Свети Мелитон Сардски - Слово о Пасхи

Свети Мелитон Сардски Слово о Пасхи ΠΕΡΙ ΠΑΣΧΑ Слово о Пасхи Ἡ μὲν γραφὴ τῆς Ἑβραϊκῆς ἐξόδου 1. Писмо о изласку Јевреја је прочитано, и ἀνέγνωσται, καὶ τὰ ῥήματα τοῦ μυστηρίου речи тајне су разјашњене: као овца коље διασεσάφηται· πῶς τὸ πρόβατον θύεται καὶ се, и као народ спасава се. πῶς ὁ λαὸς σῴζεται. Τοίνυν ξύνετε, ὦ ἀγαπητοί· οὕτως ἐστὶν καινὸν καὶ παλαιόν, ἀΐδιον καὶ πρόσκαιρον, φθαρτὸν καὶ ἄφθαρτον, θνητὸν καὶ ἀθάνατον τὸ τοῦ πάσχα μυστήριον· 2. Тако возљубљени разумите - ово је ново и старо, вечно и времено, пропадиво и непропадиво. смртно и бесмртно, Пасхе таинство. παλαιὸν μὲν κατὰ τὸν νόμον, καινὸν δὲ κατὰ τὸν λόγον, πρόσκαιρον διὰ τὸν τύπον, ἀΐδιον διὰ τὴν χάριν, φθαρτὸν διὰ τὴν τοῦ προβάτου σφαγήν, ἄφθαρτον διὰ τὴν τοῦ κυρίου ζωήν, θνητὸν διὰ τὴν ἐν τῇ γῇ ταφήν, ἀθάνατον διὰ τὴν ἐκ νεκρῶν ἀνάστασιν· 3. Старо по законуново по Речи, временито кроз праобраз, вечно кроз благодат, кроз заклање овце пропадиво, кроз живот Господњи непропадиво, кроз погребење у земљи - смртно, кроз васкрсење из мртвих - бесмртно. παλαιὸς μὲν ὁ νόμος, καινὸς δὲ ὁ λόγος, πρόσκαιρος ὁ τύπος, ἀΐδιος ἡ χάρις, φθαρτὸν τὸ πρόβατον, ἄφθαρτος ὁ κύριος, σφαγεὶς ὡς ἀμνός, ἀναστὰς ὡς θεός. Καὶ γὰρ «ὡς πρόβατον εἰς σφαγὴν ἤχθη», ἀλλ' οὐδὲ πρόβατον ἦν· καὶ ὡς ἀμνὸς ἄφωνος, ἀλλ' οὐδὲ ἀμνὸς ἦν· ὁ μὲν γὰρ τύπος ἐγένετο, ἡ δὲ ἀλήθεια ηὑρίσκετο. 4. Стари закон - нова Реч, врмени праобраз - вечна благодат, пропадива овца - непропадиви Господ, као јагње заклан васкрсе као Бог. Јер “као овца на заклање би вођен“ али овца не беше, и као јагње безгласно, али јагње не беше. Јер то беше праобразом, а ово се као истина нађе. Ἀντὶ γὰρ τοῦ ἀμνοῦ θεὸς ἐγένετο καὶ ἀντὶ 5. Јер место јагњета - Бог постаде, и τοῦ προβάτου ἄνθρωπος, ἐν δὲ τῷ ἀνθρώπῳ уместо овце - човек, у човеку - Христос, Χριστός, ὃς κεχώρηκεν τὰ πάντα. Који је у себе смести све. Ἡ γοῦν τοῦ προβάτου σφαγὴ καὶ ἡ τοῦ πάσχα πομπὴ καὶ ἡ τοῦ νόμου γραφὴ εἰς Χριστὸν Ἰησοῦν κεχώρηκεν, δι' ὃν τὰ πάντα ἐν τῷ πρεσβυτέρῳ νόμῳ ἐγένετο, μᾶλλον δὲ ἐν τῷ νέῳ λόγῳ. 6. И ево, овце заклањеи пасхе празновањеи закона писањеу Христу смести се, кроз Кога све у старом закону бише, и у новој речи још више. Καὶ γὰρ ὁ νόμος λόγος ἐγένετο καὶ ὁ παλαιὸς καινός, Fσυνεξελθὼν ἐκ Σιὼν καὶ Ἰερουσαλήμ καὶ ἡ ἐντολὴ χάρις, καὶ ὁ τύπος ἀλήθεια, καὶ ὁ ἀμνὸς υἱός, καὶ τὸ πρόβατον ἄνθρωπος, καὶ ὁ ἄνθρωπος θεός. 7. Јер закон - Реч постаде, и стари - нови изишавши из Сиона и Јерусалима заповест благодат постаде, и праобраз истина, и јагње - Син, и овца - човек, и човек - Бог. Ὡς γὰρ υἱὸς τεχθείς, καὶ ὡς ἀμνὸς ἀχθείς, καὶ 8. Јер као Син роди сеи као јагње поведе ὡς πρόβατον σφαγείς, καὶ ὡς ἄνθρωπος се, као овца би заклан, као човек погребен, ταφείς, ἀνέστη ἐκ νεκρῶν ὡς θεός, φύσει као Бог из мртвих васкрсебудући по θεὸς ὢν καὶ ἄνθρωπος. природи Бог и човек. Ὅς ἐστιν τὰ πάντα· καθ' ὃ κρίνει νόμος, καθ' ὃ διδάσκει λόγος, καθ' ὃ σῴζει χάρις, καθ' ὃ γεννᾷ πατήρ, καθ' ὃ γεννᾶται υἱός, καθ' ὃ πάσχει πρόβατον, καθ' ὃ θάπτεται ἄνθρωπος, καθ' ὃ ἀνίσταται θεός. 9. Он Који јесте све, Који суди - закон, Који учи – Логос, Који спасава - благодат, Који рађа - Отац, Који је рођен - Син, Који страда - овца, Који је покопан човек, Који васкрсе - Бог. Οὗτός ἐστιν Ἰησοῦς ὁ Χριστός, «ᾧ ἡ δόξα εἰς 10. Он је Исус Христос - коме слава вавек. τοὺς αἰῶνας. Ἀμήν.» Амин. Τοῦτό ἐστιν τὸ τοῦ πάσχα μυστήριον, καθὼς ἐν τῷ νόμῳ γέγραπται, ὡς μικρῷ πρόσθεν ἀνέγνωσται. ∆ιηγήσομαι δὲ τὰ ῥήματα τῆς γραφῆς, πῶς ὁ θεὸς ἐντέλλεται Μωυσεῖ ἐν Αἰγύπτῳ, ὁπόταν βούλεται τὸν μὲν Φαραὼ δῆσαι ὑπὸ μάστιγα, τὸν δὲ Ἰσραὴλ λῦσαι ἀπὸ μάστιγος διὰ χειρὸς Μωυσέως. 11. То је Пасхе тајинство у Закону што је написано о чему смо укратко почитали. Реч Писма о томе објасних, како Бог у Египат посла Мојсија, када је хтео да Фарона казни подвргне, а Израиља да од казне избавируком Мојсијевом. «Ἰδοὺ γὰρ, φησίν, λήμψῃ ἄσπιλον ἀμνὸν καὶ ἄμωμον, καὶ ἑσπέρας σφάξεις αὐτὸν μετὰ τῶν υἱῶν Ἰσραήλ, καὶ νύκτωρ ἔδεσθε αὐτὸν μετὰ σπουδῆς, καὶ ὀστοῦν οὐ συντρίψετε αὐτοῦ. 12. „Узми, каже, Јагње чисто и непорочно, и увече зјадно са синовима Израиљевим зкољи га, а ноћу га једите с пажњом, и кости његове немојте сломити. Οὕτως, φησίν, ποιήσεις· ἐν μιᾷ νυκτὶ ἔδεσθε αὐτὸν κατὰ πατριὰς καὶ δήμους, περιεζωσμένοι τὰς ὀσφύας ὑμῶν καὶ αἱ ῥάβδοι ἐν ταῖς χερσὶν ὑμῶν. Ἔστιν γὰρ τοῦτο πάσχα κυρίου, μνημόσυνον αἰώνιον τοῖς υἱοῖς Ἰσραήλ. 13. Тако говорите и чините. За једну ноћ га поједите по домовима и по родовима вашим, опасавши бедра ваша, и жезал нека буде у руци вашој. Јер ово је Пасха Господња, вечни спомен синовима Израиљевим. Λαβόντες δὲ τὸ τοῦ προβάτου αἷμα χρίσατε τὰ πρόθυρα τῶν οἰκιῶν ὑμῶν τιθέντες ἐπὶ τοὺς σταθμοὺς τῆς εἰσόδου τὸ σημεῖον τοῦ αἵματος εἰς δυσωπίαν τοῦ ἀγγέλου. Ἰδοὺ γὰρ, πατάξω Αἴγυπτον καὶ ἐν μιᾷ νυκτὶ ἀτεκνωθήσεται ἀπὸ κτήνους ἕως ἀνθρώπου.» 14. Узвеши крв овце, помажите двери домова ваших, и ставите на горњи праг знак крви за устрашење анђела. Јер ја ћу поразити Египат, и у једној ноћи остаће бездетан, од човека до живнчета“. Τότε Μωυσῆς σφάξας τὸ πρόβατον καὶ νύκτωρ διατελέσας τὸ μυστήριον μετὰ τῶν υἱῶν Ἰσραὴλ ἐσφράγισεν τὰς τῶν οἰκιῶν θύρας εἰς φρουρὰν τοῦ λαοῦ καὶ εἰς δυσωπίαν τοῦ ἀγγέλου. 15. Тада Мојсије, заклавши овцу и савршивши ноћу тајну заједно са синовима Израиљевим, запечати врата домовада заштити људе и устраши анђела. Ὁπότε δὲ τὸ πρόβατον σφάζεται καὶ τὸ πάσχα βιβρώσκεται καὶ τὸ μυστήριον τελεῖται καὶ ὁ λαὸς εὐφραίνεται καὶ ὁ Ἰσραὴλ σφραγίζεται, τότε ἀφίκεται ὁ ἄγγελος 16. Када се овца коље и Пасха када се једе, тајна када се савшава, народ када се радује, и Израиљ када се запечаћује, тада долази Анђео који поражава Египат. У πατάσσειν Αἴγυπτον. Τὴν ἀμύητον τοῦ μυστηρίου, τὴν ἄμοιρον τοῦ πάσχα, τὴν ἀσφράγιστον τοῦ αἵματος, τὴν ἀφρούρητον τοῦ πνεύματος, τὴν ἔχθραν, τὴν ἄπιστον ἐν μιᾷ νυκτὶ πατάξας ἠτέκνωσεν. тајну неупућеног, који у Пасхи не учествује, крвљу незапечаћеног, Духом незаштићеног, непријатеља, невернога, за једну ноћ порази, и бездетним учини. Περιελθὼν γὰρ τὸν Ἰσραὴλ ὁ ἄγγελος καὶ ἰδὼν ἐσφρα-γισμένον τῷ τοῦ προβάτου αἵματι, ἦλθεν ἐπ' Αἴγυπτον, καὶ τὸν σκληροτράχηλον Φαραὼ διὰ πένθους ἐδάμασεν, ἐνδύσας αὐτὸν οὐ στόλην φαιὰν οὐδὲ πέπλον περιεσχισμένον, ἀλλ' ὅλην Αἴγυπτον περιεσχισμένην, πενθοῦσαν ἐπὶ τοῖς πρωτοτόκοις αὐτῆς. 