kontrolu kako bi bio implementiran program izgradnje ži- skog razvoja. Svi segmenti života treba da budu organizovani po jednom, centrali- vota (to jest, ‘socijalizma u jednoj državi’ kao istinskog i potpu- stički vođenom planu – po Maljeviču, umetnost, religija, svakodnevni život treba da nog dela kolektivne umetnosti) sada je postao stvarnost. Autor budu spojeni u jednu (totalnu) celinu. Na sličan način i Vladimir Solovjev (Владимир ovog programa, pak, nije bio Rodčenko ili Majakovski, već Staljin, Соловьёв, 1853–1900) govori o umetniku kao uzvišenoj figuri koji otkriva skrivenu čija politička moć ga je načinila naslednikom njihovog umetnič- harmoniju sveta – u pitanju je utopijsko verovanje da će novo doba, novi svet stvoriti kog projekta.3 i radiklano drugačijeg, novog pojedinca. Ovim Grojs uspostavlja direktnu vezu između avangarde i staljnističke Ovakve ideje će nastaviti i kasniji konstruktivizam i to pre svega kroz kon- države. Činjenica da je avangarda u stvarnosti zaista (fizički) uništena ukazuje za- cept inženjerskog produktivizma (pri čemu konstruktivisti odbacuju Maljevičev tran- pravo na to da je avangarda delovala na istom polju kao i država, odnosno da je kao scendentalizam). Od suprematizma konstruktivisti preuzimaju pre svega utopijsku i potonji staljinizam težila sveobuhvatnom, totalnom političko-estetskom projektu: ideju da posle Oktobarske revolucije novi svet počinje od “apsolutne nule”, s tom i staljnizam i avangarda na socijalizam gledaju kao jedino istinsko umetničko delo; i razlikom što se sada avangardni umetnik direktno uključuje u projekat nove, boljše- staljnizam i avangarda projektuju utopijsku sliku monolitnog, celovitog društvenog 692 vičke države (primer ovoga jeste direktno učešće avangardnih umetnika u organiza- projekta. Utopijski karakter staljnizma Grojs prepoznaje u odnosu staljnizma prema 693 cionim organima Partije i sovjetske administracije). Ovo uključivanje zapravo počiva prošlosti (tradicionalnoj umetnosti); insistiranju na prelazu sa umetnosti kao reflek- na veri da avangarda i nova država zajedno rade na oblikovanju potpuno novog sveta: sije na umetnost kao projektovanje i produkovanje stvarnosti; u odnosu prema figuri svet postaje materijal umetničkog oblikovanja, a kako umetnik ima potpunu slobodu vođe kao političkog ali i umetničkog “demijurga”. nad svojim materijalom, “moć nad materijalima implicitno sadrži i zahtev za moći nad Osnova boljševičke umetnosti jeste: uzeti najbolje iz tradicije i stvoriti svetom.” Umetnički projekat tako postaje sveobuhvatni estetsko-politički projekat novi svet. Sukob staljnističke sa avangardnom umetnošću desio se upravo na mestu NIKoL A dEdIć (estetsko oblikovanje umetničkog dela podrazumeva i političko oblikovanje druš- odnosa prema tradicionalnoj umetnosti – socrealizam zapravo gaji nepoverenje pre- tva na radikalno utopijskim principima). Ovo je posebno vidljivo upravo na primeru ma avangardnom antitradicionalizmu. Socrealizam sebe vidi kao spasioca klasičnog 2 Boris Groys, The Total Art of Stalinism: Avant-garde, Aesthetic Dictatorship, and Beyond, 3 Boris Groys, The Total Art of Stalinism: Avant-garde, Aesthetic Dictatorship, and Beyond, Princeton University Press, Princeton – New Jersey, 1992. str. 34.  nasleđa, za razliku od avangarde koja veruje u početak “od nule”. U staljinizmu umet- vodi samo njenom nastavljanju, baš kao i suprotna ambicija koja I Z vo Đ E N J E F I L o Z o F I J E I N ovA K R I T I Č K A T E o R I J A BoRIS GRoJS FIGuRE u PoKRETu I Z vo Đ E N J E F I L o Z o F I J E I N ovA K R I T I Č K A T E o R I J A nost prošlosti se zapravo koristi kao osnova za novu, progresivnu umetnost. Ovakav dokazuje da je istorijski progres beskrajan.5 odnos prema prošlosti ne proizilazi iz antimodernog, tradicionalističkog, konzerva- Ukoliko je staljinistička kultura mitološka, umetnost socarta jeste mito- tivnog karaktera staljinizma; upravo suprotno, ovo je posledica njegovog radikal- grafska; ona kroz postmodernističke strategije citatnosti, simulacije, eklekticizma no utopijskog, hipermodernog karaktera jer staljinizam sebe vidi ne kao povratak u sebe stavlja u poziciju hroničara utopijskog mita. Ovo ukazuje na radikalno drugačiji prošlost, već kao završnu fazu dijalektičkog razvoja istorije, kao istinsko postistorij- status sovjetskog postmodernizma u odnosu na zapadni postmodernizam: sovjet- sko društvo: ska postutopijska umetnost koristi prividno iste strategije kao i umetnost na za- Podupirač socijalističkog realizma je bila marksistička doktrina padu (brisanje granice između “visoke” i “niske” umetnosti, interes za mitologiju dijalektičkog i istorijskog materijalizma, koja je definisala socijali- svakodnevice, odbacivanje mita originalnosti); ipak, dok zapadni postmodernizam stičku revoluciju kao završnu fazu dijalektičke evolucije čije sred- proizilazi iz poraza avangarde (institucionalizacija i komodifikacija avangarde unutar nje faze služe kao prototipi ili simboli anticipirajući ovaj završni i muzejsko-galerijskog sistema i komercijalnog sistema umetničkog tržišta), sovjetski apsolutni događaj.4 postmodernizam proizilazi iz pobede avangarde (realizacija avangardne ideje o to- Pri tom, Grojs naglašava da “realizam” socrealizma nije pravi realizam talnoj estetizaciji stvarnosti i transformisanje umetnosti u totalni političko-estetski uprkos mimetičkom karakteru socrealističke slike: umetnik zapravo treba da izrazi projekat). suštinu društvene snage a ne da teži prikazivanju pojavnih fenomena. Umetnik treba Sve ovo upućuje na radikalno drugačiji status i modernizma i postmoder- da se poistoveti sa Partijom, odnosno da izjednači svoju viziju sa vizijom Staljina, nizma u sovjetskom kontekstu. Klasična moderna na Zapadu se definiše pre sve- da svoju umetnost izjednači sa “veličanstvenom vizijom sveta izgrađenog od strane ga kao opozicija između visoke, autonomne, formalističke elitne umetnosti (“high partije, totalnim umetničkim delom nastalim voljom njegovog istinskog stvaraoca i art”), sa jedne strane, i komercijalne, masovne kulture (“low art”), sa druge (a koja umetnika – Staljina.” Staljin tako postaje utopijski umetnik, avangardni demijurški se obično karakteriše kao kič).6 Modernizam tako teži “čišćenju” umetnosti od svih stvaralac koji kao materijal umetničkog stvaranja koristi čitav svet. Na taj način, “to- “spoljnjih”, neumetničkih elemenata. Sovjetska kultura takođe operiše binarnom talno umetničko delo” staljnizma zadobija kvazi-ritualnu i kvazi-sakralnu dimenziju opozicijom, ali ne između visokog i niskog, već između sovjetskog i nesovjetskog sveobuhvatne estetizacije svakodnevnog života. Taj kvazi-sakralni impuls, međutim, (tj. proleterskog i buržoaskog). Sovjetska ideologija, tako, ne poznaje rascep između ne znači povratak na primitivno stanje varvarstva; naprotiv, u pitanju je preuzimanje elitne i masovne kulture; upravo suprotno, sovjetska kultura se doživljava kao u pot- i radikalizacija utopijskih načela prethodne avangarde; u pitanju je asimilacija skri- punosti masovna, kao celina (tj. kao kolektivno umetničko delo). Ovo upućuje i na venog mističnog jezgra avangarde koje je sada preuzeto od strane socijalističke dr- radikalno drugačiji status postmodernizma: dok zapadni postmodernizam radi sa in- žave. Ljubav prema demijurškoj figuri vođe postaje neka vrsta “unutrašnje utopije” stitucionalnim kontekstom visoke modernističke kulture (oblikovna strategija apro- umetnika koja je zamenila revolucionarnu, negativističku, ekspanzionističku utopiju prijacije u cilju izjednačavanja “visokog” i “niskog”), ruski postmodernizam nema avangarde. Na taj način i avangarda i staljinizam teže opštem spoju umetnosti i sva- ovakav institucionalni kontekst. Jedina strategija ruske postmoderne umetnosti je- kodnevnog života; ovaj spoj biva realizovan kroz figuru demijurškog umetnika čije ste da samu sebe inkorporira u kontekst zapadne, moderne visoke umetnosti. Dok mesto zauzima upravo Staljin. na Zapadu postmodernizam tehniku aproprijacije realizuje unutar realnih institucija Osnova staljinističke utopije tako jeste okrenutost ka budućnosti, insisti- (muzeji, univerziteti), sovjetski postmodernizam proizvodi aproprijacijski kontekst. 694 ranje na figuri demijurga i vera da je moguće prevazići istoriju (kao što je već rečeno, To zapravo znači da socart sebe doživljava kao posrednika u procesu muzealizacije 695 staljinizam sebe vidi kao kraj dijalektičkog istorijskog razvoja, kao konačnu “sinte- “bezoblične” masovne, a samim tim i “nevidljive”, sovjetsko-ruske kulture, odno- zu”). Socart sedamdesetih i osamdesetih godina dvadesetog veka ukazuje, pak, na sno sovjetski umetnik jeste “mitograf” (hroničar) staljinističkog mita. Dok stalji- neuspeh i iluzornost ovakvog projekta: nizam briše granice između sakralnog prostora muzeja i profanog prostora stvar- Zaista, smisao postutopijske umetnosti nije ništa drugo do da nosti i stvara totalno umetničko delo, umetnik socarta ponovo iscrtava ovu granicu pokaže kako istorija nije ništa drugo do istorija pokušaja da se NIKoL A dEdIć pobegne od istorije, da je utopija nerazdvojiva od istorije i da se 5 Boris Groys, The Total Art of Stalinism: Avant-garde, Aesthetic Dictatorship, and Beyond, ne može nadvladati, da postmoderni pokušaj da se istorija dovrši str. 115; Videti i: Boris Groys, “The Other Gaze: Russian Unofficial Art’s View of the Soviet World”, iz Aleš Erjavec (ed.), Postmodernism and the Postsocialist Condition: Politicized Art under Late Socialism, University of California Press, Los Angeles, 2003, str. 55–89. 4 Boris Groys, The Total Art of Stalinism: Avant-garde, Aesthetic Dictatorship, and Beyond, 6 Boris Groys, “Postsovjetski postmodernizem”, iz Teorija sodobne umetnosti (izabrani eseji), str. 49. Študentska založba, Ljubljana, 2002, str. 198–211.  smeštajući u muzej (kroz proces aproprijacije) znakove i simbole sovjetske ere. Zbog povezuje sa prethodnim komunizmom jeste najpre produkovanje hiperrealnosti (si- I Z vo Đ E N J E F I L o Z o F I J E I N ovA K R I T I Č K A T E o R I J A BoRIS GRoJS FIGuRE u PoKRETu I Z vo Đ E N J E F I L o Z o F I J E I N ovA K R I T I Č K A T E o R I J A toga je glavni oblikovni postupak umetnika perestrojke – instalacija (npr. ideja total- mulakruma): “Između ideologije i realnosti Staljinovog doba nema gotovo nikakvih ne instalacije Ilje Kabakova) koja funkcioniše kao muzejski prostor ispunjen znakovi- procepa – ne zato što je ta ideologija pošteno odražavala stvarnost nego zato što ma i simbolima (sovjetske) kulture. vremenom u zemlji nije ostalo nikakve druge stvarnosti osim same ideologije. [...] Zbog toga se Grojsova teza uklapa u dva glavna toka savremene teorije: u Deo ovog otkrića postmodernističke ere, u kojoj se realnost simulira, fabrikuje i po- tezu o “postsocijalističkom stanju” kao postavci o “drugom svetu” postmoderne i u tiskuje veštački stvorenim znakovnim sistemom, pripada komunizmu.”10 Epštejn na tezu o “umetnosti u doba kulture”. sličan način interpretira i odnos socijalističkog realizma i kasnije umetnosti poznog Pod postsocijalizmom se obično podrazumeva postepena tranzicija istoč- i postsocijalizma; odnos totalitarnog socrealizma i postmodernističkog socarta nije noevropskih društava iz faze utopijskog modernizma, u fazu postmodernog poli- odnos antiteze, već postepenog prelaza iz ozbiljnog, ratobornog eklekticizma stalji- tičkog cinizma. Pri tom, u literaturi se obično pravi razlika između postkomunizma nističke totalitarne umetnosti u “igrivi” eklekticizam postmodernističke, parodijske koji se najčešće tretira kao istoriografska oznaka za period posle pada Berlinskog i ironijske umetnosti. zida i postsocijalizma kao postmodernog stanja nekadašnjih komunističkih država, Teza o “umetnosti u doba kulture” upućuje na radikalnu promenu koju odnosno stanja kada je u praksi uglavnom napuštena ideja revolucionarne utopi- su donele kako poststrukturalističke teorije kulture, tako i konceptualističke prakse je kao vere u mogućnost stvaranja globalnog besklasnog društva na socijalističkim koje unose preokret od čisto estetskih kriterijuma za tumačenje umetnosti ka sagle- osnovama. Postsocijalizam zapravo podrazumeva tačku preloma iz narativa moderne davanju umetnosti kao društvene prakse. Hal Foster (1955–) pojam kulture sagle- kao megakulture ka istočnoevropskoj verziji eklektičnog, fragmentiranog i decentri- dava kao pitanje diskurzivnog preseka tekstova; u tom smislu savremena umetnost ranog postmodernog doba. Po Alešu Erjavecu (1951–), “optimizam ranog socijalizma se više ne interpretira u kontekstu materijalnog konstituisanja medija / forme već je davno nestao i ideje komunizma ili socijalističkog realizma, čak ni među najpo- prostornih kategorija tela i percepcije; institucionalni okvir ove umetnosti nemoguće svećenijim partijskim zvaničnicima, nisu više izazivale entuzijazam. Umesto toga, je više sagledavati prostornim terminima (prostor ateljea, galerije, muzeja itd.), već period postsocijalizma je bio era socijalnog i političkog cinizma u kome je ironija bila samo u okviru diskurzivnih mreža umetničkih praksi i institucija, subjektivnosti i dominantni trop.”7 Marina Gržinić (1958–) će za analizu “postsocijalističkog stanja” zajednica; instancu recipijenta više nije moguće sagledavati u čisto fenomenološkim koristiti tezu Fredrika Džejmsona (Frederic Jameson, 1934–) o “kognitivnom mapi- okvirima, već samo kao subjekta definisanog jezikom i obeleženog (ekonomskim, ranju”: “Koju drugu strategiju osim postmarksističkog modela bismo mogli iskori- klasnim, rodnim, etničkim itd.) razlikama. Savremena umetnost je tako (po antropo- stiti za (de)kodiranje teme postsocijalizma? Na ovom mestu ću referirati na bazični loškom modelu) izašla u prošireno polje kulture, odnosno prešla put od zatvorenosti tekst Fredrika Džejmsona o postmodernizmu, The Cultural Logic of Late Capitalism u medij – u prostor muzeja kao dikurzivnog prostora i iz institucionalnh okvira – u (1984), u kome je predložio estetiku kognitivnog mapiranja.”8 Sam postsocijalizam, polje društvenih odnosa i relacija.11 Po Mišku Šuvakovću (1954–) teza o “umetnosti tako postaje termin markiranja “Drugog sveta” postmoderne kao suprotnosti “Pr- u doba kulture” označava promenu paradigme društvene uloge pojma “kultura”: u vom svetu” visoko industrijskog, potrošačkog i visokotehnološkog sveta zapadnog buržoasko-građanskim društvima umetnost je deo kulture shvaćene kao “ideala” kapitalizma. Postsocijalizam jeste “mapa” preplitanja socijalističke birokratizacije, kojim se ostvaruje ljudsko savršenstvo u smislu određenih i apsolutnih vrednosti neoliberalne tranzicije, rastućeg nacionalizma, preuzetih zapadnih modela demokra- koje “komponuju bezvremeni poredak i, time, imaju stalni odnos prema univerzalnom tije i kvazitotalitarnih režima.9 Mihail Epštejn (Mikhail Epstein, 1950–), tako, pitanja ljudskom uslovu”. Suprotno ovome, posle preokreta francuskog poststrukturalizma, 696 odnosa socijalizam – postsocijalzam sagledava analogno Bodrijarovoj teoriji simu- britanskih studija kulture ali i pojave postmodernizma kao megakulture, pojam kul- 697 lakruma. Po njemu, pretpostavke postsocijalizma (kao dela megakulture postmo- ture zapravo označava proces generisanja simboličkog značenja proizvedenog u je- derne) već se nalaze u prethodnoj socijalističkoj ideologiji. Ono što postmodernizam ziku kao označavajućem sistemu: “Ovom definicijom se proširuje pojam kulture na materijalne formacije, strukturalne i institucionalne potencijalnosti, svakodnevice i, 7 Aleš Erjavec (ed.), Postmodernism and the Postsocialist Condition: Politicized Art under Late zatim, povezuju se koncepti kulture i koncepti značenja. Kultura se, po Storiju, pre- Socialism, University of California Press, Los Angeles, 2003, str. 4. dočava kao ‘mreža značenja’ (networks of meaning), tj. kultura se vidi kao, sistem NIKoL A dEdIć 8 Marina Gržinić, Fiction Reconstructed: Eastern Europe, Postsocialism & The Retro-Avant- označavanja (culture as a signifying system). Pod mrežom značenja razume se proces garde, Edition Selene, Vienna, 2000. povezivanja i odnošenja značenja: značenje značenja se vidi kao odnos i umnožavanje 9 O fenomenu postsocijalizma videti i: Suzan Bak-Mors, Svet snova i katastrofa – Nestanak masovne utopije na istoku i zapadu, Beogradski krug, Beograd 2005; Grupa autora, 7 Sins: Lju- bljana – Moscow, katalog izložbe, Moderna galerija, Ljubljana 2005; za retrospektivnu raspra- 10 Mihail Epštejn, Postmodernizam, Zepter Book World, Beograd, 1998. vu o teoriji postsocijalizma sa bibliografijom videti: Nikola Dedić, Ka radikalnoj kritici ideologije: 11 Hal Foster, The Return of the Real. The Avant-garde at the End of the Century, The MIT od socijalizma ka postsocijalizmu, magistarska teza, Univerzitet umetnosti, Beograd, 2006. Press, Cambridge – Massachusetts – London, 1996.  odnosa.” Na taj način, umetnička praksa i delo ne posmatraju se više kao “autono- “hardvera” savremene kulture (muzej kao kulturalni arhiv) i raspravi o umetničkoj I Z vo Đ E N J E F I L o Z o F I J E I N ovA K R I T I Č K A T E o R I J A BoRIS GRoJS FIGuRE u PoKRETu I Z vo Đ E N J E F I L o Z o F I J E I N ovA K R I T I Č K A T E o R I J A mni svet umetnosti” kao u modernim građansko-buržoaskim društvima, već kao dokumentaciji kao centralnom “mediju” savremene umetnosti. instrument prakse označavanja svakodnevnog življenja u određenom istorijskom i Tradicionalna avangarda je polazila od ideje “apsolutne nule”, od utopij- geografskom prostoru.12 ske pretpostavke da je moguće stvoriti apsolutno novu umetnost i novo društvo; Boris Grojs ovu promenu paradigme u savremenoj umetnosti sagledava otuda potiče i avangardni zahtev za uništenjem muzeja kao arhiva prošlosti, a sve kroz promenu u tradiconalnom odnosu umetnika, sa jedne, i kustosa, sa druge stra- sa ciljem spoja umetnosti i svakodnevnog života (muzej se zapravo opisuje kao gro- ne. Modernizam je polazio od pretpostavke umetnika kao u potpunosti nezavisnog blje umetnosti, a kustosi muzeja kao grobari). Tipičan primer ovoga jeste Maljevičev autora, dok je kustos doživljavan pre svega kao medijator između umetničkog dela, tekst O muzeju iz 1919. godine u kome autor poziva sovjetsku državu da ne staje u autora i publike; drugim rečima, umetnik je poistovećivan sa stvaranjem, kustos sa zaštitu starih muzejskih kolekcija pošto se muzeji rukovode načelom prošlosti i kao selekcijom. Međutim, za razliku od ovakvog modernističkog shvatanja, u savremenoj takvi su u suprotnosti sa principima novog, originalnog, inovativnog koje propagira umetnosti dolazi do poistovećivanja procesa stvaranja i procesa selekcije: zahvalju- avangarda.14 jući praksama ready made-a, ali i činjenici da se umetnost sve manje bavi pitanjem Međutim, kako ističe Grojs, greška avangarde leži upravo u tome što ve- umetničkog predmeta a sve više procesima i odnosima, relacijama između umet- ruje da su muzeji mesta koja robuju ideji prošlog; upravo suprotno, muzej ne arhivira ničkog i ne-umetničkog prostora, kreativni čin je poistovećen sa činom odabiranja, artefakte prošlosti već reprezentuje aktuelnu sliku te prošlosti: uloga muzeja tako nije odnosno savremeni umetnik nije onaj koji proizvodi umetničke predmete, već onaj toliko arhiviranje koliko reprezentacija sadašnjosti. Sa druge strane, samo posred- koji selektuje, autorizuje. Ovo naročito dolazi do izražaja posle uvođenja instalacije stvom muzeja i to kroz postupak upoređivanja moguće je utvrditi kategoriju novog, kao osnovnog medija savremene umetnosti – umetnik na sličan način kao i kustos to jest novo ne može da nastane bez prakse sakupljanja i kolekcioniranja prošlosti. bira, kombinuje predmete koji se po svojim materijalnim svojstvima često ne razli- Kulture bez muzeja su hladne kulture, kako ih definira Claude Le- kuju od svakodnevnih, pri čemu uloga autora i kustosa postaje identična. Umetnički vi-Strauss – te kulture nastoje sačuvati netaknutim svoj kulturni rad danas više nije autonomni umetnički predmet, već prostor (instalacija) u kome identitet, neprestano reproducirajući prošlost. Čine to stoga jer su izloženi predmeti poreklom iz svakodnevnog života/kulture. Umetnost današnjice osjećaju prijetnju zaborava, potpunog gubitka povijesnog pam- nije suma konkretnih “stvari” već topologija simboličkih prostora u koji su integri- ćenja. Međutim, ako je prošlost kolekcionirana i zaštićena u mu- sani kako tradicionalni umetnički predmeti (slika, skulptura, objekat, video, tekst) zejima, ponavljanje starih stilova, oblika, konvencija i tradicija ne- tako i simboli konkretnog istorijskog društva, kulture, odnosno predmeti preuzeti iz potrebni su. Štaviše, ponavljanje starog i tradicionalnog postaje savremenog života: društveno zabranjena ili u najmanju ruku nezahvalna praksa.15 Medij instalacije je prostor sam, što znači, među drugim stvarima, Dakle, avangardna ideja nove umetnosti koja počinje od “apsolutne nule” da instalacija ni po čemu nije “nematerijalna”. Upravo suprotno, je iluzorna jer da bi umetnost današnjice bila istinski nova, drugačija, stvarna, ona instalacija je po svim sredstvima materijalna jer je prostorna. In- mora da bude drugačija od one u muzejskim zbirkama, odnosno ne sme da izgleda stalacija demonstrira materijal civilizacije u kojoj živimo posebno kao “mrtva” umetnost prošlosti koja je već pohranjena u muzejima. dobro, pošto instalira sve ono što inače samo cirkuliše u našoj Muzej je ne samo mesto gde kategorija novog biva definisana, već i mesto civilizaciji. Dakle, instalacija demonstrira civilizacijski hardver koji gde se definiše razlika između umetničkog dela i predmeta iz svakodnevnog života 698 inače ostaje neprimećen ispod površine cirkulacije u medijima.13 (tipičan primer jeste fenomen ready made-a: u pitanju je predmet koji se po svojoj 699 Drugim rečima, umetnost današnjice radi sa “izmeštenim tragovima kul- formalnoj pojavnosti ne razlikuje od svakodnevnog i koji tek u muzeju dobija status ture”. Grojsov pristup tako pripada tezi o “umetnosti u doba kulture”, jer tradicional- umetničkog predmeta). Upravo ovim efektom razlike muzej otvara pogled na stvar- ne pristupe istorije umetnosti (autonomija umetnosti, autor kao intuitivni stvaralac, nost (“Nova umjetnička djela funkcioniraju u muzeju kao simbolički prozori koji otva- podela na “visoku” i “nisku” kulturu) zamenjuje terminima vizuelnih studija i kultu- raju pogled na beskonačni vanjski prostor”). Tako je iluzorna i pretpostavka avan- ralne arheologije. Ovaj preokret će najvidljiviji biti na Grojsovoj analizi muzeja kao garde da će tek sa smrću muzeja doći do spoja umetnosti i stvarnog, svakidašnjeg NIKoL A dEdIć života; naprotiv, muzej nije toliko prostor za predstavljanje istorije umetnosti koli- 12 Miško Šuvaković, “Studije kulture i medija: teorijski klasteri”, iz Diskurzivna analiza. Pre- ko za proizvodnju nove umetnosti. Drugim rečima, muzej je mašina za proizvodnju stupi i/ ili pristupi ’diskurzivne analize’ filozofiji, poetici, estetici, teoriji i studijama umetnosti i kulture, Univerzitet umetnosti u Beogradu, Beograd, 2006, str. 372–389. 13 Boris Groys, “Multiple Authorship”, iz Barbara Vanderlinden and Elena Filipovic (eds.), The 14 Boris Groys, “O novom”, iz Učiniti stvari vidljivima. Strategije suvremene umjetnosti, Muzej Manifesta Decade: Debates on Contemporary Art Exhibitions and Biennials in Post-Wall Euro- suvremene umjetnosti, Zagreb, 2006, str. 103–134. pe, The MIT Press, Cambridge, 2005, str. 93–100. 15 Boris Groys, “O novom”, str. 110.  “današnjice” kao takve, tj. život izgleda stvarno živim jedino iz perspektive muzeja.16 briše vidljive, materijalne granice između originala i kopije. Grojs kritikuje ovakvo I Z vo Đ E N J E F I L o Z o F I J E I N ovA K R I T I Č K A T E o R I J A BoRIS GRoJS FIGuRE u PoKRETu I Z vo Đ E N J E F I L o Z o F I J E I N ovA K R I T I Č K A T E o R I J A Moderna avangardna umetnost je težila postepenom brisanju granice između umet- stanovište. Po njemu, aura ne zavisi od tehnika reprodukovanja već od spoljnjeg (kul- ničkog dela i svakodnevnog premeta (primer ready made-a); međutim, što je bila turalnog) konteksta: aura je odnos umetničkog dela i spoljašnjeg konteksta u kome manja vizuelna razlika između umetničkog i običnog predmeta to je bilo potrebno delo nastaje. To zapravo znači da je odnos originala i kopije prevashodno topološki i povući jasniju razliku između umetničkog konteksta i profanog, svakodnevnog, ne- kao takav u potpunosti nezavistan od materijalne prirode dela. Tehnička reprodukcija muzejskog konteksta. Umetničko delo koje se formalno ne razlikuje od svoje okoline nije razlog gubitka aure. Aura nestaje tek sa promenom umetničkog konteksta (npr. moguće je percipirati kao takvo jedino u muzeju. Zbog toga je posledica izvornog sa promenom estetskog ukusa u okviru konkretnog istorijskog trenutka datog druš- avangardnog delovanja upravo suprotna od njenog prvobitnog cilja – umesto da po- tva). Ovakva antiesencijalistička teza o auri omogućuje Grojsu preokret Benjaminove drije muzej kao instituciju, avangarda ga je ojačala. Obični se predmeti tako samo u teze: u odnosu originala i kopije moguć je i obrnut proces – stvaranje originala iz muzeju razlikuju od drugih “običnih” predmeta, odnosno da bi se nametnula sva- kopije, a ne samo kopije iz originala. Zahvaljujući njihovoj čisto topološkoj, kontek- kodnevnom životu umetnost najpre mora postati drugačija od njega (umetnost mora stualnoj relaciji nije samo moguće ukloniti (deteritorijalizovati) original, već takođe biti nova, iznenađujuća, ekskluzivna) a što je moguće isključivo u muzeju. Prekidajući i reteritorijalizovati kopiju. Ovo je upravo slučaj sa umetničkim arhivima kakvi su svoju vezu sa banalnim, svakidašnjim, muzej i umetnost se približavaju klasičnom muzeji – muzej od pukih kopija “realnog” života, stvarnosti (npr. ready made, umet- nasleđu religije i mitologije, odnosno, po Grojsu, muzej jeste nova vrsta “sakralnog” nička dokumentacija) stvara novi original; drugim rečima, umetnički postupak tek u prostora, radikalno drugačijeg od prostora svakodnevice. Muzej je mesto novog, dru- muzeju zadobija status originala, status istorijskog i životnog. Muzej je tako sačinjen gačijeg s tim što Grojs novo više ne interpretira u kontekstu linearnog hoda vremena od tragova života (znakova kulture), pri čemu umetnik od ovakvih tragova (kopija) (utopijska ideja modernističkog progresa umetnosti) već horizontalnog, topološkog stvara nove originale. To zapravo znači da razlikovanja muzejskog i nemuzejskog prostora: novo zapravo nastaje pomeranjem [...] svi objekti smešteni arhivima su originali – čak i naročito granice između arhiva (kolekcije) i sveta svakodnevnih predmeta. Na taj način, tek u kada bi inače cirkulisali kao kopije. Predmeti arhiva su originali iz muzeju stvar postaje “besmrtna”, tj. drugačija od obične, svakodnevne stvari. jednog jednostavnog, topološkog razloga: pojedinac mora da ode Grojs ponovo obnavlja modernističku ideju auratične umetnosti. Tradici- u arhiv da bi ih video.19 onalni pristupi muzej označavaju kao arhiv, pri čemu se arhiv interpretira kao re- Istinska repolitizacija umetnosti je tako moguća samo kroz povratak na prezentacija prošlosti, istorije ili života; to zapravo znači da se artefakti u arhivama principe i logiku originala. Međutim, Grojsova logika originala je radikalno drugačija (dokumenti ali i umetnička dela) doživljavaju pre svega kao kopije, re-prezentacije od modernističkog shvatanja. Moderno shvatanje originala počiva na insistiranju na realnih stvari i događaja koji se odigravaju izvan arhiva.17 Zbog toga avangardna kri- originalnom umetničkom predmetu – moderna radi sa pojedinačnim delom kao što tika arhiva najčešće biva realizovana u ime stvarnog života. Klasična postavka koja je slika, fotografija, skulptura, ready made; suprotno ovome, savremena umetnost razlikuje ovu podelu između originala (stvarnog) i kopije (znaka stvarnog) jeste Be- radi sa izborom, kontekstom, okvirom, montažom, organizacijom, odnosno osnovni njaminova (Walter Benjamin, 1892–1940) teza o auri – sudbina originala (stvarnog) oblikovni postupak umetnosti današnice jeste instalacija. Instalacija je proces integri- u moderni jete gubitak aure putem tehnika reprodukovanja.18 Međutim, postavlja sanja stvari i slika koje nastaju u svakodnevnom životu u umetnički prostor muzeja. se pitanje od čega zavisi ovaj gubitak aure? Esencijalistički odgovor bi bio da zavisi Stvaranje instalacije jeste privatni ili institucionalni proces izbora (dokumentovanja), od savršenosti tehnika reprodukovanja, odnosno, po ovom stanovištu, gubitak aure pri čemu je materijalna podloga instalacije prostor (tj. muzej ili galerija). Instalacija je moguć onda kada tehnologija omogućava proizvodnju savršene reprodukcije koja radi sa celim izložbenim prostorom pretvarajući ga u individualno umetničko delo. 700 Upravo zbog toga instalacija omogućuje istinsku repolitizaciju umetnosti: 701 16 Boris Groys, “O novom”, str. 116. Instalacija nije politička samo zato što omogućuje dokumenti- 17 Boris Groys, “Reality of the Archives”, iz International Exhibition of Modern Art, 2003 fea- turing Museum of Modern Art, New York, 1936, Museum of Contemporary Art, Belgrade, 2003, ranje političkih pozicija, projekata, akcija i dogaćaja. [...] Znatno str. 77–81. važnije je da je sama instalacija, kao što je već rečeno, prostor 18 Benjamin pravi razliku između manuelne i tehničke reprodukcije: manuelna reprodukcija ne donošenja odluka – i prije svega odluka koje se tiču razlike izme- menja odnos između originala i kopije; u tom kontekstu, kopija se doživljava i odbacuje kao đu starog i novog, tradicionalnog i inovativnog. 20 NIKoL A dEdIć falsifikat. Suprotno ovome, tehnička reprodukcija je nezavisna od originala. Tehnička repro- dukcija dovodi do razaranja svega onoga što je tradicijom preneto na umetničko delo (npr. ne- ponovljivost, originalnost, jedinstvenost), odnosno, tehnička reprodukcija razara “auru” tradi- 19 Boris Groys, “Reality of the Archives”, iz International Exhibition of Modern Art, 2003 fea- cionalnog umetničkog dela. Auru Benjamin definiše kao “jedinstvenu pojavu daljine, ma koliko turing Museum of Modern Art, New York, 1936, Museum of Contemporary Art, Belgrade, 2003, bila bliska”, odnosno “jedinstvena vrednost ‘pravog’ umetničkog dela zasniva se na ritualu, u str. 80. kome je imalo svoju početnu i pravu upotrebnu vrednost.” Walter Benjamin, “Umetničko delo 20 Boris Groys, “Povratak originala: o repolitizaciji umetnosti”, iz Učiniti stvari vidljivima. u veku svoje tehničke reprodukcije”, iz Eseji, Nolit, Beograd, 1974, str. 114–149. Strategije suvremene umjetnosti, Muzej suvremene umjetnosti, Zagreb, 2006, str. 55–64.  Savremena instalacija ima za cilj da predstavi mesto, kontekst, strategiju stvari iz veštačkih (originala iz kopije), žive aktivnosti iz tehničke prakse. Umetnost I Z vo Đ E N J E F I L o Z o F I J E I N ovA K R I T I Č K A T E o R I J A BoRIS GRoJS FIGuRE u PoKRETu I Z vo Đ E N J E F I L o Z o F I J E I N ovA K R I T I Č K A T E o R I J A unutar kojih nastaje razlika između starog i novog, repetitivnog i originalnog, kon- uzima artificijelnost biopolitičkog poretka kao svoju “eksplicitnu temu”, odnosno zervativnog i progresivnog. Upravo zato je instalacija istinski savremena. postaje bioumetnost: Politizacija umetnosti, po Grojsu, tako ne nastaje utopijskim spojem umet- U slučaju dokumentacije kao umjetničke forme, kao što smo već nosti i života kako je to verovala avangarda, već stvaranjem razlike između umetnosti spomenuli, ne radi se o “stvaranju” nekog završenog umjetnič- i života i to procesom njegovog dokumentovanja (upravo je to jedna od strategija kog djela koje se dokumentira. Prije se radi o tome da dokumen- sovjetskog socarta, odnosno perestrojka umetnosti: dokumentovanje, smeštanje u tacija postaje jedini rezultat umjetnosti, koja se poima kao oblik muzej staljinističke “stvarnosti”). Osnovni materijal instalacije kao umetničke forme života, trajanje, proizvodnja povijesti. Umjetnička dokumentacija tako jeste – dokumentacija. Umetnička dokumentacija po svojoj definiciji nije umet- na taj način opisuje područje biopolitike, pokazujući kako živo nost, ona samo upućuje na umetnost, “dokumentuje” umetnost. Pri tom, moguće može biti nadomješteno umjetnim te kako umjetno može postati je napraviti razliku između dokumentacije koja prošle umetničke događaje (perfor- živim pomoću pripovjedne forme. 22 mans, akcija, hepening, privremena instalacija...) čini prisutnim, odnosno ove do- gađaje dokumentuje na način na koji se dokumentuju recimo pozorišne predstave, i dokumentacije koja upućuje na umetničke aktivnosti koje se ne mogu predstaviti Literatura: drugačije – u pitanju su složene i raznovrsne intervencije u svakodnevnom životu kao što su analize, diskusije, realizacije specifičnih životnih okolnosti itd. Cilj ovakvih Documenta 11_Platform 5: Exhibition – Catalogue, Cantz Publishers, Ostfildern – akcija nije stvaranje umetničkog dela već realizacija umetnosti kao aktivnosti, praksa Ruit, 2002. “umetnosti kao takve”: Boris Groys, The Total Art of Stalinism. Avant-garde, Aesthetic, Dictatorship, and Beyond, Princeton University Press, Princeton NJ, 1992. Za one koji su se radije posvetili stvaranju umjetničke dokumen- Boris Groys, “The Artist as an Exemplary Art Consumer”, iz Aleš Erjavec (ed.), tacije, nego stvaranju umjetničkih djela, umjetnost je identična “Aesthetics as Philosophy – XIXth International Congress of Aesthetics – Pro- životu, zbog toga što je život zapravo čista aktivnost koja ne vodi ceedings I”, Filozofski Vestnik sv. 2, Ljubljana, 1999, str. 87–100. nikakvom konačnom cilju.21 Boris Groys, Teorija sodobne umetnosti (izabrani eseji), Študentska založba, Lju- Umetnička dokumentacija tako upućuje na život sam, na čistu aktivnost, bljana, 2002. praksu. Drugim rečima umetnost postaje oblik života, a umetničko delo postaje ne- Boris Groys, “The Other Gaze: Russian Unofficial Art’s View of the Soviet World”, umetnost, puka dokumentacija te životne forme. Tako dolazi do politizacije umetno- iz Aleš Erjavec (ed.), Postmodernism and the Postsocialist Condition. Politicised Art sti u smislu da umetnost postaje biopolitička (umetnost dokumentuje život kao čistu under Late Socialism, California University Press, Berkeley, 2003, str. 55–89. aktivnost). Boris Groys, “Reality of the Archives”, iz International Exhibition of Modern Art, 2003 featuring Museum of Modern Art, New York, 1936, Museum of Contemporary Ovaj izmenjeni odnos između umetnosti i života upućuje i na potpuno iz- Art, Belgrade, 2003. menjeni status umetničkog dela danas: tradicionalna, modernistička umetnost polazi Boris Grojs, Učiniti stvari vidljivim – strategije suvremene umjetnosti, Muzej suvre- od pretpostavke o nemogućnosti slike da adekvatno reprodukuje stvarnost, odnosno mene umjetnosti, Zagreb, 2006. moderna konstruiše sliku kao predmet sopstvene refleksije koja uklanja sve ono što Boris Groys, Art Power, The MIT Press, Cambridge MA, 2008. 702 pripada životu, tj. neumetnosti (“čista” umetnost koja insistira na rascepu između Boris Groys, “Privatizations, or Post-Communism’s Artificial Paradise(s)”, iz Ta- 703 slike i stvarnosti): modernistička umetnost je u potpunosti artificijelna. Međutim, u mara Soban (ed.), 7 Sins: Ljubljana – Moscow: Arteast Exhibition, Moderna galerija, doba biopolitičkih tehnologija dolazi do toga da više nije moguće jasno uočiti razliku Ljubljana, 2008, str. 22–24. između organskog i neorganskog, prirodnog i veštačkog, stvarnog i artificijelnog. Razlika između prirodnog i veštačkog je u potunosti narativna, tj. ova razlika se ne može videti već samo ispričati, dokumentovati. Umetnička dokumentacija tako re- NIKoL A dEdIć konstruiše narativ, odnosno umetnička dokumentacija jeste praksa stvaranja živih 21 Boris Groys, “Art in the Age of Biopolitics”, iz Documenta 11, Kassel, 2002, str. 108–114; prevod: Boris Groys, “Umjetnost u doba biopolitike – od umjetničkog djela k umjetničkoj do- kumentaciji”, iz Učiniti stvari vidljivima. Strategije suvremene umjetnosti, Muzej suvremene 22 Boris Groys, “Umjetnost u doba biopolitike – od umjetničkog djela k umjetničkoj doku- umjetnosti, Zagreb, 2006, str. 10. mentaciji”, str. 17.  kao mestu gde se mnogo toga događa. On teži da razvije konceptualan okvir koji I Z vo Đ E N J E F I L o Z o F I J E I N ovA K R I T I Č K A T E o R I J A BRAJAN MASuMI FIGuRE u PoKRETu I Z vo Đ E N J E F I L o Z o F I J E I N ovA K R I T I Č K A T E o R I J A bi omogućio pragmatički pogled na svet, onaj koji bi afirmisao promenu u svakom pokretu, dodajući nešto novo “samouvećavajućem” svetu. Masumijeva čitateljka će prihvatiti teškoću sa definisanjem “razlike” i “novog”, samo ako je spremna da joj pristupi eksperimentalno: kako zauzeti neodređenost kao “domen delovanja” u sva- koj situaciji, kao potencijal koji se opaža afektivno, tj. svesno ali nejasno, kao osećaj pravca kojim treba da se ide i onoga šta treba da se radi, ili kao pokret misli pre njene artikulacije? Kako se uključiti u afekt, ili kretanje misli, kao varijaciju sposobnosti Brajan tela da se menja, kako povećati svest o ovom potencijalu, usredsrediti se na njega i tu delovati? Kako eksperimentisati na nivou svakodnevnog života, komponovanjem MASuMI svog doživljaja i svoje sposobnosti delovanja pomoću pokreta misli? Konkretno je ono Indeks ključnih pitanja. od ontološke teorije ekspresije do pragmatičke politike afekta što konkretno Navođenje Masumijevih centralnih interesovanja na samom početku na- ne čini 1 značava tematske linije koje ću razvijati u ovom eseju: 1) Postoji vrsta misli koja je misao tela i misao u telu. Ona proizi- : Bojana Cvejić lazi iz neposredne procene potencijalnih pravaca razvoja situacije u kojoj je impliciran subjekt. Ispoljava se u telesnoj akciji pre nego što se prepozna kao intencija ili pre nego što se shvati kao misao. Ime Brajana Masumija (Brian Massumi, 1956–) se danas često spominje. Ova tvrdnja ne implicira ponovno promišljanje tela izvan podele Njegov rad se isprva uglavnom povezivao sa arhitekturom i dizajnom, te sa umetni- na telo i um, niti je to još jedno obećanje uvođenja “telesnosti” cima elektronskih, digitalnih ili interaktivnih medija. Danas se na njegove pojmove i u kulturu preko “otelovljenog iskustva”. Ona pretpostavlja unu- analize pozivaju i koreografi, pozorišni umetnici, politički aktivisti i teoretičari kultu- trašnju vezu između pokreta i osećaja, sa dalekosežnim posledi- re.2 Masumijev konceptualan okvir se neprekidno obnavlja sa zadivljujuće preciznim cama za teoriju kulture. razradama konkretnih primera, bilo da razotkriva nove softvere u arhitekturi,3 bilo da 2) Postavlja se pitanje koliko se poststrukturalistički (semiotič- sugeriše telu plesača razdvajanje ekspresije od komunikacije, ili da razmatra afektiv- ki, retorički ili šire konstruktivistički) modeli “čitanja” kulture i nu mašinu straha u atmosferi dve Bušove (George H. W. Bush /1924–/ i George W. ideologije mogu upotrebiti za teoretizaciju naznačene promene. Bush /1946–/) administracije. “Telo koje oseća” uzima se kao procesualni entitet koji preobra- 704 Masumijeva misao deluje kroz preplitanje heterogenog tkanja situacija i žava i koji se preobražava u tehnološki posredovanom okruženju. 705 pojmova iz umetnosti, medija, politike, tehnologije, nauke, filozofije itd., a njegov Masumi umeće između tela i promene odnos pokret/osećaj koji modus operandi prilagođava se konkretnim teorijskim pitanjima. Sprovodeći svoje je dotada stavljan u zagradu. Formula “telo – pokret/osećaj – koncepte kroz svaki materijal koji mu privuče pažnju, Masumi se vraća svakodnevici promena”4 sumira njegov projekat kao filozofski i kao politički. Masumi u filozofskom smislu razvija teoriju “ontogeneze”, da 1 Iz Brian Massumi, “Introduction: Concrete Is as Concrete Doesn’t”, iz Parables for the Virtual, upotrebimo jedan od njegovih karakterističnih izraza koje ću dis- BoJANA CvEJIć Duke University Press, Durham, 2002. kutovati kasnije. 2 Masumi je sarađivao sa arhitektima i umetnicima Rafaelom Lozano-Hemerom (Rafael Loza- 3-4) Filozofski, “pokret” i “osećaj” se stvaraju istraživanjem mi- no-Hemmer, 1967–), Gregom Linom (Greg Lynn, 1964–), Erin Mening (Erin Manning) i drugi- ma. Videti: http://www.brianmassumi.com/english/biographie.html. krofizike percepcije u različitim situacijama: od kognitivne ana- 3 Thomas Markussen & Thomas Birch, “Transforming Digital Architecture from Virtual to Neuro. An Interview with Brian Massumi”, http://www.intelligentagent.com/archive/Vol5_ 4 Brian Massumi, Parables for the Virtual: Movement, Affect, Sensation, Duke University Pre- No2_massumi_markussen+birch.html. ss, Durham, 2002–2003, str. 1.  lize medijskih efekata do body art-a, od fudbalske utakmice do za mene toliko važan jeste to što objašnjava zašto usredsređi- I Z vo Đ E N J E F I L o Z o F I J E I N ovA K R I T I Č K A T E o R I J A BRAJAN MASuMI FIGuRE u PoKRETu I Z vo Đ E N J E F I L o Z o F I J E I N ovA K R I T I Č K A T E o R I J A pantomime predsednika Regana (Ronald Reagan, 1911–2004). vanje na sledeći eksperimentalni korak, umesto na veliku uto- Repertoar pojmova, kakav se može naći kod Deleza (Gilles Dele- pijsku sliku, zaista nije mirenje sa manjim uspehom. Ali to nije uze, 1925–1995) ili, čak, Spinoze (Baruch ili Benedict de Spinoza, ni traženje većeg. To vam je kao da ste tačno tamo gde ste – ali 1632–1677), kao što su “afekt” i “događaj” u odnosu na pokret i intenzivnije. […] Pitanje toga koji sledeći korak treba preduzeti osećaj, obogaćen je naučnim metaforama pozajmljenim iz teori- mnogo je manje strašno od pitanja kako postići visoki cilj u dale- je haosa, teorije kompleksnosti i teorije sistema (“emergencija”, koj budućnosti, u kojoj će svi naši problemi konačno biti rešeni.”6 “rekurzivnost”, “samoorganizacija” itd.). Ukazivanjem da telo u Umesto ohrabrujućeg gesta iz arsenala njuejdžovskog “pozitiv- pokretu može da se podudara samo sa svojom sopstvenom pro- nog mišljenja”, Masumi nudi da se ponovo razmotre granice, po- menom, Masumi zapravo tvrdi da pokret, prolaz i procesualna litike identiteta i ideologija u odnosu na potencijalno ili virtuelno, neodređenost imaju ontološki prioritet nad pozicijom, označava- na neodređenost procesa ili u odnosu na inventivno-afirmativni njem i društvenom determinacijom. On nastoji da uspostavi di- umesto kritičkog postupka. Masumi kombinovanjem pragmatič- namičko jedinstvo umesto zbirke novih parova između mogućeg i ke logike – na primer koncepta “abdukcije” Čarlsa Sendersa Pirsa izvodljivog, situacije i konteksta, invencije i kritike. Masumi pre- (Charles Sanders Pierce, 1839–1914) – i spekulativnog pristupa, uzima izazov promišljanja promene kao procesa uobličavanja u promišlja razliku između instrumentalnog i operativnog uma. In- polju pojavljivanja koje nije pre-društveno, nego beskrajno otvo- ventivno umesto kritičkog mišljenja pojavljuje se onda kada na reno-društvenom. Tako se od promene gradi ontološki princip mestu ideologije, funkciju moći preuzima afekt, to jest njegova koji je paralelan, ako ne jednak ekspresiji, invenciji ili kreaciji. modulacija. Ovo je još jedna konceptualna promena koja će biti 5) Razmatranje ekspresije kao kreativnog razlikovanja (promene) predmet rasprave u posebnom poglavlju. ne bi bilo moguće bez uvođenja “doživljaja” iz radikalnog em- pirizma Vilijama Džejmsa (William James, 1842–1910) i pojma “procesa” Alfreda Norta Vajtheda (Alfred North Whitehead, Metodi i stilovi mišljenja 1861–1947) u promišljanje pokreta, afekta i osećaja.5 Istraživanje kako afekt može biti u svetu, a ne u nečijoj glavi, preuređuje od- Filozofski koncept može biti “alat”. Ali on postaje alat samo u ne- nose subjekt-objekt duž relacionalnog, a ne formalnog ili feno- filozofskim rukama, stvarno angažovanim u kolektivnom eksperi- menološkog, shvatanja doživljaja. Često citirana Džejmsova izja- mentisanju. Filozofiji je potrebna nefilozofija da bi izvela stvarnu va da “odnosi koji povezuju doživljaje i sami moraju biti doživljeni promenu u svetu.7 odnosi, i svaka vrsta doživljaja se mora računati da je realna kao Masumijeva filozofska orijentacija – spekulativni pragmatizam – zaslužu- i sve drugo u sistemu”, dopušta Masumiju da postavi autonomiju je još nekoliko napomena. Pre nego što pređem na razradu njegovih ključnih pitanja, afekta i ekspresije kao treću instancu u odnosu na njene subjekte potrebno je da se pozabavimo poreklom njegove kutije sa alatom, odnosno time kako ili objekte. Ona postaje mesto ili trenutak gde se odigrava pro- on čini to što čini. 8 706 mena: “događaj”. Brajan Masumi je postao poznat u svetu postfilozofske teorije kao prevo- 707 6) Masumiju je teorija afekta, tj. teorija ekspresije, politički po- dilac Delezove i Gatarijeve (Pierre-Félix Guattari, 1930–1992) knjige Mille plateaux trebna da bi povezao događaj sa potencijalnim ili virtuelnim. Ako (A Thousand Plateaus, 1987). Prethodno je prevodio dela francuskog poststruktura- želi da mogućnost sistemske promene u svakodnevnom učini održivom, on mora da zameni utopijski pojam događaja kao “pre- 6 Brian Massumi, “Navigating Movements” (interview), iz Mary Zournazi (ed.), Hope: New kida” (rupture) politički skromnijom tvrdnjom da je događaj, ma- Philosophies for Change, Routledge – Lawrence and Wishart – Pluto Press, New York – Lon- BoJANA CvEJIć nje ili više, svaka pojava promene. “Pretpostavljam da je afekt reč don – Sydney, 2002–2003, str. 3. 7 Brian Massumi, Parables for the Virtual: Movement, Affect, Sensation, Duke University Pre- koju koristim umesto nade. Jedan od razloga zašto je taj koncept ss, Durham, 2002–2003, str. 244. 8 Izraz “spekulativni pragmatizam” izvodim iz rada koji je Izabela Stengers (Isabelle Stengers, 5 William James, Essays in Radical Empiricism, Dover, New York, 2003; Alfred North White- 1949–) predstavila u Centru za istraživanje moderne evropske filozofije na Midlseks univerzi- head, Process and Reality, Macmillan, New York, 1979; Alfred North Whitehead, Adventures of tetu u Londonu, 9. novembra 2006. godine pod naslovom Including nonhumans into political Ideas, Macmillan, New York, 1933. theory: Opening the Pandora Box?.  lizma na engleski jezik – Heterologies: Discourse on the Other (1986) Mišela de Ser- je da njihova početna tačka postaje ono koje zna (knower), a nji- I Z vo Đ E N J E F I L o Z o F I J E I N ovA K R I T I Č K A T E o R I J A BRAJAN MASuMI FIGuRE u PoKRETu I Z vo Đ E N J E F I L o Z o F I J E I N ovA K R I T I Č K A T E o R I J A toa (Michel de Certeau, 1925–1986), The Postmodern Condition (1984) Žan-Fransoa hov završetak (terminus) je objekt koji je mišljen ili znan.13 Liotara (Jean-François Lyotard, 1924–1998), Writing and Madness (1985) Šošane Parafraza temeljnog principa Džejmsovog empirizma kod Masumija bi Felman (Shoshana Felman)9 – ali tek njegova knjiga A User’s Guide to Capitalism bila: and Schizophrenia: Deviations from Deleuze and Guattari (1992)10 donela mu je glas objekt je protežnost percipirane stvari, percipirana stvar je čulni delezijanca. Masumijevo delezijanstvo se razlikuje, na primer, od onog Erika Alieza koncept, a čulni koncept je materijalizovana ideja, koja je otelov- (Éric Alliez, 1957–), po tome što on proširuje teorije Deleza i Gatarija, umesto da ljena ne toliko u percipirajućem ili percipiranom uzetim posebno, traga za filozofski korektnom interpretacijom unutar prvobitnog izvornog konteksta koliko između njih, u njihovoj čulnoj združenosti.14 francuske misli.11 “Krijumčarenje” Deleza i Gatarija u engleski jezik – a to znači i u Masumijevo povezivanje koncepata, afekata i događaja i pitanje zašto i anglo-američku kulturu teorije – Masumijevu teoriju spasava od francuske tvrdoko- kako se on zalaže za inventivni pristup pisanju, moraju se razmotriti u odnosu na to rnosti i otvara je za razmatranja implikacija i konsekvenci, novih veza i relevantnosti kako se povezivost Deleza i Gatarija vezuje sa Džejmsovim principom relacionalnosti. Delezove i Gatarijeve teorije danas. Oprezan prema mehaničkoj retorici koja je danas Ako su odnosi spoljašnji u odnosu na njihove uslove (Delez) i direktno se percipiraju česta među delezijanskim piscima, on prati izvesne linije koje su nasleđe Deleza i Ga- kao realni, ukoliko se percipiraju kao realni i svi drugi događaji (Džejms), oni su tada tarija da bi obezbedio veću doslednost i dalekosežnije transfomacije njihovih konce- autonomni. Oni su autonomni zato što ne zavise, a ne mogu se svesti, na objekt ili pata. Stoga je posebno zanimljivo i značajno njegovo oslanjanje na teorije percepcije subjekt. Nije dozvoljen nikakav naivni objektivizam – koncepti nisu sintetički su- Anrija Bergsona (Henri Bergson, 1859–1941) i Vajtheda, kao i na Džejmsov radikalni dovi, ali ni naivni subjektivizam, koji bi koncept predao nadležnosti ličnog interesa empirizam. Umesto da koncept/kogniciju i osećaj/percepciju ponovo dovede u vezu subjekta. sa konzervativnom podelom na filozofiju, nauku i umetnost, u knjizi Qu‘est-ce que Koncept je manje definisan svojim semantičkim sadržajem, nego la philosophie? Deleza i Gatarija,12 Masumi se uredsređuje na “proces” kao na poj- pravilnostima veza koje su uspostavljene između njega i ostalih movni prenosnik između koncepata i percepata. Proces – proces misli, iako on na koncepata: ritmom njegovih dolazaka i odlazaka u protoku misli i ovom mestu ne pravi razliku između percepcije i misli – je znan (known) ako ima jezika; i kada i kako prelazi u sledeći koncept. Kada izvadite kon- terminus (završetak), a terminus se ponaša dvojako: kao ograničenje koje je u isto cept iz njegove mreže sistemskih veza sa ostalim konceptima, vreme i uslov mogućnosti. Ako je koncept stvoren u procesu, onda se – po završetku još uvek imate njegovu povezivost. Imate sistemsku povezivost ovog procesa – koncept zamenjuje perceptom. On se može zameniti samo onda kad bez sistema. Drugim rečima, koncept nosi izvestan trag (ostatak) postane percept, jer je percept ono što je koncept “imao na umu”. Drugim rečima, aktivnosti svoje prethodne uloge.15 Masumi tu uključuje Džejmsovu tezu da je realnost stvari nerazlučiva od doživljaja Koncepti su događaji, ili kao događaji, jer se pojavljuju iz pokretnih celina odnosa koji su ko-ekstenzivni sa samim stvarima: veza, prerađivanjem i preoblikovanjem odnosa sa drugim konceptima, kao i samih Znanje o čulnim realnostima se tako oživljava unutar tkiva doga- sebe. Drugo ime za to je proces. Bergsonovski uticaj ovde se sastoji u tome kako đaja. Ono je načinjeno. Načinjeno je odnosima koji se odvijaju u ugraditi pokret u prolaz, tako da proces nije putanja premeštanja između položaja, vremenu. Uvek, kad su dati neki posrednici, odvija se napredova- nego nelinearno trajanje u kojem transformacija ne dozvoljava da položaji budu bilo nje u pravcu završetka. Tada imamo doživljaj pravca koji se prati šta osim izvedeni naknadno, “krećući se unazad počevši od kraja pokreta”.16 708 od tačke do tačke i konačno doživljaj ostvarenog procesa. Rezultat Razlog neprekidne rekonstelacije koncepata i razlike u njihovim 709 ulogama kada se ponovo pojave, je u tome što sam pokušao oz- biljno da se pozabavim idejom da pisanje u humanistici može biti 9 Potpuni spisak prevoda Masumijevih dela potražiti na: afirmativno ili inventivno. Invencija zahteva eksperimentisanje. http://www.brianmassumi.com/textes/Publications%20List.pdf. 10 Brian Massumi, A User’s Guide to Capitalism and Schizophrenia: Deviations from Deleuze Ulog je da postoje metode pisanja iz institucionalne osnove hu- and Guattari, MIT Press, Cambridge, Mass., 1992. manističkih disciplina, koje se mogu smatrati eksperimentalnim BoJANA CvEJIć 11 Erik Aliez je francuski filozof, autor mnogih knjiga od kojih su sledeće prevedene na engleski jezik: Capital Times, Tales from the Conquest of Time, (trans. by Georges Van Den Abbeele), Foreword by Gilles Deleuze, University of Minnesota Press, Minnesotta, 1996; Signature of 13 William James, Essays in Radical Empiricism, Dover, Mineola – New York, 2003, str. 30. the World, What is Deleuze and Guattari’s Philosophy? (trans. by Eliot Ross Albert), Continu- 14 Brian Massumi, Parables for the Virtual: Movement, Affect, Sensation, Duke University um, New York – London, 2005. Press, Durham, 2002–2003, str. 95. 12 Gilles Deleuze, Félix Guattari, What is Philosophy? Columbia University Press, New York, 15 Brian Massumi, Parables for the Virtual: Movement, Affect, Sensation, str. 20. 1994. 16 Brian Massumi, Parables for the Virtual: Movement, Affect, Sensation, str. 6.  praksama. Ono što bi one mogle izumeti (ili rekreirati), bili bi ili detaljem koji pripada tom primeru. Aktivnost primera će se I Z vo Đ E N J E F I L o Z o F I J E I N ovA K R I T I Č K A T E o R I J A BRAJAN MASuMI FIGuRE u PoKRETu I Z vo Đ E N J E F I L o Z o F I J E I N ovA K R I T I Č K A T E o R I J A koncepti i veze između koncepata. Prvo pravilo glasi: nemojte preneti na koncept manje ili više nasilno. Koncept će pod prinu- ih primenjivati. Ako primenite koncept ili sistem veza između dom početi da skreće. Pustimo ga. Onda ga povežimo sa drugim koncepata, materijal koji ste primenili biće taj koji će proći kroz konceptima, dok ne počne da se stvara čitav novi sistem veza. promenu i to mnogo veću nego sami koncepti. Ovu promenu Zatim [...] pređimo na drugi primer. Pogledajmo šta se događa. materijala nameće sistematičnost koncepata i ona se sastoji od Pratimo novi rast. Dobićemo mnogo pupoljaka, početnih sistema. saobražavanja materijala sistemu. Ovo je turobna stvar. To se Ostavimo ih da stoje. Napravili smo kompoziciju, nalik sistemu, više svodi na pravljenje još više istog nego na doprinos nečeg no- koja produžava aktivnu moć primera. Čitaocima ste ostavili vrlo vog. Manje je stvar invencije, a više nadmoći i kontrole. Jedan od neobičan poklon: glavobolju. Pod tim podrazumevam problem: načina da se primena izbegne je usvojiti metod oprimerenja.17 šta, za ime sveta, uraditi sa svim tim? To je njihov problem. Tu Metod oprimerenja kod Masumija podrazumeva jednak status koncepta i počinje njihovo eksperimentisanje. 20 primera. Osobine koje se odnose na koncepte odnose se i na primere, kao što su mo- Masumi iz nekoliko razloga insistira na eksperimentisanju. Prvo, zato što gućnost atomiziranja i umnožavanja. U primeru, svaki detalj je značajan utoliko što je to jedini način da se izađe iz saučesništva sa kritičkim mišljenjem koje teži da može da postane mikroprimer koji izvorni primer vodi do granice raspadanja. U sva- odrazi i da se suprotstavi nečemu izvan sebe, dok u stvari ne odgovara za sopstvenu kom primeru, upozorava Masumi, krije se moćna sila odstupanja i skretanja, ali ona umešanost u sam proces. Kritički pristup ne priznaje svoju inventivnost i koliko god je deo avanture eksperimentisanja. Primer tako nije ni opšti (apstraktan sistem ili da je majstorski izveden, njegov pristup je kontraproduktivan. Nastavljanje sa kriti- analitički sud), niti poseban (konkretni materijal na koji se sistem primenjuje), nego kom kao opštim operativnim principom nas sprečava da proizvodimo (“podstičemo”, je jedinstven i njegove pojedinosti suštinski učestvuju u ovoj jedinstvenosti. “Jedin- “uvećavamo”) svet. Stoga Masumi otvoreno preporučuje da naš pristup bude stra- stvenost” ovde znači da u aktuelnosti primer pripada samo sebi, ali da se praktično teški i kritički, i, prema tome, bitno je pitanje izbora trenutka i mere kritike. 21 Ekspe- proširuje na sve drugo sa čim bi mogao da ima veze: riment naspram kritike zahteva još jednu opoziciju: invenciju naspram konstrukcije. jedan za sve i sve u jednom.18 Njegov cilj ponovne teoretizacije kontinuuma priroda-kultura sastoji se od poređenja Logička operacija koju Masumi dodeljuje primeru slična je logičkoj operaciji procesa promena u kulturi sa prirodnim procesima. Ako eksperimentisati znači proi- “abdukcije” Čarlsa Sandersa Pirsa. Abdukcija je jedini kreativni način mišljenja, pošto zvesti i izumeti, to implicira da konstruisanje deluje zajedno sa evolucijom, pri čemu se sastoji od stvaranja novog pravila kao mogućeg objašnjenja za novo saznanje. Dok evolucija odgovara postepenoj, nepredvidljivoj i nepropisanoj promeni. Teorija po- se indukcija primenjuje na ostvareno i moguće, a dedukcija na regulaciju i nužnost, dražava prirodu svojim načinom delovanja – pisanjem. Eksperimentisanje u pisanju abdukcija se primenjuje na potencijalnost i uslovljenost. Masumi tvrdi da je stoga proces koji Masumi opisuje kao “tok” u koji je pisac “uhvaćen”, slično kao filozofija nastoji da artikuliše kontigentnosti: potencijalne re- Pirs, “odveden” (“abducted”). Da biste lacione modulacije konteksta koje se još ne nalaze u njegovom svoje pisanje u određenim trenucima prestali da prepoznajete poretku kao mogućnosti koje su prepoznate i koje se praktično kao svoje,22 mogu urediti.19 morate biti voljni da eksperimentišete sa sobom. Ovo znači da se udaljite Uslovljeno (kontingentno), kao što ćemo videti u sledećem poglavlju, vid od utabanih puteva i kolotečina i da kao sredstva za pisanje upotrebite paradoks koji je pojavljivanja novog. ste stvorili i koji sada koristite kao da je dobro oformljen logički operator koji treba 710 Da bi pisanje nastavilo da pripada humanistici, ono mora uzeti da uvede nejasnost u igru; nejasnost kao neodređenost koja prati “stvar koja postaje 711 u obzir i upotrebiti već ustanovljene koncepte koji se oslanja- ono što ne čini”; nepažnja koja primerima dopušta da izbijaju kao pupoljci, čak i po ju na jednu ili drugu humanističku disciplinu ili, bolje rečeno, na cenu da ispadnu luckasti. sve odjednom (filozofiju, psihologiju, semiotiku, komunikacije, Da biste pisali eksperimentalno, morate biti voljni da potvrdite književnu teoriju, političku ekonomiju, antropologiju, studije kul- čak i sopstvenu glupost. [...] Rezultat nije toliko negacija siste- ture...). Opet, važno je da se ovi nađeni koncepti ne smeju jed- ma, koliko pokretanje sistema. Željeni rezultat je sistematska BoJANA CvEJIć nostavno primenjivati. Ovo se može postići iznošenjem tih kon- otvorenost: otvoren sistem.23 cepata iz njihovog sistema i njihovim suočavanjem sa primerom 20 Brian Massumi, Parables for the Virtual: Movement, Affect, Sensation, str. 18–19. 17 Brian Massumi, Parables for the Virtual: Movement, Affect, Sensation, str. 17. 21 Brian Massumi, Parables for the Virtual: Movement, Affect, Sensation, str. 13. 18 Brian Massumi, Parables for the Virtual: Movement, Affect, Sensation, str. 18. 22 Brian Massumi, Parables for the Virtual: Movement, Affect, Sensation, str. 18 19 Brian Massumi, Parables for the Virtual: Movement, Affect, Sensation, str. 240–241. 23 Brian Massumi, Parables for the Virtual: Movement, Affect, Sensation, str. 18.  osećaj, ekspresija i njeni delimični objekti, smatrati delimičnim subjektom. I kako se ona ne obraća igraču kao celini, nego samo I Z vo Đ E N J E F I L o Z o F I J E I N ovA K R I T I Č K A T E o R I J A BRAJAN MASuMI FIGuRE u PoKRETu I Z vo Đ E N J E F I L o Z o F I J E I N ovA K R I T I Č K A T E o R I J A delimični subjekti onim njegovim čulima potrebnim za igru (vidu, sluhu i dodiru), svaki igrač postaje de- limični objekt lopte. Igrač ne unosi svoju subjektivnost u igru, jer ako to učini, samo- Parabola fudbalske utakmice svest bi mogla da ugrozi utakmicu. On sebe funkcionalizuje (uvodi u stanje) inten- zivne spremnosti za refleksni odgovor, koji Masumi naziva “spremnošću za akciju” Paradigma Masumijevog spisa, i paradigma za ključne koncepte Masumi- (actionability). Stopalo je poseban deo tela kojim igrač u akciji odgovara: udarcem. jeve teorije, kao što su osećaj, kretanje, polje potencijala, ekspresija itd., očituje se u Udarac je zaista ekspresija, ali ne ekspresija igrača. To je “eks- analizi fudbalske utakmice. Argument se razvija parabolom.24 presija” lopte, u etimološkom smislu [...]. Dok je lopta kataliza- Šta je to što definiše fudbal ili bilo koju drugu igru? Kodifikacija pravila – tor a golovi navodioci (inducers), čvorište ekspresije (telo igrača) glasio bi konstruktivistički odgovor. Ali, kao što je to slučaj sa svakom kolektivnom je pretvarač (transducer): kanal transformacije lokalnog fizičkog formacijom, pravila tek prate neformalizovani proto-sport koji je prvobitno mogao da kretanja u drugi energetski vid – potencijalnu energiju. Preko ima širok raspon varijacija. Problem nastaje kada pravilima neopravdano pripišemo udarca, ljudska fizikalnost se pretvara u nesupstancijalnost do- ulogu osnove igre, dok se ona izvode kao okvir koji hvata igru i formalizuje njene va- gađaja, oslobađajući potencijal koji reorganizuje čitavo polje po- rijacije. Dakle, ako “pravila formalno određuju igru ali nisu njen uslov”, šta je uslov? tencijalnog kretanja. 28 Polje.25 Ako posmatramo njihove funkcije delimičnih subjekata u odnosu na do- Važno je razumeti da “polje” nije isto što i kontekst, iako je utisnuto u gađaj i osećaj, lopta je katalizator igre kao događaja, jer odgovara neodređenosti njega. Kontekst je kultura koja dodeljuje sportovima mesto (doslovno, fudbalski sta- i složenosti kao razultatima višefaktorske pokretne celine odnosa (rekonfiguraciji dion). Kultura jedino omogućava formiranje polja. Ono što uspostavlja polje su pra- polja). Igrač je senzorni kanal igre. Masumi ide čak tako daleko da tvrdi da je sam vila, pošto ona indukuju pravac kretanja i obeležavaju spoljašnje granice (doslovno, igrač taj osećaj (sensation), pod uslovom da je osećaj kanalisanje potencijala polja granice stadiona, ali isto tako i dobijanja i gubljenja [igre]). Golovi polarizuju prostor u lokalno delovanje, iz koga se opet pretvara u sveobuhvatnu rekonfiguraciju polja i tako indukuju igru kao polje sa “naelektrisanim” kretanjem, polje koje nema ničeg potencijala. supstancijalnog, već je polje potencijalnog. Osećaj je vid u kome je potencijal prisutan u telu koje oseća.29 Za igrače, sudije, ali u velikoj meri i za gledaoce, lopta je središte i katali- zator igre. Šta ili Ko je subjekt igre: lopta ili igrač? Ako uzmemo u obzir da bez udarca ne bi bilo ni igre, onda je igrač, kad šutira loptu, subjekt kretanja, a lopta je objekt Afekt, percepcija i telo tog kretanja. Ali ako pod subjektom podrazumevamo tačku odvijanja tenden- Koža je brža od reči cijalnog pokreta, onda je jasno da igrač nije subjekt igre, nego lopta. 26 Zašto Masumi smatra ključnim uspostavljanje teorijske razlike izumeđu Lopta pokreće igrače, jer to afekta i emocije? Zašto se trudi da napravi razliku između osećaja i percepcije ili gde i kako odskače različito potencijalizuje i depotencijalizuje či- afekta i osećaja? U čemu se ogleda njegov doprinos ponovnom promišljanju afekta 712 tavo polje, intenzivirajući i deintenzivirajući napore igrača i kre- nakon Deleza, u poređenju sa mnoštvom današnjih “spinozističkih” refrena o telu 713 tanje igre. 27 koje se definiše svojom sposobnošću da afektira i da bude afektovano? Lopta se smatra relativno autonomnim akterom, jer se sa njom kreće i cela Masumi je odabrao dve priče kao ilustraciju za epigraf ovog poglavlja: kad igra, odnosno rekonfiguriše polje potencijala. Njeno kretanje tako ima sveobuhvatne koža postane brža od reči.30 Prva je o kratkom filmskom intermecu prikazanom na efekte na igru koji se odnose na sve elemente igre i u isto vreme su zavisni od njih: nemačkoj televiziji između dva programa, o čoveku koji je napravio Sneška Belića na tela drugih igrača i sudija, razni objekti, vremenski uslovi, reagovanje gledalaca itd. svojoj terasi. Sneško počinje da se topi na suncu. Čovek to posmatra i posle izvesnog BoJANA CvEJIć Kako lopta katalizuje igru kao celinu, ali sama ne predstavlja celinu, ona se može vremena odnosi Sneška u planinu, pozdravlja se sa njim i odlazi. Pošto se mnogo roditelja požalilo da su deca bila preplašena ovim filmom, preduzeto je eksperimen- 24 Brian Massumi, Parables for the Virtual: Movement, Affect, Sensation, str. 68–80. 25 Brian Massumi, Parables for the Virtual: Movement, Affect, Sensation, str. 71. 28 Brian Massumi, Parables for the Virtual: Movement, Affect, Sensation, str. 74. 26 Brian Massumi, Parables for the Virtual: Movement, Affect, Sensation, str. 73. 29 Brian Massumi, Parables for the Virtual: Movement, Affect, Sensation, str. 75. 27 Brian Massumi, Parables for the Virtual: Movement, Affect, Sensation, str. 73. 30 Brian Massumi, Parables for the Virtual: Movement, Affect, Sensation, str. 23–45.  talno istraživanje kognicije. Kod dece je na skali “prijatnosti” testirana recepcija tri Telo je pogođeno i navedeno na akciju pre nego što postane svesno afekta. I Z vo Đ E N J E F I L o Z o F I J E I N ovA K R I T I Č K A T E o R I J A BRAJAN MASuMI FIGuRE u PoKRETu I Z vo Đ E N J E F I L o Z o F I J E I N ovA K R I T I Č K A T E o R I J A verzije ovog filma, gde je svaka prikazivala drugu vrstu odnosa između slike i reči Ekspresija, kao što se Masumi nadovezuje na Deleza i Gatarija, bezlični je učinak ili (néma slika, slika nasnimljena sa faktualnim informativnim opisom i slika nasnimlje- sila koja prva afektira telo, pre nego što se uhvati, spazi ili se o njoj misli. Percepcija na sa emotivnim prikazom). Rezultati su pokazivali nepodudarnost između različitih nastupa kao druga u ovom procesu, posle događaja (afekt-osećaj), odabiranjem i registara odgovora, između onoga što su deca opisivala kao prijatno/neprijatno u opažanjem elemenata koji se naknadno doživljavaju kao oni koji određuju situaciju. odnosu na radosne/tužne scene, kao i merenja njihovih autonomnih fizioloških re- Pamćenje boje dokazuje da su percepcija i osećaj različite stvari, da afekt prethodi akcija, kao što su otkucaji srca i [električni] otpor kože. Što je bilo tužnije, to je bilo percepciji i da osećaj produžava doživljaj u trenutku percepcije obuhvatanjem budu- prijatnije; što je više bilo činjenica ili neverbalnog i slikovnog, deca su bila uzbuđenija. će prošlosti potencijala.34 Naime, sećanje boje nikada ne obnavlja prošlu percepciju Prvenstvo afektivnog u recepciji slike (umesto narativnog glasa) nagoveštavalo je nego je nadilazi. Eksperimenti su pokazali da jaz između sadržaja i efekta. Fiziološki i semantički gledano, emocionalni sadržaj, zajedničko funkcionisanje jezika, pamćenja i afekta “pojačava” verbalni izveštaj i telesna uzbuđenost nisu se poklapali. Neslaganje između tri uslova boju. Pojačavanje [...] nastaje kao posledica “zadivljujućih obe- moglo se proširiti na konceptualnu razliku između: (1) emocije, koja je konvencio- ležja” izvesnih “osobenosti boja”.35 nalno i konsenzualno “socio-lingvističko fiksiranje kvaliteta iskustva koje se od tog Raspravljajući nepodudarnost između reči i kvaliteta “preterano plavog”, trenutka definiše kao lično”,31 (2) osećanja, koje je lično i biografsko, jer je u vezi sa Masumi izvodi džejmsovski zaokret izjavivši da nije važno šta subjekt radi sa bojom, prethodnim iskustvom i (3) afekta, koji je nesvestan, neumoljivo telesan i autono- nego šta boja radi sa subjektom. Ima neke drskosti u živahnosti utiska koja svedoči o man i stoga pre-individualan ili bezličan. Intenzitet izmerenog fiziološkog odgovora “samo-aktivnosti doživljaja”36 . Ovde osećaj počinje da deluje: on opaža potencijalne u ovoj situaciji uspostavlja drugačiji poredak veza koji deluje paralelno sa označi- veze u trenutku ostvarivanja jedne veze, kvalitativni višak autoreferencijalnog ose- teljskim poretkom. Ekspresija je razvezana od komunikacije u smislu da gubi svoj ćaja da se ima osećaj. Šta razlikuje “afekt” od osećaja? pretpostavljeni sadržaj kao uzrok. Ekspresija i sadržaj ne dele istu formu, protiču u Masumi se čvrsto drži koncepta “afekta”, pošto se veza između tela i misli dva paralelna niza. Eskpresija i sadržaj protiču svako u svojoj, koliko god međusobno utemeljuje u pokretu koji se ne odnosi nužno na perceptualno (kao kod osećaja). nesličnoj, formi. Masumi se poziva na princip samoorganizacije da bi pokazao situ- Delezovoj definiciji afekta koja se toliko oslanja na Spinozu, a prema kojoj se afekt aciju ekspresije kao onu koja je organizovana na više nivoa i koja ima različite logike izdvaja od afektacija tela kao prelaz, kao postajanje, kao neprekidno variranje pove- i temporalnosti. On je ilustruje pričom o još jednoj, naučno ispitanoj nepovezanosti između kože i mozga: o tajni izgubljene polovine sekunde. Na pacijentima sa ugrađe- ćavanja ili smanjivanja sposobnosti delovanja, Masumi dodaje da je afekt sinestezij- nim kortikalnim elektrodama su izvedena dva eksperimenta. U prvom, na kortikalne ski. To nagoveštava učestvovanje jednog čula u drugom, preko elektrode i na kožu su bili usmeravani blagi električni impulsi duži od pola sekunde. sposobnosti živog bića da efekte jednog čula pretvori u efekte Ako bi kortikalne elektrode bile stimulisane pola sekunde ranije od kože, pacijenti drugog.37 bi kožnu senzaciju prijavljivali kao prvu. Istraživač je zaključio da osećaj upućuje na Drugim rečima, nije dovoljno izjaviti da je afekt ono što čini da se osećanja prošlo vreme i da mozak i koža rekurzivno rezoniranju umesto da se prvo postave osećaju svodeći ih tako na intenzitet, već se radi o transformisanju i proširivanju na liniju akcije-reakcije. U drugom eksperimentu, od subjekata je zatraženo da saviju nesvesnih afektivnih rezonanci u drugu aktivnost, proces ili potencijalni događaj. Ek- prst onda kada žele i da zabeleže vreme svoje odluke. Do savijanja prsta bi dolazilo spresija iščezava ako se ne nastavi, smatra pragmatista Masumi. 0.2 sekunde posle zabeležene odluke, ali je elektroencefalogram beležio značajnu Ono što ekspresija izgubi u ontogenetskoj živahnosti, dobija u 714 moždanu aktivnost 0.3 sekunde pre odluke. Masumi zaključuje da postoje svojoj dugotrajnosti. Bljesak se ne gubi u tami noći. On se na- 715 autonomne, telesne reakcije koje se odvijaju u mozgu, koje su stavlja. Njega preuzimaju drugi procesi i to je cena njegovog na- izvan svesti i koje prethode akciji ili ekspresiji.32 stavljanja. Njegov vrhunac, efekat njegovog odigravanja (u ovom Čuvena je izjava Vilijema Džejmsa o tome šta se sa čovekom događa kada slučaju to je upadljivo optički efekat) prelazi u drugi produktivni ga juri pas: BoJANA CvEJIć ne bežimo zato što se bojimo, nego se bojimo zato što be- 34 Brian Massumi, “Too Blue: Color-Patch for an Expanded Empiricism”, Positions: East Asia žimo.33 Cultures Critique, special issue Against Preemptive War vol. 13, no. 1, Durham, March 2005, str. 208–256. 31 Brian Massumi, Parables for the Virtual: Movement, Affect, Sensation, str. 28. 35 Brian Massumi, Parables for the Virtual: Movement, Affect, Sensation, Duke University 32 Brian Massumi, Parables for the Virtual: Movement, Affect, Sensation, str. 29. Press, Durham, 2002–2003, str. 210. 33 Brian Massumi, “Fear (The Spectrum Said)”, Positions: East Asia Cultures Critique, special 36 Brian Massumi, Parables for the Virtual: Movement, Affect, Sensation, str. 211. issue Against Preemptive War vol. 13, no. 1, Durham, March 2005, str. 36. 37 Brian Massumi, Parables for the Virtual: Movement, Affect, Sensation, str. 35.  proces, kojem donosi sadržaj. [...] To je u osnovi pragmatičko pi- deluje preko vremenskog proklizavanja kojim je budućnost učinjena neposredno pri- I Z vo Đ E N J E F I L o Z o F I J E I N ovA K R I T I Č K A T E o R I J A BRAJAN MASuMI FIGuRE u PoKRETu I Z vo Đ E N J E F I L o Z o F I J E I N ovA K R I T I Č K A T E o R I J A tanje: kako nešto performativno doprinosi protezanju ekspresije sutnom, a da pri tom nije prestala da bude budućnost – uslovljavajući preventivu ili u svet – ili obrnuto, produžava njeno zarobljavanje.38 preduzimajući akciju (preventivni napad = pre-emptive action) da bi se sprečio pred- Ako je afekt “osmeh bez mačke”,39 ili pogodak bez onoga što/koji pogađa, viđeni događaj. Reciprocitet pretnje i straha pretnju čini virtuelnom, pošto je pretnja te i aktuelna akcija koja ga je izazvala i aktuelni kontekst te akcije, ono što je u afektu okidač i uslovljava pojavu straha, ali bez straha koji izaziva, pretnja ne bi imala uticaj izraženo je nesupstancijalno i racionalno; to je ono što je obnovljivo i promenljivo, nad aktuelnom egzistencijom. Strah prouzrokovan uzbunama ili slikama u prvoj fazi opšta sposobnost ili moć razumevanja, bivanja afektiranim ili delovanjem. je samo intenzitet doživljaja. Masumi kaže da je afekt straha taj, a još uvek ne sadržaj straha, koji pogađa nervni sistem neposrednošću koja afekt straha i akciju tela čini nerazlučivim. 