17. Јер анђео обишавши Израиљ и видевши га запечаћеног крвљу јагњета, отиде на Египат, и тврдоглавога Фараона кроз плач укроти, не оденувши само њега у одећу жалости и у хаљину подерану, него и сав Египат у подерано зави, док рида за првенцима својим. Ὅλη γὰρ Αἴγυπτος, γενηθεῖσα ἐν πόνοις καὶ πληγαῖς, ἐν δάκρυσιν καὶ κοπετοῖς, ἀφίκετο πρὸς Φαραὼ ὅλη πενθήρης, οὐ μόνον τῷ σχήματι, ἀλλὰ καὶ τῇ ψυχῇ, περιεσχισμένη οὐ μόνον τὰς στόλας τῆς περιβολῆς, ἀλλὰ καὶ τοὺς μαστοὺς τῆς τρυφῆς. 18. Јер сав се Египату болу и ранама роди, у сузама и ридању, и Фараону ожалошћен приђе, не толико изгледом него у души. Не беху подеране само хаљине њихове, већ и уживање њихово у грудима. Ἦν δὲ καινὸν θέαμα ἰδεῖν, ἔνθα κοπτομένους, ἔνθα κωκύοντας, καὶ μέσον Φαραὼ πενθήρη, ἐπὶ σάκκῳ καὶ σποδῷ καθήμενον, περιβεβλημένον τὸ ψηλαφητὸν σκότος ὡς ἱμάτιον πενθικόν, περιεζωσμένον ὅλην Αἴγυπτον ὡς κιθῶνα πένθους. 19. И нови призор се показа: једни се удараше, други ридаше, а посред њих Фараон плакаше, у кострету и пепелу седећи, као одећом бола, најцрњом тамом обузет, и сав се Египат плачем, као хитоном одену. Ἦν γὰρ περικειμένη Αἴγυπτος τὸν Φαραὼ ὡς περιβολὴ κωκυτοῦ. Τοιοῦτος ὑφάνθη κιθὼν τῷ τυραννικῷ σώματι, τοιαύτην ἐνέδυσεν στολὴν τὸν σκληρὸν Φαραὼ ὁ τῆς δικαιοσύνης ἄγγελος· πένθος πικρὸν καὶ σκότος ψηλαφητὸν καὶ ἀτεκνίαν. Καὶ ἦν ἐπὶ τῶν πρωτοτόκων αὐτῆς· ἦν γὰρ ταχινὸς καὶ ἀκόρεστος ὁ τῶν πρωτοτόκων θάνατος. 20. Јер пред фараоном Египат лежаше, као одежда плача. Такав се хитон показа на телу непријатеља, у такву одежду Анђео правде обуче тврдокорног Фараона: у плач горки, у таму непрегледну, у бездетност га одену. И беше Анђео над првенцима Египатским, и брза и незасита беше смрт првенаца његових. Ἦν δὲ καινὸν τρόπαιον ἰδεῖν ἐπὶ τῶν 21. И могао се видети нови споменик πιπτόντων νεκρῶν ἐν μιᾷ ῥοπῇ. Καὶ ἐγένετο мртвима, на један миг палима, и они што τοῦ θανάτου τροφὴ ἡ τῶν κειμένων τροπή. /у постељи/ лежаше, храном смрти постадоше. Καινὴν δὲ συμφοράν, ἐὰν ἀκούσητε, θαυμάσετε. Τάδε γὰρ περιέσχεν τοὺς Αἰγυπτίους, νὺξ μακρὰ καὶ σκότος ψηλαφητὸν καὶ θάνατος ψηλαφῶν καὶ ἄγγελος ἐκθλίβων καὶ ᾅδης καταπίνων τοὺς πρωτοτόκους αὐτῶν. 22. За нову несрећу ако чујете - зачудите се, јер се тада египћани обукоше, у ноћ дугу и у таму непрозирну. И смрт налази, и анђео погубљује, и ад одвлачи, првенце њихове. Τὸ δὲ καινότερον καὶ φοβερώτερον ἀκοῦσαι ἔχετε. Ἐν τῷ ψηλαφητῷ σκότει ὁ ἀψηλάφητος θάνατος ἐκρύβετο, καὶ τὸ μὲν σκότος ἐψηλάφων οἱ δυστυχεῖς Αἰγύπτιοι, ὁ δὲ θάνατος ἐξεραυνῶν ἐψηλάφα τοὺς πρωτοτόκους τῶν Αἰγυπτίων τοῦ ἀγγέλου κελεύοντος. 23. Али, гле - о новијем и страшнијем ћете чути. у непрозирној тами, ненасита смрт се сакри, и по тами пипаше несрећни Египћани, и смрт прождре првородне, по наредби Анђела. Εἴ τις οὖν ἐψηλάφα τὸ σκότος, ὑπὲρ τοῦ θανάτου ἐξήγετο. Εἴ τις πρωτότοκος χειρὶ σκοτεινὸν σῶμα ἐναγκαλισάμενος, τῇ ψυχῇ ἐκδειματωθεὶς οἰκτρὸν καὶ φοβερὸν ἀνεβόησεν· «Τίνα κρατεῖ ἡ δεξιά μου; Τίνα τρέμει ἡ ψυχή μου; Τίς μοι σκοτεινὸς περίκειται ὅλῳ τῷ σώματι; Εἰ μὲν πατήρ, βοήθησον, εἰ δὲ μήτηρ, συμπάθησον, εἰ δὲ ἀδελφός, προσλάλησον, εἰ δὲ φίλος, εὐστάθησον, εἰ δὲ ἐχθρός, ἀπαλλάγηθι, ὅτι πρωτότοκος ἐγώ.» 24. Таме ко се коснуо, смрт га одведе . Ко од првородних руком ухвати тело тамедуша му се преплаши, кукавно и у страху он повика: „Ко се дохвати деснице моје? Од кога дрхти душа моја? Ко тамом обви све тело моје? Ако си ти оче помагај, ако си ти мајко - сажали се, ако си ти брате - говори, ако си пријатељ стани, ако си непријатељ - одступи, јер ја сам прворођени“. Πρὸ δὲ τοῦ σιωπῆσαι τὸν πρωτότοκον, ἡ 25. Замукну прворођени, дубока тишина μακρὰ σιωπὴ κατέσχεν αὐτὸν προσειποῦσα· га обви говорећи: „Првенац ти си мој! «Πρωτότοκος ἐμὸς εἶ· ἐγώ σοι πέπρωμαι ἡ Предназначен мени, тишини смрти“. τοῦ θανάτου σιωπή.» Ἕτερος δέ τις πρωτότοκος, νοήσας τὴν τῶν πρωτοτόκων ἅλωσιν, ἑαυτὸν ἀπηρνεῖτο, ἵνα μὴ θάνῃ πικρῶς· «Οὔκ εἰμι πρωτότοκος, τρίτῳ γεγέννημαι καρπῷ.» Ὁ δὲ ψευσθῆναι μὴ δυνάμενος τοῦ πρωτοτόκου προσήπτετο· πρηνὴς δὲ ἔπιπτε σιγῶν. Ὑπὸ δὲ μιὰν ῥοπὴν ὁ πρωτότοκος καρπὸς τῶν Αἰγυπτίων ἀπώλετο. Ὁ πρωτόσπορος, ὁ πρωτότοκος, ὁ ποθητός, ὁ περιψηκτὸς ἐδαφίσθη χαμαί, οὐχ ὁ τῶν ἀνθρώπων μόνον, ἀλλὰ καὶ τῶν ἀλόγων ζῴων. 26. А неки други првородни, видевши да /смрт/ хвата такве, порече себе, да горком смрћу не умре: „Нисам прворођени, као трећи родих се“. Али превара првороднога немоћна би, и он у ћутњу паде. У једноме трену, првородни пород египатски погибе. Првозачети, првородни, жељени, као заклан на земљу паде, и не само од људинего и од животиња бесловесних. Μύκημα δὲ ἐν τοῖς πεδίοις τῆς γῆς ἠκούετο ἀποδυρομένων κτηνῶν ἐπὶ τῶν τροφίμων αὐτῶν· καὶ γὰρ δάμαλις ὑπόμοσχος καὶ ἵππος ὑπόπωλος καὶ τὰ λοιπὰ κτήνη λοχευόμενα καὶ σπαργῶντα πικρὸν καὶ ἐλεεινὸν ἀπωδύροντο ἐπὶ τῶν πρωτοτόκων καρπῶν. 27. Рика се по свој земљу зачу, јер животиње оплакиваше пород свој. Јер телад и ждребад, и друге /младе/ рођене и млеком храњене, горко и тужно оплакиваше /животиње/прворођене своје. Οἰμωγὴ δὲ καὶ κοπετὸς ἐπὶ τῇ τῶν ἀνθρώπων 28. Ридање и плач би због погибли људи, ἀπωλείᾳ ἐγένετο, ἐπὶ τῇ τῶν πρωτοτόκων за мртвим првороднима. И сав се Египат νεκρῶν. Ὅλη γὰρ ἐπώζεσεν Αἴγυπτος ἀπὸ смрадом испуни од тела непогребених. τῶν ἀτάφων σωμάτων. Ἦν δὲ θεάσασθαι φοβερὸν θέαμα, τῶν 29. Страшан се призор указа, мајке Αἰγυπτίων μητέρας λυσικόμους, πατέρας λυσίφρονας, δεινὸν ἀνακωκύοντας τῇ Αἰγυπτιακῇ φωνῇ· «∆υστυχεῖς ἠτεκνώμεθα ὑπὸ μίαν ῥοπὴν ἀπὸ τοῦ πρωτοτόκου καρποῦ.» Ἦσαν δὲ ἐπὶ μαστῶν κοπτόμενοι, χερσὶν τύπτοντες κροτήματα ἐπὶ τῆς τῶν νεκρῶν ὀρχήσεως. египатске са распуштеним косама, оци разума помућеног на језику египатском страшно викаше: „У једном тренутако страшно бездетни остадосмо, без прворођених нађосмо се“. У груди себе бише, и у том плесу смрти рукама се удараше. Τοιαύτη συμφορὰ περιέσχεν Αἴγυπτον, ἄφνω δὲ ἠτέκνωσεν αὐτήν. Ἦν δὲ ὁ Ἰσραὴλ φρουρούμενος ὑπὸ τῆς τοῦ προβάτου σφαγῆς, καί γε συνεφωτίζετο ὑπὸ τοῦ χυθέντος αἵματος, καὶ τεῖχος ηὑρίσκετο τοῦ λαοῦ ὁ τοῦ προβάτου θάνατος. 30. Несрећа таква на Египат долете. ненадано му децу његову оте. А Израиљ закланом овцом заштићен би, и проливеном крвљу се просветли, и смрт овце стеном народа се нађе. Ὢ μυστηρίου καινοῦ καὶ ἀνεκδιηγήτου· ἡ τοῦ προβάτου σφαγὴ ηὑρίσκετο τοῦ Ἰσραὴλ σωτηρία, καὶ ὁ τοῦ προβάτου θάνατος ζωὴ τοῦ λαοῦ ἐγένετο, καὶ τὸ αἷμα ἐδυσώπησεν τὸν ἄγγελον. 