41 Televizijski gledalac je “aktiviran” i njegovo iskustvo je “u strahu”, Mašina-događaj odnosno to je imanentno osećanje. Kako se akcija razvija – a ova akcija je telesni od- govor ili naboj u telu – ona počinje da se odvaja od afekta. Akcija se ostvaruje i tako Ista zbirka pitanja – afekt, osećaj, događaj – kod Masumija se pojavljuje u iscrpljuje, dok afektivni intenzitet opstaje i akumulira se. U sledećoj fazi, kada akcija potpuno drugom registru diskursa, primenjenom sa jasno kritičkim ciljem na analizu tela istekne dok afekt još uvek rezonira, telo počinje da percipira pojedinosti situa- savremene politike. Njegova glavna teza je da se ideologija, iako je još uvek u velikoj cije. Zatim se uključuje refleksija i (medijski)-događaj se razmatra u retrospektivi ili meri “sa nama”, više ne definiše kao globalni vid delovanja moći. putem prisećanja. U prisećanju, afektivno odvijanje se presavija prelazeći od nefeno- Mi ne primamo značenja kao poruke, ono što izaziva rezonancu je menskog imanentnog doživljaja, koje se osećalo kao šok, u sadržaj doživljaja, inter- intenzitet (afekt, efekt) medija.40 irorizovano lično osećanje. Ukazuje se opažanje da smo se uplašili. Ali, afekt straha Afekt kojim se danas vlada ljudima je strah. Strah je argument Masumi- sada postaje samo još jedna uračunata komponenta doživljaja, koji se sastoji od jeve teorije afekta, ali i značajna tema po sebi. Simptomatično je da je to tema prve više od jedne percepcije: intenzija (promena nivoa kvaliteta) se pretvara u ekstenziju knjige The Politics of Everyday Fear, (1993) nastale u periodu administracije Džordža (merljive kvalitete). Treća faza nastaje kada se događaj priča, reprodukuje u narativu. Buša starijeg. A poslednja knjiga Empire of Emotion, koja je još u pripremi, smešta se Emocija se razdvaja od lične istorije i objektifikuje kao emocija: ideja reprezentovana u period administracije Džordža V. Buša mlađeg, te u događaje oko 11. septembra i kao subjektivni sadržaj. Masumi citira Džejmsa: rata u Iraku. U svom novijem eseiju “Fear (The Spectrum Said)”, Masumi obrazlaže Tamo gde idealna emocija izgleda da prethodi (ili se pojavljuje kako strah i pretnja operišu u Bušovoj doktrini preventivnog delovanja. Još jedna nezavisno od) telesnih simptoma, često se ne radi ni o čemu dru- parabola! Ministarstvo domovinske sigurnosti (Department of Homeland Security) gom do o reprezentaciji samih simptoma. Neko ko je ranije padao u Sjedinjenim Državama je ubrzo posle 11. septembra uvelo novi aparat – “a color- u nesvest pri pogledu na krv prisustvovaće pripremama za ope- coded terror alert system”. Taj aparat tj. barometar sa skalom od zelene (=“niska”) raciju sa nezadrživim lupanjem srca i anksioznošću. On očekuje do crvene (=“najozbiljnija”) boje bi bio dnevno korišćen da prikaže nivo pretnje od izvesna osećanja i to očekivanje ubrzava njihovo pojavljivanje.42 terorizma. Naravno, drugi aparat vezan za njega bila je televizija – jedini medij koji je U primeru operacije, krv deluje kao uzbuna, znak straha. Pošto osoba u mogao da se obrati celokupnoj populaciji odjednom. Svođenjem informacije na uzbu- ovoj situaciji ne može da ispuni akciju za koju je ovo okidač – da pobegne, njeno telo nu, doslovno na boju i ni na šta više, vlada je bila oslobođena davanja informacija o se aktivira u prvobitnoj formi. Prema tome, ako pokret i ne uspe da se izrazi, razvija 716 izvoru, prirodi i mestu pretnje. Uzbune su delovale kao signali bez označavanja i nisu se emocija, i tako sprečava akciju. 717 tražili razumevanje subjekta, nego njegovu telesnu reakciju. Na koji način su strah i Krug se zatvara u petlju pretnja-strah-pretnja kada kontekst postane za- pretnja isprepletani u paradoksalnom, kvaziuzročnom odnosu, objašnjeno je preko sićen znacima koji kao okidači aktiviraju strah u samom strahu. Događaj se više ne petlje faza koje se preklapaju. reprezentuje, to je ritualizovana emocija (pretnja potencijalne opasnosti), koja boji Zahvaljujući samom 11. septembru, pretnja je postala kvaziuzrok istovre- pozadinu afektivnim tonom ili raspoloženjem. Kontekst dobija afektivni sadržaj. men svom efektu (strah koji prouzrokuje pretnju koja prouzrokuje strah itd). Strah Strah kao subjektivni sadržaj na podlozi revirtuelizovanog straha BoJANA CvEJIć postaje način života.43 38 Brian Massumi, “Introduction: Like a Thought”, iz Brian Massumi (ed.), A Shock to Thou- ght: Expression after Deleuze and Guattari, Routledge, London – New York, 2002, str. 14. 41 Brian Massumi, “Fear (The Spectrum Said)”, Positions: East Asia Cultures Critique, special 39 Jedna od delezovskih slika koja se stalno vraća. issue Against Preemptive War vol. 13, no. 1, Durham, March 2005, str. 37. 40 Brian Massumi, Parables for the Virtual: Movement, Affect, Sensation, Duke University 42 Brian Massumi, “Fear (The Spectrum Said)”, str. 40. Press, Durham, 2002–2003, str. 42. 43 Brian Massumi, “Fear (The Spectrum Said)”, str. 41.  Sistem za uzbunjivanje je alat kojim vlada operiše putem principa neizve- Međutim, ovaj zaključak predviđa i neke primedbe: da li politika afektivnog I Z vo Đ E N J E F I L o Z o F I J E I N ovA K R I T I Č K A T E o R I J A BRAJAN MASuMI FIGuRE u PoKRETu I Z vo Đ E N J E F I L o Z o F I J E I N ovA K R I T I Č K A T E o R I J A snosti, afektivno uobličavajući masu. Ona se koristi moćima koje “mogu da zaposed- osnaživanja (empowerment) odgovara svakom današnjem društvu ili situaciji? Ne nu individuu”44 na pre-individualnom nivou, koje, prema Zilberu Simondonu (Gilbert obraća li se Masumijeva politika afekta individualnom (često doslovno u drugom licu Simondon, 1924–1989) – na koga Delez upućuje u svom konceptu “individuacije” – jednine) u razvijenom kapitalističkom sistemu slobodnog tržišta? Zar ona ne razot- nisu “unutar individue” nego na granici između subjekta i sveta, između indivualnog kriva tradicionalnu liberalno-individualističku pristrasnost zapadne misli koja se ne i kolektivnog. može primeniti na mnoge krajeve nekadašnjeg Drugog i sve većeg Trećeg sveta? Šta U biopolitičkoj teoriji Antonija Negrija (Antonio Negri, 1933–) i drugih, taj ako bismo ovaj metod primenili na druge, geopolitički različite situacije, kao što su generički materijalni kvalitet ljudskog života na kome se telo aktivira može se nazvati postsocijalistička drušva u tranziciji, gde novorođeni fašizmi i dramatične društvene “biomoć”. 45 Pošto telo ne može da se podudara sa sobom nego sa potencijalom, nejednakosti zahtevaju kolektivnu akciju? U tom slučaju, politike posebnih identiteta buduće-prošlim savremenikom svake telesne promene46 koje su sprovodili Ujedinjene nacije, Amnesty International, Fond za otvoreno druš- subjekt se podudara sa sobom samo u individuaciji kolektiva. Masumi tvo, nisu postigle cilj defašizacije, već su olakšale gladak prodor kapitala slobodnog nagoveštava da bismo takvu kolektivnu individuaciju zasnovanu na strahu mogli tržišta. Politika onog “bivajte intenzivniji tamo gde se već nalazite” a to su društva nazvati fašizmom. Kako mu se možemo suprotstaviti, pita on. Odgovara da je to koja razdiru posleratni političko-ekonomski sukobi, ne znači nista drugo nego održa- moguće samo zbunjujućom akcijom, zapravo, vanje političkog statusa quo u zagrljaju s nadolazećim neoliberalizmom. na istom afektivnom, ontogenetskom polju na kome on sam Ostaje pitanje da li Masumi namerno izbegava da se pozabavi pitanjem operiše.47 prelaza od individualnog ka kolektivnom ili on svojim insistiranjem na transverzal- nom bezsubjektnom kretanju misli u telu i misli tela smatra da ćemo napustiti druš- tvo kao takvo kategorijom molekularnog subjekta u stalnom procesu transformacije? Zaključak Na tački gde kritičnost više ne može a da ne utvrdi ograničenja kojih želi da se oslo- bodi, afirmativno-pragmatički pristup, eksperiment na razini komponovanja doživ- Eseji iz zbirke Parables for the Virtual, koja je važan izvor navoda u ovom tek- ljaja i obnova konceptualne imaginacije su možda sve – toliko malo ili mnogo – što stu, otvaraju novo poglavlje u savremenoj teoriji, uglavnom zbog dva dostignuća. subjekt kasnog kapitalizma na početku dvadeset prvog veka može da učini. Prvo, to je događaj u teoriji koji prožima svoje koncepte takvom kreativ- nom snagom da se oni transformišu i ponovo izumevaju kao da slobodno bujaju u Prevod s engleskog divljem, samovarirajućem i ponekad nesaglasnom šarolikom rezervoaru materijala Margarita Petrović koji čini svakodnevicu. Svet se pokazuje kao rezervoar aktivnosti. On vas nagoni kao čitaoca da se uključite sa korisničkim alatima koji će vam stalno biti potrebni da biste se obnovili i usaglasili sa tim materijalom, da u protivnom ne biste propustili Literatura: promenu. Drugo, ukazano je na potencijal da se prevaziđu cinično-kritička ili relativi- Brian Massumi, Sandra Buckley (eds.), “Bodies and Boundaries, East and West stička raspoloženja akademskog poststrukturalizma. Masumijevo ukazivanje na po- (conference proceedings)”, Social Discourse/Discours social: International Research tencijal tog prevazilaženja ide dalje od obične vitalističke afirmacije radosnih afekata Papers in Comparative Literature vol. 3, no. 3–4, Fall–Winter 1991. 718 kao posledice intenzivnjeg bivanja u procesu koji se neprekidno menja. Ovaj potenci- Brian Massumi, A User’s Guide to Capitalism and Schizophrenia: Deviations from 719 jal prevazilaženja je kod Masumija operativan kao teorijska praksa kojoj ne nedostaje Deleuze and Guattari, The MIT Press, Cambridge Ma, 1992. složenost u intenzitetu i pragmatičkoj spremnosti za interakciju sa širokom materi- Brian Massumi, Kenneth Dean, First and Last Emperors: The Absolute State and the jalnošću kulture. Body of the Despot, Semiotexte/Autonomedia, New York, 1992. Brian Massumi (ed.), The Politics of Everyday Fear, University of Minnesota Press, 44 Brian Massumi, “Fear (The Spectrum Said)”, str. 46. Minneapolis, 1993. BoJANA CvEJIć 45 Michael Hardt and Antonio Negri, Empire, Harvard University Press, Boston, 2000. Brian Massumi (ed.), “Deleuze, Guattari and the Philosophy of Expression”, Cana- 46 Brian Massumi, Parables for the Virtual: Movement, Affect, Sensation, Duke University dian Review of Comparative Literature/Revue Canadienne de Littérature Comparée Press, Durham, 2002–2003, str. 200. 47 Brian Massumi, “Introduction: Like a Thought”, iz Brian Massumi (ed.), A Shock to Thou- (special issue) vol. 24, no. 3, Edmonton Alta, September 1997. ght: Expression after Deleuze and Guattari, Routledge, London – New York, 2002, str. 47. Za Brian Massumi (ed.), A Shock to Thought: Expression After Deleuze and Guattari, ovaj stav bi se moglo reći i da saopštava političku strategiju u filmovima Majkla Mura (Michael Routledge, London, 2002. Moore, 1954–) Bowling for Columbine (2002) i Fahrenheit 9/11 (2004). Brian Massumi, Catherine de Zegher (eds.), Bracha Lichtenberg Ettinger: The  Eurdyice Series, The Drawing Center, New York, 2002. I Z vo Đ E N J E F I L o Z o F I J E I N ovA K R I T I Č K A T E o R I J A BRAJAN MASuMI FIGuRE u PoKRETu I Z vo Đ E N J E F I L o Z o F I J E I N ovA K R I T I Č K A T E o R I J A Brian Massumi, Parables for the Virtual: Movement, Affect, Sensation, Duke Uni- versity Press, Durham, 2002–2003. Brian Massumi (ed.), The Matrixial Borderspace: Essays by Bracha Ettinger, Univer- sity of Minnesota Press, Minneapolis, u štampi. Mark B. N. HANSEN Filozofija tela kao sučelja tehničkih i bioloških informacionih sistema : oleg Jeknić Mark Hansen (Mark Boris Nicola Hansen, 1965–) je profesor medija na Prinston univerzitetu (Princeton University), a potom i na Čikago univerzitetu (Uni- versity of Chicago). On se, najopštije rečeno, bavi odnosom čoveka kao biološkog su- bjekta i digitalne tehnike. Do sada je objavio tri knjige od značaja za teoriju i filozofiju medija, u kojima analizira funkciju tela kao “mesta” susreta čoveka i tehnike.1 Dok se u prvoj knjizi (Embodying Technesis), kroz analizu preovlađujućeg shvatanja tehnike u teoriji, bavi kritikom uticaja poststrukturalizma na savremene studije kulture (teh- nokulture), u naredne dve knjige on izlaže svoju teoriju novih medija koju zasniva na Bergsonovoj (Henri Bergson, 1859–1941) filozofiji (New Philosophy for New Media) i 720 na Merlo-Pontijevoj (Maurice Merleau-Ponty, 1908–1961) fenomenologiji percepcije 721 (Bodies in Code). Ove dve poslednje knjige su prva dva dela buduće trilogije 2 posve- ćene novim medijima, koje on shvata kao “savremenu fazu humane tehnogeneze 1 To su knjige (objavljene do kraja 2008. godine): Mark Hansen, Embodying Technesis: Tech- BoJANA CvEJIć nology Beyond Writing, Studies in Literature & Science, University of Michigan Press, Ann Arbor MI, 2000; Mark Hansen, New Philosophy for New Media, The MIT Press, Cambridge MA, 2004. i Mark Hansen, Bodies in Code: Interfaces with New Media, Routledge, New York – London, 2006. Hansen je i kourednik knjige The Cambridge Companion to Merleau-Ponty, Taylor Carman and Mark Hansen (eds.), Cambridge University Press, Cambridge, 2004. 2 Treća knjiga je u pripremi i nosi naslov The Politics of Presencing i ima za temu “otelovljenje svesti o vremenu”.  (koevolucije čoveka i tehnike)”.3 Hansen trilogijom želi da zaokruži svoju filozofiju njene primene u estetici. Time ne samo da je vratio Bergsona u žižu interesovanja MARK B. N. HANSEN I Z vo Đ E N J E F I L o Z o F I J E I N ovA K R I T I Č K A T E o R I J A FIGuRE u PoKRETu I Z vo Đ E N J E F I L o Z o F I J E I N ovA K R I T I Č K A T E o R I J A medija namenjenu “novom” digitalnom dobu – stoga je naziva “nova filozofija”, 4 u teorije medija početkom dvadeset prvog veka, nego je, tražeći u savremenoj nauci kojoj ljudsko telo uprkos tehnološkom bumu i dalje ima centralnu ontološku i episte- potporu za svoje tumačenje bergsonizma, izvršio i neku vrstu njegovog “osavreme- mološku ulogu. njivanja”. To “osavremenjivanje” je išlo u pravcu isticanja značaja tela u saznajnom Hansenov rad je značajan ne samo zbog toga što je široko postavljen i procesu, za šta je Hansen koristio radove savremenih filozofa (fenomenologa) i na- teži da obuhvati veliki broj teorijskih problema vezanih za savremenu tehnologiju učnika koji u centru svojih istraživanja imaju epistemološku funkciju tela. i njenu upotrebu u umetnosti, već i zato što je filozofski striktno zasnovan pa je u Jedna od osnovnih teza na kojoj Hansen gradi svoju filozofsku sliku sve- njemu jasno primetan kontinuitet filozofske problematike u teoriji medija.5 Hansen je ta je ona po kojoj informaciono doba savremene civilizacije karakteriše koevolucija u knjizi New Philosophy for New Media izložio viđenje celokupnog procesa saznavanja čoveka i tehnike. On koristi pojam “humana tehnogeneza” – human technogenesis.9 digitalizovanih informacija koje su nam dostupne putem kompjuterske tehnike, te Filozofija tehnike i filozofija biologije, zato, za njega postaju ontološki postavljene u kome telo ima centralnu ulogu. U drugoj knjizi (Bodies in Code) se opširno bavio i razvijane discipline.10 Hansen, da bi u doba dominacije informacionih tehnologija samim otelovljenjem kao saznajnim činom. zadržao čoveka kao telesno biće ili kao subjekta u centru svoje filozofije, ontologijom Hansen je inspiraciju da Bergsonove filozofske koncepte primeni u analizi mora da objasni inherentnu vezu informacije i biološkog, humanog subjekta. Iz istih umetničkih praksi ostvarenih upotrebom digitalne tehnike našao u Delezovim (Gilles razloga Hansen epistemologiju mora zasnovati na antropocentričnim i subjektivi- Deleuze, 1925–1995) tekstovima o filmu. Sam Hansen smatra najznačajnijim umet- stičkim teorijama informacija.11 Zapravo, cela Hansenova filozofija nastaje u težnji ničke radove koji koriste kao tehnički interfejs VR6 (tehnologiju virtuelne realnosti). da postane jedna humanistička metafizika digitalne komunikacione tehnologije, baš Hansen je odao Delezu priznanje za ideju da Bergsonov koncept slike primeni na kao što je Bergsonova filozofija nastajala iz želje da pruži “nedostajuću metafiziku” film,7 mada je problematizovao njegovo prisvajanje i preusmeravanje Bergsonovih nauci industrijalističke ere. Korelacija Bergsonove i Hansenove filozofije se ne za- koncepata. 8 Delez je Hansenu poslužio kao “medij” za Bergsonovu filozofiju i način država samo na granicama istovetnosti motiva, već je suštinska i opšta. Kao što je preovlađujući pogled na svet Bergsonovog vremena obeležio industrijalizam (koji je 3 Mark Hansen, Bodies in Code: Interfaces with New Media, Routledge, New York – London, davao primat mašinskom nad humanim), a današnji obeležava informatika (primat 2006, str. ix. informacionog nad mašinskim), tako se i namesto Bergsonovog shvatanja “materije 4 Izraz “nova filozofija” (koji Hansen koristi u knjizi New Philosophy for New Media) pišemo pod znacima navoda jer time želimo da ukažemo da je ovaj pojam problematičan, ako ne i apsurdan. Ako pod rečju “novo” podrazumevamo nešto što do tada nije postojalo, a pod rečju 9 Šire razmatranje ovog pojma pogledati u: Mark Hansen, Bodies in Code: Interfaces with New “filozofija” “ljubav prema mudrosti” (Platon /Πλάτων, 428/427–348/347 p. n. e./) ili “pro- Media, Routledge, New York – London, 2006, str. ix, 20–22. Danas se pojam humane tehno- učavanje najopštijih i najapstraktnijih odlika sveta i kategorija od kojih polazi naše mišljenje” geneze sve češće koristi da označi individualnu i društvenu adaptaciju čoveka na svakodnevnu (Oksfordski filozofski rečnik), tada ne možemo nijednu filozofiju nazvati novom osim u hrono- interakciju sa informacionim tehnologijama. Ovaj proces adaptacije čoveka i tehnike Hansen loškom smislu. Posebno se Hansenova filozofija ne može nazvati novom, jer je ona duboko vidi kao koevoluciju. utemeljena na “starim” filozofijama Bergsona i Merlo-Pontija i upravo je vredna zbog toga što 10 Filozofija tehnike se bavi promišljanjem svih aspekata tehnike, a to su nastanak, razvoj, ih aktuelizuje u dvadeset prvom veku. Ovaj izraz može biti shvaćen samo u smislu hronološki primena i značenje tehnike, kao i njen društveni uticaj. Filozofija biologije se bavi pitanjem poslednje (najnovije), a ne u smislu suštinski nove i različite u odnosu na tri hiljade godina razlikovanja živog i neživog (šta je život? kao ontološko pitanje) i pitanjem postojanja razlike u staru tradiciju filozofskog mišljenja u zapadnoj Evropi. proučavanju živog, odnosno biološkog, i proučavanja svih ostalih oblasti (to je epistemološko 5 To je problematika koja se tiče, pre svega, epistemoloških pitanja – pitanja o načinima i pitanje). Hansen se, kada se bavi pitanjima koja spadaju u domen filozofije biologije, najčešće 722 sredstvima saznanja. Hansenovi radovi, ukazujući na ovu problematiku kao ključnu za teoriju poziva na Rejmona Rijea, koga, pak, naziva “biofilozofom” (Mark Hansen, New Philosophy for 723 medija, pokazuju da je teoriju medija moguće prepoznati kao epistemološku disciplinu i tako New Media, The MIT Press, Cambridge MA, 2004, str. 80). Biofilozofija predstavlja neku vrstu pratiti njen razvoj od antičke filozofije do danas. kritike antropomorfnog shvatanja života u filozofiji biologije i ogleda se u tome da osnovno 6 Virtual reality (VR) je interfejs (sučelje kompjuter–čovek) koji omogućava korisniku da in- pitanje biofilozofije nije “šta je život?” nego šta je to što neprekidno transformiše život. Za teraguje sa kompjuterski simuliranim, senzorno sveobuhvatnim okruženjem. VR se realizuje biofilozofiju život je raznovrsnost. (O biofilozofiji i razlici između biofilozofije i filozofije bio- elektronskim uređajima kao što su posebne naočari (VR goggles), rukavice i slušalice. logije pogledati tekst Biophilosophy for the 21st Century autora Eugene Thackera dostupan na 7 “Ono što je veliko u Delezovom sagledavanju Bergsonove koncepcije slike je mogućnost nje- http://www.ctheory.net/articles.aspx?id=472, pristupljeno 27. aprila 2008). “Biofilozofija je ne savršene primene na film.” Mark Hansen, New Philosophy for New Media, The MIT Press, grana filozofije koja smatra da su svi filozofski sistemi bazirani na biološkim principima kao što oLEG JEKNIć Cambridge MA, 2004, str. 6. su evolucija, moždane funkcije i ekološki sistemi. Pošto su ljudi biološki, sve filozofsko što oni 8 Osnovna zamerka koju Hansen upućuje Delezu u odnosu na Bergsonovu filozofiju je da konstruišu ne može izbeći biološkim principima.” (navedeno prema definiciji biofilozofije sa je razdvojio afekciju od tela. “Da bismo upotrebili Bergsonovo poimanje otelovljenog centra www.biophilosophy.org, pristupljeno 21. maja, 2008). indeterminacije kao teorijsku osnovu za naše istraživanje novomedijske umetnosti, moramo 11 Većina savremenih teorija medija se zasniva na Šenonovoj matematičkoj teoriji informacija ga osloboditi Delezove transformativne aproprijacije.” Mark Hansen, New Philosophy for New i, šire, na teorijama kibernetičkih sistema Norberta Vinera (Norbert Wiener,1894–1964) i fon Media, str. 7. Nojmana (John von Neumann, 1903–1957).  kao slike”12 kod Hansena govori o “informaciji kao digitalnoj slici”. Ono što je u Ber- Već smo rekli da je insistiranje na telu kao na ontološkoj osnovi sveta izraz MARK B. N. HANSEN I Z vo Đ E N J E F I L o Z o F I J E I N ovA K R I T I Č K A T E o R I J A FIGuRE u PoKRETu I Z vo Đ E N J E F I L o Z o F I J E I N ovA K R I T I Č K A T E o R I J A gsonovoj filozofiji bila materija za Hansena je informacija.13 Po Bergsonu, ono što Hansenove duboko humanističke fenomenologije. Za razliku od brojnih savremenih doživljavamo od materijalnog sveta je slika, a za Hansena je ono što doživljavamo filozofa i teoretičara medija koji smatraju da je digitalizacija dovela civilizaciju u post- od informatičkog, digitalnog sveta – digitalna slika.14 Kao što kod Bergsona, u epi- humanu fazu, on smatra da čoveku i u informaciono doba pripada primarna uloga. Da stemološkom smislu, između materije i memorije stoji afekcija kao telesna senzacija, bi objasnio šta je informacija i kakva je njena relacija sa čovekom, Hansen se poziva za Hansena je telo “mesto” u kojem se spajaju informacija i ljudska svest. Drugim na radove dva, danas manje poznata, kibernetičara – Donalda Makeja (Donald Mac- rečima, za Hansena je telo ontološka osnova sveta, ali istovremeno i epistemološko Kay, 1922–1987) i Rejmona Rijea (Raymond Ruyer, 1902–1987). Teorija informacija sredstvo. Donalda Makeja može biti posmatrana kao neka vrsta “dopune” opšteprihvaćenoj Osnovna premisa Hansenove teorije “novih medija” je da je digitalizacija Šenon–Viverovoj (Claude Shannon /1916–2001/, Warren Weaver /1894–1978/) dovela do promene u materijalnom statusu medija (dematerijalizovala je “stare” me- matematičkoj teoriji informacija. Dok se Šenon–Viverova teorija prvenstveno bavi dije) čime je telo dobilo funkciju njihovog materijalnog nosioca.15 Pojmom “novome- optimizacijom odnosa signal–šum u razmeni informacija, Makej se bavi strukturom dijsko doba” Hansen označava istorijski period u kojem se desio pomeraj koji je izvela informacije i načinima njene interpretacije, dakle, pitanjem formiranja značenja infor- digitalizacija i koji je telu vratio funkciju materijalnog nosioca medija. Taj pomeraj macije u komunikaciji.18 Po Makeju, postoje dva činioca informacije – jedan se naziva je, po Hansenu, najvidljiviji u savremenoj umetnosti (“novomedijskoj umetnosti”). selekcija, a drugi konstrukcija. Selekcija odgovara Šenonovom tehničkom konceptu Stoga svoje teorijske postavke Hansen ispituje isključivo na primerima radova savre- informacije i označava “verovatnoću izvesnosti poruke”,19 dok konstrukcija opisuje menih umetnika koji su ostvareni uz pomoć digitalne tehnologije. Citirajući umetnika širi kontekst selekcije, odnosno bihevioralno stanje primaoca (koje uključuje ne samo Džefrija Šoa (Jeffrey Shaw, 1944–),16 Hansen ukazuje na dvostruku ulogu koju telo prostu kognitivnu predispoziciju nego i takve telesne činioce kao što su visceralni ima u današnjem digitalnom okruženju – kao materijalno “mesto” (site) gde infor- odgovor i hormonalna sekrecija). macija biva otelovljena i kao “apsolutni domen samo-afekcije”,17 dakle, kao jedini Za Makeja, informacija ne može biti odvojena od značenja zato pravi objekat čovekovog afektivnog iskustva. Pošto je za njega afektivnost dominan- što se selekcija neminovno dešava u “prljavoj” situaciji realnog tno fenomenološko iskustvo vezano za digitalnost, a savremena umetnost najočitiji života u kojoj je otelovljena stremljenja kontaminiraju i tako ak- primer “nove uloge” koju dobija ljudsko telo u komunikaciji, Hansenova knjiga New tivno pridonose proizvodnji informacije. 20 Philosophy for New Media se može posmatrati i kao rad iz oblasti estetike novih me- Ovakva subjektivistička teorija informacija, koja ističe blisku povezanost dija. No, ta knjiga je za ovaj rad značajna i kao izraz jednog manje-više koherentnog i međuzavisnost informacije i njenog primaoca (veza tehničkog i biološkog), čini su- opšteg filozofskog viđenja sveta koji stoji iza nje i čiju ćemo teoriju medija (zapravo, štinsku suprotnost matematičkoj objektivnosti Šenon–Viverove teorije. Na osnovu teoriju epistemološke funkcije tela) ovde izložiti. Makejove, Hansen gradi svoju teoriju informacija kao epistemologiju koja je komple- mentarna sa Bergsonovom.21 12 Slika je za Bergsona “više od predstave a manje od stvari”. U daljem zasnivanju svoje suštinski bergsonističke epistemologije in- 13 Za Hansena je informacija podatak kojem ljudski subjekat daje značenje, u smislu uobliča- formacionog procesa Hansen se oslanja na kibernetiku Rejmona Rijea.22 Osnovna vanja (in-form-iranja). In-formacija je neraskidivo povezana sa telom koje služi kao “okvir” te forme. Stoga se može reći da, sledeći Hansenovu sliku sveta, termin podatak označava objek- 18 Šenon–Viverova teorija određuje značenje informacija stohastički, odnosno probabili- tivni aspekt informacije, a informacija subjektivni pogled na podatke. stički. 724 14 Hansen pod digitalnom slikom podrazumeva proces kojim informacija postaje dostupna 19 U originalu: “the probability of message’s likelihood”. Mark Hansen, Bodies in Code, Inter- 725 opažanju kroz otelovljeno iskustvo (embodied – otelovljeno/ovaploćeno). “Slika ne može više faces with Digital Media, Routledge, New York – London, 2006, str. 249. biti ograničena na nivo površinske pojave, već mora biti proširena tako da obuhvati celoku- 20 Mark Hansen, Bodies in Code, Interfaces with Digital Media, str. 249. pan proces kojim informacija postaje perceptibilna kroz otelovljeno iskustvo. To je ono što 21 Za Makeja, u procesu komunikacije čovek čini kontekst koji informaciji daje značenje, što predlažem da nazovemo digitalnom slikom.” (Mark Hansen, New Philosophy for New Media, odgovara Bergsonovom shvatanju uloge subjekta u percepciji (subjekat vrši selekciju percep- The MIT Press, Cambridge MA, 2004, str. 10) Za Hansena se pojam digitalna slika ne odnosi tivno datog). Za Hansena se proces selekcije dešava u okviru otelovljenja. “Njegova [Makejova, samo na vizuelno nego i na auditivno i taktilno. Mark Hansen, New Philosophy for New Media, prim. O. J.] teorija, prema tome, upotpunjuje informaciono–teorijski ekvivalent Bergsonove str. 11. supstrakcione teorije percepcije: konkretno, ona postavlja (humano) otelovljenje u svojoj oLEG JEKNIć 15 Mark Hansen, New Philosophy for New Media, str. 21. sveukupnosti kao kontekst koji određuje koja će informacija biti selektovana u datoj situaciji.” 16 Džefri Šo je australijski umetnik koji je poznat po svojim interaktivnim filmovima. Trenutno Mark Hansen, New Philosophy for New Media, The MIT Press, Cambridge MA, 2004, str. 79. je kodirektor iCinema, Centra za istraživanje interaktivnog filma (Center for Interactive Cinema 22 Rejmon Rije bio je profesor na Faculté des Lettres Univerziteta Nancy i sebe je smatrao Research) na University of New South Wales u Sidneju. pristalicom “neofinalizma”. (“Neofinalizam” je pravac suštinski suprotan “neo-darvinizmu” i 17 Pogledati: Mark Hansen, New Philosophy for New Media, The MIT Press, Cambridge MA, zastupa ideju o makroevoluciji, odnosno ortogenezi po kojoj je evolucija determinisana i fina- 2004, str. 84–85. lizovana.) Rije je za Hansena značajan kao kibernetičar (knjiga Kibernetika i poreklo informacije  Rijeova teza je da je svest subjekat informacionog sistema, odnosno da tehnički in- ontologije i epistemologije informacije, Rije odgovara ne samo kao kibernetičar koji MARK B. N. HANSEN I Z vo Đ E N J E F I L o Z o F I J E I N ovA K R I T I Č K A T E o R I J A FIGuRE u PoKRETu I Z vo Đ E N J E F I L o Z o F I J E I N ovA K R I T I Č K A T E o R I J A formacioni sistemi samo prenose podatke koji postaju informacije tek u susretu sa suštinski povezuje biološke i informacione sisteme nego i kao filozof čija je episte- ljudskom svešću.23 Rije u svojoj kibernetici čoveka posmatra u materijalnom i pro- mologija dualistička i suštinski korespondentna sa Bergsonovom. Hansen tako, na stornom smislu kao neku vrstu organske “informacione mašine”, ali čiji je uzrok i osnovama Makejove i Rijeove kibernetike, gradi jednu dualističku epistemologiju u svrha nadprostorna te stoga i neprimetna – Rije koristi pojam unobservable x da kojoj, s jedne strane, postoji individualna svest (nešto slično otelovljenoj svesti kod označi ovaj nadprostorni aspekt ljudskog bivstvovanja.24 Jedan od zaključaka koji Merlo-Pontija) kao prostorni subjekat saznanja, i s druge strane, nad-prostorna i se može izvući iz Rijeove kibernetike je da je epistemološki subjekat, u komunikaciji nad-individualna svest kao saznajni subjekat koji postoji u ravni vremena. između mašine i čoveka, nadprostoran, te da se stoga telo, kao prostorno, pojavlju- Ono što proizlazi kao bitna implikacija Hansenove ontologije informacije je u funkciji saznajnog sredstva koje na perceptivnom planu povezuje informaciju i jeste da mašinska obrada i razmena podataka ne mogu zameniti ljudsku percepciju i svest.25 Telo, stoga, ima funkciju medija na perceptivnom nivou i funkciju interfejsa kogniciju. To je bio i cilj zasnivanja ontologije informacija. Ona je Hansenu bila neop- na noetičkom, jer informacije “otelovljuje” čineći ih tako dostupnim saznanju. Indi- hodna da bi izgradio svoju humanističku filozofiju informacionog doba: čovek je izvor vidualna svest je medij koji povezuje telo i “pravi” subjekat, odnosno nadprostorni i svrha celokupnog sistema komuniciranja i njega ne može da zameni nijedan aparat; “centar svesti” – neprimetno iks.26 Kao što “metafizika noosfere” Pjera Tejara de a kako je čovek i telesno biće, digitalizacija ga ne može ni “dematerijalizovati”. Za- Šardena čini osnovu za Makluanovu teoriju medija, tako “metafizička kibernetika” snivanjem svoje filozofije medija na subjektivističkim, antropocentričnim teorijama Rejmona Rija jeste osnova Hansenove ontologije informacija. Hansenu, u zasnivanju informacija Hansen postulira čoveka kao isključivog subjekta komunikacije, a aparati koji međusobno komuniciraju mogu biti posmatrani samo kao objekti koji razmenjuju – La cybernétique et l’origine de l’information, Flammarion, Paris, 1954) čija teorija suštinski povezuje informacione i humane, biološke sisteme. Rije razlikuje mehaničko, koje se može podatke, nikada, ni jedan od njih kao subjekat. Subjekat digitalnog informatičkog primetiti u prostoru i čemu odgovara organsko-fizički plan ljudskih bića, od “nadprostornog” doba ostaje čovek.27 (transpatial) plana (aksiološke dimenzije čoveka) koju naziva “neprimetno iks” (nonobservable Po Hansenu, informacija, kao objekat komunikacije, odnosno saznanja, x) (Mark Hansen, New Philosophy for New Media, The MIT Press, Cambridge MA, str. 83.) subjektu postaje dostupna u obliku digitalne slike. Digitalna slika je “informacija u Kao gnostičar, Rije odbija da suprotstavi duh materiji, subjektivno objektivnom, svest pred- metu. On se postavlja nasuprot teologiji Pjera Tejara de Šardena (Pierre Teilhard de Chardin, telu”, dakle, forma (oblik) kojom su svesti prezentovane informacije o “spoljašnjosti” 1881–1955) kome zamera što “Isusa stavlja u centar”, jer je Isus Hrist samo prenosilac poruke (svetu digitalizovanih informacija). Za razliku od Bergsona kod koga su slike pre-eg- “koji prestaje da bude zanimljiv kada se zna Pošiljalac poruke”,. Rejmon Rije, Prinstonska gno- zistirajuće forme (homogene sa telom), Hansen smatra da sliku (digitalnu sliku) čovek za, naučnici u potrazi za religijom, Prosveta, Beograd, 1986, str. 33. Kod nas je objavljena, osim mora napraviti svojim telom – oteloviti i učiniti je tako homogenom sa “telesnim pro- Prinstonske gnoze, još samo jedna Rijeova knjiga – Životinja, čovek, simbolska funkcija, Matica srpska, Novi Sad, 1966. storom” u kojem se odvija proces saznavanja. Otelovljenje (embodiment) je jedna od 23 “Cirkulacija talasa od mašine do mašine u zatvorenom kolu, bez porekla i izlaza koji vodi ka ključnih reči Hansenove “nove filozofije”.28 Pošto u središte svoje filozofije postavlja individualnoj svesti, ne može biti nazvana informacijom.” Raymond Ruyer, La cybernétique et l’origine de l’information, Flammarion, Paris, 1954, str. 9–10, navedeno prema: Mark Hansen, New Philosophy for New Media, The MIT Press, Cambridge MA, 2004, fn. 284. 27 Ovakav Hansenov stav je izuzetno značajan jer je u suprotnosti sa danas preovlađujućim 24 “(Ovo bi dokazalo da je) neprimetno biće koje se manifestuje [se manifester] kao prva ljud- u teoriji medija. Divna Vuksanović (1965–) dobro uočava (ali i sama prihvata) gledište većine ska ćelija [cellule] sposobno da konstruiše, bez mašina, organske mašine sposobne da potom savremenih filozofa i teoretičara medija po kojem je ulogu saznajnog subjekta preuzela teh- proizvode automatske neorganske mašine, koje čak same mogu kontrolisati neautomatske nologija, odnosno sam medij: “To da sredina koja nas okružuje, zahvaljujući naprednim teh- mašine. To bi dokazalo da je ono što zovemo organizmom u isto vreme ono što je primet- nologijama, sve više preuzima ulogu inicijatora različitih komunikacijskih aktivnosti, prelazeći 726 no u prostoru i neprimetno iks, koje podupire čitav lanac automatizma, i interno i eksterno.” iz prvobitne pozicije objekta koji trpi radnju u svojevrsni subjekt komuniciranja, ne znači ništa 727 Raymond Ruyer, La Cybernetique et l’origine de l’information, str. 23, navedeno prema: Mark drugo do factum da medijum komunikacije postaje ne samo “subjekat saznanja” u nekadaš- Hansen, New Philosophy for New Media, str. 83. njem smislu pojma, već i sam sadržaj komunikacije.” (Divna Vuksanović, Filozofija medija: 25 Za Hansena, u knjizi New Philosophy for New Media telo nije, kao za Bergsona, korelat ontologija, estetika, kritika, FDU, Institut za pozorište, film, radio i televiziju – Čigoja, Beograd, spoljašnjeg fluksa, već je ono heterogeno fluksu informacija, te stoga, da bi bile saznate, in- 2007, str. 118) Nasuprot ovome, Hansen svojom filozofijom novih medija zapravo revitalizuje formacije moraju biti otelovljene (Rije bi rekao konvertovane). Da je telo homogeno sa fluksom koncept po kojem subjekat saznanja i komunikacije može biti čovek (i samo čovek). informacija, tada bi ono izgubilo centralnu ulogu i informacione mašine bi mogle vršiti funkciju 28 Hansenov termin otelovljenje iz knjige New Philosophy for New Media se odnosi isključivo subjekta, a pre svega bi ga mogle “dematerijalizovati”. Ovo je važno Hansenovo zapažanje, na proces pravljenja digitalne slike putem tela i ne treba ga poistovećivati sa Merlo-Pontijevim oLEG JEKNIć jer ono stvara prostor za uvođenje koncepta interfejsa kao neophodnog elementa komunika- terminom otelovljenosti koji označava neraskidivu vezanost čovekovog tela i svesti (otelovljeni cionog sistema koji nehomogene, digitalizovane informacije čini dostupnim tako što ih čini subjekat) iako sa njim ima suštinske sličnosti (o čemu će biti reči dalje u tekstu). Danas se homogenima sa subjektom koji ih saznaje. termin otelovljenost veoma često upotrebljava u teorijskoj literaturi zahvaljujući, pre svega, 26 “To je razlog zašto Rije insistira da mozak funkcioniše kao konvertor [convertisseur], a kognitivnim naukama, u kojima je istraživački program “Otelovljena kognicija” (Embodied Co- svest kao “akt konverzije” između transprostornog i psiho-empirijskog.” Mark Hansen, New gnition) rastući trend i u kojoj se ovim terminom želi označiti nerazdvojiva veza tela i kognitivne Philosophy for New Media, str. 83–84. aktivnosti uma, što je proizvod Merlo-Pontijevog uticaja na kognitivne nauke.  ljudsko telo on, zapravo, želi da Bergsonovu filozofiju prikaže kao fenomenologi- jer otelovljenjem čovek pravi digitalnu sliku izdvajajući one informacije koje su od MARK B. N. HANSEN I Z vo Đ E N J E F I L o Z o F I J E I N ovA K R I T I Č K A T E o R I J A FIGuRE u PoKRETu I Z vo Đ E N J E F I L o Z o F I J E I N ovA K R I T I Č K A T E o R I J A ju tela, približavajući je time Merlo-Pontijevoj fenomenologiji percepcije.29 U ovom važnosti za njega, baš kao što, po Bergsonu, čovek u percepciji vrši filtriranje, ili “miksu” bergsonizma i Merlo-Pontijeve fenomenologije tela, Hansen od Bergsona oduzimanje, od totaliteta materije spram potreba ljudskog tela. Odnos digitalne slike preuzima koncept percepcije (po kome ona nije “čista”, već je memorija i afekat čine kao otelovljene informacije i “čiste” informacije, odnosno podatka, je kod Hansena nepotpunom tako što filtriraju količinu i vrstu informacija koju percipiramo), a od isti kao odnos percipirane materije i same materije kod Bergsona (odnos subjektiv- savremenih naučnika iz oblasti kognitivnih nauka preuzima, suštinski merloponti- no–objektivno). Stoga se može reći da Hansenov koncept digitalne slike odgovara jevsku, ideju da se taj proces dešava u telu (otelovljenom subjektu), a ne “u stvarima” Bergsonovom perceptu. (što je Bergsonovo shvatanje). Kada je informacija postala telo, i to kao digitalna slika, ona može biti Ljudsko telo otelovljenjem informacije od nje čini objekat saznanja za svest. predmet daljeg procesa saznanja. Pošto Hansenova epistemologija ne poznaje intu- Telo je time postavljeno u centar interesovanja. U procesu pravljenja30 digitalne slike iciju kao Bergsonovu metodu neposrednog saznanja, ona se ispostavlja, iako dekla- telo služi kao neka vrsta fizičkog “ekrana” koji uokviruje informacije (dovodeći ih tako rativno bergsonistička, kao suštinski merlopontijevska, jer sve što subjekat saznaje u relaciju sa svešću). Uokvirenje dovršava proces otelovljenja koji Hansen vidi kao jeste suštinski on sam odnosno njegovo sopstveno telo (telo se posmatra i kao su- mehanizam kojim informacije dobijaju značenje.31 Bergson i Delez, od kojih Hansen bjekat i kao objekat saznanja – subjekat saznaje samo ono što je postalo otelovljeno, pozajmljuje termin uokvirenje, shvataju telo kao okvir (frame) sveta slika. Dok je kod što je upravo suštinska karakteristika Merlo-Pontijeve fenomenologije percepcije). 33 njih telo (kao okvir) shvaćeno kao “rez u tok realnog”, a tok realnog predstavljen to- Informacija postaje dostupna svesti, kao subjektu saznanja, u vidu digitalne slike kom slika u koji telo stupa kao uokviritelj (kod Deleza je korelat telesnog uokvirenja koja postaje predmet afekcije kao sredstva koje povezuje domen prostora (telo) i na filmu filmski kadar – frame), kod Hansena telo uokviruje virtuelni svet digitalizo- vremena (svest). vanih informacija. Tako, telo, činom uokvirenja, aktuelizuje virtuelni svet (koji zatim U Hansenovoj filozofskoj slici sveta, sudeći po knjizi New Philosophy for biva predstavljen svesti u obliku digitalne slike).32 Ovakvim shvatanjem uokvirenja New Media, saznajni proces, koji kreće od informacije kao početnog objekta saznanja, Hansen ponovo ukazuje na krucijalnu ulogu tela kako na ontološkom (u aktuelnom a završava se kod svesti kao konačnog saznajnog subjekta (nećemo izdvajati nepri- “rađa” virtuelni svet digitalizovanih informacija), tako i na epistemološkom planu metno iks kao nadindividualni entitet), ima sledeću strukturu: (telo “povezuje” u saznajnom procesu informaciju i svest). Hansenov koncept otelov- informacija 34 –> otelovljenje –> digitalna slika –> afekcija –> svest. ljenja digitalne informacije funkcionalno odgovara Bergsonovom konceptu percepcije, Prva “faza” procesa saznanja – od informacije do digitalne slike tj. od besformnog do “ovaploćenog”, odgovara Bergsonovom konceptu percepcije (u ter- 29 Hansen, u knjizi New Philosophy for New Media, zasniva svoju teoriju medija na Bergso- minologiji klasične epistemologije ovo bi odgovaralo čulnom saznanju); a drugi – od novoj filozofiji, ali izmenjenoj (ili “unapređenoj”, “osavremenjenoj”) tako da se telo poima kao tela do svesti (od prostornog do vremenskog) odgovara afekciji kao drugoj kompo- nosilac svesti, nalik Merlo-Pontijevom konceptu otelovljene svesti (Hansen taj pojam u ovom nenti subjektivnosti kod Bergsona (ili logičkom saznanju u tradicionalnoj epistemo- smislu ne koristi). Hansen, dakle, stvara jednu merlopontijevsku verziju bergsonizma u kojem je od Merlo-Pontija preuzeta fenomenologija percepcije, a od Bergsona dualistička epistemo- loškoj terminologiji). Upravo ovakvu podelu prati Hansen u svoje dve naredne knjige; logija (i shvatanje afekta kao sredstva saznanja). U narednoj knjizi (Bodies in Code) Hansen će u onoj koja je već objavljena (Bodies in Code) on se bavi odnosom digitalne tehnike graditi svoju teoriju na “čistoj” Merlo-Pontijevoj fenomenologiji tela. Pretpostavljamo da je i organskog tela (čin otelovljenja kao perceptivnog saznanja), a u drugoj (najavljenoj Hansen poznavao Merlo-Pontijevu fenomenologiju percepcije već u vreme pisanja prve knjige, pod naslovom The Politics of Presencing) će se baviti svešću o vremenu i te je stoga i izabrao termin “otelovljenje (digitalne slike)” sa namerom da potcrta centralnu 728 ulogu ljudskog tela u saznanju. Međutim, neobično je da u knjizi New Philosophy for New novim medijima kao izvorom za tehničku kontaminaciju otelov- 729 Media on spominje Merlo-Pontija samo jednom (na strani 216) i to u rečenici u kojoj nabraja ljene svesti o vremenu.35 fenomenologe koji su se bavili taktilnošću. Da se Hansenov pogled na problem tela kao medija Hansen ovaj prvi deo saznajnog procesa naziva spoljašnjom percepcijom izmenio između pisanja prve i druge knjige (u smislu potpunog okretanja ka Merlo-Pontijevoj (ekstrocepcijom), a drugi, koji odgovara logičkom saznanju (može se nazvati i “afek- fenomenologiji) svedoči i činjenica da se, u svojoj drugoj knjizi, on svega nekoliko puta pozvao na Bergsonovu filozofiju koja čini osnovu prve knjige. 30 Hansen koristi reč forge – kovati, napraviti. 31 “Uokvirenje dovršava mehanizam putem koga značenje postaje sastavni deo informacije 33 Osnovno pitanje Merlo-Pontijeve fenomenologije percepcije je problem percepcije sop- oLEG JEKNIć [inheres in information] i iz tog razloga, može se ispravno reći da stvara informaciju.” Mark stvenog tela, jer se kod njega telo nalazi sa obe strane intencionalne relacije. Hansen, New Philosophy for New Media, The MIT Press, Cambridge MA, 2004, str. 84. 34 Napominjemo da se, zapravo, radi o informaciji nezavisnoj od subjekta te da se taj početni 32 Hansenovo shvatanje virtuelnog kao kvaliteta telesnog, organskog života se suštinski ra- objekat saznanja može nazvati podatkom. Međutim sam Hansen koristi subjektivistički pogled zlikuje od danas preovlađujućeg. Hansen kao primer uzima shvatanje Fridriha Kitlera (Friedrich na saznajni niz, pa podatak naziva informacijom, a otelovljenu informaciju digitalnom slikom. Kittler, 1943–) po kome je digitalno transcendencija ljudskog (organskog) i suštinsko svojstvo 35 Mark Hansen, Bodies in Code, Interfaces with Digital Media, Routledge, New York – Lon- tehničkog. don, 2006, str. ix.  tivnim saznanjem”36) unutrašnjom percepcijom (introcepcijom). Razlikujući “dve faze” vremenski pomak između percepcije i akcije, čime reakcija postaje neodređena. Han- MARK B. N. HANSEN I Z vo Đ E N J E F I L o Z o F I J E I N ovA K R I T I Č K A T E o R I J A FIGuRE u PoKRETu I Z vo Đ E N J E F I L o Z o F I J E I N ovA K R I T I Č K A T E o R I J A percepcije kao procesa saznanja, Hansen želi da sačuva osnovnu dualističku epi- sen prihvata ovakav koncept afekcije i ona mu služi da poveže materijalni, odnosno stemološku konstrukciju Bergsonove filozofije koju je preuzeo kao osnovu svoje. S prostorni plan ljudske egzistencije (telo = otelovljena digitalna slika) sa vremenskim druge strane, nazivajući obe faze saznanja percepcijom, on jasno želi da ukaže na planom (nadprostornom svešću).42 Međutim, on afekciju naziva interfejsom, a ne centralnu ulogu tela u saznanju, do čega mu je takođe veoma stalo.37 Saznanje in- medijem. Problem je u tome što Hansen precizno ne određuje značenje pojma inter- formacija, dakle, teče tako što ih čovek prenosi iz “spoljašnjosti” u “unutrašnjost” fejs. On ovaj pojam ne definiše a koristi ga u kolokvijalnom značenju, 43 što je veliki a zatim ih, u unutrašnjem prostoru (telesnom prostoru), saznaje putem unutrašnje propust za jednu teoriju medija koja taj pojam aktivno koristi. 44 percepcije koju čini skup modaliteta koje on naziva afekcijom. Digitalizovani (“virtu- Kada je proces saznanja sveden na “telesni proces” Hansen dalje razvija elni”) podaci postaju perceptibilni za čoveka putem kompjutera. Dakle, kompjuter je svoju fenomenologiju medija na bergsonističkim osnovama. Da bi “osavremenio” i uređaj koji ima ulogu tehničkog interfejsa koji za telo, kao perceptivni medij, postaje naučno potkrepio Bergsonovo shvatanje afektivnosti, Hansen se poziva, pre svega, “izvor” informacija.38 Glavna karakteristika Hansenove teorije medija je specifično na čileanskog neuronaučnika Franciska Varelu (1946–2001). 45 Varela je značajan zbog shvatanje odnosa tehnike (kompjutera) i subjekta (tela). On kompjuter posmatra kao toga što je težio da poveže fenomenologiju i neurobiologiju, tragajući tako za mate- deo tela, njegovu inkorporiranu protezu.39 Tim stavom pokazuje da interfejs i medij rijalnom vezom između afekcije i temporalnosti. Varelina istraživanja su, po Hanse- smatra jedinstvenom celinom, jer aparat (kompjuter) postaje “deo” fenomenalnog nu, savršena nadgradnja Bergsonovih ideja o afektivnosti. 46 To su istraživanja koja (mentalnog) tela. Putem tela, kao medija, besformna informacija (podatak) postaje ukazuju na biološku vezu vremenskog toka (trajanja) i afekta. Varela se, naime, bavio “oformljena” odnosno otelovljena (čulno saznata).40 Istovremeno, telo je i interfejs proučavanjem aktivnosti ljudskog mozga u toku kognitivnih operacija. Primetio je da koji informacije čini dostupnim svesti i to u vidu digitalnih slika. Telo je, tako, shva- kognitivni akti nastaju kao rezultat koherentne aktivnosti neurona (dakle fizisa – tela) ćeno i kao interfejs (u slučaju introcepcije) i kao medij (u slučaju ekstrocepcije). na više lokacija u mozgu. Integracija ovih neuroloških aktivnosti se dešava u odre- Druga “faza” saznanja (introcepcija) kreće od digitalne slike (otelovlje- đenim jedinicama trajanja (oko 0,3 sek.) koje, kao sinhroni preseci (trajanje ljudskog ne informacije), kao saznajnog objekta, pa se može simplifikovano reći da je medij sada), čine osnovu ljudskog osećaja temporalnosti. Povezivanje ovih pojedinačnih onaj element koji, prenoseći digitalnu sliku (kao informaciju), povezuje telo, sada trenutaka u vremenski tok nastaje kao rezultat afektivne delatnosti. Drugim rečima, kao interfejs, i svest. Pošto je Hansenova “nova filozofija” zasnovana na Bergso- ono što Varelina istraživanja dokazuju, po Hansenu, je da afekt formira vezu izme- novoj filozofiji moglo bi se odmah reći da bi afekcija mogla imati funkciju medija (jer đu najprostijih kognitivnih aktivnosti (perceptualni događaj na neurološkom nivou) ona tu funkciju ima kod Bergsona). Međutim, Hansen afekt naziva interfejsom. 41 Za Bergsona afekt je sredstvo koje povezuje prostorni sa vremenskim planom egzisten- cije (veza materije i memorije). Afekt čini telo centrom neodređenosti, jer omogućava 42 Hansen, upravo zbog toga što mu je bitno da afekcijom poveže telo i svest, odnosno prostor i vreme, insistira na originalnom Bergsonovom shvatanju afekcije kao telesne senzacije. Zato 36 “[...] ljudska percepcija se dešava u složenom i promenljivom polju u kojem telesni moda- on kritikuje Delezovo tumačenje afekcije koju ovaj shvata kao netelesnu (raz-otelovljenu). Na- liteti taktilnosti, propriocepcije, memorije i trajanja – što ja nazivam afektivnošću – čine ne- pominjemo da ono što Bergson zove senzomotornim intervalom kod Hansena ne služi da odvoji svodljivi i suštinski doprinos.” Mark Hansen, New Philosophy for New Media, The MIT Press, telo od materijalnog univerzuma, nego da označi specifičnu funkciju samog tela kao sistema Cambridge MA, 2004, str. 101. koji je heterogen informaciji. 37 Upravo je Rejmon Rije bitan za Hansena zbog toga što obe vrste saznanja vezuje za telo. 43 Pojam interfejs kod Hansena uglavnom ima značenje oblasti preklopa dve stvari, tako da To je Rijeova ideja o nadprostornom “centru” i “izvoru” svesti, čiji inherentni deo predstavlja naslov Affect as Interface treba razumeti kao: Afekt kao polje susreta (digitalnog i humanog). 730 biološki (prostorni) organizam. 44 Hansen koristi i termin “medij interfejsa” (“medium of interface” ) koji se očigledno od- 731 38 “kompjuter kao instrumentalno sučelje sa domenom informacija [...].” (Mark Hansen, New nosi na afekt koji povezuje telo i duh (svest). To je, zapravo, medij “u” telu kao jedinstvenom Philosophy for New Media, str. 123). Kitler kompjuter smatra završnim elementom komunika- informacionom sistemu. cionog procesa i stoga ne razvija pojam interfejsa. 45 Francisko Varela je napisao nekoliko značajnih knjiga o kognitivnoj ulozi tela (zajedno sa 39 “Svi ti estetički eksperimenti (Hansen misli pre svega na umetničke radove Tamasa Valickog svojim profesorom Humbertom Maturanom /Humberto Maturana, 1928–/: Autopoiesis and /Támas Waliczky, 1959–/, Miroslava Rogale /Miroslaw Rogala, 1954–/ i Džefrija Šoa, prim. Cognition: The Realization of the Living, Reidel, Boston, 1980. i The Tree of Knowledge: The O. J.) sa digitalizacijom fotografije primeri su bergsonističke vokacije novomedijske umetno- Biological Roots of Human Understanding, Shambhala Press, Boston, 1998; sa Eleanor Roš sti: na različite načine, svi oni kanališu percepciju kroz kompjuter, ne kao tehničku ekstenziju /Eleanor Rosch, 1938–/ The Embodied Mind: Cognitive Science and Human Experience, MIT oLEG JEKNIć van tela–uma, nego kao otelovljenu protezu, katalizatora telesne samo–transformacije.” Mark Press, 1991). Varelini radovi su potpora onom delu Hansenove filozofije koji treba da objasni Hansen, New Philosophy for New Media, str. 121. način na koji biološki sistemi kreiraju svest o vremenu. 40 “Telo je, ukratko, postalo ključni medijator – zaista, konvertor (Rejer) – između informa- 46 “Njegove [Vareline, prim. O. J.] analize daju savršenu osnovu za procenu kompleksnih cije i forme (slike).” Mark Hansen, New Philosophy for New Media, str. 123. interakcija afekcije i temporalnosti koja je vidno implicirana, ali nikada eksplicitno izvedena 41 Mark Hansen, New Philosophy for New Media, str. 127–161, poglavlje 4, “Affect as Inter- u Bergsonovoj Materiji i memoriji.” Mark Hansen, New Philosophy for New Media, The MIT face”. Press, Cambridge MA, 2004, str. 250.  i vremenskog toka (svesti o trajanju) i to tako da afekt prethodi temporalnosti. 47 entiteta (Ega) koji egzistira u ravni vremena (Hansen u prethodnoj knjizi koristi i MARK B. N. HANSEN I Z vo Đ E N J E F I L o Z o F I J E I N ovA K R I T I Č K A T E o R I J A FIGuRE u PoKRETu I Z vo Đ E N J E F I L o Z o F I J E I N ovA K R I T I Č K A T E o R I J A Varelin rad, po Hansenu, predstavlja neophodnu potvrdu da afekt povezuje percep- Rijeove pojmove neprimetno iks i nadprostorna svest), subjekat saznanja je sada ote- tualno (telesno, prostorno) sa vremenskim (svest o vremenu, time-consciousness) ili lovljena svest, u “čistom” merlo-pontijevskom značenju tog pojma (telo–subjekat, drugim rečima – telo i svest. Afekt je, dakle, medij. prostorna egzistencija). Sa promenom shvatanja subjekta izmenilo se i shvatanje Ponovićemo da, uprkos naslovu celog poglavlja knjige (Affect as Interface), objekta saznanja. Objekat saznanja, po Hansenu, nije više isključivo digitalna in- Hansen afekt smatra saznajnim sredstvom koje “prenosi” percepte (digitalne slike) formacija nego informacija uopšte i, shodno tome, celokupna realnost sa kojom se do svesti. Stoga je moguće reći da je afekt medij a telo interfejs kojim informacija susreće savremeni čovek. Tu realnost on naziva izmešana realnost (mixed reality).50 (digitalna slika) postaje dostupna svesti. Po Hansenu, svet u koji nas uvodi naše telo (ili, ako dosledno sledimo Merlo-Pontija, tačnije bi bilo reći – koji čini naše telo) je izmešani svet virtuelne i fizičke realnosti, ––– a obe doživljavamo na isti način – analogno, jer se telo kojim percipiramo tu re- alnost ponaša kao analogni procesor informacija.51 Po Hansenu, dakle, svako naše U narednoj knjizi (Bodies in Code) Hansen se fokusirao na proces otelov- iskustvo je uvek analogno procesirano te nema razlike u iskustvu do koga dolazimo ljenja kao perceptivnog saznanja. Pošto je sada primarni predmet proučavanja odnos uz pomoć tehničkih uređaja u odnosu na bilo koje drugo iskustvo, pošto telo sve čoveka i tehnike u ravni čulnog opažanja, Hansen je mogao da se u potpunosti osloni svodi na analogni “signal”.52 Ovo je izuzetno bitan zaključak, jer većina teoretičara na Merlo-Pontijevu fenomenologiju. Iako su Bergsonova i Merlo-Pontijeva filozofija medija, insistirajući na “revolucionarnosti” promene koja se odigrala digitalizacijom, slične u pogledu shvatanja uloge tela u saznanju, bitne razlike postoje, pa i u shva- ne uviđa činjenicu da, ako se posmatra na perceptivnom nivou, a perceptivni nivo je tanju percepcije koja je za Hansena sada najznačajnija. Razlika Bergsonove i Merlo- onaj na kojem samo i možemo konkretno posmatrati tehnička sredstva komunikacija Pontijeve filozofije može se svesti na sledeće: kada je percepcija u pitanju, za Merlo- ako želimo da razumemo način njihovog dejstva, digitalizacija informacija (signala) Pontija, zbog toga što je telo ontološka osnova našeg prisustva u svetu (pa i našeg postojanja uopšte), percepcija predstavlja opštu saznajnu metodu; dakle, ona obje- nije donela promenu u načinu percepcije baš kao ni u njihovom prenosu. Digitalna ili dinjuje ono što bi se moglo nazvati perceptivnim i umnim (noetskim) saznanjem, 48 ne, slika je slika i mi je opažamo (procesiramo) na isti način.53 Informacije koje nam te je po njemu perceptivno saznanje potpuno; kod Bergsona perceptivno saznanje neki objekat, koji funkcioniše kao interfejs, čini dostupnim, poticale one od fizičkog podrazumeva selekciju perceptivno datog te je ono nepotpuno (za razliku od intuicije objekta ili digitalizovanih informacija (virtuelni objekat), uvek saznajemo na isti način kao saznajne metode koja omogućava potpuno saznanje). Osim ovoga, značajna je – analogno, jer je priroda tela kao našeg “procesora” informacija analogna. Ono što i razlika u poimanju uloge slike u percepciji. Za Bergsona je slika neka vrsta repre- karakteriše Hansenov novi filozofski okvir jeste da se svako saznanje uvek posmatra zentacije objekta saznanja, dok za Merlo-Pontija slika nije reprezentacija, već nam je objekat neposredno dat, a slika je neka vrsta emanacije telesne šeme. Zbog ovih 50 Izmešana realnost je pojam kojim Hansen želi da ukaže na iskustvenu istovetnost virtuel- razlika Hansenova knjiga Bodies in Code ne predstavlja samo “prevođenje” pojmova ne i fizičke realnost koja nastaje kao posledica procesa otelovljenja kao osnove perceptivnog Bergsonove filozofije na odgovarajuće Merlo-Pontijeve, već i promenu u nekim od saznanja. “All reality is mixed reality” je naslov uvodnog poglavlja knjige Bodies in Code. Mark Hansen, Bodies in Code, Interfaces with Digital Media, Routledge, New York – London, 2006, osnovnih postavki. 49 str. 1–6. Gradeći svoju filozofiju na osnovama Merlo-Pontijeve, Hansen je u odno- 51 Hansen postulira telo kao analogni procesor na osnovu stavova o superiornosti analognog su na prethodnu knjigu donekle promenio shvatanje subjekta, pa time i objekta sa- koje iznosi Brajan Masumi (Brian Massumi, 1956–). “Osećaj […] je u suštini analogan. On je 732 znanja. Namesto Bergsonovog saznajnog subjekta kao nematerijalnog, spiritualnog analogan u smislu koji je blizak tehničkom značenju, kao kontinualno promenljivi impuls ili 733 moment koji može da pređe iz jedne kvalitativno različite sredine u drugu. Kao elektricitet u zvučne talase. Ili temperatura u bol. Ili svetlosni talasi u viđenje.” Brian Massumi, Parables for 47 “Afekt, drugim rečima, formira vezu između perceptualnog događaja i temporalnog toka, the Virtual, Duke University Press, Durham & London, 2002, str. 135. i kao takav, svedoči o otelovljenoj osnovi svesti o vremenu. Zbog toga Varela tvrdi da “afekt 52 “Zbog toga što je iskustvo, kao takvo, ‘analogno procesirano’, ne može biti razlike u vr- prethodi temporalnosti.” Mark Hansen, New Philosophy for New Media, str. 253. sti koja bi razgraničavala virtuelnu realnost (u svom uskom, tehničkom značenju) od ostatka 48 Hansenovim terminima rečeno, Merlo-Pontijeva fenomenologija percepcije objedinjuje iskustva; još jednom, sva realnost je izmešana realnost.” (Mark B. N. Hansen, Bodies in Code, ekstrocepciju i introcepciju u jedan, jedinstveni proces. Interfaces with Digital Media, Routledge, New York – London, 2006, str. 6) Analogni signal oLEG JEKNIć 49 Imajući na umu tranziciju sa Bergsonove na Merlo-Pontijevu filozofiju u prve dve knjige, karakterišu varijacije koje su kontinualne, za razliku od digitalnog signala koji opisuje informa- zanimljivo je kako će Hansen u trećoj knjizi objasniti odnos tela i svesti o vremenu, s obzirom ciju diskretnim, tj. diskontinualnim vrednostima. Smatra se da nervni impulsi, koji nastaju kao na to da će morati da se bavi percepcijom vremena kao oblikom saznanja, ukoliko želi da ispo- rezultat čulnih podražaja, imaju analogan oblik. štuje epistemološki model prezentovan u prvoj knjizi. On je na neki način najavio da će filozof- 53 Ovakav stav predstavlja bitnu promenu u odnosu na prethodnu Hansenovu knjigu u kojoj ska osnova tog istraživanja biti Huserlova fenomenologija (pogledati: http://english.uchicago. je tvrdio da digitalnu sliku moramo oteloviti i tako učiniti homogenom sa telom, što sa drugim edu/graduate/amer/m–hansen.html, pristupljeno 20. maja 2008). “slikama” nije bio slučaj.  samo kao saznanje sebe, saznanje svog sopstvenog tela. Hansen, zapravo, pokušava “površina” mentalnog (fenomenalnog) tela, koja nastaje kao “proširenje” telesne MARK B. N. HANSEN I Z vo Đ E N J E F I L o Z o F I J E I N ovA K R I T I Č K A T E o R I J A FIGuRE u PoKRETu I Z vo Đ E N J E F I L o Z o F I J E I N ovA K R I T I Č K A T E o R I J A da teorijom medija odgovori na jedno “merlopontijevsko” pitanje – šta je medij u šeme inkorporiranjem tehnike u nju, predstavlja “tačku dodira” tehničkih i bioloških slučaju kada telo dodiruje samo sebe? Stoga on tehniku posmatra kao deo tela, jer u komunikacionih sistema. tom slučaju odgovor na prethodno pitanje postaje i odgovor na pitanje kako saznaje- Ako se setimo da je u prethodnoj knjizi Hansen zastupao stav da je u mo informacije o svetu koji nam postaje dostupan putem tehnike. informatičko doba očigledan proces koevolucije čoveka i tehnike, onda koncept tela Ono što Hansen smatra medijem između realnosti i čoveka jeste tehnika i u kodu valja razumeti kao dalju teoretizaciju tog stava, ali sada izvedenu terminima to ne samo u slučaju virtuelne, već i “aktuelne” realnosti.54 To je promena u odnosu Merlo-Pontijeve filozofije. Zaključujući na osnovu Merlo-Pontijeve fenomenologije, na prethodnu knjigu gde je tehnika (kompjuter) bila shvaćena kao tehnički interfejs proširenje telesne šeme koje je ostvareno tehnikom može se razumeti i kao “pro- “digitalnog sveta”. Hansen je šire shvatanje epistemološke funkcije tehnike prihvatio širenje” samog subjekta. “Otvaranje” tela ka realnosti nije jednosmerno, ono nije od Merlo-Pontija, po kome je tehnika sredstvo uz pomoć koga čovek interpretira samo otvaranje ka spolja, nego i uvođenje unutra onoga što je do tada bilo spolja prirodu.55 “Proširenje” tela tehnikom, Hansen, kao i Merlo-Ponti, ne shvata u smislu i to je funkcija tehnike. Tako, telesna šema objekte saznanja, kao tehničke objekte, proširenja fizičkog tela, nego fenomenalnog. To je uslov da percepcija “spoljašnjih” inkorporira u fenomenalno telo. Za Merlo-Pontija, pa sledstveno i za Hansena, sve objekata bude doživljena kao percepcija sopstvenog tela. Opseg fenomenalnog tela je što otelovljeni subjekat percipira je samo telo, sva percepcija postaje introcepcija, pa znatno širi od opsega objektivnog, materijalnog tela i njega demarkira telesna šema. saznajni niz koji na objektivnom planu čine: Dakle, telesna šema je to što “obuhvata” tehniku i čini je delom tela. Tako, na objek- miksovana realnost –> tehnika –> telesna šema –> telo–subjekat tivnom planu Hansen razlikuje telo i tehniku, kao uređaj koji telu služi kao proteza na subjektivnom planu čini samo odnos realnosti i telesne šeme koja obu- za pristup miksovanoj realnosti, a na subjektivnom telo i tehnika bivaju objedinjeni hvata kako tehniku, telo i otelovljenu svest. u telesnoj šemi. Da bi označio onaj deo telesne šeme koji obuhvata tehniku, Hansen To znači da telesna šema definiše jedinstveni prostor, ili polje, u kojem se koristi pojam telo u kodu (body-in-code). Dakle, telo u kodu (iz naslova knjige) ozna- dešava percepcija kao proces saznanja. U prethodnoj Hansenovoj knjizi je tu funkciju čava ono proširenje fenomenalnog tela (telesne šeme) koje je realizovano tehničkim imalo fizičko telo, pošto je svet van tela bio nehomogen. Hansen se ne bavi procesom aparatima i ono je sučelje (interfejs) tehničkog i biološkog. Hansen napominje da prenosa informacija u tehničkom komunikacionom sistemu (to je predmet tehnolo- telo u kodu ne predstavlja neku vrstu “softverskog produženja” tela ili, kako on kaže, gije, a ne filozofije), njega zanima način na koji tehnika postaje deo tela. Zapravo, on “digitalnog razotelovljenja svakodnevnog tela”. Telo u kodu je telo “čije je otelovljenje opisuje kako tehnika, kao instrument saznaja, postaje deo tela, kako oni čine jednu, realizovano i može biti realizovano samo u kombinaciji sa tehnikom”.56 Dakle, ona jedinstvenu celinu. Otuda u Hansenovom rečniku izraz “medij interfejsa” kojim on označava sredstvo koje prenosi informacije u okviru telesne šeme kao polja pre- klapanja (interfacing) sfere realnosti i sfere subjekta, od tehnike (kao interfejsa) do 54 O odnosu aktuelnog i virtuelnog postoje različita shvatanja. Žil Delez, objašnjavajući Ber- svesti (kao subjekta saznanja). gsonov pojam virtuelnog kaže da je moguće suprotno od stvarnog (realnog) a virtuelno su- protstavljeno aktuelnom. “Moguće nema stvarnost iako može imati aktuelnost, virtuelno nije Problematizujući telo kao medij u situaciji kada ono predstavlja i subjekat aktuelno već, kao takvo, poseduje jednu stvarnost.” (Žil Delez, Bergsonizam, Narodna knji- i objekat saznanja (telo koje “samo sebe dodiruje”) Hansen, u knjizi Bodies in Code, ga, Beograd, 2001, str. 91) Delez je definisao virtuelno na osnovu Prustovog (Marcel Proust, percepciju tehnike, odnosno informacija koje nam tehnika čini dostupnima posmatra 1871–1922) shvatanja prošlosti kao onog što je “realno a da nije aktuelno, idealno a da nije kao introcepciju, a ne kao ekstrocepciju. Tu se javlja problem intersubjektivnosti – apstraktno”. Novica Milić (1956–) napominje da, zbog toga što je, kao i potencijalno, virtuel- 734 no suprotstavljeno aktuelnom, ne treba poistovećivati virtuelno i potencijalno. “Potencijalno opažanja drugog subjekta kao objekta (a ne kao dela sopstvenog tela). To je bilo 735 je najpre suprotstavljeno realnom: realno “jeste”, potencijalno “nije”. Virtuelno nije suprot- problematično pitanje Huserlove (Edmund Husserl, 1859–1938) transcendentalne stavljeno realnom, ono ga uključuje u sebe, iako poseduje i irealan deo. [...] Virtuelno je zato fenomenologije jer je on, smatrajući da je drugi subjekat prost objekat i odričući real- grubo određeno ako za njega kažemo da je kategorija (ontološka ili ma koja druga), osim da je nost egzistencije spoljašnjih objekata, dovodio u pitanje i samu mogućnost komuni- kategorija za sebe, vlastita ‘specifična razlika’.” (Novica Milić, Predavanja o čitanju, Narodna knjiga, Beograd, 2000, str. 165–166.) Već smo rekli da za Hansena, u knjizi New Philosophy kacije. Hansen preuzima Merlo-Pontijevo rešenje ovog problema. On prvo uvodi po- for New Media, virtuelno treba posmatrati u funkciji humanog. Telo aktuelizuje virtuelni svet. jam telesne slike (korporalna slika – body image) da bi njom objasnio kako se u svesti Ono ga “rađa” u aktuelnom. pojavljuje telo drugog koje je, sada kao slika nekog tela, jasno izdvojeno od okoline. oLEG JEKNIć 55 “(Iz ovog razloga) tehnički objekti su sposobni da konstituišu medij kojim biološki i psiho- Telesna slika kao “slika drugog” je pojam koji, zapravo, treba da sugeriše da se ne radi loški individuirano ljudsko biće interpretira prirodu. (Maurice Merleau-Ponty, Nature: Course Notes from the Collège de France, ed. D. Séglard, Northwestern University Press, 2003, str. o “običnom” objektu, već o drugom telu kao objektu. Kako na perceptivnom nivou 278, navedeno prema: Mark Hansen, Bodies in Code, Interfaces with Digital Media, Routledge, nema principijelne razlike između tela kao objekta i bilo kog drugog objekta, to se New York – London, 2006, str. 87. razlika između objekta i drugog subjekta (kao telesne slike) uspostavlja tek na nivou 56 Mark Hansen, Bodies in Code, Interfaces with Digital Media, str. 56.  svesti. Zato Hansen kaže da je telesna slika “svesno (noetsko) iskustvo”.57 Pošto je i u sam naslov. Interfejs za Hansena i dalje označava polje susreta ili, preciznije, suče- MARK B. N. HANSEN I Z vo Đ E N J E F I L o Z o F I J E I N ovA K R I T I Č K A T E o R I J A FIGuRE u PoKRETu I Z vo Đ E N J E F I L o Z o F I J E I N ovA K R I T I Č K A T E o R I J A telesna slika deo svesnog, a telesna šema nesvesnog opažajnog mehanizma, možemo ljavanja/preklapanja sa digitalnom tehnikom. Samo ako se tako shvati, postaje razu- reći da je za Hansena intersubjektivnost drugostepeni fenomen koji nastaje tek na mljiv naslov knjige koji u doslovnom prevodu glasi “interfejsi sa digitalnim medijima” nivou svesti. Telesna šema je stoga “primarno” sredstvo saznanja drugih subjekata umesto očekivanog “interfejsi digitalnih medija”.66 Dakle, Hansen pod terminom kao i ostalih (tehničkih) objekata.58 interfejs podrazumeva oblast susreta u kojem se dešava komunikacija.67 Stoga, in- Hansen telesnu šemu posmatra kao neku vrstu mentalne “kože” koja obu- terfejs obuhvata celokupno polje preklapanja tela i tehnike. Osim toga, okrećući se hvata tehničke objekte, čime saznanje postaje, na neki način, “dodirivanje samog potpuno fenomenološkoj filozofiji kao osnovi svoje teorije medija, Hansen je preu- sebe”.59 Kao i kod svakog dodira medij je meso.60 Merlo-Ponti kaže: zeo i pogled na svet koji pokušava da prevaziđe odnos subjekat–objekat. Stoga je Meso tela nam omogućava da razumemo meso sveta.61 telo (otelovljeni subjekat) i subjekat i objekat saznanja, odnosno i interfejs i medij i Stoga se telo u kodu može razumeti kao onaj deo mesa/tkiva sveta koji do- “prijemnik” informacija. Ovakva filozofska osnova se pokazuje kao neadekvatna za življavamo kao deo sebe (meso/tkivo tela). Granicu mesa/tkiva tela “ocrtava” telesna zasnivanje teorije interfejsa kao elementa komunikacionog sistema, jer se koncept šema.62 “Tačka dodira” dva sistema, sveta i tela, je telesna šema. Ona je i interfejs medija i interfejsa, kao zasebnih entiteta, na njoj ne može postulirati. ali i medij koji informacije čini dostupnim saznanju. Iako Merlo-Ponti razvija kon- cept mesa/tkiva pre svega da bi ontološki prevazišao “procep” (écart) između tela i ––– sveta,63 Hansen ga koristi u epistemološkom smislu da bi pokazao kako telo preu- Iako je po obimu najznačajnija filozofska rasprava o interfejsu u okviru sa- zima ulogu medija na sebe.64 Dakle, telo funkcioniše kao medij i to na način mesa/ vremene filozofije i teorije medija, Hansenov rad ne pruža potpuno zaokružen teorij- tkiva, odnosno tako da u sebe “uključuje” tehničke objekte kao objekte saznanja jer ski pogled na ovaj koncept i može biti samo dobra polazna osnova za dalje zasnivanje dele istu ontološku osnovu (sve je meso/tkivo). S druge strane, telo je i interfejs jer pojma interfejsa u teoriji medija. S obzirom na to da Hansen pojam interfejsa shvata funkcioniše kao “koža”, granica koja obuhvata tehničke objekte čineći tako informa- uopšteno, kao polje preklopa dva sistema (biološkog i tehničkog), ovaj pojam ne cije, kao deo homogenog sistema, dostupnim saznanju. dobija specifično i precizno teorijsko značenje koje bi pomoglo da jasno definišemo Sam naslov knjige ukazuje na to da bi samo telo u kodu trebalo shvatiti kao značenje komplementarnog pojma medij (koje je “hipertrofirano” u današnjoj teoriji interfejs.65 Problem je u tome što, kao i u prethodnoj knjizi i u knjizi Bodies in Code medija). Smatramo da bi shvatanje interfejsa kao tačke ili površine dodira dva siste- Hansen nije precizno objasnio značenje pojma interfejs, iako je ovaj pojam sada dospeo ma, koja informacije čini dostupnim čoveku kao subjektu komunikacionog sistema, pomoglo da mediju bude vraćeno prvobitno značenje saznajnog sredstva, odnosno 57 Mark Hansen, Bodies in Code, Interfaces with Digital Media, str. 48. posrednika koji prenosi informacije od interfejsa do subjekta.68 58 “Moja telesna šema je normalno sredstvo saznanja drugih tela i njihovo moga.” Merleau- Ponty, Nature, str. 218, navedeno prema: Mark Hansen, Bodies in Code, Interfaces with Digital 66 Pravilan prevod naslova knjige na naš jezik bi trebalo da bude: “Tela–u–kodu“ – sučelja Media, str. 83. sa digitalnim medijima. Hansen nigde u knjizi eksplicitno ne definiše šta podrazumeva pod 59 Pogledati: Mark Hansen, Bodies in code, Interfaces with digital media, str. 62–70. “digitalnim medijima” . 