31. О тајинства новог и неизрецивог! Заклање овце Израиљ избави, и смрт овце живот народа постаде, и крв њена Анђела одврати. Λέγε μοι, ὦ ἄγγελε, τί ἐδυσωπήθης, τὴν τοῦ προβάτου σφαγὴν ἢ τὴν τοῦ κυρίου ζωήν, τὸν τοῦ προβάτου θάνατον ἢ τὸν τοῦ κυρίου τύπον, τὸ τοῦ προβάτου αἷμα ἢ τὸ τοῦ κυρίου πνεῦμα; 32. Реци ми Анђеле, зашто си се одвратио? Ради овце заклане или ради живота Господњег? Ради смрти овце или праобраза Господњег, ради крви овце или ради Духа Господњег? ∆ῆλος εἶ δυσωπηθεὶς εἰδὼν τὸ τοῦ κυρίου μυστήριον ἐν τῷ προβάτῳ γινόμενον, τὴν τοῦ κυρίου ζωὴν ἐν τῇ τοῦ προβάτου σφαγῇ, τὸν τοῦ κυρίου τύπον ἐν τῷ τοῦ προβάτου θανάτῳ. ∆ιὰ τοῦτο οὐκ ἐπάταξας τὸν Ἰσραήλ, ἀλλὰ μόνην Αἴγυπτον ἠτέκνωσας. 33. Јасно је да си се устрашио, тајинство Господње видећи у овци сривено, живот Господњи - у овци закланој, у смрти овце - образ Господњи. Тога ради Израиља ниси поразио, а Египат си бездетним учинио. Τί τοῦτο τὸ καινὸν μυστήριον, Αἴγυπτον μὲν 34. Тајинство ново каво је: Египат у παταχθῆναι εἰς ἀπώλειαν, τὸν δὲ Ἰσραὴλ погибли поражена Израиљ за спасење φυλαχθῆναι εἰς σωτηρίαν; сачуван? О сили тајне послушајте! Ἀκούσατε τὴν δύναμιν τοῦ μυστηρίου. Οὐδέν ἐστιν, ἀγαπητοί, τὸ λεγόμενον καὶ γινόμενον δίχα παραβολῆς καὶ προκεντήματος. Πάντα ὅσα ἐὰν γίνεται καὶ λέγεται, παραβολῆς τυγχάνει τὸ μὲν λεγόμενον παραβολῆς, τὸ δὲ γινόμενον προτυπώσεως ἵνα ὡς ἂν τὸ γινόμενον διὰ τῆς προτυπώσεως δείκνυται, οὕτως καὶ τὸ λεγόμενον διὰ τῆς παραβολῆς φωτισθῇ. 35. О чему се говорило и што се догодило, љубљени, ништа није без значења и предзнамења. Јер све што се догађало и о чему се приповедало ради примера збило се: као приповест испричано - праобраз је, да би се оно што се збило праобразом показало, и да би се испричано праобразом просветлило. Εἰ μὴ ἐπὶ προκατασκευῆς ἔργον οὐκ 36. Ако није предустројено не може се ἀνίσταται. Ἢ οὐ τὸ μέλλον διὰ τῆς τυπικῆς дело збити. И зар се будуће кроз икону εἰκόνος ὁρᾶται; ∆ιὰ τοῦτο δὴ τοῦ μέλλοντος γίνεται προκέντημα ἢ ἐκ κηροῦ ἢ ἐκ πηλοῦ ἢ ἐκ ξύλου, ἵνα τὸ μέλλον ἀνίστασθαι ὑψηλότερον ἐν μεγέθει καὶ ἰσχυρότερον ἐν δυνάμει καὶ καλὸν ἐν σχήματι καὶ πλούσιον ἐν τῇ κατασκευῇ διὰ μικροῦ καὶ φθαρτοῦ προκεντήματος ὁραθῇ. подобија не открива? Јер се тако изображење будућег савршава, као из воска, као из глине, као из дрвета, будуће видљивим постаде, величином веће, у снази силније, по облику прекрасно, по устројству богато, кроз мало и пропадиво видљиво постаде. Ὁπόταν δὲ ἀναστῇ πρὸς ὃ ὁ τύπος, τό ποτε τοῦ μέλλοντος τὴν εἰκόνα φέρον, τοῦτ' ὡς ἄχρηστον γινόμενον λύεται, παραχωρῆσαν τῷ φύσει ἀληθεῖ τὴν περὶ αὐτοῦ εἰκόνα. Γίνεται δὲ τό ποτε τίμιον ἄτιμον, τοῦ φύσει τιμίου φανερωθέντος. Ἑκάστῳ γὰρ ἴδιος καιρός· τοῦ τύπου ἴδιος χρόνος, τῆς ὕλης ἴδιος χρόνος. 37. Јер када се збуде оно чега се праобразом јавило, онда то, што образ будућега садржаше као некорисно отпушта се, и образ по природи место уступа истини што делатно постоји. Што је у части било без части остеје, а заиста достославно се пројављује. Τῆς ἀληθείας ποιεῖς τὸν τύπον. Τοῦτον ποθεῖς ὅτι τοῦ μέλλοντος ἐν αὐτῷ τὴν εἰκόνα βλέπεις. Προσκομίζεις τὴν ὕλην τῷ τύπῳ. Τοῦτον ποθεῖς διὰ τὸ μέλλον ἐν αὐτῷ ἀνίστασθαι. Ἀπαρτίζεις τὸ ἔργον, τοῦτο μόνον ποθεῖς, τοῦτο μόνον φιλεῖς, ἐν αὐτῷ μόνῳ τὸν τύπον καὶ τὴν ὕλην καὶ τὴν ἀλήθειαν βλέπων. 38. Јер све своје време има, праобраз своје а стварност своје. Истине образ твориш. Желиш га јер у њему икону будућега гледаш. Стварност уместо образа приносиш. Њега желиш јер у њему пред тобом истина стоји. Дело савршаваш, и њега само желиш, и њега само љубиш, у њему самом и праобраз и стварност и истину гледајући. Ὡς γοῦν ἐν τοῖς φθαρτοῖς παραδείγμασιν, οὕτως δὴ καὶ ἐν τοῖς ἀφθάρτοις· ὡς ἐν τοῖς ἐπιγείοις, οὕτως δὴ καὶ ἐν τοῖς ἐπουρανίοις. Καὶ γὰρ ἡ τοῦ κυρίου σωτηρία καὶ ἀλήθεια ἐν τῷ λαῷ προετυπώθη, καὶ τὰ τοῦ εὐαγγελίου δόγματα ὑπὸ τοῦ νόμου προεκηρύχθη. 39. Како се то збива на примеру тљених, тако и нетљених, како земаљских, тако и небеских. Како су спасење и истина у народу Израиљевом предизображени, и догмати еванђелски тако су законом пред проповедани. Ἐγένετο οὖν ὁ λαὸς τύπος προκεντήματος καὶ ὁ νόμος γραφὴ παραβολῆς, τὸ δὲ εὐαγγέλιον διήγημα νόμου καὶ πλήρωμα, ἡ δὲ ἐκκλησία ἀποδοχεῖον τῆς ἀληθείας. 40. Народ постаде образ предопредељени , а закон - пример записани. Јевнђеље јесте изречење закона и испуњење, а Црква истине сместилиште. Ἦν οὖν ὁ τύπος τίμιος πρὸ τῆς ἀληθείας καὶ ἡ παραβολὴ θαυμαστὴ πρὸ τῆς ἑρμενείας. Τοῦτ' ἔστιν, ὁ λαὸς ἦν τίμιος πρὸ τοῦ τὴν ἐκκλησίαν ἀνασταθῆναι, καὶ ὁ νόμος θαυμαστὸς πρὸ τοῦ τὸ εὐαγγέλιον φωτισθῆναι. 41. Част своју образу истини има, и разложењем пример се чудесан показа. Народ, дакле, у части беше, јер се Црква пројави, и закон чудесан беше, јер Јеванђеље просија. Ὁπότε δὲ ἡ ἐκκλησία ἀνέστη καὶ τὸ 42. Црква како се уздигла, и Јеванђеље εὐαγγέλιον προέστη, ὁ τύπος ἐκενώθη произишло, праобраз се испразнио, силу παραδοὺς τῇ ἀληθείᾳ τὴν δύναμιν, καὶ ὁ истини предавши, и Закон се испунио, νόμος ἐπληρώθη παραδοὺς τῷ εὐαγγελίῳ τὴν δύναμιν. Ὃν τρόπον κενοῦται ὁ τύπος τῷ φύσει ἀληθεῖ τὴν εἰκόνα παραδούς, καὶ ἡ παραβολὴ κενοῦται διὰ τῆς ἑρμηνείας φωτισθεῖσα, силу Јеванђељу предавши. Праобраз како се истошчио образ предавши ономе по природи што је истинито, и приповест се истошчила, разложењем /=тумачењем/ се просветљујући. οὕτως δὴ καὶ ὁ νόμος ἐπληρώθη τοῦ εὐαγγελίου φωτισθέντος, καὶ ὁ λαὸς ἐκενώθη τῆς ἐκκλησίας ἀνασταθείσης, καὶ ὁ τύπος ἐλύθη τοῦ κυρίου φανερωθέντος, καὶ σήμερον γέγονεν τά ποτε τίμια ἄτιμα τῶν φύσει τιμίων φανερωθέντων. 43. И Закон тако се испуни, Јеванђеље када је просијало и народ се истошчио Црква када је основана, и образ се разрушио, јављањем Господњим, и оно што је некада имало част сада је изгуби јер се по природи часно пројави. Ἦν γάρ ποτε τίμιος ἡ τοῦ προβάτου σφαγή, νῦν δὲ ἄτιμος διὰ τὴν τοῦ κυρίου ζωήν· τίμιος ὁ τοῦ προβάτου θάνατος, νῦν δὲ ἄτιμος διὰ τὴν τοῦ κυρίου σωτηρίαν· τίμιον τὸ τοῦ προβάτου αἷμα, νῦν δὲ ἄτιμον διὰ τὸ τοῦ κυρίου πνεῦμα· τίμιος ὁ ἄφωνος ἀμνός, νῦν δὲ ἄτιμος διὰ τὸν ἄμωμον υἱόν· τίμιος ὁ κάτω ναός, νῦν δὲ ἄτιμος διὰ τὸν ἄνω Χριστόν· 44. Јер заклаље овце некада драгоцено беше, а сада је без части [ради] живота Господњег; И смрт овде драгоцена беше, а сада је без части [ради] спасења Господњег; И крв овце драгоцена беше, а сада је без части [ради] Духа Господњег; И безгласно Јагње драгоцено беше, а сада је без части [ради] непорочнога Сина; И нижи [ = земаљски] храм драгоцен беше, а сада је без части [ради] Христа Који је свише; τίμιος ἡ κάτω Ἰερουσαλήμ, νῦν δὲ ἄτιμος διὰ τὴν ἄνω Ἰερουσαλήμ· τίμιος ἡ στενὴ κληρονομία, νῦν δὲ ἄτιμος διὰ τὴν πλατεῖαν χάριν. Οὐ γὰρ ἐφ' ἑνὶ τόπῳ οὐδὲ ἐν βραχεῖ σχοινίσματι ἡ τοῦ θεοῦ δόξα καθίδρυται, ἀλλ' ἐπὶ πάντα τὰ πέρατα τῆς οἰκουμένης ἐκκέχυται ἡ χάρις αὐτοῦ καὶ ἐνταῦθα κατεσκήνωκεν ὁ παντοκράτωρ θεός· διὰ Ἰησοῦ Χριστοῦ, ᾧ ἡ δόξα εἰς τοὺς αἰῶνας. Ἀμήν. 45. И доњи Јерусалим драгоцен беше, а сада је без части [ради] горњег Јерусалима; И уско налеђе драгоцено беше, а сада је без части [ради] широке благодати; Јер слава се Божија не пројавина маломе месту, нити на једном парчету земље, већ се на све крајеве васељенеизли благодат Његова, и Сведржитељ Бог установи скинију Своју кроз Исуса Христа, коме слава у векове. Амин. Τὸ μὲν οὖν διήγημα τοῦ τύπου καὶ τῆς ἀνταποδόσεως ἀκηκόατε· ἀκούσατε καὶ τὴν κατασκευὴν τοῦ μυστηρίου. Τί ἐστιν τὸ πάσχα; Ἀπὸ γὰρ τοῦ συμβεβηκότος τὸ ὄνομα κέκληται· ἀπὸ τοῦ παθεῖν τὸ πάσχειν. 