60 Još je Aristotel (Αριστοτέλης, 384–322 p. n. e.), govorio da je u slučaju čula dodira “po- 67 Hansen najčešće koristi pojam interfejs (interface) u značenju mesta susreta, dodira, suče- srednik meso”. Aristotel, O duši, Naprijed, Zagreb, 1996, str. 59. ljenja (suočenja), oblasti preklapanja, dakle, u smislu koji je najbliži kolokvijalnom značenju te 61 Maurice Merleau-Ponty, Nature, str. 218, navedeno prema: Mark Hansen, Bodies in Code, reči u engleskom jeziku. Evo nekoliko primera: “put into direct interface with...” (Mark Hansen, 736 Interfaces with Digital Media, Routledge, New York – London, 2006, str. 82. Bodies in Code, Interfaces with Digital Media, Routledge, New York – London, 2006, str. 161) 737 62 U svom poslednjem radu Merlo-Ponti se pita “gde da stavimo granicu između tela i sveta, u značenju “(po)staviti u direktan dodir (kontakt) sa...” , zatim “medium of interface” (Mark kada je svet meso?” Pogledati: Mark Hansen, Bodies in Code, Interfaces with Digital Media, Hansen, Bodies in Code, Interfaces with Digital Media, str. 129) u značenju “sredstvo (medijum) str. 135 i dalje. sučeljavanja (suočenja)” ili “affective interfacing” (Mark Hansen, Bodies in Code, Interfaces 63 Mesto/tkivo Merlo-Ponti shvata u smislu predsokratovskih “osnovnih elemenata”, kao with Digital Media, str. 129) u smislu “afektivno sučeljavanje”. Upravo zbog ovakvog Hanse- gradivnih elemenata bića. “Da bismo ga označili, potreban nam je stari termin element, u smi- novog korišćenja pojma interface smatramo da u našem jeziku odgovarajući pojam predstavlja slu u kom je bio upotrebljivan kada se govori o vodi, vazduhu, zemlji i vatri, to jest, u smislu sučeliti (to interface), sučeljenje (interfacing, interface with) i sučelje/sučelnik (interface). opšte stvari, na pola puta između prostorno–vremenske individualnosti i ideje, [...].” (“The 68 Istorija pojma medij u filozofiji je znatno duža od njegove upotrebe u zapadnoevropskim oLEG JEKNIć interwining – the chiasm”, iz Thomas Baldwin (ed.), Maurice Merleau-Ponty: Basic Writings, jezicima, ali, iako vrlo duga, danas je zanemarena i stoga većini uglavnom nepoznata. Reč me- Routledge, London, 2004, str. 256. dium (medius) je, zapravo, prevod grčkog pojma metaxy koji su filozofi pre Platona i Aristotela 64 “Novomedijska umetnost traži telo da bi oživelo koncept ‘medija’ i takođe da bi stvorilo koristili, u gramatičkom smislu, isključivo kao predlog kojim se određuje mesto, sa značenjem potencijal za akciju u okviru ‘prostor–vremena’ informacija.” Mark Hansen, New Philosophy for među ili iz-među. U knjizi O duši, Aristotel je upotrebljavao termin metaxy kao imenicu u zna- New Media, The MIT Press, Cambridge Ma, 2004, str. 23. čenju sredstva koje omogućava čulnu spoznaju. Metaxy je ono što se nalazi “između čula i 65 Potpun naslov knjige glasi: Bodies in Code, Interfaces with Digital Media. čulnoga”, to je neka vrsta materijalnog sredstva čulnog saznanja, a za njega su to bili osnovni  I pored toga što ostaje u velikoj meri uopštena, Hansenova filozofska ra- Novica Milić, Predavanja o čitanju, Narodna knjiga, Beograd, 2000. MARK B. N. HANSEN I Z vo Đ E N J E F I L o Z o F I J E I N ovA K R I T I Č K A T E o R I J A FIGuRE u PoKRETu I Z vo Đ E N J E F I L o Z o F I J E I N ovA K R I T I Č K A T E o R I J A sprava o funkciji tela kao interfejsa u komunikaciji predstavlja veoma značajno istra- Rejmon Rije, Prinstonska gnoza, naučnici u potrazi za religijom, Prosveta, Beograd, živanje, pre svega zbog svoje “transparentnosti”, pod kojom podrazumevamo auto- 1986, prev. Nada Šerban. Divna Vuksanović, Filozofija medija: ontologija, estetika, kritika, FDU, Institut za rovo eksplicitno i temeljno ukazivanje na dugu filozofsku tradiciju u proučavanju ovog pozorište, film, radio i televiziju – Čigoja, Beograd, 2007. problema. Stoga, Hansenov rad pruža solidnu osnovu za zasnivanje teorije interfejsa i uvođenja pojma interfejsa, kao jednog od ključnih pojmova, u savremenu teoriju medija. Literatura Aristotel, O duši i Nagovor na filozofiju, drugo izdanje, Naprijed, Zagreb, 1996, prev. Milivoj Sironić i Darko Novaković. Anri Bergson, Materija i memorija, ogled o odnosu tela i duha, IK Gece Kona, Beo- grad, 1927. Žil Delez, Pokretne slike, IK Zorana Stojanovića, Sremski Karlovci – Novi Sad, 1998, prev. Slobodan Prošić. Žil Delez Bergsonizam, Narodna knjiga, Beograd, 2001, prev. Dušan Janić. Gilles Deleuze, Cinema 2, The Time–Image, Continuum, London, New York, 2005, trans. by Hugh Tomlinson and Robert Galeta. Fred Inglis, Teorija medija, AGM, Zagreb, 1997. Mark B. N. Hansen, Embodying Technesis: Technology Beyond Writing, University of Michigan Press, Ann Arbor, MI, 2000. Mark B. N. Hansen, New Philosophy for New Media, The MIT Press, Cambridge Ma, 2004. Mark B. N. Hansen, Bodies in Code, Interfaces with Digital Media, Routledge, New York – London, 2006. Maršal Makluan, Poznavanje opštila – čovekovih produžetaka, Prosveta, Beograd, 1971. Marshall Mcluhan, Razumijevanje medija, Golden Marketing – Tehnička knjiga, Zagreb, 2008. Brian Massumi, Parables for the Virtual, Duke University Press, Durham & London, 2002. Maurice Merleau-Ponty, Fenomenologija percepcije, Veselin Masleša, Sarajevo, 738 1978. 739 Thomas Baldwin (ed.), Maurice Merleau-Ponty: basic writings, Routledge, London, 2004. elementi, pre svih vazduh i voda, koji su omogućavali percepciju obezbeđujući kontinuitet opa- žajne sredine. Za Aristotela, ono što u prostornom (i geometrijskom) smislu stoji u sredini, odnosno između objekta opažanja i čula kojim taj objekat opažamo, ima funkciju opažajnog oLEG JEKNIć sredstva ili po-sred-nika (onoga po-sredstvom koga se nešto dešava, sredstvenika) čulnog opažanja. U srpsko-hrvatskom jeziku je osamdesetih godina dvadesetog veka termin medium bio prevođen kao “sredstvo”, otuda i danas postoji izraz sredstva masovnih komunikacija u kojem je termin medium/media (mass media – media of mass communication) preveden kao sredstvo. Kasnije, ovaj termin nestaje iz našeg jezika pa danas imamo situaciju da je značenje termina medij toliko široko da je on postao gotovo potpuno nekoristan.  i drugačijeg kretanja u umetnosti, Burio je na svojevrstan način doprineo njihovoj I Z vo Đ E N J E F I L o Z o F I J E I N ovA K R I T I Č K A T E o R I J A NIKoL A BuRIo FIGuRE u PoKRETu I Z vo Đ E N J E F I L o Z o F I J E I N ovA K R I T I Č K A T E o R I J A institucionalizaciji. Na neki način preuzieo je ulogu koju je, na primer, pre više od pola veka imao Klement Grinberg (Clement Greenberg, 1909–1994) u kritičko-estetičkoj “institucionalizaciji” američkog apstraktnog ekspresionizma. S druge strane, vođen nastojanjem da takve savremene umetničke prakse protumači, definiše i vrednuje, on pronalazi nove pristupe i kriterijume i teorijska “oruđa” koji su pogodni za anali- zu i promišljanje specifičnih umetničkih postupaka. Njegovi teorijski radovi su plod nastojanja da se razreše nesporazumi i nerazumevanja savremene umetnosti koji proističu iz nedostatka odgovarajućeg teorijskog diskursa. Burio uviđa da mnoga ranija pitanja više nisu relevantna za nove pojave u vizuelnoj umetnosti, te teži ka prepoznavanju novih, aktuelnih pitanja kojima su zaokupljeni sami umetnici. On sugeriše da je, pri tom, neophodno poći u teorijskoj raspravi od one iste situacije od koje su i umetnici pošli, kako bi se razumeli novi umetnički postupci i način mišljenja iz kojeg oni proističu. Autorovo polazište je da su ove nove umetničke prakse proistekle iz promene “mentalnog prostora”, oblikovanog Nikola novim kontekstom u epohi postindustrijskog, kapitalističkog, globalizovanog društva BuRIo i ekspanzijom interneta kao “centralnog oruđa informacijske epohe u koju smo ušli”. I brojni drugi teoretičari zastupaju tezu da je od devedesetih godina prošlog veka, promenjen politički, društveni i kulturalni kontekst uslovio nove odlike, statuse i : Jelena Arnautović funkcije umetnosti, različite od prethodnog perioda postmodernizma. Umetnost da- nas postaje društvena praksa i “upis” naslojenih tragova kulture; usled toga, brišu se razlike između umetničkog dela i bilo kog drugog kulturalnog ili društvenog produkta, Nikola Burio (Nicolas Bourriaud, 1965–) deluje od devedesetih godina te je opravdano govoriti o savremenoj umetnosti kao umetnosti u doba kulture.3 Ili, dvadesetog veka kao kustos, organizator i hroničar izložbi savremene umetnosti. kako tvrdi Iv Mišo (Yves Michaud, 1930–), umenost u doba “postpostmodernizma” U svetu umetnosti zauzeo je važno mesto pre svega kao jedan od rukovodilaca izla- prešla je u plinovito stanje, jer se nalazi svuda oko nas, ceo svet je stoga preplavljen gačke institucije Palais de Tokyo u Parizu (1992–2000), ali i kao kustos brojnih pre- estetskom atmosferom te se može govoriti o vremenu trijumfa estetike. 4 stižnih izložbi savremene umetnosti širom sveta: bijenala u Veneciji (1993), Moskvi Aktuelnost ovakvog pristupa ogleda se u uvođenju u diskurs teorije umet- i Lionu (2005); izložba Touch u San Francisku, Traffic u Bordou itd. Angažovan je nosti terminologije novih tehnologija, pre svega interneta i kognitivnog rada. On kao kustos u Tate Britain u Londonu od 2008. godine. Burio oblikuje, iz neposred- posebnu pažnju poklanja pronalaženju i uvođenju novih termina koji na adekvatniji nog susreta sa aktuelnim umetničkim tendencijama, provokativnu teoriju umetnosti način mogu da odrede bitna svojstva, funkcije i efekte savremene umetnosti i ujedno postblokovskog doba. Njegov teorijski diskurs može se pratiti kao delatnost kritičara je i definišu kao različitu od prethodnih umetničkih trendova. Najbitnije Burioove koji objavljuje u umetničkim časopisima (Flash Art, Revue perpendiculaire, Documents terminološke konstrukcije su relaciona estetika, umetnička postprodukcija i altermo- 74 0 sur l’Art itd.) i u teorijskim raspravama o savremenoj umetnosti: Relaciona estetika1 74 1 derno, koje su, kao i sami koncepti na koje ukazuju, vrlo brzo našle široku primenu i Postprodukcija: kultura kao scenario: kako umetnost reprogramira svet.2 Njegov teo- u svetu kulture i umetnosti. Koncepti relacione estetike i postprodukcije razvijeni su rijsko-kritički i kustoski značaj moguće je sagledati na nekoliko ravni. On je kustos, pre svega u dvema istoimenim studijama, dok je koncept novijeg porekla, altermo- JELENA ARNAuTovIć organizator, promoter i tumač savremenih tendencija u vizuelnim umetnostima. Ra- derno, formulisan u Manifestu altermodernog koji Burio promoviše nizom predavanja zrađujući estetsku “opravdanost” i pružajući teorijsko uporište umetnicima koji su i radionica u okviru internacionalnog umetničkog festivala Altermodern (3. 2. – 26. na scenu stupili devedesetih godina prošlog veka, a koje je prepoznao kao deo novog 4. 2009) u Tate Britain u Londonu. Sva tri koncepta međusobno su povezana i razvi- jena iz pažljivog praćenja rada određenog broja umetnika, u čijim poetikama je Burio 1 Nikolas Burio, “Relaciona estetika” (temat), Košava br. 42–43, Vršac, 2003. 2 Nicolas Bourriaud, Postproduction: Culture as Screenplay: How Art Reprograms the World, Lukas & Sternberg, New York, 2002, prevod sa francuskog Jeanine Hermann. Osim pomenutih, 3 Miško Šuvaković, Epistemologija umetnosti, Orion art, Beograd, 2008, str. 113. Burio je autor i knjige Formes de vie. L’art moderne et l’invention de soi, Editions Denoel, Paris, 4 Yves Michaud, Umetnost u plinovitu stanju: ogled o trijumfu estetike, Naklada Ljevak d.o.o, 1999, kao i autor ili urednik brojnih edicija posvećenih zasebnim izložbama ili umetnicima. Zagreb, 2004, prevela Jagoda Milinković, str. 45.  pronašao izvesne zajedničke tačke, odnosno osobenosti nove, relacione, postpro- i kritikama savremenih umetnika i njihovih izložbi. Knjiga Relaciona estetika je zbirka I Z vo Đ E N J E F I L o Z o F I J E I N ovA K R I T I Č K A T E o R I J A NIKoL A BuRIo FIGuRE u PoKRETu I Z vo Đ E N J E F I L o Z o F I J E I N ovA K R I T I Č K A T E o R I J A dukcijske i altermoderne umetnosti.5 odabranih i prerađenih tekstova u kojima se Burio bavio ovom problematikom. Čini se da je najveći kvalitet Burioovog dela upravo u kreativnosti, svežini Pod relacionom estetikom se razume paraestetička teorija, prema kojoj se i aktuelnosti pristupa, pa i smelosti da pravovremeno reaguje na očigledne promene o umetničkim delima sudi u zavisnosti od međuljudskih odnosa koje ona predsta- u svetu umetnosti koji nas poslednjih godina okružuje. Na nekim mestima, među- vljaju, proizvode ili prouzrokuju. Odnosi se na relacionu umetnost, koju je definisao tim, očigledno je pristrasno favorizovanje grupe umetnika o kojima piše, na čemu su kao skup umetničkih postupaka, čije se teorijsko i praktično polazište nalazi u sve- mu zamerili pojedini teoretičari. Takav pristup razumljiv je s obzirom na pozicije iz ukupnosti ljudskih relacija i njihovom društvenom kontekstu, a ne u nekom auto- kojih Burio sagledava savremenu umetnost: s jedne strane iz pozicije kustosa izložbi nomnom i ličnom prostoru i u čijem je fokusu bavljenje međuljudskim odnosima i umetnika o kojima piše, 6 a s druge strane iz postmarksističke pozicije, formirane pre kolektivnom senzibilnošću. Na taj način, umetnost danas predstavlja delatnost pro- svega na teorijskoj misli kako Marksa (Karl Marx, 1818–1883), kojeg više puta citira izvođenja posebnih vidova društvenosti, odnosa prema svetu i svojevrsno “stanje u svojim tekstovima kao polazište za izvođenje zaključaka, tako i na postmarksi- susretanja”, odnosno aktivnost koja se zasniva na opštenju i čija je funkcija da bude stičkim idejama Deleza (Gilles Deleuze, 1925–1995), Gatarija (Pierre-Félix Guattari, izložena opštenju. Među prvima ukazujući na ključnu promenu u umetnosti, odnosno 1930–1992), Altisera (Louis Althusser, 1918–1990). Stoga i ne iznenađuje što Burio na činjenicu da umetnički objekt više nije određen materijalno niti konceptualno, već shvata postmarksistički umetnički i politički pokret Situacionističku internacionalu, relaciono, te da se po tome umetničke tendencije s kraja dvadesetog veka suštinski kao preteču savremene relacione umetnosti, te se u više navrata oslanja i na ideje razlikuju od prethodnih, Burio je zapravo imao pionirsku ulogu u formulisanju esteti- nekadašnjeg člana ovog pokreta, Gi Debora (Guy Debord, 1931–1994), kao i na dalji ke savremene umetnosti, koja je pokrenula čitav niz istraživanja u ovom smeru.9 U središtu Burioovog istraživanja relacione umetnosti je pitanje njene razvoj Deborovih ideja u teorijskom opusu Serža Danea (Serge Daney, 1944–1992).7 “forme”. On sledi materijalističku filozofsku tradiciju u smislu u kojem je Altiser defi- Specifična (postmarksistička) platforma iz koje govori, bila je takođe povod za broj- nisao “materijalizam određen slučajem” kako bi objasnio da svetom vlada slučajnost ne kritike Burioovih teorija. 8 Međutim, bilo da su naišle na otpor ili na odobravanje, bez prethodno ustanovljenog smisla, tj. da ga čine materijalni i slučajni susreti. On, Burioove inovativne teze svakako su inicirale niz novih pitanja i otvorile brojna polja zato, definiše umetničku “formu” kao slučajni, haotični susret do tada nepoveza- za istraživanje. nih elemenata od kojih je sačinjen svet, te kao materijalizovani odnos prema svetu. Takva forma ne podrazumeva samo materijalni oblik dela, već i načelo dinamičkog spajanja, svojevrsnu putanju u svetu znakova, objekata, gestova, dinamiku koja se Relaciona estetika odvija u vremenu i prostoru. Pri tome, savremeni umetnici najpre stvaraju prostor u kojem su takvi susreti mogući, a sama umetnost ne prikazuje rezultate rada, već je Nikola Burio je termin relaciona estetika skovao i prvi put ga primenio u sama po sebi rad, koji je u toku ili tek predstoji. Na taj način relaciono umetničko delo tekstu napisanom za katalog izložbe Traffic održane u muzeju CAPC u Bordou 1996. postaje skup elemenata koje oživljava gledalac, ono poziva na dijalog pošto postoja- godine. O relacionoj umetnosti je od tada pisao u brojnim tekstovima, tj. u prikazima nje relacija od forme čini “lice koja nas posmatra”, a slike “sada funkcionišu same od sebe”. Odnosno, slika više nije trag, već aktivni program, kao što tvrdi Serž Dane.10 5 U pitanju su Lajm Džilk (Liam Gillick, 1964–), Filip Pareno (Philippe Parreno, 1964–), Vane- Burio zaključuje da forma u savremenoj umetnosti postoji samo u takvom susretu, sa Bikroft (Vanessa Beecroft, 1969–), Mauricio Katelan (Maurizio Cattelan, 1960–), Gabrijel Orosko (Gabriel Orozco, 1962–), Dominik Gonzales-Forster (Dominique Gonzalez-Foerster, odnosno u dinamičkom odnosu između umetničkog iskaza i drugih formacija, jer se 74 2 1965–), Feliks Gonzales-Tores (Felix Gonzalez-Torres, 1957–1996), Majk Keli (Mike Kelley, uvek razvija tek na osnovu neke druge forme. “Forma” stvarno postojanje stiče tek 74 3 1954–), Daglas Gordon (Douglas Gordon, 1966–), Pjer Žozef (Pierre Joseph), Sara Moris (Sa- u trenutku kada započne igra međuljudskih odnosa, te je bitno umetničkog stvaranja rah Morris, 1967–) i dr. Autor napominje da ove umetnike ne povezuje stil, zajednička tema- u uspostavljanju relacija među subjektima – svako delo stvara obrazac društvenosti tika, skup problema ili ikonografija, ali da im je svima zajednički teorijski i praktični vidokrug u kojim se transponuje ili predstavlja realnost i predstavlja ponudu za suživot u zaje- JELENA ARNAuTovIć kojem deluju, a to je sfera međuljudskih odnosa. Kao važnog prethodnika relacione umetnosti Burio izdvaja kubanskog umetnika Toresa, dok u razmatranju fenomena postprodukcije pre dničkom svetu (tzv. kriterijum koegzistencije), a rad svakog umetnika predstavlja splet svega ističe značaj Dišana (Marcel Duchamp, 1887–1968) i umetnika pop arta. odnosa sa svetom, iz kojih se u beskraj generišu novi odnosi. 6 Claire Bishop, “Nicolas Bourriaud”, iz Diarmuid Costello i Jonathan Vickery (eds.), Art: Key Contemporary Thinkers, Berg, Oxford – New York, 2007, str. 52. 9 Među teoretičarima umetnosti koji su na različite načine pristupili problemu relacione este- 7 U anketi koju je sproveo Frieze Magazine u maju 2008. godine, Burio je među teorijskim tike, mogu se izdvojiti Endrju Bendžamin (Andrew Benjamin, 1952–), Džejn Tejlor (Jane Taylor, radovima koji su najviše uticali na njega, naveo dela Danea, Altisera i Zerzana (John Zerzan, 1956–), Ernst van Alpen (Ernst van Alphen), Šon Kjubit (Sean Cubitt, 1953–) i dr. 1943–). Frieze Magazine, br. 115, maj 2008, http://www.frieze.com. 10 Zanimljivo je da ovu promenu funkcije slike Burio povezuje sa procesom nastajanja nume- 8 Videti u: Claire Bishop, “Nicolas Bourriaud”, iz Diarmuid Costello i Jonathan Vickery (eds.), ričke slike na računaru, koja nije više trag neke radnje (kao npr. u fotografiji), već je rezultat Art: Key Contemporary Thinkers, Berg, Oxford – New York, 2007. nizanja brojeva, koje nije ishodište ljudskog prisustva (“slike nastaju same od sebe”).  Prema Buriou, razlika ovih umetničkih tendencija od naizgled njima vrlo u kojoj umetnost pruža otpor pritisku “društva spektakla”. Avangardna performa- I Z vo Đ E N J E F I L o Z o F I J E I N ovA K R I T I Č K A T E o R I J A NIKoL A BuRIo FIGuRE u PoKRETu I Z vo Đ E N J E F I L o Z o F I J E I N ovA K R I T I Č K A T E o R I J A srodnih performativnih i koceptualnih radova iz sedme i osme decenije dvadesetog tivna umetnost posedovala je otvorenost forme pošto je iziskivala učešće gledalaca veka, počiva u važnoj promeni konteksta i značenja, odnosno u tome da intersu- u izvođenju događaja-dela. U avangardnom otvaranju dela, za razliku od relacione bjektivnost (tj. relacioni aspekt) više nije samo društveni okvir recepcije umetnosti, umetnosti, recipijent-učesnik je još uvek imao ograničenu slobodu pošto mu je bilo već i sama suština umetničke prakse. Jer, u relacionoj umetnosti referentne tačke omogućeno da reaguje samo na inicijalni impuls, da popunjava praznine i kompletira iz oblasti međuljudskih odnosa postaju legitimne umetničke “forme”, odnosno svi shemu, čiji neprikosnoveni tvorac je i dalje ostajao sam umetnik. Burio napominje da komunikacioni procesi i načini susretanja i uspostavljanja odnosa (skupovi, sastanci, u savremenoj umetnosti nije više reč o odslikavanju uslova proizvodnje, već o potrebi proslave itd.) predstavljaju estetski predmet koji se kao takav može proučavati i po- da se dešifruju društveni odnosi koji proizilaze iz društvenih okolnosti. To pomeranje sredstvom kojeg se proizvode nove relacije između ljudi i sveta.11 U relacionoj ume- od posmatranja ka upotrebi, odnosno ka oblikovanju modela određene profesional- tnosti se po prvi put dešava da interaktivnost postaje polazište i odredište, osnovni ne delatnosti kao mehanizma umetničke produkcije, tj. ka uključivanju umetničkog izvor informacija za aktivnost umetnika. Takođe, dok je u avangardnoj umetnosti dela u društveno-ekonomsko polje, čime se brišu granice između utilitarne i estetske šezdesetih delo bilo program koji treba ostvariti, model koji treba reprodukovati, u funkcije, Burio je definisao kao operativni realizam. novijoj umetnosti istraživanjem međuljudskih relacija konstruišu se modeli društve- Ove Burioove teze proizašle su dobrim delom iz usvajanja Gatarijevog po- nosti na osnovu kojih nastaju novi međuljudski odnosi. imanja subjektiviteta, čemu je posvetio značajnu pažnju u svojoj knjizi, i iz Delezovog U tom smislu zanimljivo je Burioovo tumačenje sudbine “aure” umetnič- koncepta razlike. Gatari smatra da subjektivnost nikad ne postoji samostalno, već kog dela. Polazeći od Benjaminove (Walter Benjamin, 1892–1940) konstatacije da samo u spoju sa ljudskim grupama, društveno-ekonomskim i informacionim me- u procesima mehaničke reprodukcije delo gubi auru, tj. jedinstvenost pojave u vre- hanizmima, te predstavlja neodvojivi deo celine društvenih odnosa. Pri tom Gatari menu i prostoru, Burio tvrdi da u savremenoj umetnosti aura nije izgubljena, već je ne zagovara bartovsku “smrt autora”, pošto smatra da to pitanje nije od važnosti s pomerena ka publici, koja sama postaje izvor aure. Umetnička aura više se ne nalazi u obzirom na to da pojedinac ionako ne poseduje isključivo pravo na subjektivnost, svetu “iza” dela, niti u samoj formi, već je ispred dela, u privremenoj kolektivnoj formi odnosno, nije od značaja konstatacija da je svako umetnik, već da se u samom delu koja se stvara njegovim izlaganjem. Umetnici tragaju za “sagovornicima” i uključuju sprovode interaktivne procedure. Iz ovoga Gatari izvodi tezu da je umetničko delo, ih u proces proizvodnje forme, a smisao dela nastaje iz znakova koje šalje umetnik “prenosnik”, proces postajanja koji omogućava uspostavljanje alternativa u subjek- i iz međusobne saradnje ostalih pojedinaca tokom trajanja izložbe. Drugim rečima, tivnosti te da je kolektivno proizveden tok otvorenog kraja koji odbija svaku fiksi- u relacionoj umetnosti značenje se razvija kolektivno, a ne u prostoru pojedinačne ranost i završetak. A Delez je uobličio tezu da je u svetu sve konstantno podložno potrošnje. Kako tvrdi Kler Bišop (Claire Bishop, 1979–), iako su i autori pre Burioa promenama, te da ne postoje trajna svojstva stvari, već samo razlike i relacije između isticali aktivnu ulogu “potrošača” u stvaranju značenja umetničkog dela – pri čemu ljudi i objekata. su od naročitog značaja Ekov (Umberto Eco, 1932–) koncept otvorenog dela i Bartov Jedan od ključnih punktova u razvijanju teze o relacionoj estetici i, kasnije, (Roland Barthes, 1915–1980) koncept “smrti autora” – oni su polazili od toga da su o postprodukciji je Burioovo razmišljanje o načinima na koje je nova tehnologija, pre sva umetnička dela “otvorena” i nedovršena, dok za Burioa samo relaciona dela ima- svega upotreba kompjutera i video-kamere, uticala na profilisanje nove vrste ume- ju taj kvalitet.12 Dela relacione umetnosti tematizuju otvorenost i jedino i postoje kao tnosti. Film utiče, na primer, na umetničke radove, prvenstveno, svojim strukturira- otvorena i nedovršena, jer je gledalac uključen u proces njihove konstrukcije putem njem vremenskog kontinuuma. Savremeno delo više ne predstavlja celoviti prostor 74 4 njihove upotrebe. Burio tvrdi da slični postupci, koji se zapažaju u performativnoj koji treba preći pogledom, već je određeno trajanjem koje treba u kratkom vremen- 74 5 umetnosti šezdesetih i sedamdesetih godina, imaju drugačije funkcije i ciljeve od po- skom inetrvalu pojmiti. Slično tome, odnos prema vremenu promenjen je i upotre- stupaka u relacionoj umetnosti: dok je u prošlosti u pitanju bila težnja ka proširivanju bom video-rekordera, jer, kako tvrdi Burio, umetničko delo više se ne doživljava kao trag izvršene akcije, već kao najava budućeg događaja ili kao poziv na virtuelnu akciju. JELENA ARNAuTovIć granica umetnosti i istraživanje odnosa koji vladaju unutar sveta umetnosti, novija umetnost bavi se istraživanjem relacija izvan umetnosti, u okviru kulture eklekticizma Delo postaje trajanje koje se uvek može ponoviti, u koje se mogu umetnuti drugi ele- menti ili se isti mogu posmatrati u drugačijem ritmu. Ključne promene u produkciji i recepciji savremene umetnosti svakako je izazvala pojava kompjutera i interneta. 11 Pri tom autor napominje da u relacionoj umetnosti nestaje podela na gest i formu koja se Time su otvorene mogućnosti globalnog umrežavanja, odnosno spajanja udaljenog gestom stvara, jer oba imaju funkciju pokazatelja relacija sa drugim (te je na primer predmet jednako materijalan kao telefonski razgovor, a umetničko delo koje čini obrok supe je materi- i nepoznatog. Umetnost je orijentisana ka istraživanju relacija. Hiperinflacija slika jalno koliko i izvajana statua). uslovila je u savremenoj umetnosti tehnike semplovanja (sampling) slika i informaci- 12 Claire Bishop, “Nicolas Bourriaud”, iz Diarmuid Costello i Jonathan Vickery (eds.), Art: Key ja, te recikliranja uzoraka koji su već postali deo društva i društvene prošlosti. Stoga Contemporary Thinkers, Berg, Oxford – New York, 2007, str. 50.  savremena “umetnička dela” više nisu u tradicionalnom smislu slike, skulpture ili konfliktu i opozicijama, u “drugom” modernizmu napredovanje bi trebalo da se odvija I Z vo Đ E N J E F I L o Z o F I J E I N ovA K R I T I Č K A T E o R I J A NIKoL A BuRIo FIGuRE u PoKRETu I Z vo Đ E N J E F I L o Z o F I J E I N ovA K R I T I Č K A T E o R I J A instalacije, pošto se ti “mediji” odnose na kategorije umeća i proizvodnje, već je- otkrivanjem novih spojeva i mogućih relacija. Pomenute teze predstavljaće za Burioa dnostavne površine i zapremine, mehanizmi uklopljeni u egzistencijalnu strategiju, okosnicu u kasnijem razvijanju koncepta “altermodernog”. odnosno otvorena i promenljiva skladišta informacija – baze podataka. Za Burioa je u navedenim razmatranjima najvažnije pitanje šta proizvodi ova nova vrsta tretirane relacije i koji je cilj takvog komunikacionog iskustva. Burio Postprodukcija nudi postmarksističko viđenje funkcija relacione umetnosti, tvrdeći da se u relacio- noj umetnosti teži ka stvaranju alternativnog prostora za suočenje sa novim “živo- Termin postprodukcija Burio je preuzeo iz medijske prakse gde označa- tnim mogućnostima”. Taj alternativni prostor je delimično “zaštićen” od uniformnog va tehničke postupke televizije, filme i videa koji se primenjuju nakon snimanja, na društvenog ponašanja nametnutog u kapitalističkom globalizovanom društvu. U primer, kao što su montaža, efekti, sinhronizacija i sl. Koncept postprodukcije je pri- jezgru ove zamisli je Deborovo polazište da je u društvu zavaladalo otuđenje usled menio na savremene umetničke prakse o kojima je već bilo reči. Dok je razmatra- invanzivnih razvoja moći i uloge “spektakla”, tj. društvenog odnosa među ljudima nje relacione estetike fokusirano pre svega na prirodu recepcije i na funkciju novih posredovanog slikama. Odnosno, da je otuđenje posledica tržišnih oblika organiza- umetničkih tendencija, problematika postprodukcije pokazuje metode u konstrukciji cije društva koja je svoj vrhunac dostigla u razvijenom kapitalizmu. Prema Deboru, “dela” takve umetnosti u kojoj se stvaraju relacioni modeli. Naslov knjige Postpro- nakon društva spektakla usledilo je društvo statista, kao istorijski trenutak u kojem dukcija – kultura kao scenario, kako umetnost reprogramira svet, ukazuje da autor roba potpuno zauzima društveni život, a kapital dostiže takav stepen akumulacije da prvenstveno razmatra načine na koje savremeni umetnici tretiraju kulturu kao skup se pretvara u sliku. Pozivajući se na ove koncepte, Burio razvija tezu da u postpotro- oruđa (toolbox), iz kojeg krajnje slobodno biraju, recikliraju i kombinuju fragmen- šačkom društvu, zapravo, društvu statista koje predstavlja iluziju interaktivne de- te već postojećih objekata i formi, u cilju proizvođenja relacione umetnosti. Prema mokratije, kapitalizam pojedincima nameće zabavu u “tržišnom” prostoru. Tržišni Buriou, savremena umetnost, kao zona interventne aktivnosti, zasnovana je ne na prostor određuje “komunikacione magistrale” i društvene odnose razvrstava u razli- stvaranju, već na kulturalnim procedurama pribavljanja, premeštanja, prisvajanja, čite standardizovane proizvode ili birokratizovane modele u kojima je pojedinac često odnosno remiksovanja (remixing), programiranja i reprogramiranja postojećih umet- puki potrošač vremena i prostora. Burio, polazeći od Marksa, vidi relacionu umetnost ničkih i kulturalnih oblika i procedura. U kulturi prisvajanja i upotrebe, specifičnoj za kao pukotinu, međuprostor u takvom društvu, odnosno kao vid otpora hegemoniji i doba narastajuće globalizacije proizvodnje, u kojoj je glavni cilj učiniti da postojeći mogućnost funkcionisanja na drugačiji način. Relaciona umetnost bi trebalo da proi- objekti profunkcionišu, nekadašnji stvaralac umetničkog dela postaje “autor projek- zvodi i podstiče posebne vidove društvenosti, čiji se ritam razlikuje od svakodnevnih ta”, te doprinosi konačnom brisanju granica između produkcije i potrošnje, stvaranja nametnutih “komunikacionih zona”, a njena iskustva teže ka oslobađanju od ideo- i kopiranja. Stoga dolazi do konačnog ukidanja kategorija originalnog, autonomnog i loških stega masovne komunikacije, čime na izvestan način pokreće istinski politički zatvorenog dela. Materijal kojim on manipuliše više se ne shvata kao primarni (sirov) projekat. Međutim, za razliku od militantnih avangardnih pokreta koji su u svojim materijal ubačen u novi kontekst, već kao objekat koji uveliko cirkuliše na kultural- “mesijanskim” ili “utopijskiim” projektima, te u revolucionarnom zanosu, hteli da nom tržistu te je stoga već “informisan” drugim objektima (pri čemu je poreklo i pripreme ili najave buduće svetove, u relacionoj umetnosti se oblikuju raspoložive autorstvo takvog materijala nebitno). Razvijajući Daneovu tvrdnju da će u budućno- mogućnosti. Ne nastoji se da se kreira neka zamišljena ili optimalna stvarnost. U sti od umetnosti ostati samo ono što se može prepraviti, Burio konstatuje da se u 74 6 relacionoj umetnosti se teži da se ustanove vidovi postojanja i modeli delovanja u savremenom svetu već proizvedene pojave podvrgavaju stalnoj reciklaži i ponovnom 747 okviru postojeće realnosti i da se pokaže na koji način je moguće “bolje živeti” u njoj. pojavljivanju u drugačijem obliku. To znači da umetnost uvek iznova “puni” znače- Relaciona umetnost nastaje i deluje u domenu, po rečima Gatarija, mikropolitike i njem forme koje su postale deo istorije. Jer, deoba kao kolektivni ideal podrazumeva mikroutopije svakodnevice, u malim privremenim prostorima izvan sistema koji omo- svest da svi oblici kulture i umetnosti podjednako pripadaju svima – prisvajanje bez JELENA ARNAuTovIć gućavaju šire eksperimentisanje sa društvenim situacijama. Burio smatra da na ovaj posedovanja. Svako može koristiti, reciklirati i prerađivati, te slobodnom selekcijom način relaciona umetnost pokazuje da modernizam nije mrtav, ako pod modernim i premeštanjem u novi kontekst stvarati nova dela. Umetnička dela se mogu tretirati podrazumevamo “sklonost ka estetskom eksperimentu i smelom razmišljanju”, već kao informacije u bazi podataka. Dela se pretražuju ne radi potrage za značenjem, da samo gubi svoj teleološki i idealistički vid i potrebu za “uvek novim”. U relacionoj već radi potrage za novim načinima njihove upotrebe i izvođenja. Umetničko delo u umetnosti modernizam nastavlja svoje trajanje, malim ili mikroprepravkama i reci- takvoj kulturi stalne upotrebe i aktivnosti deluje kao privremeni terminal: portal, me- klažama činjeničnog stanja u kulturi, “izmišljanjem” svakodnevice i preuređivanjem sto navigacije, generator aktivnosti koji je u mreži – beskrajnom lancu – međusobno iskustvenog vremena. S druge strane, dok je “prvi” modernizam bio zasnovan na povezanih elemenata. Drugim rečima, umetničko delo, danas, nije krajnji cilj čija se  značenja i funkcije iskazuju tek u recepciji. Recepcija, naprotiv, postaje produkcija u Burio postupke postprodukcijskih umetnika poredi sa načinom na koji I Z vo Đ E N J E F I L o Z o F I J E I N ovA K R I T I Č K A T E o R I J A NIKoL A BuRIo FIGuRE u PoKRETu I Z vo Đ E N J E F I L o Z o F I J E I N ovA K R I T I Č K A T E o R I J A relacionoj umetnosti. Postprodukcijski umetnik, prema Buriou, ne želi da proizvede funkcionišu bazari, može se dodati buvlje pijace – kao privremena skladišta nomad- objekat, već da izabere jedan među postojećim, prisvoji ga i upotrebi ga u skladu ski prikupljenih raznovrsnih produkata različitog porekla i namene, koji tu dobijaju sa određenim namerama. Nije, zato, više aktuelno pitanje kako načiniti novo delo nove funkcije i načine upotrebe. Takva mesta su svojevrsni spojevi koji se neprestano kao u modernizmu, već šta uraditi sa onim što nam je na raspolaganju. Burio vidi menjaju i rastu, te ne zavise od jednog “autora”, već od mnoštva. Karakteriše ih hao- razlikovanje postprodukcijskog eklekticizma i pastiša od postmodernog eklekticizma tični aranžman recikliranih predmeta i predstava sveta bez mogućeg centra. Osim što u tome što u savremenoj umetnosti citiranje više nije operativna vrednost, pošto bi ovakav tip prostora nalikuje konceptima i projektima postprodukcijskih umetnika, tako i dalje ukazivala na autoritet istorije i njenih “majstora”. Umetnik, danas, ume- odnosno njihovom odnosu prema kulturi i istoriji, mogao bi se povezati sa i načinom sto da citira per se, luta po istoriji i geografiji, te koristi prethodna dela prema svojim na koji je uređen izložbeni prostor savremene umetnosti. Burio polazi od toga da se potrebama. umetnost u dvadeset i prvom veku više ne može predstavljati na način kao što je to Burio napominje da postoje neograničene mogućnosti upotreba ne samo činjeno ranije. Savremena umetnost mora biti u saglasnosti sa savremenim načinom objekata, formi, nego i samog sveta, jer narativi i scenarija sveta u kojem živimo po- života, Izložbeni prostor se koncipira kao otvoreno tržište, moglo bi se reći kao ba- staju oblici za umetnika koje on, gradeći određeni odnos prema njima, materijalizuje zar, buvljak, u kojem je sve pokretljivo i podložno promenama iz trenutka u trenutak. u umetničke oblike, situacije ili događaje. Kultura se u takvom kontekstu shvata kao Cilj postprodukcijskih umetnika je da istraže mnogostruke načine upotrebe dela u scenario ili skup narativa za umetnika kao stanara, korisnika kulture u kojoj je svako društvu, a time ujedno i načine na koje se može reprogramirati svet i svakodnevni ži- postojeće delo “nastanjivo” poput iznajmljenog stana. Umetnik postaje i neka vrsta vot. Aktuelni izložbeni prostori ne predstavljaju krajnji rezultat stvaralačkog procesa, seminauta koji izmišlja putanje znakova kroz kulturu, pri čemu sama navigacija kroz već samo mesto produkcije, odnosno okvir, dekor, informacioni centar, u kojem su lavirint kulturalne istorije postaje predmet umetničke prakse, a umetnost kao slo- posetioci pozvani da radom sa informacijama prave vizuelnu montažu.13 Kako tvrdi bodna upotreba fragmenata tog scenarija za reprogramiranje sveta. Ako se globalna umetnik Filip Pareno, umetnost stvara prostor u kojem “predmeti, slike i izložbe kultura razume kao otvoren narativni prostor i skup “nematerijalnih scenarija” koji predstavljaju trenutke, scenarija koja se mogu ponovo odigrati”.14 strukturiraju društvo u kojem živimo, onda se postprodukcijski rad može protumačiti Izložba je postala pozornica. Od presudnog značaja je odrediti na koji na- kao upotreba postojećih društvenih formi koje predstavljaju materijalizaciju tih nara- čin se “glumci” i “statisti” – izvođači – kreću po “sceni”, odnosno u umetničkim for- tiva i njihovo dekodiranje radi stvaranja alternativnih narativa, narativa koji anticipi- mama i kakvim je pravilima regulisano njihovo kretanje. Kao primer može da posluži raju neizvesne mogućnosti. Tvrdi se da je ono što se uobičajeno nazivamo realnošću način na koji je Burio, kao jedan od osnivača i rukovodioca, doprineo konstruisanju “montaža”. Realnost u kojoj živimo nije jedina moguća, već je iz istog “materijala” otvorenosti izložbenog prostora u Palais de Tokyo. Namera je bila da se ne pravi u umetnosti moguće stvoriti različite, alternativne verzije realnosti. Burio polazi od muzej, već da se uspostavi laboratorija umetnosti. Novi izlagački prostor nalikuje stava De Sertoa (Michel de Certeau, 1925–1986) da koristiti objekat znači interpre- na napušteni industrijski prostor, u kojem se istovremeno odvijaju koncerti tehno- tirati ga te zaključuje da umetnici reaktiviraju postojeće forme nastanjujući ih i da muzike, rasprave, performansi i slično, pri čemu je sve te umetničke “radove” teško tehnike semplovanja i rimejka (remake) omogućavaju aktivni i kreativni pristup na- identifikovati kao umetnost, odnosno razlikovati ih od uobičajenih svakodnevnih po- šem okruženju i otvaranju ka mnogostrukosti narativa. Ova teza ponovo priziva već java. Teško je razlikovati instalacije umetnika od, na primer, tehničkog krša ostalog navedene pretpostavke o funkciji relacione umetnosti kao međuprostora u društvu, 74 8 odnosno kao snažne alternative globalizaciji. 13 Poseban vid tretmana izložbenog prostora predstavlja upotreba komunikacije u prostoru 749 Aktivnost postprodukcijskih umetnika slična je aktivnosti internet surfera galerije ili muzeja kao materijala za umetnički rad. Na primer u radu Security by Julia, Džulije (surfer), programera ili DJ-a (DJ). Na primer, DJ nastanjuje otvorenu mrežu zvukova, Šer (Julia Scher, 1954–), kao eksponati izložene su naprave za praćenje i nadgledanje pose- a njegovu delatnost odlikuje invencija “staza” kroz kulturu i znakove kulture. On tilaca: osnovni materijal i tema rada tako postaje sâmo kretanje ljudi, te mogućnost njegovog JELENA ARNAuTovIć usmeravanja. Nasuprot tome, Pjer Žozef i Filip Peren zauzimaju galerijski prostor da bi od njega prisvaja fragmenate postojećih muzičkih dela (semplovi), prerađuje ih (reciklira) i napravili radionicu, “fotogenični prostor” kojim delimično upravlja i gledalac, na osnovu brižlji- nanovo rekombinuje. Pri tom, dobijeni rezultat – zvučni tretman isečka – može biti vo podeljenih uloga. Kako su učesnici izložbe Radionica Paradiza, bili obučeni u posebne majice uzet kao početni materijal za nove interpretacije čime se dobija potencijalno beskrajni (sa različitim natpisima poput: Strah, Gotika i sl.), odnosi koji su uspostavljeni među posetioci- ma počinjali su da se pretvaraju u scenario, koji je, na licu mesta, i na kompjuteru galerije, pisala lanac mogućnosti i kombinacija, od kojih je svaka podjednako validna; jer, proizvođač rediteljka Marion Verno (Marion Vernoux, 1966–): na taj način, igra interhumanih relacija ma- je samo prenosnik za narednog proizvođača, tj. sempl je samo privremena otisna terijalizovala se u vidu interaktivne video-igre, ”filma u realnom vremenu”, koji stvaraju sami tačka za dalji rad. DJ apstrahovanjem fragmenata iz objekata koji su već deo naše umetnici kao učesnici događaja. U konstruisanju tog relacionog prostora učestvuju i mnogi kulture stvara vremenski ready made. spoljni “likovi”: drugi umetnici, ali i psihonalitičari, instruktori, prijatelji itd. 14 Nicolas Bourriaud, Relaciona estetika, elektronsko izdanje, str. 33.  nakon “renoviranja” izložbenog prostora. Teško je razlikovati postavku opreme za u okviru ranije pomenutog festivala u Tate Britain koncept “altermodernog” bude I Z vo Đ E N J E F I L o Z o F I J E I N ovA K R I T I Č K A T E o R I J A NIKoL A BuRIo FIGuRE u PoKRETu I Z vo Đ E N J E F I L o Z o F I J E I N ovA K R I T I Č K A T E o R I J A koncert od tehničke infrastrukture za dovod električne energije i sl. predstavljen sa četiri “prologa”, od kojih svaki uključuje predavanja, izložbe, perfor- Rezultat preobražaja umetničkog dela i preobražaja izlagačkog prosto- manse, projekcije filmova i sl. Ove aktivnosti su posvećene istraživanju četiri ključna ra vodi ka pretvaranju umetnosti u plinovito stanje. Iv Mišo, na primer, ukazuje na svojstva “altermodernost”: prelazak dela u plinovito stanje i dejstvo estetskih afekata. U trenutku dolazi do • kraj postmodernizma (Prolog 1: Altermoderna), potpune prevlasti proceduralne prirode umetnosti: ona je svuda, a istovremeno nije • kulturalna hibridizacija (Prolog 2: Egzili), nigde. Umetnička dela postaju zamenjena estetičkim iskustvima, odnosno iskustvi- • putovanje kao nov način za produkciju formi (Prolog 3: Puto- ma društvene relacije, a estetika postaje relaciona,15 odnosno izložbe postaju skup vanja) i raznorodnih programa ili izvedenih projekata koji se prate po sopstvenom izboru. • proširenje “formata” umetnosti (Prolog 4: Granice).18 Posetilac sam, najčešće slučajno, bira svoju putanju. Moglo bi se zaključiti da se, na Tako je, na primer, četvrti prolog rukovođen zamislima da je kultura dva- izvestan način i sam postprodukcijski umetnik pretvara u plin, s obzirom na to da deset prvog veka postala arhipelag, skup odeljenih fragmenata – ostrva – misli i for- njegova uloga u “stvaranju” postaje jednako bitna koliko i uloga bilo kog slučajnog mi, u kome je umetnik “putnik” koji neprestano prelazi tradicionalno uspostavljene posmatrača-saučesnika. Postprodukcijski umetnik ne samo da produkuje delo, već granice između disciplina i formi.19 ga i “uključuje” u kulturu, odnosno prezentuje na različite načine i različitim mediji- Koncept altermodernog potiče iz prethodnih Burioovih zamisli, konkret- ma, te usmerava njegovu potrošnju, distribuciju, promociju, praktično intervenišući u no, iz tvrdnje da modernizam nije mrtav, te iz razumevanja savremene umetnosti institucionalnim mrežama, te postaje neka vrsta scenskog izvođača koji se pojavljuje kao međuprostora u društvu. Burio ne koristi za aktuelnost termin “modernizam”, u medijima i kombinacija autora, producenta i menadžera.16 već se radije odlučuje za pojmove “altermoderno” i “altermodernost”, čime nastoji da ukaže da je više u pitanju modus delovanja nego celovit pokret. S druge strane, odluka da se napiše manifest altermodernog, daje čitavoj zamisli odlučniju dimenziju, Altermoderno pošto deluje kao nastojanje da se određeni umetnici predstave kao vesnici duha nove epohe. Burio je podvlačio u svojim spisima da je savremena umetnost, kao deo novog Koncept “altermodernog”17 zasnovan je na tezi da je paradigma postmo- političkog i društvenog konteksta, donela sa sobom i nove odlike, metode i ciljeve u dernizma završena i da se na mestu postmodernizma pojavio novi tip modernosti, društvu, kulturi i umetnosti. Međutim, eksplicitno proglašavanje postmodernizma tj. “altermodernost”. Pojam “altermodernosti” se odnosi na umetničke prakse koje mrtvim u Manifestu altermoderne sasvim jasno uspostavlja granicu između nekadaš- nastaju kao reakcija na standardizaciju i komercijalizaciju i “novu globalizovanu per- nje postmoderne i savremene altermoderne umetnosti. cepciju” u savremenim društvima. Prema Buriou, “altermodernost” je posledica tra- Burio je, nastojeći da precizno definiše granicu između postmoderne i al- ganja umetnika za novim tipom modernosti koji bi bio zasnovan na preispitivanju termoderne, na izvestan način zapao u kontradikciju. Kontradikcija se pojavljuje iz granica kulturalnog pejzaža i uključivanju zasebnih kulturalnih vrednosti u globalnu toga što on altermodernu binarno suprotstavlja postmodernoj ali, istovremeno, po- mrežu, radi stvaranja autonomnog, individualnog prostora u sve više standardizo- ziva i na konstantno prevazilaženje granica, te time poništava svaku i bilo koju gra- vanom svetu. Pomenuti koncept je definisan u Manifestu altermodernog, koji svojim nicu. Takođe, Burio, upotrebljavajući manifest kao formu avangardnih umetnika za podnaslovom Postmodernizam je mrtav (Postmodernism is dead) eksplicitno poziva prezentovanje svojih ideja, kao da iz domena “mikroutopija” prelazi u područje “ma- 750 na uspostavljanje nove estetike i teorije za savremenu umetnost. Zamišljeno je da kroutopijskog” očekivanja od umetnosti i modernističkog konstruisanja i izvođenja 751 15 Yves Michaud, Umetnost u plinovitu stanju: ogled o trijumfu estetike, Naklada Ljevak d.o.o, Zagreb, 2004, prevela Jagoda Milinković, str. 48–52. Korene ovakve situacije svakako treba 18 Umetnici koji učestvuju u pomenutim projektima predstavljanjem altermodernih radova JELENA ARNAuTovIć tražiti u Dišanovom izumu redimejda, kada umetnost počinje da zavisi od procedura koje je su Navin Ravančaikul (Navin Rawanchaikul, 1971–), Piter Kofin (Peter Coffin, 1972–), Čarls definišu, usled čega bilo koji predmet može postati umetničko delo. Ejveri (Charles Avery, 1973–), Olivia Plender (1977–), Franc Akerman (Franz Ackermann, 16 Kako napominje Miško Šuvaković, u postprodukcijskoj umetnosti proizvodni proces ne 1963–), Daren Almond (Darren Almond, 1971–), Tacita Din (Tacita Dean, 1965–), Šejzad Da- vodi ka završenom industrijski proizvedenom komadu, već ka mnogostrukim pojavnostima vud (Shezad Dawood, 1974–) itd. Zanimljivo je da je specijalno za ovaj projekat DJ Miksmaster umetničkog “uzorka” – proizvod se pojavljuje i realizuje kao komad, predstava, informacija, Moris (DJ Mixmaster Morris, 1965–), jedan od pionira ambijentalne muzike, kreirao mixtape, vrednost… Stoga i autor više nije povezan sa određenim tipom proizvoda, već sa njegovim interpretirajući teme altermodernosti kroz jedinstveni zvučni prostor, reciklažom i kombino- mnogostrukim pojavnostima i mnogostrukim medijskim prezentacijama i susretima sa njima. vanjem fragmenata iz različitih muzičkih žanrova sa različitih geografskih područja. Miško Šuvaković, Epistemologija umetnosti, Orion art, Beograd, 2008, str. 116. 19 Burioovo predavanje Nestatična umetnost u statičnom izlaganju opisuje novi tip umetničke 17 Pojam je donekle srodan pojmovima hipermodernost i supermodernost, čiji tvorac nije Burio, forme, koja predstavlja lutanje kroz prostor i vreme, i karakteristična je pre svega za online ali koji su ga možda inspirisali za konstruisanje koncepta altermodernog. umetnost. Videti na sajtu: http://www.tate.org.uk.  metanarativa. Uočava se bitan preokret u njegovom teorijskom diskursu. Samo ne- nastupa DJ-a u Tate Britain i na koncertu tehnomuzike? Čak i da određeni DJ koristi I Z vo Đ E N J E F I L o Z o F I J E I N ovA K R I T I Č K A T E o R I J A NIKoL A BuRIo FIGuRE u PoKRETu I Z vo Đ E N J E F I L o Z o F I J E I N ovA K R I T I Č K A T E o R I J A koliko godina ranije nameru pisanja manifesta je odbacivao kao besmislenu i zasta- isti muzički set na oba događaja, ono što povlači granicu između “visokog” i “popu- relu, kao blisko povezanu uz revolucionarno i utopijsko značenje “novog” u avangar- larnog” jeste razlika u institucionalnim kanalima prezentacije. dnim pokretima.20 Drugačije, moguće, tumačenje ovog preokreta moglo bi da uključi Jedino još institucije, tvrdi Mišo, upravljaju svetom umetnosti – umet- pretpostavke da je Burio, shodno svojim ranijim tezama da savremena umetnost ne nički centri, bijenala, časopisi, udruženja. One čine “visoku umetnost” još različitom traga za stvaralački novim, već za reciklažom već postojećeg materijala, odnosno od masovne/popularne kulture. Institucije je izdvajaju i proglašavaju za različitu od “upotrebno-novim”, želeo da se suoči sa ovom idejom i da teorijski diskurs, uslovno svakodnevice, te takvim izdvajanjem sprečavaju njeno potpuno rastvaranje i prelazak rečeno, preobrazi u umetnički govor. Ako se prihvati poslednje rečeno, tada bi ma- u plinovito stanje.22 Burio kao institucionalno verifikovani kustos i teoretičar umet- nifest altermoderne mogao da se razume ne kao objava univerzalno i revolucionarno nosti jeste bitan akter tog sistema koji “visoku” umetnost uspostavlja kao takvu. novog, već kao prerada starog koncepta modernog, odnosno kao mogućnost da se On ima institucionalnu moć da određene umetničke prakse definiše kao nove, bitne tradicionalni teorijski diskurs upotrebi na drugačiji način. Tada bi provokativni podna- i različite od masovne kulture i svakodnevnog života u celini. Stoga i umetnici za slov Postmodernizam je mrtav bio shvaćen pre svega kao poziv na slobodnu upotrebu, koje on piše da nastoje da probiju društveno definisane granice prostora, u suštini reciklažu i reprogramiranje celokupne aktuelne kulture. i jesu umetnici upravo zahvaljujući takvim granicama, pošto ne bi mogli da opstanu bez institucija u okviru i posredstvom kojih deluju. Mada je poziv na prevazilaženje granica jedna od glavnih tema festivala Altermodern u Tate Britain, treba imati na umu Zaključak: o mogućim reprogramiranjima da takav poziv postaje “umetnički legitiman” tek kada je upućen iz institucije takve Burioovog teorijskog diskursa pozicije kao što je pomenuta. Iako savremena umetnost pretenduje da figurira kao međuprostor, odnosno otklon od hegemonog sistema kapitalističkog društva, ona Sledeći Burioovu misao, možemo konstatovati da pored kulturalnih i je ipak suštinski deo sistema i funkcioniše po njegovim pravilima i determinacijama. umetničkih narativa i teorijski narativi mogu biti podvrgnuti reciklaži i reprogramira- Izložba danas postaje svojevrsni business project, što između ostalog potvrđuje i de- nju. Stoga bi se “teorijska oruđa” koja je Burio ponudio za analizu nove vrste praksi u lovanje samog Burioa. Nikola Burio, kao teoretičar koji prati i kustos koji diktira korak vizuelnoj umetnosti, mogla reupotrebiti u istraživanjima problematike relacione este- umetničkih praksi, figura je u pokretu par excellence. tike, postprodukcije i altermodernog u drugim umetničkim disciplinama, na primer u muzici. Takođe, budući da Burio svoje koncepte sagledava samo u domenu “visoke” umetnosti, ostaje neistraženo pitanje odnosa ovih umetničkih praksi sa popularnom Literatura: kulturom.21 Popularna kultura je, zaista, uticala na oblikovanje postprodukcijskog i relacionog karaktera savremene “visoke” umetnosti. Postupci reciklaže, pastiša, ko- An Interview with Nicolas Bourriaud and Karen Moss, 18. 10. 2002, http://www. rišćenja kulture kao skupa oruđa, zatim težnja ka stvaranju alternativnog kreativnog stretcher.org. prostora kao vida otpora hegemoniji, primarnost upotrebne vrednosti produkta nad Walter Benjamin, Estetički ogledi, Školska knjiga, Zagreb, 1986, prev. Truda Sta- estetskom i konstrukcija “dela” kao složenog projekta, sa promišljenim planiranjem mać i Snješka Knežević. njegove produkcije, distribucije, potrošnje, promocije, jesu postupci koji su u osnovi Claire Bishop, “Nicolas Bourriaud” iz Diarmuid Costello i Jonathan Vickery (eds.), popularne kulture. Ove postupke je “visoka” kultura preuzela od popularne kulture. Art: Key Contemporary Thinkers, Berg, Oxford – New York, 2007. 752 Books by Nicolas Bourriaud, http://books.google.com. 753 Prakse visoke i popualrne kulture se, u nekim situacijama, potpuno izjednačavaju, Nicolas Bourriaud, “McCollum’s Aura”, iz New Art International, oktobar/novem- kao što je recimo primer učešća DJ-eva na izložbama “visoke” umetnosti. Ako umet- bar 1988, prev. Moyra Davey, http://home.att.net. nost počiva na istoj retorici interaktivnog iskustva i povezanosti kao popularna kul- JELENA ARNAuTovIć Nicolas Bourriaud, “Today's Art Practise”, Virtual museum (archive), 21. 9. 2001, tura, u čemu je, onda, njihova razlika, odnosno, u čemu je, na primer, razlika između http://www.sanalmuze.org. Nicolas Bourriaud, “ ‘Islets’ and Utopia...”, iz Humanitè, 22. 2. 2002, prev. Timothy 20 Videti intervju sa Nikolom Burioom i Karen Mos (Karen Moss) održan 18. 10. 2002. godine Comeau, http://www.goodreads.ca. u Walter McBlan Gallery, http://www.stretcher.org. 21 Shodno postmarksističkoj platformi iz koje govori, Burio, čak, na više mesta neskriveno ispoljava krajnje elitistički pristup u poricanju vrednosti popularnoj kulturi. Tako, na primer, 22 Yves Michaud, Umetnost u plinovitu stanju: ogled o trijumfu estetike, Naklada Ljevak d.o.o, Burio na jednom mestu u knjizi Relaciona estetika tvrdi da “pop-kultura” postoji samo kao Zagreb, 2004, prev. Jagoda Milinković, str. 46, 47. Za ova razmatranja od značaja su i npr. opozicija “visokoj kulturi”, dakle, kroz nju i zbog nje. Nicolaus Bourriaud, “Relaciona estetika” Dantoova (Arthur Danto, 1924–) teorija o svetu umetnosti i Dikijeva (George Dickie, 1926–) (temat), Košava br. 42–43, Vršac, 2003, str. 21. institucionalna teorija umetnosti.  Nicolas Bourriaud, Postproduction: Culture as Screenplay: How Art Reprograms the I Z vo Đ E N J E F I L o Z o F I J E I N ovA K R I T I Č K A T E o R I J A NIKoL A BuRIo FIGuRE u PoKRETu I Z vo Đ E N J E F I L o Z o F I J E I N ovA K R I T I Č K A T E o R I J A World, Lukas & Sternberg, New York, 2002, prev. Jeanine Hermann. Nicolas Bourriaud, “Relaciona estetika” (temat), Košava br. 42–43, Vršac, 2003. Clive Cazeaux (ed.), The Continental Aesthetics Reader, Routledge, London – New York, 2000. Hal Foster (ed.), Postmodern Culture, Pluto Press Limited, London – Sydney, 1985. Frieze Magazine, br. 115, maj 2008, http://www.frieze.com. Charles Harrison, Paul Wood (eds.), Art in Theory 1900–1990: An Anthology of Changing Ideas, Blackwell Publishers, Oxford – Cambridge, 1992. The Internet Encyclopedia of Philosophy, http://www.iep.utm.edu. Yves Michaud, Umetnost u plinovitu stanju: ogled o trijumfu estetike, Naklada Lje- vak d.o.o, Zagreb, 2004, prev. Jagoda Milinković. PLACE Program, http://place.unm.edu. Bennett Simpson, “Arts Publications: Public Relations – Nicolas Bourriaud – In- terview”, BNET Business Network, april 2001, http://findarticles.com. Miško Šuvaković, Epistemologija umetnosti, Orion art, Beograd, 2008. Tate Britain, http://www.tate.org.uk. Wolfgang Welsch, Naša postmoderna moderna, Izdavačka knjižarnica Zorana Sto- janovića, Novi Sad – Sremski Karlovci, 2000, prev. Branka Rajlić. Wikipedia, Altermodern, http://en.wikipedia.org. Wikipedia, Nicolas Bourriaud, http://en.wikipedia.org. Wikipedia, Hypermodernity, http://en.wikipedia.org. 754 JELENA ARNAuTovIć 755 uvod Miško Šuvaković i Aleš Erjavec: Kratak tehnički uvod Merlo-Ponti_ 384 Marivon Sezon: Mikel difren_ 395 Lidija u knjigu Figure u pokretu – savremena zapadna Prišing: Žak Lakan_414 Jelena Novak: Rolan Bart_431 Rašida estetika, filozofija i teorija umetnosti_7 Aleš Erjavec: B. Triki: Žil delez_446 Rašida B. Triki: Mišel Fuko_458 Estetika dvadesetog veka: uvodne primedbe_11 Rašida B. Triki: Žak derida_469 FEMINISTIČKE Miško Šuvaković: Estetika, filozofija i teorija PLATFoRME Paula Zupanc: Lus Irigaraj_482 Paula umetnosti tokom dugog dvadesetog veka_ 21 Zupanc: Julija Kristeva_496 Ana Vujanović: džudit Batler_ 511 KoNTRAdIKCIJE ModERNIZMA Jos de Mul: PoSLE ModERNE: PoSTModERNA I Sigmund Frojd_41 Ketrin Livr: Anri Bergson_ 55 KRITIKA PoSTModERNE Polona Tratnik: Artur Lev Kreft: Benedeto Kroče_65 Grejem Mekfi: Robin džordž danto_ 531 Ernest Ženko: Fredrik džejmson_ 549 Nevena Kolingvud_87 Miško Šuvaković: Martin Hajdeger_100 Daković: Edvard v. Said_ 564 Ernest Ženko: volfgang Miško Šuvaković: Ludvig vitgenštajn_123 KRITIČKI/ velš_ 585 Klif MakMahon: Teri Iglton_601 Ivana Ilić: Rodžer KRITIČNI ModERNIZAM Entoni Dž. Kaskardi: Skruton_614 IZvoĐENJE FILoZoFIJE I Hoze ortega i Gaset_145 Aleš Erjavec i Miško Šuvaković: NovA KRITIČKA TEoRIJA Dejvin Zane Šou: Alen Đerđ Lukač_159 Tajrus Miler: valter Benjamin_174 Badiju_645 Katja Kolšek: Žak Ransijer_658 Katja Kolšek: Lev Kreft: Herbert Markuze_193 Tajrus Miler: Teodor Đorđo Agamben_678 Nikola Dedić: Boris Grojs_690 v. Adorno_ 205 Gabriela Švitek: Stefan Moravski_ 236 Bojana Cvejić: Brajan Masumi_704 Oleg Jeknić: Mark B. uMETNoST u PoLJu TEoRIJE Ivana Miladinović: Hansen_721 Jelena Arnautović: Nikola Burio_740 PRILoG: džon Kejdž_ 255 Miško Šuvaković: Situacionizam_ 270 FILoZoFIJA vIZuELNoSTI Radovan Popović: Miško Šuvaković: Tel Quel_ 282 Sanela Radisavljević: Pjer Bečka škola istorije umetnosti_759 Radovan Popović: Bulez_ 296 Sanela Radisavljević: Glen Guld_ 309 Nika Radić: Alojz Rigl_769 Đinhi Čoi: vizuelni formalizam_795 Art&Language_ 319 Dubravka Đurić: Čarls Bernstin_ 336 Miško Šuvaković: Nova istorija umetnosti_815 Aleš Erjavec: PITANJA o GRANICAMA FILoZoFIJE I vizuelna kultura, umetnost i vizuelne studije_838 ESTETIKE Biljana Srećković: vladimir Jankelevič_ 357 APENdIKS Biografije autorki/autora tekstova i Rašida B. Triki: Žan-Pol Sartr_ 373 Aleš Erjavec: Moris prevoditeljki_861 Indeks imena_869  << PRILoG: FILoZoFIJA vIZuELNoSTI BEČK A ŠKoL A ISToRIJE uMETNoSTI FIGuRE u PoKRETu PRILoG: FILoZoFIJA vIZuELNoSTI Maks Dvoržak BEČKA ŠKoLA ISToRIJE uMETNoSTI Teorija i filozofija umetnosti Bečke škole istorije umetnosti : Radovan Popović uvod u istorijsku genezu teorijsko-umetničkih razmatranja u Bečkoj školi Koreni onoga što je u kasnijem razvoju – a manje-više institucionalizova- no u vidu teorijsko-metodološke jedinstvenosti grupe saradnika Austrijskog institu- ta za istorijska istraživanja pri Univerzitetu u Beču – postalo poznato pod nazivom Bečka škola istorije umetnosti (Die Wiener Schule der Kunstgeschichte) sežu sve do početaka devetnaestog veka, kada u krugovima poznavalaca umetničkih dela, ljubi- telja i kolekcionara počinje da se rađa svest o potrebi sistematizovanja, utvrđivanja hronologije i pažljivog ispitivanja porekla i stilskih karakteristika prikupljenih arte- fakata.1 Međutim, tek sa pojavom Rudolfa Ajtelberga (Rudolf Eitelberg, 1817–1885), delatnost na prikupljanju i klasifikaciji umetničkih predmeta počinje da dobija obe- ležja ozbiljnog, metodičkog i kontinuiranog naučnog rada, što je za rezultat imalo osnivanje Austrijskog muzeja za umetnost i proizvodnju (današnji Muzej primenjenih R A d ovA N P o P ov I ć umetnosti) 1864. godine, koji je i nastao upravo na Ajtelbergovu inicijativu. Ajtelberg 758 je na osnovu svog ugleda koji je stekao dugogodišnjim aktivnostima u oblasti istorije 759 umetnosti 1852. godine postavljen za redovnog profesora na novoosnovanoj Katedri za istoriju umetnosti Bečkog univerziteta, te se ova godina zbog toga obično smatra godinom zasnivanja vekovne tradicije proučavanja istorijsko-umetničkih tokova oli- čene u radu Bečke škole. 1 Snješka Knežević (ed.), Bečka škola povijesti umjetnosti, Barbat, Zagreb, 1999.  Osnivanje Bečke škole istorije umetnosti dešava se, dakle, u onom istorij- polovini devetnaestog veka izuzetan uticaj na sve oblasti i vidove naučnog istraživa- PRILoG: FILoZoFIJA vIZuELNoSTI BEČK A ŠKoL A ISToRIJE uMETNoSTI FIGuRE u PoKRETu PRILoG: FILoZoFIJA vIZuELNoSTI skom trenutku kada na planu gnoseologije i epistemologije dolazi do jasnog diferen- nja, pa i na istoriju i teoriju umetnosti koje su se razvijale u okvirima Bečke škole. ciranja dve osnovne struje mišljenja, od kojih se jedna već nalazila na zalasku svoje Rudolf Ajtelberg je, u pokušaju da se ogradi od dogmatskog esteticizma i aktuelnosti u naučnim krugovima, kao i na izmaku svoje eksplanatorne uverljivosti, pseudosholastičkog univerzalizma Hegelovih (Georg Wilhelm Freidrich Hegel, 1770– dok je druga počivala na novostečenom ubeđenju u neotklonjivu nužnost prirodnih 1831) epigona, kao i od subjektivnih kaprica “poznavalaca” umetnosti, kojima je sre- zakonitosti, eksperimentalan istraživački postupak i značaj empirijske evidencije u dina u kojoj se formirala Bečka škola obilovala, insistirao na prikupljanju i klasifikaciji argumentovanju ma koje teorijske postavke. Pred ovom tendencijom razumske po- istorijskog materijala koji je, podvrgnut striktno “objektivnim” naučnim metodama, zitivizacije stvarnosti povlačile su se spekulativne konstrukcije estetike nemačkog jedini mogao da pruži legitimitet zahtevu za konstituisanjem teorije umetnosti kao klasičnog idealizma, sa svojim najizrazitijem predstavnikom u ovom periodu, slav- samostalne naučne discipline. Posle Ajtelbergove smrti na njegovo mesto došao je nim Fridrihom Teodorom Fišerom (Friedrich Theodor Vischer, 1807–1887), koji je i Moric Tauzink (Mauritz Thausing, 1838–1884), koji je na Akademiji likovnih umet- sam, u poznoj reviziji svog estetičkog sistema, počeo da se priklanja psihologističkim nosti u Beču predavao svetsku istoriju i istoriju umetnosti, nastavljajući, na sličnim objašnjenjima na račun nužnog razvoja svetskog duha, koji prolazi kroz umetnost kao epistemološkim osnovama, Ajtelbergovu borbu za jednu samostalnu nauku o umet- jedan od svojih momenata. Na scenu stupa jedan drugačiji, ovom načinu mišljenja di- nosti. On je u potpunosti stajao na stanovištu da pristup umetničkom delu mora jametralno suprotan pravac u filozofiji i nauci, koji je svojim Kursom pozitivne filozofije da se zasniva isključivo na onim obeležjima koja određuju njegov formalan lik, a ne (Cours de philosophie positive) inaugurisao francuski teoretičar Ogist Kont (Auguste na sudovima vrednosti koji bi proizlazili iz različitih istorijskih konteksta estetičkih Comte, 1798–1857), a koji je kasnije poneo naziv pozitivizam. razmatranja, odvajajući se tako od nereflektovane istorijske pozicije svog prethod- Kont je smatrao da je u vreme početka održavanja ovog kursa (1826) došlo nika. Tauzink je smatrao da je za uporednu analizu stila neophodno primeniti me- do epohalnog preokreta kojim se iz onoga što je on nazvao metafizičkim razdobljem, todološke postulate italijanskog teoretičara umetnosti Đovanija Morelija (Giovanni u koje bi spadali i misaoni rezultati pomenutih estetičkih sistema, prelazi u tzv. po- Morelli, 1816–1891). Bliskost Morelijevog pristupa metodološkom obrascu uporedne zitivno razdoblje, u kome anatomije i morfologije u dovoljnoj meri ukazuje na uticaj pozitivističke teze o me- ljudski duh, uviđajući nemogućnost da stekne apsolutne pojmo- todološkom jedinstvu svih nauka na novouspostavljenu teoriju umetnosti. 4 Na ovim ve, odustaje da traži poreklo i svrhu vasione i da upozna unutraš- osnovama razvijala se otada pa sve do smrti Alojza Rigla (Alois Riegl, 1858–1905) nje uzroke fenomena da bi se jedino prihvatio da otkrije, dobro sada već u velikoj meri konsolidovana Bečka škola preko svojih predstavnika Franca kombinovanom primenom rezonovanja i posmatranja, njihove Vikofa (Franz Wickoff, 1853–1909) i Alojza Rigla. Snažan uticaj pozitivizma dovodi do sve većeg zatvaranja ovih proučavanja stvarne zakone, to jest nužne, stalne odnose sukcesivnosti i umetnosti pred svakom vrstom povezivanja istorijsko-umetničke faktografije sa širim sličnosti.2 kulturalnim ambijentom u kome umetničko delo nastaje. Pozitivizam je, iako sa sve Istorijsko kretanje, po ovom shvatanju, ne poseduje neku vanistorijsku ili jasnijom svešću o nedostacima pod njegovim uticajem konstituisane metodologije nadistorijsku svrhu, osim upravo postepenog evolutivnog formiranja svesti o ne- i jednostranosti njegovog pristupa, zastupao i najznačajniji predstavnik Bečke ško- postojanju takve svrhe, te je jedini zadatak nauka da otkrivaju i potvrđuju uzročno- le, Alojz Rigl. U njegovom delu, međutim, oseća se već znatno implicitno prisustvo posledične veze između pojava i da ih na osnovu analogije klasifikuju u šire grupe istorodnih pojava: Objašnjenje fakta, svedeno tako na njegove stvarne granice, od 4 Italijanski teoretičar Đovani Moreli, lekar i kolekcionar umetničkih dela smatrao je da analizu umetničkog dela treba sprovoditi po uzoru na eksperimentalan postupak u prirodnim nauka- sada je samo uspostavljena veza između različitih posebnih fe- ma, te da na osnovu anatomsko-fiziognomskih karakteristika prikazanih likova može precizno nomena i nekih opštih fakata čiji se broj sve više umanjuje pro- da se identifikuje stilska pripadnost dela, kao i autorstvo određenog umetnika. Oslanjajući gresom nauke.3 se na ovaj pristup koji je, u druge svrhe primenjivao njegov savremenik, poznati kriminolog R A d ovA N P o P ov I ć Pozitivizam je, sa svojim zastupanjem ateleološkog statusa realiteta i in- Čezare Lombrozo (Cesare Lombroso, 1835–1909), Moreli je doprineo istorijsko-umetničkim 760 istraživanjima u pogledu razjašnjenja porekla nekih umetničkih dela, koja su do tada predstav- 761 sistiranju na značaju metodoloških principa egzaktnih nauka i primeni tih principa na ljala predmet spora: “Njegovi spisi su pregled određivanja autora dela koja su važila u nekim predmete istraživanja humanističkih nauka (između ovih nauka, po shvatanju pozi- nemačkim i rimskim pinakotekama (počinje 1874); to je bila prilika za utvrđivanje kataloga tivista, suštinske epistemološke i predmetne razlike i ne postoje), ostvario u drugoj umetničkih dela najvećih italijanskih slikara. Ovaj pregled mu je omogućio da napravi neka čuvena otkrića, kao ono o Đorđoneovoj (Giorgione, 1478?–1510) Veneri u Drezdenskoj galeriji, koja je bila smatrana za Sasoferatovu (Giovanni Battista Salvi da Sassoferrato, 1609–1685) 2 Auguste Comte, Kurs pozitivne filozofije, Univerzitetska riječ, Nikšić, 1989, str. 24. kopiju, kao i rekonstrukciju Koređove (Correggio, 1489?–1534) mladalačke aktivnosti.” Lione- 3 Auguste Comte, Kurs pozitivne filozofije, str. 24. lo Venturi, Istorija umetničke kritike, Kultura, Beograd, 1963, str. 227.  novih filozofskih i naučnih tokova, kako uticaji koji su dolazili od strane psiholo- U periodu dominacije ličnog uticaja i epistemoloških inovacija Maksa PRILoG: FILoZoFIJA vIZuELNoSTI BEČK A ŠKoL A ISToRIJE uMETNoSTI FIGuRE u PoKRETu PRILoG: FILoZoFIJA vIZuELNoSTI gističke teorije uosećavanja (Einfühlung), koju je najcelovitije reprezentovao sistem Dvoržaka dolazi do nesuglasica a zatim i otvorenog sukoba te, u krajnjem ishodu, estetike Teodora Lipsa (Theodor Lipps, 1851–1914), tako i od filozofije života, pošto i do podele Bečke škole na dve suprotstavljene frakcije, od kojih su i jedna i druga Riglova koncepcija umetničkog htenja ima znatne sličnosti sa pojmom volje za moć polagale pretenzije na autentičnost reprezentovanja ishodišnih vrednosti Škole, iako Fridriha Ničea (Friedrich Nietzsche, 1844–1900). Njegovo shvatanje umetničkog su oba pravca bila veoma daleko od pozitivističkog dogmatizma herojskog razdo- htenja kao određujućeg činioca u generisanju stilskih epoha po svoj prilici vodi pore- blja. Sukob unutar Škole proizašao je iz neslaganja Jozefa Stržigovskog (Josef Str- klo od Šopenhauerove (Arthur Schopenhauer, 1788–1860), odnosno Ničeove teze o zygowski, 1862–1941) sa insistiranjem na humanističkoj tradiciji i kritici (literarnih) volji kao univerzalnom dinamičkom impulsu koji prožima čitavu stvarnost i ispoljava izvora i stalnim referiranjem na grčko-rimsko nasleđe, u čemu su se isticali Maks se u različitim oblicima, od kojih je jedan i umetnost. Rigl je sve od svog prvog siste- Dvoržak i Julijus fon Šloser (Julius von Schlosser, 1866–1936). Stržigovski, koji je matskog dela Problemi stila (Stilfragen) – u kome je posvetio pažnju transformaci- osnovao Udruženje za uporedno istraživanje umetnosti, zastupao je tezu da se kore- jama ornamenta, za koji je smatrao da je najpogodnija umetnička forma zato što se ni evropske umetnosti ne nalaze u mediteranskom, helensko-rimskom kulturalnom u njegovom apstraktnom shematizmu na najbolji način može uvideti koegzistencija krugu, nego da indogermanska umetnost i umetnost Male Azije predstavljaju izvor, i sukcesija međusobno suprotstavljenih geometrijsko-kristalinih i organskih motiva kako poznoantičkih tako i srednjovekovnih umetničkih principa. Posle mnogobrojnih – pa sve do posthumno objavljenih spisa, insistirao na ovom dualizmu koji je postao putovanja u Istanbul, Jerusalim i Egipat, on habilitira u Beču 1887. godine, a od 1909. glavno obeležje njegovog tumačenja istorijsko-umetničkih kretanja. Riglovo visoko do 1933. nalazi se na čelu Umetničko-istorijskog instituta Univerziteta u Beču. Str- vrednovanje poznoantičke umetnosti, koje je našlo izraza u sintezi dugogodišnjih žigovski je značajan pre svega po tome što je doveo u pitanje do tada implicitno pri- istraživanja ovog perioda na tlu Austro-Ugarske – Poznorimska primenjena umet- sutan evrocentrizam u istraživanju istorije umetnosti, kao i po tome što je utemeljio nost, predstavljena na osnovu nalazâ u Austro-Ugarskoj (Die Spätrömische Kunstin- istraživanje istorije hrišćanske umetnosti Male Azije, čime je dao značajan doprinos i dustrie nach den Funden in Österreich-Ungarn), predstavlja preokret u dotadašnjem orijentalnim studijama istorije umetnosti uopšte. posmatranju i tematizovanju ovog perioda. Uticaji ova dva međusobno suprotstavljena pravca ostavili su traga i u Riglovo mesto na Univerzitetu preuzeo je, posle njegove prerane smrti, teorijskoj koncepciji Dagoberta Fraja (Dagobert Frey, 1883–1962), koji, iako nikada Maks Dvoržak (Max Dvořák, 1874–1921), koji je gotovo u potpunosti promenio ori- nije pripadao onom magistralnom toku teorijsko-umetničke misli u koji ulaze Rigl, jentaciju istorijsko-umetničkih istraživanja Bečke škole u pravcu uporedne analize Dvoržak i Zedlmajr (Hans Sedlmayr, 1896–1984), ipak usvaja i originalno tumači umetničkog stvaralaštva i svih ostalih oblika kulturalnog samopotvrđivanja čoveka pojmovne okvire koji određuju razmatranja teoretičarâ Škole. Fraj je diplomirao na u istoriji – religije, filozofije, socijalne misli – i tako preneo težište interesovanja Tehničkom univerzitetu u Beču, a za istoriju odnosno teoriju umetnosti opredelio se teorije umetnosti sa forme na sadržaj umetničkog dela, u kome su ovi heteronomni pod uticajem Maksa Dvoržaka sa kojim je sarađivao u Zavodu za zaštitu spomenika uticaji, po njegovom uverenju, dolazili do jasnijeg izražaja nego u njegovim formalnim kulture. Predmet njegovog istoričarskog interesovanja činila je prevashodno arhitek- karakteristikama. Umetnost po Dvoržaku ne predstavlja rezultat, nego svojevrstan tura renesanse i baroka, ali je na teorijskom planu uvideo potrebu povezivanja istorije pandan epohalnim duhovno-povesnim sadržajima, tako da on čvrsto stoji u tradiciji umetnosti sa drugim srodnim naučnim oblastima i disciplinama te se njegova upo- proučavanja i kritike pisanih istorijskih izvora, koji za metod koji je usvojio imaju redno-istorijska istraživanja s jedne strane oslanjaju na povesno-razvojni ekspla- odlučujući značaj. Koncepcija povesnog samorazvoja kulturalnih sadržaja, transpo- natorni model i dokumentarnost Dvoržakovog pristupa, a s druge na komparativi- novanih u formalno-kompozicione principe (likovnih) umetnosti, koju je Dvoržak iz- zam Stržigovskog. Njegov prvi celovit teorijsko-umetnički rad predstavljaju Osnovni gradio trebalo je da, na tragu njemu savremene podele naukâ na nomotetske (prirod- problemi istorije umetnosti (Kunstwissenschaftliche Grundfragen, 1943), zatim piše ne) i idiografske (društvene), koju je devedesetih godina devetnaestog veka sproveo Vilhelm Vindelband (Wilhelm Windelband, 1848–1915), unese u pojam stila dimen- Osnove jedne uporedne nauke o umetnosti (Grundlegung zu einer vergleichenden Kun- ziju dijahrono-istorijskog kretanja i imanentnog samokonstituisanja. Tako je Maks stwissenschaft, 1949), a posthumno objavljeni su njegovi Temelji filozofije umetnosti R A d ovA N P o P ov I ć Dvoržak otvorio put pristupu istoriji umetnosti koji će, s pojavom Ervina Panofskog (Bausteine zu einer Philosophie der Kunst, 1976). 