46. Проповед сте послушалио праобразу и испуњењу његовом; Слушајте сада о устројењу тајне. Пасха шта је? Од збивања је име своје добила: Од ‘страдати’ настало је ‘страдње’. Спознајте ко страда и ко страдајућем састрадава (уп. Јев. 4, 15). Μάθετε οὖν τίς ὁ πάσχων καὶ τίς ὁ τῷ πάσχοντι συμπαθῶν, καὶ διά τι πάρεστιν ὁ κύριος ἐπὶ τὴν γῆν, ἵνα τὸν πάσχοντα ἀμφιασάμενος ἁρπάσῃ εἰς τὰ ὑψηλὰ τῶν οὐρανῶν. «Ὁ θεὸς ἐν ἀρχῇ ποιήσας τὸν οὐρανὸν καὶ τὴν γῆν» καὶ πάντα τὰ ἐν αὐτοῖς 47. Спознајте ради чега Господ на земљу дођеда би се у страдање обукавшивише небеса узвисио. “У почетку створи Бог небо и земљу” (Пост. 1, 1) посредством Логоса све створи небо и земљу и све што је на њима, и човека на земљи створи и διὰ τοῦ λόγου ἀνεπλάσσατο ἀπὸ τῆς γῆς τὸν ἄνθρωπον καὶ εἴδει ἀναπνοὴν μετέδωκεν. Τοῦτον δὲ ἔθετο εἰς τὸν παράδεισον κατὰ ἀνατολῆς ἐν Ἔδεμ ἐκεῖ τρυφᾶν. Τάδε αὐτῷ νομοθετήσας διὰ τῆς ἐντολῆς· «Ἀπὸ παντὸς ξύλου τοῦ ἐν τῷ παραδείσῳ βρώσει φάγετε, ἀπὸ δὲ τοῦ ξύλου γινώσκειν καλὸν καὶ πονηρὸν οὐ φάγεσθε, ᾗ δ' ἂν ἡμέρᾳ φάγητε, θανάτῳ ἀποθανεῖσθε.» овако му дисање даде. У Рај га постави, у Едем источни, у њему радостан да боравии као закон заповест му даде: “Од сваког дрвета које је у рају једите, али од дрвета познања добра и зла не кушајте. Јер у онај дан када од њега окушате умрећете” (уп. Пост. 2, 8). Ὁ δὲ ἄνθρωπος φύσει δεκτικὸς ὢν ἀγαθοῦ καὶ πονηροῦ, ὡσεὶ βῶλος γῆς ἑκατέρωθεν σπερμάτων, ἐδέξατο τὸν ἐχθρὸν καὶ λίχνον σύμβουλον, καὶ προσαψάμενος τοῦ ξύλου παρέβη τὴν ἐντολὴν καὶ παρήκουσεν τοῦ θεοῦ. Ἐξεβλήθη οὖν εἰς τοῦτον τὸν κόσμον ὡς εἰς δεσμωτήριον καταδίκων. 48. По природи је човек и за добро и за зло способан. Као што земља семе прима, примио је он савет непријатеља и сластољубца, и дрвета се коснувши заповест прекрши, Богу непослушан поставши. И изгнан тако он би у свет овај као сужњи у окове. Τούτου δὲ πολυχόου καὶ πολυχρονίου γενομένου, διὰ τῆς τοῦ ξύλου γεύσεως καὶ εἰς γῆν χωρήσαντος, κατελείφθη ὑπ' αὐτοῦ κληρονομία τοῖς τέκνοις αὐτοῦ. Κατέλιπεν γὰρ τοῖς τέκνοις κληρονομίαν οὐχ ἁγνείαν ἀλλὰ πορνείαν, οὐκ ἀφθαρσίαν ἀλλὰ φθοράν, οὐ τιμὴν ἀλλὰ ἀτιμίαν, οὐκ ἐλευθερίαν ἀλλὰ δουλείαν, οὐ βασιλείαν ἀλλὰ τυραννίδα, οὐ ζωὴν ἀλλὰ θάνατον, οὐ σωτηρίαν ἀλλὰ ἀπώλειαν. 49. Каде се човек намножио и стар постао, и због кушања од дрвета у земљу се вратио, као наследство за њим деца му остадоше. А деци он у наследство оставине чистоту - него блуд, не нетрулежност - него трулежност, не част него бешчашће, не слободу - него ропство, не царство - него тиранију, не живот него смрт, не спасење - него погибељ. Καινὴ δὲ καὶ φοβερὰ ἡ τῶν ἀνθρώπων ἐπὶ τῆς γῆς ἐγίνετο ἀπώλεια. Τάδε γὰρ συνέβαινεν αὐτοῖς· ἀνηρπάζοντο ὑπὸ τῆς τυραννικῆς ἁμαρτίας καὶ ἤγοντο εἰς τοὺς χώρους τῶν ἐπιθυμιῶν ἐν οἷς περιηντλοῦντο ὑπὸ τῶν ἀκορέστων ἡδονῶν ὑπὸ μοιχείας, ὑπὸ πορνείας, ὑπὸ ἀσελγείας, ὑπὸ ἐπιθυμίας, ὑπὸ φιλαργυρίας, ὑπὸ φόνων, ὑπὸ αἱμάτων, ὑπὸ τυραννίδος πονηρίας, ὑπὸ τυραννίδος παρανόμου. 50. Нова је и страшна постала погибељ људи на земљи. Ово их тада снађе: тирански их грех уграби, и у земљу похоте беху одведени, у ненаситој наслади где се утопише. У прељубу, у блуд, у распусност, у похоту, у среброљубље, у убиства, у крвопролића, (Рим. 3, 15) у тиранију зла, у тиранију безакоња. Καὶ γὰρ πατὴρ ἐπὶ υἱὸν ξίφος ἐπηνέγκατο, καὶ υἱὸς πατρὶ χεῖρας προσήνεγκεν, καὶ μαστοὺς τιθηνοὺς ἀσεβὴς ἐτύπτησεν, καὶ ἀδελφὸς ἀδελφὸν ἀπέκτεινεν, καὶ ξένος ξένον ἠδίκησεν, καὶ φίλος φίλον ἐφόνευσεν, καὶ ἄνθρωπος ἄνθρωπον ἀπέσφαξεν τυραννικῇ δεξιᾷ. 51. Јер и отац на сина мач подиже, и син на оца руком замахну, груди које га дојише безбожник удари, и брат брата уби (Пост. 4, 8; 1 Јн. 3, 12) Странац странца оклевета, и пријатељ пријатеља уби, и тиранском десницом човек човека прекла. Πάντες οὖν οἱ μὲν ἀνθρωποκτόνοι, οἱ δὲ 52. На земљи тако сви постадоше, једни – ἀδελφοκτόνοι, οἱ δὲ πατροκτόνοι, οἱ δὲ човекоубице, други – братоубице, једни – τεκνοκτόνοι ἐπὶ τῆς γῆς ἐγενήθησαν. Τὸ δὲ φοβερώτερον καὶ καινότερον ηὑρίσκετο. Μήτηρ τις ἥπτετο σαρκῶν ὧν ἐγέννησεν, προσήπτετο ὧν ἐξέθρεψεν μαστοῖς, καὶ τὸν καρπὸν τῆς κοιλίας εἰς κοιλίαν κατώρυσσεν, καὶ φοβερὸς τάφος ἐγένετο ἡ δυστυχὴς μήτηρ, ὃ ἐκύησεν καταπιοῦσα τέκνον. оцеубице, други – детеубице. Али нађе се и нешто од овога страшније и ново: мати се нека коснула, тела које је родила, загризавши у оно што је својим грудима хранила, и плод утробе своје у утробу је вратила, и несрећна мати страшни гроб постаде, прогутавши чедо које је у утроби носила. (Понз. 28, 53-57). Οὐκέτι προσλαλῶ. Πολλὰ δὲ καὶ ἕτερα ξένα καὶ φοβερώτερα καὶ ἀσελγέστερα ἐν τοῖς ἀνθρώποις ηὑρίσκετο. Πατὴρ ἐπὶ παιδὸς κοιτὴν, καὶ υἱὸς ἐπὶ μητρὸς, καὶ ἀδελφὸς ἐπὶ ἀδελφῆς, καὶ ἄρρην ἐπὶ ἄρρενος, καὶ «ἑκάτερος ἐπὶ τὴν γυναῖκα τοῦ πλησίον ἐχρεμέτιζον». 53. Нећу више говорити! Јер се међ’ људима много других чудних и страшних речи нађе. Отац са кћери леже у постељу и мати са сином и брат са сестром и мушкарац с мушкарцем (Рим. 1, 27) и савк “рже на жену ближњег свога” (Јер. 5, 8) Ἐπὶ δὲ τούτοις ἡ ἁμαρτία ηὐφραίνετο. Ἡ τοῦ θανάτου συνεργὸς ὑπάρχουσα προωδοιπόρει εἰς τὰς τῶν ἀνθρώπων ψυχὰς καὶ ἡτοίμαζεν αὐτῷ τροφὰς τὰ τῶν νεκρῶν σώματα. 54. Грех се над њима развеселио сатрудником смрти будућион предводник душа људских постаде телеса мртва за храну јој справивши. (Рим. 5, 12-21) Εἰς πᾶσαν δὲ ψυχὴν ἐτίθει ἡ ἁμαρτία ἴχνος, καὶ εἰς οὓς ἂν ἔθηκεν, τούτους ἔδει τελευτᾶν. Πᾶσα οὖν σὰρξ ὑπὸ ἁμαρτίαν ἔπιπτεν καὶ πᾶν σῶμα ὑπὸ θάνατον, καὶ πᾶσα ψυχὴ ἐκ τοῦ σαρκίνου οἴκου ἐξηλαύνετο, καὶ τὸ λημφθὲν ἐκ γῆς εἰς γῆν ἀνελύετο, καὶ τὸ δωρηθὲν ἐκ θεοῦ εἰς τὸν ᾅδην κατεκλείετο, καὶ λύσις ἐγίνετο τῆς καλῆς ἁρμογῆς, καὶ διεχωρίζετο τὸ καλὸν σῶμα. 55. И свака плот под грех потпаде и свако тело под смрт из телесног дома свака душа би исељена (2 Кор. 5, 1). Што од земље беше узето у земљу се врати, и од Бога што беше даровано у ад се закључа, и лепога сагласја наста разрушење, и тело добро се расточе. Ἦν γὰρ ὁ ἄνθρωπος ὑπὸ τοῦ θανάτου μεριζόμενος. Καινὴ γὰρ συμφορὰ καὶ ἅλωσις περιεῖχεν αὐτόν. Εἵλκετο αἰχμάλωτος ὑπὸ τὰς τοῦ θανάτου σκιάς, ἔκειτο δὲ ἔρημος ἡ τοῦ πατρὸς εἰκών. ∆ιὰ ταύτην γοῦν τὴν αἰτίαν τὸ τοῦ πάσχα μυστήριον τετέλεσται ἐν τῷ τοῦ κυρίου σώματι. 