762 (Erwin Panofsky, 1892–1968) – iako on stoji izvan tradicija Bečke škole – dobiti Uprkos ovim unutrašnjim previranjima, Bečka škola nije zanemarila svoj 763 naziv ikonologija. Dvoržakovi sabrani spisi – od kojih su najznačajniji Idealizam i na- osnovni zadatak te su se na početku dvadesetih godina dvadesetog veka pojavili turalizam u gotičkom vajarstvu i slikarstvu i Piter Brojgel Stariji izdati su, zajedno sa teoretičari koji su u velikoj meri uspeli da sintetizuju sve vredne strane naučnog rada još nekoliko značajnih radova, posthumno (1923) pod naslovom koji na odgovarajući svojih prethodnika i da na tom osnovu izgrade teorijsko-umetnički pravac koji je način sažima u njima prisutnu osnovnu tendenciju – Istorija umetnosti kao istorija zadobio gotovo potpuno izgrađenu problemsko-tematsku oblast kao i, iako done- duha (Kunstgeschichte als Geistesgeschichte). kle neprecizan i heterogen ali ipak upotrebljiv, pojmovno-terminološki aparat. Ovaj  nov, savremen pravac istraživanja u okviru Škole američki teoretičar umetnosti Mejer Ukoliko se postupa na takav način, u jednu epohu se postavlja, PRILoG: FILoZoFIJA vIZuELNoSTI BEČK A ŠKoL A ISToRIJE uMETNoSTI FIGuRE u PoKRETu PRILoG: FILoZoFIJA vIZuELNoSTI Šapiro (Meyer Schapiro, 1904–1996) s pravom je nazvao Novom bečkom školom da tako kažemo, jedan saznajni “horizont”, dokučuju se izvesne istorije umetnosti. “tačke preseka” i “linije nedogleda” događaja, izgrađuje se jed- na “perspektivistička konstrukcija” za tu epohu, kojoj tek obilje jednokratnoga i nesvodivoga, istinski stvaralačkoga, mora da dâ Nova bečka škola istorije umetnosti povesnu životnost i mnogostrukost.6 Umetničko delo može da se sazna tek ako se, kao pojedinačno, dovede u Najistaknutiji predstavnik Nove bečke škole je Hans Zedlmajr. Zedlmajr vezu sa onim opštim, sa celinom istorijskog i kulturalnog konteksta, te je utoliko celi- isprva nije pokazivao interesovanje za istoriju umetnosti pa je 1918. godine upisao na neophodna za saznanje onoga pojedinačnoga i vice versa. Zedlmajr se ovim svojim Tehnički fakultet u Beču, ali je pod uticajem predavanjâ Maksa Dvoržaka ipak odlu- metodološkim postulatom o cirkularnosti saznajnog postupka u teorijsko-umetnič- čio da mu istorija umetnosti bude životni poziv. Doktorirao je 1923. kod Julijusa fon kim razmatranjima približio hermeneutici, posebno filozofskoj hermeneutici koju je Šlosera, habilitirao 1933, a na Katedru za istoriju umetnosti došao je posle Šloserove razvijao njegov savremenik, nemački filozof Hans Georg Gadamer (1900–2002). smrti. Godine 1936. izabran je za redovnog člana Akademije nauka u Beču, 1951. po- Rezultate svojih istraživanja u oblasti istorije i teorije umetnosti Zedlmajr je objav- stao je profesor Univerziteta u Minhenu, a u Beč se vratio 1960. godine. ljivao u dugom vremenskom rasponu, počev od 1925. godine i ovi radovi mogu da se Zedlmajr je svoj pristup umetničkom delu određivao kao strukturalistički, svrstaju u dve grupe: dela iz oblasti istorije umetnosti stricto sensu, u koja spadaju, smatrajući da svako umetničko delo poseduje imanentne strukturne odrednice koje između ostalih, Arhitektura austrijskog baroka (Österreichische barockarchitektur) i se u analizi strukture razotkrivaju, te da ove odrednice konstituišu opažajni karakter Borominijeva arhitektura (Borrominis) i dela u kojima je vehementnoj kritici podvrgao umetničkog dela. Opažajni karakter dela uslovljava njegovu izvornost, celovitost, uo- modernu umetnost, a od kojih su najznačajnija Gubitak središta (Verlust der Mittecro) bličenost i zgusnutost, kao kriterijume istinitosti dela, odnosno određivanja njegove i Revolucija moderne umetnosti (Die Revolution der modernen Kunst). umetničke vrednosti. Zedlmajr je posebno podvlačio značaj jednog zadatka koji stoji Uprkos slabostima koje se ogledaju pre svega u neprecizno definisanim pred novom naukom o umetnosti onako kako je on tu nauku shvatao, a taj zadatak je pojmovima kao i u problemu operacionalizacije teorijskih definicija, ali i u često da se umetničko delo ne proučava kao predmet jednom i nepovratno kontekstuali- nedovoljno obrazloženim i utemeljenim vrednosnim sudovima, može se reći da je zovan u neku epohalnu celinu prošlosti, nego da se protumači u njegovom aktuelnom Zedlmajr, izvođenjem teorije umetnosti iz samonametnute izolacije u splet tokova značenju, zato što istinsko umetničko delo, doduše, proizlazi iz istorijskih uslova interdisciplinarnih istraživanja označio prekretnicu u razvoju Bečke škole i u velikoj svog nastanka, ali upućuje na tumačenja koja proističu iz njegovog uvek aktuelne meri uticao na nove pravce u teoriji umetnosti, posebno na savremenu hermeneutiku prezentnosti.5 S obzirom na Zedlmajrov osnovni teorijski stav, umetničko delo treba- slike. lo bi shvatiti kao ukazivanje na budućnost, kako u smislu tumačenja omnitemporal- Iako nije neposredno pripadao krugu teoretičara umetnosti okupljenih u nih istina koje su prisutne u svakom kulturalnom kontekstu, tako i kao aktualizovanje Bečkoj školi, Gvido Kašnic fon Vajnberg (Gvido Kaschniz von Weinberg, 1890–1958) endogenih strukturnih odrednica koje poseduje svako delo nezavisno od konkret- predstavljao je zanimljivu pojavu utoliko što je, pod očiglednim Zedlmajrovim utica- no-istorijskih uslova u kojima se ono realizuje. Zedlmajr je odlučno odbacivao svaki jem, prihvatio strukturalan metod, posebno u proučavanju arheološkog materijala, a pokušaj, a takvih pokušaja je bilo i u samoj Bečkoj školi, da se epohalan okvir u kome s obzirom na to da je područje njegovog interesovanja bilo relativno široko i obuhva- umetnost nastaje objasni monokauzalnim izvođenjem iz jednog aksiomatskog stava, talo sve tekovine umetničkog stvaralaštva pre-antičkih i antičkih civilizacija istoč- te da se raznovrsnost eksplikacija umetničkog stvaralaštva simplifikuje posledičnim nog Mediterana, njegovi radovi nadovezuju se u izvesnoj meri na uporedne studije redukovanjem na ovaj ishodišni princip. Najviše što teorija umetnosti (ili nauka o umetnosti, kako je Zedlmajr često naziva) može da učini u vezi sa davanjem približno orijentalne umetnosti koje je u Bečkoj školi utemeljio Stržigovski. Gvido Kašnic fon celovitog objašnjenja umetničkog stvaralaštva i njegovih rezultata jeste uspostavlja- Vajnberg veoma rano se zainteresovao za arheološka istraživanja na lokalitetima bli- skim njegovom mestu stanovanja, a rezultate tih svojih ranih otkrića na Dunavskom R A d ovA N P o P ov I ć nje jednog neutralnog eksplanatornog obrasca koji bi bio dovoljno širok da obuhvati različite pojave koje se manifestuju u jednoj istorijskoj epohi. limesu objavljivao je počev od 1907. godine. U periodu od 1910. do 1912. učestvovao 76 4 765 je u arheološkim iskopavanjima u Dalmaciji, a tom periodu posetio je i Grčku, severnu 5 “Dakle priznajemo da umetničko delo nije samo proizvod jednog prošlog događaja nego da Afriku i Egipat. Od početka Prvog svetskog rata pa sve do 1923, kada ga je angažo- ono, bez štete po mirovanje u samom sebi, nosi u sebi jezgro onoga što dolazi. Velika umetnič- vao Nemački arheološki institut u Rimu, nije imao mogućnosti da se bavi naučnim ka dela često imaju proročansku funkciju. Učiniti vidljivima ove začetke budućega predstavlja treći veoma velik zadatak istorije umetnosti, njen ‘majeutički’ zadatak u opštem interesu.” radom. Godine 1932. habilitirao je na Univerzitetu u Frajburgu tezom Struktura grčke Hans Sedlmayr, “Die Kunstgeschichte auf neuen Wegen” iz Kunst und Wahrheit, Rowohlt, Hamburg, 1959, str. 8. 6 Hans Sedlmayr, “Die Kunstgeschichte auf neuen Wegen”, str. 12.  plastike. Na Univerzitetu u Frankfurtu, na kome je i završio svoju akademsku karijeru, meta: posmatrača, delo i način temporalizacije stvarnosti. Tek u refleksivnom odno- PRILoG: FILoZoFIJA vIZuELNoSTI BEČK A ŠKoL A ISToRIJE uMETNoSTI FIGuRE u PoKRETu PRILoG: FILoZoFIJA vIZuELNoSTI počeo je da predaje 1940. Njegovi radovi objavljeni su kao Izabrani spisi (Ausgewählte su, koji podrazumeva postojanje kako subjekta tako i objekta posmatranja, stvaraju Schriften) tek posle njegove smrti. se pretpostavke za rekonstruisanje teksta umetničkog dela i razumevanje njegovog Fon Vajnberg je od Rigla preuzeo koncepciju stvaralačke uloge umetnič- smisla: kog htenja, pokušavajući da ovaj pojam preciznije odredi imajući u vidu modalitete Kako bismo razjasnili ovaj smisao, najpre moramo da dopremo njegovog konkretno-istorijskog ispoljavanja u grčkoj, egipatskoj i mesopotamskoj do značenja, jer umetničko delo je kao strani jezik koji, da bismo umetnosti. On je takođe, po uzoru na Zedlmajra, postulirao i strukturu umetničkog razumeli tekst napisan njime, da bismo mu se približili, iziskuje dela, u kojoj umetničko htenje pronalazi svoju materijalizaciju. Proučavanje strukture da naučimo njegov vokabular, njegovu gramatiku i sintaksu.7 umetničkog dela, ukoliko ona proizlazi iz nagona za umetničkim ostvarivanjem čove- Peht se ovim zahtevom za uvažavanjem ikonografskih karakteristika pri- ka, predstavlja, dakle, pravi predmet nauke o umetnosti. Strukturiranje umetničkog kazanih sadržaja donekle približio i ikonologiji Panofskog, a insistiranjem na potrebi dela na osnovu principâ umetničkog htenja nezavisno je od teorijske konceptualizaci- tumačenja umetničkog dela i njegovom dovođenju u vezu sa literarnim tekstom i je istraživača, od njegovog psihološkog odnosa “uživljavanja” u delo, ne iscrpljuje se savremenom pravcu hermeneutike vizuelnog teksta (Bem /Gottfried Böhm, 1920–/, u spoljašnjoj deskripciji, nego predstavlja realizovanje onih formativnih činilaca koji Bekman /Max Beckmann, 1884–1950/, Maks Imdal /Max Imdahl, 1925–1988/). dovode do uspostavljanja intendiranog strukturnog sklopa. Saznanje umetničkog Bečka škola istorije i teorije umetnosti i danas, posle više od sto pedeset dela, na planu konstruisanja epistemološkog polja, predstavlja proces prilagođavanja godina od svog osnivanja, predstavlja živo središte istorijsko-umetničkih i teorijsko- oprečnih principa strukturiranja prostora – ortogonalnog koordinatnog prostora dela umetničkih proučavanja, a njen najznačajniji savremeni predstavnik je Artur Rozena- i optičkog prostora posmatrača. uer (Artur Rosenauer, 1940–). Osnovna slabost Fon Vajnbergovog strukturalističkog pristupa ogleda se u fragmentarnosti izlaganja, koja proizlazi iz nesistematičnosti forme u kojoj su njegovi radovi objavljeni (članci u stručnim časopisima ili pojedinačne studije). Osim toga, Prilog: ostaje sporan i njegov pojam volje za aktivnošću (der Wille zur Aktion), koji je trebalo Bečka škola istorije umetnosti – hronološki pregled da označi specifičan način manifestovanja umetničkog htenja kod indogermanskih naroda – shvatanje o odnosu sile i mase u umetničkom delu u kome dominira, nasu- 1852: Rudolf Ajtelberg postaje profesor istorije umetnosti na Univerzitetu u prot statičnosti i ujednačenosti orijentalne umetnosti, imanentna motivacija pokreta Beču; zasnivanje pravca istorijsko-umetničkih istraživanja koji će kasnije i njegova dinamička zasnovanost. Upravo ovakve apstraktne karakterizacije mogu da postati poznat kao Bečka škola istorije umetnosti; dovedu do narušavanja odnosa ravnoteže teorijskih stavova i bogatstva konkretnog 1854: osnovan Austrijski institut za istorijska istraživanja; umetničkog materijala, što je Bečka škola od svog nastanka dosledno pokušavala da 1879: Ajtelbergovo mesto na Univerzitetu zauzima Moric Tauzink; učvršćivanje i izbegne. produžavanje pozitivističko-empirističke istraživačke orijentacije; Slično Fon Vajnbergu, pod neposrednim i snažnim uticajem Hansa Zedl- 1891: na čelo Bečke škole stupa Franc Vikof; primetni sve jači uticaji istorizma; majra bio je i Oto Peht (Otto Pächt, 1902–1988), koji je 1925. godine doktorirao 1893: Alojz Rigl objavljuje svoju značajnu sintetičku studiju o istorijskom razvoju kod Julijusa fon Šlosera tezom Odnos slike i predmeta u srednjovekovnom prikaziva- ornamenta i formuliše pojam umetničkog htenja; nju istorijskih scena, a proučavanje srednjovekovne umetnosti predstavljalo je tra- 1897: Rigl postaje redovni profesor Univerziteta u Beču; jan predmet njegovog naučnog interesovanja. Peht je 1936. napustio Beč i otišao 1898: Vikof objavljuje svoj spis O jedinstvu celokupnog umetničkog razvoja; u London, a kasnije je predavao na mnogim poznatim univerzitetima – u Londonu, 1901: pojavljuje se Riglova Poznorimska primenjena umetnost koja dovodi do pre- Oksfordu, Njujorku i Prinstonu. U Beč se vratio 1963. i emeritirao na tamošnjem okreta u shvatanju te stilske epohe; univerzitetu 1972. godine. 1909: dolazi do rascepa na dve suprotstavljene struje u Bečkoj školi; ove godine R A d ovA N P o P ov I ć Peht je u svojim radovima, od kojih treba izdvojiti Formativne principe dva najznačajnija predstavnika tih struja – Maks Dvoržak i Jozef Stržigov- 766 zapadnog slikarstva u XV veku (Gestaltungsprinzipien der westlichen Malerei des 15. ski – dobijaju ordinarijat; 767 Jahrunderts) i Metodski pristup umetničko-istorijskoj praksi (Methodisches zur kunst- 1918: objavljena Dvoržakova najznačajnija studija, koja predstavlja obrazac pri- historischen Praxis), polazio od potrebe za revidiranjem pojma stila onako kako su mene komparativne metode u istorijsko-umetničkim istraživanjima – Ide- ga formulisali Rigl i Dvoržak, smatrajući da je potrebno zasnovati ne samo faktički alizam i realizam u gotičkoj skulpturi i slikarstvu; aktualitet umetničkog dela, nego i njegovu receptibilnost, što bi podrazumevalo pro- 7 Otto Pächt, “Methodisches zur kunsthistorischen Praxis”, iz Methodisches zur kunsthistori- učavanje tri činioca koji konstituišu umetničko delo i razlikuju ga od umetničkog pred- schen Praxis, Prestel-Verlag, München, 1977, str. 191.  1920: Oto Beneš je prvi put upotrebio naziv Bečka škola; PRILoG: FILoZoFIJA vIZuELNoSTI BEČK A ŠKoL A ISToRIJE uMETNoSTI FIGuRE u PoKRETu PRILoG: FILoZoFIJA vIZuELNoSTI 1922: na mesto Maksa Dvoržaka dolazi njegov istomišljenik Julijus fon Šloser; 1933: objavljena studija Ota Pehta Formativni principi zapadnog slikarstva u XV veku; prvi koraci ka utvrđivanju strukturnih pravilnosti u kompozicionim obrascima različitih nacionalnih stilskih pravaca i škola; 1934: Fon Šloser sastavlja prvi celovit i autoritativan pregled dotadašnjeg razvo- ja Bečke škole (Bečka škola istorije umetnosti); Alojz RIGL 1936: na Katedru za istoriju umetnosti Bečkog univerziteta dolazi Hans Zedl- majr, najuticajniji predstavnik Nove bečke škole; 1956: Zedlmajr objavljuje svoj temeljni rad iz oblasti umetničko-istorijske meto- dologije – Umetničko delo i istorija umetnosti (kasnije naslovljen kao Pro- i Bečka škola blemi interpretacije) – u kome je zastupao upotrebu principâ hermeneutike u objašnjenju umetničkog dela; istorije umetnosti 1966: Verner Hofman objavljuje svoje Osnove moderne umetnosti; 1977: objavljeni Pehtovi sabrani spisi, od kojih je najznačajniji Metodski pristup na prelazu iz umetničko istorijskoj praksi; devetnaestog u dvadeseti vek Literatura: : Radovan Popović Sonja Briski-Uzelac (ed.), Slika i riječ – Uvod u povijesnoumjetničku hermeneutiku, Institut za povijest umjetnosti, Zagreb, 1997. Zoran Gavrić (ed.), Gottfried Boehm, Muzej savremene umetnosti, Beograd, 1987. Alojz Rigl i suprotstavljena Wernar Hofmann, Studije o umetnosti XX veka, Fakultet likovnih umjetnosti, Ce- tinje, 2005. epistemološka gledišta njegovog vremena Snješka Knežević (ed.), Bečka škola povijesti umjetnosti, Barbat, Zagreb, 1999. Marko Nedeljković (ed.), Nedogled ikarije – Antologija metodološke građe, Nikola Iako su procene značaja nekog teoretičara kao “najznačajnijeg” u jednoj Nikolić, Kragujevac, 2000. dugoj i bogatoj tradiciji kakvu ima Bečka škola istorije i teorije umetnosti uvek ne- Otto Pächt, Methodisches zur kunsthistorischen Praxis, Prestel-Verlag, München, zahvalne, ipak ne bi bilo sasvim neosnovano oceniti pojavu dêla Alojza Rigla (Alois 1977. Riegl, 1858–1905) kao preloman trenutak u istraživanjima istorije umetnosti iz tog Erwin Panofsky, “Povijest umjetnosti kao humanistička disciplina”, Život umjet- razloga što se u njegovom pristupu ukrštaju veoma različiti uticaji filozofskih, episte- nosti br. 13, Zagreb, 1971. moloških i metodoloških shvatanja o predmetu i ciljevima nauke o umetnosti. Ona Ervin Panofski, Umetnost i značenje: ikonološke studije, Nolit, Beograd, 1975. Milan Pelc (ed.), Manirizam, Institut za povijest umjetnosti, Zagreb, 2000. se tek u tom periodu konstituisala u protivstavu prema estetičkom normativizmu Aloïs Riegl, Historical grammar of the visual arts, Zone Books, New York, 2004. posthegelovske epohe, što je Rigl – iako rukovođen više interesima za postavljanjem Hans Sedlmayr, “Die Kunstgeschichte auf neuen Wegen” iz Kunst und Wahrheit, “objektivnog” osnova teorijskim stavovima u izgradnji svog pristupa (koji je on, kao Rowohlt, Hamburg, 1959. što ćemo videti, neopravdano smatrao pozitivističkim), nego svesnom i eksplicitnom R A d ovA N P o P ov I ć Hans Sedlmayr, Umjetnost i istina – o teoriji i metodi povijesti umjetnosti, Scarabe- namerom – razdvojio u jednoj suštinskoj tački. Za tu tačku će se ispostaviti da pred- 768 us-naklada, Zagreb, 2005. stavlja i polaznu tačku teorijsko-umetničke konceptualizacije, apriorno-ontološko is- 769 Hans Sedlmayr, O svetlosti, Fakultet primenjenih umetnosti i Prodajna galerija Be- hodište umetničkog stvaralaštva, koje se u Kantovoj (Immanuel Kant, 1724–1804) (i ograd, Beograd, 2008. kasnije Šopenhauerovoj, /Arthur Schopenhauer, 1788–1860/) estetici personalizuje Lionelo Venturi, Istorija umetničke kritike, Kultura, Beograd, 1963. u pojmu genija, koji stvara “više” umetničke forme, i teorijsko-umetničko stanovište, Christopher S. Wood (ed.), Vienna School Reader: Politics and Art Historical Met- hod in the 1930s, Zone Books, New York, 2003. po kome ono što se manifestuje kao lepo nema nikakvu zasnovanost u apriornom pojmu lepoga, nego proizlazi iz formalno-kompozicionih pravilnosti koje, upravo  zahvaljujući u manjoj ili većoj meri zadovoljenim pravilima istorijske stilske koncepci- problemi stila moraju da se ograniče na oblast pulchritudo vaga, PRILoG: FILoZoFIJA vIZuELNoSTI BEČK A ŠKoL A ISToRIJE uMETNoSTI FIGuRE u PoKRETu PRILoG: FILoZoFIJA vIZuELNoSTI je, ocenjujemo post hoc kao manje ili više uspela umetnička dela. koja je pristupačna formalnom sudu ukusa,2 Kant je, naime, u svojoj Kritici moći suđenja pravio razliku između dve vrste ali da je Riglova namera bila ne da ovim odvajanjem problemske oblasti lepote. Jedna od njih, koju on imenuje kao slobodnu ili neodređenu lepotu (pulchritudo nauke o umetnosti od problemske oblasti estetike ograniči njeno važenje nego, na- vaga), ne pretpostavlja postojanje nekog pojmovnog određivanja u smislu svrhe koja protiv, da zakonitosti razvoja do kojih je u proučavanju ornamentike došao primeni i treba da se zadovolji ili cilja koji treba da se postigne, te se tu slobodna imagina- na ostale oblasti umetničkog stvaralaštva koje pripadaju domenu kantovske pulchri- cija umetnika proizvoljno kreće po materijalu koji se “obdelava”, prateći unutrašnji tudo adhaerens i u kojima ove genuine zakonite tendencije ostaju nerasvetljene pod dinamizam sopstvenog spontano nađenog obrasca; druga, pridodata ili pripadajuća naslagama apriornih pojmovnih konstrukcija. Ovom svojom namerom Rigl je doveo lepota (pulchritudo adhaerens) – lepota npr. ljudskog lika, neke zgrade i sl. – zahteva u pitanje izvorno opredeljenje estetike i teorije lepih umetnosti (Vinkelman, /Johann usklađivanje predstavljenog oblika sa pojmovnom odredbom odnosno predstavom Joachim Winckelmann, 1717–1768/, Lesing /Gotthold Ephraim Lessing, 1729–1781/), savršene ostvarenosti tog oblika. Sud ukusa koji se donosi u pogledu umetničkih u kome dominira težnja za uspostavljanjem kanonskih pravila umetničkog stvaralaš- ostvarenja koja spadaju u pulchritudo vaga predstavlja tva, bilo da ta pravila proizlaze iz idealizovanih principa grčke plastike i odgovarajućih [...] čist sud ukusa, a sud ukusa u pogledu nekog predmeta bio bi istoričarskih generalizacija bilo iz spekulativnog rada filozofskog uma. čist od određene unutrašnje svrhe samo tada kada onaj ko sudi ili Još pre pojave Kantove Kritike moći suđenja, najistaknutija ličnost nemač- ne bi imao nikakvog pojma o toj svrsi ili bi u svom sudu apstra- kog prosvetiteljstva, Lesing, je, rešavajući stari spor oko prvenstva između likovnih hovao od tog pojma. Iako bi onaj ko sudi tada doneo pravilan sud umetnosti i pesništva, naglasio značaj propisivanja umetničke delatnosti u antici s ukusa, pošto bi predmet prosudio kao slobodnu lepotu, njemu obzirom na to da je krajnji cilj umetnosti pružanje zadovoljstva, a zadovoljstvo može bi ipak neko drugi, ko na tom predmetu posmatra lepotu samo da koristi ili da šteti, dok je krajnji cilj nauke saznanje istine, koja ne podleže ovakvim kao njegovu osobinu (gleda na svrhu predmeta), učinio zamerku i moralističkim vrednovanjima. Utoliko su, po njemu, “stari” imali pravo što su dono- osudio zbog rđavog ukusa, premda bi obojica, posmatrajući svaki sili propise u oblasti umetnosti, koji su sredinom osamnaestog veka, kada je on pisao na svoj način, pravilno sudili; jedan na osnovu onoga što se nalazi i kada je rusoovski sentimentalizam određivao eshaton umetnosti kao patetiku srca a pred njegovim očima (podv. R. P.), a drugi na osnovu onog što ne pravilo uma, izgledali besmisleno.3 Lesing pri tom nije mislio na neko zakonodav- poseduje u mislima (podv. R. P.).1 stvo koje bi bilo spoljašnje samom suštinskom određenju umetnosti, nego na ono Iako je Rigl uporno insistirao na svom pozitivističkom osnovnom stavu, zakonodavstvo koje je u antici proishodilo iz supstancijalnosti života, iz duha antič- njegova deklarativna zalaganja za ovaj pravac u nauci ipak ne treba uzimati prima fa- kog urbaniteta i koje je uvek bilo neodvojivo povezano sa etičkim merilima. Likovna cie, zato što su se i neki drugi pripadnici Bečke škole, a tu posebno mislimo na Hansa umetnost je u tom sklopu i sama epska, jer harmoničnost segmenata od kojih se sa- Zedlmajra (Hans Sedlmayr, 1896–1984), izjašnjavali kao pripadnici strukturalizma stoji delo mora da bude data kao disponirana u prostornom rasporedu njihovog me- iako taj pojam u njihovoj recepciji ima sasvim neuobičajeno značenje. Jedini osnov đusobnog nadovezivanja. Iz ove karakteristike likovnih umetnosti proizlazi i njihova da se Rigl okarakteriše kao pozitivista jeste da se između pozitivizma i empirizma u sposobnost da reprodukuju ono što je opaženo u optičkom prostoru kao sukcesija smislu navedene Kantove podele, dakle, empirizma čistih sudova ukusa, stavi znak elemenata u kojoj se realizuje odnos harmonijske adekvacije koji je svojstven pojmu jednakosti. U svom prvom sistematskom delu – Problemi stila – Rigl se oprede- lepoga u ovim umetnostima. 4 Niži status koji je Lesing dodelio slikarstvu u odnosu lio za proučavanje principâ i formi preobražaja ornamentalnih paradigmi u kojima je prepoznao dug istorijski kontinuitet razvoja određenog broja ishodišnih potki, koje 2 Lorenz Dittmann, Stil – Symbol – Struktur (Studien zu Kategorien der Kunstgeschichte), Wilhelm Fink Verlag, München, 1967, str. 18. su prisutne počev od egipatske, preko vizantijske, pa do ranosaracenske umetnosti. 3 “Neosporno je da zakoni ne smeju nasilno da se nameću naukama, zato što je svrha nauke On je ne bez razloga smatrao da se u shematizovanim floralnim motivima najjasnije istina. Istina je neophodna duši i zato bi i najmanja prinuda u zadovoljavanju ove suštinske R A d ovA N P o P ov I ć očituju zakonitosti koje tu, pod uticajem umetničkog htenja, vladaju ovim procesima. potrebe bila tiranska. Svrha umetnostî, međutim, jeste zadovoljstvo, a zadovoljstva možemo 7 70 Lorenc Ditman (Lorenz Dittmann, 1928–) je imao pravo kada je primetio da da se lišimo. Trebalo bi u svakom slučaju da zavisi od zakonodavca koju vrstu zadovoljstva 771 i u kojoj meri će dopustiti.” Gothold Ephraim Lessing, “Laokoon oder über die Grenzen der [...] ako bi Riglovo “Zasnivanje istorije ornamentike” (tako glasi Mahlerey und Poesie”, iz Georg Witkoswski (ed.), Lessings Werke, Bd. 5: Lessing, Goth old podnaslov Problema stila – prim. R. P.) trebalo shvatiti kao “pro- Ephraim: Laokoon oder über die Grenzen der Mahlerey und Poesie, Bibliographisches Institut, bleme stila”, onda bi se moglo pretpostaviti da je on uvideo da Leipzig, 1909, str. 28. 4 “Telesna lepota proizlazi iz usklađujućeg delovanja raznovrsnih delova koji u jednom tre- nutku mogu da se obuhvate pogledom. Ona prema tome zahteva da se ovi delovi nalaze je- 1 Imanuel Kant, Kritika moći suđenja, BIGZ, Beograd, 1991, str. 122. dan pored drugoga, a pošto su stvari čiji se delovi nalaze jedan pored drugoga pravi predmet  na poeziju zasnivao se na tome što slikarstvo, kao eminentno prostorna umetnost, na to da i sam predstavlja deo jedinstvene smisaone celine kontinuiranog dijahronog PRILoG: FILoZoFIJA vIZuELNoSTI ALoJZ RIGL FIGuRE u PoKRETu PRILoG: FILoZoFIJA vIZuELNoSTI ne može da predstavi pokret, koji se u jednoj vremenskoj umetnosti kao što je pe- kretanja koja se naziva povešću (Geschichte).6 Vindelband je preokrenuo stari poziti- sništvo predstavlja sredstvima kontinuiranog govora, te se savršenstvo pesničkog vistički postulat o metodološkom jedinstvu nauka svojim stavom o tome da posto- dela sastoji u njegovoj celovitosti i samodovoljnosti utiska koji posreduje, dok je u ji jedinstvo predmeta idiografskih i nomotetskih nauka, ali da je metodski pristup slikarstvu neophodno pridodati delanje subjektivnih imaginativnih sposobnosti kako ovom predmetu različit. Reč je o tome da mutatis mutandis i u ovom pristupu ostaje bi se svestrano i ubedljivo dočarala unutrašnja snaga predstavljenog prizora.5 aktuelna ona racionalističko-pozitivistička pozicija koja je mogla da se nasluti već u U Lesingovoj argumentaciji za nas je najznačajnije to što on umetnosti Lesingovom razlikovanju nauke koja se bavi utvrđivanjem istine i umetnosti, koja u pripisuje isključivo posredovanje zadovoljstva odnosno estetsko zadovoljenje koje slobodnom poigravanju imaginativnih sposobnosti mora da bude zauzdana raciona- nema neku višu svrhu osim da doprinese oslobođenju od napetosti u interludijima lizatorskom delatnošću zakonodavnog uma. Štaviše, po Vindelbandovom shvatanju, traganja za istinom. On još uvek nije pravio razliku između pulchritudo vaga i pulchri- istorijske/idiografske nauke, zahvaljujući upravo imaginaciji naučnika, ostvaruju uvid tudo adhaerens, tako da bi čitava nauka o umetnosti bila prepušena proučavanju bes- u postojanje teleoloških tendencija, koje utvrđivanje i opis kauzalnih veza nikada ne pojmovne lepote forme ukoliko ta lepota zadovoljava imanentne principe strukturi- može da razjasni. Zbog toga se ranja građe umetničkog dela, a ova shvatanja mogla bi da predstavljaju prolegomenu [...] zadatak istoričara sastoji u tome da bilo koji lik prošlosti za formalističku estetiku kakvu je i Rigl imao u vidu. To što, po Lesingu, u likovnim iznova oživi u njegovoj celokupnoj individualnoj izražajnosti u umetnostima posmatrač igra ulogu neophodnog konstituenta estetske aktivnosti ne idealnoj prisutnosti. On u pogledu onoga što se zaista dogodilo znači da on odmerava delo u njegovim teleološkim implikacijama, nego da samo post ima da reši zadatak sličan zadatku koji umetnik rešava u pogledu factum rekonstruiše prirodnost podražavanja koja je u slikarstvu, zbog nepostojanja onoga što se nalazi u njegovoj mašti. U tome se zasniva srodnost odgovarajućih umetničkih sredstava, nužno nepotpuna. Iako je teško govoriti o po- istorijskog stvaralaštva sa estetičkim i istorijskim disciplinama i stojanju neke razvojne linije koja bi polazila od Lesingovih i Vinkelmanovih shvatanja sa lepom književnošću. Otuda sledi da u prirodnonaučnom mi- kao pozitivizacije formalno-kompozicionih karakteristika umetničkog dela i njihove šljenju prevagu odnosi sklonost ka apstrakciji, a u istorijskom, neistorijske primene na svaki oblik umetničkog stvaralaštva, ipak je uočljiva jedna naprotiv, ka predočavanju.7 tendencija koja će, posle razdoblja velikih estetičkih sistematizacija nemačkog kla- Utoliko idiografske ili upojedinjavajuće nauke, u koje svakako spadaju i sičnog idealizma, dovesti, u drugoj polovini devetnaestog veka, kod filozofâ neokan- istorija i teorija umetnosti, 8 predstavljaju pristup stvarnosti koji uvek uzima u obzir tovske provenijencije, do onog odlučnog razdvajanja gnoseološko-epistemoloških kulturalne paradigme u kojima se, u slobodnom postavljanju vrednosnih kriterijuma, principa prirodnih i humanističkih nauka i do formiranja osnova za izgradnju jedne očituje specifičan odnos prema različitim oblastima teorijskog uviđanja, praktičkog nove vrste studia humanitatis u oblasti istorije i teorije umetnosti. delanja ili imaginativnog osmišljavanja, koji jednu paradigmu razlikuje od bilo koje Odlučujući značaj za ovu dalekosežnu tematsko-metodsku diferencijaci- druge, te su ove nauke uvek upućene na vrednosti, ne zato što primenjuju kriterijume ju naukâ imao je nemački filozof Vilhelm Vindelband (Wilhelm Windelband, 1848– 1915). On je u svom rektorskom govoru na Univerzitetu u Strazburgu 1894. godine, 6 “Empirijske nauke u saznavanju stvarnosti tragaju bilo za opštošću u formi prirodnog zakona polazeći od Kantove metodske podele na filozofiju na jednoj i matematiku i psiholo- bilo za onim pojedinačnim u povesno određenom liku. One jednim delom razmatraju nepro- giju na drugoj strani, došao do zaključka da su sve dotadašnje sistematizacije na- menljivu formu a drugim onaj jednokratan, imanentno određen sadržaj dešavanja u stvarnosti. Jedno su nauke koje utvrđuju zakone (Gesetzeswissenschaften), a drugo nauke koje se bave učnog saznanja pogrešne ili nedovoljne, te da je potrebno sprovesti podelu nauka događajima (Ereigniswissenschaften). Prve govore o onome što je nepromenljivo, a druge o s obzirom na njihove saznajne ciljeve, utoliko što prirodne nauke (koje je on nazvao onome prolaznome. Naučno poimanje je [...] u jednom slučaju nomotetsko a u drugom idio- nomotetskim), teže ka utvrđivanju zakonitosti koje su nezavisne od vremenskih i pro- grafsko. Ukoliko želimo da se pridržavamo uobičajenih izraza, možemo nadalje da govorimo u stornih uslova važenja, a društvene (idiografske) ka utvrđivanju pojedinačnih, oso- ovom smislu o suprotnosti između prirodnonaučnih i istorijskih disciplina.” Wilhelm Windel- band, “Geschichte und Naturwissenschaft”, iz Präludien (Aufsätze und Reden zur Philosophie R A d ovA N P o P ov I ć benih i smisaonih međuodnosa koji nisu neposredno vidljivi i koje naučnik može da und ihrer Geschichte), Verlag von J. C. B. Mohr (Paul Siebeck), Tübingen, 1924, str. 145. 772 rekonstruiše iz faktičkog sleda događajâ, oslanjajući se na svoju intuiciju, s obzirom 7 Wilhelm Windelband, “Geschichte und Naturwissenschaft”, iz Präludien (Aufsätze und Re- 773 den zur Philosophie und ihrer Geschichte), str. 150. slikarstva, ono i samo ono može da podražava telesnu lepotu.” Gothold Ephraim Lessing, 8 “Kulturalno značenje jednog predmeta, dakle jasna vrednost i smisao koji on nosi, počiva, “Laokoon oder über die Grenzen der Mahlerey und Poesie”, str. 228. naime, ukoliko ga sagledavamo kao celinu, ne na onome što mu je zajedničko sa drugim pred- 5 “Granice likovnih umetnosti su, prema tome, to što su njihove figure nepokretne. Životnost metima u stvarnosti, nego upravo na onome što ga od njih razlikuje, i zato stvarnost, koju sa- pokreta koje izgleda da imaju, predstavlja dodatak naše uobrazilje. Umetnost ne čini ništa gledavamo u njenom odnosu sa kulturalnim vrednostima, kao njihovog realnog nosioca, mora drugo do stavljanja u pokret naše uobrazilje.” Gothold Ephraim Lessing, “Laokoon oder über da se uvidi i u onome osobenom i pojedinačnom.” Heinrich Rickert, Kulturwissenschaft und die Grenzen der Mahlerey und Poesie”, str. 292. Naturwissenschaft, Verlag von J. C. B. Mohr (Paul Siebeck), Tübingen, 1926, str. 79.  vrednosnog procenjivanja koje one same postavljaju ili one koji pripadaju njima sa- bilo to i istraživanje u oblasti istorije umetnosti, pretenduje na teorijski status, ono PRILoG: FILoZoFIJA vIZuELNoSTI ALoJZ RIGL FIGuRE u PoKRETu PRILoG: FILoZoFIJA vIZuELNoSTI vremenom kulturalnom sklopu, nego zbog uviđanja vrednosnih obrazaca koji su u ne može da se liši unošenja proučavanih predmeta ili događaja u složene vremenski- proučavanoj oblasti prihvatani kao samorazumljivi, tako da je vrednosna selekcija prostorno kontinuirane procese u kojima oni u punoj meri dobijaju svoje svestrano objektivirana kao nužan i nepromenljiv okvir konstituisanja dotičnog pogleda na objašnjenje te svet. Hajnrih Rikert (Heinrich Rickert, 1863–1936), uz Vindelbanda najznačajniji pod “povesnom teleologijom” nikako ne treba podrazumeva- predstavnik neokantovstva u drugoj trećini devetnaestog i prvoj trećini dvadesetog ti ono što bi moglo da dođe u sukob sa kauzalnim poimanjem veka, podvlačio je ovu razliku, smatrajući da stvarnosti i zato bi bilo pogrešno podvoditi metodološka pitanja [...] postupak koji se odnosi na vrednosti (das wertbeziehende [...] pod alternativu kauzalitet ili teleologija.10 Verfahren) [...] ako suština istorije kao jedne teorijske nauke tre- Međutim, karakter ovih kauzalnih veza razlikuje se od karaktera tih veza u ba da dođe do izražaja, treba najoštrije razlikovati od postupka nomotetskim naukama, u kojima se uzročni sklopovi utvrđuju u pojavama koje se u vrednovanja (das wertende Verfahren), što znači da se istorija metričkom vremenu mogu beskonačno ili veoma često ponavljati u identičnom vidu, interesuje za vrednosti samo ukoliko su one kao takve faktički a da se pri tom veza sa prethodnim takvim procedurama stavlja in parenthesi i da, priznate od subjekata i što su zato izvesni predmeti faktički pri- prema tome, ne ostvaruje nikakav uticaj u ponovljenom postupku. U idiografskim znati kao dobra. Dakle, čak i kada ima posla sa vrednostima, ona naukama, naprotiv, uvek je reč o povesnoj eksplikaciji imanentnih predeterminisa- ipak nije nauka koja vrednuje (die wertende Wissenschaft). Ona, nih razvojnih tendencija, koje se ostvaruju na manifestnom planu u vidu stupnjeva naprotiv, utvrđuje jedino ono što jeste.9 progresivne gradacije, a na unutrašnjem kao diferencijacija proporcionalna meri po- Razlika na kojoj Rikert insistira, između nauka koje utvrđuju princip vred- rasta međusobne koherentnosti delova koji čine celinu, bila ta celina neki istorijski novanja kao objektivno-istorijsku datost i subjektivnih vrednosnih procena, u velikoj događaj, pojedinac ili umetničko delo.11 Shvatanje istorije kao nauke o onom poje- meri doprinosi i razjašnjenju onoga što je Alojz Rigl imao u vidu kada je karakterisao dinačnom u njegovom neponovljivom i nesvodivom samorazvoju predstavlja, iako svoj postupak kao pozitivistički. Iako ne možemo da dokumentujemo neposredan neeksplicitno, osnov za redefinisanje pojma stila, koji je do pojave Riglovih teorijskih uticaj badenskog neokantovstva na Riglova shvatanja o metodologiji teorije umet- uvida uglavnom bio prihvaćen u svojoj manifestno-tehničkoj ekspoziciji, zahvaljujući nosti, ipak iz pažljivog razmatranja njegovih smernica u istraživanju divergentnih uticajnoj materijalističkoj teoriji stila koju je šezdesetih i sedamdesetih godina de- manifestacija umetničkog htenja kao geometrijsko-kristalnog odnosno haptičkog u vetnaestog veka formulisao teoretičar umetnosti Gotfrid Zemper (Gottfried Semper, umetnosti Egipta, Bliskog istoka i, u nešto manjoj meri, u kasnijem razvoju vizantij- 1803–1879). ske umetnosti i, s druge strane, organskog odnosno optičkog kao specifično indo- Zemper je smatrao da nastanak umetničkog dela određuju tri konstitutiv- germanskog – uticajâ koji su se polovinom sedmog veka p. n. e. susreli u helenskoj na elementa: materijalan supstrat, tehnika koja se primenjuje u njegovom obdelavanju Joniji, a kasnije i u matičnim oblastima grčkog kopna i harmonizovali u vidu forma- i upotrebna svrha izrađenog predmeta. Stilske formacije nastaju pod uticajem nepo- tivnih principa koji su iznedrili grčku arhitekturu i vajarstvo petog i četvrtog veka – srednih praktičnih potreba neke društvene zajednice, te formalne konstante pred- može da se s izvesnom pouzdanošću donese zaključak da on pomenute kategorije stavljaju izraz funkcionalnih determinanti koje u potpunosti ukidaju autonomnost nije koristio u cilju vrednosne karakterizacije jednog ili drugog oblika umetničkog umetničkog stvaralaštva, a umetničko delo podređuju heteronomnim svrhama. Čiste htenja, nego da su one proizašle iz njegovog uvida u najdublji osnov ovog htenja koje geometrijske forme koje se nalaze u osnovi varijabilnih prirodno nastalih predmeta, je, kao nediferenciran impuls, svojstveno svim paradigmama bez razlike. biljaka i životinja, jesu ishodište na koje se u svojoj delatnosti nadovezuje umetničko Međutim, ono što možda ima i veći značaj za formiranje Riglovih teorij- stvaranje i zbog toga skih pogleda jeste razlikovanje karaktera povezanosti između proučavanih pojava s obzirom na to da li su one povezane formom mehaničke zavisnosti: uzrok (akcija) umetničko stvaranje, elementarno ili razvijeno, odgovara formal- koji, kao neophodan i dovoljan spoljašnji podsticaj, dovodi do posledice (reakcije); nim delovima lepoga: istim onima koje prepoznajemo u tvore- R A d ovA N P o P ov I ć ili putem temporalno-genetičkog ostvarivanja neke predodređene svrhe (smisaono, 7 74 odnosno teleološki). S tim u vezi treba pomenuti da, u skladu sa svojom osnovnom 10 Heinrich Rickert, Kulturwissenschaft und Naturwissenschaft, str. 91. 775 11 “Samo višeznačnost reči ‘razvoj’ omogućuje da se objedine povesnorazvojni i normativno tezom o jedinstvu predmeta istraživanja nomotetskih i idiografskih nauka, pomenuti naučni postupak i da se govori o ‘zakonitostima razvoja’ i to tako, kao što se npr. u ‘razvojno filozofi neokantovske provenijencije nisu nastojali da razdvoje utvrđivanje uzročno- povesnoj’ embriologiji posmatraju razvojni nizovi u onome što im je zajedničko i gde se, dakle, posledičnih veza i teleološku strukturu događanja. Ukoliko istorijsko istraživanje, pa povesno nastajanje novoga ne uzima u obzir upravo u svojoj osobenosti, nego se formira opšti pojam za više nizova [...]. Nisu, dakle, razvojni nizovi uopšte predmet istorije, nego jednokratni i individualni razvojni nizovi [...].” Heinrich Rickert, Die Probleme der Geschichtsphilosophie, 9 Heinrich Rickert, Kulturwissenschaft und Naturwissenschaft, str. 87. Carl Winters Universitätsbuchhandlung, Heidelberg, 1924, str. 46.  vinama prirode: simetrija, proporcija, red. Semper ne ispituje te umetničko htenje, oličeno u koncepciji stila. Umetničko htenje koje se manifestuje u PRILoG: FILoZoFIJA vIZuELNoSTI ALoJZ RIGL FIGuRE u PoKRETu PRILoG: FILoZoFIJA vIZuELNoSTI pojmove koji vode poreklo još iz grčke misli, već ih izvlači iz formi stilu dovodi do sazrevanja one inherentne razvojne pretpostavke koja se krije u kon- organizacije sveta kristala, biljaka, životinja.12 cepciji umetničkog dela ukoliko je ona određena odgovarajućim kulturalnim sklopom, Zemperov pristup takođe je podrazumevao, s obzirom na njegovu natura- te ona služi kao katalizator koji te procese dovodi do potpunog ostvarenja. Rigl nije lističku inklinaciju, i odgovarajuću metodu uporednog istraživanja geneze umetničkih odbacivao teoriju o konstitutivnim elementima koju je formulisao Zemper, ali je tu rodova, kojom bi se utvrdio stepen identiteta i različitosti u njihovom razvojnom teoriju dopunio pokretačkim činiocem koji odvaja umetničko stvaralaštvo od dru- toku.13 On je, dakle, čvrsto stajao na stanovištu koje je u ovom periodu već bilo na- gih oblika ciljno-racionalnog postupanja čoveka, osigurava mu autonomnost i jasno pušteno, nekritički prenoseći metodološke obrasce prirodnih nauka u teoriju umet- postavlja nauci o umetnosti njen sopstveni predmet proučavanja. Od svog prvog nosti, čime je izazvao odgovarajuće reakcije, između ostalih i onu Riglovu. pokušaja da taj predmet definiše u terminima za koje ćemo pokazati da su preuzeti Teorijska pozicija Alojza Rigla formirala se, dakle, u kritičkom protivstavu iz tzv. filozofije života, Rigl je nastavio da reaktualizuje one formalne principe, kao prema materijalističkom shvatanju o ciljnoj određenosti umetničkog stvaranja, isto što su dihotomija haptičko – optičko, pogled izbliza (Nahsicht) – pogled s udalje- onako kao što su pogledi na zadatak istorije umetnosti Ajtelberga i Tauzinga izrasli iz nosti (Fernsicht), koje su koristili i drugi teoretičari u tom periodu, kao što je npr, kritičke reakcije na apstraktan esteticizam i diletantski senzualizam. Upravo zato što Adolf fon Hildebrand (Adolf fon Hildebrand, 1847–1921), ne zato što je smatrao da proizlaze iz teleološke imanencije koju posreduje stil, iako Rigl dopušta da postoje se primenom ovako jednostavnog metodološkog aparata može steći uvid u osnove i umetnička dela koja su imala prvenstveno upotrebnu svrhu (treba se setiti samo umetničkih tokova, nego zato što je time želeo da postavi u središte pažnje imanen- Čelinijevog /Benvenuto Cellini, 1500–1571/ Slanika, koji je izradio za Fransoa I /Fra- tne zakonitosti strukturiranja umetničkog dela, koje su do njegovog vremena bile nçois Premier de France, 1494–1547/), izmenjene do neprepoznatljivosti različitim primesama u suštini tuđima osnovnom [...] postoje umetnička dela kojima upotrebna svrha ni u kom određenju dela kao konkretno istorijskom iskazu stilskih principa.15 Upravo u nameri slučaju ne daje apsolutno i nepromenljivo obeležje. Ako se ovo da uspostavi strukturne pretpostavke za nauku o umetnosti na novim osnovama, prizna kao pravilno, onda jedna naučna istorija umetnosti više Rigl je morao da ospori teorijsko-metodološke postulate Zempera i njegovih sledbe- neće morati da koristi cilj kao vrhunski lajtmotiv za određiva- nika, izjednačavajući u svojoj kritici njihove stavove sa Darvinovim (Charles Darwin, nje umetničkog dela. Moraće da se potraži nešto drugo što je sa 1809–1882) shvatanjima, ograđujući se ipak pri tom od pripisivanja primene principa istinskom suštinom svakog umetničkog dela u mnogo bližoj vezi prirodne selekcije na predmet humanističkih nauka samom Darvinu, te je tako ova – nadmetanje sa prirodom.14 njegova kritika bila zapravo usmerena protiv vulgarizacije Zemperovih teza, na sličan Svrha umetničkog dela ne zavisi, prema tome, od njegove “objektivne” način na koji su socijal-darvinisti – a matična zemlja ovog teorijskog pravca bila je ili intendirane namene, nego od oblikâ u kojima se ono izgrađuje u nadmetanju sa upravo Austro-Ugarska krajem devetnaestog i početkom dvadesetog veka – prime- prirodom, o čemu će kasnije biti više reči. Od početka svojih teorijsko-umetničkih njivali simplifikovano shvatanje o borbi za opstanak na proces konstituisanja države, istraživanja, koja počinju da se pojavljuju 1893. godine s objavljivanjem njegovih Pro- kao posledice ishoda borbe između nomadskih i sedelačkih naroda. Zemperovi sled- blema stila, Rigl je bio zaokupljen potrebom uspostavljanja nauke o umetnosti na benici su izdvajali i prenaglašavali značaj tehnike kao jednog od tri ključna elementa navedenim osnovama i moglo bi se bez preterivanja reći da je u središtu tih napora umetničkog stvaranja što je, po Riglovom mišljenju, u konačnom ishodu dovelo do bilo nastojanje da se materijalistički shvaćen princip uzročnosti zameni teleološkim potiskivanja slobodnog ispoljavanja umetničkog htenja. principom samorazvoja. Pokretačku snagu ovog formativnog procesa predstavlja 15 “ ‘Problemi stila’ hteli su da opovrgnu materijalističku teoriju umetnosti koja je […] umet- 12 Gvido Morpurgo-Taljabue, Savremena estetika, Nolit, Beograd, 1963, str. 83. ničko delo objašnjavala polazeći od komponenata upotrebne svrhe, materijala i tehnike. Rigl je, 13 “Bilo bi značajno izdvojiti neke od ovih osnovnih tipova umetničkih formi i slediti njihov nasuprot tome, postavio jednu teleološku tezu: on je shvatao umetničko delo kao rezultat jed- R A d ovA N P o P ov I ć postepen napredak do njihove najviše razvijenosti. Takva jedna metoda, slična onima kojih se nog određenog i cilja svesnog umetničkog htenja.” Lorenz Dittmann, Stil – Symbol – Struktur 7 76 pridržavao baron Kivije, primenjena na umetnost a posebno na arhitekturu, doprinela bi u naj- (Studien zu Kategorien der Kunstgeschichte), Wilhelm Fink Verlag, München, 1967, str. 21. 777 manju ruku tome da se ostvari jasan pregled čitave ove oblasti i čak da se stvori osnova jedne “Problemi, koje je Rigl kao prvi stavio svetu nauke na uvid i koji su tada, dugo posle Hegela, teorije stila i neke vrste topike ili metode iznalaženja, koja bi mogla da dovede do spoznaje postavljeni na nov i neobičan način, teže teleološkom utemeljenju razvoja umetnosti, i pre sve- prirodnih procesa otkrivanja, čime bismo postigli više nego što je velikom istraživaču prirode ga predstavljaju svesnu i izvanredno snažnu reakciju protiv materijalističkog i pozitivističkog bilo suđeno u oblasti njegove nauke.” Gottfried Semper, “Entwurf eines Systems der verglei- shvatanja, koje je na kraju veka još uvek bilo svuda dominantno i koje se izgradilo pod Zempe- chenden Stillehre”, iz Kleine Schriften, Spemann, Berlin, 1884, str. 261. rovim uticajem i po ugledu na njega.” Gvido Kaschnitz von Weinberg, “Alois Riegl: Spätrömis- 14 Alois Riegl, Historische Grammatik der bildenden Künste, Hermann Böhlaus Nachf, Graz – che Kunstindustrie (Rezension)”, iz Ausgewählte Schriften, Bd. I: Kleine Schriften zur Struktur, Köln, 1966, (fragmenta ex 1896–1898), str. 74. Verlag Gebr. Mann, Berlin, 1965, str. 1.  Nasuprot osnovnoj Zemperovoj tezi o razvoju geometrijskog ornamenta iz istorijskog fakticiteta sa planom metodološkog razmatranja tog fakticiteta.17 Imita- PRILoG: FILoZoFIJA vIZuELNoSTI ALoJZ RIGL FIGuRE u PoKRETu PRILoG: FILoZoFIJA vIZuELNoSTI formi obrade tekstila, koje su nastale zahvaljujući neophodnosti zaštite od atmos- tivnost ili mimetičko reprodukovanje opažajno-predmetnih datosti ne određuje te- ferskih nepogoda u najranijoj fazi razvoja umetničkog delovanja, Rigl je smatrao da matsko-motivske smernice umetnosti, nego, naprotiv, umetničko stvaralaštvo, što u ne postoji dovoljno čvrsto uporište u pronađenim artefaktima za potvrdu te teze, geometrijskom stilu dolazi do punog izražaja, postupa reduktivno, svodeći predmete nego da je geometrijski ornament rezultat viših, ideativnih procesa u kojima se for- iz prirode na osnovne zakonitosti harmonijske dispozicije elemenata, simetričnost mirala potreba za ukrašavanjem (das Schmückungstrieb), kao izraz estetskog uobli- i proporcionalnost, koje se u toj apstraktnoj formi nikada ne pojavljuju u opaženim čavanja svakodnevice. Na taj način Rigl je hteo da dovede u pitanje poistovećivanje sadržajima. Izvorno opredeljenje umetničkog htenja ne predstavlja, dakle, težnju ka površinske dekoracije (die Flächenverzierung), koja predstavlja rodni pojam, i tekstilne shematizaciji i idealizaciji aspekata opaženih sadržaja i utoliko, po Riglu, plastič- ornamentike (die Textilornamentik). Ovaj prekid sa dotadašnjom tradicijom izvođenja ke umetnosti prethode slikarskim umetnostima odnosno umetnostima koje prikazu- linearnog ornamenta iz potke pletene ili tkane odeće i drugih predmeta od tekstila ju sadržaje u ravni. Slikarske umetnosti predstavljaju viši stepen istorijskog razvoja imalo je dalekosežnije posledice no što bi na prvi pogled moglo da se zaključi. Ako umetnosti uopšte zato što se posredstvom granične linije (uokviravanja), koja ne je policentričnost nastanka linearnog ornamenta mogla da se objasni saznanjem o postoji u stvarnosti, prikazani predmeti izvode iz neposredovanosti čulnog opažaja nepromenljivim zakonitostima koje važe podjednako u svim kulturalnim zajednicama i uvode u red ikonoloških predstava zahvaljujući njihovoj imaginativnoj transpoziciji i ako je to otvorilo put neistorijskom pristupu u nauci o umetnosti, onda je uvođenje čiji je nosilac umetnik.18 Time što je težnja ka geometrizaciji predmeta sagledanih u floralnih motiva u ornamentalne ukrase – zato što je zahvaljujući geografsko-kli- stvarnosti shvaćena kao istorijski kasnija, bila je osporena mogućnost identifiko- matskim razlikama garantovana različitost motivâ, ali pre svega zbog toga što je nji- vanja geometrijskih formi i tipova ukrštanja nîti i izrađevinama od tkanine i načina hovim proučavanjem relativno lako utvrditi obim i karakter istorijskih transformacija povezivanja elemenata zaštitnih ograda od pruća u prvobitnim ljudskim zajednicama, i teritorijalne difuzije i preuzimanja nego što je to slučaj s čisto geometrijskim motivi- a time i dovođenje u vezu prvih umetničkih tvorevina sa praktičnim potrebama sva- ma – moralo da dovede do korekcija u pristupu u smislu usvajanja stava o postojanju kodnevnog života – potrebom za zaštitom sopstvenog tela od vremenskih nepogoda izvesne povezanosti i kontinuiteta između različitih centara umetničke delatnosti. Na ili potrebom za zaštitom od opasnosti kojima je čovek u ta vremena bio okružen. primeru iznalaženja vitice, pokretljive, ritmičke vitice biljke, Rigl je pokazao postepen Rigl je na ovaj način problematizovao ne samo ishodište materijalističkog objašnje- prelaz sa floralnih motiva u kojima se ona ne pojavljuje (orijentalna umetnost), preko nja nastanka umetničkih tvorevina nego i treći osnovni Zemperov postulat – treba mikenske, klasične grčke, helensko-rimske, pa sve do saracenske umetnosti i umet- podsetiti da su ti postulati: materijal, sredstva i ciljevi – cilj umetničkog stvaralaštva. nosti renesanse. Istorijski razvoj organske filijacije u ornamentu posvedočava Umetnost nije nastala ugledanjem na spontano izrasle oblike u spoljašnjoj stvarno- [...] onaj trajan kauzalan sklop u umetničkom stvaralaštvu čo- sti, bili to primarni oblici (geometrijska tela) ili izvedeni, niti ona ima neku praktičnu večanstva u svim dosadašnjim istorijskim periodima, koji nam svrhu. Gotovo je nepotrebno ukazati na to da osporavanje navedenih teza dovodi i se očituje kada sagledamo istoriju antičke umetničke mitologije do nužnosti odbacivanja policentričnosti istorijskog nastanka ornamentalnih motiva i hrišćanske likovne tipike; on ništa manje može da se utvrdi i u zato što su ti motivi svuda podjednako pristupačni čulnom opažanju što, u krajnjoj orijentalnoj umetnosti ako se floralni ornament i floralna vitica liniji, obara i hipotezu po kojoj je razvoj umetnosti u isto vreme započeo u većem prate kroz vekove, od njihove prve prepoznatljive pojave pa do broju centara i da je, zahvaljujući ovom naturalizujućem univerzalizmu, doveo do istih najnovijeg doba.16 Rigl je svojom novom koncepcijom razvoja ornamenta u kojoj je težio tome 17 “Sada se takođe shvata izraz ‘zakon’. On naravno nema nikakve veze sa prirodnim zako- da uspostavi unutrašnju povezanost između različitih modaliteta u kojima se motivi nima, nego je to onaj strukturni princip koji momente i (takozvane) delove umetničkog dela očituju, pokušao da doprinese uspostavljanju nauke o umetnosti u području onih povezuje ‘unutrašnjom nužnošću’ [...]. Ovaj nov pojam neuzročne ‘nužnosti’, onoga što ima nauka koje uvek imaju u vidu dijahrono-razvojnu povezanost svog predmeta i koje unutrašnji smisao koji je potpuno različit od istorijske, uzročno determinisane nužnosti, može da se pojavi samo tamo gde se u umetničkim delima priznaju ‘simboli’ u prethodno navede- R A d ovA N P o P ov I ć je Vindelband, kao što smo rekli, nazvao idiografskima. Uzročno-posledične veze o nom značenju te reči” (Zedlmajr pod “prethodno navedenim značenjem” simbola podrazumeva 778 kojima Rigl govori postoje i u razvoju ornamentalnih motiva – on, štaviše, govori o princip strukturiranja koji je nezavisan od akcidentalnih činilaca – prim. R. P.). Hans Sedlmayr, 779 gvozdenoj nužnosti u razvoju stila, koja može da se uporedi sa čvrstim deterministič- “Kunstgeschichte als Stilgeschichte (Die Quintessenz der Lehren Riegls)”, iz Kunst und Wahr- heit (Zur Theorie und Methode der Kunstgeschichte), Rowohlt, Hamburg, 1959, str. 21. kim sklopovima prirodnih nauka – ali ipak, iako ističe svoje opredeljenje za poziti- 18 “Pošto se odustalo od telesnosti i zadovoljilo se prividom, time je učinjen korak od su- vistički manir u istorijsko-umetničkim istraživanjima, nikada ne poistovećuje plan štinskog značaja u oslobađanju mašte od prinude striktnog opažanja čistih prirodnih oblika i omogućavanju da slobodnije postupa sa ovim formama i da ih kombinuje.” Alois Riegl, Stil- 16 Alois Riegl, Stilfragen. Grundlegungen zu einer Geschichte der Ornamentik, Richard Carl fragen. Grundlegungen zu einer Geschichte der Ornamentik, Richard Carl Schmidt & Co, Berlin, Schmidt & Co, Berlin, 1923 (1893), str. xiii. 1923, str. 2.  ili sličnih rezultata. Aistorijsko obeležje ovog stava postalo je krajem devetnaestog odgovarajućeg epistemološkog redukcionizma uopšte i teorije o autonomnosti stva- PRILoG: FILoZoFIJA vIZuELNoSTI ALoJZ RIGL FIGuRE u PoKRETu PRILoG: FILoZoFIJA vIZuELNoSTI veka i u istoriji umetnosti neodrživo.19 Ukoliko se pretpostavka o omniprezentnosti ralačkog impulsa svojstvenog čoveku, onog impulsa za koji je Rigl odabrao svoj naj- potrebe za geometrizacijom prikazanih sadržaja u ornamentu zameni verovatnijom poznatiji, ali i najkontroverzniji pojam – umetničko htenje. pretpostavkom o postojanju nekoliko središta u kojima prisustvo ove tendencije može da se verifikuje, neizostavno se nameće zaključak da su između tih središta postojali neki oblici komunikacije, te da je usled toga dolazilo do preuzimanja, preoblikovanja umetničko htenje i vitalizam u Riglovoj teoriji ili odbacivanja preuzetih motiva, a sve to ukazuje na razvoj i transformacijske procese umetnosti kojima ne bi bilo mesta ukoliko bi dolazilo do spontanog iznalaženja geometrijskih motiva na ma kojoj tački ekumene. Io le vidi ubbidire, Iako priznaje da su kulturalne razlike između ljudskih zajednica u znatnoj finire e’ncominciare, meri uslovljene različitošću prirodno-geografskih uslova u kojima se one formiraju, morire e’ngenerare. Rigl ipak nije smatrao da ove okolnosti mogu odlučujuće da utiču na tok ostvariva- Brunetto Latini, Tesoretto nja deterministički koncipovanog pravca kulturalne samorealizacije tih zajednica kao ispoljavanja njima specifičnog umetničkog htenja. On, isto tako, nije bio pristalica U čitavom toku prethodnog izlaganja povremeno smo pominjali pojam ni iznenadnog otkrića do koga bi bez obzira na konkretno-istorijske uslove ili karak- umetničkog htenja, svesno izbegavajući da ga pobliže odredimo, zato što ovaj pojam ter kulturalnog sklopa moglo da dođe. “Gvozdena nužnost” ostvarivanja imanentnih predstavlja središnji momenat razdvajanja između Rigla i njegovih prethodnika na tendencija koje leže u srcu svakog umetničkim htenjem vođenog kulturalnog jedin- polju nauke o umetnosti, ali isto tako razotkriva i uticaje koje je pretrpeo od strane stva podrazumeva da dva značajna pravca u filozofiji i nauci na kraju devetnaestog i početku dvadesetog čista slučajnost nije donela u svet prvi uzorak, nego da je čovek veka – vitalizma, posebno u onom vidu u kome je on sintetizovan u pojmu volje za izvršio svestan (“uzrokovan”) izbor stabljikâ različite boje, čije moć kod Fridriha Ničea (Friedrich Nietzsche, 1844–1900) i psihološke teorije uose- je preplitanje u ritmičkom smenjivanju (“naizmeničnom redosle- ćavanja, koju je najpotpunije razvio Teodor Lips (Theodor Lipps, 1851–1914) u svojoj du”) zatim dovelo do uzorka. Time se čoveku jasno priznaje jedna estetici. Rigl je, kao što smo videli, veoma jasno i odlučno kritikovao materijalističko stvaralačka umetnička misao tokom čitavog postupka.20 shvatanje Zempera i njegovih sledbenika, ali u onom trenutku kada je trebalo da Determinizam formativnih činilaca, istorijsko-razvojne tendencije umet- iznese svoj sopstveni pogled na osnovne probleme istorije i teorije umetnosti, Rigl ničkog stvaralaštva i njegova nevezanost za materijalan supstrat i praktične ciljeve, je u rasponu od samo jedne decenije postavio veoma različite, čak bi se moglo reći i unutrašnji dinamizam umetničkog htenja umesto prinude spoljašnjih uslova, hro- međusobno protivrečne, definicije osnovnih pojmova. Tako je u svojoj Poznorimskoj nološka primarnost plastičkih nad slikarskim umetnostima; sve to predstavlja one primenjenoj umetnosti umetničko htenje shvatao kao derivativan modalitet opšteg značajne rezultate do kojih je u svom kritičkom prevazilaženju do tada neosporne htenja koje konstituiše odnos čoveka prema stvarnosti, te utoliko umetničko htenje dominacije aksiomatskih postavki u nauci o umetnosti došao Alojz Rigl. Njegova uspostavlja vezu između delatnosti čoveka i čulno uočljivih pojava stvari. Međutim, sopstvena polazišta uslovljena su implicitnim prihvatanjem gnoseološko-episte- ovakvim određenjem koje u osnovi ostaje u granicama jedne psihologije percepcije, moloških tokova koje su pokrenuli predstavnici badenskog neokantovstva, pre svih jer se u svakom slučaju može pretpostaviti da iza povezivanja opažanja i opaženo- Vindelband i Rikert, ali i istoricizmom koji je prisutan u Diltajevom (Wilhelm Dil- ga stoji neki oblik aktivnosti, on nije doprineo razjašnjenju onoga što čini suštinu they, 1833–1911) filozofsko istorijskom usmerenju. Rascep između materijalistič- umetničkog htenja ukoliko ono treba da predstavlja objektivno-istorijski princip koji ko-pozitivističkog shvatanja o uzrocima i uslovima nastanka potrebe za umetničkim izdvaja umetničko stvaralaštvo od drugih oblika odnosa prema stvarnosti i postavlja stvaralaštvom i Riglovih formalističkih (shvaćeno isključivo u kontekstu prethodnog ga u specifičan odnos kako prema tim oblicima tako i prema vanmentalnim konstitu- R A d ovA N P o P ov I ć izlaganja) pogleda, treba posmatrati i kao rascep između dotadašnjeg pozitivizma i tivnim elementima stvarnosti. 780 Povesne tokove umetničkog htenja, koji se manifestuju u različitim umet- 781 ničkim rodovima i tehnikama, Rigl je načelno shvatao kao borbu ili nadmetanje sa pri- 19 “Već i sam istorijsko-materijalistički osećaj našeg doba, koji nastoji da utvrdi kauzalne ni- rodom (das Wettschaffen mit der Natur) te, dakle, umetnost nije ništa drugo do volja zove za sve pojave morala je da zadovolji hipoteza, koja je za jednu tako eminentnu oblast kao što je oblast umetničkog stvaralaštva umela da ponudi jedan, zahvaljujući svojoj prirodnosti i koja se u svojim vidljivim manifestacijama suprotstavlja ograničavanju svojih inhe- začuđujućoj jednostavnosti, tako pouzdan uzrok nastanka.” Alois Riegl, Stilfragen. Grundle- rentnih mogućnosti. U kratkom vremenskom rasponu od desetak godina, međutim, gungen zu einer Geschichte der Ornamentik, str. 7. očigledan je preobražaj koji je definicija ovog ključnog teorijsko umetničkog pojma 20 Alois Riegl, Stilfragen. Grundlegungen zu einer Geschichte der Ornamentik, str. 13.  doživela u Riglovim delima, čija se problematika koncentriše oko osnovne postavke konzistentnosti, pa usled toga mestimično dolazi u pitanje i mera teorijske produ- PRILoG: FILoZoFIJA vIZuELNoSTI ALoJZ RIGL FIGuRE u PoKRETu PRILoG: FILoZoFIJA vIZuELNoSTI da je istorija umetnosti neprestano sukobljavanje stvaralačkih napora sa inercijom bljenosti njegovih uvida, pre svega iz razloga arbitrarnog proširivanja ili sužavanja materijalnih datosti. Tako Rigl u svojim Problemima stila (1893) polazi od shvatanja obima pojma umetničkog htenja u njegovim analizama različitih stilsko-istorijskih po kome perioda i njihovih obeležja, onda sve to može da se smatra neizbežnom propratnom Celokupna istorija umetnosti predstavlja neprestanu borbu sa posledicom prvog koraka na putu izgradnje nauke o umetnosti koja bi preuzela sve materijom i pri tom ono primarno nije ni oruđe ni tehnika nego dobre strane ranijih teorijskih paradigmi i uklopila ih u jedan plauzibilan teorijsko- zamisao o umetničkom stvaranju koja hoće da proširi svoju oblast eksplanatoran okvir. uobličavanja i unapredi sposobnost prikazivanja. 21 Ako je u navedenoj definiciji istorije umetnosti iz 1893. godine Rigl u prvi Pretpostavka o prioritetnom značaju “zamisli” o umetničkom stvaralaš- plan stavio sukob suprotstavljenih principa i značaj psihološkog predstavljanja para- tvu proizlazi neposredno iz njegove kritike poistovećivanja geometrijskih oblika sa digmatskog koncepta procesa estetskog opažanja, u svojim predavanjima iz 1897– potkama u tkanju i zaštitnim ogradama, s jedne, i ornamentalnim dekoracijama, s 1898. godine on je učinio radikalan preokret u karakterizaciji umetničkog stvaralaš- druge strane, i ističe značaj dva odlučujuća momenta: borbe kao odnosa uzajamnog tva, zadržavajući misao o nadmetanju čoveka sa prirodom, ali u sasvim drugačijem periodičnog prevladavanja dualizma aktivnoga i pasivnoga, zamisli, namere, plana kontekstu od onog u kome je bila skicirana ta misao u prvim poglavljima Problema umetnika i inertnosti materijala, sukob, u krajnoj konsekvenci, volje za delatnošću stila. Tamo je on, kao što je već rečeno, osporio shvatanje o mimetičkom obeležju i predmetnosti, sukob principa reda – kristalizovanih geometrijskih formi, odnosâ preistorijskih umetničkih artefakata, smatrajući da postepeno idealizovanje, kojim simetrije, pravilnosti rasporeda elemenata i, s druge strane, principa promene – or- se umetnost uvek rukovodila u susretu sa prirodom, dovodi do stilizacije čiji su re- ganskih oblika, proporcionalnosti, dinamičkih nizova; i drugog momenta, predstave o zultat ornamentalni motivi geometrijske faze, dok u ovim predavanjima govori o za- izgledu željenog umetničkog dela, koja proizlazi iz neposrednosti sagledavanja i rudi- dovoljenju koje umetnost postiže u što jasnijem i uverljivijem izražavanju formalnih mentarnih asocijativnih povezivanja, prepuštanja ritmu konstrukcionih pravilnosti i, principa realija iz prirodne sredine, te o tim principima kao izvoru čistog estetičkog na kraju, objektiviranja predstavljenog dela. Ako želimo da sažeto iskažemo prvi od- dopadanja.23 Ovakvo određenje umetničkog stvaralaštva, samo nekoliko godina po- lučujući momenat, najpogodnije termine pronaćićemo u apolinijskom i dionizijskom, sle navedene definicije iz Problema stila, svedoči o tome da se Riglovo mišljenje po a što se drugog momenta tiče, u terminu uosećavanje, koji je u nemačkoj estetici ovom pitanju transformisalo od prvobitne psihologističke opredeljenosti motivacije bio prisutan barem od Hermana Locea (Hermann Lotze, 1817–1881), s vrhunskom umetničkog delovanja ka čvršćoj objektivaciji stvaralaštva, u kojoj materija pruža sintezom i ujedno iscrpljivanjem njegovih mogućnosti u estetičkom sistemu Teodora mogućnost za reprodukovanje apriornih pravilnosti koje čine osnov svake složenije i Lipsa, pa sve do njegovog prevladavanja i izmirenja sa formalizmom u delu Vilhel- specifičnije tvorevine. Princip ove objektivne zakonitosti postupanja spontanih pro- ma Voringera (Wilhelm Worringer, 1881–1965). Ne treba, međutim, zanemariti ni cesa oblikovanja amorfnog materijalnog predloška jeste kristalizacija, koja se zasniva činjenicu da Rigl, uprkos snazi ovih uticaja koja se ogleda na mnogo dubljem nivou na pravilnosti koja se u umetnosti manifestuje simetričnom horizontalnom raspode- teorijskih razmatranja nego što je onaj pojmovno-terminološki, nikada nije potpuno lom elemenata u odnosu na aksijalnu vertikalu, bilo u plastičko-trodimenzionalnim napustio prvobitna teorijsko-metodološka opredeljenja Bečke škole, utoliko što je bilo u slikarsko-dvodimenzionalnim formama. Evidentno je da je u ovakvom umet- od svojih prvih radova insistirao na neraskidivoj povezanosti saznanja i estetičkog ničkom postupku bilo kakva tendencija ka individualizaciji umetničkog čina isklju- doživljavanja dela likovne umetnosti sa njegovim predmetno-materijalnim izrazom, čena, što podrazumeva i to da je Rigl sve više počeo da se udaljava od svoje ranije te i u vezi s prelazom sa plastičkog na slikarsko prikazivanje, s otkrićem linije kontu- teze o vodećoj ulozi konstruktivne zamisli ili da je ta zamisao apriorno determinisana re, govori o prirodnom toku (podv. R. P.) “jednog pretežno umetničkog procesa”.22 Iz kao subjektivno-psihološki izraz objektivnih formativnih pravilnosti, što, u svakom spleta pomenutih uticaja može, međutim, lako da se uvidi da ovde više nikako nije reč slučaju, ima isti konačan rezultat – potiskivanje onog individualnoga i jedinstvenoga o pozitivizmu koji ne uzima u obzir subjektivne stvaralačke impulse, ali ni imanentne u korist opštega i zajedničkoga. U sklopu šireg objašnjenja ove definicije umetničkog R A d ovA N P o P ov I ć konstante umetničkog stvaranja kao samosvojnog procesa preoblikovanja predmet- stvaralaštva lako možemo da uočimo jednu rekurentnu tezu koju smo pomenuli u 782 ne neposrednosti, nego o jednom složenom teorijskom pristupu koji je nastojao da, vezi sa suštinskom tačkom odvajanja teorije umetnosti od estetike, a to je insistiranje 783 skladnom sintezom različitih, čak suprotstavljenih shvatanja, izbegne jednostranosti na čistom estetskom dopadanju (rein ästetischer Gefallen), koje potiče iz umetničkog objedinjenih pristupa uzetih pojedinačno. Ukoliko on u svom nastojanju i nije uspeo i ukoliko je spoj ovih elemenata kod njega donekle eklektičan, uz odsustvo unutrašnje 23 “Ljudska ruka gradi svoja ostvarenja iz mrtve materije upravo po istim onim zakonima po kojima priroda oblikuje svoja. Svako likovnoumetničko stvaranje zato, u krajnjoj liniji, nije ništa 21 Alois Riegl, Stilfragen. Grundlegungen zu einer Geschichte der Ornamentik, str. 24. drugo do nadmetanje sa prirodom.” Alois Riegl, Historische Grammatik der bildenden Künste, 22 Alois Riegl, Stilfragen. Grundlegungen zu einer Geschichte der Ornamentik, str. 24. Hermann Böhlaus Nachf, Graz – Köln, 1966, str. 21.  ostvarenja ukoliko se ono rukovodi isključivo formalnim principima koji proizlaze iz zaključke koji važe kao nužne istine, nasuprot kontingentnim istinama, zaključcima PRILoG: FILoZoFIJA vIZuELNoSTI ALoJZ RIGL FIGuRE u PoKRETu PRILoG: FILoZoFIJA vIZuELNoSTI pravilnosti spontanog oblikovanja prirodnih datosti.24 Ukoliko umetničko delo ne koji važe u jednoj određenoj oblasti ili u jednom duhovno povesnom kontekstu a u predstavlja mimetičku prasliku nekog predmeta iz prirode i ako se ono ne struktuira drugima ne. po unapred poznatim zakonima do kojih tek mora da se dođe u procesu shematizacije Na osnovu razlika u sagledavanju stvarnosti, Rigl je izdvojio tri velika stil- prikazanih sadržaja, ako ono takođe ne zavisi ni od subjektivne samovolje umetnika, ska perioda u istoriji umetnosti, u kojima su prisutne tri različite vrste odnosa umet- postavlja se pitanje: u kakvom odnosu stoji umetničko delo prema pukoj spontano ničkog stvaralaštva prema prirodnom predlošku, i to: 1) period koji obuhvata čitav postaloj predmetnosti i, s obzirom na to da nije teleološki opredeljeno u Kantovom razvoj istorije umetnosti od početaka do 313. godine n. e., godine u kojoj je hri- smislu tog pojma, ka čemu je, konačno, usmereno pro-izvođenje tog dela? šćanstvo bilo prihvaćeno kao ravnopravno ostalim religijama na tlu Rimskog carstva; Tvorevina prirode, smatra Rigl, predstavlja motiv umetničkog dela, a pri 2) razdoblje koje počinje 313. godine a završava se 1520. – godinom smrti Rafaela tom motiv treba shvatiti u njegovom izvornom semantičkom određenju, kao po- (Raphael Sanzio, 1484–1520) i pape Lava X (1475–1520) i početkom reformacije, kretač odnosno kao činilac promene ili preobražaja. Motiv (izv. od lat. moveo, mo- te obuhvata ono što obično nazivamo srednjim vekom i renesansom i 3) od 1520. tus) ima i značenje snažnog afektivnog reagovanja, unutrašnje duhovne napetosti, godine do savremenosti traje treći period. Najvažnije je skrenuti pažnju na to da ovi opredeljenja za neki čin, a takvo značenje prirodna tvorevina kao motiv ima i kod periodi istorije umetnosti, iako se u hronološkom poretku nadovezuju jedan na drugi Rigla – on predstavlja podsticaj za ostvarenje neke zamisli, a ne već sadržaj same ne pripadaju jednoj jedinstvenoj evolutivnoj liniji, tako da period koji sledi preuzima te zamisli, on pruža osnov za umetničku tematizaciju stvarnosti, ali ne i sam oblik i i usavršava tekovine prethodnoga, nego je ono što određuje ovakav način perio- karakter te tematizacije – on je, drugim rečima, katalizator diferencijacije pogledâ na dizacije isključivo karakter odnosa umetničkog htenja prema materiji, tehnici i cilju svet u kojima se motiv pojavljuje u vidu sadržaja različitih eksplicitnih kulturalnih pa- umetničkog delovanja. U skladu sa ovim vodećim kriterijumom distinkcije, prvi pe- radigmi i različitih “umetničkih jezika”, skrivajući svoju elementarnu jednostavnost u riod predstavlja istorijsko ostvarenje nastojanja za preobražajem prirode u smislu sedimentima pojedinih stilsko epohalnih kontekstualizacija. Kao što ne postoje dve njenog poboljšanja posredstvom idealizacije telesne lepote, drugi poboljšanje pri- istovetne tvorevine prirodnih procesa, tako ne postoji ni samo jedno moguće sa- rode posredstvom duhovne lepote, a treći rekonstruisanje prolazne prirode. Razume gledavanje, nego različita sagledavanja jedne određene tvorevine prirode, odnosno, se da Rigl nije mogao da pruži ništa drugo do jednu provizornu podelu pa navedene čovek može da sagleda jednu istu tvorevinu prirode sasvim različitim pogledom u granične godine ne treba doslovno shvatati kao trenutke naglih prekida umetničkih skladu sa načinom na koji poima svoj odnos prema materiji uopšte, tj. prema svakoj tokova, nego kao trenutke karakterističnih događaja koji su doprineli preoblikovanju tvorevini prirode kao takvoj. paradigmatskih okvira u kojima se do tada kretalo sagledavanje stvarnosti. Ono što Važnije, dakle, od pitanja pojedinačnih motiva i njihovog porekla potvrđuje jedan duboko antievolucionistički ton u ovoj Riglovoj podeli jeste njegovo jeste pitanje koje se postavlja pred svakim umetničkim delom: u strukturiranje umetničkog stvaralaštva unutar ova tri perioda. Naime, svaki od njih kakvom je odnosu stajao njegov tvorac sa prirodom?25 sadrži tri faze nejednakog trajanja, koje su formirane po analogiji sa popularnom Rigl je u ovom svom razmatranju odnosa prirodnih i umetničkih tvorevina podelom organskog razvoja, počev od perioda prvobitnog samokonstituisanja i još na veoma jasan način opredelio zadatke nove nauke o umetnosti. Ta nauka oslanja uvek nerazgovetnog prepoznavanja sopstvenih mogućnosti, preko perioda zrelosti, se na metodski postulat o jedinstvu predmeta prirodnih i humanističkih nauka, ali i pa do završnog razdoblja iscrpljivanja snaga, odumiranja i konačnog gašenja. 26 Ra- različitosti metodskog pristupa tom predmetu, utoliko što su humanističke nauke zvoj o kome ovde može da se govori ne podrazumeva nekakav napredak ili promenu neopozivo određene duhovno povesnim sklopom u kome nastaju i taj duhovno po- ni na planu pojedinog stilskog perioda niti na planu ukupnog kretanja. Ovaj ciklizam vesni sklop dozvoljava im da sagledaju svoju predmetnu oblast isključivo sub specie je, naprotiv, oštro suprotstavljen bilo kakvom ispoljavanju inovativnih tendencija, uslovljenosti sopstvenog položaja, u kome se stvarnost reflektuje samo kao stvar- jer sve njegove razvojne faze samo dovode do ostvarenja one elemente umetnič- nost-za-njih i ništa više od toga, dok prirodne nauke operišu saznajnim sredstvima kih tokova koji su uvek bili embrionalno prisutni u pogledu na svet koji je nastao R A d ovA N P o P ov I ć koja, iako je i to samo jedno hipotetičko polazište, važe uvek i svuda; one donose nepredvidljivim opredeljenjem umetničkog htenja. Ovo shvatanje nema, dakle, uzor 784 ni u hrišćanskoj eshatološkoj koncepciji istorije kao ni u prirodnonaučnom evolu- 785 24 “Osećanje zadovoljstva koje u nama pobuđuje umetnost zasnovana na delu ljudskih ruku, 26 “U svakom od ovih perioda mogu da se razlikuju tri potperioda, od kojih se u prvom razvija meri se stepenom u kome čoveku uspeva da u tom delu dovede do jasnog i ubedljivog izraza odgovarajući pogled na svet, drugi (po pravilu najkraći) koji ga dovodi do najvećeg savršenstva, uvek važeće formalne zakonitosti prirodnog stvaranja. U opažanju i usklađenosti umetničkog treći, pak, koji izvodi na videlo proces razaranja i postepenog potiskivanja ovog pogleda na dela sa njemu odgovarajućim dèlom prirode počiva izvor svakog čistog estetskog dopadanja.” svet, tako da ovaj poslednji potperiod u najmanju ruku ukazuje na sledeći pogled na svet, koli- Alois Riegl, Historische Grammatik der bildenden Künste, str. 21. ko i na onaj čiju poslednju fazu predstavlja.” Alois Riegl, Historische Grammatik der bildenden 25 Alois Riegl, Historische Grammatik der bildenden Künste, str. 22. Künste, str. 23.  cionizmu devetnaestog veka, nego u antičkoj mitologiji i filozofiji (kosmogonijski dve pojave postoji uzročna ili motivaciona veza, nego samo hronološko prethođenje PRILoG: FILoZoFIJA vIZuELNoSTI ALoJZ RIGL FIGuRE u PoKRETu PRILoG: FILoZoFIJA vIZuELNoSTI mitovi, Platonova /Πλάτων, 428/427–348/347 p. n. e./, teorija državnih uređenja, i sledovanje, a izvođenje zaključka o postojanju takve veze samo na osnovu konsta- Aristotelova /Αριστοτέλης, 384–322 p. n. e./ filozofija prirode), kod Polibija, Vikoa, tovanja redosleda u vremenu jeste stara logička pogreška (post hoc ergo propter hoc). Ničea, Špenglera, Tojnbija i Sorokina.27 Ukazivanje na organičenost razvojnih ciklusa Rigl zapravo nije ni pokušao da govori o zakonitosti razvoja umetnosti, o uzročnim dovodi Riglovu periodizaciju u blisku vezu sa organicizmom koji je, zasnivajući se na vezama nezavisnim od oblika kulturalnog ispoljavanja umetničkog htenja, već o pre- pozitivističkim tradicijama, istoriju shvatao kao nužnost višeg reda, na koju postupci uzimanju i preoblikovanju motivskih i kompozicionih koncepcija koje su, u skladu sa proizašli iz svesnog planiranja nemaju mnogo uticaja. I ovakav biologistički koncept lokalnim specifičnostima materijala i tehničkih sredstava, poprimile različite oblike. razvoja pratio je evolutivnu tendenciju koju je zacrtao pozitivizam, ali je ipak dodao i Karakter povesno umetničkog kontinuiteta nije sadržan u uzročno-posledičnim od- sopstveni karakterističan ton tom razvoju – kretanje ka samousavršavanju kao po- nosima nego u odnosima asimilacije i metamorfoze. Ovi odnosi nisu evolutivni nego većavanje diskontinuiteta u individualnoj zaokruženosti i samodovoljnosti. Analogno disperzivni, ne teže jedinstvenom cilju, na putu ka kome pojedini oblici umetničkog tome, ispoljavanje umetničkog htenja je proces koji se iscrpljuje u svakom svom kon- htenja čine samo posredujuće instance, nego variraju niz elementarnih generičkih kretno istorijskom obliku i ne zavisi od prethodnog ili sledećeg oblika ispoljavanja. 28 formi, iscrpljujući tako njihove kombinatorne mogućnosti, ali i svoju sopstvenu for- Periodizacija koju je Rigl skicirao predstavlja konkretizaciju procesa izdvajanja, dis- mativnu vitalnost. Preuzimanje motivsko-kompozicionih karakteristika iz jedne kul- tinktivnog dezigniranja i međusobne koordinacije kulturalno određenog umetničkog turalne paradigme od strane druge realizuje se u osnovi kao zadržavanje manifestnih htenja uz istovremeno pojačavanje unutrašnje kohezije i posledičnu individualizaciju, obeležja, čija je, međutim, simbolička ili upotrebna funkcija potpuno različita od one a zatim obrnut tok tog procesa koji dovodi do slabljenja unutrašnje povezanosti, koju su prethodno imala ili, drugim rečima, ove karakteristike prenose se iz jedne disolucije i rastapanja do neprepoznatljivosti usled neminovnog gubljenja karakteri- stičnih distinktivnih obeležja. oblasti manifestacije umetničkog htenja u drugu u vidu onoga što je Špengler nazi- U kontekstu ovog shvatanja povesno-umetničkog kretanja opravdano se vao pseudomorfozom.29 Pod uticajem definisanog umetničkog htenja preuzeti principi može postaviti i pitanje o saznajnim mogućnostima nauke o umetnosti, koja ne može i sadržaji gube stara i dobijaju nova, drugačija značenja. Povezanost duhovnopove- da zadovolji ni najnužnije zahteve naučnog saznanja u pogledu rekonstruisanja ce- snih celina i stilskih obrazaca ispostavlja se kao dokaz nemogućnosti uspostavljanja lovitosti proučavanih pojava, kao i mogućnosti predviđanja njihovog budućeg toka i kontinuiteta, a manifestne sličnosti ispostavljaju se kao latentne suštinske razlike. zakonitostî dijahronih promena, tj., nedostaje upravo osnov povezivanja dva sukce- sivna stilsko epohalna perioda, bez obzira na Riglovu napomenu da poslednje faze 29 “Kontinuirana talasasta vitica postala je u helenskoj umetnosti jedan od najrasprostranje- nijih motiva i ostala je to i u svim sledećim stilovima sve do danas. To, međutim, ne može da ovih perioda ukazuju više na početne faze sledećih nego na sebi prethodeću fazu se dokaže u vezi sa starom orijentalnom umetnošću. Jednostavnost sheme navodi na pomisao onog razdoblja čiji su i same deo. To što završna faza nekog procesa – ovde razvoja o Kolumbovom jajetu. Ako, međutim, obratimo pažnju na stare orijentalne stilove u pogledu jedne povesnoumetničke epohe – ukazuje na nešto drugo, različito od sebe, ne go- njihovog odnosa prema analognim zadacima, jasno ćemo videti kako je tek ‘mikenski’ umetnik, vori ništa o plauzibilnosti kontinualnog toka, prvo, zato što ukazivanje ne može da posle izvesnog broja proba i pokušaja, pronašao rešavajuću formulu [...].” Alois Riegl, Stilfra- gen. Grundlegungen zu einer Geschichte der Ornamentik, Richard Carl Schmidt & Co, Berlin, predstavlja pouzdan osnov naučnog objašnjenja i, drugo, zato što činjenica da iz ne- 1923, str. 122. čega što prethodi može da se nasluti ono što sledi ne govori u prilog tome da između U vezi sa paradigmatičnim primerima egipatskog slikarstva koje su Grci preuzeli, Rigl kaže: “Možda su u vezi s tim žanr-scene u egipatskim grobnicama mogle da posluže kao uzor. Ako 27 Opširnije o cikličkim teorijama istorije videti Smilja Tartalja, Skriveni krug (Obnova ciklizma su, međutim, ovi prikazi u egipatskoj umetnosti, kao što je poznato, imali snažan predmetan u filozofiji istorije), Velika edicija ideja, Beograd, 1976. motiv, vezan za život posle smrti, i odgovarajući značaj, lovu na vepra prikazanom na Peharu 28 “Preobrazba neke cjeline, koja je ispočetka bila rasplinuta i jednolika, u koncentriranu kom- iz Vafija izvesno će moći da se pripiše samo dekorativno značenje; u ovom slučaju to su zaista binaciju raznolikih dijelova pretpostavlja istovremeno odvajanje cjeline od njene okoline kao i žanr-scene.” Alois Riegl, Stilfragen. Grundlegungen zu einer Geschichte der Ornamentik, str. dijelova jednog od drugoga. Postoji neodređenost u toku ovog procesa. Tek kad cjelina dobije 148. na gustoći, ona se oštro odvaja od prostora ili tvari koja leži oko nje; i tek kad svaka posebna “U stenovitom sloju zatvoreni su kristali nekog minerala. Nastaju rascepi i pukotine; voda pro- podjela povuče u vlastitu masu one periferne dijelove koji ispočetka nisu jasno odvojeni od su- kapljuje i postepeno ispira kristale, tako da preostaje samo njihov šuplji oblik. Kasnije nastaju R A d ovA N P o P ov I ć sjednih podjela, može masa steći jasne obrise. To znači da je povećana određenost posljedica vulkanski događaji od kojih popucaju brda; užarene mase poniru, hlade se i koče i takođe se 786 istovremenog općeg i lokalnog zgušćavanja. Dok sekundarna ponovna raspodjela uvijek nešto kristalizuju. Ali one nisu slobodne i ne mogu to da učine u svom sopstvenom obliku; moraju 787 dodaje heterogenosti, primarna ponovna raspodjela, koja povećava integraciju, slučajno daje da ispune oblike koji već postoje i tako nastaju falsifikovani oblici, kristali čiji unutrašnji sklop određenost dijelovima i oni su sve manje nalik jedni drugima kao i njihovom skupu [...]. Evo- protivreči spoljašnjoj građi, vrsta kamena koja se pojavljuje na način tuđe vrste. To mineralozi lucija je integracija materije s popratnim rasipanjem pokreta; za vrijeme koje materija prelazi zovu pseudomorfozom. Istorijskim pseudomorfozama nazivam slučajeve u kojima stara kul- iz neodređenog, nepovezanog homogenog stanja u određeno, povezano heterogeno stanje; tura tako silno pritiskuje tle da mlada kultura, domaća na tom tlu, ne može da dođe do daha, i i za vrijeme koje zadržani pokret prolazi kroz paralelnu preobrazbu.” Herbert Spencer, “Prvi ne samo što ne dospeva da obrazuje čiste, sopstvene izražajne oblike, nego čak ne dospeva ni principi”, iz Rudi Supek, Herbert Spencer i biologizam u sociologiji, Naprijed, Zagreb, 1987, str. da razvije svoju samosvest.” Osvald Špengler, Propast Zapada, tom III, IK “Književne novine”, 123–124, 125. Beograd, 1990, str. 209.  Da li ovo znači da “pozitivno”, naučno znanje o prošlosti, usled sužavanja najmanju ruku neobičnog, organicističko-voluntarističkog eksplanatornog mode- PRILoG: FILoZoFIJA vIZuELNoSTI ALoJZ RIGL FIGuRE u PoKRETu PRILoG: FILoZoFIJA vIZuELNoSTI povesnog horizonta, u stvari falsifikuje prošlost i odustaje od objašnjenja onoga što la, uspeo u afirmaciji shvatanja o jednakoj vrednosti svih oblika umetničkog htenja dolazi ili per analogiam ono može unapred da objasni, primenjujući metaepistemo- zato što, kao što je upravo Niče primetio, svako postavljanje kriterijuma vrednosti i loški princip o kruženju razvojnih faza sopstvene epohe, ako ne doslovan sadržaj bezvređa pretpostavlja vanmoralnost stanovišta svog uspostavljanja i izvesnu pro- onda barem osnovni referentan okvir u kome će se događaji odvijati?30 Koji to kri- izvoljnost, koju treba shvatiti kao prvobitnu neopredeljenost volje.32 Međutim, čak i terijumi mogu da garantuju nužnost ovakvog strukturiranja povesti, ukoliko se odu- kada su kriterijumi čvrsto postavljeni i prihvaćeni, volja, odnosno umetničko htenje, staje od apriorizma i transcendentalnog direkcionizma ali i od evolutivne linearnosti? suočavaju se sa izborom između različitih mogućnosti. Tada se umetničko htenje Koji je to određujući činilac koji pokreće nova pseudomorfička preuzimanja motiv- pojavljuje kao borba umetničke zamisli pomoću umetničkih sredstava sa inertnom skih i kompozicionih principa? Odgovor na ovo pitanje glasi: to je umetničko htenje materijalnošću ili, kako je Rigl govorio, kao nadmetanje sa prirodom za ostvarenje kao manifestacija volje za moć u umetnosti. Uticaj Fridriha Ničea (čija je zaostavština različitih ciljeva, a umetničko htenje u tom nadmetanju nikada ne treba poistovećivati objavljena 1901. godine pod naslovom Volja za moć) nije teško uvideti ne samo u sa namerama, interesima i željama pojedinaca i nikada sa konstruktivnim zamislima, koncepciji umetničkog htenja, nego i u pulsantnom ritmičkom kretanju tri faze stilsko estetičkim normama ili bilo kojom drugom vrstom racionalizacije prvobitnog impulsa epohalnih perioda, tri faze koje ne upućuju nikuda osim ka samo ostvarenju jedne volje. Kao i kod Ničea,33 savršenstvo delovanja počiva u njegovoj slobodi od prinude volje da se stvarnost asimiluje i transformiše, bez nekog spoljašnjeg, “višeg” uzroka, razumskih svrha, koje izazivaju bolesno stanje ličnosti; umetničko htenje kod Rigla bez pravca u kome se kreće, osim ako taj pravac nije pravac vraćanja samom sebi, može da nađe izraz u ličnom stilu pojedinačnog umetnika (u Grupnom portretu u pravilni ritmički otkucaji neracionabilne aktivnosti jednog doba, koji su dovoljni da Holandiji nosilac umetničkog htenja je Rembrant /Rembrandt, 1606–1669/), u stilu sami sebe opravdaju i bez onoga Kuda? i Zašto? Povezivanje koje počiva na misli o epohe (egipatsko-orijentalni, grčki, rimski itd.), ali samim tim što umetničko hte- kontinuitetu dokinuto je faktičkim jedinstvom tri razvojne faze koje ospoljavaju samo nje stupa u nekoj od svojih manifestacija na scenu istorije, to još uvek ne znači da jednu tendenciju – biti-pokazan ne kao jedno nego kao jedinstvo, dakle, ne samo u ono zavisi od uslovljenosti koju to po pravilu donosi, nego da bilo lični bilo epohalni svojoj formalnoj datosti nego i u svom generativnom principu, jer volja proizlazi iz umetnički stil predstavlja individuaciju umetničkog htenja. U pogledu razvoja ovog preobilja aktivnosti. Zato odnosa umetničkog htenja prema prirodi zanimljiva je i podudarnost koja postoji iz- [...] prošlost, budućnost i sadašnjost postaju stalno “sada” samo među Riglovog prikaza geneze ovog odnosa i Ničeove skice razvoja čovečanstva. Dok preko vječnog vraćanja istog. Tu stalnost “sada” metafizička se nadmetanje sa prirodom u cilju njenog poboljšavanja putem telesne lepote ogleda evropska tradicija naziva vječnošću. I Nietzsche misli zapravo tri kod Rigla u shvatanju o prolaznosti, slabosti i nepostojanosti prirodnih predmeta, u faze vremena iz vječnosti kao stalnog “sada” [...]. Ali ta vječnost, osećaju nadmoći čoveka nad njima i želji da se oni usavrše zato što to stalno Sada, nije zasnovano na nepomičnosti, na ostajanju u [...] samo ono savršeno ima pravo na umetničku egzistenciju. U istom, na mirovanju, nego na vječnom vraćanju istog.31 umetnosti kao i u životu čoveka u Antici važi naprosto pravo ja- Istorijska činjenica očitovanja umetničkog htenja u različitim konkretnim čega (podv. R. P.),34 ostvarenjima unutar različitih opštih okvira stila ne znači da je tu reč o vrednosnim kod Ničea prvi period konstituisanja čovečanstva odigrava se u znaku razlikama između tih manifestacija, čime bi se reaktuelizovala evolutivnost umetnič- zadobijanja moći nad prirodom, a moral je bio neophodan samo zato “da bi čovek kih tokova, kao onih inferiornih koji samo pružaju podsticaje, i onih superiornih, koji opstao u borbi sa prirodom i protiv ‘divljih zveri’ ”.35 Kada se ova moć zadobije, te posticaje pravilno shvataju i stvaraju “istinska” umetnička dela. Rigl je već svojim otvoren je put ka sledećem tipu odnosa, korišćenju te moći radi sopstvenog sa- prevrednovanjem istorijskog mesta i značaja poznorimske primenjene umetnosti i moizgrađivanja. Umetnost kao usavršavanje prirode posredstvom duhovne lepote ornamentalnih dekoracija, upravo na tragu razlikovanja između vrednosnih sudova i podrazumeva u osnovi dualističku diskrepancu između prirode i duha, ubeđenje u sudova koji uzimaju u obzir vrednosti (Rikertova podela), u sklopu jednog, danas u bezvrednost materije, a umetnost se shvata kao asimilacija materije i povratak u R A d ovA N P o P ov I ć 788 30 “Štaviše, polazeći od jedne određene kulturalne oblasti mogu da se u principu rekonstruišu 32 “Moj osnovni stav: ne postoje moralni fenomeni nego samo moralna interpretacija ovih 789 druge strane iste kulture, tako da, ako je poznata umetnost, mogu da se kao srodne odrede re- fenomena. Sama ta interpretacija ima vanmoralno poreklo.” Friedrich Nietzsche, “Der Wille zur ligija, filozofija ili nauka (‘pošto je i nauka, uprkos svoj prividnoj samostalnosti i objektivnosti u Macht”, iz Werke, Bd. 2, Alfred Kröner Verlag, Leipzig, 1930, str. 370, fr. 100. pogledu svog usmerenja u osnovi zavisna od uvek vodećih sklonosti’).” Hans Sedlmayr, “Kun- 33 Friedrich Nietzsche, “Der Wille zur Macht”, str. 377, fr. 114. stgeschichte als Stilgeschichte (Die Quintessenz der Lehren Riegls)”, iz Kunst und Wahrheit 34 Alois Riegl, Historische Grammatik der bildenden Künste, Hermann Böhlaus Nachf, Graz – (Zur Theorie und Methode der Kunstgeschichte), Rowohlt, Hamburg, 1959, str. 26. Köln, 1966, str. 25. 31 Danko Grlić, “Nietzsche”, iz Odabrana djela 2, Naprijed – Nolit, Zagreb – Beograd, 1988, 35 Friedrich Nietzsche, “Der Wille zur Macht”, iz Werke, bd. 2, Alfred Kröner Verlag, Leipzig, str. 119–120. 1930, str. 403, fr. 163.  svoj istinski habitus – materija je modalitet samousavršavanja duha.36 Niče je treću [...] doktrina o izražavanju počela teorijski da se učvršćuje tek u PRILoG: FILoZoFIJA vIZuELNoSTI ALoJZ RIGL FIGuRE u PoKRETu PRILoG: FILoZoFIJA vIZuELNoSTI vrstu odnosa čoveka prema “najvišim vrednostima”, između ostalih i prema moral- drugoj polovini devetnaestog veka i teorija Einfühlunga je pomo- nosti i umetnosti, izdvojio od prethodno navedene dve, ali je ipak očigledno da je u gla da se ona formuliše. Devetnaesti vek je sa svojim rasplinutim pitanju (njemu) savremeno shvatanje o umetnosti kao samosvrsi, umetnosti zbog vitalizmom preinačio pojam utiska i osećaja, preobražavajući ga umetnosti, larpurlartističkoj ironijskoj distanci prema stvarnosti, shvatanje koje Niče iz aktivnog u pasivan. Ono što je dotle bilo jedva prosto zapa- ocenjuje kao jednostrano, apstraktno, u krajnjoj liniji, kao zlo. Danas (a “danas” se žanje: pomisao da naše osećanje oživotvorava stvari i da one tek odnosi na period od 1520. godine nadalje), kaže Rigl, tako izražavaju naša duševna stanja, postaje od tada delotvoran umetnik je jedan otmen gospodin koji stvara radi zadovoljstva i sistematski princip.39 drugog značajnog i bogatog gospodina, bilo da je reč o nekoj Ne samo da su u periodu koji se hronološki podudara sa vremenom u osobi ili o državi ili crkvi. Pošto nedostaje čvrsta norma u opaža- kome nastaju i formiraju se osnovni pojmovi Riglove teorije umetnosti na sceni si- nju prirode, svaki umetnik opaža je na drugačiji način. Umetnost stematizatorski napori na području teorije uosećavanja, nego i, što je za nas važnije, je izgubila neposredan značaj za život modernog čoveka. Ona je nastojanje da se ova teorija ontološki zasnuje na nekoj opštijoj osnovi nego što je postala predmet estetičkog diletantizma, za koji je potrebno vas- to subjektivna percepcija stvarnosti i estetsko zadovoljstvo. Upravo u najcelovitijem pitanje i školovanje.37 pokušaju u ovom pravcu, onome koji je u svom sistemu estetike preduzeo Teodor Ciklično kretanje u večnom vraćanju istoga, diskontinuitet, umetničko Lips, percepcija umetničkog dela i njegovo predstavljanje podrazumevaju prisustvo stvaralaštvo kao manifestovanje umetničkog htenja, neprekidno pulsiranje u vidu jedne posebne vrste delatnosti iz koje proizlazi osećanje zadovoljstva (Lustgefühl), trostepenog samousavršavanja i samoiscrpljivanja potencijalnostî stila – sve ono koje može da se podeli na elementaran osećaj (Elementargefühl) – jednostavan do- što može da se kaže o Riglovom shvatanju umetnosti, gotovo na isti način odjekuje u življaj osnovnih boja ili čistih tonova) i osećaj forme (Formgefühl), koji počiva u do- Ničeovoj kritici najviših vrednosti i njegovoj onto-kosmološkoj zamisli.38 U granica- življavanju složenih kombinacija pomenutih elemenata. Osećaj zadovoljstva nastaje ma ovog rada nemoguće je iscrpno analizirati sve one dodirne tačke koje nesumnjivo kada se, kako Lips kaže, u sopstvenom unutrašnjem predstavnom svetu okrećemo postoje kod ova dva savremenika, dok bi Ničeovo razlikovanje između apolonijskog predmetu predstave, 40 a osećaj nezadovoljstva kada smo u tom činu sprečeni nekom i dionizijskog principa i odgovarajuća Riglova razmatranja grčke umetnosti te pre- nesuštinskom suprotnošću ili otporom. 41 Ne samo da je Lips eksplicitno prihvatio nošenje ove Ničeove distinkcije na plan optičko-receptivne komponente estetičkog neokantovsku podelu na nomotetske (on ih naziva normativnima) i idiografske (kod doživljavanja zasluživalo posebnu studiju. Za sada možemo da učinimo samo to- liko da ukažemo na ove povezanosti kao na orijentire na mogućim pravcima daljih njega su to nauke koje opisuju i objašnjavaju) nauke, u koje je uvrstio i psihologiju, istraživanja. nego je postavio i tezu o percepciji i doživljavanju kao izrazito aktivističkom činu, koji U bliskoj vezi sa uticajem koji su cikličko-vitalistička shvatanja proizašla zahteva od subjekta opažanja delatnost u kojoj on asimiluje u sopstveni unutrašnji iz tzv. desno hegelovske filozofske tradicije u drugoj polovini devetnaestog veka, senzibilitet umetničko delo koje je pred njim. 42 U želji da proširi osnov perceptivne i kao i iz reakcije na bilo kakav racionalistički konstruktivizam i providencijalističke prezentativne delatnosti, Lips takođe prelazi uske granice tematizovane oblasti for- sistematizacije istorije, stoji i uticaj koji je na Riglovu teorijsko-umetničku koncepciju miranja estetskog doživljaja i postavlja dalekosežnu tezu da, s obzirom na to da se ostvarila jedna struja tada mlade i veoma uticajne naučne discipline – psihologije – uvek krećemo u nekom modalitetu predstavljanja stvarnosti, i čitav život, ukoliko se od koje su mnogi očekivali da zameni filozofiju, a to je tzv. psihologija uosećavanja shvati kao celokupnost predstavljenih sadržaja, jeste i sâm delatnost. Poistovećiva- (Psychologie der Einfühlung). Ovaj pravac u psihologiji, koji je po problemima koje nje osnovne kategorije tadašnjeg vitalizma sa aktivističkim etosom uspona i opadanja tematizuje najbliži psihološkim disciplinama kao što su psihologija umetnosti i psi- hologija percepcije, proizašao je iz britanskog estetičkog intuitivizma osamnaestog 39 Gvido Morpurgo-Taljabue, Savremena estetika, Nolit, Beograd, 1968, str. 52–53. veka i kontinentalnog romantizma početkom devetnaestog veka, ali je 40 Theodor Lipps, “Ästhetik. Psychologie des Schönen und der Kunst”, iz Erster Teil, Grun- R A d ovA N P o P ov I ć dlegung der Ästhetik, Verlag von Leopold Voss, Leipzig, 1923, str. 17. 790 36 Alois Riegl, Historische Grammatik der bildenden Künste, Hermann Böhlaus Nachf, Graz – 41 “Ako je najintimnija suština bića volja za moć, ako svaki rast moći predstavlja zadovoljstvo, 791 Köln, 1966, str. 32. a nezadovoljstvo svaka nemoć otpora, nemoć da se zagospodari; zar ne bismo smeli da pret- 37 Alois Riegl, Historische Grammatik der bildenden Künste, str. 56. postavimo da su zadovoljstvo i nezadovoljstvo najvažnije činjenice? Da li je volja moguća bez 38 “Ovaj moj dionizijski svet večnog samostvaranja i večnog samouništavanja, ovaj skriveni ovih oscilacija potvrđivanja i negiranja?” Friedrich Nietzsche, Der Wille zur Macht, Bd. 2, Alfred svet dvostrukih naslada, ovo moje stajanje izvan dobra i zla, bez cilja ukoliko se cilj ne sastoji u Kröner Verlag, Leipzig, 1930, str. 463, fr. 318. sreći kruženja, bez volje, ukoliko krug nije dobra volja sam po sebi – hoćete li da znate kako se 42 “Uvek kada se u pravom smislu te reči ‘uživljavam’ ili uvek kada osećam sebe u nekom zove ovaj svet? [...] Ovaj svet je volja za moć i ništa osim toga.” Friedrich Nietzsche, “Der Wille predmetu koji je od mene različit, ono što uosećavam (das Eingefühlte) je delatnost ili doživljaj zur Macht”, iz Werke, Bd. 2, Alfred Kröner Verlag, Leipzig, 1930, str. 535, fr. 491. delatnosti.” Friedrich Nietzsche, Der Wille zur Macht, str. 7.  delatne moći približava ovu psihologističku poziciju Ničeovoj koncepciji sveta kao napomenuti i to da je Rigl pravio jasnu razliku između spoljašnjeg karaktera stila i PRILoG: FILoZoFIJA vIZuELNoSTI ALoJZ RIGL FIGuRE u PoKRETu PRILoG: FILoZoFIJA vIZuELNoSTI volje za moć. Štaviše, principa stila, u nameri da istakne značaj jednog specifičnog strukturnog sklopa u Ukupna unutrašnja delatnost, samoispoljavanje moje unutrašnje kome presudan značaj ima unutrašnja pokretačka snaga formativnih principa koji se snage uopšte, određeno je kao zadovoljstvo ili nezadovoljstvo u zasnivaju na usmerenoj delatnosti volje, volje koja svoj izraz nalazi u duhovno po- skladu sa čitavim svojim karakterom, čak u skladu sa svojim na- vesnom konceptu stila, u kome se koncentrišu suštinska obeležja svih pojedinačnih činom ili unutrašnjim ritmom proticanja, a takođe i u srazmeri sa napora za oblikovanjem stvarnosti u jednoj epohi. “snagom” koja se pri tom ispoljava, pre svega s obzirom na snagu ili slabost delatnosti.43 Drugim rečima, upravo onako kako je Niče odredio volju za moć, kao van- Zaključne napomene moralan činilac konstituisanja vrednostî, isto onako kao što je Rigl shvatio umetničko htenje kao pretpostavku svakog stilskoepohalnog određenja i kriterijuma vrednova- Donositi bilo kakve zaključke ili davati definitivne kritičke ocene teorijskog nja dela, 44 tako je i Lips unutrašnje predstavno delovanje, koje nalazi zadovoljenje u dometa, istorijskog značaja i obima uticaja o jednoj još uvek veoma živoj intelektual- neposrednoj zavisnosti od toga u kojoj meri je sama delatnost koja je njegov uslov noj tradiciji kakva je bez sumnje tradicija Bečke škole istorije umetnosti, predstavlja- snažna, postavio u vanestetskom smislu. Kao i volja za moć, Lipsova estetska delat- lo bi nezahvalan posao, osim ako bi u sklopu jednog pregleda trebalo ukazati na one nost nalazi zadovoljenje u sopstvenom povećavanju. 45 Delatnost predstavljanja, koja zadatke koje je ovaj teorijski pravac postavio pred budući naučni rad u ovoj oblasti, nalazi zadovoljstvo u povećavanju sopstvene snage, uslovljava i estetičku objektiv- kao i na podsticaje koje je s tim u vezi pružio. Takve zadatke i podsticaje, uprkos svim nost, a ona nije ništa drugo do neposrednost onoga što je delo kao prezentno, kao zamerkama koje bi mogle da joj se upute u pogledu koncepcijske nekonzistentnosti i uobličen život, te prema tome, objektivna je samo snaga delatnosti koja se različito pojmovno-terminološke neodređenosti, obelodanila je upravo teorijska misao Alojza individuira i u tim svojim individuacijama predstavlja, ali to ipak ne dovodi u pitanje Rigla. Holistički pristup u istraživanju istorijsko umetničkih i teorijsko umetničkih njenu faktičnost i u toj faktičnosti izjednačavanje stvarnosti sa estetskim objektivi- problema, koncept organičnog razvoja tendencija u umetničkom stvaralaštvu, primat tetom ili estetičkom istinitošću. S obzirom na uticaj koji je imao ovaj voluntaristički htenja, odnosno volje u činu proizvođenja umetničkog dela, kao i značaj dijahro- psihologizam, posebno u pogledu supstancijalnosti umetničkog htenja kako ga je nijskih preseka za utvrđivanje formativnih principa savremenih pravaca umetničkog Rigl odredio, jedini način da se njegovo stanoviše okarakteriše kao “psihologizam” stvaralaštva, svakako predstavljaju, u doba prevlasti anglosaksonskog strukturaliz- bilo bi značenje koje je Panofski naveo kao jednu od mogućnosti da se umetničko ma i poststrukturalizma, solidan osnov za jedan suštinski preokret. On bi pre sve- htenje definiše u okvirima psihologije – a to je da ono predstavlja specifično uobli- ga trebalo da donese rezultate u oblasti periodizacije istorije umetnosti u pravcu čenu supstancijalnu svest epohe, koja se individuira na različitim planovima opštosti, prevladavanja artificijelne podele na unilinearnu evolutivnu shemu Stari – Srednji bilo kao ličan umetnički stil, stil škole ili pravca ili kao estetički normativ. 46 Treba – Novi vek i da doprinese uvođenju hronoloških podela koje bi uzimale u obzir forme 43 Friedrich Nietzsche, Der Wille zur Macht, str. 9. duhovnopovesne kontekstualizacije umetničkog delovanja koje ponajmanje zavise od 44 Kao i svaka volja, i umetničko htenje podrazumeva odluku o činjenju ili ne-činjenju. Zato simplifikovane hronologizacije čija je eksplanatorna vrednost ništavna, a demonstra- je Panofski (Erwin Panofsky, 1892–1968) s pravom primetio da “akt volje svagda ima karakter tivna ili klasifikacijska vrednost ima isključivo propedeutički značaj. U tom pogledu odluke: o nekom htenju može se smisleno govoriti samo tamo gde su u subjektu potencijalno od ključne metodske vrednosti bio bi dualistički princip razvrstavanja umetničkog žive najmanje dve ciljne predstave između kojih može da bira. Svesno potvrđivanje određenih umetničkih ciljeva i time zauzimanje određenog teorijsko umetničkog stava moći će, dakle, da oblikovanja na plastičko-objektivnu (orijentalnu) i optičko-subjektivnu (grčku, posle bude moguće samo takvim umetnicima (ili epohama) u kojima je, pored njihovog sopstvenog perioda migracija indogermanskih naroda) percepcijsku matricu, koja se na kasnije pranagona, potencijalna najmanje još jedna, suprotno usmerena tendencija, a biva izazvana periode umetničkih kretanja u Evropi prenosi kao sklonost ka plastičnosti Rimljana i ‘obrazovanim doživljajem’ (primerice, dodirom sa antikom ili bilo kojim drugim umetničkim fe- nomenom): tek kada različite mogućnosti stvaranja mogu na taj način uzajamno da se rasvetle, R A d ovA N P o P ov I ć ovo se vidi sposobno i pozvano da razlikuje, odmerava i da dokučuje sebe.” Erwin Panofsky, daljeg identifikuje sa namerom ili htenjem umetnika. – 2. kolektivno istorijski postavljeno 792 “Pojam umetničkog htenja”, iz Rasprave o osnovnim pitanjima nauke o umetnosti, samostalno tumačenje psihologije epohe, koje o htenju koje je delatno u jednom umetničkom stvaralaš- 793 izdanje, Bogovađa, 1999, str. 82. tvu hoće da prosuđuje kao da je ono bilo živo u ljudima iste epohe i, svesno ili nesvesno, 45 “Ono što čovek hoće, ono što i svaki najmanji deo živog organizma hoće, jeste porast bilo prihvatano od njih. – 3. tumačenje čisto empirijskog postupka psihologije apercepcije, moći.” Friedrich Nietzsche, “Der Wille zur Macht”, iz Werke, Bd. 2, Alfred Kröner Verlag, Lei- koje – polazeći od analize i objašnjenja ‘estetskog doživljaja’, tj. događaja koji se oslikavaju u pzig, 1930, str. 464, fr. 321. psihi posmatrača koji uživa umetnost – veruje da tendencije koje se ispoljavaju u umetničkom 46 “Najrasprostranjenija shvatanja pomenutog pojma (pojam umetničkog htenja – prim. R. delu bez daljeg može da dokuči iz delovanja koje ono izaziva u nama koji posmatramo.” Erwin P.) [...] jesu psihologistička i mogu se svrstati u sledeće tri podvrste: 1. individualno istorijski Panofsky, “Pojam umetničkog htenja”, iz Rasprave o osnovnim pitanjima nauke o umetnosti, orijentisano psihološko umetničko tumačenje koje umetničku nameru ili umetničko htenje bez samostalno izdanje, Bogovađa, 1999, str. 81.  obeležava krug njihovog dominantnog kulturalnog uticaja i subjektivno-optičku vi- << PRILoG: FILoZoFIJA vIZuELNoSTI ALoJZ RIGL FIGuRE u PoKRETu PRILoG: FILoZoFIJA vIZuELNoSTI Klement Grinberg zuru transalpskih naroda. To bi svakako predstavljalo prvi, ali veoma značajan korak ka “prevrednovanjima nauke o umetnosti” koje su Rigl i još neki kasniji teoretičari Bečke škole imali na umu. Literatura: Auguste Comte, Kurs pozitivne filozofije, Univerzitetska riječ, Nikšić, 1989. Lorenz Dittmann, Stil – Symbol – Struktur (Studien zu Kategorien der Kunstgeschi- chte), Wilhelm Fink Verlag, München, 1967. Danko Grlić, Odabrana djela, tom 2 (Friedrich Nietzsche), Naprijed – Nolit, Zagreb – Beograd, 1988. Imanuel Kant, Kritika moći suđenja, BIGZ, Beograd, 1991. Snješka Knežević (ed.), Bečka škola povijesti umjetnosti, Barbat, Zagreb, 1999. Theodor Lipps, Ästhetik. Psychologie des Schönen und der Kunst, I-II, Verlag von Leopold Voss, Leipzig, 1923. vIZuELNI Gvido Morpurgo-Taljabue, Savremena estetika, Nolit, Beograd, 1968. Friedrich Nietzsche, Werke, Bde. 1-2, Alfred Kröner Verlag, Leipzig, 1930. FoRMALIZAM Otoo Pächt, Methodisches zur kunsthistorischen Praxis, Prestel-Verlag, München, 1977. : Đinhi Čoi Erwin Panofsky, Rasprave o osnovnim pitanjima nauke o umetnosti, samostalno izdanje, Bogovađa, 1999. Alois Riegl, Stilfragen. Grundlegungen zu einer Geschichte der Ornamentik, Richard uvod: Carl Schmidt & Verlag, Berlin, 1923. Moderna umetnost i vizuelni formalizam Alois Riegl, Historische Grammatik der bildenden Künste, Hermann Böhlaus Nachf, Graz – Köln, 1966. Formalizam, kao ideja koja se usredsređuje na izvesne formalne kvalitete Heinrich Rickert, Kulturwissenschaft und Naturwissenschaft, Verlag von J. C. B. u umetničkim delima kao što su dizajn, jedinstvo, proporcija, ritam, ravnoteža i har- Mohr (Paul Siebeck), Tübingen, 1926. monija, postoji odavno. Međutim, vizuelni formalizam, koji se koncentriše isključivo Heinrich Rickert, Die Probleme der Geschichtsphilosophie, Carl Winters Universi- tätsbuchhandlung, Heidelberg, 1924. na vizuelnu umetnost, relativno je nova i karakteristično moderna teorijska tenden- Hans Sedlmayr, Kunst und Wahrheit (Zur Theorie und Methode der Kunstgeschich- cija koja potiče od kasnog devetnaestog i ranog dvadesetog veka, kada je vizuelna te), Rowohlt, Hamburg, 1959. umetnost počela da se udaljava od vernog prikazivanja prirode. Konkretno, francuski Gottfried Semper, Kleine Schriften, Spemann, Berlin, 1884. postimpresionistički umetnički radovi su ostavili dubok trag na oblikovanje vizuelne Rudi Supek, Herbert Spencer i biologizam u sociologiji, Naprijed, Zagreb, 1987. formalističke teorije umetnosti. Kako su umetnici, oslobođeni od ograničenja vernog Osvald Špengler, Propast Zapada I–IV, IK “Književne novine”, Beograd, 1990. prikazivanja umetnosti, počeli da se bore sa pikturalnim problemima, počeli su da Smilja Tartalja, Skriveni krug (Obnova ciklizma u filozofiji istorije), Velika edicija Ide- usvajaju formalne kvalitete, kao što su linija, boja, oblik, prostor i svetlost, zbog ja, Beograd, 1976. samih formalnih kvaliteta, a ne zbog njihove deskriptivne moći predstavljanja spo- Lionelo Venturi, Istorija umetničke kritike, Kultura, Beograd, 1963. R A d ovA N P o P ov I ć Gvido Kosnitz von Weinberg, Ausgewählte Schriften, Bd. I (Kleine Schriften zur ljašnjeg sveta. 794 Struktur), Verlag Gebr. Mann, Berlin, 1965. Počeci vizuelnih formalističkih teorija dvadesetog veka obično se pripisuju 795 Wilhelm Windelband, Präludien (Aufsätze und Reden zur Philosophie und ihrer Ges- Sezanovim (Paul Cézanne, 1839–1906) umetničkim delima. U stvari su dvojica ranih chichte), Bd. 2, Verlag von J. C. B. Mohr, Paul Siebeck, 1924. formalista, Klajv Bel (Clive Bell, 1881–1964) i Rodžer Fraj (Roger Fry, 1866–1934), Georg Witkoswski (ed.), Lessings Werke, Bd. 5: Lessing, Goth old Ephraim: Laokoon prepoznali formalni revolucionarni uticaj Sezanovog dela. Bel i Fraj su verovali da mi- oder über die Grenzen der Mahlerey und Poesie, Bibliographisches Institut, Leipzig, metičko prikazivačko slikarstvo koje prikazuje književnu temu ne može samostalno 1909. da nam pruži autentično estetsko iskustvo. Umesto toga, smatrali su da ta vrsta pri-  kazivanja deluje samo na našu običnu sentimentalnost i da nema ničeg zajedničkog Poreklo, protivrečnosti i moguće jedinstvo PRILoG: FILoZoFIJA vIZuELNoSTI vIZuELNI FoRMALIZAM FIGuRE u PoKRETu PRILoG: FILoZoFIJA vIZuELNoSTI sa istinskim estetskim doživljajem. Bel i Fraj tvrde da su Sezanova dela najbolji pri- formalističke teorije meri čistog slikarstva, jer se fokusiraju isključivo na formalne kvalitete organizacije apstrahovane od realnosti. Prema Belu, Sezanova izuzetna formalna konfiguracija je Kantova (Immanuel Kant, 1724–1804) estetička teorija Kritika moći suđe- estetski značajna forma, jer: nja (Kritik der Urtheilskraft) je značajni intelektualni temelj celokupne vizuelne forma- linija i boje spojene na određen način, određene forme i njihovi lističke teorije dvadesetog veka. Najčešći opšteprihvaćeni aspekt kantovske estetike odnosi, pokreću naše estetske emocije. Ovi odnosi i spojevi linija je verovanje da čisti estetski sud zahteva “nezainteresovano” shvatanje dovršenja i boja, ove forme koje nas estetski pokreću, nazivam “značajnom forme u objektu. Drugim rečima, zadovoljstvo koje se dobija iz čistog estetskog suda formom”; “značajna forma” je zajednički kvalitet svih dela vizu- razlikuje se od zadovoljstva doživljenog samo preko procenjivanja funkcionalne efi- elne umetnosti.1 kasnosti objekta ili njegovog praktičnog značaja. Autentično estetsko ocenjivanje Prema tome, apstraktni pokret u modernoj umetnosti dvadesetog veka predmeta uključuje uživanje u njegovim čulnim, formalnim i strukturalnim odnosima bio je pod direktnim uticajem formulacija vizuelnih formalističkih teorija koje su mo- (kao što su ravnoteža oblika i boja). Kant tvrdi da ako smo nezainteresovani za prika- gle da uhvate i izraze ovaj novi, poseban istorijski fenomen umetnosti. Sledeći Bela i zivanje objekta, ili za njegovo uzročno delovanje na čula, naša perceptivna interakcija Fraja, Klement Grinberg (Clement Greenberg, 1909–1994) i Majkl Frid (Michael Fried, sa takvim objektom je bolje stimulisana, jer njegovoj formi poklanjamo nepodeljenu 1939–) su snažno uticali na tumačenje eksplozije apstraktne umetnosti u Americi od pažnju. Pre nego što istražimo na koji način je svaki formalista pod uticajem Kan- četrdesetih do šezdesetih godina dvadesetog veka. Objašnjavajući značaj modernih tove teorije, značajno je da ukažemo na kritični problem prouzrokovan pogrešnim umetničkih razvoja, Grinberg i Frid su, kao Bel i Fraj, takođe koristili rani formalistički usvajanjem te teorije od strane vizuelnih formalista. Kantov čisti estetski sud se pojam čiste umetnosti i davali prvenstveni značaj formalnim kvalitetima, usredsre- tiče prvenstveno estetskog doživljaja prirode i u ovom kontekstu bi trebalo razumeti đujući se na jedinstvene kvalitete medija i poseban vizuelni doživljaj koji iz njih pro- Kantovu tvrdnju da je nezainteresovani stav prema prikazivačkom sadržaju neopho- ističe. Za Grinberga i Frida, istorija modernog slikarstva od Manea (Édouard Manet, dan za čisti estetski sud. Međutim, vizuelni formalisti, usvajajući Kantovu teoriju, 1832–1883), impresionista, do Seraa (Georges Seurat, 1859–1891), Sezana, Pikasa ne uspevaju da prepoznaju suštinske razlike između prirode i umetničkog dela. Oni (Pablo Picasso, 1881–1973), Braka (Georges Braque, 1882–1963), Ležea (Fernand ovaj naglasak na nezainteresovanosti u divljenju prirodi prevode u diskvalifikaciju Léger, 1881–1955), Mondrijana (Piet Mondrian, 1872–1944), Kandinskog (Василий prikazivačkog sadržaja kao osnove estetske forme. Oni u svojoj revnosti da naglase Васильевич Кандинский, 1866–1944) i Miroa (Joan Miró, 1893–1983) je dosled- samodovoljnost formalnog značaja umetnosti i izdvojenost estetskog doživljaja u na evolucija formalnog razvoja savremene umetničke prakse u pravcu postepenog odnosu na obične doživljaje u životu, teže da u velikoj meri potcene značaj prikazi- rastakanja trodimenzionalnog iluzionističkog prostora. Za njih, istorijski razvoj mo- vačkog slikarstva i prikazivačkog sadržaja u estetskom doživljaju umetnosti. Nezain- derne umetnosti prema apstrakciji direktan je rezultat toga što su umetnici prihvatili teresovani stav postaje negativni aspekt, kome je svrha da isključi veliki deo značenja značaj esencijalnih kvaliteta slike, kao što su ravna površina i oblik, kao svoje glavne umetničkog dela. pikturalne preokupacije. Usredsređujući se na ove formalne kvalitete, Grinberg i Frid Bel spada u one koji pogrešno tumače nezainteresovanost. On veruje da tvrde da je vizuelni doživljaj esencijalno optički. prikazivačka forma pobuđuje samo nečisto procenjivanje umetnosti, koje je estetski Značaj vizuelnog formalizma dvadesetog veka, prema tome, leži u njego- nebitno, ako ne i štetno: voj bliskosti sa modernom umetnošću, i u teorijskom uverenju formalista u auto- u procenjivanju umetničkog dela treba imati samo osećaj forme i nomiju umetnosti. Konkretnije, autonomija vizuelne umetnosti je izvedena iz pojma boje i znanje o trodimenzionalnom prostoru. 2 čiste umetnosti i posebne estetske emocije. Svi formalisti su verovali da forma u Fraj takođe naglašava značaj nezainteresovanog stava u estetskom doživ- umetničkom delu može da donese autentični vizuelni doživljaj. Sada ćemo se po- ljaju. On kaže: zabaviti poreklom, napetostima i potencijalnom ujedinjujućom teorijom, koju ovaj Moramo se [...] odreći pokušaja da sudimo o umetničkom delu 796 pristup može da ponudi. prema njegovoj reakciji na život i da ga smatramo izrazom emo- 797 cija posmatranim kao samom sebi cilj [...]. Ako, dakle, čovek stvori objekt bilo koje vrste, ne za upotrebu, niti zbog njegovog ĐINHI ČoI uključivanja u aktuelni život, nego kao umetnički predmet, koji 1 Clive Bell, Art, Fredrick A. Stokes Pubs., New York, 1913, str. 18. 2 Clive Bell, Art, str. 27  su njegovi kvaliteti kao objekta koji služi životu imaginacije? On Grinberg smatra da ovo konkretno uključuje da: PRILoG: FILoZoFIJA vIZuELNoSTI vIZuELNI FoRMALIZAM FIGuRE u PoKRETu PRILoG: FILoZoFIJA vIZuELNoSTI [objekat bilo koje vrste] mora pre svega da se prilagodi tom ne- [se] posebna i odgovarajuća oblast kompetencije svake umet- zainteresovanom intenzitetu razmatranja, za koji smo shvatili da nosti podudara sa svim onim što je posebnost prirode njenog je efekat odbacivanja responzivnog delovanja. On mora da bude medija.7 prilagođen toj pojačanoj moći percepcije za koju smo videli da U slučaju slikarstva, on veruje da je odatle proizilazi.3 posebnost te umetnosti samo ravna površina; zatvorena for- Prema Fraju, problem prikazivačkog slikarstva je da uvođenjem neestet- ma podloge bila je ograničavajući uslov, ili norma, koja se deli skih interesa kao što su religija, moral, psihologija i književni narativ, prikazani sa- sa umetnošću teatra; boja je sredstvo koje deli sa skulpturom držaj sprečava posmatrača da doživi istinski estetski odgovor na čistu formu. Otud i teatrom. Ravna površina, dvodimenzionalnost, bila je jedini Fraj tvrdi: uslov koji [slikarstvo] ne deli sa drugim umetnostima, tako da se Niko ko poseduje pravo razumevanje umetnosti slikarstva ne pri- modernističko slikarstvo okrenulo ravnoj površini više nego bilo pisuje nikakvu važnost onome što nazivamo temom slike – ono- čemu drugom.8 me što je reprezentovano. Za onog ko oseća jezik slikovne forme, Fridovo modernističko tumačenje umetnosti deli sa Grinbergovim kantov- sve zavisi od načina na koji je [nešto] reprezentovano, a ništa od ski uticaj. On piše: onoga šta je reprezentovano.4 istorija slikarstva od Manea, preko sintetičkog kubizma i Matisa Grinberg izvodi sličan zaključak o estetskoj nebitnosti prikazivanja u sli- (Matisse), može se okarakterisati izrazima postepenog povlače- karstvu, i piše: nja slikarstva od zadatka reprezentovanja realnosti – ili realnosti Niko dosad nije uspeo da pokaže da prikazivanje kao takvo ne- od moći slikarstva da je reprezentuje – u korist narastajuće pre- što dodaje ili oduzima od vrednosti slike ili skulpture. Prisustvo okupacije problemima svojstvenih samom slikarstvu.9 ili odsustvo libreta je vezano za vrednost u muzici [...]. To što Frid veruje da je teleološko čitanje Grinbergovog modernizma netačno. On nam slika daje stvari koje prepoznajemo, kao i složenost obli- tvrdi da unutrašnja umetnička logika koju nalazimo u Grinbergovoj teoriji istorije mo- ka i boja da je vidimo, ne znači da nam obavezno daje više kao dernističkog slikarstva ne treba da se razume kao teorijsko predskazanje, nego kao umetnost.5 vrsta istorijske tendencije koja se “može percipirati samo u retrospektivi”.10 Prema Drugi značajni aspekt Kantovog uticaja može se naći u kritikama Grinber- njegovom tumačenju, modernistička formalna evolucija postiže se “ishodima odluka ga i Frida, konkretno u njihovom tumačenju modernističkog umetničkog pokreta. koje su doneli individualni umetnici u bavljenju formalnim problemima koje je posta- Kant je tvrdio da je modernizam okarakterisan kao evolucija samokritične tendencije vila umetnost nedavne prošlosti.”11 umetnosti. Grinberg usvaja Kantovu koncepciju modernizma da bi izneo tvrdnju da Važno je razumeti ove zajedničke kantovske uticaje na vizuelne formali- tendencija moderne umetnosti prema apstrakciji odslikava ovu samokritičnu evoluci- stičke teorije dvadesetog veka, jer nam to dopušta da uhvatimo njihovu zajedničku ju. On dalje tvrdi da ova samokritična evolucija u slikarstvu ide u pravcu naglašavanja potku. Ipak, kada se usredsredimo samo na sličnosti među formalistima, javljaju se suštinskog i jedinstvenog kvaliteta slike – njene ravne površine. Kako on kaže: potencijalno ozbiljni problemi. Preovlađujuće shvatanje vizuelnog formalizma dvade- Suština modernizma leži, kako je ja vidim, u upotrebi karakteri- setog veka nažalost je u velikoj meri usredsređeno na direktne teorijske veze između stičnih metoda discipline da bi se kritikovala sama disciplina – ne četiri teorije, i otud je težilo da ih predstavi – nezasluženo – kao jednu, čvrsto uje- da bi se oborila, nego da bi se učvrstila u svojoj oblasti kompe- dinjenu teoriju. Ovo pojednostavljeno viđenje zanemaruje teorijsku različitost i po- tencije. Kant je koristio logiku da bi ustanovio njene granice, pa i ako je povukao mnogo iz njene stare jurisdikcije, nad onim što joj sebnost formalističkih teorija i može odvesti nezasluženom potpunom odbacivanju je preostalo dobila je sigurniji posed.6 formalizma kao nečega što nema nikakvu teorijsku dubinu i inovaciju. U stvari, po- stoje dva tabora ove preterano pojednostavljene kritike. U jednom taboru, filozofska 798 3 Roger Fry, “An Essay in Aesthetics”, iz Vision and Design, Meridian, New York, 1956, str. estetika izdvaja Bela da bi oprimerila osnove formalizma. Međutim, njegova teorija je 799 20–21. 4 Roger Fry, “The Artist and Psychoanalysis”, iz Christopher Reed (ed.), A Roger Fry Reader, 7 Clement Greenberg, “Modernist Painting”, str. 86. ĐINHI ČoI The University Chicago Press, Chicago, 1996, str. 361. 8 Clement Greenberg, “Modernist Painting”, str. 87. 5 Clement Greenberg, “Abstract, Representation, and so forth” iz Art and Culture: Critical 9 Michael Fried, “Modernist Painting and Formal Criticism”, The American Scholar vol. 33, no. Essays, Beacon, Boston, 1961, str. 133–134. 4, New York, Autumn 1964, str. 642. 6 Clement Greenberg, “Modernist Painting”, iz John O’Brian (ed.), Clement Greenberg. The 10 Michael Fried, “Modernist Painting and Formal Criticism”, str. 645. Collected Essays and Criticism, vol. 4, University of Chicago Press, Chicago, 1986, str. 85. 11 Michael Fried, “Modernist Painting and Formal Criticism”, str. 645.  krajnje dogmatična i pojednostavljena i estetički kritičari su u pravu kada naglašavaju veruje da je to dvodimenzionalna ravna površina slikarskog medija. Otud, iako obo- PRILoG: FILoZoFIJA vIZuELNoSTI vIZuELNI FoRMALIZAM FIGuRE u PoKRETu PRILoG: FILoZoFIJA vIZuELNoSTI njenu kružnu logiku. Nisu u pravu u tome što Belove logičke greške i prostodušnost jica tvrde da je povlačenje slikarstva od prikazivanja neophodno da bi se jemčila či- jednostavno poistovećuju sa onima u formalizmu uopšte. U drugom taboru, kritičari stota umetničkog dela, oni se ne slažu po pitanju stepena uklanjanja prikazivanja. Za umetnosti izgleda da se fokusiraju prvenstveno na Grinberga. I ovde se propušta Grinberga, povlačenje slikarstva od prikazivanja nije, kako Fraj misli, samo uklanjanje raznolikost i dubina formalističkih teorija, uzimanjem Grinbergove pozicije kao pred- predstavljanja prepoznatljivih objekata unutar iluzionističkog prostora. Grinberg se, stavnika formalizma. Strogo se usredsređujući na Grinberga, ovi kritičari s pravom mnogo radikalnije, zalaže za uklanjanje samog iluzionističkog prostora. Na primer, za ističu njegovo tumačenje umetničkog modernizma kao istorijski predeterminisanog i razliku od Fraja koji kod Sezana vrednuje ekspresiju trodimenzionalne arhitektonske preskriptivnog. Međutim, ovo nije propust celokupne formalističke teorije. strukturalne plastičnosti, Grinberg vrednuje Sezanovo pikturalno postignuće u na- Prema tome, ova dva tabora nude jedinstvene uvide u formalizam i njego- glašavanju fizičnosti same pikturalne površine. Konkretnije, Grinberg ceni Sezanove ve posebne probleme. Filozofski estetički pristup uviđa neka temeljna načela i otkri- vizuelne efekte uzorkovanja površine koje donosi potpuni dekorativni element, a koji va duboka filozofska pitanja koja formalizam, kao teorija umetnosti, postavlja. Ipak, dalje naglašava ravninu slike. prvenstveno se usredsređujući na vrlo opšta načela, on previđa specifični istorijski U svetlu ove tri razlike, preovlađujuće gledište tesnog teorijskog odnosa odnos formalizma sa određenim umetničkim fenomenima. Posledično, ovi tabori ne između Fraja i Grinberga mora se ponovo razmotriti. Iako obojica vrednuju apstrak- uspevaju da procene istorijsko postignuće formalizma u donošenju kritičkog alata tnu formu kao umetnički značajnu, oni imaju veoma različite poglede na ono šta koji se pojavio u pravo vreme da bi se pozabavio novim umetničkim fenomenima čini čistu apstraktnu formu. Njihove formalne vrednosti su bile različite zato što su koji su se događali oko njega. Nasuprot tome, kritički pristup umetnosti prepoznaje doživljavali umetnost u različitim istorijskim periodima. Fraj je svoju teoriju razvio istorijski odnos formalizma sa određenim umetničkim pokretima i jako je osetljiv u vreme kada je prikazivačka umetnost još uvek smatrana normom. Otud njegovo na teorijsku transformaciju formalizma u odgovoru na svaku specifičnu fazu istorije shvatanje apstraktne formalne vrednosti u savremenoj umetnosti ne dostiže isti nivo umetnosti. Međutim, on zanemaruje duboka estetička pitanja koja postavlja forma- razumevanja kao Grinbergovo. Iako Fraj razume da puna implikacija njegove teorije lizam. Sa ovim teškoćama koje su nam date, vreme je da se detaljnije pozabavimo logički vodi istoj apstraktnoj umetnosti, on je nesposoban da krene dalje od postim- razlikama unutar formalističke teorije. presionista, koji su za njega predstavljali savršen primer apstraktne forme. Zapravo Primarna teorijska razlika unutar formalizma može se naći u poređenju su Pikasove kasnije apstraktne slike to bile “isuviše” da bi se dopale Fraju. Nasuprot Bela i Fraja. Belove i Frajove teorije imaju toliko zajedničkog da se često smatra- tome, Grinberg je nalazio da je Pikasova apstrakcija još uvek isuviše figurativna u ju gotovo istim. Ipak, one se suštinski razlikuju u metafizičkom značaju formalnog poređenju sa nivoom apstrakcije koju su dostigli savremeni američki apstraktni ek- značenja umetničkog dela. Za Fraja, formalni značaj umetničkog dela, tj. vrednost spresionisti. Ova teorijska transformacija formalizma od Fraja do Grinberga odražava plastičnog formalnog dizajna u umetničkom delu nalazi se u njegovom izražavanju razvoj istorijskih fenomena umetnosti i još jedan je podsetnik da ne treba da posma- duhovne “realnosti” tamo gde je umetnikova vizija estetski organizovana na način tramo sve formalističke teorije kao samo jednu, jedinstvenu teoriju. koji nam dopušta da doživimo naglašenu perceptivnu istinu. Prema Fraju, značenje Treba ukazati i na razlike između Grinberga i Frida. Obojica se slažu da je realnosti koju predstavljaju formalni kvaliteti umetničkog dela je idealizovani aspekt razvoj umetničkog modernizma u pravcu apstraktne umetnosti zasnovan na unu- empirijske realnosti. Otud duhovna realnost koju predstavlja umetničko delo ima trašnjoj logici samokritike. Međutim, Frid uspeva da izbegne potencijalne probleme kontinualan odnos sa našim aktuelnim svetom. Nauprot tome, Bel veruje da umet- teleološkog determinizma koji se nalazi u Grinbergovoj tvrdnji sa zdravom dozom ničko delo ima vrednost zato što poseduje značajnu formu, koja ima metafizički zna- Hegela (Georg Wilhelm Friedrich Hegel, 1770–1831). Za razliku od Grinbergove smele čaj. Jedinstveni estetski kvalitet značajne forme odslikava večite istine idealnih formi tvrdnje da je posebni i esencijalni kvalitet slikarstva kao medija samo “ravna povr- i otud je “konačna realnost”. Belova ideja “realnosti” koju nalazi u formalnim kvali- šina ili ograničavanje ravne površine”, Frid tvrdi da je ravna površina samo jedan od tetima umetničkog dela u mnogo većoj meri je esencijalistička nego Frajova, jer Bel mnogih formalnih kvaliteta koji su identifikovani kao značajni za određene periode veruje da je duhovna, konačna realnost koju odslikava značajna forma umetničkog kolektivnim odlukama individualnih umetnika koji su se bavili određenim formalnim 800 801 dela nadčulna, neempirijska realnost. problemima koje je donela umetnost nedavne prošlosti. Drugim rečima, Frid tvrdi da Takođe postoje značajne teorijske razlike između Fraja i Grinberga. Iako suština slikarstva nije fiksirana (kako Grinberg veruje), nego je: ĐINHI ČoI obojica dele pojam čiste umetnosti, oni se razlikuju u onome što identifikuju kao u velikoj meri određena, i otud se stalno menja, kao odgovor na esencijalni pikturalni kvalitet čiste umetnosti. Dok Fraj trodimenzionalnu plastič- vitalne radove nedavne prošlosti i u odnosu sa njima. Suština nu formu smatra jedinstvenim kvalitetom slike kao umetničkog medija, Grinberg slikarstva nije nešto nesvodivo. Umesto toga, zadatak moderni-  stičkog slikara je da otkrije one konvencije koje su u datom tre- sugeriše da je teorija zasnovana na ličnom empirijskom iskustvu. Međutim, kao što PRILoG: FILoZoFIJA vIZuELNoSTI vIZuELNI FoRMALIZAM FIGuRE u PoKRETu PRILoG: FILoZoFIJA vIZuELNoSTI nutku same sposobne da uspostave identitet njegovog dela kao ukazuje Stil (Berly Lake Steele), Bel se isto tako zalaže za definiciju umetnosti na slike.12 esencijalistički način: Otud, prema Fridu, “oblik” slike – kakav na primer nalazimo kod Nolanda Ako nešto poseduje značajnu formu, onda je to umetničko delo (Kenneth Noland, 1924–), Olickog (Jules Olitski, 1922–2007) i Stele (Frank Stella, i ako je nešto umetničko delo, ono poseduje značajnu formu. 1936–) – postaje novo značajno estetsko razmatranje u bavljenju formalnim pro- Kad se njegovo shvatanje jednom usvoji, teorijski izuzeci nisu blemima optičkog doživljaja modernog slikarstva, koje je prethodno donela ravna mogući.14 površina slike. Prema tome, ako jednom prihvatimo Belove neproverljive, apriorne pret- Ove razlike između formalista jasno pokazuju da vizuelni formalizam dva- postavke značajne forme u umetničkom delu, njegovu teoriju je izgleda nemoguće desetog veka ima mnogo različitih verzija i da svaka teorija ima svoj poseban fokus, oboriti na osnovu našeg empirijskog iskustva. pozitivne tačke i problematična polja. Transformacije teorija formalista su se doga- Treća logička slabost od koje pate formalističke teorije je njihova krajnja đale kao odgovor na različite istorijske okolnosti umetnosti i na nova pitanja koja su neodređenost u artikulisanju pojmova umetničke forme i estetskog doživljaja. Argu- te okolnosti postavljale. Ovaj krucijalni uvid sugeriše da transformacija formalističke menti u izlaganjima su isuviše problematični, jer se zasnivaju samo na subjektivnom teorije nije završena, već da je i dalje u procesu stalnog teorijskog prilagođavanja. Sa ukusu, što ne može da donese nikakvu supstancijalnu analizu objektivne dimenzije ovom informisanom svešću, neka nam bude dopušteno da ponovo razmotrimo kri- našeg estetskog doživljaja. Bel i Fraj ne uspevaju da daju zadovoljavajuće objašnjenje tične izazove sa kojima su danas suočene vizuelne formalističke teorije dvadesetog značenja značajne forme. Prema tome, oni su nesposobni da nam daju bilo kakav veka. određujući princip između značajne i beznačajne forme, što ove teorije čini praktično neupotrebljivim. Grinbergovom argumentu o estetskom sudu takođe nedostaje lo- gička strogost. On tvrdi: “estetski sud je nevoljan i intuitivan”15 pre nego racionalan; Kritični problemi vizuelnog formalizma on se ne može dokazati, pošto je to stvar čisto subjektivnog ukusa. Grinbergov na- dvadesetog veka glasak na aspektu našeg estetskog doživljaja koji se “ne može analizirati” duboko je nezadovoljavajući. Čak i ako je naš estetski doživljaj duboko ličan i jedinstven (kao Postoje tri ozbiljne kritičke optužbe protiv formalističkih teorija: (1) logički što tvrdi Grinberg), ipak postoji zajednički aspekt svih estetskih doživljaja koji de- problemi, (2) kruto odvajanje forme i sadržaja i umetnosti i života i (3) problemi isto- limo sa estetskim doživljajima drugih i koji je zajednički sadržalac inače posebnih rijske perspektive. Mnogi kritičari su tvrdili da su ovi problemi, uzeti zajedno, ozbiljan kvaliteta ovih subjektivnih doživljaja. Estetski doživljaj, kao forma ljudske aktivnosti, osnov za potpuno odbacivanje formalizma. ima očiglednu intersubjektivnu dimenziju, koju treba analizirati u odnosu na temeljnu Prvi i najvažniji veliki logički problem je cirkularnost, od koje Belova teorija logičku strukuru doživljaja. Zaista se mora izvesti dalja analiza esencijalne priro- ozbiljno pati. Fraj je bio potpuno svestan ovog problema, i pisao je: de našeg estetskog doživljaja, da bi se odgovorilo na teška pitanja: zašto estetski on [Bel] počinje istraživanjem čiji je cilj da se pronađe zajednički, i doživljaj mora da bude nevoljan, intuitivan i duboko subjektivan? Koja je vrednost njima svojstven, kvalitet svih vizuelnih umetnosti. On nalazi da je njegovog doživljavanja na ovakav način? Šta to za nas znači? to “značajna forma”. Kako prepoznajemo značajnu formu? Pre- Još jedan veoma zamršen logički problem za formaliste je da je razlika iz- ko njene moći da izazove estetsku emociju. Čitalac će na ovom među forme i sadržaja “nelogična pretpostavka”. Tomas Mekivili (Thomas McEvilley, mestu verovatno pitati: “Šta je estetska emocija?” A g. Bel će 1939–) tvrdi: odgovoriti da je to emocija koju pobuđuje značajna forma. I to, Razlika između forme i sadržaja je iluzija. Postavlja se pitanje šta kako se čini, zatvara krug.13 se podrazumeva pod razlikom. Odnos između forme i sadržaja Prema tome, Bel najvažnije termine svoje teorije ostavlja nedefinisanim, je univerzalna koegzistencija, to jest, jedno se ne pojavljuje bez 802 što je čini praznom teorijom. drugog. Isti odnos postoji između mnogih sparenih termina, kao 803 Drugi logički problem Belove teorije je pitanje neoborivosti. Čini se da estet- ska osetljivost, neophodna za prepoznavanje značajne forme u umetničkim delima, ĐINHI ČoI 14 Berly Lake Steel, “A Critique of Bell: From ‘A Study of the Irrefutability of Two Aesthetic Theories’ ”, iz George Dickie and Richard Scalfani (eds.), Aesthetics: A Critical Anthology, St. 12 Michael Fried, Art and Objecthood, The University of Chicago Press, Chicago, 1998, str. 38. Martins Press, New York, 1978, str. 50. 13 Roger Fry, “A New Theory of Art”, iz Christopher Reed (ed.), A Roger Fry Reader, The Uni- 15 Clement Greenberg, Homemade Esthetics: Observations on Art and Taste, Oxford Univer- versity Chicago Press, Chicago, 1996, str. 159. sity Press, New York, 1999, str. 7.  što su uzrok i posledica, gore i dole, levo i desno. To ni najmanje apstraktnom slikarstvu bi trebalo vrednovati kao umetnikovo konceptualno nastoja- PRILoG: FILoZoFIJA vIZuELNoSTI vIZuELNI FoRMALIZAM FIGuRE u PoKRETu PRILoG: FILoZoFIJA vIZuELNoSTI ne znači da ne možemo da ih razlikujemo, nego da postojanje nje da iznese suštinski kvalitet medija, kao što je ravnina slikarske površine. jednog uvek implicira postojanje drugog. U stvari, pokušaj da se Još jedan osnov za formalne vrednosti formalista izgleda da proizilazi iz jedan apsorbuje u drugi je samoporažavajući, jer u odnosu na emocionalnog ili ekspresionističkog osnova. Iako formalisti tvrde da se estetska univerzalnu kogezistenciju nijedan element ne može biti samo- emocija razlikuje od običnih emocija i da je potpuno autonomna, jer je samodovoljna dovoljan ili ontološki prethodeći; svaki termin takvog para zavisi i upućuje samo na forme, oni su izgleda nesposobni da objasne značaj ili uživanje od drugog. Baš kao što uzrok može da postoji samo kao uzrok koje donose formalni kvaliteti, a da ne upućuju na našu opštu emociju. Čak i kada posledice, i posledica kao posledica uzroka, tako forma postoji prihvatimo Frajov i Belov zaključak da se estetska emocija veoma razlikuje od običnih samo kao forma sadržaja i sadržaj kao sadržaj forme.16 ličnih emocija kao što je prosta sentimentalnost, čini se da u tvrdnji da se vrednost Naglasak formalizma dvadesetog veka na čistoj formi je upravo ono čemu umetničkog dela nalazi u njegovoj sposobnosti da nam “uzburka duboke emocije”, se kritičari formalizma najžešće suprotstavljaju. Formalisti smatraju da je odvajanje oni izvode argumente iz značajne emocionalne osnove (kao što ekspresionistički te- forme i sadržaja krucijalno, jer samo forma može da donese autentično vizuelno unu- oretičari raspravljaju o umetnosti). Ipak, Fraj i Bel ovu emocionalnu osnovu našeg trašnje značenje umetničkog dela, pošto je ono suštinski izvedeno iz kvaliteta umet- formalnog doživljaja ne objašnjavaju drugačije osim da je razlikuju od običnih, ličnih ničkog medija. Upravo je ovo razlog zašto formalisti veruju da je apstraktno umetnič- emocija. Jedino objašnjenje te razlike koje daju je da je estetska emocija drugačija ko delo značajno, jer veruju da apstraktna umetnost ne sadrži nikakav “književni” ili pošto se tiče formalnih kvaliteta. Koliko sam ja u stanju da razumem tu ideju, čini se verbalno prevodivi sadržaj. Prema tome, formalisti tvrde da prikazivačko umetničko da oni smatraju da je estetska emocija vrsta kontemplativnog osećanja, posebnog delo (zbog njegove teme) može da donese samo obične, umesto estetski relevantnih čulnog odgovora, ili jedinstvena forma perceptivne psihologije koju proizvodi isklju- doživljaja, i u stvari nas odvraćaju od čistog vizuelnog optičkog doživljaja. Antifor- čivo naša percepcija određenih formalnih vrednosti. Ono što želim da kažem je da malisti, međutim, tvrde da formalisti zanemaruju značajan sadržaj umetničkog dela Fraj i Bel treba da se suoče sa dva kritična problema u ovoj stvari. Prvo, njihovi ar- odbacivanjem značenja koje se izvodi iz neformalnih, kontekstualnih aspekata kao gumenti o estetskoj emociji su tautološki, jer različitost formalnih kvaliteta definišu što su tema, umetnikova biografija i drugi kontekstualni aspekti. Najproblematični- na cirkularni način. Drugo i još važnije, izgleda da ne uspevaju da pokažu suštinsku je, posledica ovih isključivanja vanformalnog sadržaja je umanjivanje opsega našeg razliku između njihove posebne estetske emocije i naše emocije uopšte, “na emo- estetskog doživljaja, jer se umetnost odvaja od životnih iskustava. cionalnom nivou”. U stvari, izgleda da Frid ukazuje i na “osećanje” kao na kritično Ovde je od kritičnog značaja napomenuti da formalisti, bez obzira na to značenje umetničkih dela Nolanda i Olickog, a upravo su to dela koja on smatra pri- što veruju da forma umetničkog dela stvara značenja, tvrde da se formalna značenja mernim slučajevima “čisto vizuelne” prirode. ne vrednuju na čisto formalnoj osnovi. Izgleda da je neizbežna dilema formalista Ovi izvan-formalni aspekti (konceptualnog kao i emocionalnog značaja) vezana za izvan-formalne elemente. Za formaliste je nemoguće da potpuno isključe umetničkog dela otkrivaju kritične nedostatke ideje formalista o čistoj umetnosti i izvan-formalne faktore na koje se njihova formalna značenja u stvari oslanjaju. Je- njihovih tvrdnji o autonomiji vizuelne umetnosti. Njihovo strogo razlikovanje forme i dan osnov formalnog značenja se izgleda može opravdati kognitivistički. Formalni sadržaja prekida vezu između života i umetnosti. Međutim, ova kritika formalističkog kvaliteti umetničkog dela se ne cene na neiskaziv način zbog njih samih, nego zbog shvatanja čiste umetnosti i autonomije vizuelne umetnosti uključuje još složenije njihovih kognitivnih, konceptualnih funkcija. Za Fraja, percipiranje formalnih oso- probleme. bina nije samo čulno iskustvo. On tvrdi da vrednost arhitektonskog strukturalnog Prvo ćemo se pozabaviti problematičnim shvatanjem umetničkog dela od trodimenzionalnog plastičnog dizajna leži u kognitivnom doživljaju koji nam on daje. strane formalista: njihovo shvatanje apstraktne umetnosti kao neprikazivačkog rada Formalna vrednost plastičnosti leži u njenoj sposobnosti da pročisti naše percep- lišenog svakog prikazivačkog sadržaja nije precizno. Nemoguće je isključiti prikazi- tivne mogućnosti, jer je ona rezultat izražavanja estetske vizije umetnika koji među vanje u bilo kom umetničkom delu. Apstraktna umetnost je, u stvari, posebna vrsta partikularnostima traga za opštim obrascem. Prema tome, posmatračeva procena, prikazivačke umetnosti. Na primer, dela Poloka (Jackson Pollock, 1912–1956) i Mon- 804 zauzvrat, zahteva intelektualnu aktivnost razumevanja realnosti na poboljšan na- drijana bi mogla da predstavljaju slike univerzuma, poretka i nereda itd., umesto da 805 čin. Slično tome, Grinbergova prividno formalna vrednost – optička sveobuhvatnost predstavljaju samo ravnu površinu. Još važnije, kao što je Pol Krouter (Paul Crowther, površine – se isto tako ne može potpuno razumeti ako se shvata kao samo percep- 1953–) pokazao u svojoj knjizi Jezici umetnosti dvadesetog veka (The Languages of ĐINHI ČoI tivni psihološki doživljaj. Prema Grinbergu, optičnost koju nalazimo u modernom Twentieth Century Art), dela Poloka, Mondrijana i drugih predstavljaju složene struk- ture koje su centralne za vizuelnu percepciju. Površno shvatanje apstraktne umetno- 16 Thomas McEvilley, Art & Discontent: Theory at the Millennium, McPherson and Co., King- sti od strane formalista je posledica njihovog ograničenog shvatanja pojma prikazi- ston, N. Y., 1991, str. 42.  vanja. Ispravno shvatanje tog pojma ne uključuje samo prikazane fizičke objekte kao malista o posmatračevom čisto optičkom doživljaju je odbačena, jer se suprotstavlja PRILoG: FILoZoFIJA vIZuELNoSTI vIZuELNI FoRMALIZAM FIGuRE u PoKRETu PRILoG: FILoZoFIJA vIZuELNoSTI što su stolovi i jabuke, nego i zastupanje razmišljanja umetnika o konceptima i psi- našem aktuelnom doživljaju. Prema formalistima, posmatrač je naivan, nema nikakve hološkim osećanjima. Ako istinsko značenje umetničke forme suštinski razumemo unapred formirane koncepcije ili osećanja u suočavanju sa umetničkim delom. Ume- kao “re”-prezentaciju, postaje jasno da formalisti greše kada tvrde da je prikazivačka sto toga, posmatrač odgovara na čisto optičan, čulan način. To je logično nemoguće, umetnost (figurativna umetnost) estetski nebitna pošto je samo tehnika imitacije i pošto je priroda naše percepcije takva da se koncept prepoznaje pre nego što se pre- da njen prikazivački sadržaj nema nikakve veze sa formalnim kvalitetima. Formalisti pozna slika i u suočavanju sa bilo kojom slikom je nemoguće ukloniti našu lingvistič- ne uspevaju da vide da sadržaj prikazivačkih umetničkih dela može biti unutrašnja ku asocijaciju. Drugi razlog za odbacivanje formalističke ideje naivnog posmatrača je osobina dela koliko i formalni aspekt. Tema prikazivačkog umetničkog dela mora da se naše perceptivne aktivnosti ne događaju u vakuumu. Naše duboko kulturalno biti umetnički protumačena od strane umetnika. Prema tome, prikazivačko umet- uslovljavanje i naš način uvođenja u svet – na primer naš način sudelovanja sa pod- ničko delo predstavlja estetski transformisanu realnost, a ne samo njenu imitaciju. svesnim ili svesnim – neizbežno utiče na naše jedinstveno tumačenje umetničkog U ovom procesu umetničke “re”-prezenacije ne-formalni kontekstualni aspekti, kao dela. Prema tome, formalistički idealizovan doživljaj umetničkog dela, nekontamini- što su umetnikova životna iskustva (koja uključuju psihološke društveno-političke i ran životnim iskustvima, naivan je i neodrživ. istorijske dimenzije), uključeni su u umetničko delo. Razlika između umetničke i neu- Belovo i Frajevo verovanje da nema stapanja formalnog i prikazivačkog metničke forme, kao i sama jedinstvenost umetničke forme, proizilazi iz činjenice da sadržaja proizilazi iz pogrešne teorijske pretpostavke da je čist formalni doživljaj mo- je umetnička forma rezultat upravo umetnikovog “re”-prezentacijskog procesa. To je guće odvojiti od našeg životnog iskustva. Tvrdnja Grinberga i Frida da se apstraktna jedinstveni način na koji umetnica usvaja sopstveni doživljaj sveta unošenjem sop- umetnost obraća samo posmatračevom vidu i da je ovaj optički doživljaj istinsko vi- stvenog individualnog stila u proces pravljenja dela. U ovom svetlu, gledište forma- zuelno doživljavanje umetničkog dela je još jedno veoma pogrešno shvatanje istinske lista da je umetnička vrednost unutrašnja u odnosu na umetničko delo je britko. Oni, prirode našeg perceptivnog doživljaja. Kad procenjujemo umetničko delo, naša per- međutim, ne uspevaju da razumeju samo poreklo oblikovanja unutrašnje vrednosti, cepcija deluje u dva fenomenološki različita ali isprepletana aspekta koji nisu odvojivi, niti odakle ona dolazi. Ovde je naglasak formalista na mediju od vitalnog značaja, jer niti hronološki fiksirani. Jedan je, kako formalisti s pravom prepoznaju, neposredni je umetnička re-prezentacija moguća samo unutar datih i jedinstvenih ograničenja i intuitivan aspekt, gde se čulni utisak formalne konfiguracije ceni zbog nje same, dok mogućnosti medija. Istinsko značenje umetničke re-prezentacije (umetničke forme) se prepoznaje univerzalna dimenzija umetničkog dela. Drugi je refleksivan aspekt, je sintetičko ostvarenje između individualnog stila oblikovanog životnim iskustvom koji razmatra umetnikovo rukovanje medijem, poredi tehnike sa tehnikama drugih umetnice i posebnim kvalitetima umetničkog medija koji ona koristi. Ovo je kruks umetničkih dela i asocira na druge kontekstualne ideje naše društveno-istorijske di- izdvojenog estetskog doživljaja vizuelnog umetničkog dela i temelj vizuelne auto- menzije. Sama složena priroda i dinamika našeg perceptivnog doživljaja umetnosti nomije. Nažalost, vizuelni formalisti dvadesetog veka ne uspevaju da razumeju ovu prihvata oba ova aspekta i zato podvlači kritične slabosti u formalističkom shvata- poentu i umesto toga pogrešno tvrde da je čist vizuelni doživljaj moguć samo preko nju umetničke recepcije: propušta se ovaj drugi značajni deo perceptivne aktivnosti. procenjivanja apstraktnog umetničkog dela te pogrešno odbacuju različite doživljaje Kad se uzme naše shvatanje umetničke forme kao “re”-prezentacije i kad se uzme koje donose ostale forme vizuelnih umetničkih dela. Posledično, autonomija vizuel- istinska priroda naše višeslojne umetničke percepcije, kruta formalistička dihotomija ne umetnosti za koju se zalažu formalisti dvadesetog veka zasnovana je na veoma između umetnosti i života ne opstaje. Ne opstaje, jer procenjivanje umetnosti zah- uskom i problematičnom pojmu čiste umetnosti. Formalisti ne uspevaju da prepo- teva višestruku sintezu različitih životnih iskustava koja potiču od složenog sukoba znaju da je čista apstraktna forma samo jedna forma umetničkog prikazivanja. Štavi- između umetnikovih perceptivnih doživljaja utisnutih u umetničko delo i posmatra- še, apstraktna forma ne može biti “čista” onako kako formalisti veruju, jer apstraktna čevih perceptivnih očekivanja izvedenih iz njegovih životnih iskustava. forma ne može biti lišena svakog životnog iskustva ili doživljaja. Na ovoj tački je važno zabeležiti da se čini da anti-formalističko naglaša- Drugo. Što se recepcije umetničkog dela tiče, formalističko gledanje na vanje samo kontekstualnog značenja, dok se značenje čulnog formalnog procenjiva- estetski doživljaj trpelo je kritike duž ovih istih linija. U napisima Grinberga i Frida nja umanjuje, pravi potpuno istu grešku. Anti-formalisti su isto tako nesposobni da 806 čisti formalni doživljaj je dalje profinjen i sveden da znači čisto optički doživljaj, kao daju puno tumačenje našeg estetskog doživljaja, jer se i oni usredsređuju samo na 807 neka vrsta čulnog doživljaja mrežnjače. Ova formalistička teorija recepcije je proble- jedan deo našeg estetskog iskustva, na refleksivni aspekt umetničke precepcije. Za- matična, jer kao što smo videli, zasnovana je na problematičnom pojmu čiste umet- nemarivanjem formalne dimenzije estetskog doživljaja oni se odriču najpresudnijeg ĐINHI ČoI nosti. Istinski (prema formalistima, čist) estetski doživljaj trebalo bi da se strogo osnova za autonomiju vizuelne umetnosti, jer je reflektivan aspekt nešto što imaju i usredsredi na formalni aspekt, jer je to u suštini perceptivni doživljaj, neposredan, druge forme verbalnih/lingvističkih umetničkih medija kao što je književnost, i nijed- intuitivan, pa tako ne bi trebalo da donese ništa od životnog iskustva. Tvrdnja for- noj umetnosti ne daje privilegovanu poziciju.  Treće, što se umetničke produkcije tiče, formalističkim teorijama posebne Grinberg i Frid minimiziraju značaj većeg dela moderne umetnosti, uključujući figu- PRILoG: FILoZoFIJA vIZuELNoSTI vIZuELNI FoRMALIZAM FIGuRE u PoKRETu PRILoG: FILoZoFIJA vIZuELNoSTI teškoće zadaju problemi umetničke intencije. U osnovi, vizuelne formalističke teori- rativnu tradiciju kao što su pop art i nadrealizam, i druge tipove vizuelnih prezentacija je dvadesetog veka predstavljaju ontološki pristup umetničkom delu, gde se umet- kao što su ready-mades i konceptualna umetnost, jer ovi pokreti ne otelovljuju zna- ničkoj intenciji ne daje isti značaj kao samom umetničkom delu. Štaviše, formalisti čajne formalne vrednosti koje oni traže. Posledično, oni su nesposobni da predstave umanjuju značaj umetničke intencije, jer se biografske informacije o umetniku i nje- potpuni i precizan pogled na modernu istoriju umetnosti. gove izjave smatraju “književnim sadržajem” i zato estetski nebitnim za razume- Najoštrija kritika formalističke istorijske perspektive usredsređena je na vanje vizuelne umetnosti. Štaviše, posebna i istaknuta estetska emocija na koju se Grinbergovo tumačenje modernizma u umetnosti, jer se mnogi kritičari žale na nje- formalisti usredsređuju ne uključuje nikakvo psihološko čitanje umetnikove intencije, gov istorijski determinizam: da pretpostavlja razvoj istorije umetnosti u pravcu izve- jer su to samo obične životne emocije. Prema tome, u formalističkim teorijama, je- snog teleološkog poretka, kao u njegovom opisu postepenog procesa kretanja prema dini bitan doprinos umetničke intencije je umetnikova formalna interpretacija, koja ravnoj površini slike. U ovom teleološkom poretku se volja individualnog umetnika je, problematično, zasnovana na specifičnim formalnim vrednostima koje formalisti tretira bezlično i teško je videti kako može da se izvede individualni umetnički izbor. identifikuju kao značajne. Značajno je da se setimo da ovaj problem istorijskog determinizma pripada specifič- Razumevanje umetnikove intencije je neophodno da bi se razumeo pose- no Grinbergovom jedinstvenom modernističkom čitanju, i da ne treba da ga razume- ban umetnički stil u formalnoj konfiguraciji, jer su umetnikova verovanja u njegova mo kao temeljni problem svih formalističkih teorija. Fridovo čitanje modernizma, na jedinstvena životna iskustva krucijalna u stvaranju umetnosti. Na primer, Kurbeove primer, pokušava da izbegne Grinbergovu klopku. Frid tvrdi da bi Grinbergova teorija (Gustave Courbet, 1819–1877) istaknute formalne crte (kao njegovo postupanje sa mogla da se čita sa većom simpatijom ako proces modernizma shvatimo kao vrstu temom i grubim površinama) nisu naslikane samo zbog formalnih efekata, već izra- tropizma u istoriji, umesto kao teorijsko predskazanje istorije. Fridovo rešenje je tvd- žavaju i njegov politički motivisan ideološki stav u odnosu na društvo. Važno je uzeti nja da je evolucija estetskih formalnih vrednosti ishod dijalektičkog procesa koji se u obzir umetničku intenciju kao sastavni deo umetničkog dela, ali ona ne treba da se nastavlja bez ikakvog teleološkog usmerenja. Umesto da identifikuje jednu fiksiranu ugradi onako kako sugerišu antiformalisti. Antiformalisti su u pravu kada se zalažu formalnu estetsku vrednost (Grinbergovu ravnu površinu), Frid tvrdi da su različi- za značaj umetničke intencije, ali greše što je prosto izjednačavaju sa umetnikovim te formalne vrednosti formirane istorijski, kroz dijalektički proces, gde individualne izjavama o njegovom radu ili sa njegovim biografskim podacima, kao da je umetničko umetničke odluke obrazuju konsenzus za svaku epohu. Ipak, Fridovo čitanje istorije delo samo direktan odraz umetnikovih ideja. Čitanje umetnikove autobiografije nije moderne umetnosti i dalje izgleda veoma ograničeno i subjektivno, i ne pokazuje isto što i posmatranje njegove slike, jer je umetničko delo uvek više od tačnog diktata mnogo veće razumevanje različitih istorijskih fenomena moderne umetnosti. Osim što je priznao značaj Stelinih umetničkih dela za istoriju modernističke umetnosti, umetnikove početne intencije. U vizuelnoj umetnosti, umetnik prenosi svoje ideje Frid istoriju moderne umetnosti tumači na isti način kao Grinberg. Da zaključimo, preko vizuelnog medija, što od njega zahteva da izrazi svoju intenciju ili plan kroz vizuelne teorije formalista dvadesetog veka imaju veoma malu eksplanatornu moć u jedinstvene kvalitete medija. Često se događa da se javlja značajan aspekt slučaja u primeni, jer su suviše subjektivne i suviše ekskluzivne. interakciji umetnika sa mogućnostima i ograničenjima medija. Konačno, vizuelne formalističke teorije dvadesetog veka bile su ozbiljno osuđene zbog njihovog problematičnog istorijskog shvatanja. Prvo, formalistički te- Zaključak: izgledi vizuelnog formalizma meljan filozofski stav u odnosu na istoriju bio je kritikovan kao “aistorijski”, zbog toga što formalističke teorije uopšte prihvataju esencijalističku poziciju, verujući u Kako se priroda umetničke proizvodnje drastično promenila u pravcu više univerzalno značajnu formalnu vrednost čiste forme. Štaviše, formalistička aktuelna konceptualne umetnosti u kojoj su formalni aspekti umanjeni, a umetnikov tekst istorijska čitanja takođe su neprecizna i krajnje problematična. Svako formalističko ili sama ideja postaju umetničko delo, postavlja se neizbežno pitanje o životnosti razumevanje istorije umetnosti utemeljeno je na njegovom sopstvenim subjektivno i upotrebljivosti formalizma kao kritičkog konceptualnog alata. Da li je formalizam zasnovanim formalnim vrednostima, koje tako proizvodi subjektivno idiosinkratično postao passé, kada umetnički fenomeni više nemaju nikakvu izuzetnost u odnosu na 808 čitanje istorije umetnosti. Na primer, za Bela i Fraja, prikazivački stil visoke renesan- umetničku formu i estetski doživljaj? 