56. Јер смрт човека раздвоји. Нова несрећа и поробљавање навали на њега. Као сужањ у сенку смрти одвучен би, и икона Очева лежаше пуста. Због тога се узрок таинства Пасхе на телу Господњем испуни. Πρότερον δὲ ὁ κύριος προῳκονόμησεν τὰ ἑαυτοῦ πάθη ἐν πατριάρχαις καὶ ἐν προφήταις καὶ ἐν παντὶ τῷ λαῷ, διά τε νόμου καὶ προφητῶν ἐπισφραγισάμενος. Τὸ γὰρ μέλλον καινῶς καὶ μεγάλως ἔσεσθαι, τοῦτο ἐκ μακροῦ προοικονομεῖται, ἵν' ὁπόταν γένηται, πίστεως τύχῃ, ἐκ μακροῦ προτυπωθέν. 57. Раније је Господ указао на страдање Своје преко патријараха, преко пророка и преко свег народа, кроз пророке и закон [све] запечативши. Јер будуће ново и велико постаде, од давнина уготовљено, да би му, када се збуде, поверовали јер је од давнине предображено. Οὕτω δὴ καὶ τὸ τοῦ κυρίου μυστήριον, ἐκ 58. Тако и таинство Господње, издавна μακροῦ προτυπωθέν, ὁραθὲν δὲ σήμερον, πίστεως τυγχάνει τετελεσμένον, καίτοι ὡς καινὸν τοῖς ἀνθρώποις νομιζόμενον. Ἔστιν γὰρ πάλαιον καὶ καινὸν τὸ τοῦ κυρίου μυστήριον, πάλαιον μὲν κατὰ τὸν τυπόν, καινὸν δὲ κατὰ τὴν χάριν. Ἀλλ' ἐὰν ἀποβλέψῃς εἰς τὸν τύπον τοῦτον, ὄψῃ τὸ ἀληθὲς διὰ τῆς ἐκβάσεως. предображено, видљивим данас постаде и вером се саврши, ако се људима и новим учини. Јер таинство Господње је старо и ново - старо по предобразу - ново по благодати. Ако ли на образ тај погледаш, кроз испуњење ћеш га стинитим спознати. Τοιγαροῦν εἰ βούλει τὸ τοῦ κυρίου μυστήριον ἰδέσθαι, ἀπόβλεψον δὴ εἰς τὸν Ἀβὲλ τὸν ὁμοίως φονευόμενον, εἰς τὸν Ἰσὰκ τὸν ὁμοίως συμποδιζόμενον, εἰς τὸν Ἰωσὴφ τὸν ὁμοίως πιπρασκόμενον, εἰς τὸν Μωυσέα τὸν ὁμοίως ἐκτιθέμενον, εἰς τὸν ∆αυὶδ τὸν ὁμοίως διωκόμενον, εἰς τοὺς προφήτας τοὺς ὁμοίως διὰ τὸν Χριστὸν πάσχοντας. 59. Ако ли видети желиш Господње таинство погледај на Авеља - подобно убијеног; на Исаака - подобно свезаног; на Јосифа - подобно проданог; на Мојсија подобно остављеног; на Давида, подобно гоњеног; на пророке, подобно за Христа страдале. Ἀπόβλεψον δὲ καὶ εἰς τὸ ἐν γῇ Αἰγύπτου 60. И на јагње погледај у земљи πρόβατον σφαζόμενον, τὸν πατάξαντα египатској заклано, што Египат порази и Αἴγυπτον καὶ σώσαντα τὸν Ἰσραὴλ διὰ τοῦ Израиља спасе крвљу својом. αἵματος. Ἔστιν δὲ καὶ διὰ προφητικῆς φωνῆς τὸ τοῦ κυρίου μυστήριον κηρυσσόμενον. Φησὶν γὰρ Μωυσῆς πρὸς τὸν λαόν· «Καὶ ὄψεσθε τὴν ζωὴν ὑμῶν κρεμαμένην ἔμπροσθεν τῶν ὀφθαλμῶν ὑμῶν νυκτὸς καὶ ἡμέρας καὶ οὐ μὴ πιστεύσητε ἐπὶ τὴν ζωὴν ὑμῶν.» 61. Таинство је Господње и гласом пророчким проповедано јер Мојсије народу говораше: „и видећете живот ваш, као ноћ и дан виси пред очима вашим и нећете поверовати у живот ваш“. Ὁ δὲ ∆αυὶδ εἶπεν· «Ἵνα τί ἐφρύαξαν ἔθνη καὶ λαοὶ ἐμελέτησαν κενά; Παρέστησαν οἱ βασιλεῖς τῆς γῆς καὶ οἱ ἄρχοντες συνήχθησαν ἐπὶ τὸ αὐτὸ κατὰ τοῦ κυρίου καὶ κατὰ τοῦ Χριστοῦ αὐτοῦ.» 62. Давид говори: „Зашто се узбунише народи и племена смислише залудне ствари? Сабраше се цареви земаљски и кнезови се окупише заједно, на Господа и на Помазаника Његовог“. Ὁ δὲ Ἰερεμίας. «Ἐγὼ ὡς ἀρνίον ἄκακον ἀγόμενον τοῦ θύεσθαι. Ἐλογίσαντο ἐπ' ἐμὲ κακὰ εἰπόντες· ∆εῦτε, ἐμβάλωμεν ξύλον εἰς τὸν ἄρτον αὐτοῦ καὶ ἐκτρίψωμεν αὐτὸν ἐκ γῆς ζώντων, καὶ τὸ ὄνομα αὐτοῦ οὐ μὴ μνησθῇ.» 63. И Јеремија каже: „А бејах као јагње и теле које се води на клање, јер не знадох да се договарају на ме: оборимо дрво с родом његовим, и истребимо га из земље живих, да се име Његово више не спомиње“. Ὁ δὲ Ἠσαίας· «Ὡς πρόβατον ἐπὶ σφαγὴν ἤχθη, καὶ ὡς ἀμνὸς ἄφωνος ἐναντίον τοῦ κείραντος αὐτόν, οὗτος οὐκ ἀνοίγει τὸ στόμα αὐτοῦ. Τὴν γενεὰν αὐτοῦ τίς διηγήσεται;» 64. А Исаија: „Као јагње на заклање би вођени, као овца нема пред оним који га стрижене не отвори уста своја. А род Његов ко ће исказати?“ Πολλὰ μὲν καὶ ἕτερα ὑπὸ πολλῶν προφητῶν 65. Многи су пророци много другога ἐκηρύχθη εἰς τὸ τοῦ πάσχα μυστήριον, ὅ проповедали о тајни Пасхе која је ἐστιν Χριστός, «ᾧ ἡ δόξα εἰς τοὺς αἰῶνας. Христос; Њему слава у векове. Амин. Ἀμήν». Οὗτος, ἀφικόμενος ἐξ οὐρανῶν ἐπὶ τὴν γῆν διὰ τὸν πάσχοντα, αὐτὸν δὲ ἐκεῖνον ἐνδυσάμενος διὰ παρθένου μήτρας καὶ προελθὼν ἄνθρωπος, ἀπεδέξατο τὰ τοῦ πάσχοντος πάθη διὰ τοῦ παθεῖν δυναμένου σώματος καὶ κατέλυσεν τὰ τῆς σαρκὸς πάθη, τῷ δὲ θανεῖν μὴ δυναμένῳ πνεύματι ἀπέκτεινεν τὸν ἀνθρωποκτόνον θάνατον. 66. Он Који је на земљу с небеса прешао, Девицом мајком се обукао, и као човек произишао, страдање страдајућег прими, телом способним за страдање, страдање тела разруши, а духом Који не умире, смрт - човекоубицу - погуби. Οὗτος γὰρ ὡς ἀμνὸς ἀχθεὶς καὶ ὡς πρόβατον σφαγείς, ἐλυτρώσατο ἡμᾶς ἐκ τῆς τοῦ κόσμου λατρείας ὡς ἐκ γῆς Αἰγύπτου, καὶ ἔλυσεν ἡμᾶς ἐκ τῆς τοῦ διαβόλου δουλείας ὡς ἐκ χειρὸς Φαραώ, καὶ ἐσφράγισεν ἡμῶν τὰς ψυχὰς τῷ ἰδίῳ πνεύματι καὶ τὰ μέλη τοῦ σώματος τῷ ἰδίῳ αἵματι. 67. Јер Он као јагње вођен и као овца заклан, од служења свету нас искупи као из земље египатске. и од ропства ђаволу нас избави као од руке Фараонове, и душе наше запечати Духом Својим и удове тела нашег крвљу Својом. Οὗτός ἐστιν ὁ τὸν θάνατον ἐνδύσας αἰσχύνην, καὶ τὸν διάβολον στήσας πενθήρη ὡς Μωυσῆς τὸν Φαραώ. Οὗτός ἐστιν ὁ τὴν ἀνομίαν πατάξας καὶ τὴν ἀδικίαν ἀτεκνώσας ὡς Μωυσῆς Αἴγυπτον. Οὗτός ἐστιν ὁ ῥυσάμενος ἡμᾶς ἐκ δουλείας εἰς ἐλευθερίαν, ἐκ σκότους εἰς φῶς, ἐκ θανάτου εἰς ζωήν, ἐκ τυραννίδος εἰς βασιλείαν αἰωνίαν [καὶ ποιήσας ἡμᾶς ἱεράτευμα καινὸν καὶ λαὸν περιούσιον αἰώνιον.] 68. Он је Тај Који је разрешио срамоту смрти, ђавола жалосним оставивши као Мојије Фараона. Он је Тај Који је поразио безакоње и неправду бездетном учинио као Мојсије Египат. Он нас је извео из ропства у слободу, из таме у светлост, из смрти у живот, из тираније у Царство вечно новим свештенством нас учинившии. народом изабраним, вечним. Οὗτός ἐστιν τὸ πάσχα τῆς σωτηρίας ἡμῶν. Οὗτός ἐστιν ὁ ἐν πολλοῖς πολλὰ ὑπομείνας. Οὗτός ἐστιν ὁ ἐν τῷ Ἀβὲλ φονευθείς, ἐν δὲ τῷ Ἰσὰκ δεθείς, ἐν δὲ τῷ Ἰακὼβ ξενιτεύσας, ἐν δὲ τῷ Ἰωσὴφ πραθείς, ἐν δὲ τῷ Μωυσῇ ἐκτεθείς, ἐν δὲ τῷ ἀμνῷ σφαγείς, ἐν δὲ τῷ ∆αυὶδ διωχθείς, ἐν δὲ τοῖς προφήταις ἀτιμασθείς. 