809 se estetski se manje vrednuje od vizantijskog ili postimpresionističkog stila, jer je Iv-Alen Boa (Yve-Alain Bois, 1952–) ne misli tako. Njegov noviji teorijski njihovo čitanje istorijskog značaja opterećeno predrasudom njihove teorije značajne pokušaj je da dokaže da formalizam i dalje pomaže u razumevanju umetničkog dela. ĐINHI ČoI forme. Ova subjektivna čitanja koja formalisti izvode su toliko uska, da su sklona Veoma svestan problema koji su opterećivali prethodne formalističke teorije, a po- da zanemare umetničke fenomene koji su izvan njihovog sopstvenog formalnog te- sebno Grinbergove, Boa kritikuje Grinberga zbog pogrešnog verovanja da “značenje” orijskog razumevanja. Slično tome, osim za različite verzije apstraktne umetnosti, (sadržaj), koje je esencijalni deo forme, može da se isključi. Boa formalno značenje  umetničkog dela identifikuje kao “strukturalno” značenje, koje otelovljuje i ideološko U kritičkoj praksi Boaova formalna značenja ostaju uglavnom u domenu PRILoG: FILoZoFIJA vIZuELNoSTI vIZuELNI FoRMALIZAM FIGuRE u PoKRETu PRILoG: FILoZoFIJA vIZuELNoSTI i istorijsko značenje. Prema Boau, najosnovniji problem prethodnih formalističkih morfologije, ne operišu na strukturalnom nivou i nikada ne dostižu nivo značenja teorija proističe iz njihovog usredsređivanja na samo jedan nivo formalnog značenja, koje proizvodi interakcija dva značenja. Boaova kritička analiza tako ne uspeva da koji je “morfološki”. Prethodni zastupnici formalizma nisu uspevali da vide druge, donese obećano ideološko značenje umetničkog dela. Boaova koncepcija “slike kao “strukturalne” nivoe, i tako su propuštali da razumeju interakciju ova dva nivoa u modela”, njegova konačna teorijska težnja za formalizmom, ne uspeva, jer njegova stvaranju bogatijeg i složenijeg formalnog značenja. Boa isto tako veruje da je mor- teorija nije mnogo više od slabog eklektičkog prisvajanja formalizma, ruskog forma- fološki pristup vrsta idealizma, i da je ovaj idealizam uzrok neuspeha prethodnih lizma i poststrukturalizma. Kao što Boa s pravom prepoznaje, važno je usredsrediti formalista da procene istorijsku dimenziju umetničkog dela. Prema tome, umesto se na jedinstvene konceptualne ideje koje generiše umetničko delo. Shvatanje umet- da sledi grinbergovski formalizam, Boa usvaja ruske formalističke i poststruktura- ničkog dela kao samostalnog teorijskog modela trebalo bi da bude najpoželjniji cilj lističke teorijske strategije da bi unapredio formalizam. U tom nastojanju se Boao- svake formalističke teorije, jer umetničko delo samo tada može da osigura sopstveni va formalistička teorija bavi istorijskom specifičnošću umetničkog dela, i posebno osnov za autonomiju vizuelne umetnosti. Međutim, Boa ne uspeva da ostvari ovaj istorijskom specifičnošću apstraktne umetnosti. Umesto da se usredsredi na ravnu cilj. Umesto da direktno posmatra umetničko delo i iz njega crpe ideje, on na nje- površinu apstraktne umetnosti (koja je generički formalni kvalitet apstraktne umet- ga samo primenjuje savremene teorijske ideje. Na ovaj način se formalna značenja nosti u Grinbergovom formalizmu), Boa nastoji da uhvati konkretnija formalna zna- umetničkom delu nameću, umesto da se iz njega stvaraju. Na primer, Boaovo tuma- čenja, koncentrišući se na savremene konceptualne kontekste koji su omogućili proi- čenje Matisovog (Henri Émile Benoit Matisse, 1869–1954) rada preko Deridine (Ja- zvođenje konkretnih apstraktnih umetničkih dela kao što su Pikasova, Mondrijanova, cques Derrida, 1930–2004) teorije o “arhi-pismu” pokazuje se kao potpuno suprot- Njumanova (Barnett Newmann, 1905–1970) i Rajmanova (Robert Ryman, 1930–). no onome za šta on prvobitno tvrdi da je generativna moć sopstvenog filozofskog i Pažljivo bavljenje posebnim istorijama svakog umetničkog dela u rešavanju njihovih teorijskog sadržaja slike. Umesto da ideje izvodi prvo posmatranjem Matisovog dela, sopstvenih formalnih problema dopušta Boai da prihvati istorijsko kontekstualno pa ih onda poredi sa Deridinom teorijom, Boa radi suprotno, i Deridino “arhi-pisa- značenje i izbegne teleološku grešku od koje pati grinbergovski formalizam. nje” nameće Matisovom delu, da bi dekonstruisao razliku između crtanja i slikanja; Nažalost, Boaov teorijski uspeh je ograničen. Najozbiljniji problem je veliki “arhi-crtanje”. jaz između njegove teorijske ambicije i njegove aktuelne kritičke prakse. Prvo, Bo- Boa u svom nastojanju da donese unapređenu formalističku teoriju u aovo shvatanje istoričnosti umetničkog dela isuviše je usko konstruisano. Njegovo najboljem slučaju postiže delimičan uspeh. Njegova eklektična verzija formalizma isključivo unutrašnje čitanje istorije, u kojoj svako umetničko delo rešava sopstveni zapravo donosi više ozbiljnih problema nego što ih rešava. Prvo, kao i prethodne for- formalni problem, čini se nesposobno da shvati važnija kontekstualna značenja. Bo- malističke teorije, njegova teorija daje nezadovoljavajući okvir za čitanje savremenih aov pristup ne hvata istorijski kontinuitet razvoja umetničkog dela unutar konteksta konceptualnih umetničkih radova. Boaove prvobitne analize se bave isključivo mo- istorije umetnosti. Boaov semiotički pristup ilustruje revolucionarni vizuelni uticaj dernim apstraktnim umetničkim delima, i ne postoji primer obraćanja ne-formalno svakog novog pikturalnog jezika ili sredstva umetničkog dela i zato može da postavi orijentisanim umetničkim delima. Ovo se u velikoj meri događa zbog Boaove sumnji- samo diskontinuitetni odnos između umetničkih dela. Tražeći samo revolucionarni ve posvećenosti formalizmu. Boa usvaja formalizam, jer veruje da apstraktna umet- uticaj i uspeh u svakom modernom apstraktnom umetničkom delu, Boaova teori- nost više od bilo kog drugog teorijskog pristupa zahteva formalistički pristup. Ali šta ja propušta značajnu kontinualnu dimenziju relacionalnog značenja umetničkog dela se događa kada umetnička dela zahtevaju drugi pristup? Boa bira formalizam više prema ostalim umetničkim delima u istoriji umetnosti, kontinuitet između starih i zbog pogodnosti, nego iz nekog teorijskog ubeđenja da je to najbolji teorijski alat modernih majstora. Mnogo važnija posledica ovog tumačenja je da je Boaova kontek- za razumevanje svih tipova umetničkih dela. Umesto toga, Boa veruje da su izvesna stualna analiza isuviše uska da bi bila informativna, jer može da objasni samo mikro- umetnička dela, kao što su Mondrijanova i Njumanova, koja su izrazito formalno ori- skopska unutrašnja kontekstualna značenja (za koja on, nažalost, /pogrešno/ veruje jentisana i bez prikazivačkog značenja, najpogodnija za formalistički pristup. Može- da mogu da posluže kao istorijsko značenje umetničkog dela, i tako izbegnu pret- mo samo da nagađamo da Boa izgleda veruje da druge forme umetničkih dela mogu 810 hodne probleme aistoričnosti formalizma). Njegova analiza revolucionarnog razvoja da zahtevaju drugačiji teorijski okvir od formalističkog (kao kupovanje drugačijeg 811 svakog strukturalnog prekida apstraktnog umetničkog dela sa prethodnim piktural- praška za pranje za različite tkanine). Kao i mnogi teorijski okviri koje Boa usvaja, nim sredstvom ili konvencijom donosi nesupstancijalno shvatanje širih, društveno- njegov osnovni stav prema formalizmu je jednostavno stav pogodnog eklekticizma. ĐINHI ČoI istorijskih kontekstualnih značenja. Boaov teorijski pokušaj da izloži strukturalno- Prema Boau, ova vrsta eklektičkog formalizma se usvaja kao deo “right to store up” formalno značenje umetničkog dela ne uspeva, zbog nesposobnosti da osvetli ona strategije, gde on primenjuje određene delove teorije bez usvajanja njene celokupne značenja koja su propuštali da vide prethodni formalisti. teorijske konstrukcije ili potpornog sistema verovanja. Posledično, Boaov eklektičan  i instrumentalan brend formalizma je nesposoban da se obrati ne-formalno orijenti- Noël Carroll, “Formalism” iz Berys Gaut and Dominic McIver Lopes (eds.), The PRILoG: FILoZoFIJA vIZuELNoSTI vIZuELNI FoRMALIZAM FIGuRE u PoKRETu PRILoG: FILoZoFIJA vIZuELNoSTI sanom umetničkom delu. Ova umetnička dela mogu da zahtevaju drugačiju teoriju, Routledge Companion to Aesthetics, Routledge, London, 200l, str. 87–96. jer je kompetitivna teorijska oštrica formalizma uslovljena zahtevima koje postavlja T. J. Clark, “Clement Greenberg’s Theory of Art” i “Arguments about Modernism: A Reply to Michael Fried”, iz Francis Franscina, Pollock and After: The Critical De- orijentacija dela. Štaviše, ovaj instrumentalni pristup formalizmu je logički nedo- bate, Harper & Row, New York, 1985, str. 47–63. i str. 78–85. sledan u odnosu na primarnost formalnog značenja za formaliste. Boaovo uslovno Paul Crowther, “Greenberg’s Kant and the Problem of Modernist Painting”, British prihvatanje formalizma je u osnovi nedosledno formalističkoj ideji da je formalno Journal of Aesthetics vol. 25, no. 4, London, Autumn 1985, str. 317–325. značenje umetničkog dela njegova unutrašnja vrednost, umesto da je privremeno Paul Crowther, “Kant and Greenberg’s Varieties of Aesthetics Formalism”, Journal nametnuta. Najproblematičnije, njegova teorija ne može da održi vrednost vizuelne of Aesthetics and Art Criticism vol. 42, Madison Wis., 1983–84, str. 442–445. autonomije izvedene iz jedinstvenog vizuelnog značenja koje je unutrašnje umetnič- Thierry de Duve, Clement Greenberg Between the Lines, Dis Voir, Paris, 1996, kom delu, što je najosnovnije načelo formalizma. trans. Brian Holmes. Drugi Boaov problem je taj što njegova formalistička teorija donosi ogra- R. K. Elliott, “Bell’s Aesthetic Theory and the Critical Practice”, British Journal of ničeno shvatanje vrednosti umetničke autonomije. U izvesnim slučajevima, njegova Aesthetics vol. 5, London, 1965, str. 111–122. Solomon Fishman, The Interpretation of Art, University of California Press, Los teorija se zapravo suprotstavlja ideji autonomije vizuelne umetnosti. (Ovde je zna- Angeles, 1963. čajno setiti se da /relativna/ autonomija vizuelnih umetnosti nije samo uslovno nego Michael Fried, Art and Objecthood, The University of Chicago Press, Chicago, i logički vezana za formalističku teoriju). Uticaj ruskog formalizma u Boaovoj teoriji 1998. osigurava relativnu autonomiju umetničkog dela. Ovaj lingvistički zasnovan model, Roger Fry, Vision and Design, Meridian, New York, 1956. međutim, ne može da objasni jedinstvene kvalitete vizuelne umetnosti koji je razli- Roger Fry, Transformations: Critical and Speculative Essays on Art, Doubleday, Gar- kuju od književnih umetničkih dela. Uticaj poststrukturalističke teorije se direktno den City, N.Y., 1956. suprotstavlja vrednosti autonomije umetnosti, jer je njen osnovni napad usmeren na Roger Fry, Cézanne: A Study of His Development, The Noonday Press, New York, autonomiju disciplina i razlaganje granica svakog domena ljudskih delatnosti. Njen 1963. Clement Greenberg, Art and Culture: Critical Essays, Beacon, Boston, 1961. metod je u suprotnosti sa samim esencijalističkim načelom formalističke teorije, koja Clement Greenberg, “Necessity of ‘Formalism’ ”, iz Richard Kostelanetz (ed.), tvrdi da naše estetske aktivnosti zauzimaju sasvim posebnu i jedinstvenu oblast. Esthetics Contemporary, Prometheus Books, Amherst, 1978. Stoga Boaova teorija, kao najnovije postavljanje formalizma dvadesetog Clement Greenberg, Homemade Esthetics: Observations on Art and Taste, Oxford veka, još uvek nije dala mnogo bolji odgovor na najteže probleme formalizma povo- University Press, New York, 1999. dom značenja jedinstvenih vizuelnih kvaliteta i neverbalno prenosivih simbola. Me- Arnold Isenberg, “Formalism”, iz William Callaghan, et al. (eds.), Aesthetics and đutim, uprkos mnogim nedostacima formalista dvadesetog veka, njihovo prepozna- the Theory of Criticism: Selected Essays of Arnold Isenberg, The University of Chi- vanje jedinstvenih značajnih kvaliteta vizuelne umetnosti i naglašavanje tih kvaliteta cago Press, Chicago, 1973, str. 22–52. bi trebalo razmatrati samo kao uvodna pitanja teorije, umesto kao njene završne Immanuel Kant, Critique of Judgment, Hafner Publishing Company, New York, 1951, trans. J. H. Bernard. zaključke. Utoliko što vizuelna umetnost nastavlja da istražuje i otkriva značenje ove H. Kramer, “A Critic on the Side of History: Notes on Clement Greenberg”, Arts posebne vizuelne oblasti, autonomija vizuelne umetnosti će ostati trajna vrednost. Magazine vol. 37, no. 1, Chicago, 1962, str. 60–63. Dokle god se glavni cilj vizuelnog formalizma usredsređuje na značenje ovog jedin- Donald Kuspit, Clement Greenberg: Art Critic, Wisconsin University Press, Ma- stveno vizuelnog doživljaja i na njegovu istoriju, vizuelni formalizam neće biti passé i dison, 1979. imaće večito nezavršen zadatak da odgovori na vitalna pitanja vizuelne umetnosti. Berel Lang, “Significance or Form: The Dilemma of Roger Fry’s Aesthetic”, Journal of Aesthetics and Art Criticism vol. 21, Madison Wis., 1962–1963, str. 167–176. Thomas McEvilley, Art & Discontent: Theory at the Millennium, McPherson and Co., Literatura: Kingston, N. Y., 1991. Ruby Meager, “Clive Bell and Aesthetic Emotion”, British Journal of Aesthetics vol. 812 Clive Bell, Art, Fredrick A. Stokes Pubs., New York, 1913. 5, London, 1965, str. 123–131. 813 Yve-Alain Bois, Painting as Model, MIT Press, Cambridge, 1990. Linda Nochlin, “Formalism and Anti-Formalism”, Hadley Lectures in Art Criticism Yve-Alain Bois, “Whose Formalism?”, Art Bulletin vol. 78, New York, March 1996, vol. 9, no. 1, Bennington, Fall, 1974. ĐINHI ČoI str. 9–12. John O’Brian (ed.), Clement Greenberg. The Collected Essays and Criticism, 4 vols, David Carrier, “Greenberg, Fried, and Philosophy: American-Type Formalism”, University of Chicago Press, Chicago, 1986. iz George Dickie and Richard Scalfani (eds.), Aesthetics: A Critical Anthology, DeWitt H. Parker, “The Problem of Aesthetic Form”, iz Morris Weitz, Problems in St. Martins Press, New York, 1978, str. 461–469. Aesthetics, The Macmillan Company, London, 1959, str. 175–184.  Christopher Reed (ed.), A Roger Fry Reader, The University Chicago Press, Chica- << PRILoG: FILoZoFIJA vIZuELNoSTI vIZuELNI FoRMALIZAM FIGuRE u PoKRETu PRILoG: FILoZoFIJA vIZuELNoSTI go, 1996. Rozalind Kraus Barbara Reise, “Greenberg and the Group: A Retrospective View, Part I and Part II”, Studio International vol. 175, no. 900, New York, May 1968, str. 275–276. i vol. 175, no. 901, New York, June 1968, str. 315. Jerome Stolnitz, “Formalism”, iz Aesthetics and Philosophy of Art Criticism: Intro- duction, Houghton Mifflin, Boston, 1960, str. 134–157. David G. Taylor, “The Aesthetic Theories of Roger Fry Reconsidered”, iz Journal of Aesthetics and Art Criticism vol. 36, no. 1, Madison Wis., Fall 1977, str. 63–72. NovA ISToRIJA uMETNoSTI : Miško Šuvaković Istorija i istorije umetnosti Koncept revizije istorije umetnosti se odnosio, pre svega, na protokolarne i proceduralne pristupe istoriji1 evropskog slikarstva modernog doba: od renesanse preko baroka i klasicizma do modernizama. Revizija se, zato, odigravala problemati- zacijom “zadate objektivnosti” izvođenja istorijskih činjenica u odnosu na neodređe- na “kadriranja” evropske subjektivnosti, individualnog i društvenog pogleda, javnih i privatnih identiteta te nerazlučivosti istorijskog “podatka”, “vrednosti” i “sećanja”. Francuski teoretičar kulture Mišel de Serto (Michel de Certeau, 1925–1986) je ukazao na dramatično polje istorije kao obaveznog isključenja i susreta sa isključenim. Razlika ili, tačnije, materijalna razmaknutost sadašnjosti i prošlosti je bitna za svaku istorizaci- ju, pošto, da bi se prošlost učinila saznajnim objektom, sadašnjost mora postati uslov saznavanja umetnosti u sinhronijskim i dijahronijskim perspektivama. Iz sadašnjosti se ubija prošlost da bi se, zatim, oživljavala posredstvom predočavanja: Diskurs se stalno razrađuje nad smrću koju postulira, ali kojoj 814 sama istorijska praksa protivureči. Govoriti o mrtvima, to po- 815 djednako znači poricati smrt i u neku je ruku poraziti. 2 ĐINHI ČoI 1 Kirk Varnedoe, “Revisionism Revisited”, Art Journal vol. 40, no. 1–2, New York, 1980, str. 348–352. 2 Michel de Certaeu, “Making History: Problems of Method and Problems of Meaning”, iz The Writing of History, Columbia University Press, New York, 1992, str. 46.  Prošlost se tada ukazuje kao tekst sećanja koji nije usmeren samo ka ču- iskustva društvenog karaktera. Također ćemo, u nekim karakte- PRILoG: FILoZoFIJA vIZuELNoSTI N ovA I S T o R I J A u M E T N o S T I FIGuRE u PoKRETu PRILoG: FILoZoFIJA vIZuELNoSTI vanju činjenica prošlosti, tj. ka materijalnim prošivenim bodovima prošlosti, već ka rističnim oblicima i izrazima, pronaći svjedočanstva o neprilika- “prošivanju” prošlosti tekstualnim praksama sadašnjosti u preobražaju sećanja ili ma i neriješenim problemima društva: počesto prvi put svjesno kulturalnih tragova diskursom prisvajanja i kadriranja unutar savremene kulture. Reč izraženim upravo na taj način. Dio tih svjedočanstava pokazat je o odvajanju od zaborava koji je metaforički ekvivalent smrti. Analiza istorije je, će lažnu svijest, osmišljenu da spriječi svaku istinsku spoznaju; zato, “kulturalna analiza” aktuelnih tekstova istorije i tekstova o istoriji. Diskurs nije dio, pak, duboku, do tada neviđenu žudnju za nadilaženjem lažne samo još jedno prizivanje jezika u pomoć oko prikazivanja i predočavanja istorije, već svijesti.5 je diskurs multizastupništvo koncepta diskursa. Teoretičarka kulture Mike Bal (Mieke Pokazuje se da se umetnost događa u uslovima društvene borbe, a to znači Bal, 1946–) ukazuje da diskurs: složenog uređenja i izvođenja ljudske društvenosti koju zastupa i koju poništava. primenjuje skup semiotičkih i epistemoloških sposobnosti koje Kulturalna analiza ukazuje da nema nikakvog opštehumanističkog “ljudskog postoja- omogućavaju i predodređuju načine komuniciranja i mišljenja koje nja”, nikakvog “ljudskog nasleđa”, koje već u jezgru ne bi bilo obeleženo rascepom koji svi oni koji učestvuju u diskursu mogu koristiti. Diskurs pribav- unosi ova društvena borba, odnosno, društvene kontradikcije. Naglašavanje opšteg lja osnovu za intersubjektivne odnose i razumevanje. Pribavlja humanizma, u bilo kojoj varijanti, uvek je samo specifični efekat prikrivene afirmacije epistemološki stav. Takođe, diskurs uključuje neispitane/nepro- određenog stava ili pozicije unutar društvenih kontradikcija i strukturacija. Analiza verene pretpostavke o značenjima i o svetu. Jezik tada može biti ovde mora ići do kraja: u “najneutralnijoj” tematici, u impresionističkoj mrtvoj priro- deo medija upotrebljenih u diskursu [...].3 di, u nevinoj ljubavnoj pesmi – svuda je potrebno – kao njenu “odsutnu”, “negativ- Terminima “nova istorija umetnosti”, “radikalna istorija umetnosti”, “kri- nu” određenost – prepoznati istorijski specificiranu društvenu poziciju.6 Autonomija tička istorija umetnosti” ili “materijalistička istorija umetnosti” označeni su preobra- umetnosti, estetska bezinteresnost ili nezainteresovanost, formalistička centrira- žaji istorijski orijentisanih filozofsko-estetičkih, humanističkih i društvenih studija nost samog materijala i oblika umetničkog dela, samo umetničko delo, unutrašnja umetnosti u teorijske studije istorije umetnosti povezane sa poststrukturalizmom, estetska ili umetnička logika razvoja umetničkog dela, sveta i istorije umetnosti, te marksizmom, psihoanalizom, studijama roda i feminizmom, odnosno, studijama autentičnost ili univerzalnost umetničkog dela i umetnosti, jesu složeni “prividi” koje kulture u rasponu od studija vizuelne kulture do studija identiteta, političke moći, zapadna umetnost zadobija iz društvene borbe predočavanjem statusa umetnosti kao odnosa popularne i visoke kulture itd. Norman Brajson (Norman Bryson, 1949–) je nečega što je posebno i izuzetno, tj. “imanentno za samu umetnost”, odnosno, izu- ukazao da se istoričari umetnosti retko upuštaju u pitanja izvan njihovih konkretnih zeto od društva i društvenih borbi, a to znači transcendentno u odnosu na druš- “stručnog” istraživanja, odnosno da retko postavljaju tveno i političko. Umetnost je prikazana i situirana kao idealno područje neotuđene [...] osnovna pitanja: šta je slika? Kakav je odnos između slike i ljudskosti izvan društvene konfliktnosti i time realizacija ideologije humanizma kao percepcije? Kakav je odnos prema moći? Prema tradiciji?4 ideologije koja centrira “imanentnu ljudskost” kao najvišu – nedostižnu – vrednost U “novoj istoriji umetnosti” se zapaža bitnost kritičke metaanalize statusa društva. Ukazuje se u popularnim, ali i u profesionalnim diskusijama o umetnosti, same discipline „istorije umetnosti“, te, s druge strane, kulturalne analize. Kulturalna da je umetnost nešto što je po sebi lepo, pozitivno, etički i tehnički dobro, dostupno analiza se u odnosu na umetnost vidi, kako to, na primer, ističe Rajmond Vilijams svim ljudima itd. Da bi se svako konfliktno društvo usred društvene borbe predo- (Raymond Williams, 1921–1988) na sledeći način: čilo sebi i drugima kao “društvo slobode” i humanosti, a ne društvo kontradikcija Umjetnost zrcali svoje društvo i povezuje društveni karakter s i konflikata, društveni–agenti, tj. kulturalni radnici, moraju da u umetnosti i kultu- njegovom iskustvenom stvarnošću. No, umjetnost uz to, kroz ri dokinu pokaznost društvene borbe “iluzionistički” pokazujući umetnost i kulturu nove oblike percepcije i nove odgovore, stvara sastavnice koje kao nešto što je izvan ili iznad svake borbe pa, u transcendentnom smislu, i iznad društvo kao takvo ne može uvidjeti. Usporedimo li umjetnost s života kao takvog, mada u svojoj bezazlenoj bezinteresnosti služi životu. Umetnost društvom u kojem nastaje, naći ćemo niz zbiljskih veza koje po- je “fini” i veoma “posredan” instrument proizvodnje drugog od sebe usred života: M I Š Ko Š u vA Kov I ć 816 kazuju da je ona duboko i bitno povezana s ostatkom cjeline živo- prikazivanja ili “odražavanja” drugog od sebe u prostoru prividne neutralnosti, neu- 817 ta. Naći ćemo opise, razmatranja, izlaganja kroz zaplete, te brojna 5 Raymond Williams, “Analiza kulture”, iz Dean Duda (ed.), Politika teorije – zbornik rasprava 3 Mieke Bal, “Introduction”, iz Double Exposures – The Subject of Cultural Analysis, Routled- iz kulturalnih studija, Disput, Zagreb, 2006, str. 56. ge, London, 1996, str. 3. 6 Redakcijski uvodnik: Mladen Dolar, Danijel Levski, Jure Mikuž, Rastko Močnik i Slavoj Žižek. 4 Norman Bryson, “Preface”, Vision and Painting - The Logic of the Gaze, Yale University Videti: “Umetnost, družba/tekst”, Razprave Problemi sv. 3–5, Ljubljana, 1975, str. 1–10. Pre- Press, New Haven, London, 1983, str. xi. vod: “Umetnost, društvo/tekst”, Polja br. 230, Novi Sad, 1978, str. 2.  potrebljivosti, bezinteresnosti, tj. slobode. I to je glavna kontradikcija svake definicije cije – to je delatno ovlašćenje koje teoretičar pridaje sebi. To znači biti u pokretu i biti PRILoG: FILoZoFIJA vIZuELNoSTI N ovA I S T o R I J A u M E T N o S T I FIGuRE u PoKRETu PRILoG: FILoZoFIJA vIZuELNoSTI umetnosti: umetnost mora biti autonomna u odnosu na svakodnevni život društva između, biti spolja, te, svakako, u hibridizacijama. Hibridizacija znači: nemati jedno da bi bila umetnost i to što biva postavljena u stvarni svet kontradikcija kao autono- poreklo znanja, jedno drvo znanja, već nekakvu neodređenu spremnost na interven- mna umetnost čini je političkom unutar društvenih borbi za moć, oblikovanje života, tno suočenje sa materijalnim društvenim praksama i njihovim stvarnim ili fikcional- posedovanje, kontrolisanje, identifikovanje, jednostavno rečeno: bivanje. Umetnosti nim kontradikcijama. nema bez te kontradikcije društvene borbe za dominaciju i, time: hegemoniju ovog ili onog centra moći. “Nova istorija umetnosti” se, zato, postavlja oko temeljnih pitanja “kapitalističke modernosti”, “feminizma i roda”, “subjektivnih identiteta i vizuel- Pikturalna semiologija nih ideologija”, “strukturiranja značenja umetnosti kao društvenih značenja” te svih strategija i taktika “prikazivanja”, a to znači zastupanja oblika života u umetnosti i Naturalizacijom se, u ovom slučaju, naziva priprema ili postavljanje kon- umetnošću. cepata i metoda jedne discipline u takav oblik da se na njih mogu primeniti pojmovi i Nova istorija umetnosti je nastala dekonstrukcijom humanističkih hijerar- procedure tumačenja/interpretacije druge discipline. Na primer, naturalizacija “isto- hijskih metajezika i, pre svega, naučno filozofskih i estetičkih platformi autonomije rije slikarstva” semiološkim pristupima je obeležena kritičnim suočavanjima lingvi- umetnosti: to je vodilo ka hibridizaciji diskursa istorije umetnosti, tj. ka posebnim i stičkih, semiotičkih i semioloških protokola tumačenja sa neverbalnim značenjskim i pojedinačnim kritičkim teorijama kako metodologije humanističke istorije umetnosti semiološkim potencijalnostima pikturalnog – slikarskog – dela, tj. slike slikarstva. tako i samog objekta izučavanja koji nije postavljan kao sam objekt umetnosti, već Pred-semiološki pristup slikarstvu je postavio istoričar umetnosti Iber kao deo složenih označiteljskih i diskurzivnih praksi istraživanih istorijskih situacija i Damiš (Hubert Damisch, 1928–) ukazujući da ga ne zanima toliko kako slikarsko delo događaja unutar, pre svega, zapadnih društava. Zapaža se da je načinjen bitan okret govori nešto, već način na koji se delo reflektuje u govoru posmatrača.12 Posmatrač od usredsređenog i sistemskog tumačenja “umetničkog dela” ka hibridizovanim in- koji želi da tumači sliku mora je, na neki način pogledom i intelektom “prisvojiti” za terpretacijama “konteksta umetnosti”. verbalni jezik. On to radi pre svega iscrpnim verbalnim opisom. Opis je reaktuelizo- Termin hibridno7 je primenjen na različite interdisciplinarne razvoje huma- vanje pikturalnih elemenata slikarskog dela u akribičnom verbalnom govoru istoriča- nističkih i društvenih nauka, odnosno, teorijskih delatnosti tokom druge polovine ra/teoretičara slikarstva. dvadesetog veka. Zamisao hibridnosti je povezana sa konceptima razlike/razlikovanja Pikturalna semiologija (ili slikovna semiologija), po francuskom semiolo- (différence), odnosno, razluke (différAnce), kao i sa brojnim težnjama da se teorija gu i teoretičaru kulture Žan-Luju Šeferu13 (Jean-Louis Schefer, 1938–), posledica je izdvoji iz homogenog ili jednorodnog polja specijalizovanih strukturiranja hijerarhij- razvoja lingvističke nauke i njenih primena i razvoja u smeru izučavanja nelingvistič- skog znanja u naukama, teorijama i kulturalnim praksama.8 Teorija je, zato, neka- kih objekata u kulturi i društvu. Osnovni metodološki ili, nešto blaže, proceduralni kav događaj preuzimanja i izvođenja “delatnog ovlašćenja” (agency) za intervenciju problem koji se postavio pred pikturalnu semiologiju bio je orijentisan ka usklađiva- u zatečenom, otkrivenom ili prepoznatom kontekstu: dalekom ostrvu koje se može nju prenosa metoda ili procedura iz lingvistike na platforme izučavanja pikturalnog otkriti i tu u sopstvenom gradu ili sopstvenom životu. Uspostavljanje teorija nije značenja/smisla konkretnog slikarskog dela. Za Šefera je teorija slikarstva zapravo samo značilo izaći iz matičnosti discipline,9 već i biti spolja, kao što su na primer Mišel teorija u kojoj se sa svim označiteljskim otporima susreću oko, jezik i ruka: Fuko10 (Michel Foucault, 1926–1984) i Elizabet Gros11 (Elizabeth A. Gross) pisali o [...] semiološka operacija ima prvenstveno za zadatak karak- “spoljašnjem prostoru”. Pisati istoriju umetnosti “spolja”, izvan matične kompeten- terizaciju struktura i imenovanje strukturalnih objekata. Sa tog stanovišta metodološka strukturalna osnova je važna, jer za sli- 7 Susan Stanford Friedman, “Theorizing Cultural Hybridity”, iz Mappings – Feminism and karstvo, nasuprot plesu ili arhitekturi, ne postoji tehnički (deskrip- the Cultural Geographies of Encounter, Princeton University Press, Princeton NJ,1998, str. tivan) jezik: postojali su rečnici akademija, normativni, ali oni nisu M I Š Ko Š u vA Kov I ć 82–93. 818 8 Jonathan Culler, “Književnost i kulturalni studiji”, iz Književna teorija – veoma kratak uvod, pokrenuli karakterizaciju slikovnih objekata. A tu upravo počiva 819 AGM, Zagreb, 2001, str. 53. glavni problem slikovne semiologije: približiti se označavajućim 9 Paul de Man, “Otpor teoriji”, Književna revija br. 1–2, Osijek, Zagreb, 1997, str. 3–20. 10 Michael Foucault, “The Thought of the Outside”, iz James Faubion (ed.), Michel Foucault: Aesthetics, Method, and Epistemology – Essential Works of Foucault 1954–1994, Penguin 12 Yve-Alain Bois, Denis Hollier, Rosalind Krauss, “A Conversation with Hubert Damisch”, Books, London, 1994, str. 147–169. October no. 85, New York, 1998, str. 12. 11 Elizabeth Grosz, Architecture from the Outside – Essays on Virtual and Real Space, The MIT 13 Jean Louis Schefer, “Slikovna semiologija”, iz Dragan Bulatović (ed.), “Ka načelima Press, Cambridge MA, 2001. tumačenja slikarstva” (temat), Gledišta br. 3–4, Beograd, 1988, str. 52–57.  celinama koje nemaju jezik, približiti se njima koje nemaju čak ni mevanja sa drugim pikturalnim tekstovima, ali i sa drugim i drugačijim tekstovima PRILoG: FILoZoFIJA vIZuELNoSTI N ovA I S T o R I J A u M E T N o S T I FIGuRE u PoKRETu PRILoG: FILoZoFIJA vIZuELNoSTI jednostavni nivo karakterizacije, tj. svoj tehnički metajezik.14 kulture i društva: Šefer je ukazao da slike ne ogledaju ljude tako što ogledaju njihova tela, Šta je to čitati? To je preći pogledom jednu grafičku skupinu i to ono što one ogledaju je “gubitak”, ono što izmiče pogledu i gubi se u mrežama “fan- je definirati jedan tekst [...].17 tazma” (suočenja sa vidljivim) i “fantazije” (izmišljanja ili zamišljanja vidljivog) koje Jedan tekst, zato, postoji kao tekst tek u složenom čulnom i inteligibilnom je u “nedokučenom” ili “neprozirnom” središtu subjekta. odnosu sa tekstovima slične ili različite prirode u specifičnom istorijskom ili geograf- Semiološka naturalizacija diskursa istorije slikarstva ili nauke o slikarstvu skom kontekstu. Značenje jedne slike ne proizlazi samo iz te same slike, već iz pik- je vodila od uspostavljanja strukturalnog “rečnika” za opisivanje slike slikarstva i, turalnih potencijalnosti slike, na primer “velikih pikturalnih celina otvorenih gledanju zatim, ka uspostavljanju protokola analize značenja i smisla slikarskog dela, tj. ono- za čitanje” u odnosu sa drugim slikama, te drugim tekstovima umetnosti, kulture, ga što ono prikazuje, izražava ili pokazuje u tekstualnom kontekstu kulture. Bilo je politike, religije i svakodnevice. Luj Maren je naglasio da se za jednu sliku lociranu bitno napraviti zaokret od tumačenja čulnog oblika kao same vizuelnosti ili estetič- u istoriji umetnosti može “pronaći” lingvistički ekvivalent koji se može strukturalno ki posredovanog znanja o estetskom doživljaju slike ka strukturalnom pikturalnom interpretirati kao govor.18 Semiologija slikarstva je, zato, definisana kao interpiktu- poretku koji učestvuje u proizvođenju značenja i anticipiranju smisla u specifičnom ralna i intertekstualna deskriptivna teorijska praksa kojom se rekonstruiše slikarstvo istorijskom intervalu određenom tekstualnim produkcijama i intertekstualnim odno- u verbalnom teorijskom jeziku koji nije na jednostavan način dat i preopoznat. Maren sima. Pod značenjem se razume semantička vrednost vizuelnog oblika koji referira je govorio o analizi kao ospoljavanju “sablasti koje su od sablasti”, a to znači o razlici ka vanslikarskim pojavama, odnosno, kodifikovanim ili tek intuitivno prizvanim sim- prikazivanja vidljivog (telo, predeo) i označavanja nevidljivog (smrt, ljubav, sreća)19 te bolizacijama. Smislom se naziva svako metatumačenje pojedinačnog značenja slike razvio kritičku semiologiju slikarstva ili, šire, teoriju interpretacija pikturalnog. Njegova prema umetničkim, žanrovskim, stilskim, istorijskim, kulturalnim, privatnim, javnim, semiologija slikarstva započinje na razlikovanju lingvističkog znaka i pikturalne figure društvenim, političkim, religioznim, svakodnevnim itd. značenjima, te razlozima za kao znaka i, zatim, kao funkcije znaka. On postavlja pitanja o mogućnostima razumeva- njihovo prizivanje, upotrebu, tumačenje ili skrivanje. Prilagođavanje jednog nelin- nja slikarstva kao jezika slikarstva u doslovnom i metaforičnom smislu. Uspostavlja se i gvističkog sistema i prakse, kakvo je na primer slikarstvo, lingvističkim teorijskim interpretativan lanac od figure pred okom ka konceptu prizora sa figurama (uprizorenje modelima zahtevalo je dvostruki proces prilagođavanja – prilagođavanja slikarstva pikturalnog poretka) i, zatim, do teksta koji kao da govori o onome što se okom ne vidi: semiologiji i prilagođavanja lingvistike preko semiologije slikarstvu: pikturalno značenje, simbol, metafora i alegorija. Maren se teorijskim tekstom pita da Prelazak te lingvističke reference iz jedne discipline u drugu ne li u slici i slikarstvu postoje ekvivalenti ili analogije lingvističkoj sintagmi? Odnosno, ide bez postepenog preobražavanja ne samo tih disciplina, već i da li se može uspostaviti analogija između slike i slikarstva koja postoji između jezika i samog referencijalnog pojma.15 govora? Ono što semiološka metarasprava raskola slikarstva i lingvistike pokazuje jeste Ovo su složeni procesi teorijske ugradnje i razgradnje slikarskog dela koje koncept efekata označavanja. Pikturalni poredak pokreće izvesne efekte označavanja i se sprovodi posredstvom veštačkih modela koji kao da vode od čulne pojave ka zna- preobražaja konfiguracije boja na plohi u pokretna društvena, a to znači, materijalno čenju i smislu. Odnosno, vode ka povezivanjima značenja u lance koji obećavaju na- određena značenja i vrednosti. Zato, semiologija slikarstva jeste sistemsko i iscrpno rativ u delu ili iz dela u kontekstu preobražaja16 istorije slikarstva kao humanističke opisivanje, objašnjavanje i interpretiranje značenjskih – mitoloških, političkih, religio- nauke u smeru semiotičkog i semiološkog izučavanja. A tada je već reč o uslovnom znih, estetskih, seksualnih – efekata koje proizvodi pojedinačna slika i slikarstvo kao tretiranju slike slikarstva kao pikturalnog teksta koji se odnosi sa drugim tekstovima dijahroni i sinhroni obuhvatajući sistem pojedinačnih slika. kulture. Konkretna istorijska slika slikarstva je kao pikturalni figurativni tekst upu- ćen, po Luju Marenu (Louis Marin, 1931–1992), mogućnostima za čitanje. Mogućno- Ka uzročnoj teoriji istorije umetnosti sti čitanja nisu samo mogućnosti dešifrovanja simboličkog poretka slike ili “tajne u M I Š Ko Š u vA Kov I ć 820 slici”, već su način na koji se pikturalni tekst slike slikarstva dovodi u odnos razu- Marksistički način mišljenja u kritici istorijskog modernizma je demon- 821 strativno pokazan kod engleskih umetnika i istoričara umetnosti Majkla Boldvi- 14 Jean Louis Schefer, “Slikovna semiologija”, str. 52. na (Michael Baldwin, 1945–), Mela Ramsdena (1944–) i Čarlsa Herisona (Charles 15 Marcelin Pleynet, “Strukturalizam i semiologija”, u “Slikarstvo i strukturalizam”, iz Ogledi o savremenoj umetnosti, Muzej savremene umetnosti, Beograd, 1985, str. 20. 16 Louis Marin, “The Dissolution of Man in the Human Sciences: The Linguistic Model and 17 Louis Maren, “Elementi za slikovnu semiologiju”, Dometi br. 7–9, Rijeka, 1981, str. 39. the Signifying Subject”, iz On Representation, Stanford University Press, Stanford CA, 2001, 18 Louis Marin, Etudes sémiologiques, Klincksteck, Paris, 1971, str. 23. str. 3–13. 19 Jean-François Groulier, “Reading the Visible”, Art press no. 177, Paris, 1993, str. 17.  Harrison, 1942–) koji su, pozivajući se na materijalističku i kritičku istoriju umetnosti ideja, političkim uzrocima i ideološkim identifikacijama. Podvlači se da su diskurzivni PRILoG: FILoZoFIJA vIZuELNoSTI N ovA I S T o R I J A u M E T N o S T I FIGuRE u PoKRETu PRILoG: FILoZoFIJA vIZuELNoSTI modernizma Klarka20 (Timothy James Clark, 1943–), pokušali da izvedu uzročnu ma- aspekti konstitutivni elementi umetnosti i da ne dolaze nakon stvaralačkog čina kao terijalističku teoriju unutar aktuelne istorije umetnosti: naknadni verbalni opisi i tumačenje, već da su bitni aspekt produkcije umetnosti u Zadatak ovog teksta je da pokaže da praksa, istorija i kritika realnim društvenim uslovima i okolnostima.23 umetnosti moraju da budu otvorene razgovoru, da moraju da Zadatak kritičke analize modernizma je da objasni privilegovane diskurse imaju diskurzivni, pre nego liturgijski, aspekt u relaciji sa dru- sveta umetnosti i kulture unutar društvenih kontradikcija tj., borbi za dominaciju. gim aspektima, i da moraju da poštuju od uma nezavisni svet, U takvom kontekstu mišljenja je istaknuta pozicija preispitivanja istorije zapadnog da imaju istoriju, a ne da egzistiraju kao anegdota ili kao funkcija modernizma od devetnaestog do kraja dvadesetog veka. Ova istraživanja su spro- istoricizma. Potrebno je pokazati i zašto je potrebno izreći ovakav veli istoričari umetnosti Fransis Frascina24 (Francis Frascina, 1950–), Čarls Herison, stav, tj. pokazati normalni diskurs umetnosti kao dogmatičan, Pol Vud25 (Paul Wood, 1949–), Džil Peri (Gill Perry), Najdžel Blejk (Nigel Blake), samo-verifikujući i ispražnjen od stvarnih sadržaja za objašnjenja Brajoni Fer 26 (Briony Fer), Tamar Garb,27 Džonatan Heris (Jonathan Harris, 1921–) koja treba da su data i definisana. 21 i Dejvid Bečelor (David Batchelor, 1955–).28 Sa ovakvim ili sličnim29 istraživanjima Istorija umetnosti se pokazuje kao objekt analize unutar realističke materija- su uspostavljene istorijske kritičke studije “zapadnog modernizma”. Drugim rečima, lističke teorije o uslovima sticanja znanja o umetnosti i usmerena je na dezintegraciju22 postavljena je široka platforma za raspravu političkih, društvenih, kulturalnih, ideo- velikih prividno neproblemskih metajezika humanističkih nauka. loških i umetničkih kontradikcija, hegemonija, obrta i konfrontacija unutar istorijskih Posebno područje istraživanja je postala problematika “kapitalističkog mo- lanaca uspostavljanja i razvoja zapadne hegemone moderne i modernističke umet- dernizma”. Čarls Herison je modernističku kulturu posle Drugog svetskog rata video nosti. Pažnja je posvećena “velikom modernizmu” politički i kulturalno bitnih hege- kao kulturu kontradiktorne dijalektike dva glasa: monih kultura. Uspostavljene su “paradigmatske umetničke prakse” u političkom i • prvi glas: dominantni glas autonomnog i nekritičkog modernizma, te estetsko-umetničkom smislu. Istraživani su njihovi odnosi sa konkretnom politikom • drugi glas: marginalizovani alternativni kritički modernizam. i društvenom teorijom. Modernizam je predočen u epistemološkom i političkom smi- Herisonova distinkcija nekritičkog i kritičkog modernizma je implicirana tu- slu kao situacija kontradiktornih umetničkih praksi koje vode ka realizmu i umetničkih mačenjem raznorodnosti samog modernizma kao umetničke, kulturalne i društve- praksi koje vode ka apstraktnoj umetnosti. To je značilo, pre svega, izvođenje kritičke ne paradigme. Prvi glas je glas umetnosti koja se temelji na prećutnim uverenjima, naturalizacije idealiteta apstraktne umetnosti kritičkim političkim teorijama. Herison, direktnim značenjima, intuicijama, diskursu o intuicijama, prepoznatljivom jakom stvaralačkom subjektu, autonomiji umetnosti u odnosu na teoriju ideja, politiku i 23 Charles Harrison, “Kind of Context”, u “Modernism in two Voices”, iz Essays on ideologiju. Odnosno, prvi glas se zasniva na dominantnom i hegemonom kanon- Art&Language, Blackwell, Oxford, 1991, str. 2–6. skom stavu da umetnički stvaralački čin stvaralački prethodi verbalnom činu kritike, 24 Francis Frascina, Pollock and After – The Critical Debate, Harper & Row, London, 1985; Francis Frascina, Jonnathan Harris (eds.), Art in Modern Culture: An Anthology of Critical Texts, istorije i teorije umetnosti. Drugim glasom se predočava umetnost koja se temelji na Phaidon, London, 1992. uverenjima da je prva velika i uticajna dominantna linija modernizma mistifikatorska, 25 Paul Wood (ed.), The Challenge of the Avant-Garde, Yale University Press, New Haven, da proizvodi kontradikcije i u umetnosti i u društvu. Ističe se, zatim, da su uverenja 1999; Paul Wood, Conceptual Art, Delano Greenridge Editions, New York, 2002. u umetnosti javne konvencije povezane sa svetom umetnosti, kulturom i društvom, 26 Briony Fer, On Abstract Art, Yale University Press, New Haven, 1997. 27 Tamar Garb, Bodies of Modernity. Figure and Falsh in Fin-de-Siècle France, Thames and te da su značenja složeni kulturalni produkti, da je subjekt–umetnik i subjekt–gle- Hudson, London, 1998. dalac deo kulture i pripadnik konteksta uređenog javnim jezičkim pravilima sa izdi- 28 Charles Harrison, Francis Frascina, Nigel Blake, Briony Fer, Tamar Garb, Modernity and ferenciranom istorijom. Ističe se da umetnost ima svoju autonomiju, ali da ona nije Modernism – French Painting in the Nineteenth Century, Yale University Press, New Haven, apsolutna, već da je u intertekstualnim među–uzrokujućim odnosima sa teorijom London, 1993; Charles Harrison, Francis Frascina, Gill Perry, Primitivism, Cubism, Abstraction – The Early Twentieth Century, Yale University Press New Haven, London, 1993; David Bat- M I Š Ko Š u vA Kov I ć chelor, Briony Fer, Paul Wood, Realism, Rationalism, Surrealism – Art Between the Wars, Yale 822 20 T. J. Clark, The Painting of Modern Life: Paris and Art of Manet and hid Followers, Thames University Press, New Haven, London, 1993; Charles Harrison, Paul Wood, Francis Frascina, 823 and Hudson, London, 1985. i T. J. Clark, “On the Social History of Art”, iz Image of the People Jonathan Harris (eds.), Modernism in Dispute – Art since the Forties, Yale University Press, – Gustave Courbet and the 1848 Revolution, Thames and Hudson, London, 1988, str. 9–20. New Haven, London, 1993. 21 Michael Baldwin, Charles Harrison, Mel Ramsden, “Art History, Art Criticism and Expla- 29 Jason Gaiger (ed.), Frameworks for Modern Art, Yale University Press, New Haven, 2003; natian”, iz Francis Frascina (ed.), Pollock and After – The Critical Debate, Harper and Row, Paul Wood, Steve Edwards (eds.), Art of the Avant-Gardes, Yale University Press, New Haven, London, 1985, str. 191. 2004; iz Paul Wood, (ed.), Varieties of Modernism, Yale University Press, New Haven, 2004; 22 T. J. Clark, “On the condition of artistic creation”, Times Literary Supplement, London, 24 Paul Wood, Gill Perry (eds.), Themes in Contemporary Art, Yale University Press, New Haven, May 1974, str. 562. 2004.  za razliku od francuskih semiologa slikarstva, nije išao za tim da otkrije “jezik” ili Kultura je nivo društva na kojem se proizvode one slike sveta i odrednice realnosti koje PRILoG: FILoZoFIJA vIZuELNoSTI N ovA I S T o R I J A u M E T N o S T I FIGuRE u PoKRETu PRILoG: FILoZoFIJA vIZuELNoSTI “strukturaciju po uzoru na lingvistički jezik” u slikarstvu, već je težio da pokaže spo- se ideološki mobilišu da bi se postigao poredak odnosa dominacije i podređenosti ljašnji – društveni – odnos između slikarstva kao vizuelne prakse i lingvističkog između klasa, rasa, generacije i polova/rodova u svakodnevnom životu. jezika kao društvenog izvođenja subjektivnosti ili objektivnog znanja u buržoaskim Istorija umetnosti uzima jedan aspekt ovih društvenih i kulturalnih kon- društvima devetnaestog i dvadesetog veka. Modernizam nije tumačen kao “poetički tradikcija, tj. uzima umetnost kao predmet proučavanja. Pri tome, ta disciplina prou- vodič” u stvaranju ili gledanju umetnosti. Tumačen je, naprotiv, kao skup uverenja o čavanja istorijskih perspektiva umetnosti je formirana unutar kulturalnih hegemonija praksi umetnosti, kritici i istoriji, ali i o slikama, vrednostima i tehnikama prikaziva- koje nisu izvedene na jednostavan i ravnopravan način. Bitno je, zato, naglašava se u nja. Modernizam je prepoznat kao složena ideologija na mestu koje treba identifiko- feminističkoj teoriji, osporiti definicije idealne realnosti našeg društva, koje se proi- vati kao topos realnosti. Modernizam kao ideologija služio je pojedinačnim klasnim zvode u interpretacijama kulture praksom normativne i dominantne istorije umetno- interesima, a kao nužni aspekt te funkcije pogrešno je prikazivao aktuelne snage i sti. Time se postavlja i izvodi projekat razvijanja materijalistički orijentisanih teorijskih odnose produkcije i društvene egzistencije. Kao dominantna ideologija produkcije praksi istorije umetnosti kojima bi se analizirale kulturalne proizvodnje u vizuelnim umetnosti u kasnom kapitalizmu, a posebno u poslednjem stupnju imperijalizma, on umetnostima i korespondirajućim medijima. Zahteva se međusobno povezana tran- je bio konstitutivni deo ideologije vladajuće klase.30 sformacija postojeće marksističke i novije feminističke istorije umetnosti. Karakteri- stično bavljenje marksističkih istoričara umetnosti klasnim odnosima dovodi se u pi- tanje feminističkom tvrdnjom o društvenim odnosima polova/rodova organizovanim Feministička istorija umetnosti kao oko seksualnosti, srodstva, porodice i prisvajanja te javnog i privatnog oblikovanja materijalistička istorija umetnosti rodnog identiteta. Konstituisanje feminističke istorije umetnosti vodilo je ka decentri- ranju kanona zapadne istorije umetnosti i estetike. Istoričarka umetnosti Grizelda Polok31 (Griselda Pollock, 1949–) poka- U kulturi, obrazovanju i umetnosti kanonom se nazivaja referentna i uzor- zivala je da društveno orijentisana istorija umetnosti zahvata izvesna znanja o javnim na literatura ili panteon izuzetno vrednih dela te identifikacionih potencijalnosti koje društvenim i političkim moćima i da, kao takva, ispušta izvesna pitanja, na primer, o se ukazuju u interakciji “subjekta” i “dela”. Kanon označava ono što određena obra- rodnim identitetima. Ona je, zato, napravila iskorak ka feministički orijentisanoj istoriji zovna, kulturalna ili umetnička institucija smatra najvrednijim i najvažnijim teksto- umetnosti opredeljujući se za kritičko istorijski materijalizam, a to znači na raspravu vima ili delima u istoriji umetnosti. Kanonom se, uspostavljanjem transistorijskih i društvene nejednakosti. Zapravo, ona pokazuje, da koliko je društvo strukturirano transgeografskih estetskih vrednosti, bira i postavlja iz različitih kulturalnih praksi odnosima nejednakosti po pitanju materijalne proizvodnje, ono je isto toliko struk- ono što je neupitno izuzetno i vredno. Kanon nastaje vođenjem, usmeravanjem i turirano polnim podelama i nejednakostima. Priroda društava u kojima se umetnost podučavanjem opšte i masovne kulture u ime obrazovanih elita i njihovih ideala.32 Pri stvara/proizvodi nije samo, naglašava Grizelda Polok, feudalna ili kapitalistička, već tome, nikada nije postojao samo jedan jedini kanon. Istorija umetnosti, i to istorija je patrijarhalna i seksistička. Nemoguće je razumeti klasnu poziciju žena, a da se ne bilo koje umetnosti, nastajala je iz konkurentske borbe različitih kanona i interesa razume kako polne/rodne podele uzrokuju njihovu klasnu svest. Nije moguće jedno- koji su zastupani “kanonizacijom”. Kanon nije bio tvorevina samo akademskih kru- stavno tražiti rešenje u proširenju marksizma tako što će on priznati rodnu politiku gova ili autoriteta koji kontrolišu znanja i vrednosti “o” i “u” umetnosti, već i broj- kao svoj dodatni element, pošto rodna dominacija i eksploatacija nisu jednostavni nih praktičara, umetnika, pisaca, kritičara, ljubitelja umetnosti, trgovaca, izdavača, dodatak mnogo osnovnijem sukobu između klasa. Feminizam je pokazao nova po- producenata, činovnika, koji su prepoznavali, odnosno, nametali i zastupali prepreke dručja i oblike društvenih kontradikcija i sukoba koji zahtevaju nove načine analize uticajima i nesigurnostima individualnog stvaranja, prepoznavanja, prosuđivanja i srodstva, društvene konstrukcije rodne razlike, seksualnosti, reprodukcije, ljudskog identifikovanja. Grizelda Polok kanon definiše na sledeći način: rada i, naravno, kulture. Kultura se, u ovom kontekstu, može tumačiti kao mnoštvo Kanon ne definišem kao zbirku vrednih objekata/tekstova ili listu društvenih praksi čiji je prevashodni cilj stvaranje, razmena i recepcija značenja, tj. poštovanih majstora, već kao diskurzivnu formaciju koja konsti- M I Š Ko Š u vA Kov I ć 824 proizvodnja smisla ili stvaranje svakodnevnog poretka smisla za svet u kojem živimo. tuiše objekte/tekstove tako što ih izabira kao produkte umetnič- 825 kog majstorstva i, zbog toga, kao priloge kojima se potvrđuje i 30 Charles Harrison, Fred Orton, A Provisional History of Art&Language, Editions E. Fabre, identifikuje izuzetnost belog muškarca kao nosioca stvaralaštva Paris, 1982, str. 5. 31 Griselda Pollock, Vision & Difference: Feminity, Feminism and the Histories of Art, Routled- i kulture. Spoznati umetnost posredstvom kanonskog diskursa, ge, London, 1988; Griselda Pollock (ed.), Generations & Geographies in the Visual Art. Feminist Reading, Routledge, London, 1996; Griselda Pollock, Differencing the Canon – Feminist Desire 32 Dominick Lacapra, “Canons, Texts and Contexts”, iz Representing the Holocaust: History, and the Writing of Art’s Histories, Routledge, London, 1999. Theory, Trauma, Cornell University Press, Ithaca, 1994, str. 19.  znači razumeti muškost kao moć i značenje i zatim je identifiko- cipline. Feministička istorija umetnosti ne nudi idilične priče o ljubavi jednog i dru- PRILoG: FILoZoFIJA vIZuELNoSTI N ovA I S T o R I J A u M E T N o S T I FIGuRE u PoKRETu PRILoG: FILoZoFIJA vIZuELNoSTI vati sa istinom i lepotom.33 gog ili dvoje. Ona ukazuje na dramatične političke borbe unutar složenih mnoštvenih Kanoni zapadne umetnosti se zasnivaju na autonomnoj umetnosti koju su istorijskih umetničkih uloga koje treba preispitati u njihovim asimetričnim izvođe- stvarali, najčešće, muškarci, belci i pripadnici određenih uticajnih kulturalnih tradicija njima prema istorijskim i aktuelnim kanonima. Nije reč samo o binarnoj opoziciji kao što su antička grčka, helenska, renesansna ili moderna francuska, moderna ne- muškarca i žene, već i o asimetričnom širenju protokola roda na protokole muške mačka, moderna ruska i moderna američka. Zamisao kanona, uobičajeno, određuju homoseksualnosti, lezbejstva, biseksualnosti ili na one neodređene artificijelnosti tri društvena mehanizma: koje danas pokriva termin queer.38 • tradicija, • hegemonija i • opšti smisao (doxa). Projekt časopisa October Na primer, engleski teoretičar kulture Rajmond Vilijams tradiciju interpre- tira kao: Karakterističan i razrađen primer radikalne istorije umetnosti je projekt39 namerno oblikovanu verziju prošlosti i preoblikovane sadašnjo- američkog časopisa October (osnovan 1976. godine) koji su vodili autorke i autori kao sti, koja je moćno operativna u procesima društvenih i kulturalnih što su Rozalind Kraus (Rosalind Krauss, 1940–), Anet Majklson40 (Annette Michelson), određenja i identifikacija.34 Daglas Krimp41 (Douglas Crimp, 1944–), Kreig Ovens42 (Craig Owens, 1950–1990), Tradicija pokazuje sopstvenu neizbežnost poništavajući ili skrivajući da je Džoan Kopdžejk43 (Joan Copjec, 1946–), Iv-Alen Boa (Yve-Alain Bois, 1952–), Benja- izvedena kao izbor iz različitih praksi, značenja, rodnih, klasnih i rasnih identifikacija. min Buhloh44 (Benjamin H. D. Buchloh, 1941–), Hal Foster (Hal Foster, 1955–), Denis Vilijams,35 zato, podvlači da ono što se može reći o bilo kojoj tradiciji jeste da je ona Holie (Denis Hollier), Silvia Kolbovski (Silvia Kolbowski, 1953–) i dr. Časopis October aspekt savremene društvene i kulturalne organizacije izveden iz interesa dominacije nastao je u kontekstu američkih poznomodernističkih akademskih studija istorije i te- jedne specifične klase. Na primer, karakteristični su rodno determinisani kanoni isto- orije umetnosti, pre svega, kritičkom recepcijom i radom platformi neomarksizma, te rije umetnosti iz doba moderne i modernizma u kojima nije bilo velikih umetnika žena. francuskog strukturalizma i poststrukturalizma.45 Autori okupljeni oko časopisa Oc- Moglo se navesti nekoliko žena slikarki do devetnaestog veka. Sa pojavom feministič- tober istraživanja su postavili kao interdisciplinarne rasprave savremenosti i istorije kog diskursa od sedamdesetih godina dvadesetog veka i prvim problematizacijama36 modernizma u odnosu na područja vizuelnih umetnosti, odnosno, teorije, umetničke zapadnog kanona počinju da se postavljaju pitanja o mestu žena u svetu i istorijama kritike i politike. Koncept “umetnosti” je shvaćen široko suočenjem konteksta vizuelnih različitih umetnosti. Ali šta se promenilo? Promenio se odnos diskursa prema važe- umetnosti i vizuelne kulture od slikarstva i skulpture preko fotografije i filma do perfor- ćem kanonu identifikovanja aktivnog i produktivnog subjekta umetnosti. Propitivanje mansa, instalacija, eksperimentalne muzike, postmoderne književnosti i novih medija. kanona je političko pošto je reč o “testiranju” materijalnih društvenih praksi kojim 38 Diana Fas, Unutra / Izvan – Gej i lezbejska hrestomatija, Centar za ženske studije, Beograd, jedno društvo izvodi identifikaciju i interpelaciju individualno ili kolektivno situiranog 2003. subjekta. Pitanje o kanonu nije neutralno pitanje normativno orijentisane estetike ili 39 Annette Michelson, Rosalind Krauss, Douglas Crimp, Joan Copjec (eds.), October – The pozitivne istorije umetnosti, već kritičke kulturalne teorije koja se pita o ideološkim First Decade, 1976–1986, The MIT Press, Cambridge MA, 1987; Rosalind Krauss, Annette aparatusima37 i njihovim brojnim i višeznačnim efektima u konkretnim društvenim Michelson, Yves-Alain Bois, Benjamin H. D. Buchloh, Hal Foster, Denis Hollier, Silvia Kol- bowski (eds.), October. The Second Decade, 1986–1996, An October Book, The MIT Press, istorijskim i geografskim praksama postavljanja horizonta društvene vrednosti. Cambridge MA, 1997. Uvođenje rodnog protokola i platforme u istoriju umetnosti je izmena sta- 40 Annette Michelson, Filozofska igračka, Samizdat B92, Beograd, 2004. tusa subjekta umetnosti, ali i subjekta istorije umetnosti kao naučne i teorijske dis- 41 Douglas Crimp, AIDS: Cultural Analysis, Cultural Activism, The MIT Press, Cambridge MA, 1988; Douglas Crimp, On the Museum’s Ruins, The MIT Press, Cambridge MA, 1993. 42 Craig Owens, Beyond Recognitiom – Representation, Power and Culture, University of Ca- M I Š Ko Š u vA Kov I ć 33 Griselda Pollock, “What is the Canon – Structurally?”, iz Differencing The Canon – Femi- lifornia Press, Berkeley, 1992. 826 nist Desire and the Writing of Art’s Histories, Routledge, London, 1999, str. 9. 43 Joan Copjec, Read My Desire: Lacan against the Historicists, The MIT Press, Cambridge 827 34 Raymond Williamas, “Traditions, Institutions, and Formations”, iz Marxism and Literature, MA, 1994; Joan Copjec, Imagine There’s No Woman. Ethics and Sublimation, The MIT Press, Oxford University Press, Oxford, 1977, str. 115. Cambridge MA, 2002. 35 Raymond Williamas , “Traditions, Institutions, and Formations”, str. 116. 44 Benjamin H. D. Buchloh, Neo-Avantgarde and Cultural Industry. Essays on European and 36 Linda Nochlin, “Why Have There Been No Great Women Artists?”, iz Woman, Art, and American Art from 1955 to 1975, The MIT Press, Cambridge MA, 2000. Power and Other Essays, Harper & Row, New York, 1989, str. 145–175. 45 Rosalind Kraus, “Poststructuralism and the Paraliterary”, iz The Originality of the Avant- 37 Louis Althusser, “Ideology and Ideological State Apparatuses”, iz Slavoj Žižek, Mapping Garde and Other Modernist Myths, The MIT Press, Cambridge MA, London, 1985, str. Ideology, Verso, London, 1995, str. 100–140. 291–295.  U kontekstu njihovog rada su pokrenuta pitanja o teoretizaciji “pogleda” i “spektakla/ kanona zasnovanog na autonomiji umetničkog dela kao estetskog idealiteta, na rod- PRILoG: FILoZoFIJA vIZuELNoSTI N ovA I S T o R I J A u M E T N o S T I FIGuRE u PoKRETu PRILoG: FILoZoFIJA vIZuELNoSTI spektakularizacije” sa posebnim osvrtom na tretiranje pogleda u umetnosti nadrealizma nim i rasnim prevlastima belca muškarca umetnika, na autentičnom izrazu i na pojmu i psihoanalizi, zatim, o teoretizaciji “tela” i “institucionalnog karaktera umetnosti”. remek-dela. 48 Na primer, kada su Rosalind Kraus, Hal Foster, Iv-Alen Boa i Benjamin Primer mišljenja karakterističnog za autore okupljene oko časopisa Octo- Buhloh pisali jednu od bitnih istorija zapadne moderne, postmoderne i antimoder- ber može biti kritička analiza “optičkog nesvesnog” u modernizmu. 49 Rozalind Kra- ne umetnosti dvadesetog veka46 nisu ostvarili “linearan”, tj. istoricistički orijentisan us je izvela zamisao optičkog nesvesnog analogno Džejmsonovom (Fredric Jameson, model tumačenja istorije umetnosti. Oni su, naprotiv, ukazali da će umetnost dvade- 1934–) pojmu političkog nesvesnog.50 Optičko nesvesno je naziv za interpretacijama setog veka interpretirati sa četiri različite, polemički konfrontirane, platforme: izvedene sličnosti između strukturiranja optičkog/vizuelnog i strukturiranja nesve- • kritičke teorije (Buhloh), snog u psihoanalizi. Krausova polazi od teza o nesvesnom Žaka Lakana (Jacques • formalizma sa strukturalizmom (Boa), Lacan, 1901–1981) iz teorijske psihoanalize i teza o političkom Fredrika Džejmsona • psihoanalize (Foster) i iz neomarksističke teorije kulture i društva. Po Lakanu nesvesno je strukturirano kao • poststrukturalizma (Kraus). jezik i postoji pre nego što je subjekt prešao njegov prag.51 Po Džejmsonu “poli- Time je dobijena, metaforično govoreći, kubistički izlomljena, tj. sa više tičko nesvesno” je određeno dinamikom čina interpretacije kojim se uzima za po- strana istovremeno vidljiva, “hibridna slika” pojava i tumačenja umetnosti prošlog laznu pretpostavku da čitalac, slušalac ili gledalac nikada nema tekst neposredno veka. “Teorija” u istoriji umetnosti nije shvaćena kao teorija o umetnosti ili teorija o pred sobom u svoj njegovoj svežini, kao stvar po sebi. Tekstovi gotovo uvek izlaze kulturi, odnosno, kao sistemska ili fragmentarna filozofija umetnosti, već kao otvo- pred čitaoca, gledaoca ili slušaoca kao nešto već pročitano, kao tragovi tragova i reno polje polemičkog suočavanja i problematizacija perspektiva tumačenja moder- lanci brisanih, potiskivanih ili cenzurisanih tragova čitanja i epistema. Ovi tragovi se nizma, konceptualnih umetničkih praksi, popularne kulture, filmskog prikazivanja, primaju posredstvom nataloženih slojeva ranijih interpretacija i posredstvom natalo- tela, roda itd. Umesto teorije kao sistemskog mišljenja o umetnosti, zasnovana je ženih čitalačkih navika i kategorija koje su razvijene iz tih nasleđenih interpretativnih “teoretizacija” umetničkih praksi i za njih konstitutivnih diskursa kulture i društva. tradicija. Rozalind Kraus je sprovela kritiku visokomodernističkog i formalističkog Teoretizacija je postala sasvim bliska “politizaciji” umetnosti. Na primer, “politika” grinbergovskog i fridovskog pristupa koji je u vizuelnim oblicima, pre svega, slikar- – kao društvena politika i kao kulturalna politika – postavljena je u polje kritičke dis- stva otkrivao iskustveno-čulne i estetski idealizovane univerzalne i bezinteresne kusije aktuelnih konteksta i istorijskih kontekstualnih funkcija moderne umetnosti. kvalitete.52 Po njoj modernizam jeste ideologija, tj. diskurzivno polje zastupanja slika, Politika je postala spoljašnji referentni odnos konstituisanja savremenosti, kao uto- čiji “pripadnici” veruju da umetnost može da stoji samo–autonomno i da bude samo– verifikujuća u odnosu na društvo i politiku. To polje je strukturirano i organizovano pijska projekcija novog sveta i, svakako, kao kritični i kritički uslov analize kontradik- da omogući istovremeno i samoidentifikacije pripadnika modernizma i napade na cija i konfrontacija teorijske i umetničke prakse u izučavanom istorijskom momentu. takve identifikacije, na primer, konfrontacije između kubista (modernista slikara u Politika je, pri tome, uzeta u obzir na način marksističkog, tačnije, neomarksističkog domenu kritičnog estetskog koje postaje novo estetsko /lepo/) i dadaista (eksce- kritičkog čitanja društvenih kontraverzi: snih autora antiestetskog i antiumetničkog u okvirima modernizma). U uobičajenom Istorijska i politička analiza zahteva angažovan pristup psihoana- smislu reči dominantna modernistička vizuelnost ne može ništa drugo do da ispo- lizi, postajući time sve urgentnije okrenuta definisanju psihičkih lji razum, racionalizaciju, kôdifikaciju, apstraktnost i ozakonjenost. Nasuprot tome, procesa, materijala, na kome društvene sile rade, zbog kojih druš- optičko nesvesno je dimenzija neprozirnosti, ponavljanja i vremena. Ono će na jasnoj tveni diskursi imaju retoričko dejstvo, pri čemu, nije jednostavno moguće reći da oni privlače nas kao subjekte, već pre, kao što to 48 David Carrier, Rosalind Krauss and American Philosophical Art Criticism, Praeger, West- psihoanalitička i lingvistička teorija uči, da oni deluju na nas.47 port, 2002. Rozalind Kraus je bila vodeća autorka časopisa October. Njen rad je pro- 49 Rosalind E. Krauss, The Optical Unconscious, The MIT Press, Cambridge Mass, 1993, str. 22, 24, 27, 53, 142, 206, 217, 225, 320. šao dugi evolutivni put od američkog grinbergovskog (Klement Grinberg /Clement M I Š Ko Š u vA Kov I ć 50 Frederik Džejmson, Političko nesvesno – Pripovedanje kao društveno-simbolički čin, Rad, 828 Greenberg, 1909–1994/) i fridovskog (Majkl Frid /Michael Fried, 1939–/) visoko- Beograd, 1984, str. 7. 829 modernističkog formalizma do poststrukturalističke dekonstrukcije modernističkog 51 Žak Lakan,”Instanca pisma u nesvesnom ili razum od Frojda naovamo”, iz Spisi (izbor), Prosveta, Beograd, 1983, str. 151. 52 Klement Grinberg, “Modernističko slikarstvo”, 3+4, br. a, Beograd, 1978, str. 32–35; ili 46 Hal Foster, Rosalind Krauss, Yves-Alain Bois, Benjamin H.D. Buchloh, Art Since 1900: Michael Fried “From Three American Painters” (1965) ili “From Shape as Form: Frank Stella’s Modernism, Antimodernism, Postmodernism, Thames and Hudson, London, 2005. New Paintings” (1966), iz Charles Harrison, Paul Wood (ed.), Art in Theory 1900–2000, An 47 “Introduction”, iz Annette Michelson, Rosalind Krauss, Douglas Crimp, Joan Copjec, Octo- Anthology of Changing Ideas, Blackwell, Oxford UK, Cambridge USA, 2003, str. 787–793, ber – The First Decade, 1976–1986, The MIT Press, Cambridge MA, 1987, str. xi. 793–795.  i prividno prozirnoj modernističkoj racionalistički orijentisanoj logici postaviti pitanja Horizontalna istorija umetnosti ili prestrukturiranje PRILoG: FILoZoFIJA vIZuELNoSTI N ovA I S T o R I J A u M E T N o S T I FIGuRE u PoKRETu PRILoG: FILoZoFIJA vIZuELNoSTI o “zamućenim” ili “skrivenim” detaljima. Optičko nesvesno će raskopčati celovitost i odnosa margine i centra homogenost modernizma i refigurisati ga na potencijalno drugačije načine. Krauso- va pokazuje da su modernističke koncepcije i idealizacije neposrednog čisto optičkog Istorije moderne umetnosti, čak i u radikalnim-emancipatorskim varijan- podložene dejstvu fikcionalizacije i značenjskog posredovanja, pošto telesno ulazi u tama, kao što su projekti engleskih (Herison, Frascina, Vud) ili američkih (Kraus, vizuelno, a vizuelno time postaje neka vrsta narativa o telesnom događaju: prodoru Boa, Foster, Buhloh) istoričara i teoretičara umetnosti postavljaju bitnu hijerarhijsku tela u vidljivo. Povezanost telesnog i vizuelnog, u njenoj interpretaciji, otkriva zna- perspektivu i naglašeno kadriranje isključivo zapadne umetnosti, tj. velikih “politič- čenja koja se mogu pokazati kao učinci strukturacije nesvesnog. Odnosi vidljivog i kih”, “kulturalnih” i “umetničkih” centara kao što su Pariz i Njujork, te Berlin, Mo- nevidljivog, vidljivog ali neviđenog i nevidljivog koje se oblikuje u vizuelnom, postav- skva i London. Izvan ovih velikih paradigmatskih “modela” modernosti i postmoder- ljaju “vidljivo” kao uzorak u kojem se može prepoznati nesvesno, tj. optičko nesvesno. nosti ostale su brojne evropske, azijske, afričke i južnoameričke umetničke prakse sa Time se ukazuje na složenost nesvesnog kao interpretacije koja se suprotstavlja do- svojim asimetričnim, i često, sasvim različitim narativima o modernizmima, antimo- minatnoj ideologiji modernizma. Idealizovano i formalno celo modernizma u istorij- dernizmima, postmodernizmima i, danas, globalnim ili tranzicijskim produkcijama. skom i teorijskom smislu pokazuje neravnine, naprsline, protivurečnosti i iskliznuća Reč je o nepostojećim ili odsutnim “kadriranjima” lokalnih, regionalnih ili, čak, de- koja nisu samo stvar umetnosti, već i složenih mehanizama izvođenja i postavljanja kontekstualizovanih eklektičnih produkcija koje su gotovo nevidljive sa “eurameričke subjekta između indeksiranja individuuma i kolektiva, tj. jastva i identiteta. platforme” (Euramerica)56 istorizacije umetnosti dvadesetog veka. Čak i ako su neki Rozalind Kraus i Iv-Alen Boa su blisko konceptu optičkog nesvesnog ra- primeri umetnosti “drugog” ili “trećeg” sveta uključeni – spomenuti – u velikom zradili fenomenologiju “besformnog”53 (informe) koju je postavio Žorž Bataj (Georges narativu istorije zapadne umetnosti, oni kao da nemaju prepoznatljivu perspektivu. Bataille, 1897–1962) u svom Rečniku54 tridesetih godina dvadesetog veka. Posta- Oni se pokazuju kao autentične ili manje autentične recepcije zapadne umetnosti vivši pojam “besformnog” kao para-metafizički konstrukt izvan zvanične i legitimne ili kao pokušaji “priključenja” (plug-in) u već formulisane velike i naddeterminisane disciplinarne filozofije i legitimne istorije umetnosti, oni su konstruisali platformu umetničke prakse internacionalnog ili globalnog sveta umetnosti. Reći za produkcije za teoretizaciju jedne drugačije linije moderne i postmoderne zapadne umetnosti od izvan “eurameričke” istorije da nisu identifikovane kao, barem, prepoznatljiva umet- očigledno formalističkih narativa o razvijenom modernističkom istoricizmu. Zamisli- nost, uobičajeno znači: ma kanonskih “tipičnih uzoraka” ili “bitnih paradigmatskih remek dela” ponuđene su • da takvi produkti lokalnih kultura imaju specifične neuniverzal- neodređene i netransparentne potencijalnosti i anomalije modernizma. Te anoma- ne kulturalne, društvene i životne funkcije koje ne dele sa, sin- lije modernizma su zasnovane na relativnim odnosima bitnog i nebitnog, odnosno, hronim, evropskim uzorcima, iskazivanja potisnutog i cenzurisanog u samoj umetničkoj praksi. Krausova i Boa su • da takvi produkti kulture nisu nastali u evropskoj tradiciji/istoriji se služuili različitim “poststrukturalističkim” interpretacijama da bi rekonstruisali i moderne i postmoderne umetnosti, a to znači, da ne potiču sa izveli jednu “besformnu istoriju umetnosti” u kojoj kao da se radikalizuju diskursi izvora evropskog prosvetiteljstva i daljih razvoja zapadnog dis- nadrealizma, enformela, procesualne umetnosti i postmodernih “zazornih” (abject) taktika predočavanja anomalija neoblikovanog ili antiformalističkog. Izveden je “akt” kursa umetnosti, i naturalizacije diskursa istorije umetnosti radikalizovanim batajevskim nadrealistič- • da ti produkti kulture bivaju tumačeni ili inetrpretirani kao umet- kim govorom u različitim istorijskim intervalima. Pokazano je da je istorija umetnosti nička dela u polju uticaja hegemonih kultura. postala neka vrsta prakse testiranja sredstvima koja potiču od marginalnih para- Ukazuje se bitnim to kako izvesti “perspektive” ili “platforme” umetnosti zitskih diskursa nekih netipičnih modernističkih umetničkih i filozofskih/teorijskih drugog – marginalnog, lokalnog ili ne-eurameričkog – u internacionalne ili, danas, praksi. Teorija istorije moderne umetnosti je, zato, postavljena kao specifična “prak- globalne rasprave i polemike o statusu aktuelne ili istorijske umetnosti.57 sa pisanja i čitanja”55 različita od naučnog i filozofskog izvođenja “metapisma”. Tokom poslednje decenije je u kontekstu naznačenih problema ukazano M I Š Ko Š u vA Kov I ć na različita rešenja koja su, pre svega, težila naturalizaciji diskursa istorije umet- 830 831 53 Rosalind Krauss, Yve-Alain Bois (eds.), Formless – A User’s Guide, Zoone Books, New nosti kulturalnim studijama, postkolonijalnim studijama te razvojem specifičnih York, 1997. i privremenih “teorijsko-istoriografskih” platformi o studijama istočno evropske 54 George Bataille, “Formless” (1929), iz “Critical Dictionary”, October no. 60, New York, 1992, str. 27. 55 Rosalind Krauss, “Poststructuralism and the Paraliterary”, iz The Originality of the 56 John Clark, Modern Asian Art, University of Hawaii Press, Honolulu, 1998. Avant-Garde and Other Modernist Myths, The MIT Press, Cambridge MA, London, 1985, str. 57 Documenta 11_Platform 5: Exhibition – Catalogue, Cantz Publishers, Ostfildern–Ruit, 2002; 294–295. ili Hans Belting, Art History After Modernism, The University of Chicago Press, Chicago, 2003.  umetnosti58 , balkanske59 umetnosti, centralno ili srednje 60 evropskih umetnosti, umetničkim indeksno ukazuje na identitete prikazivanja u kulturi (rasa, rod, nacija, klasa, PRILoG: FILoZoFIJA vIZuELNoSTI N ovA I S T o R I J A u M E T N o S T I FIGuRE u PoKRETu PRILoG: FILoZoFIJA vIZuELNoSTI umetnosti Centralne Azije 61 ili Dalekog Istoka.62 generacija, te moć, individualnost, masovnost, medijsko, političko, individualizovano). Kustos i teoretičar umetnosti Okvui Envezor (Okwui Enwezor, 1963–), na Konceptualni i, svakako, diskurzivni odnosi geografije i istorije su postali primer, tumači dramatičnu, ubrzanu i hyper-haotičnu situaciju postkolonijalizma na bitni za savremene teoretizacije istorije umetnosti, pošto ni geografija ni istorija nisu sledeći način: jednostavni “toposi” ili “dijahronijske situiranosti”. Pre bi se moglo reći da je reč o slo- Od trenutka kada postkolonijalizam ulazi u prostor/vreme global- ženim situacijama i događajima diskurzivnog indeksiranja i mapiranja različitih uporedi- nih proračuna i efekata koje ovi nameću savremenoj subjektivno- vih ili neuporedivih predočavanja umetničkih praksi izvan “zapadnog ključa”, ali svakako sti, suočeni smo ne samo sa asimetrijom i ograničenjima mate- u kritičnom i kritičkom odnosu sa zapadnim paradigmatskim modelima modernosti i rijalističkih pretpostavki globalizma, nego i sa užasnom blizinom postmodernosti. Poljski istoričar umetnosti Pjotr Pjotrovski (Piotr Piotrowski, 1952–) dalekih mesta koju globalna logika želi da ukine i uvede u jedin- postavio je koncept “prostornog obrta” u istoriji umetnosti, te predložio zamisao “ho- stvenu oblast neteritorijalne vladavine. Umesto velikih razdaljina rizontalne istorije umetnosti”.65 Njegova teorijska interpretacija je bila zasnovana na i nepoznatih mesta, umesto stranih naroda i kultura, postkolo- uočavanju karakterističnih razlika između, na primer, francuskog i poljskog ili jugoslo- nijalizam otelotvorava spektakularno posredovanje i predstavlja- venskog enformela pedesetih godina dvadesetog veka, odnosno, američkog op arta i op nje blizine kao dominantni način razumevanja trenutnog stanja arta u istočno-evropskim društvima. Ta razlika nije samo jednostavna i samorazumljiva globalizacije. Postkolonijalizam, zahtevajući puno uključenje u razlika između različitih nacionalnih istorija umetnosti prema univerzalnoj internacio- globalni sistem i izazivajući postojeće epistemološke strukture, nalnoj umetnosti, već i promena perspektive gledanja koja, metaforično govoreći, po- protresa uzani fokus zapadnjačkog globalnog pogleda na svet i drazumeva vertikalne uticaje velikih nacionalnih i time datih kao internacionalne kulture usmerava njegov pogled na širu sferu novih političkih, društvenih na male nacionalne kulture u komparativističku zamisao horizontalne uporedivosti hi- i kulturalnih odnosa koji su nastali posle Drugog svetskog rata. bridizovanog pojma “enformela” ili “op arta”. Pokazuje se da nema jedinstvenog pojma Postkolonijalizam je danas svet bliskosti. To je svet blizine, a ne enformela ili op arta, odnosno, modernizma, već da je reč o različitim uporednim umet- svet tamo negde drugde.63 ničkim praksama. Obrt od “velikog sveta” u mnogostrukost uporedivih “lokalnih sveto- Geografske kognitivne mape64 i istorijske kognitivne mape se ne podudaraju. va” na neki način pokazuje da je perspektiva nacionalne i inetrnacionale umetnosti “bi- Vektor razlike pokazuje prostor i vreme u regulacionom i deregulacionom odnosu preo- narni diskurs” čijom dekonstrukcijom se otkriva drugačiji pogled na istorijske situacije i bražaja društvenih i kulturalnih reprezentacija. Umetnost postaje nestabilni i transfor- događaje. Na primer, veliki narativ o “transatlanskom dijalogu”66 koji utvrđuje stabilan macioni znak za kulturu i od kulture. Umetnost ne prikazuje ono umetničko, već onim istorijsko-estetički odnos i dijalektičku opoziciju Pariza i Njujorka kao internacionalnih hegemonih centara umetnosti, postaje suštinski politički problematizovan kada se suoči 58 Aleš Erjavec (ed.), Postmodernism and the Postsocialist Condition. Politicised Art under sa zamislima “hladnog rata” kao političko-geografskih opozicija “Istoka” (komunizma) Late Socialism, California University Press, Berkeley, 2003; Irwin (ed.), East Art Map – Con- temporary Art and Eastern Europe, Afterall Books, London, 2006; Piotr Piotrowski, In the i “Zapada” (kapitalističkog liberalizma). Time se ukazuje da između prividno simetrične Shadow of Yalta – Art and the Avant-garde in Eastern Europe, 1945-1989, Reaktion Books, estetsko-umetničke konkurencije Pariza i Njujorka postoje i druge/drugačije simetrije London, 2009. između Njujorka i Moskve, odnosno produktivne asimetrije različitih lokalnih centara 59 Roger Conover, Eda Čufer, Peter Weibel (eds.), In Search of Balkania, Neue Galerie Graz i njihovih razlika u odnosu na Pariz, Njujork, Moskvu. Naturalizacija diksursa istorije am Landesmuseum Joanneum, Graz, 2002; Harald Szeemann (ed.), Blut und Honig / Zukunft ist am Balkan (Blood and Honey / Future’s in the Balkans), Klosterneuburg, 2003; René Block umetnosti horizontalnim diskursima je zapravo „politizacija“ koja decentrira hegemone (ed.), In den Schluchten des Balkan – Eine Reportage (In the Gorges of the Balkans – A Report), ose identifikacije uvođenjem političkih asimetrija identiteta umetničkih praksi u veoma Kunsthalle Fridericianum, Kassel, 2003. složenim kulturalnim, nacionalnim i političkim uslovima modernosti.67 60 Lorian Hegyi (ed.), Aspects/Positions – 50 Jahre Kunst Aus Mitteleuropa 1949–1999, Mu- Na primer, bavljenje kritičkom estetikom, filozofijom, istorijom i teorijom seum Moderner Kunst Stiftung Ludwig Wien, Wien, 2000. umetnosti u nekadašnjoj Istočnoj Evropi, Srednjoj Evropi i Jugoistočnoj Evropi je danas M I Š Ko Š u vA Kov I ć 61 Valeria Ibraeva, Enrico Mascelloni Sarenco (eds.), The Tamerlane Syndrome. Art and Con- 832 flicts in Central Asia, Skira, Milano, 2005. podložno bitnim revizionističkim interperetacijama. Reč je o revizijama i reinterpetacija- 833 62 Wonil Rhee, Peter Weibel, Georg Jansen (eds.), Thermocline of Art, New Asian Waves, Center for Art and Media, Karlsruhe i Hatje Cantz, Ostfukdern, 2007. 65 Piotr Piotrowski, “On the Spatial Turn, or Horizontal Art History”, Uměni LVI, Praha, 63 Okwui Enwezor, “The Black Box”, iz Documenta 11_Platform 5: Exhibition – Catalogue, 2008, str. 378–383. Hatje Cantz Publishers, Ostfildern–Ruit, 2002, str. 44–45. 66 Charles Harrison, “Modernism and the Transatlantic Dialogue”, iz Francis Frascina, Pollock 64 Fredric Jameson, „Beyond Landscape“, iz The Geopolitical Aesthetics – Cinema and Space and After – The Critical Debate, Harper & Row, London, 1985, str. 217–232. in the World System, Indiana University Press, Bloomington i BFI Publishing, London, 1995, 67 Piotr Piotrowski, In the Shadow of Yalta: Art and the Avant-Garde in Eastern Europe, 1945– str. 3. 1989, Reaction Books, Chicago, 2009.  ma “komunističkog estetičkog, filozofskog, istoriografskog i teorijskog nasleđa“ koje po- Ziherl, Josip Vidmar, Dušan Pirjevec (1921-1977), Sveta Lukić, Milan Damnjanović PRILoG: FILoZoFIJA vIZuELNoSTI N ovA I S T o R I J A u M E T N o S T I FIGuRE u PoKRETu PRILoG: FILoZoFIJA vIZuELNoSTI staje intrigantni marginalni diskurs koji treba analitički rekonstruisati i evokativno uvesti (1924-1994), Oto Bihalji-Merin, Darko Kolibaš (1946-1998), Danko Grlić (1923-1984), u aktuelna razumevanja tranzicijskog društva, kulture i prividne autonomije umetnosti. Vanja Sutlić (1925-1989), Stefan Moravaski (Stefan Morawski, 1921-2004), Lešek Ko- U tom smislu su nastale kritičke revizije estetičkog dela Đerđa Lukača (Györg Lukacs, lakovski /Leszek Kolakowski, 1927-/) razvijane u socijalističkim društvima na reviziji 1875-1971) i njegovog evropskog uticaja, kao i i političko-estetičkog dela Josipa Vidmara metodologije savremene antiformalističke istorije umetnosti i njenih potencijalnih kri- (1895-1992) i Borisa Ziherla (1910-1976) u Sloveniji.68 Aleš Erjavec (1951–) je postavio, tičkih razvoja. takođe, kritičku korespondenciju između liotarovskog “postmodernog uslova”69 i “pos- Prakse “horizontalne istorije umetnosti”, u filozofskom smislu, označavaju tmodernog uslova” postsocijalističkih kultura.70 Zatim, izuzetno interesovanje za delo obrt od “sigurnog univerzalnog diskursa umetnosti” u singularne diskurse. Ovi broj- češkog levičarskog umetnika i teoretičara avangardne umetnosti i arhitekture Karela ni/bezbrojni singularni diskursi nemaju stabilan odnos prema “univerzalnosti istorijskih Tajgea (Karel Teige, 1900-1951) je otvorilo polje istraživanja “drugog” i “asimetričnog” uvida o umetnosti”, a to znači: da singularni diksursi proizvode potencijalnost ili tran- u modernizmu, te mogućnosti istraživanja “radikalne modernizacije” u složenim polji- scendentnost univerzalnosti – ne obratno, odnosno, da subvertiraju mogućnost uni- ma srednjoevropskih nacionalnih buržoaskih modernizama.71 S druge strane, istoričar verzalnosti antiuniverzalizmom ili, nasuprot antiuniverzalizmu, indeksnim strategijama umetnosti Ješa Denegri je razradio pojam “socijalističkog modernizma”72 ukazujući na mapiranja uporednih singularnosti u različitom istorijskom i geografskom, a to znači suštinske razlike jugoslovenskog modernizma u samoupravnom društvu u odnosu na društvenom i kulturalnom odnosu prema potencijalnim univerzalnim istorijama o umet- zapadni modernizam i, svakako, u odnosu na umetničke kulture realnog socijalizma ka- ničkim praksama tu i tamo. kve su konstituisane i razvijane u sovjetskom političkom bloku. Razlike unutar hibridne modernosti je razrađivao u brojnim diskusijama teorijskih tumačenja modernosti kod estetičara Svete Lukića73 koji je uveo pojam „socijalističkog estetizma“ naspram socija- Literatura: lističkog realizma. Zatim je na primeru leve modernističke teorije umetnosti Ota Bihalji- Merina74 (1904-1993) ukazao na funkcije otvaranja prema svetu unutar socijalističke Mieke Bal, Double Exposures – The Subject of Cultural Analysis, Routledge, Lon- modernosti, dok je u raspravama dela hrvatskog ekonomiste i teoretičara novih ten- don, 1996. Mike Bal, Norman Brajson, “Semiotika i istorija umetnosti I”, Prelom br. 1, Beo- dencija Matka Meštrovića (1933-) ukazao na specifičnosti i radikalnosti jugoslovenske i grad, 2001, str. 161–192. hrvatske levičarske kulturalne politike šezdesetih godina dvadesetog veka naspram za- Mike Bal, Norman Brajson, “Semiotika i istorija umetnosti II”, Prelom br. 2/3, Be- padne levičarske reformatorske i istočnoevropske birokrataske kulturalne politike.75 Ono ograd, 2002, str. 139–158. što predstoji je detaljno istraživanje kritičke potencijalnosti filozofije i estetike (Ernst Mieke Bal, A Mieke Bal Reader, The University of Chicago Press, Chicago, 2006. Bloh /Ernst Bloch, 1885-1977/, Đerđ Lukač, Agneš Heler /Ágnes Heller, 1929-/, Boris Hans Belting, Art History After Modernism, The University of Chicago Press, Chi- cago, 2003. 68 Aleš Erjavec, “Današnji pomen Lukácesevega realizma” i “Opolemika Vidmar – Ziherl: o Tomaž Brejc, “Revizije u savremenoj istoriji umetnosti”, Moment br. 23-24, Beo- modernizmu”, iz Ideologija in umetnost modernizma, Partizanska knjiga, Ljubljana, 1988, str. grad, 1994, str. 92-96. 120-127 i 128-135. 69 Žan-Fransoa Liotar, Postmoderno stanje, Bratstvo-jedinstvo, Novi Sad, 1988. Tomaž Brejc, “Umetnstna zgodovina ob koncu modernizma”, iz Barbara Murovec 70 Aleš Erjavec (ed.), Postmodernism and the Postsocialist Condition. Politicised Art under (ed.), Slovenska umetnosna zgodovina, Založba ZRC, Ljubljna, 2004, str. 107-114. Late Socialism, California University Press, Berkeley, 2003. Norman Bryson, Vision and Painting - The Logic of the Gaze, Yale University Press, 71 Karel Tajge, Vašar umetnosti, Mala edicija ideja, Beograd, 1977; Lev Kreft, Karel Teige – Na New Haven, London, 1983. drugi obali – z dvema esejima K. Teigea u prevodu Franeta Jermana, ZPS, Ljubljana, 1996; Eric Norman Bryson (ed.), Calligram – Essays in New Art History From France, Cam- Dluhosch, Rostioslav Švacha (eds.), Karel Teige - 1900-1951 - L’enfant Terrible of the Czech bridge University Press, Cambridge, 1988. Modernist Avant-Garde, The MIT Press, Cambridge MA, 1999. Norman Bryson, Michael Ann Holly, Keith Moxey (eds.), Visual Theory - Painting 72 Ješa Denegri, “Inside or Outside Socialist Modernism? Radical Views on the Yugoslav Art and Interpretation, Polity Press, Oxford, 1991. M I Š Ko Š u vA Kov I ć Scene, 1950-1970” iz Miško Šuvaković, Dubravka Đurić (eds.), Impossible Histories – Histori- cal Avant-gardes, Neo-Avant-gardes, and Post-Avant-gardes in Yugoslavia, 1918-1991, The David Carrier, Rosalind Krauss and American Philosophical Art Criticism, Praeger, 834 835 MIT Press, Cambridge MA, 2003, str. 170-208. Westport, 2002. 73 Ješa Denegri, “Socijalistički estetizam”, iz Pedesete: teme srpske umetnosti (1950-1960), David Carroll, The States of Theory / History, Art, and Critical Discourse, Stanford Svetovi, Novi Sad, 1993, str. 104-110. University Press, Stanford, 1990. 74 Ješa Denegri, “Oto Bihalji-Merin /1904-1993/ – Oto Bihalji-Merin kao pisac o modernoj Mark A. Cheetham, Michael Ann Holly, Keith Moxey (eds.), The Subjects of Art umetnosti i likovni kritičar”, Projeka(r)t no. 3, Novi Sad, 1994, str. 2-8. History – Historical Objects in Contemporary Perspective, Cambridge University 75 Ješa Denegri, Umjetnost konstruktivnog pristupa. Exat 51 Nove Tenedencije, Horetzky, Za- Press, Cambridge, 1998. greb, 2000.  T. J. Clark, The Painting of Modern Life: Paris and Art of Manet and his Followers, Annette Michelson, Rosalind Krauss, Douglas Crimp, Joan Copjec (eds.), October PRILoG: FILoZoFIJA vIZuELNoSTI N ovA I S T o R I J A u M E T N o S T I FIGuRE u PoKRETu PRILoG: FILoZoFIJA vIZuELNoSTI Thames and Hudson, London, 1985. – The First Decade, 1976–1986, The MIT Press, Cambridge MA, 1987. T. J. Clark, Image of the People – Gustave Courbet and the 1848 Revolution, Thames Keith Moxey, Michael Ann Holly (eds.), Art History – Aesthetics – Visual Studies, and Hudson, London, 1988. Sterling and Francine Clark Art Institute, Williamstown MA, 2002. Aleš Erjavec (ed.), Postmodernism and the Postsocialist Condition. Politicised Art Robert S. Nelson, Richard Siff (eds.), Critical Terms for Art History, The University under Late Socialism, California University Press, Berkeley, 2003. of Chicago Press, Chicago, 2003. Eric Fernie (ed.), Art History and Its Methods. A Critical Anthology, Phaidon, Oxford, Linda Nochlin, Woman, Art, and Power and Other Essays, Harper & Row, New York, 1996. 1989. Hal Foster (ed.), Discussions in Contemporary Culture, Bay Press, Seattle, 1987. „Philosophy and the histories of the Arts“ (Special Issue), The Journal of Aesthetics Hal Foster (ed.), Vision and Visuality, Bay Press, Seattle, 1988. and Art Criticism vol. 51, no. 3, Madison Wis., Summer 1993, str. 299-510. Hal Foster, The Return of The Real. The Avant-Garde at the End of the Century, The Piotr Piotrowski, “On the Spatial Turn, or Horizontal Art History”, Uměni 56, Pra- MIT Press, Cambridge MA, 1996. ha, 2008, str. 378–383. Francis Frascina (ed.), Pollock and After – The Critical Debate, Harper and Row, Piotr Piotrowski, In the Shadow of Yalta – Art and the Avant-garde in Eastern Eu- London, 1985. rope, 1945-1989, Reaktion Books, London, 2009. Tamar Garb, Bodies of Modernity. Figure and Falsh in Fin-de-Siècle France, Thames Marcelin Pleynet, Ogledi o savremenoj umetnosti, Muzej savremene umetnosti, and Hudson, London, 1998. Beograd, 1985. Elizabeth Grosz, Architecture from the Outside – Essays on Virtual and Real Space, Griselda Pollock, Vision & Difference: Feminity, Feminism and the Histories of Art, The MIT Press, Cambridge MA, 2001. Routledge, London, 1988. Jonathan Harris, The New Art History – A Critical Introduction, Routledge, London, Griselda Pollock (ed.), Generations & Geographies in the Visual Art. Feminist Rea- 2001. ding, Routledge, London, 1996. Charles Harrison, Fred Orton (eds.), Modernism, Criticism, Realism – Alternative Griselda Pollock, Differencing the Canon – Feminist Desire and the Writing of Art’s Contexts For Art, Harper and Row, London, 1984. Histories, Routledge, London, 1999. Charles Harrison, Francis Frascina (eds.), Modern Art and Modernism – A Critical Braco Rotar (ed.), Problemi Razprave, temat, št. 98–99, Ljubljana, 1971, str. Anthology, Harper & Row, London, 1986. 1–135. Charles Harrison, Essays on Art&Language, Blackwell, Oxford, 1991. Kirk Varnedoe, “Revisionism Revisited”, Art Journal vol. 40 (1–2), New York, Charles Harrison, Paul Wood (eds.), Art in Theory 1900–2000, An Anthology of 1980, str. 348–352. Changing Ideas, Basil Blackwell, Oxford UK, Cambridge USA, 2003. Journal of Aesthetics and Art Criticism. Philosophy and the Histories of the Arts, special issue, vol. 51 no. 3, Madison Wis., 1993. Salim Kemal, Ivan Gaskell (eds.), The Language of Art History, Cambridge Univer- sity Press, Cambridge, New York, 1991. Ljiljana Kolešnik, Feministička likovna kritika i teorija likovnih umjetnosti – izabrani tekstovi, Centar za ženske studije, Zagreb, 1999. Ljiljana Kolešnik (ed.), Umjetničko djelo kao društvena činjenica – perspektive kri- tičke povijesti umjetnosti, Institut za povijest umjetnosti, Zagreb, 2005. Rosalind Krauss, The Originality of the Avant-Garde and Other Modernist Myths, The MIT Press, Cambridge MA, London, 1985. Rosalind Krauss, The Optical Unconscious, The MIT Press, Cambridge MA, Lon- don, 1993. Rosalind Krauss, Yve-Alain Bois (eds.), Formless – A User’s Guide, Zoone Books, M I Š Ko Š u vA Kov I ć New York, 1997. 836 837 Rosalind Krauss, Annette Michelson, Yves-Alain Bois, Benjamin H. D. Buchloh, Hal Foster, Denis Hollier, Silvia Kolbowski (eds.), October. The Second Decade, 1986–1996, An October Book, The MIT Press, Cambridge MA, 1997. Elizabeth Mansfield, Art History and Its Institutions – Foundation of a discipline, Routledge, London, 2002. Louis Marin, Etudes sémiologiques, Klincksteck, Paris, 1971.  << akademski način, pomažu proizvodnju subjekata za sledeći sta- PRILoG: FILoZoFIJA vIZuELNoSTI v I Z u E L N A K u LT u R A , u M E T N o S T I v I Z u E L N E S T u d I J E FIGuRE u PoKRETu PRILoG: FILoZoFIJA vIZuELNoSTI Stjuart Hol dijum globalizovanog kapitala. 4) Težnja ka interdisciplinarno orijentisanoj vizuelnoj kulturi unu- tar akademskih studija, naročito u njenoj antropološkoj dimenziji, paralelna je pomaku slične prirode koji se odigrao unutar umet- ničkih, arhitektonskih i filmskih praksi.1 Niz istoričara umetnosti, filozofa i teoretičara vizuelne kulture odgovorilo je na ovaj upitnik – na primer Svetlana Alpers (Svetlana Leontief Alpers, 1936–), Džonatan Kreri (Jonathan Crary), Mišel En Holi (Michael Ann Holly), Martin Džej (Martin Jay, 1944–), Stiven Melvil (Stephen Melville) i Kit Moksi (Keith Moxey, vIZuELNA 1943–). U njihovim odgovorima mogla je da se primeti “nelagoda” u odnosu na vi- KuLTuRA, zuelnu kulturu, slična onoj koja je prisutna u tvrdnjama urednika časopisa October. U jednoj od najvažnijih “čitanki” (“readers”) o vizuelnoj kulturi objavljenoj nekoliko uMETNoST godina kasnije, ovu “nelagodu” je, donekle ironično (iako, kao što ćemo videti, i sama u “nelagodi”), prokomentarisala Irit Rogov (Irit Rogoff): I vIZuELNE Možda je jedan od najboljih pokazatelja koliko ovaj oblik “rado- znalosti” za još-uvek-nepoznatim može da remeti i uznemirava STudIJE akademsko polje. Institucionalne formacije novog polja izuča- vanja “vizuelne kulture” su izazvale polemičko uznemirenje. U : Aleš Erjavec časopisu October objavljen je upitnik na temu ovog novog polja istraživanja. Sve ponuđene redakcijske tvrdnje na koje su se oče- kivali odgovori nagoveštavale su dubok osećaj gubitka – gubitka Godine 1996. u časopisu October, reviji za “umetnost, teoriju, kritiku i istorijskih specifičnosti i materijalnih utemeljenosti i, konačno, politiku”, objavljen je upitnik namenjen istoričarima umetnosti i arhitekture, teoreti- utvrđenih ideja o kvalitetu itd. Urednici koji su postavili ove teze, čarima filma, književnim kritičarima i umetnicima, u kome su urednici izneli sledeće čini se, kao da su njima iskazivali nelagodnost zbog gubitka čvr- stavove: stih orijentira za njihove akademske aktivnosti. Izgleda da je pro- 1) Interdisciplinaran projekat “vizuelne kulture” više nije orga- diranje nečega što se nazivalo “antropološkim modelom” u polje nizovan po modelu istorije (poput disciplina kao što su istorija istorije umetnosti bilo ono što je najviše uznemiravalo.2 umetnosti, istorija arhitekture, istorija filma itd.), već prema mo- Autorka je nastavila sličnim tonom, tvrdeći da su urednici časopisa Octo- delu antropologije. ber izrazili “nespokoj zbog narušavanja dobre stare istorije umetnosti”.3 A onda se 2) Vizuelna kultura obuhvata istu širinu prakse koja je podsticala dogodio neočekivan obrt: Irit Rogov je otkrila da su urednici časopisa i krug njihovih mišljenje rane generacije istoričara umetnosti – kao što su Rigl saradnika bile iste osobe koje su nju upoznale sa kontinentalnim evropskim teorijama i Varburg, a za obnavljanje različitih istorijskih disciplina vezanih koje su bile presudne za njen intelektualan razvoj i na osnovu kojih je ona došla do za vizuelne medije od bitne je važnosti povratak na ranije modele svog ironičnog stava u odnosu na sadržaj upitnika. razmišljanja. Koje su to kontinentalne teorije? Strukturalizam, kritička teorija i po- 3) Nanovo osmišljena koncepcija vizuelnog kao slike (image) ststrukturalizam (sa dekonstrukcijom) i naravno, “zapadni marksizam”, koji je naro- 838 koja je odvojena od tela medija, re-kreirana u virtuelnim prosto- čito od sedamdesetih godina novim teorijskim i filozofskim modelima prožimao ame- 839 A L E Š E R J Av E C rima razmene znakova i fantazmatske projekcije, egzistira kao ričko i britansko kulturalno i akademsko okruženje, najpre u studijama književnosti. preduslov za vizuelne studije. Ako se ova nova paradigma slike prvobitno razvila na raskršću psihoanalitičkih i medijskih diskur- 1 “Visual Culture Questionnaire”, October no. 77, New York, Summer 1996, str. 25. sa, ona je sada preuzela ulogu nezavisnu od specifičnih medija. 2 Irit Rogoff, “Studying Visual Culture”, iz Nicholas Mirzoeff (ed.), The Visual Culture Reader, Posledično se nagoveštava da vizuelne studije na svoj skroman, Routledge, London, 1998, str. 18-19. 3 Irit Rogoff, “Studying Visual Culture”, str. 19.  Sve ove teorije su kasnije poslužile kao teorijska podloga za vizuelne studije i nji- Grinberg je u eseju Avangarda i kič iz 1939. godine izveo distinkciju onoga što bismo PRILoG: FILoZoFIJA vIZuELNoSTI v I Z u E L N A K u LT u R A , u M E T N o S T I v I Z u E L N E S T u d I J E FIGuRE u PoKRETu PRILoG: FILoZoFIJA vIZuELNoSTI hov predmet, vizuelnu kulturu. Pogotovo se od kraja sedamdesetih teorijska “kon- mogli da nazovemo ekskluzivnom i elitnom avangardnom umetnošću, s jedne strane taminacija” proširila na razmatranja umetnosti i kulture u Sjedinjenim Državama i i masovnom i popularnom kulturom, sa druge strane.6 Grinberg je, međutim, sma- Velikoj Britaniji. Na osnovu ovih polaznih tačaka osnovan je i časopis October koji trao da se kič koristi napretkom koji je ostvarila avangarda, i tako, nasuprot Adornu, je preko tri decenije predstavljao intelektualno i kritičko jezgro američke moderni- implicitno dozvolio neku vrstu osmoze između njih. stičke i postmodernističke avangardne i neoavangardne umetnosti. Autori kao što Linija razgraničenja unutar umetnosti i kulture se prema mišljenju Pje- su Rozalind Kraus (Rosalind Krauss, 1942–), Hal Foster (1955–) ili Benjamin H. D. ra Burdijea (Pierre Bourdieu, 1930–2002) pojavila u devetnaestom veku7 i odvojila Buhloh (Benjamin H. D. Buchloch, 1941–) su kritički izrazili preokret i prelazak od masovnu kulturalnu proizvodnju namenjenu širokoj potrošnji i onima koji sami nisu američkog apstraktnog modernizma, neodadaizma ili land art-a, do postmodernih proizvodili kulturalna ili “simbolička” dobra, od ograničene proizvodnje namenjene radova Šeri Levajn (Sherrie Levine, 1947–), Sindi Šerman (Cindy Sherman, 1954–) ili proceni individua koje su same proizvodile simboličke proizvode. 8 Meri Keli (Mary Kelly, 1941–). Ovi autori su u novije vreme pokušali da izvedu ponov- Ova linija razgraničenja je bila ono što je odvajalo gledišta urednika časo- no prevrednovanje nadrealizma, koje su kritikovali “modernistički filozofi” kao što pisa October od gorepomenutog gledišta Irit Rogov, ili, branioce visoke umetnosti, su Teodor V. Adorno (Theodor W. Adorno, 1903–1969) i Jirgen Habermas (Jürgen koji su istovremeno bili kritičari masovne kulture i proizvoda industrije kulture, od Habermas, 1929–). U skladu sa tim oni su izveli i kritiku koncepcija modernističkih branilaca ove druge – kojoj uglavnom pripada i vizuelna kultura. kritičara kao što su Klement Grinberg (Clement Greenberg, 1909–1994) i Majkl Frid Ili, kako je sličnu podelu na visoku i popularnu kulturu kritički razmatrao (Michael Fried, 1939–). Njihov cilj je bio da otkriju elemente otpora unutar američke američki pragmatistički filozof Ričard Šusterman (Richard Shusterman, 1949–): neoavangarde. Tako različiti filozofi kao što su Adorno i Ortega i Gaset (Orte- Koje su bile polazne tačke teoretičara avangardne umetnosti, bilo američ- ga y Gasset) ne ustežu se od objašnjenja da moderna umetnost ke ili evropske? Odgovor se može naći već u spisima Teodora Adorna koji datiraju iz mora biti “suštinski nepopularna” i zaista “antipopularna”, jer se perioda između dva rata. Prema njegovom gledištu, avangardna umetnost je bila ona suštinski poistovećuje sa avangardom umetničkog progresa [...]. vrsta umetnosti koja je izbegla tržišno situiranje, to jest svođenje umetničkog čina Rezultat je da je nova umetnost pristupačna samo “posebno na- ili dela na robu i pravila tržišta. Avangardna umetnost je predstavljala ili izražavala darenoj manjini”, “privilegovanoj aristokratiji finijih čula”; njeno otpor koji se ispoljavao u otporu prema potrošnji i u izbegavanju iskušenja industrije iskustvo se opravdano ne smatra pristupačnijim za “ne-specija- zabave. Posle svog “američkog” iskustva, Adorno je osvetlio kulturalnu industriju: liste” nego što su to “najnovija dostignuća u nuklearnoj fizici”.9 kulturalna industrija je proizvodila robe koje su stvarale lažne potrebe; ako je kultura Vredno je pomenuti da je umetnost uglavnom evropski pronalazak, iako nekada bila polje protesta, onda je kulturalna industrija podsticala svoje potrošače da se u prošlosti pojavljivala i na drugim mestima (od Persije do Koreje), gde je, baš opažaju društvo kao pozitivan i prirodni entitet, sa proizvodima koji nisu bili takođe kao i u Evropi, bila podeljena na elitnu i popularnu umetnost i kulturu. Dobar primer robe, nego samo robe. Nije bila važna proizvodnja nego potrošnja. Adorno je film je klasična kineska umetnost. I u Kini bi mase verovatno prihvatile umetnost koja bi smatrao najočiglednijim sektorom u kome se na delu očituje mehanizam kulturalne predstavljala svakodnevan život, ali industrije. 4 sličnost sa životom više nije bila glavna preokupacija slikara. Iako Pod filmom se u Adornovom vremenu uglavnom podrazumevao holivudski su pripadnici celokupne populacije želeli ovu vrstu slike, obrazo- film. Adorno je 1963. godine, kada je upućivao na kulturalnu industriju, govorio o vani slikari, koji su preovladavali u ukusu za ovu vrstu umetnosti, džepnim romanima, konfekcijskim filmovima, porodičnim televi- udaljavali su društvo od takvog nastojanja.10 zijskim emisijama koje su se odvijale kao serijali, hit paradama, savetima za ljubavne jade i horoskopskim rubrikama 5 – što je donekle ograničen spisak u poređenju sa izvanrednom raznoliko- 6 Clement Greenberg, “Avant-Garde and Kitsch”, iz Art and Culture. Critical Essays, Beacon šću savremenih kulturalnih proizvoda. Press, Boston, 1961, str. 3–21. 840 Adornove teorije avangarde su decenijama bile uticajne u Evropi, kao i u 7 Drugi poreklo “intelektualnog šovinizma” prema ne-intelektualcima smeštaju u početke 841 A L E Š E R J Av E C romantizma. Videti: John Storey, Inventing Popular Culture From Folklore to Globalization, Sjedinjenim Američkim Državama, gde su bile dopunjene sličnom (iako sa tim ne- Blackwell, Oxford, 2003. povezanom) teorijom uticajnog američkog kritičara umetnosti Klementa Grinberga. 8 Videti: Pierre Bourdieu, The Field of Cultural Production, Polity Press, Cambridge, 1993. 9 Richard Shusterman, Pragmatist Aesthetics. Living Beauty, Rethinking Art, Blackwell, 4 Videti: Theodor Adorno, “Culture Industry Reconsidered”, iz Brian O’Connor (ed.), The Oxford, 1992, str. 50–51. Adorno Reader, Blackwell, Oxford, str. 230–238. 10 Gao Jianping, The Expressive Act in Chinese Art. From Calligraphy to Painting, Acta Uni- 5 Theodor Adorno, “Culture Industry Reconsidered”, str. 235. versitatis Upsaliensis, Uppsala, 1996, str. 137.  Kao što Gao Đianping (Gao Jianping, 1955–) nastavlja, klasično kinesko na Ernesta Gombriča i kritika onoga što je Brajson nazvao “suštinskom kopijom” PRILoG: FILoZoFIJA vIZuELNoSTI v I Z u E L N A K u LT u R A , u M E T N o S T I v I Z u E L N E S T u d I J E FIGuRE u PoKRETu PRILoG: FILoZoFIJA vIZuELNoSTI slikarstvo je težilo da nam pomogne da uz pomoć slike “posmatramo”: u Gombričevom diskursu13 predstavljali su korake u pravcu razvijanja alternativne ono što se događa i tako opazimo proces, događaj ili napredova- (“nove”) istorije umetnosti, za koju je Brajson našao oslonac u semiologiji. nje priče. Ovo se može objasniti i kao “gledanje unaokolo” dok Analiza vizuelne kulture je potekla naročito iz istorije umetnosti, jer je posmatrač hoda i tako opaža objekt iz različitih uglova.11 istorija umetnosti, pod uticajem zapadnog marksizma, Frankfurtske škole, semiotike Suprotno tome, paradigma zapadnog slikarstva bila je kartezijanska per- – kako je ona razvijena u Sovjetskom Savezu – i poststrukturalizma, pokušala da spektivnost, nepomičan pogled camerae obscurae. Ono što je bilo tipično za zapadno prevaziđe svoje formalističke okvire delovanja i da posveti pažnju društvenom kon- slikarstvo i vizuelnu reprezentaciju (i čemu će se naročito suprotstavljati kubizam), tekstu umetničkih dela. Pošto je u tom vremenu – ovde govorim o kasnim sedam- Ernest Gombrič (Ernst Gombrich, 1909–2001) definisao je kao “princip svedoka”: desetim i ranim osamdesetim godinama prošlog veka – politička ideologija prestala Postoji najmanje jedan potpuno racionalan standard istine koji se da bude jedna od “velikih priča” i bila pretvorena u niz lokalizovanih ideoloških ma- može primeniti na zaustavljenu monokularnu sliku i taj standard nifestacija i primera (naročito društvenog, seksualnog i etničkog karaktera), postalo su prvi otkrili i primenili stari Grci [...]. Ono što je Grke navelo da je moguće povezati analizu umetničkog dela sa ideologijom (ideološkim aspektom istraže ovaj standard bila je funkcija vizuelne slike koja je zahte- određenog umetničkog dela), gde ideologija ili ideološki aspekti nisu bili tumačeni vala ono što ću predložiti da se nazove “principom svedoka”. To kao “manifestovani u” delu, već kao njegov sastavni deo: je princip koji se najčešće opisivao u svetlu antičke estetike kao Tvrdim da ove [kulturalne i istorijske] okolnosti jesu umetnost u princip mimezisa, podražavanja prirode. Ali prema mom gledištu, pravom smislu. U opštim uslovima kojima se bavim, umetnost ova formulacija odvraća pažnju od najvažnijeg ishoda principa ne “izražava” ništa; nema “sadržaja”. Umesto toga, umetnost je svedoka koji se tako često zanemaruje; mislim na negativno pra- uvek konkretna i istorijska oblast konstrukcije društvenog zna- vilo da umetnik u svoju sliku ne sme da unese ništa što ne bi mo- čenja, koja je u skladu i u kontinuitetu sa drugim modalitetima gao da vidi svedok iz određene tačke u određenom trenutku.12 značenja, ali nesvodiva na njih.14 “Princip svedoka” dobro ilustruje osnovni princip zapadne reprezentacije Slike su realizacije moći, a ne njeni izrazi. Takvo tumačenje umetničkih dela i pomaže da se objasni razlika između “zapadnog” i, na primer, kineskog slikarstva, – koje prati semiologiju Rolana Barta (Roland Barthes, 1915–1980), epistemologiju kako ga je opisao Đianping. Pri tome, ne bi trebalo zaboraviti da su posebno evrop- Luja Altisera (Louis Althusser, 1918–1990) i njegovo tumačenje ideologije i polja ski i američki modernizam započeli spajanje ova dva principa, iako se ono odvijalo znanja, kao i koncepte moći i nadzora Mišela Fukoa (Michel Foucault, 1926–1984) – prevazilazi “ortodoksno marksističko” tumačenje odnosa između umetničkog dela i nezavisno od kineskog iskustva. U isto vreme bi trebalo primetiti da je sa nastupom ideologije koje se uglavnom završavalo u ćorsokaku nametanja ideologije umetnosti modernizma zapadna umetnost u mnogim drugim aspektima korenito počela da se i odražavalo “formalističko” nastojanje za izbegavanjem “politizacije” i “ideologiza- razlikuje od istočne umetnosti. cije”. Međutim, i politizacija i ideologizacija nevoljno postaju bitne za suštinski deo Kao i većina novih oblasti teorijskih studija, i vizuelne studije se u početku modernističke umetnosti dvadesetog veka.15 Ispostavilo se da pod totalitarnim uslo- nisu pojavile pod tim imenom, nego u registrima istorije umetnosti, studija kulture, vima – uslovima krajnje politizacije i ideologizacije društva – samo nadidentifikacija ikonologije, vizuelne teorije, kritike kulture, semiologije, kritičke teorije, psihologije, sa ideologijom i mimikrija dozvoljavaju kritiku istih.16 fenomenologije percepcije, egzistencijalne fenomenologije itd. “Filozofija” vizuelnog je bila uspostavljena tek kasnih osamdesetih i ranih Osamdesetih godina, kada su se formirale, vizuelne studije su bile po- devedesetih godina, kada je pre svega nekoliko američkih filozofa i istoričara umet- vezane sa studijama kulture – koje su takođe predstavljale kontekst njihovog teo- nosti objavilo niz međusobno uticajnih dela posvećenih pogledu, viđenju, vizuelnom rijskog porekla, te za vizuelnu kulturu i za semiologiju. Studije kulture su uglavnom identifikovane sa britanskim studijama kulture, dok je teorijska analiza vizuelne kul- ture i semiologije bila zasnovana u nizu publikacija koje su nastajale od sredine se- 13 Norman Bryson, Vision and Painting. The Logic of the Gaze, Yale University Press, New 842 Haven, 1983. 843 damdesetih godina. Na primer, časopis Critical Inquiry bio je važan izvor za formiranje A L E Š E R J Av E C 14 David Summers, “Real Metaphor”, iz Norman Bryson et al (eds.), Visual Theory, Polity vizuelnih studija i semiologije. Napad Normana Brajsona (Norman Bryson, 1949–) Press, Cambridge, 1991, str. 255. 15 O ovom pitanju sam raspravljao u: Aleš Erjavec, Ideologija i umetnost modernizma, Svje- tlost, Sarajevo, 1991; Ideologija in umetnost modernizma, Partizanska knjiga, Ljubljana, 11 Gao Jianping, The Expressive Act in Chinese Art. From Calligraphy to Painting, str. 137. 1988. 12 Ernst H. Gombrich, “Standards of Truth”, iz William J. Thomas Mitchell (ed.), The Langu- 16 Videti: Aleš Erjavec (ed.), Postmodernism and the Postsocialist Condition. Politicized Art age of Images, University of Chicago Press, Chicago, 1974, str. 190. Under Late Socialism, University of California Press, Berkeley, 2003.  zaokretu, hegemoniji viđenja, okularnom centrizmu itd. Čini se da je u pomenutoj Ključni razlozi za postavljanje pitanja o vizuelnom bili su (a) kritička istra- PRILoG: FILoZoFIJA vIZuELNoSTI v I Z u E L N A K u LT u R A , u M E T N o S T I v I Z u E L N E S T u d I J E FIGuRE u PoKRETu PRILoG: FILoZoFIJA vIZuELNoSTI Brajsonovoj knjizi Viđenje i slikarstvo (Vision and Painting, 1983) implicitno odato živanja postmodernizma kao pre svega vizuelnog kulturalnog fenomena,23 (b) po- priznanje Morisu Merlo-Pontiju (Maurice Merleau-Ponty, 1908–1961). Merlo-Pon- kušaji – vezani za postmodernu poziciju – ponovnog procenjivanja modernizma 24 tijeva egzistencijalna fenomenologija i fenomenologija percepcije ostale su malo i (c) izuzetan porast interesovanja (barem u SAD i Velikoj Britaniji) za delo Valtera poznate američkim i britanskim akademskim krugovima posle njegove iznenadne Benjamina (Walter Benjamin, 1892–1940).25 smrti 1961. godine. Zanimanje za Merlo-Pontija bilo je vezano za obnavljanje kritike Filozofska pitanja o analizi pogleda i vizuelnosti treba tražiti prvenstveno kartezijanskog gledišta (čiji su fenomenološki kritičari bili Huserl /Edmund Husserl, kod američkih autora. Oni su bili autori “velike sinteze” kojom su utemeljene “vizu- 1859–1938/, Hajdeger /Martin Heidegger, 1889–1976/ i Merlo-Ponti), te posebno elne studije” i “teorija vizuelne kulture”. Njihove analize i rasprave su se odnosile na za kritike kartezijanskog “perspektivizma” – shvatanja koje je preovladavalo do Mer- najapstraktnija filozofska pitanja, zatim na psihoanalizu, te na pitanja o nadziranju i lo-Pontija a koje je podrazumevalo da je paradigma naše percepcije upravo “naučni” kažnjavanju, feminizmu itd. U kontinentalnoj Evropi ova pitanja su, naprotiv, često monokularni nepomičan pogled koji svoj analogon ima u fotografskoj kameri i cameri shvatana kao deo “američke” teorije za koju se podrazumevalo da predstavlja teorij- obscuri. Pažnjom koja je posvećena Merlo-Pontiju u Americi i Velikoj Britaniji su “iz- ski oslonac za sve prisutniju globalnu, vizuelnu, masovnu i popularnu kulturu. begnute” posledice francuske – na primer Lakanove (Jacques Lacan, 1901–1981) i Medijske studije, semiotika, nova teorija medija itd., su neki od srodnih Fukoove – kritike fenomenološkog traganja za poreklom. termina koji se mogu sresti u nemačkom kulturalnom i akademskom diskursu. Filozofska kritika pogleda, vizuelnosti i metafore ogledala, te različitih U Francuskoj se razvila značajna analiza vizuelnog i vizuelnosti od šezde- usredsređivanja na viđenje kao na metaforični organ i na svetlost kao na pomoćnicu setih godina dvadesetog veka. Ne mislim samo na semiologiju Rolana Barta, nego i znanja, bila je razvijena deceniju ranije.17 Martin Džej18 je pokazao kako su skoro svi na Gi Deborovo (Guy Debord, 1931–1994) programsko delo Društvo spektakla (Soci- francuski mislioci dvadesetog veka, sa retkim izuzetkom Merlo-Pontija i ranog Žan- ety of the Spectacle, 1967), Liotarovo rano delo Diskurs, figura (Discours, figure, 1971), Fransoaa Liotara (Jean-François Lyotard, 1924–1998), počevši od Sartra (Jean-Paul na brojne publikacije Žana Bodrijara (Jean Baudrillard, 1929–2007) u kojima je ana- Sartre, 1905–1980) preko Lakana i Deride (Jacques Derrida, 1930–2004) do Mišela lizirao teme kao što su potrošačko društvo, simbolička razmena, simulacija i simula- Fukoa, odbacivali okulocentrizam. Oni su ga odbacivali bilo da su ga tumačili kao krum, virtuelnost, kao i na dela Žila Deleza (Gilles Deleuze, 1925–1995). Poslednjih “imaginarno” koje treba prevazići da bi se dostigao nivo “simboličkog”, to jest jezika godina su gorepomenuta pitanja vizuelnog i vizuelnosti ušla u francuski kulturalni (Žak Lakan), bilo kao instrument iskazivanja moći (Mišel Fuko). prostor preko njihovih američkih izvora i delimično pod uticajem nemačkog istoričara Naročito se početkom devedesetih godina dvadesetog veka pojavio niz umetnosti Hansa Beltinga (1935–), koji je uticao i na rasprave o “kraju umetnosti” u istorijskih i filozofskih studija i zbirki u kojima je analizirana usmerenost zapadne Sjedinjenim Američkim Državama. Takođe, poslednjih godina izvesni francuski filo- kulture na “oko” i “pogled” – na ono što je Martin Džej nazvao “okulocentrizmom”. zofi bavili su se pitanjima slika (images).26 Vizuelnost i slika bili su i predmet opštijih Ove studije usredsređivale su se na autoritet viđenja u zapadnoj kulturi,19 na “sko- teorijskih rasprava u Francuskoj.27 pičke režime”20 i na uzroke takozvanog “pikturalnog zaokreta”.21 Slični teorijski ra- Francuski teoretičari nisu bili skloni masovnoj i komercijalnoj kulturi. Na dovi su se pojavljivali i kasnije.22 primer, još je Rolan Bart uposlio semiološku analizu da bi razotkrio “mitsko”, to jest “ideološko”, “komercijalizovano” i “politički motivisano” značenje reklama, drugih 17 Richard Rorty, Philosophy and the Mirror of Nature, Princeton University Press, Princeton, slika i tekstova. Francuski teoretičari nisu pokazali posebna interesovanja za vizuel- 1979. nu kulturu per se, kao jedinstveni holistički pojam koji je trebalo da obeleži posebnu 18 Videti: Martin Jay, Downcast Eyes. The Denigration of Vision in Twentieth-Century French Thought, University of California Press, Berkeley, 1993. Stiven Melvil nalazi koren velikog dela novijeg okularnog centrizma i kod Sartra. Videti: Stephen Melville, “Division of the Gaze, or, 23 Videti Aleš Erjavec, “Das fällt ins Auge …”, iz Gianni Vattimo & Wolfgang Welsch (ed.), Remarks on the Color and the Tenor of Contemporary ‘Theory’ ”, iz Martin Jay and Teresa Medien – Welten Wirklichkeiten, Fink Verlag, München, 1998. Brennan (eds.), Vision in Context, Routledge, New York, 1996, str. 101–116. 24 Videti, na primer, Rosalind Krauss, The Optical Unconscious, MIT Press, Cambridge, 844 19 David Michael Levin (ed.), Modernity and the Hegemony of Vision, University of California Mass., 1994. 845 A L E Š E R J Av E C Press, Berkeley, 1993. 25 Videti, na primer, Susan Buck-Morss, Walter Benjamin and the Arcades Project, MIT Pre- 20 Džej je pozajmio izraz od Kristijana Meca (Christian Metz, 1931–1993). Videti: Martin Jay, ss, Cambridge, Mass., 1991. “Scopic Regimes of Modernity”, iz Force Fields, Routledge, Lodnon, 1993, str. 114. 26 Videti: Jean-Luc Nancy, Au fond des images, Galilée, Paris, 2003; Jacques Rancière, Le 21 William J. Thomas Mitchell, The Picture Theory, University of Chicago Press, Chicago, destin des images, La Fabrique editions, Paris, 2003. 1994. 27 Videti: Hubert Damisch, The Origin of Perspective, MIT Press, Cambridge, Mass., 1995; 22 Videti David Michael Levin, The Philosopher’s Gaze. Modernity in the Shadows of Enligh- Alain Besançon, The Forbidden Image. An Intellectual History of Iconoclasm, Chicago Univer- tenment, University of California Press, Berkeley, 1999. sity Press, Chicago, 2000, prevela Jane Marie Todd.  društvenu praksu te fenomen koji poseduje ne samo negativne nego i pozitivne ko- artefakti nisu posmatrani u toku istorije, tj. istorija nije ono što određuje njihov zna- PRILoG: FILoZoFIJA vIZuELNoSTI v I Z u E L N A K u LT u R A , u M E T N o S T I v I Z u E L N E S T u d I J E FIGuRE u PoKRETu PRILoG: FILoZoFIJA vIZuELNoSTI notacije. U Francuskoj se krajnje kritički stav prema ulogama slika (images) mogao čaj. Kulturalni artefakti su posmatrani unutar polimorfne sinhronije beskonačnog sresti već šezdesetih godina (krug Tel Quel-a), u Deborovoj oštroj kritici društva domena ljudskih artefakta i aktivnosti pri čemu je antropološki pogled lišen kritičkog spektakla, kod Bodrijara, te, zatim, kod niza drugih francuskih autora.28 i vrednosnog stava. Suprotno tome, američki autori su ponudili odmereniji sud, tražeći i pozi- Činjenica je da su tokom istorije elementi profane kulture prenošeni u sfe- tivne strane vizuelne kulture. Kao što je Mičel (William J. Thomas Mitchell, 1962–) ru umetnosti, ali ovo samo po sebi nije značilo ništa više od toga da je granica između ukazao, nama je potrebna: ove dve kulturalne formacije propusna, promenljiva, nepostojana – da je kanon, čak kritika vizuelne kulture koja prati moć slika u odnosu na dobro i i u kratkim vremenskim odeljcima, bio nepouzdan i promenljiv. Kao što su teoretičari zlo, te koja je kadra da razlikuje raznovrsnost i istorijsku specifič- popularne kulture primetili, produkti popularne kulture postajali su dragoceni samo nost njihovih upotreba.29 u trenucima svog nestajanja33 i tada im se prvenstveno pripisivala estetska, a ne Međutim, malo je autora pristupalo tumačenju slike sa isključivo pozitiv- umetnička vrednost. nim stavom u odnosu na vizuelnu kulturu ili popularnu kulturu. Takvi stavovi su po- Čini se da se u odnosu na ovo pitanje gledišta autora kao što su Adorno i nekad u studijama kulture i u vizuelnim studijama delovali kao neočekivani zaokreti. Grinberg, sa jedne strane, i istoričara umetnosti kao što je Ernest Gombrič, sa druge Kao što je to pokazao Nikolas Mirzojev (Nicholas Mirzoeff, 1962–) studije kulture pa strane, na prvi pogled razlikuju. Međutim, ovo je samo prvi utisak. Svi pomenuti tako i vizuelne studije mogle su da odvedu u autori polaze od zahteva za istorijski utemeljenom procenom proizvoda kulture, ali bizarnu situaciju u kojoj je svaki gledalac Zvezdanih staza mogao njihove argumentativne i evaluativne strategije se razlikuju. Tradicionalna istorija da se definiše kao “pripadnik opozicije”, dok je svaki posmatrač umetnosti, koja je danas izuzetno važna zbog presudne uloge lepih umetnosti,34 umetnosti bio naivna žrtva “vladajućih klasa”.30 “vrednost” smešta u održivost određenog umetničkog dela u toku istorije i u njegovo Tako smo se vratili umetnosti. mesto (koje proističe iz ovog održavanja) u riznici istorije kulture i umetnosti. U ovom Možda je središnji savremeni teorijski problem opšteg shvatanja umetno- smislu se čak ni stavovi Normana Brajsona ne udaljavaju od ove pozicije, uprkos nje- sti u odnosu na kulturu, bilo da su u pitanju visoke elitne umetnosti bilo ostali žanro- govim problematizacijama tradicionalnih polaznih pozicija istorije umetnosti u knjizi vi, taj da, sa jedne strane, postoje elitistička kultura i umetnost koje se zasnivaju na Viđenje i slikarstvo. Logika pogleda (Vision and Painting. The Logic of the Gaze, 1983), nedefinisanim umetničkim vrednostima, a da, sa druge strane, proizvodi kulture koji gde je zahtevao “materijalističku perspektivu” – ali onu za koju je smatrao da je “su- su simboličke robe, te u ovom smislu ne-kultura i ne-umetnost. Drugačije rečeno, protstavljena istorijskom materijalizmu”.35 Ono što je Brajson 1983. godine podra- što se teorijskog polja tiče, često smo još uvek u situaciji u kojoj je bio Adorno 1963. zumevao pod “materijalističkom perspektivom” možda je najočiglednije u njegovom godine kada je raspravljao o “kulturalnoj industriji”.31 Postoje slučajevi opozicionalne zahtevu za shvatanjem dela kao znaka: umetnosti, kao što je hip hop muzika, kako ju je istakao Ričard Šusterman u svojoj Slika kao znak mora biti temeljna pretpostavka materijalističke knjizi Pragmatička estetika (Pragmatist Aesthetics). Ovaj autor je nastojao da preva- istorije umetnosti; [...] mesto gde se pojavljuje znak je interindi- ziđe modernističku podelu između elitne i masovne kulture koje se utapaju u vlada- vidualna teritorija prepoznavanja; [...] koncept značenja znaka se juću struju kulturalne industrije. Kao što je Hal Foster oštroumno primetio: ne može odvojiti od njegove otelovljenosti u kontekstu.36 pomak od istorije do kulture nagoveštava, nenameravan ili name- Takođe, “viđenje” se mora “sapostaviti sa interpretacijom, a ne sa per- ravan, pomak prema antropologiji kao odbrambenom diskursu. 32 cepcijom”,37 zahtevao je Brajson. Ono što je Brajson imao na umu, i problemi koji su “Antropologija”, na koju ukazuje Foster, odgovor je na pitanje koje je po- sa tim bili u vezi, razlikovali su se od tvrdnji istoričarke umetnosti Svetlane Alpers. stavila Irit Rogov o prirodi “antropološkog” modela. Prema tom modelu, kulturalni Ona je u eseju o Velaskezovoj (Diego Rodríguez de Silva y Velázquez, 1599–1660) 28 Videti: Martin Jay, Downcast Eyes. The Denigration of Vision in Twentieth-Century French 33 Videti: John Storey, Inventing Popular Culture From Folklore to Globalization, Blackwell, 846 Thought, University of California Press, Berkeley, 1993. Oxford, 2003. 847 A L E Š E R J Av E C 29 William J. Thomas Mitchell, The Picture Theory, University of Chicago Press, Chicago, 34 Istina je da danas češće govorimo o vizuelnim umetnostima nego o lepim umetnostima, 1994, str. 3. što je promena koja je potekla ne samo iz opravdane tvrdnje da su takva dela sve više multi- 30 Nicholas Mirzoeff, An Introduction to Visual Culture, Routledge, London, 1999, str. 11. medijalne prirode, nego i iz želje da se zaobiđu pitanja procene. 31 Theodor Adorno, “Culture Industry Reconsidered”, iz Brian O’Connor (ed.), The Adorno 35 Norman Bryson, Vision and Painting. The Logic of the Gaze, Yale University Press, New Reader, Blackwell, Oxford, str. 230–238. Haven, 1983, str. 12. 32 Hal Foster, “Antinomies of Visual Culture,” October no. 77, New York, Summer 1996, str. 36 Norman Bryson, Vision and Painting. The Logic of the Gaze, str. 131. 104. 37 Norman Bryson, Vision and Painting. The Logic of the Gaze, str. xiv.  slici Mlade plemkinje (koja je bila predmet brojnih protivrečnih tumačenja) i o Fukoo- različitih denotativnih značenja ovih proizvoda, gde je pokazao kako slike mogu da se PRILoG: FILoZoFIJA vIZuELNoSTI v I Z u E L N A K u LT u R A , u M E T N o S T I v I Z u E L N E S T u d I J E FIGuRE u PoKRETu PRILoG: FILoZoFIJA vIZuELNoSTI voj interpretaciji te slike, napisala: čitaju kao tekstovi. Brajson je ovaj metod opisao sledećim rečima: Tu je [...] strukturalno objašnjenje ugrađeno u interpretativne Značaj posmatranja vizuelne slike kao znaka je u tome što se procedure same discipline koja je sliku Mlade plemkinje učinila premeštanjem slike slikarstvo [...] može misliti kao diskurzivni doslovno nezamislivom u kontekstu istorije umetnosti.38 rad kojim se slika vraća u društvo.45 Svetlana Alpers je dalje, u istom eseju, zabeležila potrebu da se “Semiološki pristup”46 tako prati tragove koje je ostavio Bart. Međutim, predlože načini pomoću kojih bi pikturalna reprezentacija, kao Brajson je ubrzo naišao na teškoću koja se pokazala u tome da pri uzimanju u obzir estetski poredak, uključila i društveni.39 društvene moći i načina na koji se ona ispoljava i materijalizuje slikama on nije ar- Brajsonovo proširenje granica istorije umetnosti i njegov zahtev za druš- tikulisao, niti postavio, kriterijume istorije umetnosti. Ovi kriterijumi bi omogućili tveno kontekstualizovanim pristupom umetničkim delima, gde se oba podudaraju argumentaciju vrednovanja putem koje bi se takva dela smatrala umetničkim. Dru- sa tvrdnjama koje je iznela Svetlana Alpers, praćeno je nizom studija grupe različitih gačije rečeno, preduslov semiološke analize koja se odnosi na lepe umetnosti bio je taj autora. Oni su bili usmereni na društveno posredovanje vizuelnosti i različite aspekte da analizirana dela već pripadaju riznici istorije umetnosti. Odnosno, njihov karakter pogleda (gaze), gledanja (look), viđenja (vision), otelovljenja pogleda, kritike karte- “umetničkog dela” nije predstavljao problem, već je uzet kao ona pretpostavljena zijanizma, okulocentrizma, vizuelnog i pikturalnog zaokreta itd., 40 ili su pristupali “datost” koja je i bila uzrok početnog zanimanja za saznajni čin analize slike. Nasu- problemima toga kako su se političke, seksualne, etničke i društvene moći materija- prot Bartu, u analizama kasnijih autora, činjenica da je izvesno delo bilo prihvaćeno lizovale u pikturalnim reprezentacijama. 41 kao umetničko bila je preduslov da se njemu priđe kao delu vrednom semiološke U ovako izvedenoj analizi i kritici, angloamerički pristupi – posebno isto- analize, osim, naravno, ako određeno delo nije zahtevalo takvo pristupanje zbog nje- rije umetnosti – vizuelnim temama bili su bez presedana, sa izuzetkom semiologije govih ideoloških (ili, u Bartovom slučaju, “mitskih”) značenja. koju je već pedesetih godina razvio Rolan Bart. U nizu eseja sakupljenim u Mitologi- Tako postavljene stvari izazivaju niz pitanja od kojih za autora mnoga jama (Mythologies)42 i u teorijskom eseju Retorika slike (Rhétorique de l’image) 43 Bart ostaju skrivena u raspravi. To je naročito posledica činjenice da je u oblasti istorije je pokazao da slika deluje na način koji je nazvao “mitskim”. Ako uporedimo esej umetnosti kanon izuzetno strog. Kao što je Stiven Melvil tvrdio, ni Brajson nije uspeo Rolana Barta sa esejom Linde Nohlin (Lynda Nochlin, 1931–) Žene, umetnost i moć da odgovori na pitanje koje se ticalo postavljanja modernizma unutar tradicionalno i (Women, Art, and Power, 1988), u kome je ova teoretičarka istraživala semiološki shvaćene istorije umetnosti47 – što je nedostatak koji prati istoriju umet- odnose između žena, umetnosti i moći u vizuelnim slikama od nosti od njenog začetaka. Semiologija je izbegla ovaj problem tako što je zaobišla kasnog osamnaestog do dvadesetog veka44 (umetničku i estetsku) procenu predmeta svog posmatranja (Bart) i što je kasnije zapažamo da je ona verno pratila Bartove stope stare dve decenije. Bart je umetničku vrednost smatrala već legitimizovanom početnom tačkom (Brajson). u eseju Retorika slike izveo semiološku analizu reklame preduzeća Pancani (Panzani) Kada je Bart analizirao denotativna i konotativna značenja Pancanijeve re- koja je reklamirala testenine i parmezan. On je razvio podužu semiološku analizu klame za testeninu i sir, njega je zanimao mit, ono što nam reklama “kaže” – ona je 38 Svetlana Alpers, “Interpretation without Representation, or, The Viewing of Las Meni- zato i postala predmet “retorike slike”. nas”, Representations vol. 1, no. 1, Berkeley Calif., February 1983, str. 31. Drugi poznati primer koji je ponudio Rolan Bart bila je fotografija iz časo- 39 Svetlana Alpers, “Interpretation without Representation, or, The Viewing of Las Meni- pisa Paris Match mladog crnca u francuskoj vojnoj uniformi, koji pozdravlja francusku nas”, str. 40. 40 Videti: Jonathan Crary, Techniques of the Observer: On Vision and Modernity in the Ni- zastavu.48 Fotografija nam “govori” da je crni vojnik francuski rodoljub koji se identi- neteenth Century, MIT Press, Cambridge, Mass., 1990; Martin Jay, “Scopic Regimes of Mo- fikuje sa Francuskom. Preko ove denotacije on je preobražen od individue koja zaista dernity”, iz Force Fields, Routledge, London, 1993; Martin Jay, Downcast Eyes. The Denigra- jeste – tvrdi Bart – u simbol vernosti kolonijalnih podanika francuskoj imperijalnoj tion of Vision in Twentieth-Century French Thought, University of California Press, Berkeley, državi. Mit koji je ovde uposlen za Barta je metajezik i mit u antropološkom smislu, 1993; William J. Thomas Mitchell, Iconology. Image, Text, Ideology, University of Chicago Press, Chicago, 1986; Rosalind Krauss, The Optical Unconscious, MIT Press, Cambridge, to jest, riznica vrednosti. Upotrebom mita neminovno smo se vratili “antropološkom 848 Mass., 1994; Aleš Erjavec, K podobi (Toward the Image), ZKOS, Ljubljana, 1996; Aleš Erjavec, 849 A L E Š E R J Av E C Túxiàng shídài, Jilin People’s Press, Changchun, Jilin, 2003. itd. 45 Norman Bryson, “Semiology and Visual Interpretation”, iz Norman Bryson et al (eds.), 41 Videti, na primer, Linda Nochlin, The Politics of Vision. Essays on Nineteenth-Century Art Visual Theory, Polity Press, Cambridge, 1991, str. 70. and Society, Thames & Hudson, London, 1991. 46 Norman Bryson, “Semiology and Visual Interpretation”, str. 73. 42 Roland Barthes, Mythologies, Seuil, Paris, 1957. 47 Stephen Melville, “Reflections on Bryson”, iz Norman Bryson et al (eds.), Visual Theory, 43 Roland Barthes, “Rhétorique de l’image”, Communications no. 4, 1964, str. 40–51. Polity Press, Cambridge, 1991, str. 74–78. 44 Linda Nochlin,”Women, Art, and Power”, iz Norman Bryson et al (eds.), Visual Theory, 48 Videti Barthes, “Myth Today”, iz Susan Sontag (ed.), A Roland Barthes Reader, Vintage, Polity Press, Cambridge, 1991, str. 13. London, 2007, str. 93–149.  modelu” o kome su govorili urednici časopisa October, pošto antropologija zanema- Krouter je napravio razliku između umetnosti i neumetnosti tvrdeći da PRILoG: FILoZoFIJA vIZuELNoSTI v I Z u E L N A K u LT u R A , u M E T N o S T I v I Z u E L N E S T u d I J E FIGuRE u PoKRETu PRILoG: FILoZoFIJA vIZuELNoSTI ruje problem ustanovljavanja vrednosti. umetnost uvodi inovaciju: Pitanje koje su postavili urednici časopisa October 1996. godine bilo je Umesto jednostavnog prepoznavanja onog što smo videli, po- izraz izvesne “nelagode”. Njeno poreklo se može tražiti u zaokupljenosti ovog časo- činju da nas zanimaju pikturalna sredstva i estetski sklad. Pik- pisa avangardnom (“visokom”) umetnošću, sa jedne strane i neprekidnim širenjem i turalna reprezentacija tako postaje pikturalna umetnost. [...]. To umnožavanjem vizuelne kulture sa druge strane. Ili, kao što su Hal Foster i Rozalind što pikturalna reprezentacija postaje umetnost potvrđuje da neki Kraus pisali u uvodnim stranicama časopisa u ime uredničkog odbora: stvaraoci ne reprodukuju jednostavno status quo tradicije ili svog “Vizuelna kultura” služi dvostrukoj svrsi: ona je i delimični opis vremena. Oni ukazuju na nove pravce koje drugi mogu usvojiti za društvenog sveta posredovanog robnim slikama i vizuelnim teh- sopstvene potrebe kao proizvođači, posmatrači, ili i jedno i dru- nologijama, ali i akademska rubrika za interdisciplinarno proži- go. Neki umetnici ovo postižu do izvanrednog stupnja, drugi do manje istorije umetnosti, medijske analize i studija kulture.49 manjeg. Zato se može govoriti o kanonu pikturalne umetnosti.52 U društvenim naukama i u humanistici pedesetih i šezdesetih godina po- Krouter se na svoj način bavio početnom tezom istorije umetnosti, naime, stojao je raspon teorija koje su, često na osnovu spisa ranog Marksa (Karl Marx, da je novina ta koja deluje i utiče na delokrug umetnosti i koja od dela stvara umet- 1818–1883) i psihologije, promovisale “antropološke” (kao univerzalno ljudske u ničko delo. smislu filozofske antropologije) osnove ljudskog stvaralaštva i percepcije. Sa uspe- Ova oblast može biti veoma široka, te ne sadrži obavezno samo ono što hom konstruktivističke teorije društva i na osnovu ranije postavljene kritike huma- se u savremenosti smatra lepim umetnostima. Još su urednici časopisa October u nizma Luja Altisera i Mišela Fukoa, ove teorije su mnogo izgubile na ubedljivosti. Ipak drugoj tački svog upitnika tvrdili: se čini da je za razumevanje slike i njenog delovanja još uvek potrebno antropološko 2. Vizuelna kultura obuhvata istu širinu prakse koja je podsticala utemeljenje njenih funkcija. U prošlosti se istraživanje Morisa Merlo-Pontija 50 od- mišljenje rane generacije istoričara umetnosti – kao što su Rigl vijalo u tom pravcu, s obzirom na to da je on na osnovu fiziološkog funkcionisanja i Varburg, a za obnavljanje različitih istorijskih disciplina vezanih ljudskog stvorenja uveo pojam “telesnosti” percepcije. za vizuelne medije od bitne je važnosti povratak na ranije modele Dozvolite mi da ukažem na jedan od savremenih pokušaja da se “antropo- razmišljanja.53 loški”, u filozofskom smislu, objasni ne samo poseban odnos prema slikama, nego i da se ustanovi procena takvih slika (images and pictures). Ovde mislim na filozofska Rigl (Alois Riegl, 1858–1905) i Varburg (Aby Warburg, 1866–1929), kao razmišljanja britanskog filozofa Pola Kroutera (Paul Crowther). i niz pristalica njihovog usmerenja u istoriji umetnosti, istraživali su klasičnu umet- Prema Krouteru, značenje slika u našem životu je suštinski povezano sa nost, pri čemu su uzeli u razmatranje i arhitekturu, a takođe – što se posebno odnosi našim moćima imaginacije, jer slike omogućavaju razvoj naših kognitivnih sposob- na Varburga – i etnografsko istraživanje. Urednici američkog časopisa su u povratku nosti. Slike su sastavni deo naše imaginativne sposobnosti i aktivnosti, one su deo na pomenutu početnu širinu istorije umetnosti videli mogućnost da u teorijska raz- sposobnosti aktivne imaginacije, gde neprekidno prelazimo od mišljenja u percepciju matranja vizuelne kulture uključe različite i, u tom trenutku, nesaglasne oblasti. i od imaginacije u “spoljašnju” perceptualnu realnost. Već je Dekart (René Descar- Na prvi pogled se čini da bi ovo bilo moguće. Postoje nove discipline ili tes, 1596–1650) naglasio potrebu za višom sposobnošću koja organizuje vizuelne teorijske oblasti (film i studije medija, novi mediji, dizajn itd.) koje su povezane za perceptualne slike, slično Lajbnicu (Gottfried Wilhelm Leibniz, 1646–1716), koji je oblast zvanu “vizuelna kultura”. Međutim, ono što je sprečavalo ovakav tok događaja govorio o dva nivoa jasnog saznanja. u istoriji umetnosti je pojava modernističke i avangardne umetnosti i njihovih teore- Da bi ilustrovao prirodu naše vizuelne percepcije, Rudolf Arnhajm (Rudolf tizacija – čiji je sastavni deo bilo modernističko odbacivanje masovne kulture. Arnheim, 1904–2007) ponudio je problem zamišljene kocke koji se može rešiti u Krouterova teorija je takođe potvrdila da se pojava moderne i većeg dela našoj imaginaciji, bez vraćanja na reči i jezik, ili bez potrebe za razdvajanjem percep- postmoderne umetnosti može uključiti u šemu istorije umetnosti. Da se ovo može cije i imaginacije, sa jedne strane, i mišljenja, sa druge strane, jer su i jedno i drugo učiniti i sa avangardnom umetnošću i njenim teorijskim razmatranjima, dokazala je, 850 851 nerazdvojno povezani.51 na primer, praksa časopisa October, kao i celokupan razvoj neoavangardne umet- A L E Š E R J Av E C nosti, koja je – bilo moderna ili postmoderna, figurativna ili apstraktna – takođe 49 October no. 77, New York, Summer 1996, str. 3. 50 Naročito videti: Maurice Merleau-Ponty, Phenomenology of Perception, Routledge, Lon- don, 1995. 52 Paul Crowther, The Transhistorical Image. Philosophizing Art and its History, Cambridge 51 Rudolf Arnheim, “A Plea for Visual Thinking”, William J. Thomas Mitchell (ed.), The Lan- University Press, Cambridge, 2002, str. 129, 135. guage of Images, University of Chicago Press, Chicago, 1974, str. 171–179. 53 October no. 77, New York, Summer 1996, str. 25.  pratila kriterijum novine i prema tome avangarde. Širenje masovne kulture koja je sve Njena društvena uloga nije bila daleko od uloge umetnosti danas: PRILoG: FILoZoFIJA vIZuELNoSTI v I Z u E L N A K u LT u R A , u M E T N o S T I v I Z u E L N E S T u d I J E FIGuRE u PoKRETu PRILoG: FILoZoFIJA vIZuELNoSTI više postajala vizuelna, predstavljalo je negiranje temeljnih principa klasične istorije investicija lako pretvorljiva u gotovinu. Kao i srebro, tapiserije, ili umetnosti, ali i principa avangardne umetnosti dvadesetog veka. druge dragocenosti, slike su kupovane iz umetničkih radnji ili na Na prvi pogled bismo očekivali da se i u studijama kulture sretnemo sa otvorenom tržištu kao imovina i kačene, kako se pretpostavlja, problemima vezanim za vizuelnu kulturu i njen status u popularnoj i masovnoj kultu- da popune prostor i ukrase zidove doma.58 ri. Studije kulture, kako su razvijene u Velikoj Britaniji, pojavile su se kao odgovor na Artefaktima koje je stvaralac proizvodio bez dublje svrhe, koji su kupovani narastajuću potrebu za teorijskim i naročito vrednosnim i obrazovnim, tumačenjem i prodavani na tržištima kao svaka druga roba koja nije imala posebnu transcenden- popularne kulture u proleterskoj i poluproleterskoj emigrantskoj populaciji Velike talnu ili egzistencijalnu vrednost i čija je svrha bila poboljšavanje kućnog ambijenta, Britanije. Ta populacija je često posedovala samo ograničen engleski rečnik, ali su teško se može pripisati poseban značaj i status koji je od strane teoretičara mo- njeni članovi bili među potrošačima popularne kulture, muzičke, vizuelne itd. Zbog dernizma (Adorna, Grinberga, i nikako ne naposletku, Marina Hajdegera) pripisivan društvenih pitanja artikulisanih unutar ove kulture i često marginalnog položaja ovih umetnosti renesanse, klasicizma, i posebno romantizma i avangarde. društvenih grupa, nije bilo neobično što su one postale glavne reference studija kul- Vizuelna kultura je postala predmet detaljnijeg istraživanja tek u posled- ture u radovima Stjuarta Hola (Stuart Hall, 1932–), Rejmonda Vilijamsa (Raymond nje dve decenije, za razliku od popularne kulture i studija kulture, čija je politička Williams, 1921–1988) i Antonia Gramšija (Antonio Gramsci, 1891–1937). Studije priroda (proistekla iz njihovih često subkulturalnih pozicija u određenom društvu) kulture su tako neizbežno bile definisane kao političke studije. Štaviše, bila pogodna protivteža modernističkoj kritici masovne i popularne kulture, kako su Reč “kultura” u studijama kulture definiše se više politički nego je videli glavni modernistički teoretičari i kritičari (sa istaknutim izuzetkom Valtera estetički.54 Benjamina). Značenje “teorije vizuelne kulture” bilo je Šta se onda dogodilo u vizuelnim studijama i teoriji? Kao što je Svetlana blisko projektu analize vizuelnih slika koja je započela kao (fran- Alpers u svojoj knjizi Umetnost opisivanja (The Art of Describing, 1983) napisala, njen cuska) “semiologija”, i gledištu “kulture” definisane u okviru cilj nije bio da proučava (britanskih) “studija kulture”.59 istoriju holandske umetnosti, nego holandsku vizuelnu kulturu – Vizuelna kultura je imala donekle sličnu poziciju kao masovna i popularna da upotrebim izraz koji dugujem Majklu Baksandalu.55 kultura i preklapala se sa njima. Svejedno, kako savremena kultura i umetnost nisu Možda je bilo simptomatično što su i naslov i podnaslov ove knjige, upr- samo pretežno vizuelne nego su i globalne, njihova osmoza je mnogo lakša nego što kos upravo pomenutoj programskoj izjavi koja se tiče “vizuelne kulture”, sadržavali je bila u slučaju modernističke umetnosti i kulture. Ono što je Viktor Burgin (Victor Burgin, 1941–) tvrdio za studije kulture, izraz “umetnost” (a ne “vizuelna kultura”), što je nagoveštavalo da je diskurziv- delimično važi i za vizuelne studije: ni i epistemološki kontekst ove studije ostao istorija umetnosti. U isto vreme, iz- Studije kulture ne mogu biti jedna disciplina, ne mogu imati jedan bor teme – holandska umetnost – i njeno tumačenje, preokrenuli su ciljeve istorije predmet, ne mogu imati jedan oblik analize. Samo im njihov cilj umetnosti i otkrili njenu unutrašnju prazninu. Ovo je prizvalo neobičan horror vacui, dopušta da budu imenovane kao takve: “studije kulture” prou- jer se, kako tvrdi autorka, ispostavilo da su holandska umetnost (koja je bila “umet- čavaju odnos između kulture i politike (između kulture, koja nije nost opisivanja”, nasuprot italijanskoj umetnosti tog vremena, koja je bila “narativna jedna stvar, i politike, koja takođe nije jedna stvar).60 umetnost”56) kao i celokupna “severna” umetnička tradicija, posedovale dve osobi- Razlika između vizuelne kulture i njenih studija, te drugih savremenih for- ne. Prva je sažeta u izjavi koju je citirala Svetlana Alpers: mi kulture i njihovih studija, može se locirati i u posebnim odlikama medija vizuelne “Kakav je motiv holandski slikar imao da slika? Nikakav.”57 kulture. Iako izgleda da je razlika tehnička, ona poseduje crte koje unutar vizuelne Druga osobina ovog slikarstva ticala se njegovog potrošačkog karaktera: kulture proizvode manje izraženu hijerarhiju od hijerarhije koja postoji između široke Gledano iz ugla potrošnje, umetnost, kako o njoj mislimo u na- oblasti masovne i popularne kulture, sa jedne strane, i visoke kulture ili umetnosti, šem vremenu, umnogome je počela sa holandskom umetnošću. sa druge strane. Jednostavan razlog za ovu razliku leži i u kasnijoj pojavi vizuelne 852 853 A L E Š E R J Av E C kulture koja se podudara sa opadanjem modernizma. 54 John Storey, Cultural Studies & the Study of Popular Culture, Edinburgh University Press, Edinburgh, 1996, str. 2. 55 Svetlana Alpers, The Art of Describing. Dutch Art in the Seventeenth Century, Penguin, 58 Svetlana Alpers, The Art of Describing. Dutch Art in the Seventeenth Century, str. xxii. London, 1989, str. xxv. 59 Victor Burgin, In/Different Spaces. Place and Memory in Visual Culture, University of 56 Svetlana Alpers, The Art of Describing. Dutch Art in the Seventeenth Century, str. xix. California Press, Berkeley, 1996, str. 1. 57 Svetlana Alpers, The Art of Describing. Dutch Art in the Seventeenth Century, str. xviii. 60 Victor Burgin, In/Different Spaces. Place and Memory in Visual Culture, str. 21.  Kao što je već rečeno, razlika je uspostavljena i na nivou teorijskog raz- Vizuelna kultura, naravno, nije samo predmet defanzivnog nego i afirma- PRILoG: FILoZoFIJA vIZuELNoSTI v I Z u E L N A K u LT u R A , u M E T N o S T I v I Z u E L N E S T u d I J E FIGuRE u PoKRETu PRILoG: FILoZoFIJA vIZuELNoSTI matranja. Zbog približavanja teorijskih istraživanja vizuelne kulture i filozofskih za- tivnog teoretizovanja, iako su čak i među braniocima i pobornicima društveno i poli- nimanja za pitanja koja se tiču viđenja i pogleda, vizuelna kultura je neočekivano tički pozitivne uloge vizuelne kulture ove pozicije često izmešane. Zato Mirzojev, na stekla filozofsku podršku koju popularna kultura, osim per negationem oblika kritike primer, tvrdi da neke televizijske serije navodno i odbacivanja, nikad nije dobila. razlažu realnost da bi svojim gledaocima prenele osećaj iskustva Društvena i politička legitimnost popularne kulture u Velikoj Britaniji svakodnevnog života 65 i Sjedinjenim Državama, kao i u mnogim delovima Azije, proistekla je iz činjenice i očekuje: da veliki deo populacije nikada nije bio potrošač elitne, nego masovne ili popularne studije kulture će morati da preinače svoju tradicionalnu sklonost kulture. Ovo je danas u Evropi sve više slučaj, naročito u bivšim socijalističkim ze- ka prepoznavanju i veličanju mesta otpora u svakodnevnom živo- mljama. Pojavili su se zahtevi za ponovnom procenom popularne kulture i kritikom tu, pri čemu se drugi aspekti svakodnevnog otpisuju kao banalni krutih i strogih zahteva koji su doveli do potpunog osuđivanja masovne kulture. Zbog ili čak reakcionarni.66 prihvatanja ovih zahteva ovaj odeljak kulture nikada nije postao predmet teorijskog Uprkos vrednosti ovakvog zahteva, ubrzo se pokazuje da je i kod Mir- razmatranja, iako nudi potencijal za političku ili društvenu kritiku. Nije sigurno da li zojeva ulog kulture, pa tako i vizuelnih studija, veći od jednostavnog pribavljanja je popularna kultura, kako je tvrdio Stjuart Hol, ostala osećaja “doživljaja svakodnevnog života” i prevazilaženja granice između otpora i jedno od mesta gde bi mogao da se uspostavi socijalizam,61 banalnosti: ali je istina da u takvim marginalnim formama kulture postoji mogućnost Nekada se na vizuelnu kulturu gledalo kao na odvraćanje od oz- društvene kritike i otpora. biljnih zadataka teksta i istorije. Ona je sada mesto kulturalne i Naravno, odmah se postavlja pitanje toga da li bi u tom slučaju bilo isprav- istorijske promene.67 nije govoriti o umetnosti (koja uvodi estetsku novinu i/ili politički otpor), a ne o Da li će teorija i studije vizuelne kulture uspeti da povedu u one široke kulturi, vizuelnoj ili nekoj drugoj, odnosno o nečemu što nema ove težnje. Oduvek su oblasti znanja kojima su se nadali urednici časopisa October 1996. godine, pitanje je postojale simboličke forme i forme umetnosti koje nisu bile ni zastupnici politike, ni na koje je još uvek rano davati odgovor. Ono što je danas očigledno je da je vizuelna estetski provokativno nove produkcije. Naročito se u novijim modernizmima razvilo kultura veoma heterogen korpus pojava prolaznog karaktera. Veliki deo ovog prola- gledište da su političnost i inovativnost osobine suštinske za umetnost – i svi smo naslednici tog uverenja.62 Posledica modernizma je još uvek rašireno savremeno gle- znog karaktera podržava slika (image) koja je dište da je umetnost koja je vredna svog imena društveno kritička, da pruža otpor, da u osnovi bestelesna i fantazmatska.68 je provokativna, ili da je egzistencijalno značajna. U ovom pogledu, vizuelna kultura je vezana za čitav niz pitanja koja se U najvećem delu savremene evropske kontinentalne teorije još uvek pre- odnose na globalne istorijske promene, kao što je novi odnos prema istini i njenom ovlađuje adornovski stav prema vizuelnoj kulturi. Razlozi za to se mogu naći u obe- tumačenju. Ako je istina događaj, kao što tvrdi Alen Badiju (Alain Badiou, 1937–), ležjima evropskog modernizma i njegovom elitizmu. Evropa između ostalog zato i onda ona ostaje lična stvar, a ne stvar subjekta istorije, kao što je bio slučaj u mo- nije uspela da dernističkim istorijskim pretpostavkama. stvori sopstvene oblike masovne kulturalne proizvodnje.63 U odnosu na pitanja velikog dela vizuelne kulture, sa jedne strane smo još Međutim, ovo gledište možda potiče od priliva proizvoda američke ma- uvek u situaciji o kojoj je govorio Adorno u svojoj studiji Dijalektika prosvetiteljstva sovne vizuelne kulture koja deluje globalno. Naime, u Evropi (Dialektik der aufklarung: philosophische fragmente), i koju je tako dobro objasnio Fre- pojava masovne kulture u kasnom devetnaestom i ranom dvade- drik Džejmson još 1963. godine, te nedavno ponovo prokomentarisao: setom veku izgleda kao razvoj nacionalnih kulturalnih tržišta.64 Adekvatno misliti o komercijalnoj televiziji može da bude i zane- mariti je i misliti o nečem drugom.69 61 Citirano u: John Storey, Inventing Popular Culture From Folklore to Globalization, Blackwell, 854 Oxford, 2003, str. 3. 855 A L E Š E R J Av E C 62 Videti: Aleš Erjavec, Ljubezen na zadnji pogled. Avantgarda, estetika in konec umetnosti 65 Nicholas Mirzoeff (ed.), The Visual Culture Reader, Routledge, London, 1998, str. 18. (Love at Last Sight. Avant-Garde, Aesthetics, and the End of Art), ZRC SAZU, Ljubljana, 66 Nicholas Mirzoeff (ed.), The Visual Culture Reader, str. 29. 2004. 67 Nicholas Mirzoeff (ed.), The Visual Culture Reader, str. 31. 63 Fredric Jameson, “Notes on Globalization as a Philosophical Issue”, iz Fredric Jameson 68 Rosalind Krauss, “Welcome to the Cultural Revolution”, October no. 77, New York, Sum- and Masao Miyoshi (eds.), The Cultures of Globalization, Duke University Press, Durham, mer 1996, str. 96. 1998, str. 67. 69 Citirano u: Victor Burgin, In/Different Spaces. Place and Memory in Visual Culture, Uni- 64 Michael Denning, Culture in the Age of Three Worlds, Verso, London, 2004, str. 29. versity of California Press, Berkeley, 1996, str. v.  