69. Оне је Пасха нашег спасења, Он је Онај који је од многих претрпео много, Он је у Авељу убијен, у Исааку свезан, у Јосифу продан, у Мојсију остављен, у јагњету заклан, у Давиду гоњен, у пророцима бешчашћен. Οὗτός ἐστιν ὁ ἐν παρθένῳ σαρκωθείς, ὁ ἐπὶ 70. Он је од Дјеве оваплоћен, на крсту ξύλου κρεμασθείς, ὁ εἰς γῆν ταφείς, ὁ ἐκ обешен, у земљу погребен, из мртвих νεκρῶν ἀνασταθείς, ὁ εἰς τὰ ὑψηλὰ τῶν Васкрсао, на висину небеску се Вазнео. οὐρανῶν ἀναλημφθείς. Οὗτός ἐστιν ὁ ἀμνὸς ὁ ἄφωνος. Οὗτός ἐστιν ὁ ἀμνὸς φονευόμενος. Οὗτός ἐστιν ὁ τεχθεὶς ἐκ Μαρίας τῆς καλῆς ἀμνάδος. Οὗτός ἐστιν ὁ ἐξ ἀγέλης λημφθεὶς καὶ εἰς σφαγὴν συρεὶς καὶ ἑσπέρας θυθεὶς καὶ νύκτωρ ταφείς, ὁ ἐπὶ 71. Он је јагње безгласно, Он је јагње убијено, Он је рођен од Марије прекрасне овчице. Он је узет из стада, на заклање вучен, увече жртвован, и ноћу погребен, на крсту кост Његова није сломљена, у ξύλου μὴ συντριβείς, εἰς γῆν μὴ λυθείς, ἐκ земљи није се расточио, из мртвих је νεκρῶν ἀναστὰς καὶ ἀναστήσας τὸν васкрсао из доњега гроба човека ἄνθρωπον ἐκ τῆς κάτω ταφῆς. васкрснувши. Οὗτος πεφόνευται. Καὶ ποῦ πεφόνευται; Ἐν μέσῳ Ἰε-ρουσαλήμ. ∆ιά τι; Ὅτι τοὺς χωλοὺς αὐτῶν ἐθεράπευσεν καὶ τοὺς λεπροὺς αὐτῶν ἐκαθάρισεν καὶ τοὺς τυφλοὺς αὐτῶν ἐφωταγώγησεν καὶ τοὺς νεκροὺς αὐτῶν ἀνέστησεν. ∆ιὰ τοῦτο ἔπαθεν. Ποὺ γέγραπται ἐν νόμῳ καὶ ἐν προφήταις· «Ἀνταπέδωκάν μοι κακὰ ἀντὶ ἀγαθῶν καὶ ἀτεκνίαν τῇ ψυχῇ μου, λογισάμενοι ἐπ' ἐμὲ κακά, εἰπόντες· ∆ήσωμεν τὸν δίκαιον ὅτι δύσχρηστος ἡμῖν ἐστιν.» 72. Он је убијен. А где је Убијен? Посред Јерусалима. Ради чега? Јер је хроме исцељивао и прокажене чистио, слепима светлост давао, из мртвих васкрсавао. Због тога је Он пострадао. О томе је записано у закону и пророцима: „Узвратише ми зла за добро и бесплодност учинише души мојој смишљаху против мене зло говорећи: свежимо праведника јер нам је некористан“. Τί ἐποίησας, ὦ Ἰσραήλ, τὸ καινὸν ἀδίκημα; Ἠτίμησας τὸν τιμήσαντά σε. Ἠδόξησας τὸν δοξάσαντά σε. Ἀπηρνήσω τὸν ὁμολογήσαντά σε. Ἀπεκήρυξας τὸν κηρύξαντά σε. Ἀπέκτεινας τὸν ζωοποιήσαντά σε. Τί ἐποίησας, ὦ Ἰσραήλ; 73. Шта то учини, о Израиљу, неправду нову? Обешчастио си Њега Који те је почаствовао; Обезславио си Онога Који те је прославио; Одбацио си Онога Који те је обзнанио; Одрекао си Онога Који те је проповедао; Усмртио си Онога који те је оживео; Шта то учини, о Израиље? Ἢ οὐ γέγραπταί σοι· «Οὐκ ἐκχεεῖς αἷμα ἀθῷον, ἵνα μὴ ἀποθάνῃς κακῶς»; Ἐγὼ μέν, φησὶν Ἰσραήλ, ἀπέκτεινα τὸν κύριον. ∆ιὰ τί; Ὅτι ἔδει αὐτὸν παθεῖν. Πεπλάνησαι, ὦ Ἰσραήλ, τοιαῦτα σοφιζόμενος ἐπὶ τῇ τοῦ κυρίου σφαγῇ. 74. Али, није ли за тебе писано: „Не проливај крв праведника, да страшном смрћу не умреш?“. А Ја - говори Израиљ, убих Господа. Зашто? Јер је требало да пострада. Обмањујеш се Израиљу, о Господњој жртви тако мудрујући. Ἔδει αὐτὸν παθεῖν, ἀλλ' οὐχ ὑπὸ σοῦ. Ἔδει αὐτὸν ἀτιμασθῆναι, ἀλλ' οὐχ ὑπὸ σοῦ. Ἔδει αὐτὸν κριθῆναι, ἀλλ' οὐχ ὑπὸ σοῦ. Ἔδει αὐτὸν κρεμασθῆναι, ἀλλ' οὐχ ὑπὸ τῆς δεξιᾶς σου. 75. Требало је да пострада - али не од тебе. Требало је да обесчашћен буде - али не од тебе. Требало ја да осуђен буде - али не од тебе. Требало је да обешен буде (= разапет) - али не десницом твојом. Ταύτην, ὦ Ἰσραήλ, πρὸς τὸν θεὸν ὤφειλες βοῆσαι τὴν φωνήν· «Ὦ δέσποτα, εἰ καὶ ἔδει σου τὸν υἱὸν παθεῖν καὶ τοῦτό σού ἐστιν τὸ θέλημα, πασχέτω δή, ἀλλὰ ὑπ' ἐμοῦ μή. Πασχέτω ὑπὸ ἀλλοφύλων. Κρινέσθω ὑπὸ ἀκροβύστων. Προσηλούσθω ὑπὸ τυραννικῆς δεξιᾶς, ὑπὸ δὲ ἐμοῦ μή.» 76. Каквим гласом, Израиље, треба да завапиш Господу: „О Владико! Ако је и било потребно да Син Твој пострада и ако је таква била воља Твоја, нека пострада али не од мене, нека пострада од иноплеменика, суђен нека буде од необрезаних, тиранска десница нека Га распне - а не моја!“ Σὺ δὲ ταύτην, ὦ Ἰσραήλ, πρὸς τὸν θεὸν οὐκ 77. А ти Израиље не завапи тако Богу, ἐβόησας τὴν φωνήν, οὐδὲ ἀφωσίωσαι τῷ Жртву очишћења не принесе Владици, Не δεσπότῃ, οὐδὲ ἐδυσωπήθης τὰ ἔργα αὐτοῦ. смути се од дела Његових. Οὐκ ἐδυσώπησέν σε χεὶρ ξηρὰ ἀποκαθεσταμένη τῷ σώματι, οὐδὲ ὀφθαλμοὶ πηρῶν διὰ χειρὸς αὐτοῦ ἀνοιγόμενοι, οὐδὲ παραλελυμένα σώματα διὰ φωνῆς αὐτοῦ ἀναπηγνύμενα, οὐδὲ τὸ καινότερόν σε ἐδυσώπησεν σημεῖον, νεκρὸς ἐκ μνημείου ἐγειρόμενος ἤδη τεσσάρων ἡμερῶν. 78. Није те посрамила ни суха рука телу повраћена, ни очи слепе Његовом руком отворене, ни тело одузето гласом његовим подигнуто, ни најновије те знамење није посрамило, Мртвац четвородневни када је из гроба подигнут. Σὺ μὲν οὖν ταῦτα παραπεμψάμενος ἑσπέρας ἐπὶ τὴν τοῦ κυρίου σφαγὴν ἡτοίμασας αὐτῷ ἥλους ὀξεῖς καὶ μάρτυρας ψευδεῖς καὶ βρόχους καὶ μάστιγας καὶ ὄξος καὶ χόλην καὶ μάχαιραν καὶ θλῖψιν ὡς ἐπὶ φόνιον λῃστήν. Ἐπενεγκὼν γὰρ αὐτῷ καὶ μάστιγας τῷ σώματι καὶ ἄκανθαν τῇ κεφαλῇ αὐτοῦ καὶ τὰς καλὰς αὐτοῦ χεῖρας ἔδησας, αἵ σε ἔπλασαν ἀπὸ γῆς, καὶ τὸ καλὸν αὐτοῦ ἐκεῖνο στόμα τὸ ψωμίσαν σε ζωήν, ἐψώμισας χολήν, καὶ ἀπέκτεινάς σου τὸν κύριον ἐν τῇ μεγάλῃ ἑορτῇ. 79. А ти си се, пренебрегнувши све то, вечером [спремао] за заклање Господа. Приготовио си Му оштре клинце и лажно сведочење, свезе и ударце, оцат и жуч, мач и муку, као за разбојника убицу. Јер [ти] ране нанесе телу Његовом, И трње си ставио на Главу Његову, и свезао си добре руке Његове, Што те од земље створише, и добра си уста Његова, што те животом појише, напојио жучи, и на велики си празник Господа свога убио. Καὶ σὺ μὲν ἦσθα εὐφραινόμενος, ἐκεῖνος δὲ λιμώττων. Σὺ ἔπινες οἶνον καὶ ἄρτον ἤσθιες, ἐκεῖνος δὲ ὄξος καὶ χολήν. Σὺ ἦσθα φαιδρὸς τῷ προσώπῳ, ἐκεῖνος δὲ ἐσκυθρώπαζεν. Σὺ ἦσθα ἀγαλλιώμενος, ἐκεῖνος δὲ ἐθλίβετο. Σὺ ἔψαλλες, ἐκεῖνος δὲ ἐκρίνετο. Σὺ ἐκέλευες, ἐκεῖνος δὲ προσηλοῦτο. Σὺ ἐχόρευες, ἐκεῖνος δὲ ἐθάπτετο. Σὺ μὲν ἐπὶ στρωμνῆς μαλακῆς ἦσθα κατακείμενος, ἐκεῖνος δὲ ἐν τάφῳ καὶ σορῷ. 80. Ти си се веселио - Он је страдао; Ти си пио вино и хлеб јео - Он оцат и жуч; Ти си имао весело лице - Он помрачено;Ти си се радовао - Он је туговао;Ти си певао -Он је био осуђен; Ти си заповедао -Он је био распет; Ти си играо - Он је био погребен;Ти си лежао на мекој постељи Он у гробу и плаштаници; Ὦ Ἰσραὴλ παράνομε, τί δὴ τοῦτο ἀπηργάσω τὸ καινὸν ἀδίκημα, καινοῖς ἐμβαλών σου τὸν κύριον πάθεσιν, τὸν δεσπότην σου, τὸν πλάσαντά σε, τὸν ποιήσαντά σε, τὸν τιμήσαντά σε, τὸν Ἰσραὴλ καλέσαντά σε; 81. О Израиље безакони, зашто ту нову неправду учини, новим страдањима подвргнувши твога Господа, Владику твога, Који те је саздао, Који те је узвеличао, Који те је Израиљем назвао? Σὺ δὲ Ἰσραὴλ οὐχ εὑρέθης, οὐ γὰρ εἶδες τὸν θεόν, οὐκ ἐνόησας τὸν κύριον, οὐκ ᾔδεις, ὦ Ἰσραήλ, ὅτι οὗτός ἐστιν ὁ πρωτότοκος τοῦ θεοῦ, ὁ πρὸ ἑωσφόρου γεννηθείς, ὁ τὸ φῶς ἐπαναστήσας, ὁ τὴν ἡμέραν λαμπρύνας, ὁ τὸ σκότος