Sa druge strane, slično popularnoj i masovnoj kulturi, vizelna kultura je Fredric Jameson, Masao Miyoshi (eds.), The Cultures of Globalization, Duke Uni- PRILoG: FILoZoFIJA vIZuELNoSTI v I Z u E L N A K u LT u R A , u M E T N o S T I v I Z u E L N E S T u d I J E FIGuRE u PoKRETu PRILoG: FILoZoFIJA vIZuELNoSTI predmet semiološkog i drugih teorijskih i kritičkih istraživanja. U ovom slučaju, prišlo versity Press, Durham, 1998. joj se iz “antropološke” tačke gledišta. Obe ove strane obeležene su “nelagodom” Martin Jay, Downcast Eyes. The Denigration of Vision in Twentieth-Century French Thought, University of California Press, Berkeley, 1993. odnosa između umetnosti i kulture, a tako i između istorije umetnosti i teorije vizu- Martin Jay, Teresa Brennan (eds.), Vision in Context, Routledge, New York, 1996. elnog i vizuelne kulture. Chris Jenks (ed.), Vizualna kultura, Jasenski i Turk, Zagreb, 2002. Gao Jianping, The Expressive Act in Chinese Art. From Calligraphy to Painting, Acta Literatura: Universitatis Upsaliensis, Uppsala, 1996. Rosalind Krauss, The Optical Unconscious MIT Press, Cambridge Mass., 1994. Theodor Adorno, Max Horkheimer, Dijalektika prosvetiteljstva – filozofijski fra- Moris Merlo Ponti, Oko i duh, IP Vuk Karadžić, Beograd, 1968. gmenti, IP Veselin Masleša, Sarajevo, 1989. Maurice Merleau-Ponty, Fenomenologija percepcije, IP Veselin Masleša, Sarajevo, Theodor Adorno, “Culture Industry Reconsidered”, iz Brian O’Connor (ed.), The 1978. Adorno Reader, Blackwell, Oxford, 2000. David Michael Levin, Modernity and the Hegemony of Vision, University of Califor- Svetlana Alpers, The Art of Describing. Dutch Art in the Seventeenth Century, Pen- nia Press, Berkeley, 1993. guin, London, 1989. David Michael Levin, The Philosopher’s Gaze. Modernity in the Shadows of Enligh- Rudolf Arnhajm, Umetnost i vizuelno opažanje – psihologija stvaralačkog gledanja, tenment, University of California Press, Berkeley, 1999. Univerzitet umetnosti u Beogradu, Beograd, 1981. Nicholas Mirzoeff (ed.), The Visual Culture Reader, Routledge, London, 1998. Roland Barthes, Mythologies, Seuil, Paris, 1957. Nenad Miščević, Milan Zinaić (eds.), Plastički znak - zbornik tekstova, iz teorije Roland Barthes, The Responsibility of Forms - Critical Essays on Music, Art, and vizualnih umjetnosti, IC Rijeka, Rijeka, 1981. Representation, University of California Press, Berkeley, 1991. W. J. T. Mitchell (ed.), The Language of Images, University of Chicago Press, Chi- Alain Besançon, The Forbidden Image. An Intellectual History of Iconoclasm, Chica- cago, 1974. go University Press, Chicago, 2000. W. J. T. Mitchell, Iconology. Image, Text, Ideology, University of Chicago Press, Pierre Bourdieu, The Field of Cultural Production, Polity Press, Cambridge, 1993. Chicago, 1986. Norman Bryson, Vision and Painting. The Logic of the Gaze, Yale University Press, W. J. T. Mitchell, The Picture Theory, University of Chicago Press, Chicago, 1994. New Haven, 1983. Jean-Luc Nancy, The Ground of the Image, Fordham University Press, New York, Norman Bryson et al (eds.), Visual Theory, Polity Press, Cambridge, 1991. 2005. Susan Buck-Morss, Walter Benjamin and the Arcades Project, MIT Press, Cambrid- Linda Nochlin, The Politics of Vision. Essays on Nineteenth-Century Art and Society, ge, Mass, 1991. Thames & Hudson, London, 1991. Victor Burgin, In/Different Spaces. Place and Memory in Visual Culture, University Jacques Rancière, The Future of the Image, Verso, London, 2009. of California Press, Berkeley, 1996. Ričard Rorti, Filozofija i ogledalo prirode, IP Veselin Masleša, Sarajevo, 1990. Jonathan Crary, Techniques of the Observer: On Vision and Modernity in the Nine- Richard Shusterman, Pragmatist Aesthetics. Living Beauty, Rethinking Art, Blac- teenth Century, The MIT Press, Cambridge Mass, 1990 kwell, Oxford, 1992. Paul Crowther, The Transhistorical Image. Philosophizing Art and its History, Cam- Susan Sontag (ed.), A Roland Barthes Reader, Vintage, London, 2007, bridge University Press, Cambridge, 2002. John Storey, Cultural Studies & the Study of Popular Culture, Edinburgh University Hubert Damisch, Porijeklo perspektive, Institut za povijest umjetnosti, Zagreb, Press, Edinburgh, 1996. 2006. John Storey, Inventing Popular Culture From Folklore to Globalization, Blackwell, Michael Denning, Culture in the Age of Three Worlds, Verso, London, 2004. Oxford, 2003. Aleš Erjavec, Ideologija i umetnost modernizma, Svjetlost, Sarajevo, 1991; odno- Gianni Vattimo, Wolfgang Welsch (eds.), Medien – Welten Wirklichkeiten, Fink sno, Ideologija in umetnost modernizma, Partizanska knjiga, Ljubljana, 1988. Verlag, München, 1998. Aleš Erjavec, K podobi, ZKOS, Ljubljana, 1996. “Visual Culture Questionnaire”, October no. 77, New York, Summer 1996, str. Aleš Erjavec (ed.), Postmodernism and the Postsocialist Condition. Politicized Art 25-70. 856 857 A L E Š E R J Av E C Under Late Socialism, University of California Press, Berkeley, 2003. Aleš Erjavec, Ljubezen na zadnji pogled. Avantgarda, estetika in konec umetnosti, ZRC SAZU, Ljubljana, 2004. Jessica Eveans, Stuart Hall (eds.), Visual Culture: Reader, Sage Publications, Lon- don, 1999. Clement Greenberg, Art and Culture. Critical Essays, Beacon Press, Boston, 1961. uvod Miško Šuvaković i Aleš Erjavec: Kratak tehnički uvod Merlo-Ponti_ 384 Marivon Sezon: Mikel difren_ 395 Lidija u knjigu Figure u pokretu – savremena zapadna Prišing: Žak Lakan_414 Jelena Novak: Rolan Bart_431 Rašida estetika, filozofija i teorija umetnosti_7 Aleš Erjavec: B. Triki: Žil delez_446 Rašida B. Triki: Mišel Fuko_458 Estetika dvadesetog veka: uvodne primedbe_11 Rašida B. Triki: Žak derida_469 FEMINISTIČKE Miško Šuvaković: Estetika, filozofija i teorija PLATFoRME Paula Zupanc: Lus Irigaraj_482 Paula umetnosti tokom dugog dvadesetog veka_ 21 Zupanc: Julija Kristeva_496 Ana Vujanović: džudit Batler_ 511 KoNTRAdIKCIJE ModERNIZMA Jos de Mul: PoSLE ModERNE: PoSTModERNA I Sigmund Frojd_41 Ketrin Livr: Anri Bergson_ 55 KRITIKA PoSTModERNE Polona Tratnik: Artur Lev Kreft: Benedeto Kroče_65 Grejem Mekfi: Robin džordž danto_ 531 Ernest Ženko: Fredrik džejmson_ 549 Nevena Kolingvud_87 Miško Šuvaković: Martin Hajdeger_100 Daković: Edvard v. Said_ 564 Ernest Ženko: volfgang Miško Šuvaković: Ludvig vitgenštajn_123 KRITIČKI/ velš_ 585 Klif MakMahon: Teri Iglton_601 Ivana Ilić: Rodžer KRITIČNI ModERNIZAM Entoni Dž. Kaskardi: Skruton_614 IZvoĐENJE FILoZoFIJE I Hoze ortega i Gaset_145 Aleš Erjavec i Miško Šuvaković: NovA KRITIČKA TEoRIJA Dejvin Zane Šou: Alen Đerđ Lukač_159 Tajrus Miler: valter Benjamin_174 Badiju_645 Katja Kolšek: Žak Ransijer_658 Katja Kolšek: Lev Kreft: Herbert Markuze_193 Tajrus Miler: Teodor Đorđo Agamben_678 Nikola Dedić: Boris Grojs_690 v. Adorno_ 205 Gabriela Švitek: Stefan Moravski_ 236 Bojana Cvejić: Brajan Masumi_704 Oleg Jeknić: Mark B. uMETNoST u PoLJu TEoRIJE Ivana Miladinović: Hansen_721 Jelena Arnautović: Nikola Burio_740 PRILoG: džon Kejdž_ 255 Miško Šuvaković: Situacionizam_ 270 FILoZoFIJA vIZuELNoSTI Radovan Popović: Miško Šuvaković: Tel Quel_ 282 Sanela Radisavljević: Pjer Bečka škola istorije umetnosti_759 Radovan Popović: Bulez_ 296 Sanela Radisavljević: Glen Guld_ 309 Nika Radić: Alojz Rigl_769 Đinhi Čoi: vizuelni formalizam_795 Art&Language_ 319 Dubravka Đurić: Čarls Bernstin_ 336 Miško Šuvaković: Nova istorija umetnosti_815 Aleš Erjavec: PITANJA o GRANICAMA FILoZoFIJE I vizuelna kultura, umetnost i vizuelne studije_838 ESTETIKE Biljana Srećković: vladimir Jankelevič_ 357 APENdIKS Biografije autorki/autora tekstova i Rašida B. Triki: Žan-Pol Sartr_ 373 Aleš Erjavec: Moris prevoditeljki_861 Indeks imena_869 APENdIKS B I o G R A F I J E A u T o R K I /A u T o R A T E K S T o vA FIGuRE u PoKRETu APENdIKS BIoGRAFIJE AuToRKI/AuToRA TEKSTovA Jelena ARNAuTovIć (r. 1981, Sremska Mitrovica) asistentkinja je na predmetu isto- rija muzike na Fakultetu umetnosti u Prištini (Kosovskoj Mitrovici). Radi kao muzički saradnik na Radio televiziji Srbije. Studentkinja je doktorskih studija muzikologije na Fakultetu muzičke umetnosti u Beogradu. Bavi se istraživa- njima popularne i medijske kulture. dr Entoni dž. KASKARdI (Anthony J. Cascardi; r. 1953, Njujork) je profesor (Sidney and Margaret Ancker Chair in Comparative Literature, Rhetoric, and Spanish) za komparativnu književnost i direktor Taunsend centra za humanistiku (To- wnsend Center for the Humanities) u Berkliju. Objavio je knjige: The Limits of Illusion: A Critical Study of Calderón (Cambridge, 1984, 2006); The Bounds of Reason: Cervantes, Dostoevsky, Flaubert (New York, 1986); Literature and the Question of Philosophy (urednik, Baltimore, 1987, 1989, 1999); The Subject of Modernity (Cambridge, 1992, 1994, 1995); Subjectivité et modernité (Paris, 1995); Ideologies of History in the Spanish Golden Age (University Park, 1997); Consequences of Enlightenment: Aesthetics as Critique (Cambridge, 1999, 2007); The Cambridge Companion to Cervantes (Cambridge, 2003). Đinhi ČoI (Jinhee Choi; r. 1967, Seul) student je doktorskih studija na Katedri za istoriju umetnosti Oksfordskog univerziteta (Oxford University, UK). mr Bojana CvEJIć (r. 1975, Beograd) teoretičarka je izvođačkih umetnosti i nastavnik na školi savremenog plesa P.A.R.T.S. u Briselu. Magistrirala je na Fakultetu muzičke umetnosti u Beogradu, doktorsku tezu radi u Centru za istraživanje 860 moderne kontinentalne filozofije (CRMEP, Middlesex University) u Londonu. 861  Bavi se studijama savremenog plesa, teatra i filozofije, a autorka je i saradnica popularne kulture i studijama mode. Novije objavljene knjige su: Impossible APENdIKS B I o G R A F I J E A u T o R K I /A u T o R A T E K S T o vA FIGuRE u PoKRETu APENdIKS na plesnim i teatarskim projektima, rediteljka je opera (režija: Don Đovani, Be- Histories (urednica, Cambridge Ma, 2003, 2006), Jezik poezija postmoderni- ograd, 2008). Objavila je knjige: Otvoreno delo u muzici: Boulez, Stockhausen, zam (Beograd, 2002) i Govor Druge (Beograd, 2006). Cage (Beograd, 2004) i Izvan muzičkog dela: performativna praksa (Sremski dr Aleš ERJAvEC (r. 1951, Ljubljana) je naučni savetnik Filozofskog instituta Naučno- Karlovci, 2007). istraživačkog centra Slovenačke akademije nauke i umetnosti (ZRC SAZU) dr Nevena dAKovIć (r. 1964, Beograd) je redovna profesorka Teorije filma na Katedri u Ljubljani i profesor estetike na Univerzitetu u Ljubljani i na Fakultetu za za teoriju i istoriju Fakulteta dramskih umetnosti u Beogradu, kao i profesorka humanističke studije Primorskog univerziteta (Fakulteta za humanistične štu- na doktorskim studijama Fakulteta dramskih umetnosti i Interdisciplinarnim dije, Univerza na Primorskem) u Kopru. Predsednik je Slovenskega društva za studijama Univerziteta umetnosti u Beogradu. Autorka je studija Melodrama estetiku (1984–1999. i od 2005). Bio je predsednik Međunarodne asocijaci- nije žanr (Novi Sad, Beograd, 1995), Leksikon filmskih teoretičara (koautorka sa je za estetiku (International Association for Aesthetics, 1998–2001). Novije Dušanom Stojanovićem, Beograd, 2001) i Balkan kao (filmski)žanr: slika, tekst, objavljene knjige su: Postmodernism and the Postsocialist Condition (urednik, nacija (Beograd, 2008). Učestvovala je i kordinirala u domaćim i međuna- Berkeley Ca, 2003, Taipei, 2009), Ljubezen na zadnji pogled. Avantgarda, este- rodnim projektima: Reprezentacija srpskog kulturnog i nacionalnog identiteta, tika in konec umetnost (Ljubljana, 2004), Postmodernism, Postsocialism and Women Film Pioneers, Umetnost i mediji u funkciji evropskih integracija. Gost Beyond (Newcastle, 2008, Kaifeng 2009) i Estetika in politika modernizma predavač je na evropskim i američkim univerzitetima (Oksford, Ankara, LSE, (Ljubljana, 2009). Pariz VII). Bavi se reprezentacijama identiteta u umetničkim i medijskim tek- mr Ivana ILIć (r. 1975, Beograd) asistentkinja je na Katedri za muzičku teoriju Fakulteta stovima i diskursima kao interdisciplinarnom oblašću studija kulture. muzičke umetnosti u Beogradu i na Interdisciplinarnim studijama Univerzite- dr Nikola dEdIć (r. 1980, Niš) diplomirao je na Odseku za istoriju umetnosti Filozof- ta umetnosti u Beogradu. Radi doktorsku tezu iz muzikologije na Fakultetu skog fakulteta u Beogradu, doktorsku disertaciju je odbranio na Univerzitetu muzičke umetnosti u Beogradu. Bavi se problemima muzičke teorije i analize, umetnosti u Beogradu. Radi kao predavač na Filozofskom fakultetu u Nišu studijama opere i savremenom srpskom muzikom. Objavila je knjigu Fatalna na predmetima Estetika komunikacije i Vizuelna komunikacija, te kao saradnik žena. Reprezentacije roda na operskoj sceni (Beograd, 2007). na Interdisciplinarnim studijama Univerziteta umetnosti u Beogradu na pred- oleg JEKNIć (r. 1970, Sarajevo) diplomirani filmski i televizijski reditelj. Režirao je do- metu Politike recepcije. Bavi se ideologijom socijalizma i postsocijalizma, alti- serovsko-lakanovskom kritikom ideologije, istorijom i teorijom konceptualne kumentarne i kratke igrane filmove, muzičke i reklamne video spotove, a web i postkonceptualne umetnosti, interdisciplinarnom teorijom medija. Autor je autor je od 1996. godine. Radio je kao asistent na predmetima Istorija filma i knjiga Ka radikalnoj kritici ideologije: od socijalizma ka postsocijalizmu (Novi Teorija filma na fakultetu Akademija umetnosti u Beogradu 2003–2008. Na- Sad, Beograd, 2009) i Utopijski prostori umetnosti i teorije posle 1960 (Beo- pisao je doktorski rad Opšta teorija medija zasnovana na teoriji funkcija inter- grad, 2009). fejsa u interaktivnoj komunikaciji na Interdisciplinarnim studijama Univerziteta dr Jos de MuL (r. 1956, Terneuzen) studirao je filozofiju, istoriju umetnosti i prava na umetnosti u Beogradu 2009. Univerzitetima u Utrehtu i Amsterdamu. Profesor je na Filozofskom fakultetu dr Katja KoLŠEK (r 1977, Ljubljana) studirala je filozofiju i sinologiju. Docent je na Erazmus univerziteta u Roterdamu (Erasmus University Rotterdam) i direktor predmetima iz filozofije i teorije ideologije na Fakultetu za humanističke stu- Istraživačkog instituta za filozofiju informacijskih i komunikacijskih tehnologija dije Primorskog univerziteta (Fakulteta za humanistične študije, Univerza na (Research Institute Philosophy of Information and Communication Technolo- Primorskem) u Kopru. Bavi se istraživanjima biopolitike, savremene teorije gy – ICT). Predsednik je Međunarodne asocijacije za estetiku (International demokratije, marksizma, teorije politike Luja Altisera, političke filozofije i Association for Aesthetics, od 2007) i potpredsednik Društva Helmut Plesner estetike Đorđa Agambena i Žaka Ransijera, kao i teorijama kineske umetnosti (Helmuth Plessner Gesellschaft, od 2005). Novije objavljene knjige su: Ro- i estetike. Pevodi modernu i savremenu kinesku prozu i estetiku. mantic Desire in (Post)Modern Art and Philosophy (Kampen, Albany N.Y, 1999, dr Lev KREFT (r. 1951, Ljubljana) profesor je estetike na Filozofskom fakultetu i Ode- 2007), The Tragedy of Finitude. Dilthey’s Hermeneutics of Life (New Haven, ljenju za dizajn Akademije likovnih umetnosti Univerziteta u Ljubljani. Bavi 2004), Cyberspace Odyssey (Kampen, Gaungxi, 2006, 2007, 2008) i De do- se estetikom, posebno estetikom avangarde, postmodernizma i savremene mesticatie van het noodlot (Destiny Domesticated) (Kampen, 2008). umetnosti, kao i kulturalnim studijama i filozofijom sporta. Zajedno sa Valen- dr dubravka ĐuRIć (r. 1961, Dubrovnik) docentkinja je za teoriju književnosti na Fa- tinom Hribar Sorčan objavio je Ulaz u estetiku (Ljubljana, 2005), njegova stu- kultetu za medije i komunikacije Univerziteta Singidunum u Beogradu. Bavi se dija “Days of Youth” (“Dan mladosti”) objavljena je u knjizi Sporting Reflecti- pisanjem poezije i prevođenjem poezije i teorije sa engleskog jezika. Bavi se ons 2007. godine. U Istanbulu je 2008. godine na turskom jeziku izašla knjiga teorijom eksperimentalnih književnih praksi, feminističkom teorijom, teorijom Umetnost i estetika za koju je napisao uvodnu studiju i jedno od poglavlja. 862 863  Grejem MEKFI (Graham McFee) profesor filozofije na Čelzi školi (The Chelsea School, Nika RAdIć (r. 1968, Zagreb) je vizualna umetnica koja se pretežno kroz medije videa, APENdIKS B I o G R A F I J E A u T o R K I /A u T o R A T E K S T o vA FIGuRE u PoKRETu APENdIKS University of Brighton, UK) i Kaliforniskom državnom univerzitetu Falerton fotografije, instalacije i teksta bavi granicama mogućnosti razumevanja, kako (California State University Fullerton). Bio je potpredsednik Britanskog este- umetničkog dela, tako i svakodnevne komunikacije. Studirala je skulpturu na tičkog društva (British Society of Aesthetics) od 1999. do 2004. godine. Bavi Akademiji likovnih umjetnosti u Zagrebu i istoriju umetnosti na Univerzitetu se filozofijom, estetikom i filozofijom i estetikom tela, sporta i kulture. Novije u Beču gdje je diplomirala s temom Art&Language u kontekstu konceptualne objavljene knjige su Understanding Dance (London, 1992), Free Will (Montreal, umetnosti (Beč, 2008). 2001), The Concept of Dance Education (Eastbourne UK, 2004), Sport, Rules Sanela RAdISAvLJEvIć (r. 1983, Beograd) studentkinja je druge godine doktorskih and Values (London, 2004). studija Teorije umetnosti i medija na Interdisciplinarnim studijama Univerzi- Klif MAKMAHoN (Cliff McMahon) bio je docent iz istorije umetnosti na Univerzitetu teta umetnosti u Beogradu. Angažovana je u izvođenju nastave na kursevima Teksas (University of Texas of the Permian Basin, Odessa TX). Radi na razvo- Primenjena estetika 1 i 2 na osnovnim studijama Fakulteta muzičke umetnosti ju doktorskih studija na Vanderbilt univerzitetu (Vanderbilt University). u Beogradu. U okviru doktorske teze bavi se međuodnosom umetničkih i te- Ivana MILAdINovIć (r. 1979, Prijepolje) studentkinja je prve godine doktorskih stu- orijskih praksi avangardi. dija na Odseku za muzikologiju Fakulteta muzičke umetnosti u Beogradu. Sa- dr Marivon SEZoN (Maryvonne Saison, r. 1945) je profesor emeritus filozofije i este- radnica je Trećeg programa Radio Beograda. Bavi se istraživanjem problema- tike na Univerzitetu Pariz X (l’Université de Paris-X-Nanterre, 1990–2008) tike savremenih muzičkih praksi i interdisciplinarnih odnosa muzike, estetike i osnivač i direktorka Centra za istraživanje umetnosti (Centre de Recherches i teorije umetnosti. sur l’Art, CREART-Phi) na Univerzitetu Pariz X. Predsednica je Francuskog dr Tajrus MILER (Tyrus Miller, 1963) profesor je komaparativne književnosti i dekan društva za estetiku (Société française d’Esthétique). Bavi se estetikom, feno- na Kavel koledžu na Kalifornijskom univerzitetu u Santa Kruzu (Provost of menologijom, filozofijom teatra, filozofijom tela i, posebno, delom Mišela Fu- Cowell College at the University of California at Santa Cruz). Bavi se istorijom koa. Objavila je knjige: Imaginaire/imaginable; parcours philosophique à travers i teorijom modernizma i avangardnim tendencijama u književnosti i umetno- le théâtre et la médecine mentale (Paris, 1981), Les Théâtres du réel : pratiques sti, te savremenom društvenom teorijom i estetikom. Objavio je knjige: Late de la représentation dans le théâtre contemporain (Paris, 1998) i dr. Modernism: Politics, Fiction, and the Arts Between the World Wars (Berkeley Biljana SREćKovIć (r. 1982, Beograd) pohađa prvu godinu doktorskih studija na Od- Ca, 1999), Given World and Time. Temporalities in Context (Budapest, New seku za muzikologiju na Fakultetu muzičke umetnosti u Beogradu. Radi i kao York, 2008) i Singular Examples. Artistic Politics and the Neo-Avant-Garde saradnica Trećeg programa Radio Beograda. Bavi se interdisciplinarnim istra- (Evanston, Ill, 2009). živanjima savremenih muzičkih praksi, posebno razvojem elektroakustičke mr Jelena NovAK (r. 1974, Beograd) doktorantkinja je na Amsterdamskoj školi kultu- muzike i poetikom Pjera Šefera, a u njenom fokusu interesovanja su takođe i ralne analize (ASCA) Univerziteta u Amsterdamu. Bavi se savremenim izvo- savremeni umetnički, filozofski, estetički i teorijski pravci. đačkim umetnostima i njihovim teorijskim kontekstualizacijama. Istražuje dr Gabriela ŠvITEK (Gabriela Świtek; r. 1969, Varšava) istraživač je u Institutu za teorije glasa, teorije tela i nove medije u postoperi. Zaposlena je kao muzička istoriju umetnosti Varšavskog univerziteta (Instytucie Historii Sztuki Uniwer- urednica u Trećem programu Radio Beograda. Autorka je dve knjige: Divlja sytetu Warszawskiego) i predaje na poslediplomskim studijama muzeologije analiza: formalistička, strukturalistička i poststrukturalistička razmatranja mu- na Institutu za istoriju umetnosti (Instytucie Historii Sztuki Uniwersytetu Ja- zike (Beograd, 2004) i Opera u doba medija (Sremski Karlovci, 2007). giello ńskiego). Radi kao kustos na dokumentaciji u Narodnoj galeriji Zaheta dr Radovan PoPovIć (r. 1975, Sremska Mitrovica) bavi se teorijsko-umetničkim (Zachęta Narodowa Galeria Sztuki) u Varšavi. Bavi se istorijom i filozofijom istraživanjima vezanim za genezu, teorijsko-metodološke koncepcije i uticaje arhitekture, istorijom umetničkih teorija i savremenom vizuelnom kulturom. teorije umetnosti u germanskom kulturalnom krugu u periodu od osamna- Objavila je publikacije: Jarosław Kozakiewicz: Transfer, Polish Pavilion at the estog veka pa do savremenosti. Bavi se prevodilačkim radom. Odbranio je 10. International Exhibition of Architecture, Venice (Venecija, 2006), Writing on doktorsku disertaciju Hermeneutička i strukturalistička teorija vizuelnog teksta Fragments: Philosophy, Architecture, and the Horizons of Modernity (Varšava, 2009. godine na Univerzitetu umetnosti u Beogradu. Objavio je prevod knjige 2009). Toma Akvinski, Problem kauzaliteta (Sremska Mitrovica, 2006). dr Miško ŠuvAKovIć (r. 1954, Beograd) profesor je primenjene estetike i teorije Lidija PRIŠING (r. 1980, Sombor) studentkinja je doktorskih studija na Grupi za teoriju umetnosti na Fakultetu muzičke umetnosti i Interdisciplinarnim studijama umetnosti i medija na Interdisciplinarnim studijama Univerziteta umetnosti u Univerziteta umetnosti u Beogradu. Kao gost predaje na Arhitektonskom fa- Beogradu. Bavi se teorijom lakanovske prihoanalize i teorijom filma. Objav- kultetu u Beogradu i Fakultetu za humanističke studije Primorskog univerzite- ljeni radovi: “Analiza ideoloških reprezentacija u romanu Srce tame i u filmu ta (Fakulteta za humanistične študije, Univerza na Primorskem) u Kopru. Bavi Apokalipsa danas”, u Fascinacije teorijom: ka novoj teoriji vizuelnih umetnosti i se studijama interdisciplinarnih odnosa filozofije, estetike, teorije umetnosti, 864 kulture (Beograd, 2008). 865  teorije kulture, teorija medija i savremenih umetničkih praksi. Objavio je više Njena područja interesovanja su predstavljanje roda u kulturi, feminističke APENdIKS B I o G R A F I J E A u T o R K I /A u T o R A T E K S T o vA FIGuRE u PoKRETu APENdIKS knjiga: Prolegomena za analitičku estetiku (Novi Sad, 1995), Estetika apstrak- teorije, estetika, mediji i književna kritika. Bavi se savremenom i aktuelnom tnog slikarstva (Beograd, 1996), Paragrami tela/figure (2001), Impossible Hi- francuskom teorijom, seksualnim i nacionalnim identitetima te seksualnom stories (urednik, Cambridge Ma, 2003, 2006), Pojmovnik suvremene umjetno- razlikom. sti (Zagreb, Ghent, 2005), Diskurzivna analiza (Beograd, 2006), Konceptualna dr Ernest ŽENKo (r. 1968, Postojna) docent je za estetiku i filozofiju kulture na Fa- umetnost (Novi Sad, 2007), Epistemology of Art (Beograd, Beč, Sv. Erm, An- kultetu za humanističke studije Primorskog univerziteta (Fakulteta za huma- twerpen, 2008) i dr. nistične študije, Univerza na Primorskem) u Kopru. Područja njegovih intere- dr Polona TRATNIK (r. 1976, Slovenj Gradec) je docentkinja za filozofiju kulture na sovanja su savremena filozofija, estetika, filozofija kulture, vizuelna kultura, Fakultetu za humanističke studije Primorskog univerziteta (Fakulteta za hu- kritička teorija i teorijska psihoanaliza. Objavio je knjige: Prostor in umetnost. manistične študije, Univerza na Primorskem) u Kopru, istraživač u Naučnom Prostor med filozofijo, umetnostjo in znanostjo – Leonardo da Vinci, László Mo- i istraživačkom centru (Znanstvenoraziskovalno središče - UP SRC) u Kopru, holy-Nagy in Andy Warhol (Ljubljana, 2000) i Totaliteta in umetnost. Lyotard, slobodna kulturalna radnica i bio-umetnica. Bavi se filozofijom kulture, ek- Jameson in Welsch (Ljubljana, 2003). sperimentalnim umetničkim praksama, odnosom umetnosti i nauke. Autorka je knjiga: Konec umetnosti – genealogija modernega diskurza: od Hegla k Dantu (Kopar, 2009) i ko-autorka zbornika Art: Critical Resistance, Subversion, Mad- BIoGRAFIJE PREvodITELJKI ness (Kopar, 2009). dr Rašida B. TRIKI (Rachida B. Triki) profesor je estetike i filozofije umetnosti na Margarita PETRovIć (r. 1960, Beograd) diplomirala je na Medicinskom fakultetu Uni- Tunižanskom univerzitetu (l’Université de Tunis). Predsednica je Tunižanske verziteta u Beogradu. Pohađa master studije na Grupi za teoriju umetnosti i asociacije za estetiku i poietiku (ATEP) i potpredsednica Internacionalne aso- medija na Interdisciplinarnim studijama Univerziteta umetnosti u Beogradu. ciacije za poietiku (L’association internationale de la poïétique). Organizuje Bavi se prevodilaštvom. Objavljeni prevodi: tekstovi iz knjige u rukopisu Teo- izložbe savremene umetnosti u Tunisu, Briselu, Bamaku i Parizu. Radila je na rija u doba kulture, Kultura u doba medija (Reader izabranih tekstova od situa- dokumentarnim filmovima o tunižanskim slikarima. Aktivna je u akademskom cionizma do biopolitike), ur. Miško Šuvaković, Treći program Radio Beograda, životu Tunisa, Alžira i Francuske. Autorka je knjiga: L’esthétique et la question ciklus emisija Teorija, kultura i mediji, 2008. du sens (Paris, 2000), L’esthétique du temps pictural (Tunis, 2001), Paintings Biserka RAJČIć (r. 1940, Jelašnica kod Zaječara), pisac i prevodilac, završila je studije in Hasdrubal (Tunis, 2002), Les femmes peintres en Tunisie (Tunis, 2001) i slavistike na beogradskom Filološkom fakultetu i radila trideset godina kao L’image, ce que l’on voit, ce que l’on crée (Paris, 2008). bibliotekar u naučnim bibliotekama. Bavila se slovenskim zemljama, najviše dr Ana vuJANovIć (r. 1975, Beograd) freelance radnica (teoretičarka, predavač, dra- Poljskom, njenom kulturom, književnošću, umetnošću, filozofijom, teatrolo- maturškinja, organizatorka, urednica) u oblasti izvođačkih umetnosti i kul- gijom, istoriografijom, politikologijom i sl. Objavila je sledeće knjige: Poljska ture. Doktorirala teatrologiju na Fakultetu dramskih umetnosti, Beograd. civilizacija, Pisma iz Praga, Moj Krakov, radio dramu Šopen, Žorž Sand i njena Urednica TkH, časopisa za teoriju izvođačkih umetnosti i saradnica platforme deca. Uskoro će objaviti Pisma iz Poljske i knjigu intervjua vođenih od 1980. Teorija koja Hoda (www.tkh-generator.net). Predaje na Interdisciplinarnim godine sa poznatim piscima, teoretičarima književnosti i pozorišta, estetiča- studijama Univerziteta umetnosti, Beograd. Angažovana u kulturnoj politici rima, kulturolozima, političarima, istoričarima i dr. pod naslovom Poetika raz- nezavisnih scena u Beogradu (Druga scena), regiji (Clubture) i internacional- govora. Objavila je 75 knjiga prevoda iz svih oblasti humanistike i književnosti, nom kontekstu (PAF). Redovno objavljuje teorijske tekstove i autorka je tri kao i oko 1550 priloga u časopisima Srbije i bivše Jugoslavije. Od 1967. stalni knjige: Razarajući označitelji/e performansa (Beograd, 2004); Uvod u studije je saradnik Drugog i Trećeg programa Radio Beograda. Dobitnik je niza srpskih performansa (koautor, Beograd, 2006), i Doksicid s-TIU/4 (Sremski Karlovci, i poljskih nagrada. Novi Sad, 2007). Maja SoLAR (r. 1980, Zagreb) završila je diplomske akademske studije – master u dejvin Zane Šou (Devin Zane Shaw) studira na Univerzitetu u Otavi (University of Novom Sadu, smer filozofija i radi kao asistentkinja na predmetima logika i Ottawa). Bavi se odnosima estetike i politike, pre svega filozofijom Alena Ba- filozofija prirode. Članica je uredništva časopisa za književnost i teoriju Polja. dijua, lakanovskom teorijom i marksizmom. Njegova disertacija je fokusirana Učestvuje na domaćim i međunarodnim simpozijumima, tribinama i seminari- na Šelingovu filozofiju umetnosti. ma. Objavila je knjigu poezije Makulalalalatura. dr Paula ZuPANC (r. 1943, Celje) docent je na sociologiji kulture i roda na Odeljenju dragana STARČEvIć (r. 1957, Beograd) profesor je engleskog jezika u Centru za stra- za studije kulture na Fakultetu za humanističke studije Primorskog univerzi- ne jezike Kolarčeve zadužbine u Beogradu. Bavi se književnim prevođenjem i teta (Fakulteta za humanistične študije, Univerza na Primorskem) u Kopru. član je Udruženja književnih prevodilaca Srbije od 1997. Prevodi sa engleskog, 866 867  francuskog i španskog jezika. Objavljene knjige prevoda su: Imaginarni Balkan, APENdIKS B I o G R A F I J E A u T o R K I /A u T o R A T E K S T o vA FIGuRE u PoKRETu APENdIKS Marija Todorova (1999), Sirena i Minotaur, Doroti Dinerstin (2000), Balkan 1804–1999, Miša Gleni (2001), Tri gvineje, Virdžinija Vulf (2001), Sestra aut- sajderka, Odri Lord (2002). INdEKS IMENA A sv. Toma AKVINSKI (1225–1274), 262 Kerolin ABATE (1955–), ALEKSANDAR III Veliki (356–323 p. n. e.), 358, 358fn, 360fn, 361, 362fn 572 Teodor AdoRNo (1903–1969), Žan-Edern ALIE (1936–1997), 8, 12, 14, 17, 19, 20, 25, 41, 119, 175, 199, 283 205–235, 242, 300, 362fn, 389, 514, Erik ALIEZ (1957–), 708, 708fn 515, 550, 552, 553, 556fn, 587, 611, 634, Dante ALIGIERI (1265–1321), 637, 840, 841, 846, 847, 855 147, 284 Đorđo AGAMBEN (1942–), Daren ALMOND (1971–), 8, 35, 36, 116, 674, 678–689 751fn Aijaz AHMAD, Olivje d’ALON (1923–2009), 562 396 Leri AJGNER (1927–1996), Ernst van ALPEN, 351 743fn Albert AJNŠTAJN (1879–1955), Svetlana ALPERS (1936–), 346, 611 839, 847, 848, 852 Rudolf AJTELBERG (1817–1885), Luj ALTISER (1918–1990), 759, 761, 767, 776 284, 291, 416, 515, 516, 521, 522, Hans AJZLER (1898–1962), 554, 557, 559, 611, 645, 658, 661, 208, 216 742, 742fn, 743, 843, 850 Franc AKERMAN (1963–), Peri ANDERSON (1938–), 868 751fn 549 869  Karl ANDRE (1935–), Alen BAdIJu (1937–), Kevin BAZANA, Emil BENVENIST (1902–1976), FIGuRE u PoKRETu APENdIKS APENdIKS INdEKS IMENA 320 8, 20, 35, 116, 387, 414, 645–657, 666, 310, 310fn 475, 476, 483 Alfred ANDERŠ (1914–1980), 667, 679, 683, 855 Dejvid BEČELOR (1955–), Šulamit BER, 167 Johan Sebastijan BAH (1685–1750), 823 61fn Bernard ANRI-LEVI (1949–), 147, 214, 309, 311, 311fn, 313, 313fn, 314, Bečka škola istorije umetnosti Nikolaj BERDJAJEV (1874–1948), 295 316, 407 (od 1852), 8, 759–768, 769 360 Arđun APADURAI (1949–), Mihail BAHTIN (1895–1975), Dejvid BEINBRIDŽ (1941–), Monro BERDSLI (1915–1985), 580fn 289, 344, 497, 609, 611 319, 324 131 Lui ARAGON (1897–1982), Džordž Gordon BAJRON (1788–1824), Frensis BEJKON (1561–1626), filozof, Alban BERG (1885–1935), 508 572 49, 229, 230 205, 206, 207, 209, 210, 297fn, 311, 624 Hana ARENT (1906–1975), Milica BAKIĆ-HAJDEN, Frensis BEJKON (1909–1992), Anri BERGSoN (1859–1941), 101, 508, 509, 660, 676, 680, 686, 581 irski slikar engleskog porekla, 8, 23, 55–64, 146, 148, 149, 223, 236, 687 Majkl BAKSANDAL (1933–2008), 447, 450, 450fn, 452, 454, 455, 456 359, 359fn, 360, 366fn, 367, 367fn, ARISTOTEL (384–322 p. n. e.), 852 Elizabet BEK-GERNŠEIM (1946–), 369fn, 378, 409, 446, 708, 709, 721, 52, 101, 230, 360, 486, 489, 587, 590, Mike BAL (Mieke Bal, 1946–), 516 722, 722fn, 723, 724, 724fn, 725, 725fn, 592, 611, 648, 662fn, 669, 681, 684, 27, 816 Samjuel BEKET (1906–1989), 726fn, 727, 728, 728fn, 729, 730, 731, 736fn, 737fn, 738fn, 786 Bela BALAŠ (1884–1949), 231, 232, 248, 448, 449, 558 731fn, 732, 732fn, 734fn Roj ARMS, 159 Maks BEKMAN (1884–1950), Lučano BERIO (1925–2003), Džon BALDESARI (1931–), 767 257, 302 577, 577fn 329 Edmund BERK (1729–1797), Rudolf ARNHAJM (1904–2007), Danijel BEL (1919–), Onore de BALZAK (1799–1850), 236, 243, 607, 614 850 541, 661 163, 168 Tomas BERNHARD (1931–1989), Remon ARON (1905–1983), Klajv BEL (1881–1964), Žan BARAKE (1928–1973), 123 373 23, 134, 795–814 298 Čarls BERNSTIN (1950–), Art&Language (osnovana 1968), Hans BELTING (1935–), Daniel BARENBOIM (1942–), 8, 336–353 8, 124, 248, 274, 319–335 532fn, 542, 845 566, 567 Metju BERNSTIN, Antoanen ARTO (1896–1948), Gotfrid BEM (1920–), Rolan BART (1915–1980), 580 248, 283, 284, 298, 471, 474 767 Mišel BERNSTIN (1932–), 8, 26, 30, 41, 264, 265, 283, 284, 292, Boris ARVATOV (1896–1940), Endrju BENDŽAMIN (1952–), 270 300, 302, 303, 305, 306, 321, 343, 344, 693 345, 428, 431–443, 459, 497, 497fn, 743fn Leonard BERNŠTAJN (1918–1990), Monik AS (1909–1987), 508, 554, 744, 843, 845, 848, 849 Toni BENET (1926–), 312 363fn Bela BARTOK (1881–1945), 171 Ludvig van BETOVEN (1770–1827), Džon AŠBERI (1927–), 159, 210 Šejla BENHABIB, 147, 209, 210, 212, 217, 310, 311, 407, 284, 351 Sir Ričard BARTON (1918–1998), 516 440 Erih AUERBAH (1892–1957), 572 valter BENJAMIN (1892–1940), Ištvan BIBO (1911–1979), 568 Vilijam S. BAROUZ (1914–1997), 8, 17, 18, 20, 25, 120, 174–192, 203, 160 Aurelije AUGUSTIN (353–430), 348 208, 218, 219, 220, 221, 224, 246, 317, Vanesa BIKROFT (1969–), 128 Silvija BATAJ (1908–1993), 552,553, 602, 609, 611, 663, 678, 680, 742fn Hoze Martinez AZOREN (1873–1967), 415fn 684, 685, 691, 700, 700fn, 701, 744, Danijel BIREN (1938–), 147 Žorž BATAJ (1897–1962), 845, 853 280 283, 284, 293, 294, 461fn, 471, 679, 830 Žan-Mari BENOA (1942–1990), Peter BIRGER (1936–), džudit BATLER (1956–), 295 19, 246, 347, 348, 541 B 8, 31, 511–526 Maks BENSE (1910–1990), Harison BIRTVISTL (1934–), Gaston BAŠLAR (1884–1962), 26 257 Homi K. BABA (1949–), 409, 483 Stiv BENSON (1949–), Kler BIŠOP (1979–), 565, 566, 569fn, 573, 576, 576fn, 578fn Aleksandar Gotlib BAUMGARTEN 337 744 Malkolm BAD ( 1941–), (1714–1762), 13, 22, 69, 71, 77, 78, Džeremi BENTAM (1748–1832), Dušan BJELIĆ (1951–), 870 624 80, 242 683 582 871  Moris BLANŠO (1907–2003), Triša BRAUN (1936–), Noam ČOMSKI (1928–), Stiven DEJVIS (1950–), FIGuRE u PoKRETu APENdIKS APENdIKS INdEKS IMENA 459, 471 294 288 26 Najdžel BLEJK, Bertolt BREHT (1898–1956), Rene DEKART (1596–1650), 823 174, 180, 181, 182, 183, 203, 216, 231, 145, 151, 157, 229, 375, 376, 376fn, 377, Ernst BLOH (1885–1977), 449, 550, 611, 648, 654, 672 d 471, 486, 489, 544, 850 159, 161, 163, 238, 362fn, 553, 611, 834 Džordž BREHT (1926–2008), Žil dELEZ (1925–1995), Iv-Alen BOA (1952–), 255fn Nevena DAKOVIĆ (1964–), 8, 30, 393, 414, 446–457, 470, 515, 809, 810, 811, 812, 827, 828, 830, 831 Franc BRENTANO (1838–1917), 10, 582 559, 580, 649, 678, 706, 707, 708, Lui BODIK (1923-1980), 102, 103, 146 Karl DALHAUS (1928–1989), 709, 713, 715, 718, 722, 722fn, 728, 359fn Andre BRETON (1896–1966), 367fn, 621fn 731fn, 734fn, 742, 745, 845 Šarl BODLER (1821–1867), 283, 284, 414 Salvador DALI (1904–1989), Ješa DENEGRI (1936-), 18, 175, 178, 185, 186, 187, 188, 203, Žan-Pjer BRISE (1837–1919), 42, 414 834 503, 504, 506 461fn Milan DAMNJANOVIĆ (1924–1974), Žak dERIdA (1930–2004), Žan-Lui BODRI (1930–), Dejvid BROMIDŽ (1933–), 15, 103, 835 8, 29, 30, 35, 41, 115, 283, 284, 285, 283, 291 342 Iber DAMIŠ (1928–), 286, 287, 288, 291, 300, 336, 345, 346, Žan BODRIJAR (1929–2007), Leon BRUNŠVIG (1869–1944), 291, 819 357, 357fn, 388, 428, 469–478, 497fn, 30, 280, 558, 559, 661, 696, 845, 846 384 Serž DANE (1944–1992), 509, 515, 519, 521, 544, 554, 568, 586, Mel BOHNER (1940–), Benjamin BUHLOH (1941–), 742, 743 611, 811, 844 124 827, 828, 831, 840 Artur K. dANTo (1924–), Maks DESOAR (1867– 1947), 23 Jozef BOJS (1921–1986), Nađa BULANŽE (1887–1979), 8, 16, 17, 18, 20, 25, 138, 139, 531–548, Branko DESPOT (1942–), 248, 668 297 753fn 103 Ludvig BOLCMAN (1844–1906), Pjer BuLEZ (1925–), Žorž Žak DANTON (1759–1794), Mark DEVAD (1943–1983), 124 8, 210, 217, 257, 283, 291, 296–308 684 283, 289, 291 Majkl BOLDVIN (1945–), Kris BURDEN (1946–), Tina DARAH (1950–), Deni DIDRO (1713–1784), 319, 322, 324, 327, 328, 821 674 342 229 Kristijan BOLTANSKI (1944–), Pjer BURDIJE (1930–2002), Čarls DARVIN (1809–1882), Mikel dIFREN (1910–1995), 674 841 777 8, 24, 103, 104, 105, 242, 395–413 Akile BONITO OLIVA (1939–), Viktor BURGIN (1941–), Šejzad DAVUD (1974–), Čarls DIKENS (1812–1870), 28, 328 249, 280, 329, 853 751fn 577 Dejvid BORDVEL (1947–), Nikola BuRIo (1965–), Nikolas DE STEL (1914–1955), Džordž DIKI (1926–), 573fn 8, 35, 740–754 298fn 18, 25, 138, 532, 534, 753fn Simon de BOVOAR (1908–1986), Džordž H. V. BUŠ (1924–), Klod DEBISI (1862–1918), Vilhelm DILTAJ (1833–1911), 373, 384, 508, 509 704, 716 147, 297, 310, 360fn, 362fn, 363, 368fn, 149, 241, 568, 780 Jolanta BRAH-ČAJNA, Džordž V. BUŠ (1946–), 625 Žorž DIMEZIL (1898–1986), 237 581, 704, 716 Gi DEBOR (1931–1994), 459 Karl BRAIG (1852 –1923), Silvano BUZOTI (1931–), 270, 271, 272, 274, 276, 277, 558, 742, Tacita DIN (1965–), 102 257 746, 845, 846 751fn Rosi BRAJDOTI (1954–), Mišel DEGI (1930–), Margerit DIRA (1914–1996), 514, 515, 517, 518 283 450 Norman BRAJSON (1949–), Č Arnold DEJVIDSON (1936–), Emil DIRKEM (1858–1917), 27, 816, 842, 843, 844, 847, 848, 849 361, 362 685 Žorž BRAK (1882–1963), Nadežda ČAČINOVIĆ (1947–), Donald DEJVIDSON (1917–2003), Ditrih Fišer DISKAU (1925–), 796 9, 103 130 438 Erl BRAUN (1926–2002), Petar Ilič ČAJKOVSKI (1840–1893), Majkl DEJVIDSON (1944–), Marsel DIŠAN (1887–1968), 256 360fn 337 17, 136, 137, 137fn, 138, 248, 256, 258, Norman O. BRAUN (1913–2002), 258fn, Benvenuto ČELINI (1500–1571), Alen DEJVIS (1951–), 262, 265, 266, 267, 321, 324, 324fn, 872 558 776 337 325, 532fn, 742fn, 750fn 873  Lorenc DITMAN (1928–), Sir Hamilton DŽIB (1895–1971), Džon ELIS (1956–), Konrad FIDLER (1841–1895), FIGuRE u PoKRETu APENdIKS APENdIKS INdEKS IMENA 770 572 344 240, 242 Džon DJUI (1859–1952), Lajm DŽILK (1964–), Brus ENDRUS (1948–), Johan Gotlib FIHTE (1762–1814), 15, 151 742fn 337 604 Jolanta DOBKOVSKA-ZIDRONJ, Džejms DŽOJS (1882–1941), Fridrih ENGELS (1820–1895), An FILIP (1917–), 237 136, 267, 297, 302, 425fn, 604 160, 163fn, 164fn, 165fn, 239 362 Edgar Lorens DOKTOROV (1931–), Džasper DŽONS (1930–), Paul ENGLEMAN (1891–1965), Vladimir FILIPOVIĆ (1906–1984), 560, 124, 267, 348 125 103 Mladen DOLAR (1951–), Filip DŽONSON (1906–2005), Dominik ENGR (1780–1867), Eugen FINK (1905–1975), 414, 428 560 581 24, 103 Alen DONAGAN (1925-1991), Okvui ENVEZOR (1963–), Stenli FIŠ (1938–), 93, 96 Đ 832 609 Džon DOS PASOS (1896–1970), EPIKUR (341–270 p. n. e.), Fridrih FIŠER (1807–1887), 136 Sergej ĐAGILJEV (1872–1929), 375 760 Fjodor Mihajlovič DOSTOJEVSKI 574fn Mihail EPŠTEJN (1950–), Den FLAVIN (1933–1996), (1821–1881), 124, 360 Alberto ĐAKOMETI (1901–1966), 696, 697 322 Žan DOVINJO (1921–2007), 393 Bartelemi d’ERBELO (1625–1695), Viktor FLEMING (1889–1949), 166 Gžegorž ĐAMSKI (1955–), 572 579 237, 248 Aleš ERJAVEC (1951–), Gistav FLOBER (1821–1880), Teodor DRAJZER (1871–1945), Bohdan ĐEMIDOK (1933–), 10, 696, 834 162, 374, 572, 579fn 556 237 Maks ERNST (1891–1976), Džeri FODOR (1935–), Džon DUNS SKOTUS (1266–1308), Đovani ĐENTILE (1875–1944), 586 535, 536 100, 509 66, 67, 74 ESHIL (525–456 p. n. e.), Ivan FOHT (1927–1992), Rašel Blau DUPLEZI (1941–), Gao ĐIANPING (1955–), 571 15, 103, 361, 366, 367 337 14fn, 842 Teri ETKINSON (1939–), Ludvig FOJERBAH (1804–1872), Maks DVORŽAK (1874–1921), Zoran ĐINĐIĆ (1952–2003), 319, 322, 324, 325 226, 489fn, 23, 759, 762, 763, 764, 766, 767, 768 Eli FOR (1873–1937), 103 EURIPID (480–405 p. n. e.), ĐORĐONE (1478?–1510), 571 572 761fn Gabrijel FORE (1845–1924), dŽ ĐOTO (1267?–1337), 360fn, 362fn, 363, 365, 367 147 F Sesil Skot FORESTER (1899–1966), Derek DŽARMAN (1942–1994), 579 123 Franc FANON (1925–1961), Anri FOSIJON (1881–1943), Martin DŽEJ (1944–), E 565, 566, 577 245 387, 513, 839, 844, 844fn Hauard FAST (1914–2003), Hal FOSTER (1955–), Viliam DŽEJMS (1842-1910), Kreg EJREJ, 166 249, 697, 827, 828, 831, 840, 846, 850 149, 151, 382, 706, 708, 709, 714, 358fn, 362, 364, 365 Gustav FEHNER (1801–1887), Dagobert FRAJ (1883–1962), 715, 717 Čarls EJVERI (1973–), 398 763 Fredrik dŽEJMSoN (1934–), 751fn Herbert FEIGL (1902–1988), Rodžer FRAJ (1866–1934), 8, 18, 162, 163, 164, 165, 249, 541, 549– Majstor EKHART (1260?–1328?), 125 23, 134, 795–814 563, 566, 576fn, 593, 696, 486 Paul FEJERABEND (1924–1994), Abraham Halevi FRANKEL (1891–1965), 829, 855 Umberto EKO (1932–), 589 645, 646 Rej DŽEKENDOF (1945–), 26, 250, 302, 303, 304fn, 306, Morton FELDMAN (1926–1987), FRANSOA I (1494–1547), 629fn, 630 483, 744 256 776 Lora (Rajding) DŽEKSON (1901–1991), EL GREKO (1541–1614), Šošana FELMAN, Fransis FRASCINA (1950–), 337 147 521, 522, 708 823, 831 Čarls DŽENKS (1939–), Tomas Sterns ELIOT (1888–1965), Brajoni FER (Briony Fer), Fridrih FREGE (1848–1925), 8 74 18 92, 351, 603, 606, 607, 611 823 124, 129, 611 875  Nensi FREIZER, Stefan GEORG (1868–1933), Feliks GONZALES-TORES (1957–1996), Henri HAGARD (1856–1925), FIGuRE u PoKRETu APENdIKS APENdIKS INdEKS IMENA 516 159 742fn 577 Majkl FRID (1939–), Lidija GER, Daglas GORDON (1966–), Martin HAJdEGER (1889–1976), 24, 795– 814, 828, 829, 840 621fn 742fn 8, 16, 18, 19, 24, 33, 100–122, 146, 149, Beata FRIDRIČAK (1963–), Alberto GERERO (1886–1959), Žan-Žozef GOU (1943–), 208, 215, 223, 224, 225, 226, 242, 244, 237 310 291 360, 382, 384, 386, 387, 388, 388fn, Sigmund FRoJd (1856–1939), Johan Volfgang fon GETE (1749–1832), Elžbjeta GRABSKA, 389, 393, 409, 470, 471, 472, 474, 475, 8, 33, 41–54, 124, 165, 198, 200, 210, 84, 146, 147, 163, 175, 179, 180, 566, 243 476, 486, 487, 489fn, 546fn, 586, 587, 223, 285, 286, 288, 291, 293, 346, 359, 568 Pjotr GRAF, 589, 646, 648, 678, 844, 853 382, 415, 415fn, 416, 418, 419, 420, 422, Orlando GIBONS (1583–1625), 237 Jozef HAJDN (1732–1809), 424, 428, 441, 484, 484fn, 485, 486, 311 Antonio GRAMŠI (1891–1937), 209 488, 498, 500fn, 501, 502, 503, 504, Katarin E. GILBERT, 67, 160, 238, 852 Hilde HAJN (1932–), 505, 505fn, 515, 557, 685 15, 18 Den GREAM (1945–), 19 Žerar FROMANŽE (1939–), Džonatan GILMOR, 320 Andreas HAJSEN (1942–), 461, 466, 467 545 Majkl GREJVS (1934–), 249, 347, 348 Mišel FuKo (1926–1984), Pol GILROJ (1956–), 560 Bela HAMVAŠ (1897–1968), 8, 29, 30, 283, 290, 299fn, 307, 339, 579 Algirdas GREMAS (1917–1992), 160 388, 390, 414, 416, 447, 458–468, Andre GINGIRČ, 483 Hans HAN (1879–1934), 470, 496, 497fn, 515, 520, 545, 568, 581 Dejvid GRIFIT (1875–1948), 125 571, 578fn, 653, 663, 670, 671, 680, 579 Al HANSEN (1927–1995), Džordž GISING (1857–1903), 682, 683, 686, 687, 688, 818, 843, Klement GRINBERG (1909–1994), 556 255fn 844, 848, 850 24, 60, 61, 246, 320, 539, 540, 541, Alen GINZBERG (1926–1997), Mark B. N. HANSEN (1965–), Bakminster FULER (1895–1983), 541fn, 741, 795–814, 828, 829, 840, 348 8, 721–739 248 841, 847, 853 Filip GLAS (1937–), Eduard HANSLIK (1825–1904), Piter GRINEVEJ (1942–), 560 627 250 Žan-Kristof GODAR (1959–), Dona HARAVEJ (1944–), G Majkl GRIR, 361 31 338, 339 Žan-Lik GODAR (1930–), Henri Silton HARIS (1926–), Hans Georg GADAMER (1900–2002), Danko GRLIĆ, 24, 101, 242, 512, 536, 537, 542, 544, 558, 559, 586 15, 103, 835 74fn 545, 546, 568, 765 Pol GOGEN (1848–1903), Boris GRoJS (1947–), Majkl HART (1960–), Moric GAJGER (1880–1937), 113, 279, 455, 599 8, 690–703 35, 688 103, 146, 146fn Francisko GOJA (1746–1828), Elizabet GROS, Nikolaj HARTMAN (1882–1950), Galileo GALILEJ (1564–1642), 147 818 14, 22, 100, 103, 104, 105 585 Marija GOLAŠEVSKA (1926–), Marina GRŽINIĆ (1958–), Ihab HASAN, Tamar GARB, 248 9, 696 558 823 Lisjen GOLDMAN (1913–1970), Nelzon GUDMEN (1906–1998), Suzan HAU (1937–), Rože GARODI (1913–), 167, 497 25, 132, 132fn, 134, 138, 139, 400, 625fn 337 166 Antoan GOLEA (1906–1980), Glen GuLd (1932–1982), Gerhard HAUPTMAN (1862–1946), Feliks GATARI (1930–1992), 298 8, 309–318 159 30, 414, 446, 447, 451, 451fn, 453, 559, Vesna GOLSVORDI (1961–), Ara GUZELIMIAN (1954–), Arnold HAUSER (1892–1978), 580, 707, 708, 709, 715, 742, 745, 746 582 566, 567 160 Arman GATI (1924–), Ernest GOMBRIČ (1909–2001), Lin HEDŽINIEN (1941–), 298 842, 843, 847 337 Kurt GEDEL (1906–1978), Luis de GONGORA (1561–1627), H Georg Fridrih HEGEL (1770–1831), 651 147 13, 14, 15, 16, 18, 20, 66, 70, 70fn, 71, Ernest A. GELNER (1925–1995), Dominik GONZALES-FORSTER (1965–), Jirgen HABERMAS (1929–), 72, 74, 75, 78, 79, 81, 82, 101, 109, 113, 876 574 742fn 41, 206, 587, 590, 592, 840 115, 120, 162, 163, 164, 196, 199, 210, 877  223, 224, 225, 226, 231, 359, 385, 397, En HOBART, Viktor IGO (1802–1885), Franc KAFKA (1883–1924), FIGuRE u PoKRETu APENdIKS APENdIKS INdEKS IMENA 415, 435, 447, 474, 486, 489, 490, 357fn 428 17, 168, 175, 185, 186, 229, 231, 247, 498, 499, 512, 512fn, 515, 516, 538, 539, Stjuart HOL (1932–), Maks IMDAL (1925–1988), 297, 447, 448, 449, 450, 471, 684, 685 539fn, 543, 544, 546fn, 549, 552, 553, 565, 852, 854 767 Mauricio KAGEL (1931–2008), 554, 555, 557, 559, 587, 679, 761, 769, Hans HOLBAJN (1497?–1543), Roman INGARDEN (1893–1970), 257 777fn, 790, 801 428 14, 24, 25, 103, 104, 237, 238, 240, Italo KALVINO (1923–1985), Ernst Hajnrih HEKEL (1834–1919), Dženi HOLCER (1950–), 369fn, 397, 621 250 585 250, 280 Žan IPOLIT (1907–1968), Alber KAMI (1913–1960), Johan Kristijan HELDERLIN (1770–1843), Mišel En HOLI, 243, 415, 512 24, 244 839 Lus IRIGARAJ (1932–), Vasilij KANDINSKI (1866–1944), 101, 108, 109, 114, 175, 648, 650, 651, Denis HOLIE, 8, 31, 283, 482–495, 496, 515 248, 297, 796 652 827 Arnold ISENBERG, Milan KANGRGA (1923–2008), Agneš HELER (1929–), Šon HOMER, 133 103 171, 834 Stujart HEMPŠIR (1914–2004), 555 Mers KANINGAM (1919–), 134 Artur HONEGER (1892–1955), J 294 HERAKLIT 296, 297 Imanuel KANT (1724–1804), (540/535 p. n. e. – 483/475 p. n. e.), HORACIJE (65 p. n. e. – 8 n. e.), Roman JAKOBSON (1896–1982), 13, 18, 20, 22, 70, 70fn, 75, 77, 78, 79, 108 156 343, 483 84, 101, 115, 116, 146, 148, 149, 150, 151, Maks HORKHAJMER (1895–1973), Dejvid JANG, 153, 154, 164, 199, 200, 201, 209, 210, Johan Fridrih HERBART (1776–1841), 202, 206, 207, 209, 210, 218, 220, 221, 312fn 223, 225, 229, 231, 242, 360fn, 373, 79, 85 222, 228, 229, 230, 556fn Robert JANG (1935–), 377, 398, 401, 406, 407, 471, 472, 747, Johan fon HERDER (1744–1803), Johan H. HOTINGER (1620–1667), 562, 563 745, 486, 544, 585, 587, 590, 592, 627, 243, 568, 596, 596fn, 597, 598 572 vladimir JANKELEvIČ (1903–1985), 635, 636, 662, 663, 670, 675, 769, 770, Karla HERIMEN (1952–), Tine HRIBAR (1941–), 8, 25, 357–372 771, 772, 774, 780, 784, 791, 797, 798, 337 103 Karl JASPERS (1883–1969), 799 Džonatan HERIS (1921–), Vilhelm fon HUMBOLT (1767–1835), 244, 395 Alan KAPROU (1927–2006), 823 255fn 568 Robert JAUS (1921–1997), Čarls HERISON (1942–), Grejem KAR, Harold HUREL (1940–), 19 28, 280, 322, 328, 334, 821, 822, 823, 320 312 Vilijam JEJTS (1856–1939), 831 Edmund HUSERL (1859–1938), Rudolf KARNAP (1891–1970), 576fn, 610 HERODOT (c. 484 – c. 425 p. n. e.), 100, 101, 102, 103, 104, 105, 106, 108, 125, 129 Johanes JENSEN (1873-1950), 572 146, 149, 150, 208, 223, 224, 360, 373, Robert KASILO, 43 Dik HIGINS (1938–1998), 378, 379, 380, 382, 384, 385, 386, 387, 349 Adolf JOF (1883–1927), 255 397, 407, 410, 469, 471, 472, 498fn, Ernst KASIRER (1874–1945), 160 Ketlin M. HIGINS (1954–), 586, 611, 627, 732fn, 735, 844 19, 101, 146 Hans JONAS (1903–1993), 543 HUSEIN, kralj (1935–1999), Donald KASPIT (1925–), 101 Endrju HIGSON (1958–), 566fn 28 Dina JORDANOVA (1960–), 580fn 582 Kornelijus KASTORIADIS (1922–1997), Adolf fon HILDEBRAND (1847–1921), Asger JORN (1914–1973), 486fn 240, 777 I 270, 278, 279 Mauricio KATELAN (1960–), Paul HINDEMIT (1895–1963), Karl Gustav JUNG (1875–1961), 742 210, 624 Henrik IBZEN (1828–1906), 611 Rosalind KAUARD, Adolf HITLER (1889–1945), 159, 224 344 117, 119, 206, 223, 231, 244 Žan-Rene IGENEN (1936–1962), Pjotr KAVJECKI (1951–), Dejvid HJUM (1711–1776), 283 K 237 376, 377, 446, 544 Teri IGLToN (1943–), džon KEJdŽ (1912–1992), Velimir HLEBNIKOV (1885–1922), 8, 35, 343, 345, 553, 555, 566, 576fn, Ilja KABAKOV (1933–), 8, 124, 210, 217, 248, 255–269, 284, 878 342 601–613 691, 696 298, 302, 303, 348, 558 879  Edvard S. KEJSI (1939–), Pol KLE (1879–1940), Drusila KORNEL, Barbara KRUGER (1945–), FIGuRE u PoKRETu APENdIKS APENdIKS INdEKS IMENA 393 190, 248, 297, 386, 390, 391 516 250, 280 Endru KELI, Ron KLEMENTS (1953–), Karolajn KORSMAJER, Stiven KRUK (1950–), 357fn, 358, 358fn 581 19 228 Majk KELI (1954–), Pjer KLOSOVSKI (1905–2001), Karl KORŠ (1886–1961), Lusijan KRUKOVSKI (1929–), 742 471, 475, 476 161, 163fn 540 Meri KELI (1941–), Aleksandar KLUGE (1932–), Jerži KOSAK, Janis KSENAKIS (1922–2001), 840 206 244 257 Daglas KELNER (1943–), Marsel KOBASEN (1962–), Karl KOSIK (1926–2003), Lu KSIN (1881–1936), 551, 552, 553, 557, 560 264 15 562 Vilijam KENIK (1923–), Zoltan KODALJ (1882–1967), Mark KOSTABI (1960–), Roman KUBICKI (1957–), 133, 135 160 250 237 Karolji KERENJI (1897–1973), Kristofer KODVEL (1907–1937), Teresa KOSTIRKO, Klark KULIDŽ (1939–), 160 166 237, 248 337 Dejvid KERIER (1944–), Herman KOEN (1842–1918), 146, Džozef KOŠUT (1945–), Ananda KUMARASVAMI (1877–1947), 543, 544 150 124, 248, 320, 324, 327, 328 261, 261fn, 262 Dejvid KEROL (1944–), Piter KOFIN (1972–), Tadeuš KOTARBINJSKI (1886–1981), Bela KUN (1886–1939), 29 751fn 238 160 Lešek KOLAKOVSKI (1927–), Božena KOVALSKA (1930–), Helmut KUN, Noel KEROL (1947–), 169, 244, 835 248 15, 18 255fn, 534fn, 535, 535fn, 536, 539, Silvia KOLBOVSKI (1953–), Aleksandar KOŽEV (1902–1968), 543, 544 Tomas KUN (1922–1996), 827 14, 385, 415, 512, 679 Džek KERUAK (1922–1969), 322 Sidoni-Gabriel KOLET (1873–1954), Zigfrid KRAKAUER (1889–1966), 348 Džef KUNS (1955–), 508, 509 231 Džo KINHELOU (1950–2008), 250 Darko KOLIBAŠ (1946–1998), Rozalind KRAUS (1942–), 516 Gistav KURBE (1819–1877), 103, 835 325, 815, 827, 828, 829, 830, 831, 840, Aleksandar KIOSEV, 246, 332, 808 Robin džordž KoLINGvud 850 582 Ernst KURCIJUS (1886–1956), (1880–1943), 8, 23, 84, 87–99 Džonatan KRERI, Raduar KIPLING (1865–1936), 568 Dean KOMEL (1960–), 277, 839 577 Gerhard KRIGER (1902–1972), Vilijard KVAJN (1908–2000), 103 Ernst KIRHNER (1880–1938), Džozef KONRAD (1857–1924), 101 130 61 556, 574, 577, 579 Robert KRILI (1926–2005), Fridrih KITLER (1943–), Valdemar KONRAD (1878–1915), 284, 351 728fn, 730fn 104 Daglas KRIMP (1944–), L Piter KIVI, Hedvig KONRAD-MARTIUS (1888–1966), 827 26, 624, 776fn 103, 397 Soul KRIPKE (1940–), Antonio LABRIOLA (1843–1904), Seren KJERKEGOR (1813–1855), Anton KONSTANT (1920–2005), 130 66, 82fn, 223, 224, 226, 360, 368fn 270, 273, 274, Julija KRISTEvA (1941–), Aleksandra LABUNJSKA, Šon KJUBIT (1953–), Zoran KONSTANTINOVIĆ (1920–2007), 8, 12, 26, 30, 31, 41, 283, 284, 288, 289, 238 743fn 570 290, 291, 292, 293, 294, 300, 321, 344, Maurico LACARATO (1955–), Stenli KJUBRIK (1928–1999), Ogist KONT (1798–1857), 414, 438, 496–510, 515, 571 688 560 760 Benedeto KRoČE (1866–1952), Gotfrid Vilhelm LAJBNIC (1646–1716), Melani KLAJN (1982–1960), Džoan KOPDŽEJK (1946–), 8, 11, 14, 23, 65–86, 93, 240, 359, 69, 80, 146, 376, 447, 850 508, 509 827 506fn, 623, 625 Rene LAJBOVIC (1913–1972), Petula KLARK (1932–), Nikola KOPERNIK (1473–1543), Stiven KROFT, 297 314 49 580fn Žak LAKAN (1901–1981), Timoti Džejms KLARK (1943–), KOREĐO (1489?–1534), Pol KROUTER (1953–), 8, 17, 30, 34, 124, 284, 290, 291, 293, 880 280, 822 761fn 805, 850, 851 294, 385, 388, 390, 414–430, 437, 881  459, 483, 484, 485fn, 486, 488, 496, Džerold LEVINSON, Vindam LUIS (1882–1957), Osip MANDELJŠTAM (1891–1938), FIGuRE u PoKRETu APENdIKS APENdIKS INdEKS IMENA 499, 501, 502, 505, 509, 515, 516, 517, 627 550, 556 651 521, 522, 559, 571, 609, 645, 650fn, Klod LEVI-STROS (1908–), Đerđ LuKAČ (1885–1971), Eduard MANE (1832–1883), 673, 829, 844 304, 304fn, 306, 415, 416, 459, 483, 8, 14, 15, 25, 156, 159–173, 223, 238, 460, 464, 465, 465fn, 466, 796, 799 Ernsto LAKLAU (1935–), 699 239, 240, 242, 244, 340, 552, 553, 556, Karl MANHAJM (1893–1947), 35, 516 So LEVIT (1928–2007), 611, 834 159, 160 Alfons LAMARTIN (1790–1869), 320 Ajris MARDOK (1919–1999), 572 Fernand LEŽE (1881–1955), 155 Johan Hajnrih LAMBERT (1728–1777), 796 M Lui MAREN (1931–1992), 102 Đerđ LIGETI (1923–2006), 26, 820, 821 Klod LANCMAN (1925–), 217 Robert MADERVEL (1915–1991), Džozef MARGOLIS (1924–), 675 Roj LIHTENŠTAJN (1923–1997), 294 25, 132, 138, 139, 545 Ludvig LANDGREBE (1902–1991), 535 Rene MAGRIT (1898–1967), Karl MARKS (1818–1883) i marksizam, 103 Greg LIN (1964–), 42, 460, 462, 463 14, 15, 16, 17, 24, 33, 35, 66, 72, 73, 74, Vanda LANDOVSKA (1879–1959), 704fn Vladimir MAJAKOVSKI (1893–1930), 160, 161, 162, 163, 164, 166, 167, 168, 311 Žan-Fransoa LIOTAR (1924–1998), 693 169, 170, 171, 174, 175, 176, 178, 180, Sjuzan LANGER (1895–1985), 16, 18, 28, 29, 30, 124, 249, 267, 388, Anet MAJKLSON, 182, 183, 184, 193, 194, 195, 197, 200, 624 541, 559, 568, 587, 588, 591, 592, 593, 827 201, 202, 203, 207, 210, 220, 226, 236, Baz LARMAN (1962–), 604, 673, 674, 675, 708, 834, 844, Džozef MAKARTI (1908–1957), 237, 238, 239, 242, 244, 274, 276, 277, 579 845 267, 552 280, 285, 285, 288, 290, 292, 293, 339, Emil LASK (1875–1915), Lusi LIPARD (1937–), Donald MAKEJ (1922–1987), 340, 361, 374, 384, 385, 420, 432, 441, 164, 239 322 725, 725fn, 727 458, 459, 470, 498, 549–563, 601– Skot LAŠ, Ričard LIPOLD (1915–2002), Maršal MAKLUAN (1911–1980), 612, 648, 658, 660, 668, 673, 688, 661 265 248, 726 694, 696, 742, 746, 752fn, 816, 821, LAV X, papa (1475–1520), Teodor LIPS (1851–1914), Stefan MALARME (1842–1898), 824, 825, 827, 828, 829, 839, 843, 850 785 762, 781,782, 791, 792 59, 147, 155, 284, 471, 503, 506, 647, Herbert MARKuZE (1898–1979), Žan-Mari Gustav LE KLEZIO (1940–), Frank Rejmond LIVIS (1895–1978), 650, 651, 652, 653, 656 8, 25, 41, 101, 193–204, 242, 514, 553 449 560 Anri MALDINE (1912–), Gvido MORPURGO-TALJABUE LE KORBIZIJE (1887–1965), Herman LOCE (1817–1881), 782 403fn (1907–1997), 15, 18 611 Anri LEFEVR (1901–1991), Čezare LOMBROZO (1835–1909), Gustav MALER (1860–1911), Lui MASINJON (1855–1922), 16, 238, 272, 273, 275, 552 761fn 207, 210, 214, 299 572 Klod LEFOR (1924–), Tomislav LONGINOVIĆ (1955–), Bronislav MALINOVSKI (1884–1942), Džon MASKER (1953–), 385, 386 582 399 581 Vladimir Ilič LENJIN (1870–1924), Klod LORAN (1600–1682), Andre MALRO (1901–1976), Brajan MASuMI (1956–), 15, 160, 164fn, 168, 169, 245, 292, 328, 535fn 244, 245, 247 8, 35, 704–720, 733fn 329, 330, 609 Jurij LOTMAN (1922–1993), Lora MALVI (1941– ), Anri MATIS (1869–1954), Fred LERDAL (1943–), 26, 290fn 428 386, 799, 811 629fn, 630, 635 Grof d’LOTREMON (1846–1870), Kazimir MALJEVIČ (1878–1935), Žorž MATJE (1921–), Gothold LESING (1729–1781), 284, 506 248, 671, 675, 693, 699 298fn 585, 675, 771, 772, 773 Karl LOUT (1897–1973), Hajnrih MAN (1871–1950), Humberto MATURANA (1928–), Nikolaj LESKOV (1831–1895), 101 160, 168 731fn 175, 185 Rafaelo LOZANO-HEMER (1967–), Tomas MAN (1875–1955), Marsel MAUS (1872–1950), Šeri LEVAJN (1947–), 704fn 160 483, 685 250, 840 Niklas LUHMAN (1927–1998), Pol de MAN (1919–1983), Gustav MECGER (1926–), Emanuel LEVINAS (1906–1995), 326, 333 29 248 101, 103, 357, 358fn, 360fn, 393, 476, Reina LUIS (1963–), Ernest MANDEL (1923–1995), Jan MECINGER (1883–1956), 882 486, 490, 515, 523, 524 582 559, 560 62fn 883  Leonard B. MEJER (1918–2007), Žak-Alen MILER (1944–), Jan MUKARŽOVSKI (1891–1975), Linda NOHLIN (1931–), FIGuRE u PoKRETu APENdIKS APENdIKS INdEKS IMENA 632, 764 414, 416, 423fn, 19, 26, 340 848 Džekson MEK LOU (1922–2004), Novica MILIĆ (1956–), Jos de MUL (1956–), Džon fon NOJMAN (1903–1957), 255fn, 351 10, 734fn 664 732 Stiv MEKAFERI (1947–), Česlav MILOŠ (1911–2004), Džon MULARKI, Kenet NOLAND (1924–), 341 652 55fn 802, 805 Margaret MEKDONALD, Huan MIRO (1893–1983), Džordž MUR (1873–1958), Ernst NOLTE (1923–), 135 796 124, 125 101 Kolin MEKEJB, Nikolas MIRZOJEV (1962–), Majkl MUR (1954–), Pjer NORA (1931–), 549fn 846, 855 718fn 577 Tomas MEKIVILI (1939–), Anri MIŠO (1899–1984), Modest MUSORGSKI (1839–1881), Dejvid NORIS, 803 298 360fn, 368fn 582 Dejvid MELNIK (1938–), Iv MIŠO (1930–), Robert fon MUZIL (1880–1942), Ciprijan Kamil NORVID (1821–1883), 337 741, 750, 753 248 243 Stiven MELVIL, Franso MITERAN (1916–1996), Marta NUSBAUM (1947–), 839, 844fn, 849 432 514 Erin MENING, Volfgang Amadeus MOCART (1756–1791), N 704fn 209, 217, 504 Toril MOI (1953–), Imre NAĐ (1896–1958), NJ Moris MERLo-PoNTI (1908–1961), 496 160 8, 16, 17, 20, 24, 103, 149, 152fn, 154fn, Kit MOKSI (1943–), Barnet NJUMAN (1905–1970), 357, 373, 384–394, 397, 400, 402, Hamid NAFISI (1948–), 839 17, 611, 810, 811 403, 410, 415, 483, 486, 489, 586, 587, 566 Abraham MOL (1920–1992), 721, 722fn, 727, 727fn, 728, 728fn, 729, Majkl NAJMAN (1944–), 26, 273 729fn, 732, 732fn, 733, 734, 735, 736, 256, 257 MOLIJER (1622–1673), o 736fn, 844, 850 Vidiadar S. NAJPOL (1932–), 504 Daglas MESERLI (1947–), 575fn Pit MONDRIJAN (1872–1944), Žak OFENBAH (1819–1880), 337, 338 Žan-Lik NANSI (1940–), 706, 805, 810, 811 296 Olivije MESIJAN (1908–1992), 685, 688 Sajmon OKLI (1678–1720), Šarl MONTESKIJE (1689–1755), 297, 301, 368fn 574fn Judžin NARMUR (1939–), 572 Erik METJUZ (1969–), Stefan MoRAvSKI (1921–2004), 632 Žil OLICKI (1922–2007), 55 8, 25, 236–251 Paul NATORP (1854–1924), 802, 805 Ljubomir MICIĆ (1895–1971), Đovani MORELI (1816–1891), 146, 150 Keli OLIVER (1958–), 573fn 761, 761fn Antonio NEGRI (1933–), 505, 506fn Vilijam Dž. MIČEL (1962–), Čarls V. MORIS (1903–1979), 35, 688, 718 Čarls OLSON (1910–1970), 846 15, 26, Oskar NEGT (1934–), 284 Zagorka MIĆIĆ (1903–1982), DJ Miksmaster MORIS (1965–), 206 Filip Mišel ONDATJE (1943–), 103 751fn Žerar d’NERVAL (1808–1885), 575 Marsel MIHALOVICI (1898–1985), Robert MORIS (1931–), 506, 572, 579fn Didije ONZJE (1923–1999), 362fn 255fn Fridrih NIČE (1844–1900), 19 Darius MIJO (1892–1974), Sara MORIS (1967–), 29, 33, 41, 46, 81fn, 101, 109, 110, 115, Džordž OPEN (1908–1984), 296, 297, 368fn 742fn 120, 165, 210, 223, 230, 283, 284, 288, 348 MIKELANĐELO (1475–1564), Vilijem MORIS (1834–1896), 346, 360, 360fn, 446, 448, 449, 471, Žorž ORIK (1899–1983), 88, 94, 96 246 486, 487, 492, 508, 508fn, 509, 515, 296, 297 Džon P. MILER (1940–), Karen MOS, 546fn, 556, 585, 587, 610, 653, 762, Gabrijel OROSKO (1962–), 428 752fn 781, 786, 788, 789, 790, 792 742fn Maks MILER (1906–1994), Šantal MUF (1943–), Vaclav NIŽINSKI (1890–1950), Hoze oRTEGA I GASET (1883–1955), 884 586 35 147 8, 25, 145–158, 841 885  Piter OSBORN (1958–), Maks PEHŠTAJN (1881–1955), 648, 651, 654, 655, 661, 668, 671, 681, Fransis PULANK (1899–1963), FIGuRE u PoKRETu APENdIKS APENdIKS INdEKS IMENA 329 61fn 722fn, 737fn, 786 296, 297 Stanislav OSOVSKI (1897–1963), Oto PEHT (1902–1988), Marselin PLEJNE (1933–), Lorens PUNS (1937–), 240, 241 766, 767, 768 28, 283, 294, 292, 300, 497fn 255fn Džejn OSTIN (1775–1817), Majkl PEJN (1941–), Olivia PLENDER (1977–), Anri PUSER (1929–2009), 577 607 751fn 298, 302 Džon Langšou OSTIN (1911–1960), Danilo PEJOVIĆ (1928–2007), PLOTIN (205–270), 130, 511, 515, 517, 521 103 359, 384, 504, 504fn Kreig OVENS (1950–1990), Žoan PEJSE, Edgar Alan PO (1809–1849), R 827 298 428, 606 OVIDIJE (43 p. n. e. – 17 n. e.), Džefri PEJZAN (1926–), Pol POARE (1879–1944), Labid ben RABIJA (560–661), 504 309 574fn 651 Teresa PEKALA, Renato POĐOLI (1907–1963), RAFAELO (1484–1520), 237 246 157, 785 P Bob PERELMAN (1947–), Mišel POLANI (1891–1976), Dajana RAFMAN, 337, 350 160 628fn, 629fn Enco PAĆI (1911–1976), Džil PERI, Džekson POLOK (1912–1956), Vilhelm RAJH (1897–1957), 103 823 262fn, 328, 805 205 Rej di PALMA (1943–), Mardžori PERLOF (1931–), Grizelda POLOK (1949–), Džilbert RAJLI (1900–1976), 337 824, 825 130 337, 347 Majkl PALMER (1943–), Fransis PONŽ (1899–1988), Teri RAJLI (1935–), Fernando PESOA (1888–1935), 337 283 314 651 Ervin PANOFSKI (1892–1968), Karl POPER (1902–1994), Ivon RAJNER (1934–), Dejvid PETERSON, 463fn, 762, 767, 792, 792fn 208 255fn 260fn Šarl PANZERA (1896–1976), Tijana POPOVIĆ-MLAĐENOVIĆ (1962–), Ralf RAMNI (1934–2002), Gajo PETROVIĆ (1927–1993), 439 305 270 103 Filip PARENO (1964–), Mječislav POREMBSKI (1921–), Mel RAMSDEN (1944–), Oskar PFISTER (1873–1956), 319, 322, 328, 821 742fn, 749, 749fn 248 52 Aleksander POUP (1688–1744), Žak RANSIJER (1940–), Blez PASKAL (1623–1662), 552 Lidija PIGVERT, 88 8, 20, 35, 36, 658–677, 678 Roj PASKAL (1904–), 516 Kristina PRIS (1961–), Bertrand RASEL (1872–1970), 166 Pablo PIKASO (1881–1973), 588 124, 125, 126, 129, 236, 681 Jan PASLER, 232, 323, 462, 599, 801, 810 Elvis PRISLI (1935–1977), Džon RASKIN (1819–1900), 258 Nik PIOMBINO (1942–), 312 15 Džon PASMOR (1914–), 337 Lajoš PROHASKA (1897–1963), Robert RAUŠENBERG (1925–2008), 93, 96 Dušan PIRJEVEC (1921–1977), 160 267, 284 Ezra PAUND (1885–1972), 103, 835 Kasim PROHIĆ (1937–1984), Navin RAVANČAIKUL (1971–), 348, 349, 350, 351, 551 Čarl Sanders PIRS (1839–1914), 103 751fn Pjer Paolo PAZOLINI (1922–1975), 325, 435, 621fn, 707, 710, 711 Sergej PROKOFJEV (1891–1953), Moris RAVEL (1875–1937), 678 Kazimjež PJOTROVSKI (1964–), 210, 368fn 357fn, 360fn, 363, 368fn Stanislav PAZURA, 238 Marsel PRUST (1871–1922), Vajard RAVELING, 237 Pjotr PJOTROVSKI (1952–), 147, 185, 447, 448, 450, 734fn 359fn Ante PAŽANIN (1930–), 248, 633 Pjotr J. PŠIBIŠ, Ronald REGAN (1911–2004), 103 PLATON (428/427–348/347 p. n. e.), 248 706 Ron PAŽET (1942–), 35, 50, 101, 116, 118, 304, 213, 346, 360, Đakomo PUČINI (1858–1924), Artur REMBO (1854–1891), 341 365, 365fn, 447, 471, 484, 484fn, 486, 599 203, 389 Daniel-Anri PAŽO (1939–), 487, 489, 498, 498fn, 503, 504, 537, Samuel fon PUFENDORF (1632–1694), REMBRANT (1606–1669), 886 570 538, 544, 586, 590, 604, 606, 607, 596 789 887  Ernest RENAN (1823–1892), Irit ROGOV, Izabel SANTAOLALA, Elen SIKSU (1937–), FIGuRE u PoKRETu APENdIKS APENdIKS INdEKS IMENA 572 839, 841, 846 582 31, 496 Alen RESNE (1922–), Gabrijel ROKHIL, Gita SARABHAI, Ron SILIMEN (1946–), 450 670 260 337 Rudolf RETI (1885–1957), Hajnrih ROMBAH (1923–2004), Žan-Pol SARTR (1905–1980), Žilijet SIMON, 620 586 8, 14, 16, 24, 41, 103, 244, 274, 291, 357, 377 Čarls REZNIKOV (1894–1976), Ričard RORTI (1931–2007), 373–383, 384, 385, 386, 397, 404, Zilber SIMONDON (1924–1989), 351 28, 609 409, 459, 508, 512, 550, 551, 552, 553, 718 Teodul-Arman RIBO (1839–1916), Roberto ROSELINI (1906–1977), 585, 604, 611, 844, 844fn Situacionistička internacionala 377, 378 665 Meden SARUP, (1957–1972), 8, 270–281, 668, 742 Aron RIDLI, Zofja ROSINJSKA (1940–), 345, 346 Barbara SKARGA (1919–), 93 237, 238 Antoan-Isak SASI (1758–1838), 249 Vilijam E. RIČARDSON (1937–), Deni ROŠ (1937–), 572 Gi SKARPETA (1946–), 428 283, 300 Đovani da SASOFERATO (1609–1685), 283, 294 Leni RIFENŠTAL (1902–2003), Eleanor ROŠ (1938–), 761fn Ričard SKLAFANI, 119 731fn Erik SATI (1866–1925), 93 Stiven RIGAN (1957–), Moris ROŠ (1925–), 258, 360fn, 386fn Džoana SKOT, 604 300 Obrad SAVIĆ (1948–), 516 Alojz RIGL (1858–1905), Moira ROT, 582 Duns SKOTUS (1266–1308), 267 Dejvid SEJL (1952–), 100, 509 8, 23, 240, 242, 245, 761, 762, 763, 766, Džerom ROTENBERG (1931–), 250 767, 769–794, 838, 851 Rodžer SKRuToN (1944–), 342 Džordž SEJL (1697–1736), Rejmon RIJE (1902–1987), 8, 26, 259, 259fn, 365fn, 369fn, Mark ROTKO (1903–1970), 572 725 614–639, 611 Pol SELAN (1920–1970), Žan RIKARDU (1932–), Svetlana SLAPŠAK (1941–), Čarls ROZEN (1927–2002), 647, 650, 651, 652 283, 291, 497fn 582 620 Sara SELI, Pol RIKER (1913–2005), Peter SLOTERDAJK (1947–), Artur ROZENAUER (1940–), 516 24, 41, 103, 241, 242, 393, 395 28 767 Lui-Ferdinand SELIN (1894–1961), Hajnrih RIKERT (1863–1936), Robert SMITSON (1938–1973), Katažina ROZNER, 503 100, 774, 780, 788 237 Usman SEMBENE (1923–2007), 320 Hugo RIMAN (1849–1919), Anton RUBINŠTAJN (1929–1984), 562 Majkl SNOU (1929–), 631 314 Ričard SERA (1939–), 294 Alan ROB-GRIJE (1922–2008), Elizabet RUDINESKO (1944–), 393 SOFOKLE (496?–406? p. n. e.), 459 470 Žorž SERA (1859–1891), 428 Maksimilijan ROBESPJER (1758–1794), Remon RUSEL (1877–1933), 796 SOKRAT (470–399 p. n. e.), 684 449, 458, 459, 461, 463 Džon SERL (1932–), 346 Dženifer ROBINSON, Luiđi RUSOLO (1885–1947), 130 Filip SOLERS (1936–), 266, 266fn 256, 258 Mišel de SERTO (1925–1986), 283, 284, 285, 286, 288, 289, 291, 292, Kit ROBINSON (1949–), 708, 748, 815 293, 294, 295, 300, 414, 496, 497fn 341 Miguel de SERVANTES (1547–1616), Karl Vilhelm SOLGER (1780–1819), Aleksandr RODČENKO (1891–1956), S 146, 147, 151, 152, 153 70 248, 693 Viktor SERŽ (1890–1947), Robert SOLOMON (1942–2007), Ogist RODEN (1840–1917), Markiz de SAD (1740–1814), 160, 742, 743 543 386 209, 284, 293 Pol SEZAN (1839–1906), Vladimir SOLOVJEV (1853–1900), Mis van der ROE (1886–1969), Edvard v. SAId (1935–2003), 147, 323, 386, 387, 389, 391, 392, 452, 692 265, 266 8, 316, 564–584, 621fn 454, 455, 795, 796, 801 Ferdinand de SOSIR (1857–1913), Miroslav ROGALA (1954–), Frančesko De SANKTIS (1817–1883), Filip SIDNEJ (1554–1586), 289, 304fn, 321, 388fn, 419, 421fn, 431, 888 730fn 66, 74, 85 609fn 432, 435, 472, 554 889  Anri SOŽE (1901–1989), Vladislav STŠEMINJSKI (1893–1952), Fridrih Vilhelm fon ŠELING (1775–1854), Džefri ŠO (1944–), FIGuRE u PoKRETu APENdIKS APENdIKS INdEKS IMENA 296, 297 248 19, 41, 70, 70fn, 78, 242, 359, 388fn, 724 Džek SPAJSER (1925–1965), Gejlin STUDLAR, 408 Ela ŠOA (1959–), 351 580 Arnold ŠENBERG (1874–1951), 580 Stiven SPILBERG (1946–), Andre SURI (1899–1970), 61fn, 205, 208, 209, 210, 213, 214, 215, Geršom ŠOLEM (1897–1982), 580 298 216, 217, 222, 223, 231, 232, 248, 297, 174, 185, 685 Baruh de SPINOZA (1632–1677), Etjen SURIO (1892–1979), 310, 311fn, 312fn, 314, 611, 634, 635fn Frederik ŠOPEN (1810–1849), 360, 376, 377, 408, 409, 446, 486, 14, 23, 68, 389, 396 Hajnrih ŠENKER (1868–1935), 360fn 489, 512, 514, 515, 706, 713, 715 Vanja SUTLIĆ (1925–1989), 620, 620fn, 631, 631fn, 632, 634fn Artur ŠOPENHAUER (1788–1860), Britni SPIRS (1981–), 103, 119, 835 Klod ŠENON (1916–2001), 360fn, 762, 769 222 Pjotr SUVČINSKI (1892–1979), 723fn, 725, 725fn Dmitrij ŠOSTAKOVIČ (1906–1975), Gajatri Čakravorti SPIVAK (1942–), 298 Džulija ŠER (1954–), 210 501 D. T. SUZUKI (1870–1966), 749fn Alber ŠPER (1905–1981), Sesil SPRIGE (1896–1959), 258, 263 Džejms ŠERI (1946–), 120 67 Jan Piterson SVELINK (1562–1621), 337 Leo ŠPICER (1887–1960), Gertruda STAJN (1874–1946), 311 Ričard ŠERIDEN (1751–1816), 568 337, 346, 347, 248, 351, 352 331 Kristian ŠPIT-VAJSENBAHER, Jozef STALJIN (1879–1953), Sindi ŠERMAN (1954–), 362, 364 162, 163, 164, 164fn, 166, 168, 169, 172, Š 250, 280, 840 Gžegož ŠTABINJSKI (1948–), 237, 248 220, 227, 386, 648, 654, 691, 692, 693, Lev ŠESTOV (1866–1938), Ervin ŠABO (1877–1918), Širli ŠTAJNBERG, 694, 695, 697, 702 360 159 516 Robert STAM (1941–), Johan Fridrih fon ŠILER (1759–1805), Adam ŠAF (1913–2006), Ginter ŠTERN (Anders) (1902–1992), 565, 566, 575, 580 70, 199, 200, 226, 594 244 101 Ričard STEFANI, Viktor ŠKLOVSKI (1893–1984), Andžej ŠAHAJ (1958–), Karlhajnc ŠTOKHAUZEN (1928–2007), 93 341, 342 238, 248 217, 257, 298, 302 Frank STELA (1936–), Tadeuš ŠKOLUT, Mejer ŠAPIRO (1904–1996), Leo ŠTRAUS (1899–1973), 802 238 112, 113, 764 101 STENDAL (1783–1842), Fridrih ŠLAJERMAHER (1768–1834), Rihard ŠTRAUS (1864–1949), Rene ŠAR (1907–1988), 503, 504 298, 459, 471 536 210, 367 Izabel STENGERS (1949–), Abdulah ŠARČEVIĆ (1929–), Boris de ŠLEZER (1881–1969), Robert ŠUMAN (1810–1856), 707fn 103 298 439 Berli Lejk STIL, Pjer Tejar de ŠARDEN (1881–1955), Filip ŠLEZINGER (1948–), Ričard ŠUSTERMAN (1949–), 823 726, 726fn 580fn 15fn, 534fn, 841, 846 Valas STIVENS (1879–1955), Omar ŠARIF (1932–), Moric ŠLIK (1882–1936), Miško ŠUVAKOVIĆ (1954–), 610 566fn 125 9, 10, 697 Dragan STOJANOVIĆ (1945–), Fransoa ŠATLE (1925–1985), Julijus fon ŠLOSER (1866–1936), 103 469 763, 764, 766, 768 Džerom STOLNIC, Rene de ŠATOBRIJAN (1768–1848), Alfred ŠMIT (1931–), T 240, 241 572 206 Igor STRAVINSKI (1882–1971), Pjer ŠEFER (1910–1995), Karl ŠMIT (1888–1985), Aleksandr TANSMAN (1897–1986), 215, 248 298 683 362fn Johan Avgust STRINDBERG (1849–1912), Žan-Lui ŠEFER (1938–), Karl ŠMIT-ROTLUF (1884–1976), Ričard TARUSKIN (1945–), 159 27, 291, 300, 819, 820 61 361 Pietr F. STROSON (1919–2006), Viliam ŠEKSPIR (1564–1616), Džulijan ŠNABEL (1951–), Vladislav TATARKJEVIČ (1886–1980), 127, 128, 130 428, 504, 250 11, 236, 237, 238, 241, 242, 243 Jozef STRŽIGOVSKI (1862–1941), Maks ŠELER (1874–1928), Artur ŠNAJDER (1876-1945), Moric TAUZINK (1838–1884), 890 763, 765, 767 146, 407, 410 100 761, 767 891  Džejn TEJLOR (1956–), Milan UZELAC (1950–), Denis VAS, Leonardo da VINČI (1452–1519), FIGuRE u PoKRETu APENdIKS APENdIKS INdEKS IMENA 743fn 103 437 42, 43, 48, 49, 50 Tel Quel (1960–1983), Đani VATIMO (1936–), Vilhelm VINDELBAND (1848–1915), 8, 12, 15, 274, 282–295, 298, 299, 496, 28, 542, 546, 546fn 762, 772, 773, 774, 778, 780 497, 497fn, 498, 846 v Đorđo VAZARI (1511–1574), Rene VINE (1944–), Ipolit TEN (1828–1893), 539 273 243 Rihard VAGNER (1813–1883), France VEBER (1890–1975), Robert VINE (1881–1938), Nikola TERTULIAN (1929–), 147, 207, 210, 211, 212, 213, 297, 299, 103 61fn 162 311fn, 624 Maks VEBER (1864–1920), Hana VINER (1928–1997), Žan TIBODO (1935–), Moris VAJC (1916–1981), 159, 164, 210, 556, 592 337 283 25, 131, 132, 134, 136, 533, 533fn, 534 Anton VEBERN (1883–1945), Norbert VINER (1894–1964), TITUS Lukrecije Kara (99–55 p. n. e.), Gvido fon VAJNBERG (1890–1958), 203, 217, 297, 299fn, 311 723 84 765, 766 Žaskelin VEIDA, Johan VINKELMAN (1717–1768), Dejvid TJUDOR (1926–1996), Lorens VAJNER (1942–), 516 771, 772 257fn 320, 327, 329 Dijego VELASKEZ (1599–1660), Rišard VINJARSKI (1936–), Mark TOBI (1890–1976), Oto VAJNINGER (1880–1903), 147, 157, 461, 462, 463, 847 246 258fn 124 Hajnrih VELFLIN (1864–1945), Paul VIOLI (1944–), Cvetan TODOROV (1939–), Fridrih VAJSMAN (1896–1959), 23, 240, 242, 245 341 Albreht VELMER (1933–), Paolo VIRNO (1952–), 283, 300, 496 125 28, 206 35, 688 Maria TODOROVA (1949–), Hajden V. VAJT (1928–), Orson VELS (1915–1985), Ludvig vITGENŠTAJN (1889–1951), 566, 570, 570fn, 581 84fn 450 8, 25, 33, 34, 36, 123–141, 241, 326, Lav TOLSTOJ (1828–1910), Alfred VAJTHED (1861–1947), volfgang vELŠ (1946–), 346, 533fn, 535, 356, 544, 587, 611 124, 360 706, 708 8, 28, 249, 542, 585–600 Monika VITIG (1935–2003), Henri Dejvid TORO (1817–1862), Fransoa VAL, Helen VENDLER (1933–), 515 258, 258fn 292 347 Stanislav VITKJEVIČ (1885–1939), Donald Fransis TOUVI (1875–1940), Rudolf VALENTINO (1895–1926), Lionel VENTURI (1885–1961), 245 620 580 Leh VITKOVSKI, 23 Lars fon TRIR (1956–), Pol VALERI (1871–1945), Armando VERDILJONE (1944–), 237 672, 673 14, 283, 389, 408, 412, 599 293 Voren VIVIER (1894–1978), Aleksandar TROHI (1925–1984), Tamas VALICKI (1959–), Marion VERNO (1966–), 725 270 730fn 749 Piter VOLEN (1938–), Andžej TUROVSKI (1941– ), Vinsent VAN GOG (1853–1890), Đovani Batista VIKO (1668–1744), 574fn 248 111, 112, 113, 279, 323, 455, 471, 474 77, 568 Kristijan VOLF (1934–), kompozitor, Marian TUTUI, Raul VANEIGEM (1934–), Franc VIKOF (1853–1909), 256 582 270, 274 761, 767 Kristijan fon VOLF (1679–1754), Ebi VARBURG (1866–1929), Hose Moreno VILA (1887–1955), filozof i matematičar, 69, 568 838, 851, 153 Lari VOLF, u Dajana VARD (1956–), Pol VILEMEN, 581 337 577 Ričard VOLHAJM (1923–2003), Tomas Ernest ULM (1883–1917), Francisko VARELA (1946–2001), Rajmond VILIJAMS (1921–1988), 25, 95, 138, 139 55, 60 731, 731fn, 732, 732fn 607, 816, 826, 852 VOLTER (1694–1778), Migel de UNAMUNO (1864–1936), Regis VARNIE (1948–), Vilijam VILIJAMS (1883–1963), 229, 585 145 577fn 348, 351, 352 Endi VORHOL (1928–1987), Ivan URBANČIĆ (1930–), Zbignjev VARPEHOVSKI (1938–), Robert VILSON (1941–), 17, 248, 348, 532, 533, 538, 539, 453, 103, 116, 117 246 294 558 Žil URE, Krejg VARSON, Teri VINČ, Vilhelm VORINGER (1881–1965), 892 59fn 338 341 240, 245, 782 893  Beret VOTEN (1948–), Teodor ŽERIKO (1791–1824), FIGuRE u PoKRETu APENdIKS APENdIKS INdEKS IMENA 337, 338 391 Pol VUD (1949–), Andre ŽID (1869–1951), 823 248 Divna VUKSANOVIĆ (1965–), Slavoj ŽIŽEK (1949–), 10, 727fn 118, 414, 420, 428, 516, 659 Virdžinija VULF (1882–1941), Pjer ŽOZEF, 136, 448, 665 742fn, 749fn Lui ŽUVE (1887–1951), 298fn Z Pol ZADJERMAN, 516 Ana ZAJDLER-JANJIŠEVSKA, 237, 248 Hans ZEDLMAJR (1896–1984), 23, 763, 764, 765, 766, 768, 770, 779fn Gotfrid ZEMPER (1803–1879), 775, 776, 777, 777fn, 778, 779, 781 ZENON (oko 490–430 p. n. e.), 56 Ernest ZERMELO (1871–1953), 645, 646 Džon ZERZAN (1943–), 742fn Georg ZIMEL (1858–1918), CIP - Каталогизација у публикацији 159, 359, 360 Народна библиотека Србије, Београд Grigorij ZINOVJEV (1883–1936), 160, 163fn 111.852(082) Emil ZOLA (1840–1902), 7.01(082) 665 Suzan ZONTAG (1933–2004), FIGuRE u pokretu : savremena zapadna estetika, filozofija i 155, 255fn, 554, 558 teorija umetnosti / Jelena Arnautović . . . [et al.] ; Miško Šuvaković i Luis ZUKOFSKI (1904–1978), Aleš Erjavec (ur.) ; [prevodi tekstova Margarita Petrović . . . et al.]. - 337, 348, 351, 352 1. izdanje. - Beograd - Atoča, 2009 (Beograd : Standard 2). - 897 str. : Alenka ZUPANČIČ (1966–), ilustr. ; 21 cm. - (Edicija Teorija / [Atoča] ; 2) 414, 428 Na nasl. str. : Vujičić kolekcija. - Tiraž 500. - Biografije autora/autorki tekstova : str. 861-867. Biografije prevoditeljki : str. 867-868. - Ž Napomene i bibliografske reference uz svaki rad. - Registar. Edmon ŽABES (1912–1991), ISBN 978-86-87869-01-1 471 1) Шуваковић, Мишко, 1954- [уредник] [аутор] Pjer ŽANE (1859–1947), 2) Ерјавец, Алеш, 1951- [уредник] [аутор] 382 а) Естетика - Зборници б) Уметност - Филозофија - Зборници Žerar ŽENET (1930–), 894 300 COBISS.SR-ID 168904204 895