διακρίνας, ὁ τὴν πρώτην βαλβῖδα πήξας, ὁ κρεμάσας τὴν γῆν, ὁ σβέσας ἄβυσσον, ὁ ἐκτείνας τὸ στερέωμα, ὁ κοσμήσας τὸν κόσμον, 82. Ниси се показао Израиљем, Јер ниси Бога видео, ниси спознао, Да је Он прворођени Божији, Који је пре данице рођен, Који је свет створио, Који је дан просветлио, Који је таму разделио, Који је прву границу поставио, Који је земљу обесио, Који је бездан угасио, Који је распростро небески свод, Који је васељену украсио. ὁ τοὺς ἐν οὐρανῷ ἁρμόσας ἀστέρας, ὁ τοὺς 83. Који је звезде небеске устројио, Који је φωστῆρας λαμπρύνας, ὁ τοὺς ἐν οὐρανῷ светила зажижао, Који је анђеле на небу ποιήσας ἀγγέλους, ὁ τοὺς ἐκεῖ πήξας θρόνους, ὁ τὸν ἐπὶ γῆς ἀναπλασσάμενος ἄνθρωπον. Οὗτος ἦν ὁ ἐκλεξάμενός σε καὶ καθοδηγήσας σε ἀπὸ τοῦ Ἀδὰμ ἐπὶ τὸν Νῶε, ἀπὸ τοῦ Νῶε ἐπὶ τὸν Ἀβραάμ, ἀπὸ τοῦ Ἀβραὰμ ἐπὶ τὸν Ἰσὰκ καὶ τὸν Ἰακὼβ καὶ τοὺς ιβʹ πατριάρχας. створио, Који је престоле тамо поставио, Који је на земљи човека створио. Он је Тај Који је тебе одабрао, Који те је водио, од Адама до Ноја, од Ноја до Авраама, од Авраама до Исаака и до Јакова и дванаесторице патријараха. Οὗτος ἦν ὁ καθοδηγήσας σε εἰς Αἴγυπτον καὶ διαφυλάξας σε κἀκεῖ διαθρεψάμενος. Οὗτος ἦν ὁ φωταγωγήσας σε ἐν στύλῳ, καὶ σκεπάσας σε ἐν νεφέλῃ, ὁ τεμὼν Ἐρυθρὰν θάλασσαν καὶ διαγαγών σε καὶ τὸν ἐχθρόν σου ἀποσκεδάσας. 84. Он те је у Египат одвео, и сачувао те тамо и нахранио, и Он је пред тобом ходио у стубу огњеноме, и Он те је облаком покрио, и Он је разделио Црвено море, и Он те је провео, и Он је непријатеља твога развејао. Οὗτός ἐστιν ὁ ἐξ οὐρανοῦ σοι μαννοδοτήσας, ὁ ἐκ πέτρας σε ποτίσας, ὁ ἐν Χωρήβ σοι νομοθετήσας, ὁ ἐν γῇ σοι κληροδοτήσας, ὁ ἐξαποστείλας σοι τοὺς προφήτας, ὁ ἐξεγείρας σου τοὺς βασιλεῖς. 85. Он ти ману с неба даде, из стене те напоји, на Хориву ти Закон даде, даде ти земљу у наслеђе. Он ти је послао, пророке Цареве ти подигао. Οὗτός ἐστιν ὁ πρός σε ἀφικόμενος, ὁ τοὺς πάσχοντάς σου θεραπεύσας καὶ τοὺς νεκρούς σου ἀναστήσας. Οὗτός ἐστιν εἰς ὃν ἠσέβησας. Οὗτός ἐστιν εἰς ὃν ἠδίκησας. Οὗτός ἐστιν ὃν ἀπέκτεινας. Οὗτός ἐστιν ὃν ἀπηργυρίσω ἀπαιτήσας παρ' αὐτοῦ τὰ δίδραχμα ὑπὲρ τῆς κεφαλῆς αὐτοῦ. 86. Он је теби пришао Исцеливши твоја страдања И твоје мртве васкрснувши. Он је Тај, Кога си унизиоОн је Тај, Кога си оклеветао Он је Тај, Кога си убио Он је Тај, Кога си оглобио Две драхме тражећи за главу Његову Ἀχάριστε Ἰσραήλ, δεῦρο, καὶ κρίθητι πρός με περὶ τῆς ἀχαριστίας σου. Πόσου ἀνετιμήσω τὸ ὑπ' αὐτοῦ καθοδηγηθῆναι; Πόσου ἀνετιμήσω τὴν τῶν πατέρων σου ἀνεύρεσιν; Πόσου ἀνετιμήσω τὴν εἰς Αἴγυπτον κάθοδον καὶ τὴν ἐκεῖ διατροφὴν διὰ τοῦ καλοῦ Ἰωσήφ; 87. Неблагодарни Израиље, Приђи и суди се преда мном за неблагодарност Твоју! Колико си проценио да вреди што те је водио?Колико си проценио да вреди избрање отаца твојих?Колико си проценио да вреди одлазак у Египат. И храна дата ти преко доброг Јосифа? Πόσου ἀνετιμήσω τὰς δέκα πληγάς; Πόσου ἀνετιμήσω τὸν νυκτερινὸν στῦλον τὴν ἡμερινὴν νεφέλην καὶ τὴν δι' Ἐρυθρᾶς διάβασιν; Πόσου ἀνετιμήσω τὴν ἐξ οὐρανοῦ μαννοδοσίαν καὶ τὴν ἐκ πέτρας ὑδροπαροχίαν καὶ ἐν Χωρὴβ νομοθεσίαν καὶ τὴν ἐκ γῆς κληρονομίαν καὶ τὰς ἐκεῖ δωρεάς; 88. Колико вреди десет зала? Колико си проценио стуб ноћни. И облак дневни, и прелазак преко Црвеног мора? Колико цениш ману с неба? Колико воду из стене? На Хориву Закон ти дат Обећање земље и наслеђе И тамошње дарове? Πόσου ἀνετιμήσω τοὺς πάσχοντας οὓς αὐτὸς παρὼν ἐθεράπευσεν; Τίμησαί μοι τὴν ξηρὰν χεῖρα ἣν ἀποκατέστησεν τῷ σώματι. Τίμησαί μοι τοὺς ἐκ γενετῆς τυφλοὺς οὓς διὰ φωνῆς ἐφωταγώγησεν. 89. Колико оне што су страдали цениш, које Он исцели док је с тобом био? Процени ми [колико вреди] рука суха телу присаједињена. Τίμησαί μοι τοὺς κειμένους νεκροὺς οὓς ἐκ μνημείου ἀνέστησεν γ' δὴ δ' ἡμέρων. Ἀτίμητοι αἱ παρ' αὐτοῦ σοι δωρεαί. Σὺ δὲ ἀτίμως ἀνταπέδωκας εἰς αὐτὸν τὰς ἀχαριστίας ἀνταποδοὺς αὐτῷ κακὰ ἀντὶ καλῶν καὶ θλῖψιν ἀντὶ χαρᾶς καὶ θάνατον ἀντὶ ζωῆς, ὑπὲρ οὗ καὶ ἀποθανεῖν σε ἔδει. 90. Дај цену за слепе од рођења које Он гласом својим приведе светлу. Дај цену за оне што мртви лежаше, које он из гроба подиже Након три и четири дана. Бесцени су дарови Његови теби, А ти, презревши их неблагодарношћу узвратио си му зло за добро, дао печал уместо радост,и смрт уместо живота. Због чега је било нужно да умреш. Εἶτα ἐὰν μὲν ἔθνους ἁρπαγῇ βασιλεὺς ὑπὸ ἐχθρῶν, δι' αὐτὸν πόλεμος συνίσταται, δι' αὐτὸν τεῖχος ῥήγνυται, δι' αὐτὸν πόλις ἀναρπάζεται, δι' αὐτὸν λύτρα πέμπεται, δι' αὐτὸν πρέσβεις ἀποστέλλονται ἵνα λημφθῇ ἢ ἵνα εἰς ζωὴν ἀναπεμφθῇ ἢ ἵνα νεκρὸς ταφῇ. 91. Када цара народа ухвате непријатељи, за њега се рат отпочиње, зидови се руше, град се осваја. Откупнина се даје, посланици се шаљу, да би га узели, да би га живога вратили, или мртвог покопали. Σὺ δὲ ἐναντίον κατὰ τοῦ κυρίου σου ἤνεγκας ψῆφον. Ὃν γὰρ τὰ ἔθνη προσεκύνει καὶ ἀκρόβυστοι ἐθαύμαζον καὶ ἀλλόφυλοι ἐδόξαζον, ἐφ' ᾧ καὶ Πιλᾶτος ἐνίψατο τὰς χεῖρας, σὺ τοῦτον ἀπέκτεινας ἐν τῇ μεγάλῃ ἑορτῇ. 92. А ти си глас свој подигао на Господа твога. На Онога коме су се народи поклонили, необрезани се удивили и народи Га прославили, Ради Кога је Пилат руке опрао, а ти си Га на велики празник убио. Τοιγαροῦν πικρά σοι ἡ τῶν ἀζύμων ἑορτή, καθώς σοι γέγραπται· «Ἔδεσθε ἄζυμα μετὰ πικρίδων.» Πικροί σοι ἧλοι οὓς ὤξυνας, Πικρά σοι γλῶσσα ἣν παρώξυνας. Πικροί σοι ψευδομάρτυρες οὓς ἔστησας. Πικροί σοι βρόχοι οὓς ἡτοίμασας. Πικραί σοι μάστιγες ἃς ἔπλεξας. Πικρός σοι Ἰούδας ὃν ἐμισθοδότησας. Πικρός σοι Ἡρώδης ᾧ ἐξηκολούθησας. Πικρός σοι Καϊάφας ᾧ ἐπείσθης. Πικρά σοι χολὴ ἣν ἐσκεύασας. Πικρόν σοι ὄξος ὃ ἐγεώργησας. Πικρά σοι ἄκανθα ἣν ἤμησας. Πικραί σοι χεῖρες ἃς ᾕμαξας. Ἀπέκτεινάς σου τὸν κύριον ἐν μέσῳ Ἰερουσαλήμ 93. Због тога ти је горак празник пресних хлебова, како је написано: „С хлебом пресним и зељем горким нека једу“. Горки су клинови твоји које си смислио, горак је језик твој заоштрен, горки су твоји лажни сведоци што их постави, горке су шибе које си припремио, горке су ране које си нанео, горак је Јуда коме си плату дао, форак је Ирод за којим си кренуо, горак је Кајафа коме си поверовао, горка жуч коју си припремио, горак је оцат који си направио, горко трње које си одрезао, горке су ти руке које си крвљу упрљао, убивши свога Господа посред Јерусалима. Ἀκούσατε πᾶσαι αἱ πατριαὶ τῶν ἐθνῶν καὶ ἴδετε· Καινὸς φόνος γέγονεν ἐν μέσῳ Ἰερουσαλήμ, ἐν πόλει νομικῇ, ἐν πόλει Ἑβραϊκῇ, ἐν πόλει προφητικῇ, ἐν πόλει δικαίᾳ νομιζομένῃ. Καὶ τίς πεφόνευται; Τίς δὲ ὁ φονεύς; Εἰπεῖν αἰδοῦμαι καὶ λέγειν ἀναγκάζομαι. Εἰ μὲν γὰρ νύκτωρ γεγόνει ὁ φόνος ἢ ἐπ' ἐρημίας ἦν ἐσφαγμένος, σιγᾶν εὔχρηστον ἦν· νῦν δὲ ἐπὶ μέσης πλατείας καὶ πόλεως, ἐν μέσῳ πόλεως πάντων ὁρώντων 94. Послушајте сви народи и видите: Ново се убиство у Јерусалиму зби, у граду закона, у граду Јевреја, у граду пророка, у граду који се праведним сматра. И Ко је убијен, и ко је убица? Стид ме је рећи, али сам присиљен да говорим. Јер да се убиство ноћу догодило, или да је у пустињи заклан, лако би било ћутати А овде се на ширини, насред града и пред очима свих збило неправедно убиство γέγονεν δικαίου ἄδικος φόνος. Праведника. Καὶ οὕτως ὑψοῦται ἐπὶ ξύλου καὶ τίτλος πρόσκειται τὸν πεφονευμένον σημαίνων. Τίς οὗτος; Τὸ εἰπεῖν βαρὺ καὶ τὸ μὴ εἰπεῖν φοβερώτερον. Πλὴν ἀκούσατε τρέμοντες δι' ὃν ἐτρόμησεν ἡ γῆ· Ὁ κρεμάσας τὴν γῆν κρέμαται. 95. Тако је Он на дрво уздигнут, и натпис је постављен који убијенога означава. Ко је Он? Тешко је рећи а не рећи најстрашније; Зато слушајте дрхтећи пред Оним пред киме земља дрхти. Ὁ πήξας τοὺς οὐρανοὺς πέπεκται. Ὁ στηρίξας τὰ πάντα ἐπὶ ξύλου ἐστήρικται. Ὁ δεσπότης παρύβρισται. Ὁ θεὸς πεφόνευται. Ὁ βασιλεὺς τοῦ Ἰσραὴλ ἀνῄρεται ὑπὸ δεξιᾶς Ἰσραηλίτιδος. 96. Онај Који је земљу обесио је обешен. Који је земљу разапео је разапет. Који је све приковао је прикован. Владика – ожалошћен, Бог – убијен, Цар Израиљев – десницом израиљском погубљен. Ὢ φόνου καινοῦ, ὢ ἀδικίας καινῆς. Ὁ δεσπότης παρεσχημάτισται γυμνῷ τῷ σώματι καὶ οὐδὲ περιβολῆς ἠξίωται ἵνα μὴ θεαθῇ. ∆ιὰ τοῦτο οἱ φωστῆρες ἀπεστρά-φησαν καὶ ἡ ἡμέρα συνεσκότασεν, ὅπως κρύψῃ τὸν ἐπὶ ξύλου γεγυμνωμένον, οὐ τὸ τοῦ κυρίου σῶμα σκοτίζων, ἀλ-λὰ τοὺς τούτων ἀνθρώπων ὀφθαλμούς. 97. О новога убиства, о нове неправде! Владика свој изглед мењаЊегово се тело обнажује и одеће се не удостојаваДа га не видимо. Зато се светила окренуше и дан потамнеДа сакрију на дрвету обнаженог И не потамне тело Господње Него се очи тих људи помрачише. Καὶ γὰρ τοῦ λαοῦ μὴ τρέμοντος ἔτρεμεν ἡ γῆ. Τοῦ λαοῦ μὴ φοβηθέντος ἐφοβήθησαν οἱ οὐρανοί. Τοῦ λαοῦ μὴ περιεσχισμένου περιεσχίσατο ὁ ἄγγελος. Τοῦ λαοῦ μὴ κωκύσαντος «ἐβρόντησεν ἐξ οὐρανοῦ κύριος, καὶ ὕψιστος ἔδωκεν φωνήν». 98. Јер народ не задрхта али задрхта земља. Када се народ не препаде препадоше се небеса. Народ не растрже одећу своју, растрже је анђео. Кад народ није заплакао «Загрме с неба Господ, и Вишњи даде глас Свој» ∆ιὰ τοῦτο, ὦ Ἰσραήλ, ἐπὶ τοῦ κυρίου οὐκ ἐτρόμησας, ἐπὶ τοῦ κυρίου οὐκ ἐφοβήθης, ἐπὶ τοῦ κυρίου οὐκ ἐκώκυσας, ἐπὶ τῶν πρωτοτόκων σου ἀνεκώκυσας, ἐπὶ τοῦ κρεμαμένου κυρίου οὐ περιεσχίσω ἐπὶ τῶν πεφονευμένων σου περιεσχίσω· Ἐγκατέλιπες τὸν κύριον, οὐχ εὑρέθης ὑπ' αὐτοῦ. Ἠδάφισας τὸν κύριον, ἠδαφίσθης χαμαί. 99. Зато – о Израиље Ниси уздрхтао ради ГосподаНиси се побојао ради Господа Ниси заридао ради Господа Ниси заплакао због првородних твојих Ниси се ожалостио због обешеног Господа За њим убијеним ниси раздро хаљине своје Као за својим убијенима. Господа си оставио И Он те не нађе Убио си Господа А ти си [сада] убијен, Ти мртав лежиш. Καὶ σὺ μὲν κεῖσαι νεκρός, ἐκεῖνος δὲ ἀνέστη ἐκ νεκρῶν καὶ ἀνέβη εἰς τὰ ὑψηλὰ τῶν οὐρανῶν. Κύριος, ἐνδυσάμενος τὸν ἄνθρωπον, καὶ παθὼν διὰ τὸν πάσχοντα, καὶ δεθεὶς διὰ τὸν κρατούμενον, καὶ κριθεὶς διὰ τὸν κατάδικον, καὶ ταφεὶς διὰ τὸν τεθαμμένον, 100. А он је из мртвих васкрсао И на висине небеске се уздигао Господ, у човека оденут Пострада ради страдајућег И свезан би ради држанога И суђен ради осуђеног [на смрт] И погребен ради покопаног ἀνέστη ἐκ νεκρῶν καὶ ταύτην ἐβόησεν τὴν 101. Васкрсе из мртвих и таквим гласом φωνήν «Τίς ὁ κρινόμενος πρός με; Ἀντιστήτω μοι." Ἐγὼ τὸν κατάδικον ἀπέλυσα. Ἐγὼ τὸν νεκρὸν ἐζωοποίησα. Ἐγὼ τὸν τεθαμμένον ἀνίστημι. повика: «Ко се самном спори, ко ми се противи Ја сам осуђеног ослободио Ја мртвога оживотворио Погребенога васкрсао. Τίς ὁ ἀντιλέγων μοι; Ἐγώ, φησίν, ὁ Χριστός, ἐγὼ ὁ καταλύσας τὸν θάνατον καὶ θριαμβεύσας τὸν ἐχθρὸν καὶ καταπατήσας τὸν ᾅδην καὶ δήσας τὸν ἰσχυρὸν καὶ ἀφαρπάσας τὸν ἄνθρωπον εἰς τὰ ὑψηλὰ τῶν οὐρανῶν, ἐγώ, φησίν, ὁ Χριστός.» 102. Ко је тај који ми противречи? Ја – говори Христос. Ја сам смрт разрушио. Ја сам победио непријатеља. Ја сам ад уништио. Ја сам свезао силнога, и човека на небеске висине уздигао. Ја – говори Христос. «Τοίνυν δεῦτε πᾶσαι αἱ πατριαὶ τῶν ἀνθρώπων αἱ ἐν ἁμαρτίαις πεφυραμέναι, καὶ λάβετε ἄφεσιν ἁμαρτημάτων. Ἐγὼ γάρ εἰμι ὑμῶν ἡ ἄφεσις, ἐγὼ τὸ πάσχα τῆς σωτηρίας, ἐγὼ ὁ ἀμνὸς ὁ ὑπὲρ ὑμῶν σφαγείς, ἐγὼ τὸ λύτρον ὑμῶν, ἐγὼ ἡ ζωὴ ὑμῶν, ἐγὼ ἡ ἀνάστασις ὑμῶν, ἐγὼ τὸ φῶς ὑμῶν, ἐγὼ ἡ σωτηρία ὑμῶν, ἐγὼ ὁ βασιλεὺς ὑμῶν. Ἐγὼ ὑμᾶς ἀνάγω εἰς τὰ ὑψηλὰ τῶν οὐρανῶν. Ἐγὼ ὑμῖν δείξω τὸν ἀπ' αἰώνων πατέρα. Ἐγὼ ὑμᾶς ἀναστήσω διὰ τῆς ἐμῆς δεξιᾶς.» 103. «Тако приђите сви родови људски да добијете отпуштење грехова. Ја сам ваше отпуштење, Ја – пасха спасења, Ја – Јагње заклано за вас. Ја – искупљење ваше, Ја – васкрсење ваше. Ја – светлост ваша, Ја – спасење ваше. Ја – Цар ваш, Ја вас узводим на висине небеске. Ја вам показујем превечнога Оца. Ја вам дајем да станете мени с десне стране». Οὗτός ἐστιν ὁ ποιήσας τὸν οὐρανὸν καὶ τὴν γῆν, καὶ πλάσας ἐν ἀρχῇ τὸν ἄνθρωπον, ὁ διὰ νόμου καὶ προφητῶν κηρυσσόμενος, ὁ ἐν παρθένῳ σαρκωθείς, ὁ ἐπὶ ξύλῳ κρεμασθείς, ὁ εἰς γῆν ταφείς, ὁ ἐκ νεκρῶν ἀνασταθείς, καὶ ἀνελθὼν εἰς τὰ ὑψηλὰ τῶν οὐρανῶν, ὁ καθήμενος ἐν δεξιᾷ τοῦ πατρός, ὁ ἔχων ἐξουσίαν πάντα κρῖναι καὶ σῴζειν δι' οὗ ἐποίησεν ὁ πατὴρ τὰ ἀπ' ἀρχῆς μέχρι αἰώνων. 104. Он је створио небо и земљу, и на почетку саздао човека. Проповедан кроз закон и пророке, од Дјеве оваплоћен, на дрво прикован, у земљу погребен, из мртвих васкрсао, и узневши се на висине небеске седе с десне стране Оца, имајући власт да свима суди и све спаси, кроз Кога је Отац све створио од почетка века. Οὗτός ἐστιν «τὸ ˉˉΑ καὶ τὸ ˉˉΩ». Οὗτός ἐστιν «ἀρχὴ καὶ τέλος», ἀρχὴ ἀνεκδιήγητος καὶ τέλος ἀκατάλημπτον. «Οὗτός ἐστιν ὁ Χριστός.» Οὗτός ἐστιν ὁ βασιλεύς. Οὗτός ἐστιν Ἰησοῦς, οὗτος ὁ στρατηγός, οὗτος ὁ κύριος, οὗτος ὁ ἀναστὰς ἐκ νεκρῶν, οὗτος ὁ καθήμενος ἐν δεξιᾷ τοῦ πατρός. Φορεῖ τὸν πατέρα καὶ ὑπὸ τοῦ πατρὸς φορεῖται, «ᾧ ἡ δόξα καὶ τὸ κράτος εἰς τοὺς αἰῶνας. Ἀμήν». 105. Он је Алфа и Омега, Он је почетак и крај. Почетак неисказиви и крај несхваљиви. Он је Христос, Он је Цар, Он је Исус. Он – Војвода, Он – Господ,Он – васкрсли из мртвих. Он – Који седи с десне стране Оца, носи Оца и од Оца је ношен, Њему слава и држава вавек. Амин. За потребе студената Православног бгосоловског факултета Универзитета у Београду, превео и приредио © др Аелксандар Ђаковац